19/5/2016 STUDENTSKI UU | Tae Te INS BEOGRAD FIZIOLOGIJA Urednici repetitorijuma: Marko Perovi¢ Haris Nokié Ana Pejatovié Nada Nigevié eee Repetitorijum je napravijen na osnovu udézbenika “Fiziologija za studente medicine |i Il deo, autori Durié Dragan... (et al.), 2. izd. Medicinski fakultet Univerziteta CIBID, 2015)” i namenjen je za obnavijanje gradiva. Svi tekstovi, slike, prilozi i stavovi izneti u ovom repeptitorijumu predstavljaju struéno misljenje autora originalnih tekstova(ili poglavija).| Marko Perovi¢Homeostaza i kontrolni mehanizmi @ Pod fizioloskim funkcijama podrazumeva se sprovodenje Zivotnih aktivnosti, koje imaju adaptacioni znaéaj. Osnovna funkcija Zivog organizma je pretvaranje materija u energiju-metabolizam. @& Homeostaza-odréavanje optimalnih, relativno stalnih uslova u unutragnjoj sredini, uprkos promenama spoljasnje okoline. > Unutragnja sredina-ekstracelularna teénost (plazma | intersticijalna teénost) koja okruiuje éelije A Regulatorni mehanizmi-procesi koji pomazu odréavanju homeostaze ‘A> Stroge homeostatske varijable-parametri koji imaju malu homeostatsku girinu @ pH, pO,, glikemija, koncentracija jona kK’, Ca”", Mg’", HCO3, telesna temperatura i dr {¥ Plastiéne homestatske varijable — Sirok fiziolo3ki raspon — koncentracija proteina i masti u krvi, arterijski krvni pritisak, broj uobligenih krvnih elemenata @ Autoregulacija-unutranja regulacija i nastaje kada éelija, organ ili sistem podese svoju aktivnost automatski i obiéno je ukljugen samo jedan organ ili tkivo. @ Spoljainja regulacija —ukljudivanje nervnog i endokrinog sistema ® Otvoreni homeostatski sistemi-linearni i nemaju povratni spremu & Zatvoreni homeostatski sistemi-sastoje se od receptora, kontrolnog sistema i efektora Negativna povratna sprega-szabilizuje fiziolo8ke procese u organizmu, t). spretava promene. Povratni signali iz ovog kontrolnog sistema stvaraju suprotne tj inhibitorne ili negativne efekte. Postojeci stimulus koji je ukljutio mehanizam negativne povratne sprege dovodi do kranjeg odgovora, a to je redukcija ili iskljuéenje negativne povratne sprege. Pozitivna povratna sprega — ubrzava | pojaéava procese. Inicijaini stimulus se ne gasi, ne smanjuje veé kaskadno raste i pojaéava se -circulus vitiosus, Dovodi do nestabilnosti, odnosno dovodi do patoloskih promena, Izaziva auto-ekscitaciju elemenata endokrinog i nervog sistema iima kljuénu ulogu u regulaciji rasta i razvoja organizma (primeri : koagulacija krvi, porodaj, Na’ influks u genezi akcionog potencijala i lugenje hormona u menstrualnom ciklusu. &@ Nervni sistem-kontrolise aktivnosti koje zahtevaju brz odgovor, Endokrini sistem — regulise aktivnosti za koje je vainije trajanje od brzine. (@ Neuroendokrini sistem-kombinacija nervnog i endokrinog odgovora kod nekih refleksa & Kontrolni sistem-tine ga 3 komponente: ©$ Ulazni signali-receptor (sastoji se od stimulusa i aferentnih puteva) 4 Kontrolni centar-setpoint (uporeduje prispele aktuelneulazne vrednosti reguligucih varijabli sa regulatornim setpoint vrednostima i generise izlaz. 4 Eferentni putevi do efektora. Direktna meduéelijska komunikacija: * Gap junction/nexus/porozni spoj/pukotinasta veza ~omoguéava bidirekcionu permeabilnost za male molekule i druge hidrosolubilne supstance kao i transmisiju impulsa (elektriéna sinapsa), Omotuéava formiranje funkcionalnih sincicijuma. Celije pankreasa su medusobno povezane ovim vezama ‘© Dezmozomi/maculae adherens- Proteinski disk unutar plazma membrane sa vlaknima koja se prufaju u citpolazmu | intercelularnim mostovima koji drée zajedno Celije epitela sa orozavanjem i éelije sréanog misiéa-discus intercalatus ‘* Tesni spojevi/tight junctions/zonulae occludens ~specifiéni za digestivni trakt, odvajaju apikalne proteine od onih koji su smesteni bazolateralno @ Endokrine éelije deluju istovremeno kao senzori i integracioni centri u refleksu. @ Prag drazi-minimaini stimulus koji inicira promenu receptora, tj dovodi do nastanka receptorskog potencijala A> Endokrini refleks ~ stimulus! idu direktno u endokrine éelije koje predstavljaju i senzor i mesto integracije, te ne postoji aferentni put. @ Baidarna ili homeostatska taéka — setpoint jeidealna ili normaina vrednost reguliguée varijable koja je prethodno deponovana u memori & Signal greske je razlika izmedu aktueine vrednosti i baidarne ta¢ke@ 12 kontrolnog centra poruka se 3alje eferentno do efektora da vrati vrednost na setpoint vrednost. Za nervni sistem efekt i, Hlezde i adipozna tkiva. Lokalna komunikacija-na kratkim distancama: 1, Autokrina signalizacija 2. Parakrina signalizacija- Supstance koje uéestvuju u parakrinoj signalizaciji su citokini(peptiai, interleukini) eikosanoidi (prostangladini), neurmodulatori, histamin 3. Neurokrina regulacija-nervne ¢elije omoguéavaju direktnu i lokalnu komunikaciju sa bliskim éelijama na specijalizovanim mestima kontakta, sinapsama. Neurotransmiteruu sinapsi deluju parakrino. S Sistemska komunikacija— na velikim distancama 1. Neurohormoni (neuropeptidi) klasa hormona koja nastaje u neuronima, a zatim se transportuje krvlju do udaljenih éelija u organizmu, sistemskom komunikacijom. Prisutni su u vezikulama u manjoj koncentraciji u poredenju sa neurotransmiterom. Izaksonskih terminala se oslobadaju kada akcioni potencijal dode u terminal 2._Endokrina signalizacija - posredstvom hormona, koji se oslobadaju u krvotok ‘> Signaina transdukcija-proces u kome ekstracelularni signaini molekul (ligand ili prvi glasnik) aktivira membranske receptor koji menja intracelularnu aktivnost mnogobrojnih signalnih molekula (sekundarni glasnici). @ Signaini molekuli (ligandi) mogu biti: hormoni, nerutransmiteri, citokini, parakrini i eutokrini hormoni, faktori rasta, MHC, i dr... Lipofobni ligandi vezuju se za receptore na membrani. Liposolubilni kao npr steroidni ini hormoni, leukotrieni, eikosanoidi, NO i dr. prolaze éelijisku membranu i direktno reagyju sa ciljnim proteinima u citosolu ili jedru, (& Kada signalni molekul ne prolazi éel. membranu aktivacija povrsinskih receptora moze dovesti do nastanke sekundarnih glasnika koji najée3ée inicira kaskadnu fosforilaciju citosolnih proteina. Od njih mnogi predstavijaju faktore transkripcije. Finalni korak je fosforilacija efektornih proteina, protein inazom (PK). (@ Najées¢i sekundarni glasnici su 5 CAMP I PK-A @s CGMP IPK-B 8 Ca’ je est citpolazmatski glasnik (Ca’ kalmodulinski kompleks, kalmodul zavisna protein kinaza (MLCK), Ca® zavisna egzocitoza, vezivanje za troponin idr.) inozitol trifosfat (IP3) | PK-C 4 Tirozin kinaza & Amplifikacija signala- nastaje intracelularnom transdukcljom > Povréinski membranski receptori ostvaruju brz odgovor i mogu biti povezani sa: 4 G proteinom -trimerni kompleks satinjen od receptora, G proteina i efektornog molekula (enzimi, kanali idr.) G protein nalazi se izmesu ligand-receptor kompleksa i sekundarnog glasnika. Vezuje GDP iGTP. 5 jonskim kanalom — vezivanje signalnog molekula za receptor dovodi do aktivacije receptora i otvaranja jonskog kanala npr. kanal za acetil holin 5 sa enzimom- Dolazi do aktivacije enzima, najéesée tirozin kinaze koja fosforilacijom ciljnih proteina dovodi do njihove aktivacije ili inhibicije. ‘> Posle vezivania steroidnih hormona za citosolne receptore stvara se aktivni kompleks koji se vezuje za specifigne gene u jedru. U najvecem broju tkiva aktiviraju gensku ekspresiju, aktivnos mitohondrijalnih respiratornih enzima, membranski transport. Na‘/K’-ATPazu i dr.Transporti kroz bioloske membrane © Konoentracija jona kaliuma, magnezijuma i fosfata je veta unutar Celie nego van nje, dok je oncentracia jona natrijuma, kalejuma i hlorida mnogo niza u éelji nego van éelje Intracelularni transport - organele koje medusobno komunicirajutransportom kroz membrane: © Vezivanjem liganda-hemijki ligand kontrolisani kanali (najée8¢iligandi su hormoni i nneurotransmitri) Fizickim stanjem éelje-mehariki kontrolisani kanal ‘© _ulazak proteina i iztazak mRNK iz jedra kroz pore na jedrovoj membrani ‘© Transport proteina iz granulisanog ER u Goldzijev aparatus ‘© aksoplazmatski transport u obliku vezikula vezanih za dinein u jednom a za kinezin u drugom pravou (transport neuropeptida) * dfuaija i aktivan transport Ca’ kroz membranu sarkoplazmatskog retikuluma ‘© Aktivan transport idfuzja H’ jona kroz unutranju membranu mitohondrija Intracelularni mehanizmi za otvaranje kanala: Intercelularn transport ‘© difuzija kroz ekstracelulamu tetnost-parakrino dejstvo hormona kroz porozne veze putem koneksona pred komunikacije izmedu susednih ¢elija posto kkomuniksvija endokrinim i neuroendokrinim putem 2 Mali nepolarni molekul (02) i mali polarni nenaelektrisani molekuli (H-O, COs, ureja), prolaze lako kroz membranu. ©) Razlike u éelskim membranama koje potitu od vrste lida ustvari potiéu od odnosa nezasienin i zasiéenih masnih kiselina u molekulu fosfolipida i odnosa fostolipida i holesterola (holesterol na telesno| temperaturi ogranigava kretanje fosfolipida) © Hidrofilni delovi transmembranskin proteina su na spoljagnoj streni membrane u ECT, a hidrofobni delovi na unutragnij u citoplazmi Membranski protein’ imaju uloge: 1. transportera (proteinski kanal i proteinski nosaci) receptora enzima u prepoznavanju Celia u medusobnom povezivanjui priévrstivanju éelja intercelulamoj komunikacit Proteinski kanali-transmembranski proteini koji celom duzinom imaju vodeni kanal kroz koji mogu prolaziti hidrofini molekuli. Transport brz, ali manje selektivan. Mogu bit © Pasivni-kanaliza istcarje _Aktivni-kanali sa vratima Ekstracelularni mehanizmi za otvaranje kanala: ‘* Promenom wrednosti membranskog potencijala- voltazno zavisni kanali ‘© Iniracelularni i drugi glasnici— cAMP, Comp, IP,,trozin kinaza Intragelularni metabolitki proizvodi -ATP, H~ Proteinski nosati-kada se vezu za odredeni molekul menjaju konformacioni stanje i prenose molekul sa jedne strane éeliske membrane na drugu. Viste transporta kroz biologke membrane: 4. Pasivan transport-fuzija 2. Aktvan transport 3. Vezikulami transport © Nosaéem posredovan transport-olaksana difuzija i ssekundami aktvni transport-za prenos molekula koji su ‘suvige velik' da bi presi kroz proteinske kanale. Deli se na uniport, simporvkotransporti ~antiportkontratransport. Mode bit ativan i pasivan ait Zajednicko im je {.prisustvo nosata i 2.speciiénost- nosaé ima vezujuée mesto za specifitan molekul © Saturacija-kada su svi nosati v membrani zauzeti dali porast koncentracije nece moti da poveca brzinu transporta, Ta brzina se naziva maksimalna brzina ili transportni maksimum. s Kompetitivna inhibicija-ako nosaé transportuje nnekaliko molekula oni Ge se medusobno takmicti za vezujuéa mesta, \ U pasivnom transportu energija se nalazi v samo) Eestici-unutragnja li kineti¢ka energiia (toplota) 1. prosta 2. olakéana dituzija Solubilnost éestice odreduje put za difuzju keot éelisku membrenu, a ne proteini ¢eliske membrane: 4. Liposolubilne-nepolarne estice->kroz lipidn dvosiqj (gasovi, lipidi, stervidi, nenaelektrisani molekuli-NH:) 2. Hidrofilne-polarne->kroz proteinske kanale (molekul vode i jon) Faktori koji utiéu na brzinu difuziie: — Solubilnost © Veliéina i oblik molekula (¢elije vece od 8nm ne mogu difundovati kroz kanale Naelektrisanje temperatura ©\ Koliéina supstance koja difunduje po jedinici povrSine | vremenu proporcionalna je molamnoj koncentraciji i koeficijentu permeabilnostiPokretaéka sila za neto difuzi je gradijent: Jonske pumpe mogu bit lokalizovane na: 1. koncentracije 2. pritiska 3,_naelektrisanja |. Celijskoj membrani: 2 Osmoza-osmoza nije dfuzija vode, osmoza je nelo- difuzija vode kroz selektvno permeabiinu membranu uzrokovana koncentracionim gradijentom. ©. Osmol~i mol supstance koja ne disosuje ine jonizuje. OsmolaLnost-broj osmola po kg rastvarava. OsmolaRnost-br osmola po litru rastvaraéa. 4. Osmolainost plazme -280-300 mOsm \ Rastvor iste osmolainosti kao krvna plazma- izoosmotski, manje-hipoosmotski, vete hiperosmotski. +) Osmotski pritisak-mera sile potrebme da zaustavi osmozu. Voda ima osmotski prtisak 0. Osmotski prisak je proporcionalan koncentracij rastvorene supstance i zavisi jo i od permeabilnosti membrane za tu supstanou. Tonignost-osmotski priisak nekog rastvora u odnosu na krvnu plazmu, nema jedinicu © lzotonigan rastvor-éelia ostale ista 4 Hipertoniéan-30000. Koloidno-osmotski prtisak plazme-sila kojom proteini plazme drée vodu unutar krvnog suda. Matriks intersticijuma-sadr2i snopove kolagenih vlakana i proteoglikanske filamente. Hidratisani gel (tkivni gel/vezana voda)-formiran od strane proteoglikanskih filamenata koji su privukli vodu Turgor-pritisak nabubrelosti u matriksu koji stvara voda sa proteoglikanskim filamentima. Slobodna voda-tetnost bez proteoglikanskih filamenata-u intersticijumu je ima manje od 1% ® Vigak proteina u plazmi u odnosu na intersticijum uzrokuje razliku u sastavu jona, tj u plazmi ima 5% vige katjona '®@ Hidrostatski pritisak u kapilarima ~(arteriiski kraj kapilara-30 mmbg, venski kraj kapilara 10 mmHg, na sredini 17mmHg)- neprekidno potiskuje vodu iz kapilara ® Kolodino osmotski pritisak plazme (28 mmHe)- povladi teénost osmozom iz intersticijumskog prostora u krv, '@_Limfna pumpa-osnovni razlog negativnog pritiska intersticijumske teénosti, Negativan intersticijumski pritisak: 1. RasteZe intersticijumski matriks i suprostavija se ukupnoj elastiénosti intersticijumskog matriksa koji te#i da kolabira intersticijum 2. Negativan pritisak intersticijumske tetnosti pomate filtraciju teénosti na nivou zida kapilara. '®@ Promene intersticijumskog volumena su mnogo sporije nego promene volumena plazme. Volumen XP supe odredeny intersticijuma mote da se povecava ili smanjuje do mnogo veteg stepena. ®@ ECT ucelini moze da varira unutar Sirokih granica kada organizam reaguje na spoljasnje okruzenje dok ICT ostaje vrlo stabilan Tkiva koja nemaju limfne sudove su: * Povrini slo} kode ‘+ Centraini nervni sistem © Kosti * Endomizijum misiéa ® Starlingov zakon kapilarne dinamike-najveéi deo (9/10) teénosti koja se filtrra na arterijskom kraju kapilara reapsorbuje se na venskom delu kapilara, a ‘mali deo (1/10) ulazi u linne kapilare i preko limfnih sudova se vraéa u cirkulaciju. @_Ukupna zapremina limfe koja se stvori je 2-3L/dan ili 120mt/sat. ® Slojevi susednih endotelnih éelija imfnih sudova se preklapaju formirajuci mali zalistak koji se otvara prema unutranjosti limfnog kapilara. '® Sastav limfe —skoro u potpunost isti kao i sastav intersticijumske teénosti tkiva u kome nastaje Sadréaj proteina u limfi: ‘+ koncentraciju u intersticijumskoj teénosti 208/L. ‘+ Limfa koja stite iz jetre 60g/L ‘+ Limfa iz digestivnog trakta 402/t ‘+ prosena koncentracija proteina u duktus toracikus 30-50g/L B® Limfom se nose i Zestice lipida koje se zbog svoje veliine ne mogu resorbovati iz tkiva na venskomn kraju kapilara, Posle masnog obroka iz digestivnog trakta se lipidi apsorbuju i odvode u cisternu hill, pa ulimfne sudove B® Zahvaljujucilimfi tetnost ostaje u krvnim kapilarima. 