Mit o Atlantidi, Platon

hiperboreja.blogspot.rs /2012/07/mit-o-atlantidi-platon.html

Kritija - mit o Atlantidi

Lica: Sokrat
Kritija
Timaj
Hermokrat
Timaj: Evo me, Sokrate, sada na kraju izlaganja. Okonao sam ga sa zadovoljstvom i tolikom radou, kao da sam
se odmorio od dugog putovanja. Obraam se s molbom bogu[1], koji je u stvarnosti nekada davno postao, a sada
eto i u naim izlaganjima, da bude blagonaklon prema onome to je u njima reeno sa merom. Ako smo, i protiv
volje, rekli neto nestvarno o stvarima koje su bile predmet naih izlaganja, neka odredi odgovarajuu kaznu. A
smisao pravedne kazne je u tome da se zabludeli ovek vrati na pravi put. Prema tome, da bismo ubudue valjano
besedili besede o postanku bogova, zamolimo ga da nam podari znanje, najsavreniji i najblagotvorniji lek meu
lekovima. Posle ove molbe neka Kritija, shodno dogovoru[2], nastavi besedu.
Kritija: U redu, Timaju! Prihvatam! Ali, kao to si se ti na poetku [3] obratio bogu traei oprotaj, jer si nameravao
da govori o vanim stvarima, to isto i ja sada molim. A elim, ovde, da dobijem i vie oprotaja, s obzirom na jo
veu vanost stvari o kojima e biti rei. Iako sam gotovo ubeen da molba koju hou da uputim odaje veoma
astoljubivog i nesmotrenog molitelja, ona ipak mora biti izreena. Zar bi se neki pametan ovek usudio da tvrdi
kako ono o emu si ti besedio nije dobro? Poto je za ovo, o emu e biti rei, potrebno vie oprotaja, budui da je
veoma teko, moram pokuati nekako da objasnim taj zahtev. Po mom miljenju, Timaju, lake je pred ljudima
besediti o bogovima nego na ovom skupu besediti o smrtnicima. Jer, kad god sluaoci nemaju iskustva i kad god je
veliko njihovo neznanje o bogovima, time pruaju znaajnu olakicu onome ko namerava da govori neto o njima. A
koliko o bogovima znamo, poznato je. Da bi ovo to govorim bilo jasnije, razjasniu, a vi me sledite u toku izlaganja.
Ono to smo svi mi besedili doista je u izvesnom smislu podraavanje i preslikavanje[4]. Pogledajmo rad slikara,
boanskih i ljudskih tela i razmislimo sa kolikom lakoom ili tekoom on zadovoljava posmatrae svojim
podraavanjem. Opaziemo da nam se, pre svega dopadaju zemlja, planine, reke, uma, nebo i sve ono to se oko
njega nalazi i kree, kad god je neko kadar da podraavanjem prui i neznatnu slinost sa njima. Osim toga, ukoliko
o podraavanim stvarima imamo nepouzdano znanje, onda ono to je naslikano ne podvrgavamo ni ispitivanju ni
kritici, ve se, kada je re o tim stvarima, zadovoljavamo varljivom i nejasnom skicom. A kada god neko pokua da
naslika naa tela, onome ko ne postie potpunu slinost, postajemo neugodne sudije, jer zbog usredsreene panje
otro opaamo nedostatke. Treba uoiti da se to isto deava i sa izlaganjima: kada su u pitanju boanske pojave i
nebeske stvari, zadovoljavamo se i sa malo verovatnim izlaganjem, ali zato podrobno ispitujemo kada je re o
smrtnicima i ljudskim delima.
Kad god nisam kadar da sasvim kako dolikuje izloim ono o emu e sada, bez pripreme biti rei, treba oprostiti.
Jer, valja imati na umu da je prema postojeem mnjenju, ne lake ve tee govoriti o smrtnicima. Sve ovo sam
ispriao.
Timaj: Evo me, Sokrate, sada na kraju izlaganja postojee tekoe. Imajui njih u vidu, traim ne manje ve vie
oprotaja, s obzirom na ono o emu nameravam da govorim. Ako izgleda da s pravom traim dar, po svojoj volji mi
ga darujte.

1/12

Sokrat: Zar ne nameravamo, Kritija, da ti ga podarimo? Isti dar neemo uskratiti ni Harmokratu, treem govorniku.
Jasno, je da e uskoro, kad bude trebalo da i sam govori traiti oprotaj kao i vas dvojica. Da bi se obezbedio drugi
poetak, i da ne bi bio prinuen da govori isto, neka do tog doba govori tako kao da ga je dobio. A tebi, dragi Kritija
unapred iznosim miljenje slualaca: pesnik[5] koji ti je prethodio stekao je kod njih, na udesan nain, toliku slavu
da e ti biti potrebno veoma mnogo naklonosti ako eli da mu tu slavu preotme.
Hermokrat: Bez sumnje, Sokrate, ta opomena je upuena ne samo Kritiji ve i meni. Ali plaljivi ljudi, Kritija nikada
nisu podigli pobedniki trofej. Zato se treba hrabro prepustiti izlaganju i posle prizivanja Apolona[6] i muza, treba
izneti na svetlost dana vrline starih sugraana i pesmom ih slaviti.
Kritija: Sutranji dan je tvoj, dragi Hermokrate, a ti si ve sada odvaan zato to ti prethodi drugi govornik. Sam tok
razgovora uskoro e ti ipak pokazati ta je tu, zapravo, mogue uiniti. Svakako se treba pouzdati u tvoj savet i
ohrabrenje, a osim bogova koje si ti spomenuo treba prizvati i druge, naroito Mnemosinu[7], jer je ba u rukama te
boginje sve ono najvanije u naim izlaganjima. Ukoliko se dobro setim i saoptim ono to su nekada svetenici
ispriali, a to je opet Solon spasao od zaborava, znam da e sluaoci po svoj prilici smatrati da sam na pravi nain
ispunio svoju dunost. Ba sada to moram, bez ikakvog oklevanja i uiniti.
Podsetimo se, pre svega, da se ono najvanije desilo pre devet hiljada godina od kada je, prema predanju, poeo
rat izmeu naroda koji ive s one strane Heraklovih stubova[8] i svih naroda nastanjenih s ove strane. Pripovedanje
o tom ratu treba sada zavriti. Prialo se naime, da su one prve predvodili vladari ostrva Atlantide, a ove druge na
grad, koji je i doveo rat do kraja. Rekli smo takoe da je to ostrvo bilo vee od Libije i Azije, a sada, poto je zbog
zemljotresa potopljeno, neprohodan mulj spreava ovdanje moreplovce da isplove u more s one strane[9], te dalje
ne idu. to se tie ondanjih mnogobrojnih varvarskih plemena i helenskih naroda, o njima e biti pojedinano rei
svuda gde to prilika bude nalagala. Kad je re o tadanjim Atinjanima i protivnicima sa kojima su ratovali, nuno je
na poetku govoriti najpre o vojnoj snazi i dravnom ureenju jednih i drugih. Prednost, pri tome, treba dati narodu
ove zamlje.
Nekada su bogovi, meu sobom podelili po oblastima celu zemlju, podelili bez svae. [10] Ne bi bilo opravdano
pretpostaviti da bogovi ne poznaju ono to dolikuje svakom od njih i da bi, znajui da to vie pristoji drugima,
pokuavali da svaom sami sebi pribave posed. Dakle, na osnovu pravedne raspodele dobili su ono to im je
odgovaralo i naselili zemlje. Posle naseljavanja negovali su nas kao svoja blaga i tienike onako, kako to ine
pastiri sa svojim stadima.
Ali za razliku od pastira, koji uz udarce napasaju stoku, bogovi nisu koristili silu da bi ukrotili tela. Kao osobito
popustljiva bia, oni su u skladu sa svojim namerama, upravljali sa krme, dohvativi duu kao kormilo. Postupajui
tako, oni su vladali svim smrtnim biima.
Dok su drugi bogovi prilikom podele dobili razliite oblasti i njih uredili, Atina i Hefest [11] su s obzirom na zajedniko
poreklo, jer im je otac isti, a svojstvena su im i ista stremljenja u ljubavi prema mudrosti i umetnosti, dobili jednu
oblast i to ovu zemlju, koja je u sebi sjedinila sve prirodne uslove potrebne za negovanje vrline i mudrosti. Kada su
od zemlje[12] stvorili valjane ljude, oni su im usadili tenju za ureenjem drave. Imena tih ljudi su sauvana, a
njihova dela su pala u zaborav zbog propasti onih koji su poznavali tradiciju i zbog duine proteklog vremena. Kao
to je ranije reeno[13], uvek je preivljavao nepismen narod nastanjen po planinama. A ti ljudi uli su samo za
imena gospodara u ravnici, dok su o njihovim delima znali tek veoma malo.
Potomcima su rado davali imena predaka, ije podvige i zakone nisu poznavali, osim to su imali nekih nejasnih
vesti o svakom od njih. U toku mnogih generacija i oni sami i njihovi potomci oskudevali su u stvarima potrebnim za
odravanje golog ivota, muili se, i zato je sva njihova panja bila usmerena na zadovoljavanje osnovnih ivotnih
potreba.
Govorili su samo o tome i nisu marili za drevnu prolost predaka. Doista, pripovedanje mitova i istraivanje starine
ulaze zajedno sa dokolicom u gradive, kad god se moe opaziti da su kod nekih zadovoljene osnovne ivotne
potrebe, pre ne. Tako se ba i desilo da su se sauvala imena starih, ali ne i njihova dela. Ovim mojim reima dokaz
je Solonovo pripovedanje. U njemu stoji da su svetenici, govorei o onom ratu, nazivali junake tog rata mnogim
imenima kao to su: Kekrop, Erehtej, Erihtonije, Erisihton, a spominjali su i veinu ostalih imena uobiajenih kod

