You are on page 1of 16

Tabela T.7.1.

Osnovne karakteristike kofica elevatora


Tip kofice

Oznaka

Duboka

Plitka

Otrougla

Zaobljena
otrougla

irina
B [mm]
100
125
160
200
250
320
400
500
650
100
125
160
200
250
320
400
500
650
160
200
250
320
400
320
400
500
650
800
1000

Dubina
A [mm]
78
90
105
125
140
175
195
235
250
50
65
75
95
120
145
170
195
225
105
125
140
165
225
165
215
270
340
435
435

Dimenzije kofice
Visina Radijus zaobljenja dna
H [mm]
r [mm]
80
25
95
30
110
35
135
40
150
45
190
55
210
60
255
75
265
85
65
25
85
30
100
35
130
40
160
55
190
70
220
85
250
100
285
115
155
195
195
245
310
235
60
305
80
385
100
485
125
615
160
615
160

Zapremina
3
i0 [dm ]
0,2
0,4
0,6
1,3
2,0
4,0
6,3
12,0
16,8
0,1
0,2
0,35
0,75
1,4
2,7
4,2
6,8
11,5
0,65
1,3
2,0
4,0
7,8
6,4
14,0
28,0
90,0
118,0
148,0

Provera dubine kofice pri transportu komadnih materijala:


Amin > kkamax [mm] ...

(7.1),

gde je:
Amin - minimalna dubina kofice,
amax maksimalna dimenzija komada koji se transportuje,
kk koeficijent krupnoe komada granulometrijskog sastava
Tabela T.7.1,a. Koeficijent krupnoe komada granulometrijskog sastava u zavisnosti od sortiranosti materijala

Sortiranost materijala
Nesortirani materijal
Sortirani materijal

Koeficijent krupnoe komada granulometrijskog sastava - kk


2 2,5
45

irina trake je za 25 150 mm vea od irine kofice.


Kod elevatora veih kapaciteta transporta i pri transportu materijala ija temperatura prelazi 60 C
upotrebljavaju se lanci kao vuni elementi.

Tabela T.7.2. Osnovni parametri i prenici doboa kofiastih elevatora


Tip
TD-100
TD-125
TD-160
TD-200
TD-250
TD-320
TD-400
TD-500
TD-650
TP-100
TP-125
TP-160
TP-200
TP-250
TP-320
TP-400
TP-500
TP-650
TO-160
TO-200
TO-250
TO-320
TO-400

Prenik pogonskog
doboa

irina
kofice

Korak
kofice

irina trake ili


remena [mm]

B [mm]

tk [mm]

Prioritet pri izboru

Ree birati

[mm]

100
125
160
200
250
320
400
500
650
100
125
160
200
250
320
400
500
650
160
200
250
320
400

200
320

125
160
200
250
300
370
450
550
700
125
160
200
250
300
370
450
550
700
200
250
300
370
450

150
315
400
500
600
150
315
400
500
600
315
400
500

250
320

400
500
630
200
320
400
500
630
160
200
200
250
320

400

Brzina kretanja
kofica
[m/s]

1,00 2,00

500
630
250
320
400
400

1,25 2,50

1,00 2,00

500
630
400

1,25 2,50

0,40 0,63

500
630

0,40 0,63

Napomena: TD elevator sa Trakom i Dubokom koficom


TP elevator sa Trakom i Plitkom koficom
TO elevator sa Trakom i Otrouglom koficom

Tabela T.7.3. Neki parametri kofiastih elevatora sa lancima


Tip
LD-100
LD-125
LD-160
LD-200
LD-250
LD-320
LD-400
LD-500
LD-650
LP-100
LP-125
LP-160
LP-200
LP-250
LP-320
LP-400
LP-500
LP-650
LO-160
LO-200
LO-250
LO-320
LO-400
LZ-320
LZ-400
LZ-500
LZ-650
LZ-800
LZ-1000

irina
kofice

Korak
kofice

B [mm]

tk [mm]

100
125
160
200
250
320
400
500
650
100
125
160
200
250
320
400
500
650
160
200
250
320
400
320
400
500
650
800
1000

200

Broj lanaca
Lamelni

Zavareni
-

320
400

Brzina
kretanja
kofica
[m/s]