'B Kade se poveca koncentracija proteina u intersticijumskoj teznosti, poveéa se i protok lime. (povecan sadr2aj proteina->povetan koloidno ‘osmotski pritisak intersticijuma->poveéana fltracija- >povedan hidrostatski pritisak intersticujuma- >tetnost se brée upumpava u limfne sudove) Dva glavna faktora koja uslovijavaju protok limfe: 1. Pritisak intersticijumske teénosti a. normalno je hidrostatski pritisak intersticijumske tegnosti-SmmHg, mote da poraste i do OmmHg, svako dalje poveéanje ne dovodi do povecanje protoka limfe 2. Aktivnost linine pumpe a. uzidovima limfnih sudova su glatke misiéne éelije koje su cirkularno postavijene b. dejstvo limine pumpe potpomatu:kontrakcije skeletne muskulature imfnom pumpom mode da se poveéa protok limfe i do 10x u uslovima fiziékog vezbanja Transcelularne tetnosti@ Transcelularne tetnosti-sve one tetnost tela koje se stvaraju iz transportne aktivnosti éelija Transcelularne teénosti se nalaze u prostoru koji je okruien epitelom ito su: 1. Cerebrospinalna tetnost-likvor &na vodica Tetnosti gastrointestinalnog trakta Teénost zglobnih supliina Teénost potencijalnih Supliina (pleura, perikard, peritoneum) ® Promene u jonskom sastavu utiéu na elektriénu aktivnost neurona | remete njihovu funkelju CNS ima 3 odeljka ekstracelularne teénost 1. Krvna plazma-70mL. 2. Intersticijumska tetnost-250mL 3. Cerebrospinalna teénost-150mL (pritisak 10- 14mmHe) 4 Postojislobodna izmena vode i rastvorene supstance izmedu IST mozga i cerebrospinalne te€nosti preko ependimnih éelija, ® Pritisak cerebrospinalne tegnosti se reguliée pute apsorpeije kroz arahnoldne resice. '®@ Colije epitela horoidnog pleksusa aktivno luge cerebrospinalnu tetnost putem transcelularnog mehanizma iz krvi Kapilara horoidnog pleksusa u lumen komore. _Na‘/K" ATP-aza pokreée sekreciju Na’ na luminalnoj strani ® K/Cr kotransport-Ct'se ludi u cerebrospinainu tetnost, a K” se reciklira uz pomo¢ Na“/K" ATP-aze u kapilare horoidnog pleksusa. ® Aktivno sekretovan natrijum se jedini sa hlorom i cni zajedno privlaée vodu ®@ Arahnoidne granulacije- posebna mesta arahnoidne membrane ede se likvor drenira nazad u venski sistem ® Krvno likvorna barijera-évrsti spojevi izmedu epiteinih éellja horoidnog pleksusa, ne dozvoljava difwzju iz plazme u ikvor ‘®@ Krvno motdana barijera-kapllarne endotelne éelije formiraju selektivnu krvno-motdanu barijeru izmedu intersticijuma mozga | plazme ® Glikoza ulazi u mozak pomotu facilitirane difuzije preko glut1 nosata. Cirkumventrikularni organi-nemaju krvno-mozdanu barijeru, Ovo omoguéava neuroendokrine procese jer su neki neuroni tako direktno izlofeni rastvorima tz kr. U niih spadaju: Area postrema 2adnji deo hipofize subfornikalni organ srednja eminencija pinealna slezda organum vasculosum laminae terminalis (OVLT) '® Sastav cerebrospinaine tetnosti-mali sastav proteina ->0,2-0,3 g/L.i zbog toga ima mali puferski kapacitet Sto omoguéava centralnim hemoreceptorima da detektuju male promene u nivoima CO; i pH. Koncentracija hloridnih jone je 15% veéa nego u krvi. Koncentracija jona kalijuma je 2a oko 40%, glikoze za oko 30% manja nego u krvno} plazmi. Likvor sadrii vrlo malo éelija. Ena vodica-u prednjoj i zadnjoj komori oka Zapremina oko 300 mikro litara. Pritisak je oko 15mmHg. O&nu vodicu ludi cilijarno telo(prostor izmedu irisa i sotiva-zadnja ona komora), reapsorbuje se preko slemovog kanala(prednja otna komora). Koncentracija natrijuma, hlorida i anjona bikarbonata je veéa u oénoj vodici nego u krvno} plazmi, Stvaranje bikarbonata je katalizovano enzimom karboanhidrazom. Ona vodica je bazna 2bog velike koligine bikarbonata. Sadrii vide i laktata, piruvata i askrobinske kiseline i aminokiselina. Mreia trabekula prekriva otvor Siemovog kanala. Ako slojevi te mrege naletu jedan na drugi onda se smanjuje propustljivost. Krvno-retinalna barijera-odvaja nervne éelije retine od krvi, Dolazi do razmene: krv->retina: olakSana difuzija glikoze, aktivan transport Mg tetina->krv aktivni transport aminokiselina i K” Tetnosti u potencijalnim prostorima tela Potenijaini prostori u fizioloskim uslovima ne postoje, Membrane potencijainih Supljina rastresite su i propustliivije od zidova kapilara-prolaze i velike estice. Postojl inzenzivan limfotok u okolini ovih potencijalnih prostora, U njima viada negativan hidrostatski pritisak Pleuralna Supljina- teénost ima pritisak od minus ‘TmmHg. On nastaje usled intenzivnog limfotoka (Ovaj negativan pritisak dr2i pluga u rastegnutom stanju i napunjena vazduhom, Fizioloski, infuzioni, rastvori Fiziolo8ki rastvori sluse za naknadu teénost, elektrolita i hranljivih materija, Fiziolo8ki rastvori obezbeduju sliéne fi hemijske osobine unutrainje sredine organizma kao to to obezbeduje krvna plazma Prostifizioloski rastvori-zadovoljavaju uslov izotonignosti. U grupu ovih rastvora spadaju 0,9% NaCl i S%glikoza Sloieni fiziolo3ki rastvori-pored uslova izotonije zadovoljavaju uslove izojonije, izohidrije i izotermije. U tu grupu spadaju Ringerov rastvor, Ringer laktat itd 8FIZILOGIJA EKSCITABILNIH TKIVA + Membranski poteneijal je transmembranska razlika © Kada membranski potencijal dostigne vrednost - potencijala, izmedju intracelulame i ekstracelulame ‘4mV, efluks K prestaje, neto difuzija=0 tecnosti (RaynoteZni potencijal) Unuslovima mirovanja,kada éelija nije nadrazena, ova © Elektriéni gradijent deluje nasuprot koncentracionom poteneijalna razlika se naziva miroyni membranski adit. potencijal © Sto je veei koncentracioni gradijent veéi je i 4 Vrednosti mirovnog membranskog poteneijala su. ravnote?ni potencijal za taj jon, jer je potreban veei * wneuronima: -70 mV, elektrigni potencijal da se suprostavi kretanju jona # skeletna muskulatura -90mV niz koncentracioni gradijent. * glatka muksulatura: -55 do 60mV, © Raynotezni potencija je vrednost potencijala =u sreanoj:-X0, -85 my. membrane pri kome se uspostavlja ravnoteza izmedu © Membranski poteneijal je karaktcristika svih éelija, ali hemijskih i elektri¢nih sila i zaustavlja se neto samo ekscitabilne éelije su sposobne da menjaju mirovni Adelta vlakna Maximalna aktivacija od 25-27 > ® stepeni Aktivnost ovib receptora za hladno se smanjuje do potpunog gaSenja zagrevanjem koZe do 40 stepeni “Sto se deava na temp kozZe od 10 stepeni 3 ‘Temorecepioni za toplo: C nemijelinska vlakna. | Sprovode hroniéan bol{vazni su za mehano ,termo i | hemijsku percepeija) Aktiviraju se kada temp koZe postane visa od 30 stepeni a najaktivnija kada se temp poveca na 40- 45 stepeni:temp via od 45 se oseéa kao bol pa se tada inaktiviraju, ee Lateralnim spinotalamiékim putem se viSi transmisija temperatureReceptor za bol Adelta iC = Nociceptori(slobodni nervni zavrseci) & Nocicepcijarnesvesna aktivnost.nastalo Stetnim stimulusom koji je ,primenjen receptor. » Jednom aktivirani oni sve snaznije odgovaraju na stimuluse i njihova adaptacija je slaba ili nikaka Mogu da aktiviraju dva puta: 1. Refleksni protektivni odgovor.efleks uklanjanja ili izbegavanja na nivou medulle spinalis 2. Ushodni put do cerebralnog kortexa. 3 Viste bolnih stimulusa ® Mehaniki-jak pritisak # Termigki-aktiviraju se na temp preko 45 stepeni ili na jakoj zimi ® Hemijski-odg na razne supstance (bradikinin, histamin,aciditet) MeSoviti,Polimodalni-reaguju na raznolike snazne mehaniéke,termiske,hemijske stimuluse i to su slobodni zavrseci C vlakana. Klasifikacija bola a) Perifemi i centralni b) Bri (adelta,lak lokalizovan): o8tar,bockajudi oseti se 0,15 posle bolnog stimulusa) i spori bol (C vlakna ,intenzivan, difuwzan, neprijatan), oseti se posle par sekundi od stimulacije ©) Akutni(fizioloski):nastaje zbog povrede tkiva.kraci od 3 meseca .sluzi kao protektivni refleks,retfleks izbegavanja i hroniéni(patoloski):zapaljenski i neuropatski bol ,dugo traje d) Somatski bol-povrsinski(koZni), duboki(kosti,misigi i tetive).visceralni (unutrasnji organi) ©) Zapaljenski-Pri imflamaciji luce se molekuli koji snizavaju prag nocioceptora npr. oslobadjanje K* koji vrsi hipopolarizaciju nerava ,kao i supstance P .bradikinin,histamin,serotonin,IL,arahidonsk: a kiselina pprostaglandini,leukotrieni. ‘* Ussinapsu izmedju nocireceptora i neurona zadnjih rogova kiémene moddine oslobada se glutamat koji westvuju u prenosu hronignog bola » somatskog senzornog newona na zajednitki senzorni neuron drugog reda u zadnjim rogo" © Seementni enkelalinski interneuroni-teorija vrata | / monoaminski putevi moduliraju prenos bola. *Projektovani ili odrazeni bol ~baziran je na © konvergentno-projekcionoj teori Konvergeneijom visceralnog nocioceptivnog i ima _ kigmene mozdine, Putevi Kojima se bol prenosi su spinotalamigki:neo(akutan o8tar) i paleo(spor,zare dubokog senzibiliteta i motorike gubitak svesnog senzibiliteta za finu taktilny osetljivost ha suprotnoj strani > gubitak povesinskog senzibiliteta ispod mesta osteéenja. Y subitak senzibiliteta za bol. toplo i hladno, ‘grub dodirFiziologija éula > Analizator-skup neurona koji ostvaruje detekei prijem i analizu promena spoljasnje sredine ‘organizma kao i promena u unutragnjoj sredini. Analiza i sinteza-procesi kojima analizaori obezbeduju prilagodavanje oganizma staino promenijivim uslovima spoljagnje sredine. Postoje dve vrste analizatora: 1. Somatosenzorni analizator-éulo dodira i polodaja 2. Specijalni analizatori-tulo vidia, sluha, ukusa, mirisa i ravnoteze. Analizatori imaju tri del 1. Periferni deo-sadrii receptore za adekvatnu drat 2. AP nisu nosioci informacija od receptora do cerebralnog korteksa. Signal t. vide {AP koji se kombinuju su nosioci informacija, Receptori kodiraju informaciju tako Sto stvaraju nervne signale. Provodni deo-sadrdi najéesée 3 neurona koji provode signale od receptora do korteksa. In rektno se povezuje analizator isa centrima u kiémenoj moédini i mozdanom stablu. a. Zakon specifitne nerve energiie-jedan rnervni put (grupa neurona) selektivno provodi samo jedan modalitet draii Centralno deo-vr3i obradu(analizu, sintezu, interpretaciju) nervnih signala Analizatori obezbeduju kontrolu bioloskih ritmova, formiraju ponaganje, razvoj govora i intelektualnih funkcija Zime se obezbeduie integracija, jedinstvo | celovitost organizma Culo vida Y Oko se sastoji iz dioptrijskog aparata iretine. Culo vida analizira vidljivi deo spektra elektromagnetnih talasa, u intervalu od 400 do 750 nm, ¥ Foton-osnovna jedinica vidljive svetlosti Analizator vida procenjuje dva kvaliteta svetla: a. Jatinu-luminacija b. Talasnu dudinu svetla-boje > Stapici obavestavaju CNS o prisustuu ili odsustvu fotona, bez obzira na njihovu talasnu duginu— skotopst % Cepiéi snabdevaju nervni sistem informacijama o talasnoj duzini pristi8ueih fotona, dajuéi oseéaj boje- fotopski vid. % Comea-roinjata je zakrivijena providna prednja povrsina oka, mesto gde svetlost ulazi u oko Sclera-beli omotaé oka u kontinuitetu sa durom mater oko optizkog nerva. Iris-dusica, Sarenica je obojena dijafragma. Pupilla- zenica je otvor u centru dutice &ijidijametar kontroligu misié irisa Zenica se Siri u mraku-midriosis Zenica se suéava na svetlosti-miosis Lens-sotivo je iza roinjaée Cilijarni misié i suspenzorni ligamenti-zonula Zinni ‘odreduju zakrivijenost sotiva. Retina-mreznjaéa-unutrasnji éelljski slo) oka e ‘ e eee fovea centralis-malo udubljenje u centru retine koje je okruieno delom-macula lutea Optiéki nerv-mesto njegovog izlaska formira slepu mrlju Humor aquosus-oéna vodica nalazi se u Supliini oka, humor vitreous-staklasto telo nalazi se iza sotiva Refrakcija-prelamanje svetlosti na zakrivijenim povrSinama Stepen prelamanja zavisi od zakrivijenosti povrsine i indeksa prelamania sredine. Ukoliko je zakrivijenost povrdine na koju svetlosti 2raci padaju veta, stepen prelamanja je veti Sredina sa velikim indeksom prelamanja ima veliku optizku gustinu, IP predstavija odnos prostiranja svetlosti kroz vazduh Wv | kroz tu sredinu Vs. IP=W/Vs Dioptrijski aparat oka-roinjaéa, ona vodica, sotivo i staklasto telo. Zina tatka-fokus-tatka U kojoj se zraci sakupljaju rnakon prelamanja. Zitna daljina je rastojanje od centra sotiva do Zine tatke. Dioptrija-jedinica za prelomnu moé sotiva. Obrnuto ie proporcionalna njegovoj fiénoj daljini. Konveksno-sferno sodivo koje fokusira svetlost 1m iza sotiva ima prelomnu moé od +1D, Sodivo od +10D fokusiraée svetlost na 10cm Prelomna moé konkavnih-rasipnih sodiva opisuje se negativnim dioptrijskim jedinica,a Na retini se formira lik koji je obrnut{ono 3to je gore projektuje se dole), rotiran (ono Sto je levo projektuje se desno), umanjen i dvodimenzionalan, +59D-Ukupna prelomna mo¢ optizkog sistema oka 2/3 od toga nastaje na roénjati, a oko 15D prelamanja nastaje na sotivu. Refraktna plastiénost-promenijiva prelomna moé sotiva. +13D-kada je sotivo najvige spljoiteno ili +4260 kada je ono najvise zakrivijeno. Akomodacija-promena oblika sotiva, da bi se projektovani lik posmatranog predmeta zadr¥ao u fokusu-na retini. Akomodacija-sposobnost oka da jasno vidi predmete na rastojanjima manjim od 6m. Predmeti na vecim rastojanjima se vide jasno i bez akomodacife. Pri akomodaciji se kontrahuje cilijarni misi¢, ‘opuitaju se suspenzorni ligamenti, 3to omoguéava sotivu da se vige zakrivii poveéa svoju prelomnu moe. Kontrakcija cilijarnog misiéa kontrolisana je od strane PSY nerava i odvija se refleksno, mimo uticaja volje. PR-punctum remotum-najdalja taéka jasnog vide- najmanje rastojanje od oka pri kome se predmeti jasno vide bez uée8éa akomodacije-6m. PP-punctum proximum-najbliza tatka jasnog vida, najmanje rastojanje od oka pri kome se predmeti jasno vide pri maksimainoj akomodacij-1Sem.Sirina akomodacionog polja-rastojanje od najudaljenih do najblige tatke jasnog vids +130 rina akomodacionog polja iznosi +13D kod male dece, 50-godignjak +2D, a u 70-godiinjak OD-Tada nastaje presbyopia-staratka dalekovidost. Emetropno oko-pri opustenom cilijarnom mi8iéu dioptrijski aparat ima jaénu od +59D, dutina ofne jabutice od centra sotiva do retine iznosi 17mm. PR=6m, PP=15cm Kratkovidost-myopia-kada je prelomna moé dioptrijskog aparata veéa od SQD ili kada je oéna jabudica dua. Lik predmeta formira se ispred retine (pri opustenom cilijarnom migiéu). Koriguje se rasipnim-konkavnim sotivima Dalekovidost hypermetropia nastaje kada je prelomna moe dioptrijskog aparata manja od S9D ili kada je ona jabutica kraéa. Pri opustenom V=d/0, V-visus, d- dalljenost sa koje se vrli ispitivanje tj 6m, D- daljenost sa koje oko dita poslednji red. Vrlo stari tip videnja-zasnovan na videnju stapicima Novi put videnja-zasnovan na éepicima Nervna viakna koja provode signala za videnje Eepicima veteg su dijametra u odnosu na one koje provode vidne signale Stapi¢ima te se sginal prenosi i do pet puta brie. Postoje dve viste gangliiskih Celija ob Magnocelularne-lakée i brze stvaraju AP, pa one uéestvuju u prenosu informacija 0 pokretu, polozaju i udaljenosti predmeta nede?”