2/12

Tezejevih predaka[14].
Isti sluaj i sa imenima ena. Kako su u to vreme ratni poslovi bili zajednika briga ena i mukaraca, tako je prema
onom zakonu, kip boginje u ratnoj opremi bio kod njih rtveni dar, to je dokaz da su sva iva bia koja ive u
zajednici, i mujaci i enke, po prirodi sasvim sposobni da ispunjavaju obavezu svojstvenu svakom pojedinom
rodu.[15]
Ovu zemlju u to vreme naseljavali su ostali stalei [16] graana, zanatlije i zemljoradnici. Stale ratnika iveo je
zasebno poto su ga u poetku odvojili boanski ljudi[17]. Ratnici su imali sve ono to je neophodno za ishranu i
vaspitanje, lieni privatne svojine sve stvari smatrali su zajednikom svojinom svih. Primajui od ostalih graana
samo potrebnu hranu i ne traei nita vie, marljivo su obavljali sve jue[18] spomenute poslove koji su, kako je
reeno bili namenjeni uvarima. Pa i ono to je reeno o naoj zemlji jeste ubedljivo i istinito.
Najpre o granicama. Atika se tada prostirala do Istma, zatim, preko ostalog kopna, do vrhova Kiterona i Parneta,
sputajui se niz planine, s desne strane se graniila sa Oropskom zemljom, dok joj je s leve strane prema moru,
granica bila reka Azop[19]. Plodnou[20] je prevazilazila sve ostale krajeve na zemlji, pa je u to vreme zemlja
mogla da hrani veliku vojsku nezainteresovana da za obavljanje poljskih radova. Vaan dokaz za plodnost jeste ono
to je danas od nje preostalo, jer i raznovrsnou i kvalitetom plodova i obilnom paom za sve ivotinje, ova oblast
ne zaostaje ni za jednom drugom.
Ali u ono vreme svi njeni darovi bili su ne samo valjani ve i bezbrojni. U emu se sastoji pouzdanost ove tvrdnje?
Na osnovu ega se s pravom moe govoriti o ostatku ondanje zemlje? Cela Atika, odvojena od ostalog kopna,
zalazi duboko u more i lei tu poput rta, a morsko korito oko nje duboko je svuda pokraj obale. U toku devet hiljada
godina, toliko ih je zaista proteklo od onog vremena do danas, bilo je mnogo velikih poplava.
U tom vremenskom razmaku i u takvim okolnostima, sa visina obrueni slojevi zemlje nisu, kao u drugim krajevima,
stvorili nasip vredan pomena, ve su se, uvek zahveeni bujicom, gubili u morskim dubinama. Poto je sprana
plodna i restresita zemlja, preostalo je, danas u odnosu na preanje stanje, samo mravo telo zemlje, kao to od
obolelog tela preostaje kostur, a ta situacija moe se uporediti sa malim ostrvima.
Poto je Atika u ono vreme bila nedodirnuta, ona je imala brda visoka kao planine i polja, sada zvana Feleus [21],
prekrivena plodnom zemljom. O gorostasnim umama na planinama postoje i sada oigledni dokazi, zato to je na
planinama, koje danas jo jedino pele prehranjuju, pre ne tako mnogo vremena, poseeno drvee pogodno za
pokrivanje ogromnih graevina, a krovovi graeni od tog drvea jo postoje.
Bilo je na Atici i mnogo visokih voki i neophodne pae za stada. Pa i voda, koju je Zevs slao svake godine, nije kao
sada oticala u more, jer je tlo sprano i bez rastinja, ve ju je plodna zemlja upijala u sebe i uvala u zalihama pod
slojem gline. aljui tako upijenu vodu sa visina u doline, ona je pruala svim mestima obilnu hranu za izvore i reke.
Preostali sveti gajevi pored negdanjih izvora i sada su dokaz da je istina ono to se o Atici pripoveda.
Takva su bila prirodna svojstva ostale Atike zemlje, a valjano su je uredili pravi zemljoradnici, iji je jedini zadatak
bio obrada zemlje. Ovi poklonici lepote i po prirodi sposobni ljudi, imali su najplodniju zemlju, vode u izobilju i
podneblje sa veoma umerenom klimom. A evo kako je bio ureen grad u to vreme. Okolina Akropolja pruala je tada
sasvim drugaiju sliku nego danas.
Dakle jedna izuzetno kina no podlokala je i opustoila zemlju, zajedno sa zemljotresima nastao je i uasan potop,
trei pre onog katastrofalnog u Deukalionovo vreme[22], a nekada u prolosti Akropolj je svojim obimom dopirao do
Elidana i Ilisa, obuhvatao Piknos i graniio se sa Likabetom, smetenim nasuprot Piknu[23]. Pokriven naslagama
zemlje samo je odozgo bio neznatno zaravnjen. U okolini Akropolja, pod njegovim padinama stanovali su zanatlije i
zemljoradnici koji su obraivali zemlju. U gornjem delu, oko Ateninog i Hefestovog hrama, dobrovoljno se nastanio
samo stale ratnika. Taj deo ratnici su kao vrt jedne kue okruili zidom. Stanovali su na severnoj strani[24]
Akropolja sagradivi sebi zajednike kue i sistije. Snabdeli su se svim stvarima koje su priliile zajednikom
ivljenju u njihovim kuama i hramovima.
U njima nije bilo ni zlata ni srebra, poto su se upotrebe ovih metala sasvim klonili. Sledei sredinu izmeu gordosti

