Marina Popi, IU 13/2

Tumacenje humanistickog obrazovanja kao objedinjenog

diskursa o svetu
Iitavanjem teksta Angeline R. Milosavljevi uspela sam da definiem humanistiko
obrazovanje kao simbiozu svih naunih disciplina iji je ideal svestran ovek.
Istorijski posmatrano humanizam je nastao kao potreba oveka da bude deo
zajednice u kojoj ivi, da razume svet oko sebe i aktivno u estvuje u njegovom stvaranju.
Meutim, sledbenici humanizma se izdvajaju kao poseban dru tveni sloj. Pisanjem na
latinskom jeziku pokuavali su da razdvoje obrazovane ljude, humaniste, od obi nih,
neobrazovanih, bez bogatstva i porekla. Smatrali su da je klasian latinski jezik umetnosti.
Izuzetno je bila vana sposobnost besednitva, a filozofija se smatrala temeljom humanistikih
nauka.
Ovo je istorijska predstava humanizma, ali mene je zanimalo ta humanisti ko
obrazovanje znai nama, sada i ovde? Da li je koli ina informacija postala prevelika, pa se
ovek opredelilo samo za jednu granu, za uu specijalizaciju, bez namere da pree granicu. Da
li to znai da je u dananje vreme nemogue biti obrazovan po humanistikom modelu, jer to
podrazumeva previe informacija, previe znanja, koje sebi ne moemo da priutimo zbog
neverovatne koliine kojom smo pretrpani svakondevno preko raznih medija? Postoji li
mogunost da smo postali drutvo sa previse informacija, a manjkom znanja? Slaem se sa
Platonovim predlogom da obrazovanje ne bude nagomilavanje beskorisnog znanja. Da li nam
je zaista sve to potrebno da bismo postali kulturno bie dananjice? Leo Strauss kaze:
Dovreni proizvod humanistikog obrazovanja je kulturno ljudsko bie. A kultura znai
ponajpre kulturu uma, negu i usavravanje uroenih sposobnosti uma u skladu sa njegovom
prirodom.

To bi znailo da je ovaj sistem uio samo istom znanju ili je to moglo biti i isplativo?
Angelina kae da sholastika ui isplativim poslovima, a da li to ini i humanizam ili je taj
sistem uio ljude da budu kritiari sveta u kome ive i na taj nacin da ga posmatraju? To nam
pokazuje da je, zapravo, obrazovanje bilo rezervisano samo za najvie slojeve drutva, za
elitu, kojoj nije bila potrebna isplativost, ve samo isto obrazovanje. Petrus Ramus je imao
dobru ideju sistema obrazovanja za iroke mase. Ona nam govori o sposobnoj, korisnoj osobi
u drutvu u kome ivi, a ne samo pametnoj. Po mom miljenju, to najvise lii na dananji
sistem, koji tako izgleda ili bi bar trebalo da izgleda. Zbog ega se njemu zameralo to u
takvom sistemu nije bilo garancije da e dobar matematiar biti i dobar ovek? Zar se to
zaista oekivalo? Sigurno je da ta garancija ne postoji ni danas.
Kako bih razjasnila da li je taj sistem obrazovanja zaista bio dobar, nisam mogla a da
se ne zapitam kakav je bio poloaj ena u tom sistemu? Da li je ena u XV veku mogla da
dobije jednako znanje kao mukarac? Traei odgovor, naila sam na Jakoba Burkharta koji
nam ukazuje da se ena potovala jednako kao mukarac i da je obrazovanje ena u viim
slojevima isto kao obrazovanje mukaraca. Da li je to zaista tano ili je to bio samo

subjektivni zakljuak ovog pisca? Ukoliko je tacno, ograniava se na vii sloj, a to ne ini
sistem dobrim, ve ogranienim.
Meutim, da li je doprinos humanista zaista bio toliko bitan i znaajan kakvim su ga
oni predstavljali? U svakom slucaju, moemo da kaemo, bio taj sistem obrazovanja idealan
ili ne, da je svakako znaio prekretnicu i pomak na bolje. Dosta vremena e protei do
dolaska prosveenja XVIII veka, a zatim od tog perioda do danas i postojeeg sistema
obrazovanja. Ostaje znaajna injenica da je broj uenih ljudi u tom periodu poeo da se
poveava i sve dok teimo neem viem u sebi, moemo i da se nadamo boljem u svetu.

Literatura
1. Angelina R. Milosavljevic, Humanisticko obrazovanje kao mogucnost objedinjenog
diskursa o svetu
2. Leo Strauss,Sta je humanisticko obrazovanje?
3. Mikael Nurdberg, Renesansni covek, Humanisticki pogled na zenu