. 4 Parvocelularne~informacije o boji, detaljima i strukturi materijala-,,3ta?" je posmatrani predmet ® a im a im in im @ iD a Po modalitetu-kvalitetu svetla koji detektuju postoji funkcionaina povezanost ganglijskih éellja retine | neurona u optitkom putu. U retini samo ganglijske éelijstvaraju AP, sve ostale stvaraju elektrotonicke potencijale Elektrotonigki potencijali u retini su: Receptorski potencijal 4 Generatorski potencijal 4 EPSP + PsP Prednost elektrotoni¢kog provodenja je moguénost gradacije intenziteta drazi Hiperpolarizacijski potencijal tj njegova amplituda je direktno proporcionalna intenzitetu osvetljenost Ganglijske celije prenose informacije na veliku distancu, a adekvatan prenos je mogué samo putem ap. U toku izlaganja svetlosti natupa hiperpolarizacija receptorskih ¢elija, To izaziva smanjeno oslobadanje glutamata iz receptora i dovodi do hipopolarizacije bipolarnih éelija i povecanog oslobadanje ekscitatornog NT u sinapsi bipolarne sa ganglijskom éelijom. Ekscitatorni NT dovodi do depolarizacije i povegane frekvence okidanja AP iz ganglijskih éelija Mala receptivna polja u fovei centralis su rezultat direktne sinapse Cepiéa sa jednom pojedinaénom ganglijskom elijom-centralni vid-visoka rezolucija, slab pri slabom svetlu Minogo Stapiéa na periferiji retine konvergira prema jednoj ganglijskoj éeliji-znaéaj ovoga je poveana osetijivost na svetlost-periferni vid-ima nisku rezoluciju ali omoguéava videnje pri slabom svetlu. Horizontalne i intrapleksiformne éelije ostvaruju lateralnu inhibiciju, sluze za povecanje vidnog kontrasta i povecanje oftrine vida Amakrine éelije, postojio 30 vrsta, holinegi¢ke, GABA-nergizke, dopaminergitke i sve se one razdrauju na razligite modalitete vidne informaciie. ‘svaka ganglljska ¢elija prima ulaznu informaciju iz jedne bipolarne éelie ili konvergentno iz mnogih bipolarnih éelija Jedne bipolarne éelije na glutamat reaguju hipopolerizacijom a druge hiperpolarizacijom Hipopolarizacija bipolarne éelije javija se kada ona prezentuje jonotropne glutamatne receptore kada fotoreceptori proizvode Na’ struju mraka. i zato se polarne éelije prekidati-bipolar OFF cells Hiperpolarizacija se deSava kada one prezentuju metabotropne glutamatne receptore pri dejstvu svetlosti, Nazivaju se jo8 i Celijama ukljudivatima-On bipolar cells. Stimulacija svetloscu smanjuje oslobadanje glutamata i slabi inhibitorni nadrazaj na ‘ukljuéivaékim bipolarnim éelijama. (vai obrazac signalizacije omoguéava da se opaze kontrasti kao Sto su ivice i granice Antagonizam okruzenja centra-u receptimvnim poljima bipolarnih éelija, kada svetlost deluje u centru receptivnog polja, suprotan odgovor se javija ako se svetio primeni na nepostedno okruenje centra. Ganglijske éelije:tonitki aktivne-u miru stvaraju 5-40 AP/s. Vidni signal se nadograduje na ovaj bazalni signal, te njihova stimulacija dovodi do poveéanja broja AP, tj frekvence i stvara pozitivan signal, Negativan signal-javija se kada je ona inhibirana i smanja manji broj potencijala nego u mirovanju Receptorna polja su krusnog oblika, centar i periferija reaguju suprotno Uoodnosu na odgovora na svetlost postoje dve vrste celija © ON center cell-poveéava broj AP kada svetlost deluje u centru ‘© OFF center cell povecava broj AP kada svetlost deluje na periferiji prema veligini postoje: © magnocelularne —M ili ,,¥“, prenose AP brzinom S0m/S © parvocelularne-? ili .X"i,W" prenose AP brzinom 8-14m/s E__ Meganglijske éelije obave8tavaju CNS kada se pojavi novi vidni dogadaj ma gde u vidnom polju, ali ne preciziraju mesto dogadaja P-ganglijske éelije-informacije o obliku, bojt teksturi posmatranog predmeta. I Jedna vrsta P-celija detektuje boje, druga O00 © e © 6% oo kontrasta a treéa na jatinu svetla-tj sjajnost strukturu materijala Analiza vidne informacije nastaje na nivou retine i nastavlja se kasnije u éitavom vidnom putu Prvi neuron vidnog puta su éepici i Stapici Drugi neuron-bipolarne éelije Treéi neuron-ganglijske éelije Aksoni kompletne populacije ganglijskih éelija konvergiraju na discus opticus i nastavijaju prema diencefalonu kao n.opticus Hijazma-mesto delimignog ukrStanja levog i desnog n.opticusa, Aksoni sa temporainge dela retine-na koji padaju svetlostizraci sa nazaine strane vidnog polja ne ukrétaju se u hijazmi. Aksoni nazalnog dela retine koja vidi temporalnu stranu vidnog polja se ukrStaju w hijazmi Subkortikalni centri-obezbeduju reflekse. Ne.suprachiasmaticus-kontrola cirkadijalnih ritmova uskladu sa koliginom svetla koja nas okruzuje Pretektalna hedra-refleks zenica na svetiost Gornji kolikuli-kontrola brzih istovremenih pokreta ‘ba oka (Od hijazme signali idu dalje u sastavu tr. opticus do ne.geniculatum laterale dorsalis talamusa, iste i suprotne strane mozga. Ima 6 slojeva i sadr2i magnocelularne éelije (slojevi | Il) koje dobijaju signale iz M-gangliskih éelija i parvocelularne ¢elije (slojevi M-V1), dobijaju signale iz P-ganglijskih éellja retine. Signali iz oba oka ostaju odvojeni. © Uovo jedro 20%signala stite iz retine a 80% iz cerebralnog korteksa, RAS i moédanog stabla, uhlavnom inhibitorni signali. © signali se prenose-taéka po tatka"- retinotopska organizaciia © Sludi kao ,kapija” neke signale propusta u korteks, a neke ne. oo oo 0 Obezbeduje prebacivanje paznje izmedu- razliéitih stimulusa npr vid sluh dodir itd | razligitih objekata u vidnom polju © Postignuta je veta slozenost izlaznih signala koju ovi neuron stvarajui Salju u odnosu na ganglijske celle, zbog veceg stepena konvergencie i vide prikupljenih informacija Dalje kroz genikulokarkarini put - radiatio optica do vizuelnog korteksa Vidna kora nalazi se u medijalnim delovima potiljaénih re#njeva. Ima 6 slojeva organizovanih u kolumne Neuroni u oblasti jedne kolumne najvi8e su osetlivi samo na jedan modalitet svetla UV sioju zavrSavaju se viakna optizkog puta. Primarno vidno podruéje-V1-u oblastifissurae calcarinae, od okcipitalnog pola napred na medijainu sttranu svake potiljagne kore ‘© reatinotopski je organizovano © Signalt iz macula lutea zavrSavaju se blizu okcipitalnog pola ‘© Signali iz paramakularne regije zavrSavaju se ukoncentriénim krugovima ispred © Signaliiz periferije stifu jo8 ispred du fissure calcarinae (© Veligina kortikalnog predstavnistva zavisi od gustine receptora na periferiji © Ujednom delu vidne kore nalaze se horizontalno rasporedeni stubii gde rnaizmeniéno stidu signali iz oba oka i dolazi do fuzije ikove-oblast ,zebre”. Sekundarna vidna podrudja-asocijativna, ekstrastriatna. Vrie visi stepen analize prispelih signala, tj osoba shvata znacenje primijene vidne informacije. Dva puta obrade vidnih informacija u korteksu, brzi put za ,gde| spori put za , ta” Signali za oblik, 3D polota| i pokrete prenose se uglavnom u dorzaine delove okcipitalnog reBnja i u zadnje delove parijetalnog reinja Signali o vidnim detaljima i o boji pred meta prenose se uglavnom u ventralne delove okcipitalnog reinja i uventraine delove zadnjeg temporalnog reinja, Vidno polje je deo prostora kooji se pri fiksiranom pogledu vidi jednim okom-monokularno vidno polje ilisa oba oka-binokularno vidno polje Oblik vidnog poljaje elipsast Granice vidnog polja nisu iste za razligite boje, najsire su za belu boju @ najude za zelenu boju. © 60°nazaino © 90°temporaino © 56° gore © 65°dole Vidne slike iz oba oka normalno se stapaju jedna sa drugom na podudarnim korespodentnim tazkama obe retine. Vida kora ima vaénu ulogu u fuziji vicnih slika, kortikalni neuroni u oblasti ,zebre” ekscitiraju specifiéne neurone 8to dovodi do nastanka signala koji se prenose do okulomtornog aparata sto uzrokuje konvergenciju ili rotaciju odiju. Ukolike ovo zakaze javlja se diplopija-dvoslikaMetoda ispitivania vidnog polja nazvana konfrontacijski test zasniva se na zasebnom ispitivanju svakog oka da bi se utvrdila Sirina perifernog vidnog polja. Ispitanik zatvori jedno, a fiksira drugo oko na ispitazevo oko. Zatrati se da kaze koliko vidi prstiju u svakom od éetiri kvadranta Perimetrija se korsitiza ispitivanje granica i sadréaja vidnog polja. Ispitivaé pokreée mali snop svetlosti dui lune skale u kojoj su obelezeni stepeni, a ispitianik kaze kada podinje i prestaje da vidi svetlost. Amaurosis ili anopsia-slepilo-ukoliko dade do povrede n.opticus-2 odgovarajuéeg oka. Hemianopsija nastaje ikoliko postoji lezija optickog puta na nivou hijazme ili 2a nje. Sve lezije u hijazmi daju heteronimne hemianopsije, npr ispad obe nazaine ili obe temporaine polovine vidnog polja Lezije iza hijazme, utr, opticus ili u nc.geniculatum dorsalis talamusa daju homonimne hemianopsile, t) ispade iste strane vidnog polja npr obe desne ili obe leve polovine vidnog polja, Pupilarni refleks je odsutan ukoliko je lezija nna nivou tr. opticus, a ukoliko je lezija na nivou kolenastog jedra talamusa refieks je prisutan. Kvadrianopsija nastaje u sluéaju o8tecenja optitke radijacije Dva para pravih i jedan par kosih misiéa pokrecu ‘oko. Unutraénjl i spoljasnii pravi, gornji i donji pravi, gornji i donji Kosi koji rotiraju o&ne jabueice. (Ovi misidi su inervisani od strane tri kranijalna nerva n.oculomotorius, n.trochlearis i n.abducens tj I, IV i VI kranijalni nerv. Svaki od tri para jednog oka je reciprogno inervisan. FUM-asciculus longitudinalis medialis obezbedujeveze izmedu obih jedara u moidanom stablu, @ tokde i koordinaciju o@iju i glave u ‘odgovoru na vestibularne nadrataje. Pomoéna okulomotorna jedra nc.interstitialis-Cajal, nc.commisurae posterior-Darkschewitsc nc.interstitialis rostralis dobijaju aferentne signale iz pretektalnih jedara, gornjeg i medijalnog vestibularnoh jedra, frontainih oénih polja i nc. fastigli malog mozga i fukncioni8u kao centar za kontrolu verikalnog pogleda i spore kruine pokrete coéne jabucice. Vidni signali iz primarnih i asocijativnih regiona vidne kore okcipitalnog reinja kroz okcipitotektalni i okcipitokolikularni trakt Sire se u pretektaéno podruéje i podruéje gorniih kolikula mozdanog stabla ‘odakle signali dospevaju do okulogirnih jedara u moidanom stablu. Gornji kolikuli obezbeduju refleksno okretanje o&iju pa éak i celog tela na tranu iznenadnog jakog svetla, zwuka ili dodira. Kortikalno podrugje smesteno obostrano u premotornom reginu frontalnog reinja-oblast volinje fiksacije vaino je za kontrolu pokreta dij Pokreti otiju su: © Konjugovani pokreti oba oka tovremeni pokreti 0 Fiksacijski pokreti-kada je posebni objekat izabran pogled na njega se fiksira pomocu nevoljnog fiksacijskog puta koji potinje u vidnim asocijativnim zonama. Nevoljna fiksacija zadrZava se pomocu refleksa koje koordini8u gornji kolikuli. U toku fiksacije, i kontinuirano prave male pokrete. Pokret se otkljuéava putem voljne fiksacije u frontalnom lobusu blizu premotornog korteksa, Signal se dalje preko tr-frontotectalis Siri u okulogirna jedra. © Sakade-trzaji-skokoviti pokreti ognih jabutica, potrebni su kada se objekat u vidnom polju kreée ili kada se glava kreée npr kod éitanja, © Optokinetski pokreti-kombinacije fiksacijskih pokreta oka i sakada npr pri Gitanju gde o€i samo 10% vremena utrose na sakade a preostalih 90% na fiksaciju. © Pokreti praéenja-fiksacija predmeta koji se krecu (© Nistagmus-ritmicke oscilacije oénih jabudica. Sadréi sporu komponentu i br2i sakaditki pokret u suprotnom smeru. Strabizam-razrokost, daje dve slike u mozgu i daje diplopiju-dvostruki vid. Nekorigovani strabizam kod dece moze izazvati ambliopiju-oslabljen vid deviranog oka jer mozak u razvoju ime sposobnost da suprimira slike sa tog oka. Stereopsija-percepcija dubine-najveta prednost binokularnog vida. Moguéa je uporedivanjem telativnog polotaja slika koje su pristigle iz levog | desnog oka. Pored ovoh mehanizma percepcija dubine ostvaruje se i putem: © velidine stvorenog lika na retini-ako je iz prethodnog iskustva poznata veligina predmeta, onda se velitina njegovog lika na retini koristi za izraéunavanje njegove udaljenosti ‘© paralakse zbog pokreta-likovi biti predmeta prelaze preko cele retine a likovi dalekih predmeta ostaju, ne krecu se. © Ckulomotorno jedro ima dva eferentna dela: ‘© motorno jedro-viakna za ekstraokularne © visceralni deo-Vestfal-Edingerovo jedro, PSY preganglijska viakna za n.lll za ciljarni ganglion. Postganglijski neuroni inerviSu cilijarne mi8i¢e oka. Isti put iz ovog jedra koriste i PSY neuroni koji inervigu iris 22 suavanje zenice, Refleks zenice na svetlo-aferentni signali ganglijskih éelija retine idu optickim nervom u pretektalno jedro srednjeg mozga. Interneuroni povezuju pretektalnu zonnu sa Vestfal-Edingerovim jedrom na obe strane mozga. Eferentni PSY neuron inervi8u misiée irisa~ ‘masphincter pupillae. Ovaj refleks je konsenzualan. Aferentna lezija n.opticus-a-kada se osvetli bolesno oko, direktni i Konsenzualni refleks je odsutan. Kada se osvetli zdravo oko direktni i konsenzualni refleks je intaktan.