3/12

i ropske udi, iveli su u skromnim kuama, u kojima su i oni sami i njihovi unuci doekivali starost i iste predavali
uvek pripadnicima svoga roda. to se tie prostora u junom delu, on je ostao neizgraen i korien je za vrtove,
vebalita i letnje sistije. Na povrini dananjeg Akropolja nalazio se jedan izvor.
Zbog zemljotresa on je presahnuo i ostavio za sobom okolo dananje potoie. Izvor je u ono doba pruao svim
stanovnicima obilne koliine vode, umerene temperature i leti i zimi. Takav je, dakle, bio nain stanovanja ratnika,
uvara sopstvenih graana i dobrovoljno izabranih voa ostalih Helena. Ratnici su se naroito brinuli da u svako
doba ostane isti broj njihovih mukaraca i ena sposobnih za rat[25], a on je u to vreme iznosio oko 20 000.
Poto su i sami bili zaista vrsni ljudi i vladali uvek na valjan i pravedan nain i svojom zemljom i Heladom, glas o
lepoti njihovih tela i raznovrsnim duhovnim svojstvima pronosio se celom Evropom i Azijom, a slavom su
nadmaivali sve savremenike. A ta je sa protivnicima Atinjana? E pa, ba sad i nameravam da vas kao prijatelje, a
prijateljima su sva znanja zajednika, obavestim o tome kako je nastala i razvijala se od samih poetaka njihova
mo, ako me, naravno, seanje o svemu tome to sam kao deak sluao ne vara[26].
Pre poetka glavne besede, treba ukratko razjasniti odakle varvarima helenska imena. Sluaete ih esto i da to ne
bi kod vas izazvalo uenje, saznaete njen uzrok. Kada je Solon[27] naumio da za svoju poemu upotrebi priu
svetenika, ispitivao je znaenje imena. Tom prilikom otkrije da su prvi Egipani, koji su ta imena zapisivali, njih
preveli na sopstveni jezik. Razmatrajui ponovo smisao svakog imena i sam Solon ga je zapisivao prevodei ga na
na jezik. I ba taj spis nalazio se kod mog dede i jo je kod mene, a kao deak sam ga pomno izuio. Prema tome,
neete se nai u udu kada ujete da su imena Atlantiana istovetna sa naim, jer uzrok te pojave sada znate. A
poetak duge besede je tada tekao otprilike ovako.
Prilikom podele, bogovi meu sobom razdelie celu zemlju, ovde na vee onde na manje delove, podigoe sebi
hramove i ustanovie rtvene obrede. Ostrvo Atlantidu dobije tada Posejdon[28] i nastani ga svojim potomcima, koje
mu smrtna ena rodi u jednom kraju ostrva. Taj kraj je izgledao ovako: od mora prema sredini celog ostrva pruala
se ravnica[29]. Prema predanju, ona je posebnom lepotom i izuzetnom plodnou nadmaivala sve ravnice. Pokraj
nje, a opet u sredini ostrva, uzdizao se onii breg[30] na udaljenosti od pedeset stadija.
Na bregu je, sa svojom enom Leukipom, iveo Eunor, jedan od tamonjih ljudi, koji su isprva postali iz zemlje. Ker
Klejta bee jedino Eunorovo i Leukipino dete. Kada im ona stasa za udaju, oboje umru. Posejdon opijen Klejtom,
sjedini se s njom i breuljak na kome je ona ivela opkoli i dobro utvrdi. Postavio je naime, naizmenino jedne oko
drugih manje i vee pojaseve od zemlje i vode, i to dva od zemlje i tri ispunjena morskom vodom.
Rastojanje meu pojasevima bilo je svuda jednako, kao da je estarom merio iz sredine ostrva. Zahvaljujui
ovakvom utvrenju, ostrvo je bilo nedostupno ljudima, poto u to vreme nije bilo ni brodova ni plovidbe. Sam
Posejdon, kao bog, sa lakoom uredi sredinje ostrvo: iz izvora iknue na povrinu zemlje dva mlaza, jedan sa
toplom, drugi sa hladnom vodom, a iz nedara zemlje proizvede on raznovrsnu i obilnu hranu. Izrodi i odgaji pet pari
mukih blizanaca.
Kad podeli celo ostrvo Atlantidu na deset delova, dade prvoroenom, od najstarijih blizanaca majino obitavalite i
zemlju oko njega, jer je ona bila najvea i najplodnija. Po oevoj volji najstariji sin je kao kralj vladao nad ostalom
braom, a i ovi su bili kraljevi i svaki od njih imao je prostranu teritoriju i vlast nad mnotvom ljudi.
Svim svojim sinovima Posejdon nadene imena: najstarijem sinu i kralju Atlant, a po njemu, zato to je bio prvi kralj,
dobie ime i celo ostrvo i more zvano Atlantsko. Ime Atlantovog brata blizanca glasilo je na grkom jeziku Eumelos,
a na domaem Gadejros. Eumelos je vladao spoljnim delom ostrva, koji je leao prema Heraklovim stubovima, u
pravcu Gadejrijske zemlje, kako se jo i danas u onom kraju naziva jedna oblast.
Moda je Gadejrijska zemlja dobila ime istovremeno kad i Gadejros[31]. Amferej i Euajmon behu imena drugog para
blizanaca. Stariji sin, u treem, zvao se Mensej, a mlai Autohtonije. Elasip bee ime starijeg, a Mestor ime mlaeg
u etvrom paru. Stariji u petom paru dobi ime Azaes, a mlai Dijaprep. Svi ovi Posejdonovi sinovi i njihovi potomci
vladali su u toku mnogo generacija, ne samo kao gospodari mnogih ostrva u okeanu, ve su, kao to je to ranije
reeno, proirili svoju vlast na oblasti s ove strane heraklovih stubova, sve do Egipta i Tirenije[32].

4/12

Od Atlanta je poteklo zaista mnogobrojno i uz to veoma potovano potomstvo. Poto je kralj, najstariji potomak,
uvek predavao kraljevstvo opet najstarijem, ono se ouvalo u toku mnogih generacija. Uz to su Atlantovi potomci
stekli toliku silu bogatstva, kakva u prolosti nije steena u mnogim kraljevstvima, niti e se u budunosti ikada lako
stei, te su i grad i ostalu zemlju snabdeli svom potrebnom opremom.
Kao gospodarima dopremano im je mnogo toga iz pokorenih oblasti, ali je samo ostrvo najveim delom prualo sve
ono to im je bilo potrebno za ivot. Najpre sve to se dobije iz nedara zemlje: vrste i topljive rude i jednu vrstu
rude zvanu oreihalk[33]. Danas znamo samo njegovo ime, a onda je oreihalk znaio mnogo vie od imena. Vadili su
ga na mnogim mestima ostrva i, osim zlata, tadanji ljudi su ga mnogo cenili. Ostrvo je u izobilju raalo sve ono to
uma prua tesarima za rad. Bilo je na njemu dovoljno hrane i za pitome i za divlje ivotinje. Najzastupljeniji na
Atlantidi bili su slonovi[34].
Hranila je ona i ovu, po prirodi najveu i najprodrljiviju ivotinju, ali i sve ostale: movarske, jezerske, rene, kao i
sve one to ive po brdima i dolinama. Osim toga, ostrvo je proizvodilo i odgajalo mirise, koje jo i sada zemlja
negde raa: u korenju, travi, stablima, sokovima to struje u cveu ili plodovima. Darivala je, zatim, i pitome
plodove[35]: suve i drvenaste. Od suvih, one koje nam slue kao osnovna hrana, a zatim i one koje koristimo kao
prijatan dodatak, a ije sve vrste nazivamo jednim imenom mahunasto povre.
Od drvenastih plodova, to daju i hranu i pie i ulje, zemlja je raala i ono lako kvarljivo koje nam prua zadovoljstvo
i doprinosi boljem raspoloenju, a zatim i onom koje, posle veere iznosimo kao prijatan desert i sredstvo za
ublaavanja muka zasienog stomaka. Sve ove lepe i udesne plodove darivalo je tada u neogranienim
koliinama, ovo sveto ostrvo[36] obasjano suncem.
Primajui sve to od zemlje, oni su podizali sebi hramove, kraljevske palate, luke, brodogradilita i izgraivali sve
ostale krajeve. Ureivanje se odvijalo ovim redom. Najpre premostie vedene pojaseve[37], koji su opkoljavali
drevni matini grad, i tako probie sebi put iz dvora prema spoljnjem delu ostrva. A dvor sagradie sebi odmah na
poetku, pored stana boga i predaka.
Primajui ga od prethodnika, svaki kralj je ukraavao ve ukraeno, i nadmaivao prethodnika koliko je to mogue,
sve dok velianstvenou i lepotom svojih tvorevina ne dovedoe dvor do savrenstva koje je zaustavljalo dah.
Izmeu mora i poslednjeg vodenog pojasa prokopae kanal irok tri pletra[38], dubok sto stopa i dugaak pedeset
stadija[39]. Ue kanala bilo je toliko da su kroz njega ulazili najvei brodovi. Na taj nain omoguena je plovidba u
unutranjost ostrva kao u neku luku.
I kopnene pojaseve, to razdvajaju vodene, prokopae u pravcu mostova. irina prokopa je dozvoljavala da se
jednim trijerom prelazi iz jednog u drugi vodeni pojas. Prokope odozgo pokrie, tako da se ispod njih plovilo
zahvaljujui visoko nad morem uzdignutim oblama kopnenih pojaseva. Najvei pojas, ispunjen morskom vodom, bio
je irok tri stadija, a istu irinu je imao kopneni pojas koji je za njim dolazio. Sledea dva, vodeni i kopneni, bili su
iroki po dva stadija, a vodeni pojas oko sredinjeg ostrva jedan stadij.
Ostrvo na kojem se nalazio dvor, imalo je u preniku pet stadija. Krunim zidom ogradili su i to ostrvo i pojaseve, a
zid[40] su podigli i sa obe strane mosta irokog jedan pletar. Na mostovima smetenim preko morskog prelaza,
podigoe kule i kapije na sve strane[41].
Kamen delom beli, delom crni, delom crveni, kopali su ispod obale sredinjeg ostrva i ispod spoljne i unutranje
obale kopnenih pojaseva. Iskopavanjem su istovremeno izgradili dvostruka pristanita, unutra izdubljena i obloena
istim kamenom. A zgrade su bile razliite. Neke jednobojne, neke opet arene[42], jer su ih gradili od raznobojnog
kamenja; arali su ih ne samo radi zabave ve da bi im time dali prirodni ar. Tako su i ceo kruni zid, podignut oko
poslednjeg spoljnog vodenog pojasa, obloili bronzom, a inilo se kao da su koristili boju. Unutranji zid su pokrili
olovom, a zid oko samog Akropolja oreihalkom vatrenog sjaja.
Kraljev grad unutar Akropolja bio je ovako ureen. Tamo u sredini nalazilo se nepristupano svetilite Posejdona i
Klejte, okrueno zlatnim zidom. U njemu nekada bee zaeto i roeno deset carevia. Upravo su ovde, svake
godine, iz svih deset oblasti unosili godinju letinu kao rtveni dar svakom od njih.
A hram samog Posejdona bio je dugaak jedan stadij i irok tri pletra. Njegova visina delovala je skladno, a u