1,00 2,00
1
2

500

1,25 2,50
630

200

320
400

1,00 2,00
1

500

2
1,25 2,50

630

160
200
250
320
250
320
400
500

630

Napomena: LD elevator sa Lancem i Dubokom koficom


LP elevator sa Lancem i Plitkom koficom
LO elevator sa Lancem i Otrouglom koficom
LZ elevator sa Lancem i otrouglom Zaobljenom koficom

0,40 0,63

Kapacitet
[m3/h]
3,2
4
5
10
16
25
40
63
100
1,6
2
3,2
5
10
16
25
40
63
6,3
10
16
25
40
40
63
100
160
250
320

Kapacitet
[m3/h]
3,2
4
5
10
16
25
40
63
100
1,6
2
3,2
5
10
16
25
40
63
6,3
10
16
25
40

Izbor tipa elevatora, kofica i brzine transporta u zavisnosti od karakteristika materijala koji se transportuje, vre se saglasno
preporukama datim u tablici T.7.4.
Tabela T.7.4. Izbor tipa elevatora, kofica i brzine transporta u zavisnosti od karakteristika materijala koji se transportuje
Karakteristike nasipnih materijala

Primeri karakteristinih materijala

Drvni opiljci, suva glina, treset


rezani, mrki ugalj

Sporohodi sa gravitacionim
pranjenjem
Brzohodi sa centrifugalnim
pranjenjem
Brzohodi sa kombinovanim
pranjenjem
Brzohodi sa centrifugalnim
pranjenjem
Brzohodi sa centrifugalnim
pranjenjem

Kreni mulj, a, gar

Sporohodi sa slobodnim
pranjenjem

Ugljena praina
Prainasti, suvi

Cement, fosforno brano


Prehrambeni proizvodi od mlevenog
zrna (brana)

Prainasti i zrnasti, vlani, slabo


pokretljivi
Zrnasti, sitnokomadni, malo
abrazivni

Zemlja, pesak, brano

ljunak, ruda, ljaka


Zrnasti, sitnokomadni, abrazivni
Pesak, zemlja, pepeo
Srednji i krupnokomadni
(a 60 mm), malo abrazivni
Srednje i krupnokomadni
(a 60 mm), veoma abrazivni
Krupnokomadni (koji se ne drobe
u transportu)

Preporueni tip elevatora

Kameni ugalj
Komadni treset
Kamen, ruda, ljaka
Koks, umur (drveni ugalj)

Sporohodi sa slobodnim
pranjenjem
Brzohodi sa centrifugalnim
pranjenjem
Sporohodi sa slobodnim
pranjenjem
Brzohodi sa centrifugalnim
pranjenjem
Sporohodi sa slobodnim
pranjenjem
Sporohodi sa slobodnim
pranjenjem

Slika 7.3 Oblici kofica: a) duboke, b) plitke, c) otrougle

Brzina
v [m/s]
Traka
Lanac

Tip
kofica

Koeficijent
punjenja

0,85

0,630,80

0,80

1,252,00

0,85

1,001,40

0,60

1,002,00

0,802,00

0,80

1,252,00

1,001,60

0,80
(bona veza sa
lancima)

0,401,60

Z, S

0,80

0,400,80

0,400,63

0,80

1,002,00

Z, S

0,600,80

0,400,63

0,600,70

0,801,60

Z, S

0,600,80

0,400,63

Z, S

0,60

0,400,63

0,400,63

Tabela T.7.5. Korak lamelnih lanaca (tL) i broj zuba pogonskih i zateznih lananika elevatora sa koficama (z) u
zavisnosti od koraka kofica
Poloaj kofice na lancu

Korak kofice

Korak lanca

200
320

100
160
100
200
125
250
315
200
400
160
200
250
160
320
200
400

400
Rastavljene

500
630
800
160
200
250

Sastavljene

320
400

Broj zuba
pogonskog lananika
13
8
16
8
16
6
6
12
6
8
8
12
16
8
12
6

Broj zuba
zateznog lananila
10
6
13
6
10
6
6
10
6
6
6
12
12
6
12
6

Hod zateznog ureaja elevatora sa lancima definie se, kao i kod ploastih transportera, preko
koraka lanca:
(3.9)
X = (1,53)tL [mm]
Hod zateznog ureaja elevatora sa trakom kree se u granicama 0,030,05 od duine transporta.
Tabela T.7.6. Zavisnosti zapremine i koraka kofica
Tip kofica
Duboke
Plitke
Otrougle
ip*
io**
ip
io
ip
io
4,06 0,65
1
0,20 0,50 0,10 6,50 1,30
10
2
16
4
1,30 0,40 0,66 0,20 24,40 7,80
2
0,60 1,17 0,35
3,24 1,30 1,87 0,75
40
16
5
2
3,50 1,40
8
4
5,40 2,70
12,60 6,30 8,40 4,20
19
12
3
* pogonska masa kofice u dm /m
3
** zapremina kofice u dm