® Eferentna lezija n.oculomotorius-a ili Vesfal- Edingerovog jedra-ako se osvetli bolesno oko izazvace se konsenzualni, ali ne i direkini refleks, kada se osvetli zdravko oko izazvace se direktni ali ne i konsenzualni refieks. ® SY inervacija oka potige iz Thi segmenta i stiZe do ‘otiju preko gornjeg cervikalnog gangliona. Postganglijska viakna putuju dui spoljanje povréine krvnih sudova i inerviu m.dilatator pupillae. © Akomodacija-automatski se regulide kontrakeija i relaksacijacilljarnog mi8i¢a | tako se podesava prelomna moe soéiva Dra® 2a akomodaciju je nejasna slika na retini, Receptori su éepiéi i 3tapiei, Eferentna viakna u sklopu n.opticus-a idu do gornjih kolikula, putamena i corpus geniculatum laterale koji je povezan sa Vestfal-Edingerovim jedrom (PSY jedro null). Eferentna viakna u sastavu n.lilidu do gangliona ciliare pa preko nn.ciliares breves do Subjekat ispoljava hipertoniju ( npr. opistotonus) i supresiju nekih spinalih refleksa (refleks fleksora), dok su drugi refieksi pojatani (miotatski refleks). Gi alnih uticaja na retikularnu formaciju i | | * poveéane aktivnosti pontnog. | retikulospinalnog puta k ‘+ smanjene aktivnosti medularnog i retikulospinalnog puta | -rezultat je pove¢anja ekcitacija i smanjena inhibicija | motoneurona to dovodi do rigidnosti. @ Decerebraciona rigidonost-spastiénost- izazvana je faciltacijom miotatskog refleksa. A ‘rpetija-retikulospinalni putevi aktiviraju y- motoneurone koji povetavajuti osetlivost mi8iénog vretena indirektno aktiviraju o-motoneurone. Vestibularni sistem Periferni deo-strukture unutranjeg uha. Centraini deo-vestibularna jedra povezana sa moddanim stablom i cerebelumom. Unutrasnje uho se sastoji od kostanog labirinta smedtenog u petroznom delu temporalne kost Unutar koStanog labirinta smegten je membranski labirint koji se sastoji iz vestibularnog i auditivnog dela Glavna komponenta vestibulamog aparata je labirint koji se sastoji iz: 1. dva otolitna organa + utrikulus)] Detektuju inearno ubreanje = sakulus [statick po'ozaj glave 2. tri semiciruklarna kanala-detektuju rotaciono ubrzanje glave >a > de> >(> Membranozni labirint je ispunjen endolimfom koja ima tkone. K” i |kone. Na” 7¥ Prostor izmedu kostanog i membranoznog labirinta ispunjen je perilimfom koja ima [kone. Ki tkone Na > Celije sa dlaticama (stereocilijama)-receptorske ¢elije vestibularnog aparata smeitene u maku utrikulusa i sakulusa i ampulama semicirkularnih kanala 7 Poseduju jednu kinociliju i mnoge stereocilije radlitite duine, najduie pored kinocilije @ Clie su potopljene u endolimfu a bazalni delovi éelije u perilimfu, > Ekstracelulami filamenti povezuju vrh svake stereociliie sa susecnom > Kada se stereocilije naginju prema kinoc cotvaraju se mehanosenzitivni k” kanali i dolazi do depolarizacije. 7 Uobiéajeno je da poveéna konduktivnost za kK” dovodi do hiperpolarizacije, ali ovde to nije sluéaj jer ‘endolimfa, u koju su potoplieni vrhovi éelija sadrii ‘*konc. K*(150mmol/L) i V-kone. Na” (mmol/L) za razliku od unutraSnjosti Celie koja ima konc K" od 140mmol/L i kone. Na* od 9 mmol/L > Otvaranje kanala za K’ izaziva influks tog jona niz kone. gradijent, depolarizaciju éelije i otvaranje potencijal zavisnih Ca™ kanala Sto opet dovodi do oslobadanja NT glutamata | ekscitacije vestibularnog nerva. A Naginjanie stereocilija od kinos hiperpolarizacije. 7 U mirovanju éelije sa dlaticama su tonitki aktivne | generiu AP odredenom frkevencom sto izaziva toni¢ko oslobatanje NT. Ar Pomeranje cilia dovedi do poveéanja ili smanjenja frekvence tih AP. > Postoje tri semicirkularna kanala: ja dovodi do 1. prednji 2. zadnji 3. lateralni AF Svaki kanal sadréi prosirenje ampulu koja sadrii senzorni epitel-crista ampullaris AF Gilije na povrsini éelija sa diaticama potopljene su u Zelatinoznu strukturu-kupulu (ima istu specifignu tezinu kao i endolimfa, i stoga na nju ne utigu sile linearnog ubrzania). 7 Semicirkularni kanali detektuju rotaciono ubreanje i ne prenose informacije o polozaju glave u mirovanju. 7 Pri okretanju glave mozak dobija dve informacie ti poveéano generisanje AP sa jedne i smanjeno jenerisanje AP sa druge strane glave. 7 (Makula |specijalizovani senzorni organ u utrikulusu i sakulusu koji sadr£i éelije sa dlaticama iznad kojih je Zelatinozni slo] u kome se nalaze kristali CaCo3 — otolitiili otokonije. 7 Otolitna membrana-zelatinozna masa i otoliti, ima dva puta vecu specifitnu tezinu od endolimfe. @ Zbog konstantnog delovania sile gravitacije na otolite, Celie sa dlagicama utrikulusa i sakulusa tonigki prenose informacije 0 polozaju glave u prostoru kao i postojanju linearnog ubrzanja ili usporenja. A> Kada je glava uspravna 1. makula utrikulusa je orijentisana —thorizontalno— 2. makula sakulusa |vertikalnot A> Utrikulus reaguje na kretanje glave u horizontalnoj ravni— (> Sakulus odgovara na kretanje glave u vertikalnoj avn? 7 Celijska tela aferentnih viakana u sastavu vestibularnog nerva nalaze se u ganglionu scarpae a zavrSavaju se u vestibularnim jedrima koje su u medulli ponsu. > Striola-membrana postaviljena u centru utrikulusa i sakulusa. U utrikulusu éelije sa dlagicama su postavlene ka njoj a u sakulusu su usmerene upolje. @ Vestibularni refleksi-posturalni refleksi imaju ulohu u kontroli pokreta odiju, odrZavanju uspravnog polozaja i odriavanju tonusa misi¢a > \vestibularnog jedra polaze putevi prema: 1. KM-lateralni i medijaini vestibulospinalni put odgovorni za vestibulospinalni i vestibulocerikalni refleks 2. Moidanom stablu-fasciculus longitudinalis ‘medialis-kontrola pokreta odiju- vestibulookularni refleks 3, cerebelumu 4, retikularnoj formaciji 5. postcentralnom girusu(preko talamusa) Vestibulookularni refleks & Receptori su u semicirkularnim kanalima, a efektori su misiéi pokteraéi oénih jabutica, Pravci kretanja o¥iju se poklapaju sa polodajem tri semicirkularna kanala, tako da je svaki semicirkularni kanal odgovoran za jedan par misica. Horizontalni refleks (deo ovog refleksa) -medijalni i lateralni rektus koji su povezani sa horizontalnim kanalom. Pri rotaciji glave, of se pomeraju u suprotnom smeru. Kada se glava rotira ulevo, zbog inercije, endolimfa se rotira udesno, sto ekscitira levi semicirkulanri kanal t) desni abducens irectus lateralis. S Ukoliko se rotacija glave nastavi, rotacija ofju u suprotnom smeru dostize svoj limit i javija se brzo vraéanje oi u centralni polodaj-nistagmus. B Nistamgus-br2i, rizmizki i nevoljnji pokreti ognih jabutica koji mogu bit fiziolo’ki (potrotacioni, optokinetski, kalorijski testovi) ii patoloski. Postrotacioni nistagmus sastoji se od spore i brze faze, a smer nistagmusa se odreduje na osnovu brze faze. Vestibulospinaini i vestibulocervikalni refleks Stimulus-rotacija ili savijanje glave, a receptori suu semicirkularnim kanalima j otolitnim organima.Efektori vestibulospinalnog pute-ekstenzori aksijalne i proksimaine muskulature koji se aktiviraju puter lateralnog vestibulospinalnog puta Efektori vestibulocervikalnog refleksa su misi¢i vrata koji se kontroligu putem medijainog vestibulospinalnog puta. Posturaini refleksi 1. Vestibularni refleksi 2. Tonitki vratni refleksi-izazvani stimulacijom proprioceptora vrata, npr kod padanja+t). pri ekstenziji vrata dolazi do ekstezije gornjih | fleksije donjih ekstremiteta 3. Refleksi uspravijanja-koriguju polotaj glavei vrata ukoliko dode do promene poloiaja tela. Motorni korteks » Ispred centralne brazde (Brodman-A) i deli se na: » Primarni motorni korteks MI Dve sekundarne motorne zone Mil 1. Premotorni region PM 2. Suplementami motorni region SMA > Motorne kolumne predstavljaju funkcionalnu jedinicu i inervigu grupu sinergistigkih misiéa. » Piramidalne éelije su smeStene u sloju V i njihovi aksoni predstavijaju glavni iziazni put iz ovog dela korteksa, > Glavni descendentni putevi MI su: 1. Kortikobulbarni put 2. Ventralni kortikospinalni put-za aksijalne i proksimalne rm 3. Lateraini kortixospinaini put-ra distalne misi¢e ekstremiteta > Primarni motomi korteks je mesto zapotinjanja voljnih radnji, a dogadali koji prethode generisanju pokreta nastaju u motornim asocijativnim podrugjima frontalnog korteksa i u parijetalnom jobusu, » Dodatne komponente planiranih pokreta nastaju u bazalnim ganglijama i cerebelumu. » Za planiranje pokreta odgovorne su druge zone tj Ml > Piramidalne éelie primarnog motornog korteksa imaju najniti prag za izazivanje pokreta. Snaga misi¢ne kontrakeije je direktno proporcionalna frekvenci AP MI piramidalnih éelija. > Pojedine piramidalne éelije u MI su pravac- selektivne i najjaci odgovor daju pri zapocinjaju pokreta u odredenom pravcu, > Ml motoneuroni su odgovorni za iavodenje jednostavnih pokreta, dok su za slo3enije pokrete zaduzeni motoneuroni Ml, suplementarni motorni region i premotorni region > Premotorni region-vrii selekciju motornog plana na ‘osnovu spoljnih stimulusa. Ovaj region faci jiramidalne Celije-najaktivniji je tokom pripreme za pokret. Aferentni putevi u premotornu zonu dolaze iz zadnjeg parijetalnog korteksa (vidne i somatosenzorne informacije) i cerebeluma. Glavni iziazni putevi iz ovog regiona su prema mozdanom stablu i KM-ventralni kortikospinalni put Suplementarni motorni region-odgovorno za planiranje slozenih pokreta i bilateralnih koordinisanih pokreta (zakopéavanje dugmeta) Ulazni putevi su iz bazalnih ganglia, cerebeluma i prefrontainog korteksa. Izlazni putevi su ka bazalnim ganglijama, cerebelumu, Ml, KM mo3danom stablu (tr corticospinalis). ‘Najvi8i nivo motome hijerarhije cine: 1. Somatosenzoma asocijativna zona-zadnji parijetalni korteks-planiranje pokreta | obezbeduje fokus na delove tela i elemente u prostoru koji ée uéestvovati u izvodenju planiranog pokreta 2. Prefrontalni korteks-formira plan za izvodenje pokreta. On formira radnu ‘memoriju; privremeno deponuje informacije koje se koriste da predvode akeiju izvodenja pokreta. Sumirano: Voljni pokreti zapoéinju u prefrontalnom koreksu gde se formira radna memorlja koja sluzi za planiranje motornih dogadaja. Somazosentorno ascoijativno podrugje fokusira painju na delove tela i elemente u prostoru. Ova dva sistema Salju informacije u Ml koji planiraju i koordiniraju sekvence pokreta u cilju izvodenja pokreta. Nakon toga MI puitaju selektovani program u aktivaciju i aktiviraju motoneurone. Bazalne ganglije Strukture prednjeg mozga koje se sastoje od nnekoliko povezanih dubokih moidanih jedara. Kljuéni deo su motorne petiie koja potinje i zavrsava se ukorteksu. Bazalne ganglije ne iniciraju pokret vec ga prilagodavaju i obnavijaju motorne komande tokom pripreme za izvodenje sledeéeg pokreta u sekvenci Ielazni putevi iz BG su u potpunost inhibiciski Vise fino podesavanje motrnih komandi, Ima dve modulacijske uloge © prilagodavanje amplitude pokreta © vremenska uskladenost sukcesivnih pokreta Ekscitatorni utazni signal dolazi iz svih delova korteksa (izuzev primarnog vizuelnog i auditivnog) preko strijatuma (naruéito putamen). Najveci deo signala je iz motornih zona. telazni putevi potieu iz: © unutrasjeg segmenta globusa palidusa-Salje projekcije preko talamusa u motorni korteks i moidano stablo © retikularnog dela supstancije nigre-Salje projekcijeprema colliculus superior mezencefalno za kontrolu pokreta oéiju\ Ncaccumbens Striatum 4 Ne.caudatus |__Dorzalni Putamen strijatum Unutranj Globus segment (Dorzalni pallidus-palidum 4 Spoljanji_ (palidum segment Ventraini palidum Substantia [ Pars compacta Nigra Pars reticularis, Ne.subthalamicus ® Bazaine ganglije éini pet pari jedare © Neaccumbens, ne.caudatus i putamen koji zajedno formiraju striatum © Globus pallidus koga satinjavaju, unutraénii, spoljainji segment i ventralni palidum © Substantia nigra sastoji se iz dva dela: kompaktnog i retikularnog © Nesubthalamicus ®@ Bazaine ganglije tonlckl inhibirajul talamus, moidano stablo i colliculus superior @ Postoje dva odvojena puta koja povezuju ulazna i izlazna jedra bazalnih ganglija Direktni put-iz putamene direktno u unutraénji segment globusa palidusa i SNpr(substantia nigra pars reticulata) projektuje se inhibitorna veza koja suprimira tonini inhibitorni izlaz iz jedra. Facilitira pokret. NT je GABA. Unutrasnji segment globus palidusa se projektuje u jedra talamusa (GABA neurotransmiter) odakle ekscitacijski signali odlaze do korteksa. Indirektni put-Iz putamena polaze veze ka spoljainjem segmentu glubusa palidusa, koji opet Zalje inhibicijske veze u subtalamigke jedra koja dalje inhibiraju unutra’nji ‘segment globusa palidusa, Subtalamiki neuroni deluju ‘oputem oslobadanja glutamata. Dakle dos je do, dezinhibicije subtalamitkog jedra, tj oslobada se vise glutamata koji ekscitira unutraénji segment da bi ovaj jaée inhibirao talamizka jedra. Rezultat je inhibici aktivnosti kortikalnih neurona. Na ova dva puta utitu dopaminergitki putevi iz supstantia nigra pars compacta-nigrostrijatni put. Nigrostrijatni put lz SNcu triatum, a neurotransmiter je dopamin koji facilitira motornu petlju na dva nazina: (© Ekscitacojom direktnog ‘© Inhinicijom indirektnog puta D1 receptori u éelijama striatuma koje formiraju direktni put i projektuju se ka globus pallidus D2 receptor u éelijama striatuma koje formiraju indirektni put i projektuju se u spoljni segment globus pallidus Aktivnost SNc povezana je isa nagradom i bihejvioralno relevantnim stimulusima, a ne samo pokretom, tj sa motornim uéenjem. Uloge bazalnih ganglija: ‘© regulacija misiénog tonusa i polotaja ‘© permisivna uloga u zapotinjaju pokreta ‘© Koordinacija delova pokreta ‘0 Automatsko izvodenje sekvenci naugenih pokreta Kontrola pokreta ofou Inhibicija negeljenih pokreta © Uéestvujui u kognicii, uéenju, formiraju raspolotenja i bihejviorainm odgovoru na emodije. Cerebelum Gini deseti deo zapremine mozga ali se u njemu nalazi vie od polovine svih neurona CNSa (Omoguéava vréenje glatkim, vremenski uskladenih | preciznih pokreta, odgovarajuceg intenziteta ‘Omoguéava odréavanje tonusa misiéa, uspravnog polozaja i ravnoteze, Uloga mu je da uoti motornu sgresku tj razliku izmedu namere i izvedenog pokreta te da je ispravi U cerebelum dolaze informacije 0 ciljevima i komandama kao i povratne senzorne informacije sa periferije u vezi sa lzvodenjem pokreta Ilazni putevi iz cerebeluma su fokusirani uglavnom nna premotorne i motorne zone cerebralnog korteksa, modano stablo, spinalne motoneurone i interneurone, Sinaptiéka transmisija u neuronskim kolima moze biti zmenjena Sto je od kljuénog znaéaja za motornu adaptaciju i uéenje. Postoje 4 duboka jedra cerebeluma 1. nedentatus 2. ne.emboliformis 3. ne.globosus 4. ne.fastigi Viakna ka cerebelumu idu kroz donj vlakna iz njega izlaze kroz gornji pedunkul. Ucerebelum ulaze viakna iz perifernih senzornih receptora, moidanog stabla i korteksa Eferentni putevi cerebeluma polaze iz vestibularnih i dubokih jedara cerebeluma i §elju komande KM, ‘mofdanom stablu i motornom korteksu. Cerebelarni korteks sesastiiiz pet tipova neurona koji su resporedeni uri sloja: oo|. Molekularni sloj-dve vrste inhibicijskih interneurona: = stelatne = koBaraste éelije 2. Sloj Purkinjeovih éelija-jedini eferentni neuroni. Deluju inhibicijski na duboka jedra cerebeluma, 3. Granularni sloj saci " Granularne éelije * Goldtijeve éelije-vrsta interneurona B) Postoje dve iste aferentnih viakana koja ulaze u cerebelarni korteks, oba su ekscitacijska: 1. Mahovinasta+iz KM (spinocerebelarni put), jedra dorzaine kolumne, retikularne formacije, vestibularnih jedara, inc. pontis, basilaris. Prenose eksteroceptivne i proprioceptivne informacije. Ekscitiraju granularne éelije koje navige prudaju paralelna viakna i ekscitiraju Purkinjeove Gelije. Tonizki su aktivne, i kada dovedu Purkinjeovu éeliju do praga izazivaju LAP- Puzajuéa viakna-polaze iskljutivo iz ‘apsu sa Purkinjeovim éelijama i nastaju salve akcionih potencijala-slozent Siljak. .astih i puzajuéih viakana se odvajaju cekscitacijske kolaterale za duboka cerebelarna jedra. F Dugotrajna interakcija izmedu ova dva ulazna puta je odgovorna za procese motornog uéenja B._ Funkcionalno cerebelum se moze podeliti na: © Vestibulocerebelum-filogenetski najstarij Zine ga flokulonodularni re¥anj i deo vermisa 1. Aferentni putevi polaze iz semicirkularnih kanala i vestibularnih jedara 2. Irlazni putevi polaze iskljuzivo iz vestibularnih jedara + trivestibulospinalis medialis | lateralis-ka motoneuronima aksijalne muskulature i ekstenzora ekstremiteta = fase. longitudinalis medialis-ka jedrima poktetaéa ofnih jabutica © Spinocerebelum-sastoji se iz vermisa i intermedijernih zona (pored). Zaduien je 2a koordinaciju i nadovezivanje pokreta. 