5/12

izgledu je imao neto varvarsko. Ceo hram, izuzev akroterija, prekrili su sa spoljne strane srebrom, a akroterije
zlatom. to se tie njegove unutranjosti, cela tavanica napravljena je od slonove kosti, iarana je zlatom, srebrom i
oreihalkom; sve ostalo: zidovi, stubovi, pod, pokriveni su oreihalkom.
U hramu su se nalazile zlatne statue: statua boga, tako velika da on dodiruje glavom tavanicu, a stoji na kolima kao
koija estorice krilatih konja; oko njega sto Nereida na delfinima, ondanji ljudi verovali su da ih je toliko, a bile su
tu i mnoge druge statue, zavetni darovi pojedinaca. Napolju, oko hrama, stajali su zlatni kipovi svih deset kraljeva i
kraljica[43]. Bili su tu i mnogi drugi velianstveni zavetni darovi kraljeva i pojedinaca, kako iz samog grada, tako i iz
onih spoljnih oblasti kojima su vladali.
Veliinom i nainom izrade rtvenik je odgovarao ovoj raskoi, a i, dvor je, takoe bio u skladu sa veliinom
gospodstva i dekoracijom oko svetilita. Kada je re o ona dva izvora sa neiscrpnim obiljem tople i hladne vode, koja
je i ukusom i odlinim delovanjem bila udesno pogodna za upotrebu[44], koristili su ih tako da su oko izvora podigli
zgrade i plantae voa kojem je pogodovalo navodnjavanje, zatim bazene delom otkrivene, a delom zimske
pokrivene, za kupanje u toploj vodi.
Bazeni su bili odvojeni, jedni za kraljeve, drugi za podanike, trei za ene, i posebni za konje i tegleu marvu; svaki
bazen bio je opremljen odgovarajuom dekoracijom. Isteklu vodu sprovodili su delom u Posejdonov gaj, gde je
zahvaljujui plodnoj zemlji, raslo svakojako drvee boanske visine i lepote, delom, opet kroz kanale na mostovima
u spoljne pojaseve.
Tu su izgradili bezbroj svetilita mnogih bogova, mnogo vrtova i vebalita za ljude i konje, izdvojene na oba kruna
ostrva. Osim toga, u sredini najveeg ostrva nalazio se poseban hipodrom irine jednog stadija, koji je svojom
duinom dozvoljavao trku konja u celom krugu.
Oko hipodroma, s jedne i druge strane, nalazile su se kue veine pripadnika kraljevske garde; pouzdanijima je
dodeljena straa na manjem ostrvu, bliem tvravi, a najpoverljiviji meu gardistima imali su stanove unutar
akropolja, u neposrednoj blizini dvorca. Brodogradilita, puna trijera, snabdeli su svom opremom potrebnom za
naoruavanje ovih brodova. A evo kako je bila ureena okolina kraljevskog obitavalita. Kada se preu tri spoljne
luke nailazilo bi se na kruni zid.
On je polazio od mora[45], iao oko najveeg spoljnog pojasa i luke, na podjednakoj udaljenosti od pedeset stadija, i
zavravao[46] se tamo gde se kanal ulivao u more. Ceo zid bio je okruen gusto zbijenim kuama, a kanal i najvea
luka kipteli su od brodova i trgovaca prispelih sa svih strana. Danju i nou dizala se cika, buka i svakojaka larma
uzavrele mase.
O gradu i okolini drevnog obitavalita ispriao sam sada gotovo onako kako je to nekada bilo reeno. Moram sada,
pokuati da opiem, po seanju, prirodna svojstva i nain ureenja preostale zemlje. Reeno je, najpre, da je cela
oblast bila veoma uzdignuta i strma prema moru, a oko grada opet sasvim ravna. Ona ravnica oko ovog grada i
sama okruena planinama, koje su se sputale sve do mora, bila je glatka, simetrina povrina, u celini duguljastog
oblika, duine 3000 stadija, irine od mora prema unutranjosti 2000 stadija. Ova oblast je u odnosu na celo ostrvo
bila okrenuta ka jugu i zatiena od vetrova sa severne strane. Prema hvali ondanjih ljudi, planine oko nje
nadmaile su mnotvom, veliinom i lepotom sve dananje, a na njima je bilo mnogo gusto naseljenih mesta, zatim
reka, jezera i livada ija je hrana bila dovoljna svim vrstama pitomih i divljih ivotinja; a raznovrsna uma pruala je,
svojim obiljem i vrstama drvea, neiscrpne sirovine svim zanatima u celini i svakom pojedinano.
Ovakva su, dakle, bila prirodna svojstva ravnice, a u toku dugog vremenskog perioda uredili su je mnogi kraljevi na
ovaj nain: imala je ona vema oblik pravilnog, duguljastog etvorougaonika, a neravnine su poravnjali
iskopavanjem kanala oko nje; to se tie dubine, irine i duine kanala, premda su neverovatne vesti o postojanju i
takvog dela ljudskih ruku meu ostalim delima, ipak moram ispriati ono to sam saznao.
Iskopan oko cele ravnice u duini od 10 000 stadija, kanal je imao svuda irinu jedan stadij i dubinu jedan pletar.
Prihvatajui vodu koja se slivala sa planina, on je sprovodio oko ravnice i pristiui sa obe strane u grad, tu je