Zaobljene
ip
io
25,60 6,40
43,70
14
70
28
120
60
187
118
235
148

Korak
kofica
tk [mm]
160
200
200
250
320
320
400
400
500
500
630
630

Pogonska zapremina elevatora (ip) definie se kao:

ip =

i0
tk

[dm3/m]

(7.2),

gde je tk [m] - korak kofica.


Pogonska masa tereta:

qG = ip
[kg/m]
gde je:
- koeficijent punjenja kofica [T.7.4],
[kg/m3] - gustina materijala.

...

(7.3),

Pogonska masa pokretnih delova elevatora se sastoji iz pogonske mase vunog elementa (traka ili
lanac) i pogonske mase kofice:
[kg/m]
sa trakom
...
(7.4),
qE = qT + qKOF
qE = qL + qKOF
[kg/m]
sa lancem ...
(7.5),
gde je:
qT [kg/m] - pogonska masa trake (qT = B),
qL [kg/m] - pogonska masa lanca,
qKOF [kg/m] - pogonska masa kofice,

qKOF =

mKOF
kk
tk

[kg/m]

(7.6),

gde je:
mKOF [kg] - masa kofice [T.7.7],
tk [m] - korak kofica,
kk - koeficijent uveanja mase kofica zbog uticaja elemenata za vezu (kk 1,14)
Tabela T.7.7. Masa kofice (mkof) u zavisnosti od irine, debljine zida i tipa kofice
irina
kofice
[mm]
160
250
320
400
500
650

Debljina
zida kofice
[mm]
2
3
3
4
4
5

Masa kofice mkof [kg]


Tip kofice
D
P
Z
O
0,9 0,7 1,2
3,0 2,0 3,0
4,4 4,1 4,4
9,0 9,0 9,5 15,3
14,7 24,7
45,5

Za priblino odreivanje pogonske mase pokretnih delova elevatora moe se koristiti obrazac:
qE kEQ

[kg/m]

...

(7.7),

gde je:
kE - koeficijent pogonske mase [T.7.8],
Q [t/h] - kapacitet transporta.
Tabela T.7.8. Koeficijent pogonske mase (kE) u zavisnosti od irine, debljine zida i tipa kofice
Q
[t/h]
< 10
1025
2550
50100
> 100

Vrednost koeficijenta kE
Tip elevatora
Trakasti
Sa jednim lancem Sa dva lanca
D, P
Z
D, P
Z
D, P
Z, O
0,60
1,10
0,50
0,80
1,10
1,20
0,45 0,60
0,60
0,85
1,00
0,40 0,55
0,50
0,70
0,80
1,10
0,35 0,50
0,60
0,90

Na materijal u kofici, pri pravolinijskom kretanju odozdo na gore, deluje sila teine:
P = mg

[N]

(7.8)

Pri nailasku kofice na pogonski dobo (ili lananik), pored sile tee, na materijal deluje i
centrifugalna sila (sl.7.5):
Fc = m

v0 2
r

[N]

(7.9),

gde je:
m [kg] - masa materijala u kofici,
v0 [m/s] - brzina kofice sa materijalom,
r [m] - poluprenik obrtanja (rastojanje teita kofice sa materijalom od ose obrtanja doboa)

Rastojanje pola (taka B) od ose obrtanja pogonskog doboa:


gr 2 895
[m]

(7.10),
=
l =
v 02
n2
gde je n [min-1] - uestanost obrtanja pogonskog doboa.

Slika 7.5 ema sila pri okretanju kofica elevatora

Na osnovu rezultata istraivanja, koji se navode u literaturi, mogu se definisati naini pranjenja
kofica elevatora:
centrifugalno l rdob,
gravitaciono l > rdob,
kombinovano rb < l < ra.
Prenik pogonskog doboa (lananika) se usvaja u zavisnosti od
naina pranjenja i brzine transporta:
za brzohode elevatore sa centrifugalnim pranjenjem (Sl. 7.6,a):
Dd 0,204v2 [m]

...