1, Prima informacije iz proprioceptora, eksteroceptora, vizuelne i auditivne informacije, kao i kopiju motornog plana iz motornog korteksa 2. Ielazni putevi-polazaze iz ne. fastigit i nnc.interpositum ka: * Retikulamno| formacii i vestibularnim jedrima (zatim retikulospinalnim i vestibulospinalnim puter do KM) + Ne.tubera zatim preko rubrospinalnog puta ka KM * Preko talamusa u primarni motorni korteks B. lzmaho ivaris inferior u medulli. Grade direktnu 3. Sumirano redosled ide: * Vermis—nc.fastigiirdelovi moidanog stabia koji kontroligu proksimalna i aksijalnu muskulaturu + Intermedijerne zone—snc.interpositum—skorteks i delovi mozdanog stabla koji kontroligu distalnu muskulaturu 4, Toniéka aktivnost nc.interpositum odriava tonus mi8iéa faclitirajuei y-motoneurone © Cerebrocerebelum-filogenetski najmladi i gine ga lateraini delovi cerebelarnih hemisfera 1. Ulazni putevi poticu iskijucivo iz cerebralnog korteksa 2. Izlazni putevi polaze iz ne.dentatus i preko talamusa odlaze u premotorni i primarni motorni korteks. 3. Cerebrocerebelum uéestvuje u plnairanju, zapotinjanju i vremenskom uskladivanju slozenih nadovezujucih pokreta ukljucujici govor.Autonomni nervni sistem Prethodno oznaéavan kao vegetativni ili visceralni nervni sistem. Funkcije ANS su: 1. Odrdavanje homeostaze 2. Integracija odgovora na stres 3. Integracija visceralnih funkeija (npr. koordinacija organa u digestivnom sistemu posle unosa hrane) Delovi ANS su simpatitki, parasimpatitki i enteri¢ni nervni sistem. Hipotalamus kontroliée i eferentnu aktivnost ANS-a I sekreciju hormona hipofize SY kontrilige protok krvi kroz tkiva u zavisnosti od aktivnosti (,,fight or flight response“) PSY je dominantan u kontroll redovne mirne dnevne aktvinosti npr. digestija i apsorpcija hrane (,rest and digest"), ‘Adaptacija na stresore-neuroendokrini odgovor u kome mozak generige masivnu stimulaciju SY. ‘Odgovor na stres: 1. Kontraktilnost | frekvenca srca se poveéavaju, krv se redistribuira u skeletne mi8iée, srce i mozak na ragun kontrakcije arteriola u ko¥i i unutrainjim organima 2. Metabolizam tkiva je usmeren na Iskorigtavanje energije putem glikogenolize u jetrii lipolize u masnom tkivu 3. Dejstvo na glatke misi¢e-kontrakelja sfinktera u GIT i urinarnom traktu i dilatacija bronhiola i zenica Funkcije PSY su usmerene na éuvanje i obnovu energetskih rezervi. Kooperativnost SY i PSY-kod mukog seksualnog. ‘odgovora-erekcija Je posredovana PSY dok je ejakulacija posredovana SY SY i PSY izazivaju raalitite odgovore tkiva u zavisnosti od distribucije membranskih receptora. Veéina organa su pod uticajem antagonistitke kontrole gde je jedna grana ANS ekscitaciona a druga inhibiciona. Znojne Hlezde i glatki mitiéi veéine krvnih sudova niisu dvojno antagonistiéki inervisani tj imaju samo SY inervaci Hijerarhijska kontrola ANS: 1. Najvi8i nivo kontrole gine motivaciona ponaSanja i adgovori na emocije koje pokre¢u hipotalamus i limbitki sister. 2. Moidano stablo (npr. nc.tr. solitarius je mesto kentrole funkeije kardiovaskularnog, respiratornog i gastrointestinalnog sistema 3, Refleksi na nivou KM (npr. kontrola mikcije, defekacije i ejakulacije) 4, Najnizi nivo gine donji motomni neuroni cija su tela smeétena u autonom Cznateni su kao postgangl kontroligu ih preganglijski neuroni sme8teni UKM ili mofdanom stablu, ‘Autnomna ganglija-integracioni centar koji na prijem senzornog ulaza sa periferije modulige izlazni ‘odgovor jer sadrii interneurone. Veéina krvnih sudova ima jedan tip adrenergickih receptora koji izazivaju vazokonstrikciju glatkih mi8iéa-a i 02 Arteriole vitainih organa (koronarni, renalni, cerebrovaskularni itd) imaju adrenergitke receptore Gija aktivacija izaziva vazodilataciju-f2 receptori Odgovor tkiva odreduje receptor, a ne hemijski signal ANS sadrdi dva neurona pre- i postganglijski neuron, 1. preganglijski neuroni nalaze se u KM- intermediolateraina kolumna (SY—*Th1-L2; PSY—S2-54) ili u motornim neuronima kranijainih nerava i projektuje se u autonomnu gangliju izvan CNS 2. postganglijski neuron-u ganglijama ‘Aksoni preganglijskih SY neurona mogu da prave sinapse u 1. Paravertebralnim ganglijama-araniirane u simpati¢ko stablo 2. Prevertebralnim ganglijama (celijaéna i hipogastrigna). Preganglijska viakna su malog dijametra, mmijelinizovana i male brtine propagacije-B viakna ‘Aksoni SY preganglijskih neurona napustaju KM kroz prednje rogove dud aksona a_i y-motoneurona-beli rami komunikantes i prave sinapse u paraverebralnoj ganelij Neka preganglijska viakna moraju da putuju navige do cervikalnih, odnosno nanige do sakranih ganglija. Ganglije su medusobno povezane preganglijskim aksonima koji se dele na kranijalne i kaudalne grane. Neki preganglijski neuroni u torakalnoj regiji prolaze simpatiko stablo ne praveci tu sinapse vet formiraju splanhitke nerve, koji praéeni glavnim abdominalnim krvnim sudovima (npr. celijacnim, gomijim i donjim mezenteriénim i renatnim arterijama) odlaze u PREvertebraine ganglije (Celijaénu i hipogastriénu), ‘Aksoni nekih postganglijskih neurona napistaju lanac ganglija | ponovo ulaze u spinalne nerve korz sive grane i zavrSavaju na efektorskm receporima. ‘Aksoni postgangliskih neurona su vecinom nemijelinizovana C viakna Postgangliiska viakna se mogu distribuirati i nervima koji idu dué spoljasnje strane arterija, Divergencija-iedan pregangliiski neuron ulazedi u gangliju gradi sinapsu sa prosetno 8-10 postganglijskih neurona ili Zak 30. SY putevi imaju kratak preganglijski neuron i dugagak postgangliiski neuron. PSY ganglije su na ili blizu svojih ciljnih organa pa su preganglijski neuroni dugi a postgangliski krat Visceralne strukture na glavi su inervisane PSY preko HL, VIILIX,@ Visceraine strukture u toraksu i gornjem delu ‘abdomena PSY inervige X-n.vagus (do drugog segmenta transverznog kolona odakle PSY inervaciju preuzima sakraini PSY centar). @ Noradrenergiéka neurotransmisija relaksira rm.ciliars, dilatira pupile, ubreava rad srca, podize krvni pritisak i izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova kote, snifava prag u retikularnoj formaciji, podize koncentraciju glikozei slobodnih masnih kiselina u plazmi. @ Simpatigko prainjenje se smanjuje u gladovanju i poveéava za vreme hranjenja, Sto objaénjava smanjenje krvnog pritiska i intenziteta metabolizma u toku gladovania. @ Holinergitka neurotransmisija-povezana sa vegetativnim funkcijama svakodnevnog Zivota i javija se: 1. Na svim preganglijskim viaknima Svim PSY postganglijskim viaknima 3. SY postganglijskim viaknima koja zavrSavaju nna krvnim sudovima nekih misiéa i izazivaju simpaticku vazodilataciju 4, Holinergitkim preganglijskim viaknima 2a adrenalnu medulu @ NTsse sinteti8u u varikozitetima aksona ANS | to su Acetitholin i noradrenalin ‘ACh Svi autonomni preganglijski Holinergitki nikotinski r EPSP na postganglijskim neuronima NA Vecina postganglijskih SY + Pradrenergi¢ki receptori srea Adrenergickir. poveéavaju frekvencu i snagu kontrakeije dok u GiT odgovor zavisi od | smanjuju snagu kontrakcije podtipa receptoira _| glatkog misi¢a Ach Veéina postganglijskih PSY + Njihova ekcitacija na Holinergi¢ki muskarinski | pretkomorama smanjuje = frekvencu i snagu kontrakcije odgovor zavisiod | dok u GiT pojaéava snagu podtipareceptoira _| kontrakcije glatkog misiéa @ Postoje dva osnovna tipa holinergitkih receptora 1. Nikotinski -kanali jednovalentnih katjona (K* ialazi Na‘ulazi i depolarie postinapticku celiju) 2. Muskarinski-javijaju se u 5 podtipova, povezani su sa G proteinima i sistemom sekundarnih glasnika, odgovor tkiva zavisl od podtipa aktiviranog receptora. Nalaze se na PSY CNS @ Adrenergitki receptori povezani su sa G proteinima, i javliaju se u dve varijacije: «i (1,2 ili 3) 1. Pil adrenergitki receptori odgovaraju podjednakim intenzitetom na noradrenalin i adrenalin. Njivoa aktivacija bilo kojim od ova, ae dya NT poveéava snagu kontrakcije i breinu elektritne propagacije srca. 2. B2adrenergiéki receptor su vide osetljivi na adrenalin. Njihova aktivacija adrenalinom relaksira glatke misi¢e brojnih tkiva. 3. ac nalazi se na postisnaptizko) membrani i njihova stimulacija izaziva vazokonstrikciju kervnog sud. Izaziva kontrakeije mi8iéa il egzocitozu. 4, a2 nalazi se na presinaptickoj membranii njihova stimulacija smanjuje oslobadanje noradrenalina. Nalazi se i na postsinapti¢koj membrani gde izaziva vazokonstrikciju leaziva relaksaciju glatkih migiéa Gif ili snigava sekreciju npr. pankreasa Svu adrenergitki receptori su povezani sa G proteinima ali koriste razliéite puteve sekundarnih lasnika, 1. a -aktivira fosfolipazu C i IPs, Sto povecava kone. Ca” 2. a2-|cAMP—snizava njegov nivo 3. B1,2,3-[cAMP Na oslobadanje Noradrenalina iz varikoziteta utite: 1. Frekvenca pristiglih AP-ona odreduje influks Ca” uvarikozitete. Influks Ca izaziva oslobadanje ovog NT. 2, Sinteza i preuzimanje u varikozitetima-en: [rhidroksilaza konvertuje dopamin u noradrenalin, Koristi se kao indikator nivoa simpati¢ke aktivnost 3. Varikoziteti sa a2-adrenergickim autoreceptorima 4, Veéa sinapti¢ka putokiza izmedu varikoziteta Mehanizam modulacije koncentracije Ach ne varira kao u sluaju sinapticke adrenergicke neurotransmisije. ‘Medula nadbubreine ilezde Specijalizovano neuroendokrino tkivo pridrugeno SY Lugi Adrenalin i Noradrenalin u cirkulaciju u odnosu 4a Preganglijski simpati¢ki neuroni se projektuju iz KM umedulu gde grade sinapse sa postganglijskim neuronima koji nemju aksone. Celijska tela hromafilnih éelija lute adrenalin direktno u cirkulaciju, Adrenalin produava i pojatava efekte SY. Njegova povigena koncentracija u plazmi omoguéava stimulaciju ciljnih éelija koje imaju malu direktnu nervnu intervaciju (npr. hepatociti i éelije masnog tkiva) Kateholamini regulacioni su molekuli za koliginu Ca"* potrebnu za kontrakciju sréanog misiéa, ModuliSu kontrakciju vezujuci se za Pi.adrenergi¢ke teceptore na srcu.. cAMP fosforilige specifiéne proteine &to dovodi do otvaranja potencijal zavisnih Ca" kanala. Dodatno, fosforilacija fosfolambana povecava aktivnost Ca“-ATPaze sarkoplazmatskog retikulurna koja koncentri8e ovaj jon u SR te dovodi do povecanja snage misiéne kontrakcije.oe o © * © & Medutim, Ca’"-ATPaza istovremeno smanjuje nivo Ca" ucitosolu éelija srea i tako sracuje vreme vezivanja Ca” za troponin C odnosno aktivno vreme trajanja popreénih mostova. Fizioloske uloge kateholamina: © KVS-poveéava minutni volumen srcam perfuziju mozga i skeletnih misi¢a © Metaboliéki-obezbeduje dovoljnu koliginu supstrata potrebnog za energiju Relaksira bronhijainu muskulaturu-olakiava ventilaciju pluga © Povetava oitrinu vida © Mirovanje GiT omoguéava veei protok krvii kiseonika i energetskog supstrata Nadbubreéna ilezda moze da bude selektivno stimulisana u smislu atkivacije noradrenalin- il adrenalin-sekretujucih éeli U odgovoru na hipoglikemi noradrenalina se poveava 3x U odgovoru na hiperglikemiju konc. adrenalina se poveés 50x Refleksni luk je osnova u organizaciji ANS Osoba mote da nauti da moduli8e neke autonomne funkcije puter treninga kao npr. frekvence srca Jednostavni refieksi-integrisani na nivou KM-primer je kontrakcija pune mokraéne besike Sloieni refleksi-regulisani na nivou produzene moidine-npr. regulacija TA Kompleksni autonomni mehanizmi koji odréavaju konstantnost sastava i temperature unutragnje sredine-regulisani na nivou hipotalamusa Medulla oblongata-regulige respiraciju, frekvencu sce, i krvni pritisak, gutanje, kailjanie, kijanje, povraéanje itd. Hipotalamus -regulide telesnu temperaturu, Zed, glad, apetit, bioloske rit move itd. On takode poseduje osmoreceptore koji registruju osmolalnost itermoreceptore. Senzorne informacije integrisane u kori mozga il u limbigkom sistemu kreiraju emocije kojie utigu na autonomni izlaz. (Crvenilo u licu-stid i sl.) Enterigni nervni sistem Eine ga nervni pleksusi u zidovima: © ezofagusa © Feluca © tankog creva © kolona ...sposobni da registruju i integri8u informacije na koje odgovaraju, Cine ga dva dobro organizovana pleksusa © Mienterigni pleksus-izmedu longitudinalnog i cirkularnog sloja misica-vaian za motilitet- motorna kontrola. © Submukozni pleksus-izmedu luminalne mukoze i citkularnog sloja. Osetliv je na hemijski sastay u lumenu creva i regulige protok i sekreciju creva. Inervige endokrine €elije | submukozne krvne sudove, a primarno je ukljuéen u kontrolu crevne sekrecije. WCNS-u koncentracija 00 9 9 9 ENS je sposoban da deluje samostalno bez uticaja ANS Neurotransmiteri su: acetilholin, noradrenalin, serotonin, GABA, ATP i gasovi NO, H»S1CO> Neki deluju paraktrino dok drugi ulaze u cirkulatorni sistem i postaju hormoni. SY PSY moduliraju aktivnost ENS. Slignosti ENS sa CNS-om: ‘© Neurotransmiteri i neuromodulatori-u ENS. se oznatavaju kao ne-adrenergitki i neholinergi¢ki, a najpoznatiji su serotonin, vazoaktivni intestinalni polipeptid VIP(deluje vazodilatorno, oslobada se iz postganglijskih holinergickih neurona gde olakSava delovanje ACh) i azot monoksid No. © Potporne éelijesligne astroglii © Difuzna barijera-kapilari koji okruzuju ganglije ENS su ogranigene permeabilnosti ‘© Integracioni centar-refleksi ENS koji mogu da deluju bez nervnih