6/12

putao da se izlije u more. Iz gornjg dela kanala proseeni su kroz ravnicu, na meusobnom rastojanju oko 100
stadija, pravolinijski kanali[47] oko 100 stopa, koji su se ponovo ulivali u kanal na strani okrenutoj prema moru.
Tuda su s planina dopremali drva u grad i dovozili sebi amcima ostalu letinu, poto su prokopali poprene plovne
kanale izmeu pravolinijskih i prema gradu. Letine su ubirali sa zemlje dva puta godinje, budui da su zimi koristili
padavine koje im je Zevs darovao, a leti kanalima sprovodili izvorsku vodu. Kako je u ravnici bila organizovana
vojska od ljudi sposobnih za rat?
Prema odredbama svaki od postojeih 60 000 klerova [48], povrina jednog iznosila je 10 stadija kvadratnih, davao
je jednog zapovednika. Pria se da je na planinama i u ostaloj zemlji ivela nepregledna ljudska masa, koju su
zapovednici, prema oblastima i naseobinama, podelili meu tim klerovima. Shodno postojeoj naredbi, zapovednik
je davao za rat: za 10 000 bojnih kola esti deo jednih bojnih kola, zatim dva konja i dva jahaa, dvokolicu bez
sedita, borca na kolima naoruanog malim titom, vojnika na kolima kao koijaa za oba konja, dva hoplita, dva
strelca, dva prakaa, tri lako naoruana peaka, tri bacaa kamenja, tri bacaa koplja i najzad etiri mornara za
opremanje 1200 brodova. Eto tako su rasporedili vojno opremanje kraljevskog grada. Ostalih deset oblasti imali su
posebno ureenje, ali bi trebalo mnogo vremena da se o tome pripoveda.
to se tie ovlaenja i poasti, one su bile ovako od poetka odreene. Svaki od desetorice vladara upravljao je iz
svog grada stanovnitvom i veinom [49]zakona u svojoj oblasti, kanjavajui i ubijajui koga god je eleo. Vladari
su opet, bili meusobno povezani, zajednikom vlau, regulisanoj prema Posejdonovim zapovestima. Te
zapovesti[50] on im dade kao zakon i natpis, koje su prvi vladari urezali u stelu [51] od oreihalka, smetenu u
sredinjem delu ostrva, tamo u Posejdonovom svetilitu. Tu su se kraljevi okupljali svake pete, drugi put svake este
godine, poto su istu vanost pridavali parnom i neparnom broju. Na okupu su se savetovali o zajednikim
poslovima, ispitivali da li je neko uinio kakav prekraj i sudili[52]. Kad god su hteli da sude najpre su davali jedni
drugima ovakav zavet[53]. Kada kraljevi ostanu sami u Posejdonovom svetilitu, u kome su etali bikovi [54], zamole
boga da uhvate njemu omiljenu ivotinju, a zatim love bez oruja uadima i toljagama[55]. Uhvaenog bika su
potom privodili steli i klali ga na njenom vrhu, iznad natpisa[56]. Osim zakona, na steli se nalazi zakletva [57] sa
stranim kletvama za neposlune. Kada su prema svojim zakonima obavili rtvovanje, palili bi sve udove bika,
napunili krater i za svakog kralja ubacivali jednu grudvu krvi[58], a ostalo su izlivali u vatru oistivi stelu. Posle
toga, zahvaljujui zlatnim fijalama iz kratera, u vatru su sipali[59]i zaklinjali se: da e suditi prema zakonima na steli i
kanjavati ako je neko uinio kakav prekraj, da ubudue svesno nee prekriti nijednu zapisanu zapovest, da e
vladati samo po oevim zakonima i pokoravati se vladaru koji zapoveda prema ovim zakonima[60]. Kad svako od
njih poloi zakletvu u svoje ime i u ime svog potomstva, ispije[61] i prinese fijalu kao dar u boiji hram, a zatim
veera i pobrine se za negu tela. im bi se spustila tama i utihnula rtvena vatra, svi oni, obueni u veoma lepu
tamnoplavu odeu, posedaju na zemlju pokraj uarenog praha[62] zakletne rtve. Nou poto pogase svu vatru oko
hrama, branili su se i sudili, ako bi neko od njih optuio koga za neki prekraj.
Nakon zavretka suenja, im bi se razdanilo, presudu su zapisivali na zlatnoj zavetnoj ploi i kao spomen prinosili
su je na dar zajedno sa odeom. Bilo je i mnogih drugih, posebnih[63] zakona o pravima svakog vladara, a
najvaniji su: da nikada ne podiu oruije jedni protiv drugih, va da svi pomognu ako, moda, u nekom gradu neko
pokua da uniti njihov kraljevski rod, uopte, da se kao preci zajedno savetuju o ratnim odlukama i ostalim
poslovima, da vrhovnu vlast predaju Atlantovom rodu, da kralj ne odluuje o smrti nijednog srodnika, ako to ne bi
bilo miljenje bar estorice kraljeva.
Dakle tu ogromnu i monu vojsku, koja je postojala u onim oblastima, sakupi Zevs i povede protiv ovih krajeva.
Razlog je, prema predanju, bio ovakav. U toku mnogih pokolenja, sve dok je u njima imala prevagu boanska
priroda, pokoravali su se zakonima i bili su dobroduno naklonjeni srodnom boanskom principu, imali su ispravne i
u svakom pogledu uzviene namere; u meusobnim odnosima i u svim iznenadnim nesreama ponaali su se
strpljivo i razumno, poto su jedino vrlinu cenili, nisu pridavali veliki znaaj bogatstvu oko sebe, i bez naprezanja su
podnosili toliko breme zlata i ostalog blaga. Uz sve to, nisu se naslaivali raspusnim ivotom, a ubijali su one meu
sobom koji su zbog bogatstva postali slabii.
Kao trezveni ljudi, otroumno su opaali da se sva spoljanja dobra uveavaju zajednikom ljubavlju i marljivou,