(7.12)

za srednje brzine elevatora sa kombinovanim pranjenjem:


Dd = 0,306v2 [m]

(7.11)

za brzohode elevatore sa kombinovanim pranjenjem (Sl. 7.6,c):


Dd = 0,245v2 [m]

...

...

(7.13)

za sporohode elevatore sa gravitacionim pranjenjem (Sl. 7.6,b):


Dd 0,6v2

[m]

...

(7.14),

pri emu je v [m/s] - brzina vunog elementa elevatora.


Slika 7.6 Sheme pranjenja kofica
Tabela T.7.9. Koeficijent otpora punjenju kofica (kp)
Osobine materijala
Prainasti, zrnasti i sitnozrni
Srednje i krupno komadni



Brzina kretanja kofica [m/s]
0,50 0,75 1,00 1,25 1,60 0,50 0,75 1,00 1,25
1,5
2
2
2,5
3
1
1,2
1,3
1,5
2,5
3
3
4
5
1,5
1,7
1,7
2,5

1,60
2
3

Prethodni proraun elevatora:


Ako je zadat kapacitet transporta Q [t/h], pogonska zapremina kofice se odreuje kao:
ip =

[dm3/m]

3,6v

(7.15),

gde je:
v [m/s] - brzina kretanja kofice (T.7.4),
- koeficijent punjenja kofica (T.7.4),
[t/m3] - gustina materijala (T.1.3).
Zapremina kofice se odreuje iz formule (7.2).
Potrebna snaga na pogonskom vratilu elevatora je:
P
=

QgH

kp
1+
H
3600

[kW]

(7.16),

gde je:
H [m] - visina dizanja materijala,
kp - koeficijent otpora pri punjenju kofica (T.7.9)
Obimna sila na pogonskom dobou:

P
[N]

(7.17),
v
Maksimalna sila zatezanja, na osnovu koje se moe izvriti priblini izbor trake, odreuje se iz
izraza:
e
[N]

(7.18),
Fmax = Fo
e 1
gde je:
- koeficijent trenja izmeu trake i doboa (T.2.16),
[] - ugao obuhvata trake oko pogonskog doboa.
Fo = 1000

Potreban broj vunih slojeva trake:

z>

Fmax

k r Bk o

(7.19),

gde je:
Fmax [N] - maksimalna sila zatezanja trake,
kr [N/mm] - dozvoljeno optereenje sloja gumene trake, izraz (2.3),
B [m] - irina trake,
ko - koeficijent slabljenja trake zbog otvora za vezu kofica, ko 0,9.
Izraunati broj vunih slojeva mora da zadovolji i uslov:
z 10Dd

...

(7.20),

gde je Dd [m] - prenik pogonskog doboa, izrazi (7.117.14).


Kod elevatora sa lancem, sila kidanja lanca, na osnovu koje se moe izvriti priblini izbor lanca je:
Fk = (15 17,5) Fo

[N]

gde je Fo [N] - obimna sila na pogonskom lananiku.

...

(7.21),

Taan proraun elevatora:


Tok prorauna elevatora sa trakom i lancem je identian kao i za trakaste i ploaste transportere.
Sprovodi se metodom obilaska po konturi, pri emu je potrebno odrediti optereenja koja su
karakteristina za elevatore. To su:
a) minimalna sila zatezanja:
Fmin 0,1Fo > 1000 [N] - za elevator sa trakom

...

(7.23),

500 Fmin 5gqG

...

(7.24),

[N] - za elevator sa lancem

gde je qG [kg/m] - pogonska masa materijala (videti izraz 1.9).


b) otpor pri punjenju kofice:
Wp = qGgkp [N]

...

(7.25),

gde je kp - koeficijent otpora punjenju kofice (T.7.9).