signala izvan ENS.Vise nervne funkcije i limbiéki sistem ‘Ascendentni retikulo-aktivacijski sistem-RAS & Filogenetski najstariji deo mozga & Ima ushodne projekcije ka diencefalonu i korteksui jodne ka KM ® Nespecifigan sistem RAS, aktivira se istim stimulusom, povezan sa intralaminarnim jedrima talamusa i preko: © Spinoretikularnog © Spinotalmickog © Trigeminotalamitkog trakta % ..difuzno aktivira mozdanu koru i odrZave budnost. | Specifigni deo RAS aktiviraju se samo ‘odredenom/jednom vrstom stimulusa (vizuelni, auditivni, olfaktivni) ® Ascendentni retikularni aktivacijski sistem éine (© nocioceptivni i termoceptivni signali kroz kolaterale iz spinotalamitkog trakta © vizuelni signali iz gornjeg kolikula © visceralne kolaterale iz solitarnog trakta i vagusnih nerava & Descendentni retikulo aktivacijski sistem dine: © Descendentni kortiko-retikulo-spinaini putevi ® Descendentna retikulospinalna viakna mogu biti ekscitatorna i inhibitorna zavravaju se u spinalnim interneuronima ili motoneuronima prednjih rogova Ukljugena su u modulaciju miotatizkog refleks: Periakveduktaina siva masa ima vazu ulogu u nociocepeiji i modulaciji ose¢aja bola, Retikulospinaini trakt ukljugen je u voljnu motoriku i kontrolu polodaja kroz dva razlitite podrutia: © Bulboretikularno facilitaciisko podrugje- gornji i lateralni delovi monsa i mezencefalona, ekscitira refleks na istezanje hibitorno podruéje RAS-donii i medijalni deo produzene moidine-inhibira refleks na istezanje & Postoji pozitivna povratna sprega izmedu korteksa i RAS kojom se utige na: © koordinaciju automatskih radnji- resipratorni, kardiovaskularni sistem © refleks na istezanje-antigravitaciona muskulatura i misiéni tonus retikulotalamitki i retikulokortikalni put vaini za budnost i svest & Difuzni modulatorni sistemi mazga grupisani su prema glavnim NT koje koriste: © Serotoninski sistem-nuclei raphe-serotonin ispoljava inhibitorni uticaj koji w nivou KM suprimira bo}, dok na nivou diencefalona ima ulgou u spavanju © Noradrenalinski sistem-lokus coeruleus- deluje kao ,alarmni centar”-postaje veoma aktivan kada se pojave novi nadraiaji u spoljainjoj sredini, poveéava opti nivo moidane aktivnosti i generalizovano cekscitira mozak. © Dopaminski neuroni: + nigrostrijatni sistem-substantia nigra—strijatum, znaéajan za kontrolu voljnih pokreta + mezokortikolimbitki sistem-polazi iz tegmentuma srednjeg mozga i grana se kroz limbiéki sistem. Ukljugen je u sistem nagradivanja, ukijuéuje nc. akumbens i prefrontalni korteks. © Holinergitki neuroni-gigantocelularni neuroni-imaju ulogu ekcitatornog NT | iavrSioci su sporotalasnog spavania. Talamus ostvaruje mnoge veze sa cerebelumom, bazalnim ganglijama i limbiékim sistemom. Mode se podeliti na: Epitalamus | U vezi je sa olfaktornim sistemom Poseduje nespecifigne i specifiéne relejne nurone ito: Dorzalni_ | Nepecifina projekciona jedra dobijaju talamus vlakna iz RAS i difuzno se projektuju u korteks 2 Specifiéni relejni neuroni se projektuju IV sloj neokorteksa i imbigku koru Ventraini talamus Najvainije uloge talamusa su ‘© Tumaéi i detifruje ulazne signale: = sa retine-corpus geniculatum laterale = izuha-corpus geniculatum mediale = gruba diskriminacija senzornih, modaliteta-somatotopska-bol i dodir ‘© Motorne aktivnosti zbog veza sa bazalnim. ganglijama ikorteksom © Painja, svest i budnost-stimula nespecifiénih jedara talamusa Elektroencefalografija EEG Budno stanje karaterisu se sledecim fizioloskim parametrima: ‘© Specifignom moédanom aktivnoséu (registrovanom EEG) ‘© Pokterima ognih jabudica (registrovanim elektrookulogramom E06) © Mi8iénim tonusom (elektromiogram EMG) EEG je zapis bioelektrignih varijacija potencijala mozga-moidanih talasa. Zapis elektriéne aktivnosti mozga je odraz neto ucinka lokalnih postsinaptickih potencijala kortikainh neurona. Dendriti i soma kortikalnih neurona éine dipol i stvaraju lokalni potencijal koji je ne-propagirajucti ekektrotonizki se Siri sa jednog na drugi dendtir. EEG je ustvari promena potencijala dipole, EPSP povi8inskih slojeva (dendriti) se registruju kao negativni EEG talasi EPSP dubokih slojeva (some]se registruju kao pozitivni EEG talasi EEG-neotvorena lobanjaElektrokrtikogram-ECoG ~elektrode su na povrSini korteksa Desinhronizacija-aktivno stanje mozga tokom kognitivnih operacija To je iregularna aktivnost koja nastaje specifiénom stimulacijom ascedentnog sistema mozdanog stabla RASa i talamusa (retikulo-talamo-kortikalna desingronizacija \hronizacija-nastaje ritmiénom aktivacijom jedara iz talamusa i aktivacijor neurona, kao u epilepsil. Postoje 4 glavna EEG talasa, | imaju amplitudu od 2 do 200, i frekvencu od 0,3-30H2: © Alfa talasi—pospanost-kada éovek opusteno le3i zatvorenih ofiju u budnom stanjuu codsustvu fiziékih ili mentalnih napora, frekvenca 8-13H2 a amplitude 20-601 * otvaranjem oéiju nastaje alfa Blok- desinhronizacija talasa i tada dominiraju beta talasi Beta talasi-tokor intenzivne mentalne aktivnosti, 14-30H2 i 2-20,V © Teta talasi-u stanjima frustracije, razoéarenja i straha ti. kada korteks pobuduju subkortikalne strukture i imbigki korteks a naruotito hipokampus(tokom stanja pojatane budnostl i tokom REM- spavanja). 4-7H2i amplitude 20-100,V © Delta talasi- U budnom stanju kod dece do 12, godine. Kod odrasiih w 3. (4. stadijumu sporotalasnog spavanja, anestezii bolestima mozga.Imaju najvecu amplitudu i najmanju frekvencu 20-200 j 0,3-SHz © Gama talasi-30-80Hz © Sigma talasi-vretena spavanja-7-14Hz, javijaju se na potetku spavania u 2. stadijumu Organizam sisara se moze naéi u tri razltita stadijuma egzistencije: © budnost © stadijum sporotalasnog spavanja STS (ili Ne- REM spavanje) © REM fazi spavanja ‘Spavanje je monofazno i cirkadnevno. Definisane su 4 faze sporotalasnog spavanja t). spavanja bez snova’ © 1stadijum-5-10min, lako se budi, iSéezavaju alfa talasi uz redukciju mi8iénog tonusa © 2.stadijum kada se javijaju vretena spavanja © Stadijum 3 14 karateristitni su po delta talasima Za 30-45 minuta svaka osoba prode kroz sve faze STS, a zatim u slignom vremenskom razdoblju ista stanja u obrnutom smeru STS najdute traje tokom prvih epizoda, a onda ‘opada, tako da je stadijum 4 u jutarnjim satima skragen \Vegetativni fenom karakteristigan za STS je dominacija PSY-pad pritiska, minutnog volumena stca, sréane frekvence itd. Tokom no¢i javljaju se 4-5 REM epizoda spavania & REM rardoblja se produzuju u drugoj polovini no¢i. Oko 90 minuta od uspaviivanja nastaje prva REM faza ® Somatomotorni i vegetativni fenomeni u REM mogu se klasifikovati u © Tonitke-atonija, gubitak spinalnih refleksa, prag za budenje je visok, EEG je desinhronizovan sa teta ritmom (© Fazitke-odi se naglo pokreéu ispod zatvorenih kapake, spavati opisuju svoje snove, PGO potencijali-ponto-genikulo- okcipitaini fazitki potencijali nastali u ponsu brz0 prolaze kroz lateraino genikulatno telo i zovrEavaju u okcipitalnom korteksu. PGO talasi prethode REM spavanju Vegetativni fenomeni u toku REM spavania: ‘0. frekvenca srea se povetava, éeste st ekstrasistole © disanje postaje plitko i nepravilno, moguéa apnea ‘© nastaju anabolitki procesi © sinteza proteina i temperatura tela pada 8 Spavanje je aktivan proces, uzrokovan pravilnom smenom procesa tonitke inhibicije i ekcitacije iz razliéitih podrugja retikularne formacije, moidanog stabla | hipotalamusa & MiBiéna hipotonija-tokom REM spavanja je uzrokovana hiperpolarizacijom spinalnih motoneurona, a ne nedostatkom aktivnosti iz mo#dane kore! Centar za spavanje-VLPO-venterolateraina preopticka area hipotalamusa i oslobada GABA Centar za budnost-LHA-/ateraina hipotalamicka area- nakoju deluje oreksin. Postoji pet neuronskih sistema koji su vazni za budno aktivno stanje: acetil-holin-pons; noradrenalin-locus coeruleus; serotonin-nucleus raphe; histamin- tuberomamilarna jedra; hipokreatinergi¢ki(oreksin] sister-lateralni hipotalamus. % Melatonin-sekretuje se iz pinealne Hlezde, iskljuéivo noéu ® Retinohipotalamizki put prenosi informecije 0 kolitini svetla do SCN-suprahijazmati¢kog jedra u hipotalamusu. ® Na nivou neurona spavanje ima ulogu uv obnavijanju ravnozeze u CNS 8 Zna¢ajno je i u odréavanju metaboli¢ko-kalorijskog balansa, t). povetan je anabolizam proteina Spavanje posreduje u imunskoj kompetenciji Hormon rasta je povezan sa 2. 14. stadijumom STS Prolaktin se najvige ludi u jutarnjim satima spavania, Veruie se da spvanje ima ulogu u konsolidaciji memori. Be Cerebralni korteks ® Brodmann je izvr3io podelu na 52 citoarhitektonska polja 4 CNS je organizovan u tri nivoa® Hijerarhijska (encefalizacija)-ilogenetski najvisi delovi mozga preuzimaju funkeiju nigih subkortikalnih centara * Lateralizacija-dve hemisfere, leva je kategorigna i dominantna dok je desna reprezentativna hemisfera 4 Lokalizovana organizacija-centri za govor, ponaéanje itd. ® Asocijativni korteks-vr8i najvise moidane funkcije, analizu, interpretaciju, povezivanje, tumaéenje i daje anagenie a prevashodno se odnosi na misljenie, govor ponaganje, memoriju kongnicijui dr. On vr8i analizu iz primarnih i sekundarnih kortikalnih regiona. ® Postoje tri asocijativna podrutja: * Prefrontalni = Gini treéinu korteksa i kod éoveka je znatno uveéan * Uspostavija vezu sa bazalnim ganglijama i talamusom i vazan je za planiranje pokreta, * Precizno izvrSenje pokreta, zapotinjanje pokreta * Nemotorne mislienje "= Unjemu se denonuje radna memorija, vaian je i za prognotiranje. * Formira Eovekovu liénost-dubinu i apstraktnost, alaboraciju misli, reSavanje komplikovanih matematiékih zadataka, zarinutost, ponaganje u skladu sa moralnim normama + Usrontainom reinju u premotornoj kori nalazi se motorni centar za govor koji sadrii motorne ‘obrasce i planove za inicijaciju artikulacije. * UBrokinom centru stvaraju se verbalne, jezitke rmisli koje se mogu izgovoriti ii napisati % Parijeto-temporalno-okcipitalni * Povezuje nekolike modaliteta: somatski, vizuelni, ausitivni.it. = Ukljugen je w sloZenu analizu: prostornih koordinata-njegovom destrukcijom gubi se svest ‘ojednoj strani tela + Okcipito-temporalni korteks je vazan za imenovanje objekata-njegovim o8tecenjem nastaje prosopagnosia-nemoguénost prepoznavanja bliskih lica * Vernikeov region i angularni girus-u dominantnoj hemisferiiza primarnog auditivnog, korteksa u zadnjem delu gornjeg temporalnog korteksa-zaduzen za razumevanje reti. 4% Limbitka kora Limbigki sistem i uloga hipotalamusa 3K Hipotalamus je deo diencefalona 3€_Regulige autonomne i homeostatske funkcij. 3€ Hipotalamus upravija endokrinim i autonomnim sistemom, 3€ Limbizka kora, zajedno sa hipotalamusom je ukljugena u regulaciju TA, sréanog rada, ‘osmolamosti, uzimanja hrane i vode, emocija i afektivnog ponasanja, cirkadijainih bioritmova, instinktivnim i nagonskim oblicima ponaéanja, ti. razmnoiavanjem i prezivijavanjem, Hipotalamus prima Hipotalamus Salje informacije iz; informacije u: ECT-kone. elektrolitai_| > Parvocelularnim osmolarnost neurosekretornim Receptora za éelijama- temperaturu oslobadajuci/inhibitor Limbiékog korteksa ni neuroni Predjeg izadnjeg reinja hipofize Ie retine-informacije se zayréavaju u SCN Magnocelularnim sistemom-preko supraopticko- paraventrikularno- RAS hipofizealnog trakta do Nociioceptora, preko neurohipofize talemusa Neokorteksa 3€ Kontrola hipotalamusa se ostvaruje preko: o ANS ‘© Kontrole endokrinih funkeija-preko hipofize (© Somatskog nervnog sistema 3€ Hipotalamus je jedan od najvatnijih gangliona u ANS 3€ Elektriénom stimulacijom prednjeg hipotalamusa se aktivira PSY-holinergiéki centar 3€ Postojii centar za aktivaciju medulae glandulae suprarenalis. 3€ Anteriorni-PSY/gubitak toplote; Posteriori hipotalamus-S¥/konzervacija toplote }€ Autonomne reakcije su povezane sa emocijama. 3€ Pored hipotalamusa postoje jos dve grupe neurona koji sekretuju neurohormone-pinealna i pituitarna ilerda. Y€ Neurosekretorni neuron moze da sintetige neuropeptide hormone koji putuju du® aksona- anterogradno aksonsko prenodenje, prolaze kroz infundibulum hipofize i potom se izlueuju u krvne sudove adenchipofize i neurohipofize. 3€ Uodgovoru na stimulus neurosekretorni neuroni prazne sinaptitke vezikule i oslobadaju neurohormone bilo direktno u sistemski cirkulaciju i deluju na ciline organe u telu (neurohipofiza) il u primarni pleksus portalnog sistema adenohipofize. Y€ Unervnom sistemu goveka postoje tri grupe neurohormona: © Kateholamini-iz modifikovanih neurona medule suprarenaine Zlezde © Hipotalamigki neurohormoni-koji se sekretuju uz zadnjeg reinja hipofize (ADH, oksitocin). ~ Magnocelularni-veliki neuroendokrini rneuroni locirani su paraventrikularno i supraoptitki i prazne se u cirkulaciju neurohipofize: #4 ADH-vazopresin-deluje na membrane glavnih éaiija kortikalnih imedularnih distalnih i sabirnih kaniéa bubrega gde povecava permeabilnost membrane za vodu, pored toga ADH smanjuje protok krvi kroz medulu bubrega # Oksitocin-u porodaju-kontrakcija uterusa i dilatacije cerviksa(delujesligno estrogenu, a suprotno progesteronu tj, progesteron stiti gravidni uterus od dejstva oksitocina). Deluje na transport sperme u negravidnom uterusu u toku polnog gina. Ne dragenje bradavica, prilikom dojenja oslobada se oksitocin koji deluje na refleksno naviranje mleka. ~ Parvocelulularni neurosekretorni sistem # Ilucuje oslobadajuée( releasing hormones) inhinirajuce hormone u hipotalamo-hipofizni portaini sistem adenohipofize. # Hipotalamizki hipofizeotropni hormoni- kotroligu hormone iz adenohipofize-tu spadaju ovi oslobadajudi i inhibirajuti: ~ Kortikotropin-oslobadajuci hormon RH ~ Tireotropni-oslobadajui hormon TRH ~ Oslobadajuéi hormon rasta-GHRH ~ Inhibirajuci hormon rasta-GHIR ili somatostatin $5 = Gonadotropni oslobadajuéi hormon- GnRH ~ Prolaktin oslobadajuei i inhibirajudi hormon — PRH i PIH 3€ Portaini sistem-dva kapilarna podruéja izmedu kojih se nalaze krvni sudovi. Prostor ede se sekretuju hipofeizeotropni hormoni je eminentia mediana- nalazi se u najnizem podrugju hipotalamusa izvan BBB (blood-brain-barrier). 3K Prednji reéanj hipofize-adenohipofiza-prava Hlezda, nastala or Ratkeovog Spaga i vezana je uz parvocelularne neurosekretorne neurone. 3K Hipotalamo-hipofizna veza ostvaruje se portalnim krvotokom sa adenohipofizom, a sa neurohipofizom hipotalamus je u vezi preko aksona koji polaze iz supraoptitkog i paraventrikularnog jedra. € Zadnji reZanj hipofize-neurohipofiza-ekstenzija rnervnog tkiva, nastao od evaginacije poda il Il moidane komore vezana je uz magnocelularne neurosekretorne neurone hipotalamusa. 