7/12

a da stremljenje tim dobrima i njihovo uvaavanje unitava dobra, a sa dobrima i njih same. Zahvaljujui takvom
razmiljanju i sauvanoj boanskoj prirodi, njihova mo postala je ogromna, o kojoj sam ranije besedio. Kada je
boanski udeo izgubio snagu, zbog estog meanja sa monim ljudskim delom, pobedila je i ljudska ud i ve tada
nisu bili kadri da podnose postojee okolnosti, te su se ponaali nedolino. Kada su unitili najuzvienije meu
najvrednijim osobinama, mudracu su izgledali sramotno, a ljudi nesposobni da shvate ta je to istinski srean ivot,
smatrali su ih tada osobito lepim i blaenim, iako su bili prepuni neasne pohlepe i snage. Ali Zevs, bog nad
bogovima, koji upravlja u saglasnostima sa zakonima, shvatio je, budui da je sposoban da opazi takve promene,
da je valjan narod zapao u jadno stanje, te je odluio da kaznom opameti Atlantiane i uini ih to umerenijim. Zato
je sazvao sve bogove u njihov veoma potovani dom, smeten u sreditu celog kosmosa, odakle se prua pogled
na sve to ima udela u nastajuem, i na okupu Zevs ree .[64]
[1]Timaj se obraao ulno opaajnom bogu o kome, na kraju dijaloga Timaj, kae: Primivi u sebe smrtna i
besmrtna iva bia i ispunivi se sa njima, na kosmos je postao vidljivo ivo bie koje obuhvata sve to se vidi,
postao je ulno opaajni bog, slika umnog boga, najveeg i najboljeg, najlepeg i najsavrenijeg, jednog i
jednorodnog neba.
[2] Timaj, 27 ab.
[3] Timaj 27 cd.
[4] Ovim reima je naglaen pesniki karakter Kritijinog izlaganja. O pesnitvu kao podraavanju Platon govori
iscrpno u X knjiziDrave.
[5] Platon poredi govornike sa pesnicima koje arhonteponim oznaava kao uesnike u dramskim takmienjima.
[6] Platon ovde, zapravo, kae posle prizivanjaPajona i muza, Pajon je nadimak za Apolona, boga muzike i
umetnosti i predvodnika muza zatitnica i nadahniteljki pesnika i filozofa, a to je jedna od mnogobrojnih funkcija
Apolona.
[7] Mnemosina, roditeljka devet muza, jeste personifikacija seanja.
[8] Danas Gibraltar. Prema predanju, Herakle je, prilikom izvrenja desetog Euristejevog zadatka, stigao u Libiju i
tamo je kod Tartesosa podigao dva stuba, jedan u Evropi, drugi u Africi, to su stene Gibraltara i Seute, koji su dobili
svoje ime prema Heraklu.
[9] Misli se na Atlantski okean. Ovde itam zajedno sa O. Apeltom umesto epi t pn plagos epi t plagos.
[10] Ovde Platon odstupa od tradicije prema kojoj su se Atena i Posejdon nadmetali za vlast nad Atikom. Atena je
stanovnicima Atike darovala maslinu, a Posejdon je, udarcem trozupca, otvorio na Akropolju slano jezero. Bogovi ili
Kekrop dali su prednost Ateni i od tada je Atika bila pod njenom zatitom. U dijalogu Meneksen Platon puta
Posejdona i Atenu da se raspravljaju oko toga kome e pripasti Atika. Posle otre kritike pesnikog prikazivanja
bogova u Dravi iza koje stoji Platonovo uenje o bogu kao apsolutnom dobru, Platon je u Kritiji odstupio od
tradicionalnog uverenja o borbi za atiko tlo. Bogovi su u Kritiji veoma popustljiva bia.
[11] Lik i karakter boginje Atene formirali su se u toku II milenijuma stare ere. Na Kritu je potovana kao zatitnica
gradova, vladara, njihovih porodica i podanika. I svaka mikenska tvrava imala je svoju Atenu, zatitnicu grada. Kao
boginja kua i palata, ona je bila zatitnica ratnika, ali i enskih poslova predenja i tkanja. Tako je u VI veku stare
ere potovana kao boanstvo malih ljudi i zanatlija. Njeno najstarije kultno mesto nalazilo se u Atini, na Akropolju.
Grad Atina bio je i jedno od glavnih Hefestovih svetilita. Tu je Hefest, bog vatre, potovan, pre svega, kao zatitnik
zanata i zanatlija.
[12] U Timaju 23 e, svetenik obavetava Solona da je od Geje i Hefesta boginja Atena uzela seme za Atike
stanovnike. Zato su oni AUTOHTOONOI ljudi potekli iz same zemlje.
[13] Timaj 23 ab.
[14] Za prevoenje odeljka 110 a6 b5 koriena su Herterova uputstva iz lanka Altes und Neues zu Platons
Kritias, Rheinisches Museum. 92, 1944 stranice 244 247.
[15] Za prevoenje odeljka 110 b5 110 c1 koriena su uputstva iz Herterovog lanka Altes und Neues zu Platons
Kritias, Rheinisches Museum. 92, 1944 stranice 247 250.
[16] O podeli graana uzorne drave govori Platon detaljno u Dravi (III knjiga), dok se na poetku Timaja 17d 18b
uglavnom zadrava na obavezama i vaspitanju uvara, i to ne sluajno, jer u ratu protiv Atlantide uvari imaju
odluujuu ulogu.
[17] Ko su boanski ljudi? Suzemil smatra da su to najstariji gospodari atike zemlje. Apelt smatra moguom ovu

8/12

Suzemilovu pretpostavku, ali to, prema njegovom miljenju, mogu biti i filozofi, jer ono to dolazi dalje ukazuje na
Platonovu idealnu dravu. Herter pod ANDREOI THEOI podrazumeva filozofe vladare, a njih identifikuje sa
autohtonim stanovnitvom Kritija, 109c. Atles und Neues zu Platons Kritias, 254 5.
[18] Timaj 17d 18b.
[19] Asop, reka koja tee kroz junu Beotiju i severoistonu Atiku; Oropska zemlja, Oropija oblast u
severoistonom delu Atike; Parnet gorski lanac u severnoj Atici; Kiteron planina Atike i Beotije; Istam korintska
prevlaka.
[20] Tezu o osobitoj plodnosti atikog tla zasniva Platon na geolokom dokazu koji se i danas moe prihvatiti.
Sigurno je da Platon puta na volju svojoj mati ili samo njemu znanim dokazima, ali je bila i ostala njegova zasluga
to to je prvi shvatio uzrok pojave ogoljenja krevite zemlje, na koju Herodot nije obratio panju (II, 10). Herter, Atles
und Neues zu Platons Kritias, 257 258.
[21]Feleus je krevita atika oblast.
[22]Sveopti potop, koji se zbio po volji Zevsovoj. Preiveli su ga jedino Deukalion, Prometejov sin i njegova ena
Pira, skrivenom u naroitom kovegu. Kada se posle poplava i zemljotresa sve smirilo, Deukalion i Pira su obnovili
ivot na zemlji.
[23]Piknos brdo na zapadu od Akropolja; Likabet brdo severno od Akropolja; Ilis reica u Atini, koja tee sa
severnih padina Himeta u blizini Likeja, i u istonom kraju Atine spaja se sa Eridanom.
[24]Odeljak 112 b5 112 c7, preveden je prema ve navedenom Herterovom lanku, stranice 259 262.
[25]Platon smatra da su prirodne sposobnosti mukaraca i ena jednake, tako da ena moe obavljati sve muke
poslove i obratno, mukarac sve enske. Zato enama uvara treba dati i gimnastiko vaspitanje i nauiti ih vetini
ratovanja, Drava, V, 452). U Timaju, 18c, Sokrat takoe podsea na uee ena u ratu.
[26]Kritija se poziva na svoje seanje. Priu je sluao kao deak. Zato nije ponovo proitao Solonov spis koji se
nalazi kod njega, kako saznajemo u 113b? To je nedoslednost koju Platon verovatno nije stigao da ukloni.
[27]Solon 640 564 g.p.n.e, atinski pesnik i zakonodavac. Godine 594. Izabran je za arhonta i opunomoen da
izmiri protivnike partije u Atini, zahvaenoj borbama demosa i eupatrida, i da donese zakone. Solon je reformisao
atinsko drutvo tako to je ukinuo duniko ropstvo, zaveo imovinski cenzus koji je bio osnovni kriterijum pri
odreivanju politikih prava i dunosti graana, sisahteijom, zatim je drugim merama podstakao ekonoski razvitak
Atike i atine. Meutim ni eupatridi ni demos nisu bili zadovoljni Solonovim merama, te se socijalna borba
rasplamsala novom snagom. Da ne bi bio prisiljen da ukine svoje zakone, Solon je napustio Atinu i krenuo na put,
uz obeanje graana da e se deset godina sluiti njegovim zakonima. Na tom putovanju posetio je i Egipat. Da li je
stvarno sa tog puta doneo neku besedu egipatskih svetenika koju je nameravao da iskoristi za svoje pesniko
delo, neizvesno je . Solon je znaaj i sutinu svojih reformi, svoje etike stavove, iznosio i objanjavao u svojim
elegijama, jambskim i trohejskim stihovima.
[28]Posejdon, Kronov i Rejin sin, bio je glavni bog u mikenskoj kulturi. Najpre je bio bog kopnenih voda i izvora,
vrsto vezan za vlanost i plodnost zemlje. Kasnije, kao gospodar mora, vladao je svetom zajedno sa svojom
braom, Zevsom i Hadom. Njegove funkcije su mnogobrojne: ukrotitelj je i gospodar konja i osniva gradova i
rodonaelnik mnogih plemena, zatitnik ribarstva i moreplovstva, itd.
[29]Ravnica je, dakle, bila jednom svojom stranom sueljena s morem.
[30]Niski breg, koji e postati sredite ostrva, udaljen je od mora 50 stadija. Tanije raunajui malo vie, jer je
kruni zid bio udaljen 50 stadija od poslednjeg vodenog pojasa, a odatle do centra ima oko 10,5 stadija, znai da je
tana udaljenost iznosila 61 stadij. Sam imao je prenik 27 stadija.
[31] U prevodu ovog loe ouvanog mesta sledim O. Apelta.
[32] Tirenije zapadni deo Italije, kasnije Etrurija.
[33] Oreihalk je verovatno neka vrsta legure, daje slici izgubljenog ostrva arhaino obeleje. Sama re potie iz
nekih nama nepoznatih knjievnih izvora.
[34] Platonovo svedoanstvo o slonovima jeste jedno od najstarijih koje je do nas dolo. Herodot spominje
postojanje slonova u zapadnim krajevima Libije, ali on sam ih nikada nije video. Ktesija govori o korienju slonova
u ratu, u jednoj anegdotskoj prii o bici izmeu Semiraminde i indijskog kralja Stabrobrata, i u izvetaju o
katastrofalnoj Kirovoj borbi protiv Derbike. Aristotelovo poznavanje slonova nalazimo na razliitim mestima njegove
Istorije ivotinja, a materijal o slonovima mogao je sakupiti pre ili posle Aleksandrovih ratova. Platon od