Elevator sa nosaima konzolnog tipa:
Proraun sile zatezanja u karakteristinim takama vunog lanca se vri metodom obilaska po
konturi i u mnogome je slian sa proraunom elevatora sa koficama. Razlika je u dopunskom otporu
koji se javlja zbog konzolnog poloaja nosaa i tereta (sl.7.8). Normalna sila pritiska tokie lanaca,
za sluaj da se teite tereta i konzolnog nosaa poklapaju, u radnoj (optereenoj) i neradnoj
(rastereenoj) grani je:
g ( mG + mn ) l
[N]

(7.26),
NG >

N0 >

g mn l

hn

hn

[N]

(7.27),

gde je:
mG [kg] - masa tereta koji se die,
mn [kg] - masa nosaa (mn 0,3mG),
l [m] - rastojanje teita tereta i nosaa od ose lanca,
l=0,5b + 0,050,1 [m],

Slika 7.8 Proraunska shema


dopunskih otpora

b [m] - irina tereta,


hn [m] - rastojanje izmeu taaka oslanjanja konzolnog nosaa sa lancem.

Dopunski otpor na optereenoj grani od jednog nosaa sa teretom je:


2g ( m + mn ) l
[N]
...
(7.28)
Wdop,G = 2N G = G
hn

a na neradnoj grani:
2g m l
[N]
...
(7.29),
Wdop,0 = 2N 0 = n
hn

pri emu je - koeficijent otpora pri kretanju lanca (tablica T.3.11).


Minimalna sila zatezanja lanca se usvaja u granicama:
Fmin = 1000 2000

[N]

...

(7.30)

Elevator sa viseim nosaima:


Metodologija prorauna je slina sa proraunima prethodnih elevatora. Kod ovih elevatora se mora
izvriti provera prolaska viseeg nosaa preko pogonskog lananika (sl.7.10), pri emu mora biti
ispunjen uslov:
DL dv
B
> H2 +
2
2

[m]

...

(7.31),

gde je:
DL [m] - prenk lananika,
dv [m] - prenik vratila lananika,
H [m] - visina nosaa,
B [m] - irina nosaa.
Slika 7.10 Shema za proveru
prolaza viseeg nosaa

Brzina kretanja ovih elevatora se usvaja od 0,01 do 0,2 m/s i zavisi od naina punjenja i
pranjenja, a za proraun zatezne i vune sile koristi se metoda obilaska po konturi.
Za razliku od prethodnih elevatora, potrebno je odrediti pogonsku masu pokretnih delova
elevatora:
qE = 2qL + qn
[kg/m]
...
(7.32),
gde je:
qn [kg/m] - pogonska masa viseeg nosaa:
m
qn = n ,
tn
mn [kg] - masa nosaa, mn = (0,25 0,50)mG,
mG [kg] - masa tereta,
tn [m] - korak nosaa.
Minimalna sila zatezanja lanca se usvaja u granicama:
Fmin = 1000 2000

[N]

...

(7.33)

Zavojni (puni) transporteri


Kapacitet transporta im je od 20 do 100 m3/h, ree do 500 m3/h, a duina transporta do 60 m.
Primenjuju se za horizontalno premetanje materijala, ili pod uglom do 20. Transport prakastih
materijala sa ovim transporterima se moe ostvariti i u vertikalnom pravcu.
Tabela T.8.1. Veliine koje definiu geometriju horizontalnih punih transportera za razliite prenike pua (Slika 8.1)
Prenik pua
D [mm]
150
200
250
300
400
500

P
140
180
210
250
300
380

L1
3000
3000
3000
4000
4000
4000

Dimenzije [mm]
m
h1
h2
200 140 750
250 170 750
310 200 750
380 250 1000
460 320 1000
550 400 1000

f
45
55
55
70
70
100

g
170
230
280
350
440
540

Slika 8.1 Puni horizontalni transporter: 1) pogonski mehanizam, 2) korito sa poklopcem, 3) pu, 4) visei leaj,
5) krajnji leaj - desni, 6) krajnji leaj - levi, 7) levak za sipanje materijala, 8) otvor za pranjenje
Tabela T.8.2. Osnovne dimenzije koje blie odreuju geometriju korita (Slika 8.2)
Prenik pua
D [mm]
150
200
250
300
400
500

L1
3000
3000
3000
4000
4000
4000

A
204
278
328
410
510
610

B
200
270
320
400
500
600

Mere [mm]
E
H
C
207 70 117
280 100 160
325 100 185
425 140 240
510 140 280
630 150 340

Slika 8.2 Korito punog transportera

R
79
105
130
160
210
260

E
15
20
20
25
30
30

mmax
750
750
750
1000
1000
1000

Tabela T.8.3. Osnovne dimenzije pua (Slika 8.3)