3€ Osmoreceptori u supraoptitkim i paraventrikularnim neuronima detektuju promene ‘osmolamosti ECT 3€_ Osmoreceptorni neuroni su smesteni u podrugju OVLT-organum vasculosum laminae terminalis gde nema BBS. 3€ Ovi neuroni sintetigu vazopresin (ADH) koji aksonskim transportom dospeva u sistemski krvotok. 3 Neuroni lateralnog preoptickog podrugja opravijaju ‘onim oblicima ponaganja koji su ukljuéeni u taganje za vodom i pijenje. 3K Lugenje ADH je poveéano kada je poveéan} osmotski pritisak; fosmolarnost, u hipovolemiji i hipotenziji kada se ukljuéuju barorecepiriu, bes, sires, vezbanje, pri dejstvu angiotenzina II, zmojenju itd 3€ Renin deluje ina sekreeiju vazopresina 3€ Uloge ADH # Poveéava propustljivost sabimih distalnih tubula preko V2 receptora # Deluje na koncentrovanje urina, dok se plazma razblazuje 3€ Centar za glad-u lateralnom hipotalamusu 2€ Apetit je Jelja za posebnom vrstom hrane i niegov centar je u VM-venteromedijalnom delu hipotalamusa i amigdaloidnim jedrima 3€ Centar za sitost-VM-u venteromedijalnim jedrima hipotalamusa 3€ Glavni aktivacijski put 2 zapotinjanje jedenja (oreksigeni faktori) je lutenje neuropeptida Y-NPY Y€ Ostali oreksigeni faktori koji poveéavaju uzimanje hrane su oreksin, galanin, grein, dinorfin i dr. DK CCK-Holecistokinin-sekretuje se u duodenumu i deluje na prestanak uzimanja hrane. Postoje periferni CCK, i centralni(u hipotalamusu) CCK receptori za kolecistokin 3€ Anoreksigeni faktori-pored cck su: proopiomelanokortikotropni hormon (POMC), insulin, leptin, bombezin, GLP-1, kortikotropni oslobadajui faktor CRF dr... Y€ Regulacija uzimanja hraneje: Metabolitka (glikoza, masti, AK, gliko-receptor isl), Hormonska (insulin npr), Neurogena (gastriéna distenzija), Termogeneza (hladnoéa povecava Zelju za hranom), Spoljasnji faktorifizeled i senzorni aspekt hrane-mirs sl) Y€ Regulacija telesne temperature se de¥ava kod homeotermnih organizama 3€ Centraini termoreceptori detektuju temp. ukrvi a periferni-spoljanju temperaturu Prednje preoptitko podrutje hipotalamusa-centar za rashladivanje Zadinji hipotalamus-centar za zagrevanje 3€ Daleko su brojnif receptori osetvi na povecanu temperaturu u hipotalamusu. Y€ Tireceptori su termosenzitivni , modifikovani neuroni koje aktivira promena temperature za 2-4°C od proseéne. 3€ Oni sadrée specijalizovane termosenzitivne jonske kanale (Na-K pumpa osetijiva na temperaturu. 3€ Oraina temp-36,3-37,1; rektalna je za 0,5 visa od oralne, dok je skrotala oko 32°C Y€ Telesna temperatura podleze cirkadijalnom ritmu Rano ujutru telesna temperatura je oko 36,7°C, dok jepredvete oko 37,5°C 3€ Groznica-nastaje kada se hipotalamus podesi na novu temperaturnu tagku dejstvom pirogena, supstanci koje izazivaju poveéanje telesne temperature i kada se ukljutuje centar za drhtanje koji se nalazi u zadnjem hipotalamusu. Y€ Bakterijski toksini stimuliéu oslobadanje endogenih pirogena tj citokina iz monocita, makrofaga, limfocita, endotelnih éelija i astrocita3€ Arterijski pritisak i sréana frekvenca-lateralni hipotalamus ih poveéava, dok preoptitko podrugje smanjuje. 3K Oba efekta se ostvaruju preko kardiovaskularnog centra u retikularnoj formaciji 3€ Paperzov krug-nervni krug u kome se anatomski formiraju emocije-hipotalamus, mamilarna jedra, prednuja jedra talamusa,cingulatni girus, kampus, amigdaloidna jedra i orbitofrontalni korteks 3€_Elementarni oblici ponasanja nastaju kroz kontrolu, ANS, endokrinog i somatskog nervnog sistema 3 Motivacija-oblikovanje ponasanja pod uticajem volje. Odnosi se na predivjavanje kao i na emotivno ponaianje, Povecanja je budnost i painja u CNS. -imaju mentainu i afektivnu komponentu, praéene fizitkim promenama-mimikom i gestikulacijom, u kojima kljuénu ulogu ima ANS Y€ Emocije obuhvataju ose¢aj i svesnost o njenom uzorku, kao i potrebu da se preduzme akcija Centar za nagradu-lateraino i venteromedijaino jedro hipotalamusa Centar za kaznu-u sivoj masi mezencefalon, oko Silvijevog akvedukta i paraventrikularnog podrugia talamusa i hipotalamusa, 3K Centr za nagradu | kaznu nalaze seu hipokampusu i obezbeduju raspolozenje i motivaciju €_Oseéali prijatnosti i neprijatnosti su najvainiji u kontroli nasih telesnih aktivnosti i osnovni su izvor motivacione energije. 3X Amigdaloidna jedra-utenje i secanje na strah. »Amigdala predstavija prozor kroz koji limbi¢ki sistem vidi mesto Coveka u svetu" 3X Amigdala povezuje razliéine senzorne stimuluse i stvara novi ponaganje i automatski odgovor na stimuluse koji imaju emotivni sadréaj 3€ Ulazni signali donose informacija amgdali, dok izlazni odlaze u hipotalamus, ANS centre mozdanog stabla, kao i visceraina senzorna jedra solitarnog trakta Amigdala aktivno uéestvuje u emocijama i emocionalnoj memoriji-posebno na strah i kontrolu straha Njene spoljne manifestacije su praéene ANS reakcijama-znojenje, Sirenje zenica i dr. Hipokampus-zauzima srednji deo temporainog korteksa, donii rog lateralne komore ‘Ako hipokampus registruje da je stimulus vazan postoji verovatnoéa da ée signal biti upaméen Girus cingult i parahipokampalni girus su delovi limbigke kore koja je vaina u automatskim somatskim odgovorima na iznenadenje kao Sto je prestanak disanja ili oscilacija krvnog pritiska 3€ Maternaino ponaganje vodeno je grupo neurona iz, preopti¢kog regiona, 3€ Orbito-frontalna kora ima vainu ulgou u regulacij ‘emocionainth odgovora YK Postoje sledeci bioritmovi: # cirkadijaini-2ah # ultradnevnic24h (sekrecija LH) x x xX xX x # infradnevni >24H (menstrualni ciklus) # Cirkanualni ritam-sezonske promene ponasanja # —Utoku Zivota-pubertet i menopauza 3€ Biolo8ki sat ima slobodan ritam, ciklus endogenog sata u vecini sisara je oko 25h, sinhronizuje se sa spoljasnjom sredinom i svakog dana iznova podeiava Y€ Resinhronizacija-dovodenje endogenog ritma u vezu sa spoljnom sredinom 3€ Davalac vremena-spoljaénii faktor koji uskladuje biolo3ki sat sa okolnim svetom: # Svetio tama Socio-kulturni faktori Temperatura Meseteve faze Plima i oseka Godiénje doba Jaina elektromagnetnog polja # Velbe, buka, hrana itd 3€ Suprahijazmaticko jedro-SCN prednjeg. hipotalamusa, ispod optitke hijaze je pacemaker aktivnosti Goveka. 9€ Retino-hipotalamizkim putem se prenosi svetlost sa retinol-ganglijskih éelija koje direktno reaguju na svetlost, tj bez ute8éa fotoreceptora € Photo-transducer-foto-neuro-endokrini pretvaraé je pinealna Zlezda kojapretvara svetlosne signale u nervne i humoralne odgovore 3€ Pinelociti sekretuju melatonin 2-3h pre spavanja. 3€ Melatonin-hormon mraka koji povratnom spregom podeéava bioloski sat kroz efekte na svojim receptorima u SCN 3€ Dominantna-kategoritna hemisfera je ona koja igra Vodedu ulogu u odnosu na funk | to je u vecini slucajeva leva. 3€ U prvim godinama divota obe hemisfere su ekvipotentne 3€ Lateralizacija funkcija nastaje zbog unutragnje asimetrije jo fetusu 3€ Leva hemisfera je dominantna za jezi¢ko izrazavanje, govorne funkcije, ditanje i pisanje, verbalno, analitiéko, matematicko i racionalno razmisljanje, deklarativnu memoriju. Samo jedna polovina mozga razume izgovorene reti € Reprezentaciona ili minor hemisfera specijalizovana Je za: razumevanje | interpretaciju muzike, govora, emocionalno | intuitivno pona8anje, intonacija govora, refleksna memorija, kreativnost, jezik tela, vremensko-prostornu relaciju, prepoznavanje lica, identifikacija objekta 3€ Lezija reprezentacione hemisfere dovodi do astereognozije, nemogutnost da se objekat identifikuje dodirujudi ga Y€ Kod lezija donjeg parijetalnog reinja u reprezentacionoj hemisferi dolazi do zanemarivanja jednog dela tela. € Corpus callosum obezbeduje medukortikalni transfer nauéenogx * o @ Hirurskim presecanjer corpus callosum primecuje se da kada se postavi slika na desnu stranu vidnog polja, leva hemisfera je ne prepoznaje. Govor Najvainije uloge neokorteksa kod éoveka su apstraktno miiljenje i asocijativne uéenjem emotivna obojenost, paméenje, razumevanje govora, razum, um, sposobnost stvaralastva, Moidani regioni koji imaju ulogu u govoru su: © Vernikeova zona (razumevanje reti)-gornji temporaini girus dominantne hemisfere. Vaan je za zvuéno prepoznavanje regi, te senzorno iskustvo pretvara u jezicki elvivalent Brokina zona Motorni korteks Angularni girus (Vizuelnu percepciju transformige u zvuéno prepeznatlive redi) © Vizuelni korteks Udominantno} (levoj) hemisferi asocijativnog parijeto-okcipito-temporalnog korteksa smeétena je najviga motdana aktivnost inteligencija Zuutne informacije glasnog govora i vizuelne informacije stizu u primarna podruéja korteksa a zatim kroz corpus geniculatum laterale signali odlaze u primarni vizuelni korteks a zatim u asocijativni: vizuelni korteks. Ovde se deéifruju zvuéni i vizuelni signali. Kompletna interpretacijaizgovorenih ili videnih reéi deponuje se u jezitku formu. Okcipito-temporalni korteks je vazan za imena i razumevanje govora. Kompletna interpretacija izgovorenih ili videnih reei deponuje se u jeziéku formu. Afazija-nije poreme¢aj u motoric! ili senzornom sistemu-posledica je poremeéaja u dominantnoj hemisferi. Fluentna afazija-lezijom Vernikeovog podrugja ili fascikulus arcuatusa-gorov je normalan ali je ono &to pacijent kaze puno brojeva, Zargona-govor je logoreiéan. Brokin centar-u kategoriénoj hemisferi obraduje informacije iz Vernikeovog podrugja u koordinisani obrazac za vokalizaciju. Angulami girus-leii iza Vernikeovog podrugja,omoguéava razumevanie vizuelnih odnosno proéitanih reci. Povezuje Brokin (stvaranje) i Vernikeov (razumevanje regi) centar. Painja-generalni oblik pobudenosti na neki nadraéaj uz istovremenu inhibiciju ostalih senzacija Svest-uvid u reslnost okoline i uvid u samoga sebe, usmerenost svesti i paznje i svest o neéemu. Misao-sveukupnost psihi¢kog dozivljavanja i svaka senzorna informacija koja dolazi u mozak. Memorija-proces poji podrazumeva sposobnos da se informacija upamti, zadrZi po potrebi, kasnije reprodukuje. Uéenjem se postizu novi odnesi izmedu sadasnjosti i proiost 000 Kod sisara se fenomeni sliéni uenju deSavaju na subkortikalnim i spinalnim nivoima (postetanizka potencijacija). Postoje dve viste utenja © Neasocijativno uéenje + habituacija-niskofrekventna depresija: progresivno smanjenja odgovora tokokm vremena usred ponavijanja stimulusa ili situacija koje su nevaine za opstanak-negativno uenje/zaboravijanje. Primenjena nova senzorna drat izazive orijentacioni refleks. Medutim, ponovni siab stimulus dovodi do navikavanja. Mehanizam habituacije-u presinapsi na senzitivnom neuronu na kome se zayrSava interneuron, koji smanjuje ulazak Ca” u presinapti¢ki zavrSetak i smanjuje se Ca’ - zavisna egzocitoza, Sto redukulje koliinu NT koji se oslobodi postsinaptitki motorni neuron. + senzitizacija-presinopticka facilitacija-dolazi do progresivne amplifikacije odgovora, kao posledica ponavijanja stimulusa, tj porast ‘odgovora ako je prethodno bio primenjen nocioceptivni stimulus ili onaj koji uzrokuje zadovolistvo. Senzitizacija poveéava spremnost organizma da reaguje na stimulus. Mehanizam facilitacijsk! interneuron sadrai serotonin i on stvara ekcitatornu sinapsu sa presinaptickim senzitivnim aksonskim zavrietkom. Pozitivno paméenje. © Asocijativno(stvaranje veza izmedu stimulusa i ‘odgovora ili veza izmedu dva stimulusa) + klasigno-ustovni stimulus dobija svojstva bezuslovnog stimulusa. Uslovni stimulus je neutralni stimulus dok je bezuslovni onaj koji izaziva reakeiju sa kojom se radamo (salivacija na hranu). Bezuslovni adgovor se dobija ponavljanje i upraivanjem uslovnog i bezuslovnog stimulusa. Uslovni odgovor se dobija kada se nakon nekog vreriena dobije ‘odgovor na uslovni stimulus bez prisustva bezuslovnog stimulusa. Period izmedu US i BS ne sme da bude dui od 90s. Ako se vigestruko primeni uslovni stimulus bez bezuslovnog izostaje reakcija-gadenje uslovnog refleksa. Poritivno pojaéanje stimulusa nastaje ukuliko se BS udrudi sa pozitivnim emocijama. * operantno-instrumentalno-organizam uti da poveie posledice sa ponasanjem-tj radi po zakonu efekta. Kod ivotinja se zasniva na metodi slepih pokusaja i sluéajnih uspeha Kognitivno uéenje pripada slozeno) formi asocijativnog uéenja, zasnovano na razumevanju i misljenju, odnos izmedu uzroka i postedica Verbalno utenje-uée se podaci izrazeni retima, brojevima i figurama, Memorija Deklarativna ili eksplicitna (hipokampus)-memorija- paméenje svesnih dogadaja simbola, kao i ranijeg iskustva koja mogu da se pozov u seéanje.Finalnastanica za deklarativnu memorijuje hipokampus. Ponavijanjem mode da se transformige u refleksnu memoriju (voinja kola i s!).Deli se naz © semanti¢ku- ne-autobiografska, tj infromacije i éinjenice, ote znanje, istorija i sl © epizodnu-autobiografska, pamtimo dogadaje vreme i emocije kao i liéno iskustvo. Nedeklarativna, implicitna ili refleksna{proceduraina) memorija-navike i motorne veitine, teSko se verbalizuje, nalazi se u bazalnim gangljama i cerebelumu. Memorija se po trajanju deli na kratkotrajnu i dugotrajnu Kratkotrajna memorija se éesto zove radna memorija, memorija za tekuée stvari za odredeno vreme dok se osoba ne odluéi Sta ée da radi sa njom. Mote da sekonvertuje u dugotrajnu memoriju, Zapisivanje kratkotrajne memorije deéava se u hipokamposu. Hipokampus ugestvuje u konsolidacije memorije.. Dugotrajna memorija je otporna i ostaje i u teskim motdanim o8te¢enjima. Mote biti prizvana velikim brojem razlicitih asocijacija. Postoje razne vrste memorije, vizuelne, olfaktivne auditorne i dr. Hipokampus izeraduje zid lateraine komor, dodiruje ‘amigdaloidna jedra i graniti se sa talamusom. Uloge hipokampusa: © Finalna stanica za deklarativnu, epizodnu i radnu memoriju. © Imulogu u kodiranju kratkotrajne u dugotrajnu memoriju. Mora da postoji nnajmanje 24h da bi se memorija konsolidovala Amnezija-gubitak paméenja-Klini¢ka manifestacija osetljivosti kratkotrajne memorije Hipokampus procenjuje koje informacije su vaine i one bivaju upaméene. Centri za nagradu i kaznu obezbeduju raspolozenie i motivaciju. Hipokampaini korteks se sastoji od 3 sloje- athikorteks, ima ekscitatorne piramidalne éelijei inhibitorne kotaraste éelije. Hipokampus, talamius i mamilarna tela, mamilotalamiekim putem su povezani | ukljuéeni u memoriju Amigdaloidns jedra su bliska hipokampusu i ukijugena u emotivnu obojenost memorij. Dugotrajna potencijacija-LTP-fong term potentiation-broj sinapsi je poveéan, dendritske spine se povetavaju i menjaju oblik Kratkotrajne sinaptizke promene su facilitacija, postetani¢ka