9/12

celokupnog ivotinjskog sveta, kojem Atlantida prua obilnu hranu, spominje samo slona, to potvruje itaocu da je
o slonovima bio podrobno obaveten ve Homer spominje slonovu kost Ilijada, IV knjiga, 141 5, iako ga u
Heladi niko nije mogao videti. Uz to saznajemo, u superlativu, da je on velik i prodrljiv, a iz konteksta je jasno da je
on biljojed. Odakle Platon zna ono o emu nas obavetava? Vesti o slonovima mogle su doi iz Libije, a isto tako i
iz Persije. Verovatno je Platon itao od Ktesije, a to svoje znanje upotrebio je da bi ilustrovao plodnost ovog svetog
ostrva. Herter, Platons Naturkunde, 104 106.
[35]Odeljak 115a5 115b4 preveden je uz pomo Herterovih objanjenja iz lanka: Atles und Neues zu Platons
Kritias, stranice 106 113.
[36] Apetit tvrdi da bi sveto ostrvo, HIJERA NESOS trebali zameniti sa DIERA vlano, jer to prema njegovom
miljenju zahteva smisao celine, poto su sunce i vlanost osnovni uslov svake plodnosti. Ako se, meutim, uzme u
obzir to da je Atlantida Posejdonov posed i ako se osmotri priroda, Atlantida se u svakom sluaju moe nazvati
svetom Herter.
[37]Vodeni pojasevi su premoeni ali nije reeno koliki je broj mostova. Moe se pomisliti da postoji vie mostova,
tako da celina ima zrakast oblik. Ali kae se, 116a, most nasuprot pojasevima. Dakle ceo red je shvaen kao jedan
most. Narano da nije protivreno ako su tri mosta, 115e, oznaena pluralom, ali singular ne dozvoljava da se broj
redova umnoi. Poslednji most, prema naoj rekonstrukciji, vodi pravim putem do velikog kanala koji je veza sa
morem. Ova nezgoda bi se mogla ukloniti time to bi se pravac mostova pomerio iz ose kanala ali Platon nije mislio
na takvo reenje. udno je da nailazimo na ovakav nesklad.
[38] 1 plater = 100 stopa = 31 metar. 1 stopa = 31 cm.
[39] 1 stadij = 600 stopa = 192 metra.
[40]Zid je podignut oko tri mosta koji imaju isti pravac. Platon nesmotreno upotrebljava jedninu. Vidi beleku br. 32.
[41]Ekastahose na sve strane, moe znaiti levo i desno, ali takoe na ulazu i izlazu mostova. Kule je mogue
podii na levoj i desnoj strani mostova, ali i na ulazu i izlazu. Kapije je mogue postaviti samo na ulazu i izlazu
mosta.
[42]arenilo graevina je neto po sebi istonjako i prelazi eshatoloku fantaziju. Ali za Platona je to arenilo
moralo imati neku privlanost ako se sudi po oduevljenju sa kojim on slika povrinu zemlje, Drava 616e. Pa ipak
Platon je, daleko iza Herodotove Ekbatane i samo oreihalkom prevazilazi Ahilejev tit. Herter
[43]Odeljak 116e4 8 je preveden uz pomo Herterovih objanjenja iz lanka Atles und Neues zu Platons Kritias,
stranice 252 259.
[44]U prevoenju ovog loe ouvanog mesta sledim Apelta koji stavlja iza .
[45] Zid je opisivao krug prenika 127 stadija.
[46] Reenica iz odeljka 117 d8 117 e3 prevedena prema Herterovom lanku Atles und Neues zu Platons Kritias,
stranica 251.
[47] Pravolinijski kanali pruaju se u pravcu sever jug. Oni polaze iz onog dela kanala koji je
bio okrenut ka severu i ulivaju se se ponovo u njega na junoj strani, okrenutoj moru. Ovi pravolinijski kanali, iroki
100 stopa, meusobno su bili udaljeni 100 stadija. Prema Fridlenderovom proraunu bilo ih je 29, a izmeu njih se
nalazilo 30 kopnenih pojaseva. Pravolinijske kanale sekli su zapadno istoni, plovni, popreni kanali
, a ne kako stoji u grkom tekstu. Ovu neujednaenost izdavai nisu ispravili, iako to treba uiniti.
Pod pretpostavkom da je i meusobna udaljenost poprenih kanala iznosila 100 stadija, onda je tih kanala bilo 19, a
izmeu njih se nalazilo 20 kopnenih pojaseva. Ukupno je dakle, bilo 20 x 30 = 600 parcela zemlje. Ako je svaka
parcela imala 100 klerova, tada je njihov ukupan broj u ravnici iznosio 60 000. Na koji nain je glavni kanal tafros,
dodirivao grad? Tejlor je smatrao da tafros dodiruje kruni zid grada u njegovoj najjunijoj taki, tamo gde se ovaj
kanal uliva u more. Ali tada bi ceo gradski kompleks bio uvuen u ravnicu i poremeen kanalima za navodnjavanje.
Time se dokazuje nemogunost da je tafros, svojim junim delom, prolazio neposredno pokraj mora. Ni druga
pretpostavka da je tafros sprovodio vodu sa obe strane, kroz sredinu grada, u poslednji spoljni vodeni pojas ne
uklanja postojee tekoe. Moe se, sa Fridlenderom, pretpostaviti da je tafros dodirivao kruni grad na severu, ali
u tom sluaju moralo bi se pretpostaviti da je tafrosd dodirivao kruni grad na severu, ali u tom sluaju moralo bi se
jo pretpostaviti da je kroz severni deo grada, sve do severne ivice poslednjeg spoljnog vodenog pojasa, bio
iskopan kanal, koji Platon izriito ne spominje. Ovakvo reenje namee zakljuak da je, saglasno preniku grada,
izvan tafrosa ostao jedan obalski pojas u dubini od 127 stadija, koji nije mogao biti uraunat, mada se to na na

10/12

osnovu doslovnog teksta 118a, ne oekuje. Izgleda da ovaj problem Platon nije do kraja promislio. Herter
[48] Kler je naziv za zemljinu parcelu.
[49] Zato ne svim zakonima? Zato to osim apsolutne vlasti, koju svaki vladar ima u svojoj blasti, postoji i neto
drugo ime su kraljevi meusobno povezani. To je zajednika vlast , regulisana prema Posejdonovim
zapovestima, kojima je bog upotpunio svoju delotvornu brigu o stanovnitvu. Atlantiani su iveli u Zevsovoj eri kada
je oveanstvo ve bilo nezavisno, ali je imalo potrebu za boanskom pomoi na poetku svoga razvoja. Herter
[50]Zapovesti imaju dvojaku tradiciju: s jedne strane, one su zapisane na steli, i, s druge, predate su kao zakon koji
mi ovde elimo da shvatimo kao nepisani , jer Platon, u svom konzervativizmu, potuje osim pisanih
zakona i nepisanu tradiciju, ne samo u Zakonima ve i u Dravniku, gde se ona nalazi pod vlau idealnog vladara.
U naem pasusu nije jasno da li je sadraj nepisanog zakona bio od znaaja samo za sakralnu oblast, i da li je
sadraj, i da li se pisani i nepisani zakoni poklapaju ili granie.
[51]Od kolike je vanosti stela govori njeno mesto na Atlantidi. Ona se nalazi u Posejdonovom gaju, ali ne u sreditu
ostrva, jer Platon ne kae
, zato to se u samom sreditu nalazilo Kleite i Posejdona, ve
ovaj izraz ne precizira tano njeno mesto, ali je jasno da je re o sredinjem poloaju. Stela, kao uobiajeni
nosilac natpisa, napravljena od oreihalka rude koje daje posebno obeleje Atlantidi. Autoritet stele pojaan je time
to su natpis urezali kraljevi, neposredni Posejdonovi potomci.
[52]Tajanstvenu scenu suda Platon crta malobrojnim ali veoma upeatljivim potezima. Neizvesno je gde je on
mogao nai adekvatnu paralelu. Daleke slinosti ne mogu pomoi, kao na primer, ona u Strabonovom Izvetaju,
XVII, stranica 811. U njemu se kae da su se uvari, branioci egipatskih zakona, sastali u lavirintu

. Da je Platon imao na raspolaganju tradiciju iz
minojskog vremena, to je postulat koji potcenjuje njegovu intezivnu mo.
[53] Sceni suda prethodi sakralni akt. Klju za njegovo razumevanje nalazi se u reenici u kojoj Platon kae das u
kraljevi, pre nego to zaponu suenje, davali jedni drugima jemstvo, izgovarali su zakletvu, na osnovu toga se
moe razumeti da je rtva imala zavetni karakter.
[54]Za ovaj sakralni akt nuno je uhvatiti rtvu koja je u ovom sluaju jedan od bikova iz Posejdonovog gaja. To to
Posejdon ima na Atlantidi bikove nije nimalo udno, jer je dobro poznato koliko znaajnu ulogu oni imaju u
njegovom kultu, te ne treba misliti samo na Krit. Sigurna paralela za scenu lova bika nalazi se kod Pausanije, VIII
knjiga, 19, 2. Pausanija tu govori o zimskom prazniku Dionisija odravanom na Kinaiti; mukarci za vreme praznika
hvataju iz stada jednog bika na kojeg ih je bog uputio, i odvlae ga u hram.
[55] Lov bez oruja je kultni arhaizam. Kraljevi love najprimitivnijim sredstvima toljagama i uadima. Svaki Grk je
poznavao toljagu u rukama Herakla i Teseja. Dakle, to oruje atlantidskih kraljeva ima, pre svega, svoju paralelu u
predstavama koje su Platon i njegovi savremenici dobili o lovu oba heroja. U ovom sakralnom znaajan je jo jedan
momenat: ivotinja mora biti iva uhvaena, jer se ona kolje tek na steli. Razumljivo je to scena lova podsea na
minojske slike, ali je slinost delimina. Taurokapsija je bilo Platonovo vreme, ali one znatno odstupaju od
starokritskih priredbi iz kojih je Evans eleo da ih izvede. itava scena nema neko dublje znaenje koje bi se,
moda hipotetiki moglo izvesti, ve slui samo jednom cilju da se uhvati rtva koja je bogu po volji.
[56]O eleusinskim misterijama i drugim praznicima efebi su morali da bogu namenjenog bika dignu uvis i iznesu ga
na oltar. Bilo je to svojevrsno ispitivanje snage, ali takvo koje kao sportski nagon o prazniku, predstavlja dar
boanstvu. U Ilijadi (XX, 403) se kae da mladii tegle rtvu ka oltaru, moda je oni vuku za rogove kao to to ini
Herakle i Tezej, a moda tako postupaju i kraljevi Atlantide, a to se moe naslutiti iz glagola . Vladari su
morali da podignu bika toliko da on moe biti zaklan na steli. Platon ne kae da li je cela ivotinja mogla da stane
gore. Dovoljno je bilo da se njena glava razmrska na vrhu. ime su klali, Platon ne kae. Ovde je bitno da se krv
izlije preko natpisa.
[57]Za Platona je sada nastao pravi momenat da precizira sadraj natpisa. Osim zakona, o kojima e kasnije biti
rei, tu se nalazi i zakletva, sa tekim kletvama za neposlune. Ovde je ve sasvim pouzdano da se u sutini radi o
jednoj zakletnoj rtvi. Platon, sa svoje strane, zauzima veoma rezervisan stav prema delotvornosti zakletve Nomoi
948b. Zakletvu kraljeva on okruuje ritualom, zato to ritual garantuje veoma vrstu vezu. Poznato je da prilikom
ovakve vrste rtvovanja oltar nije nuan, ali stela na neki nain zauzima njegovo mesto. Smisao klanja rtve iznad
natpisa je u tome da krv zaklane ivotinje doe u kontakt sa reima zakletve, ime se osigurava njena
neprikosnovenost.

11/12

[58]Posle rtvovanja , koje Platon ne opisuje detaljno, nastaje spaljivanje svih udova. Vatru treba zamisliti pri
dnu stele. Zakletna rtva je obino bila holokautoma, a mogla se pokopati ili ukloniti na neki drugi nain. Dok udovi
gore kraljevi pune krater meavinom krvi i verovatno vina. Drugi deo meavine moglo je biti samo vino. Za svakoga
kralja ubacuje se po jedna grudva krvi krv se zgruava u dodiru sa vazduhom, a ostalo se sipa u vatru. Zatim
nastaje ienje stele, pre svega, zato da bi natpis ostao itav.
[59]Libracija se obavlja zlatnim fijalama. Kraljevi izlivaju jedan deo tenosti i zaklinju se, a preostali deo piju posle
izgovorene zakletve. Posle ispijanja kraljevi prinose fijale na dar i one postaju tabu.
[60]Zakletva ima vie karakter obeanja i tie se samo budunosti. Po sadrini podsea na zakletvu atikih
arhonata: Aristotel, AT. Pol. 55,5.
[61]Zakletva je rtvovanjem ve stavljena pod nadzor Posejdona, ali posle nje nastaje ispijanje preostale tenosti iz
fijale. Zajedniko ispijanje, s jedne strane, povezuje kraljeve meusobno, s druge, svaki kralj se krvlju, koja je prela
preko natpisa, povezao i sa sadrinom natpisa. Pijenje krvi, bilo ivotinjske bilo ljudske, pomeane ili nepomeane s
vinom, nije obeleje grkih sakralnih radnji. Taj obiaj vezan je za Karane, Liane, Armejce, Persijce, Meane, Skite,
kako nas o tome obavetava Herodot. To to kraljevi piju krv na dalekom ostrvu, trebalo je da izgleda kao neto
tue, jer iako ju je bog stvorio, Atlantida je imala u sebi neto varvarsko.
[62]Sedei pokraj uarenog pepela kraljevi ostvaruju jo jednu vezu sa rtvenom ivotinjom. Vano je i to to
dodiruju sami zemlju, jer ukoliko su zgreili, unitili su njenu mo. Zato se ba i kae da oni sedaju na zemlju, .
[63] Kad je re o sadraju zakona, jasno je da se oni tiu samo prava vladara. Platon je govorei o njima, mogao
misliti na neki istorijski fenomen, kao to je u Zakonima (684 ab) razmotrio ugovor izmeu tri heraklidska kralja i
njihovih drava: na osnovi zajednikih zakona, u kojima su se sloili kako e vladati i kako e se pokoravati, kraljevi
se zaklinju da e se odrei svakog proirenja vlasti ubudue i nasledstva svojih porodica; da graani pod
pretpostavkom da se vladari strogo pidravaju svojih obeanja, nee nikad ukinuti kraljesku vlast niti dopustiti
drugima da tako neto preduzmu, i da e u sluaju krenja prava od jednih ili drugih kraljevi pruati pomo
kraljevima i narodu, a isto tako i graani graanima i kraljevima. Kategorije su ovde iste kao i na Atlantiti, ali postoje
i razlike. U sluaju tri dorska grada re je o podacima koji na Atlantidi nemaju politiku ulogu, ukoliko neko pokua
da digne bunu. Izjednaenost u pravima postoji samo meu kraljevima. Kada je Platon sinedrijonom ograniio mo
samog kralja, bez sumnje je hteo da igoe istonjaki despotizam.
[64] Ovde se zavrava ili prekida Mit o Atlantidi.
Prevod: Branko Pavlovi
Kritija, Platon

12/12