potencijacija, kao i kratkotrajna depresija Sinaptitka plastitnost-dugotrajne promene u sinaptickoj povezanost i efikasnosti u neuralnoj aktivnosti, omoguéava razvoj, uéenje i habituaciju. ‘Ako se novoradenom detetu spreéi upotreba gledanja jednim okom u trajanju od nekoliko nedelja ili meseci neuroni vidnog korteksa ée propadati. Starenjem, epuzodna memorija je najviSe rnarugena.za razliku od proceduralne koja se ne mena Pravilo pre-post koincidencije-Kada akson presinaptizkog neurona trajno i ponavijano ekscitira neuron B u jednom ili oba neurona se javi neki proces rasta ili metaboliéka promena pa zbog toga presinapti¢ki neuron pobuduje aktivost postsinapti¢kog neurona.Fiziologija krvi © _ Krvje transportni medijum koga éini suspenzija rezliitih éelija u slozenom vodenom rastvoru-plazmi OO Funkeije krvi © Transportna-prenosi 0,CO,, hranijive sastojke, neisparljive hidrosolubilne kranje produkte metabolizma, hormone, nehormonske hemijske signale (npr. glukoza, Ca**I sl.) © Puferska-puferi krune plazme(bikarbonatni, fosfatni i protensk) i puferi u eritrocitima (hemoglobin) imaju znagajan puferski kapacitet © Zaititna-ostvaruje se posredstvom imunoglobulina plazme i razlititim vrstama leukocita, Pored toga, krv je ukljuéena u proces odbrane od iskrvavijenja-hemostaza O Zapremina krvi-6-8% telesne mase, ili oko 5 litara (normovolemija) O Odredivanje zapremine krvi moguée je uz pomoé indikator dilucione metode _Boja krvije crvena zbog hemoglobina, u arterijama svetlo crvena a u venama je tamnija. Temperatura krvi se kreée 36-42°C i ne zavisi od temperature spoljasnje sredine O Specifigna te¥ina krvi-odnos izmedu tezine krvi i teZine iste zapremine vode, odreden na temperat ‘od 4°C i iznosi 1050-1060 g/em’. Zavisi od broja eritrocita, koligine hemoglobina u njima i kolitine proteina u plazmi, © _Viskoznost krvi-3-5 puta veta ad viskoznosti vode. Povecanje broja krvnih éelija i koncentracije proteina poveéava viskoznost krvi. Sedimentacija krunih éelija-spontano reverzibilno talozenje vobligenih elemenata krvi pod dejstvom sile zemljine teze, van organizma u uzorku u kome je dodat antikoagulans O — Vorganizmu nema talozenja éelija krvi jer karboksilne grupe sijalinske kiseline koja je prisutna umembrani eritrocita stvaraju elektronegativni naboj na povr3ini eritrocita, Sto dovodi do uzajamnog odbijanja eritrocita Brinasedimentasije kod fens JOmmfh 2 , Bs, nikotinska kiselina i vitamin Enzimi (potiéu iz jetre)-transaminaze, fosfataze, peptidaze, amilaze itd Hormoni-male kone. Postoje tri vrste krvnih éelija: © Eritrociti-razmena gasova © Leukociti-odbrana organizma © Trombociti-zgrugavanie krvi Hematopoeza © Pluripotentna matidna éelija daje hematopoetske multipotentne éelij. @ Kod odraslih, aktivna kostna srZ obiéno se nalazi samo u préljenovima, rebrima, kostima lobanie, karlice i proksimainog femura ® Sazrevanje je rezulatat promena u ekspresiji gena © Multipotentna éel. ima sposobnost asimetriéne deobe, t) de se ponovo transformise u multipotentne a deo u matitne éelije drugih loza © Od multipotentnih nastaju dve vrste progenitor éelija: © Zajednitki limfoidni progenitor © Usmerene progenitor éelije-formiraju samo jednu ili eventualno dve vrste éelija Celije koje sazrevaju-nemaju sposobnost deobe Postoje 4 glavna induktora rasta: (© IL-3{stimulige rast skoro svih tipova matiénih ¢elija) ‘© Faktor koji stimulige koloniju-granulocita G- CSF © Faktor koji stimulige koloniju-monocita-M- CSF (© Faktor koji stimulige koloniju-granulocita i monocita GM-CSF © Induktori rast stimulu rast, aline éelija Induktori diferencijacije-transkripcioni faktor! Stvaranje induktora rasta i diferencijacije odvija se u kostnoj sréi a kontrolisano je faktorima izvan kostne srti © Eritropoetin-stvara se u bubrezima kada postoji nedovoljno kiseonika u tkivima, tj smanjen broj eritrocita © Infektivne bolesti dovode do aktivacije makrofaga koji stimulidu kostnu sré da pojaéa rast, diferencijaciju i oslobadanje novih leukocita koji su potrebni za borbu protiv infekcije Eritroc Specijalizovani za pakovanje i transport hemoglobina Za mukarce 4,5-5,5 x 10, a kod Zena 4,0-5,0x 10" Sedimentacija je reverzibilna Aglutinacija je ireverzibilna. Dijametar eritrocita je oko 7,5ym a debljina 2,5pm na periferiji tj. 1am usredini Specifiéan oblik mu daje maksimainu elastignost i savithivost alii uveéava poursinu zbog efikasnije i brie razmene gasova Membrana eritrocita je izgradena iz proteina(52%), lipida (40%) i ugljenih hidrata (8%) Glikoforini su glikoproteini bogati sijalinskom kiselinom Sijalinska kiselina obezbeduje negativno naelektrisanje ra povrdini membrane eritrocita Citoplazma ne sardi éelijske organele ‘Sadréa) Celije se sastoji gotovo u potpunosti od hemoglobina Pakovanjem hemoglobina u specijalizovane éelije ‘omoguéeno je da on obavija svoje funkcije t: 1. Transport 0; do tkiva 2. Transport CO; od tkiva do pluéa 3. Transport jona H” i regulacija acido-bazne ravnoteze oo ferencijaciju aePored toga, rezultat tog pakovanja hemoglobina je i injenica da je krv tako manje viskozna i smanjena je oksidacija evodda u okviru hema i prelazak hemoglobina nefunkcionalni oblik methemoglobin Karboanhidraza-u eritrocitima, ubrzava reakciju izmedu uglien dioksida i vode, tj omoguéava njegov transport u obliku bikarbonatnih jona (pored one kolizine ugljen dioksida koja se veé transportuje posredstvom hemoglobina) Uuslovima fizioloskog trenja-shear stress u krvnom sudu eritrociti oslobadaju: NO, ATP, S-nitrozoticle koji izazivaju vazodilataciju Eritrociti oslobadaju H,S koji relaksira glakte misiéne éelije u u zidovima krvnih sudova Za razliku od drugih tkiva, ulazak glikoze u eritrocite ne zavisi od vezivanja insulina za njegove receptore Glukoza u eritrocite ulazi preko GLUT-1 transportera pod uticajem nivoa ATP-a u citoplazmi eritrocita Metabolizam glikoze je potpuno anaeroban i odvija se: Glikoliza-ona se oksidige do pirogrozdane kiseline, a ova 2bog anaerobnih uslova redukuje u mleénu kiselinu Pentozofosfatni put-produkuje NADPH” koji sludi kao akcpetor elektrona i neophodan je za: * Regeneraciju glutationa koji uklanja toksiéne radikale O; iz eritrocita "Za redukciju methemoglobina(koji normalno nastaje ‘u maloj koligin) u reakcji katalizovanoj NADH- methemoglobin reduktazom, tako se Fe” vraéa u Fe* Uzgredna reakcija glikolitikog puta dovodi do sinteze 2,3 difosfoglicerata cije vezivanje za hemoglobin smanjuje afinitet hemoglobina za kiseonik I olakéava oslobadaje kiseonika u tkivima, Eritropoeza traje oko 7 dana, a Zivotni vek 100-120 dana Eriptoza-apoptoza eritrocita Eritropoeza se kod fetusa odvija u Zumangetno| kes, potom u slezini i jetri Kod odraslih se odvija u crvenoj kostnoj sréi membranoznih kosti (prSijenovi, sternum, rebra, iijagne kosti) Stadijumi eritropoeze: proeritroblast bazofilni eritroblast polihromatofilni eritroblast (poslednji sposoban za deobu) (na ovom nivou zapoéinje sinteta hemoglobina) acidofilnieritroblast retikulocit(ulazi u cirkulacju i gubi jedro i organele, normalan broj u perifernoj krvi je 1% svih eritrocita). Njhov bro] u krvi se odreduje da bi se odredila breina stvaranja eritrocita, 2reli eritrocit Hormoni koji reguli8u eritropoezu su eritropoetin, hepcidin, testosteron, adrenalon, noradrenalon, tiroksin,, insulin, hormon rasta i kortikosteroidi Hepcidin je regulatorni protein za gvodde, proizvodi ga jetra, on blokira eksport jona gvoida Fe iz éel takode inhibira proliferaciju progenitora eritroidne loze kao i njihovo predivljavanje. Testosteron-stimulige eritropoezu Za konaénu maturaciju eritrocita potrebna su dva vitamin: 1. vitamin Bar 2. folna kiselina ‘Oni su neophodni za stvaranje timidin-tirofosfata, jednog ‘od osnovnihh gradivnih elemenata ONK Starenjem, eritrociti trpe promene na svojoj éelijskoj membrani koje ih éine prepoznatijivim za makrofage U RES (jetra, slezina i kostna sr3) Iz razgraderih eritrocita oslobada se hemoglobin koji se razlale na hem i globin Globinski deo se cepa na svoje konstituense, AK i vraéa u ‘opiti put da se ponove koristi Hem iz hemogiobina razgraduje se na Fe” biliverdin Biliverdin se redukuje do bilirubina(enzim reakcije je oksigenaza hema), koji se vezuje za albumine i recirkulise do jetre tizluéuje u tue Gvotde se vezuje 23 transferon i odnosi do depoa, jetra kostna sré, odakle se moze ponovno iskoristti, MCHC-mean corpuscular hemoglobin concentration- proseéna koncentracija hemoglobina u 1L pakovanih eritrocita iznosi 320-370 g/L MCH-27-32pg-proseéna kolitina hemoglobina u jednom eritrocitu MCV-mean cell volurme-proseéna velidina eritrocita,t} zapremina.Dobija se deljenjem Hct sa brojem eritrocita | izrafava se u femtolitrima fL=10"°L Proseéna koncentracija hemoglobina u 1 litru krvi kod Zena je 115-155¢/L, a kod muskaraca 125-175 g/L Hemoglobin je metaloprotein koji sadrii evotde Hemoglobin se sastoji iz éetiri hemoglobinska lanca. ‘Svaki taj lanac sadrii hem grupu Konjugovanu sa polipeptidnim lancem-globinom Hem se sastoji iz protoporfirinskog prstena sa atomom dyovalentnog gvoida w centr Cetiri lanca-podjedinice su tetraedarski rasporedene Vere koje Fe” gradi su: 1. dve kovalentne i dve koordinativne veze sa azotom u okviru 4 pirolova prstena protoporfirina 2. dve kooridnativne veze sa azotima dva histidinska ina. Jedna je évrsta a druga 3. Upravo ta labava veza se raksida priliom oksigenacije hemoglobina i za nju se vezuju molekuli O; 4, Gvo3de ne menja valencu, jer bi u tom sluéaju izgubilo sposobnost vezivanja kiseonika Jedan molekul hemoglobina mote da ve¥e 4 molekula kiseonika Sinteza hemoglobina odvija se u 5 etapa: 1. 2 sukcinil CoA +2 glicina=pirolov prsten 2. 4pirolova prstena=molekul protoporfirina IX 3. _protoporfirin IX i gvoide grade molekul hema 4, Hem i polipeptidni lac grade jedan hemoglobinski lanac (ail B) S. 4 hemoglobinske lanca grade molekul hernoglobina Zdravi odrasli judi imaju 99% adultnog hemoglobina HbA IHbA,, 1% fetalnog HbF Razliti tipovi hemoglobinskin lanaca su oznaéeni kao alfa, beta, gama idelta lanacAdultni hemoglobin HbA ima 2.a 12 lanca i on éini 98%, HbAima 2ai2 6, aHbF ima 2ui 2 lanca Fetalni se zamenjuje adultnim 3-6 meseci nakon rodenja Fetalni ima veti afinitet za kiseonik nego adultni da bi mogao da vr3i transfer kiseonika od majke na fetainu cirkulaciju (Oksi-hemoglobin-vezao kiseonik Dezoksi-hemoglobin-otpustio kiseonik utkiva, a jos uvek nije vezao uglien dioksid Karbamino-hemoglobin-vezao uglien dioksid Karboksi-hemoglobin-nije fiziolo&ki, nastaje vezivanjem ugljen monoksida, uglien monoksid ima 300x vei afinitet za hemoglobin od kiseonika Methemoglobin se stvara kada se evo#de u hemu oksiduje u njegov trovalentni oblik Hemoglobin postoji ili u T-tense ili u R-relaxed stanju. T- te’ko a R-lako vezule kiseonik Kooperativnost subjedinica hemoglobina-jedna podjedinica prenosi informaciju na druge tako da se prvi ‘molekul kiseonika vezuje najteze, Ovo se naziva alosterini efekat, tj. kooperativno vezivanje kiseonika Molekul kiseonika je homotropni aktivator hemoglobina. Heterotropni inhibitori hemoglobina su ugljen dioksid, joni vodonika, 2,3 difosfoglicerat. Ne lite na kiseonik ine vezuju se za ista aktivna mesta all smanjuju afinitet za O:, Uslien dioksid se ne vezuje 2a hem, veé za globinski deo hemoglobina Hemoglobin je znatajan pufer jer lako i reverzibilno vezuje jone vodonika, tada nastaje redukovani hemoglobin, Odgovoran je za 35% puferskog kapaciteta krvi. Nedostatak hemoglobina-anemija Najznagajniji enzimi u citosolu eritroc elikolitickog puta koji su izvor ATPa, enzimi pentozomonofostatnog puta koji obezbeduju NADPH i karboanhidraza koja obezbeduje da se prenesu velike kolitine uglien diokside od tkiva do pluéa Gvoide je neophodno za sintezu hemoglobina, mioglobina i citohroma i nezima koji uéestvuju u antioksidativnoj za8tit U organizmu ima oko 4g gvodda i od toga se 65%nalazi u sastavu hemoglobina, 15-30% je deponovano u oblikuy feritina i hemosiderina, 4% u mioglobinu, 1% u hemo- proteinima (slu2e za intracelularne oksidacije) ,0,1 % je verano za transferin. Dnevno se gubi gvo#de i to uglavnom deskvamaciiom epitelnih éelija creva pa zdrava osoba mora hranom da nese Img gvoéda/dan Deca i Zene u reproduktivnom periodu 2mg/dan a trudnice 3. Pri medovitoj ishrani, proseéni dnevni unos gvodda je 10- 20me, apsorbuje se samo 10% Apsorpcija gvo#da je lakalno regulisana u eritrocitima putem delovanja hipoksija inducibilnog faktora HIF i gvoide regulatornih proteina IRPS i sistemski od strane hepcidina-centralnog hormona za gvozde, koga stvara jetra Hepcidin regulise stepen apsorpcije gvozda, njegovu mobilizaciju iz depoa tako 3to negativno modulise funkeiju feroporting enterocita Kada su depoi gvoida puni, jetra pojaéano luéi hepcidin. Hepcidin se na bazolateralnoj membrani enterocita vezuje za feroportin i izaziva njegovu degradaciju pa gvoide preko luminalne membrane uneto u enterocit ne mote da se transportuje u krv. Glavno mesto apsorpcije je proksimalni deo tankog ceva. Apsorbuje se u fero-Fe™ obliku DMT1-transporter za dvovalentne metalne jone- primarni mehanizam kojim se obezbeduie preuzimanje ne-hem gvotda-Fe” tj neorganskog gvoida na luminalno] strani enterocita ‘On pri niskom pH ubacuje jone gvoida uz istovremena kotransport jona vodonika, Citohrom B duodenuma-redukuje Fe” gvoide da bi ono moglo da se transportuje u enterocit. Gvotde iz citosola enterocita mote ili dase vete za feritin enterocitaili da se uz pomoi feroportina prebaci u krvnu plazmu, Eksport gvotda iz enterocita uz pomoé feroportina zavisl ‘od dve oksidaze koje sadrie bakar: ceruloplazmina-prisutan u plazmi hefesina-ne bazolateralnoj membbrani enterocita ‘Ove oksidaze prebacuju evoide iz Fe” u Fe™ oblik koji jedino mote da se ugradi u transferin plazme. Kastlov faktor-unutrasnji intrinsing faktor-luce ga parijetalne éelie sluznice Zeluca i on omoguéava da se vitamin By, unese na nivou ileuma Njegov nedostatak dovodi do nastanka velikih eritrocita sa dosta hemoglobina-megaloblastne anemije Vitamin C-redukuje Fe™” u Fe” i tako olakSava apsorpciju gvoida iz lumena creva u enterocite Cink-ulazi u sastav karboanhidraze, ekskretuje se putem Zutliznojem Bakar se ugraduje u ceruloplazmin, vigak se ekskretuje u ut Kobalt je sastavni deo kobalmina-vitamina By, vigak se izluguje urinom Mangan uéestvuje u ugradnji gvolda u hemoglobin. izvoznik mobilnog gvodda iz nedostatak gvoida najéeaai je uzrok mikrocitne anemije, dok je glavni uzrok makrocitne/megaloblastne anemije nedostatak vitamina B,.;i/l folata