Prenik pua
D [mm]
150
200
250
300
400
500

L2
2700
2800
2750
2700
2800
3000

S
150
200
250
300
400
500

Mere [mm]
a
b
15 55
15 65
15 65
25 105
25 105
30 130

d
31,2
47,5
47,5
50
62,5
88

d1
42,4
63,5
63,5
70
82,5
108

Slika 8.3 Pu sa punom zavojnicom

Rastojanje izmeu oslonaca vratila pua se usvaja u granicama od 2,53,3m. Prenik i korak
zavojnice se usvajaju prema preporukama iz tablice T.8.4.
Tabela T.8.4. Preporuke za usvajanje prenika (D) i koraka (s) zavojnice.
Prenik D [mm]
100
125
160
200
250

Prenik D [mm]
320
400
500
650
800

Korak s [mm]
80, 100
100, 125
125, 160
160, 200
200, 250

Korak s [mm]
250, 320
320, 400
400, 500
500, 650
650, 800

Pri transportu komadnih materijala, prenik zavojnice se proverava iz uslova:


Dmin kkamax

[mm]

(8.1),

gde je:

kk - koeficijent krupnoe komada:


kk = 4 - za nesortirane materijale,
kk = 12 - za sortirane materijale,
amax - najvea dimenzija komada materijala.

Tabela T.8.5. Uestanost obrtanja zavojnice (nz


komada

) u zavisnosti od osobina materijala i veliine karakteristinog

max

Materijal

Dimenzije komada
materijala [mm]

Glina, brano, suvi pesak, cement, kre


Glina suva, ljunak, krenjak
Glina suva, ljaka
Pesak vlani
Beton, sirova glina, cementni rastvor

< 60
> 60

Dozvoljena uestanost
-1
obrtanja pua [min ]
50 120
40 100
40 80
40 80
30 60

Maksimalna uestanost obrtanja pua se odreuje iz izraza:

n zmax =
gde je:
D [m] - prenik zavojnice,

k
D

[min-1]

...

(8.2),

k - koeficijent koji zavisi od osobina materijala u pogledu gustine i abrazivnosti [T.8.6]

Tabela T.8.6. Koeficijent (k) koji zavisi od gustine i abrazivnosti materijala.


Osobine materijala
Laki, neabrazivni
Laki, maloabrazivni
Teki, maloabrazivni
Teki, abrazivni

Karakteristini predstavnici
Drveni opiljci
Brano, azbest
Suva glina
Cement, pesak, ljaka, pepeo

0,400
0,320
0,250
0,125

k
65
50
45
30

1,2
1,6
2,5
4,0

Tabela T.8.7. Osnovne dimenzije viseih leaja


Prenik pua
D [mm]
150
200
250
300
400
500

L
204
278
328
410
510
610

A
60
78
78
92
116
137

B
55
70
70
80
80
100

C
93
123
143
188
234
294

Mere [mm]
E
a
92,5 10
120 15
120 15
175 25
175 25
225 30

b
50
65
65
105
105
130

e
30
40
40
40
40
60

j
8
14
14
18
18
18

d
31,2
47,5
47,5
50
62,5
88

Slika 8.5 Visei leaj sa osovinicom (visei leaji se postavljaju na mestima spajanja dve sekcije pua)
Tabela T.8.8. Osnovne dimenzije prednjeg radi-aksijalnog leaja
Mere
[mm]
A
B
C
D
H
a
b
e
f
k
l
d
d1

150
204
200
227
108
117
10
50
57
45
56
57
31,2
30

200
278
270
310
154
160
15
65
87
55
78
76
47,5
48

Prenik pua
D [mm]
250 300
328 410
320 400
355 465
154 198
185 240
15
25
65
105
87
108
55
70
94
114
93
113
47,5 50
48
60

400
510
500
550
198
280
25
105
108
70
148
146
62,5
60

500
610
600
670
264
340
30
130
160
100
180
180
88
85

Slika 8.6 Radi-aksijalni (prednji) leaj - prima aksijalnu silu

Tabela T.8.9. Osnovne dimenzije zadnjeg leaja


Mere
[mm]
A
B
C
D
H
a
b
e
f
k
l
d

150
204
200
227
108
117
10
50
50
45
56
57
31,2

200
278
270
310
154
160
15
65
65
55
78
76
47,5

Prenik pua
D [mm]
250 300
328 410
320 400
355 465
154 180
185 240
15
25
65
105
65
75
55
70
94
114
93
113
47,5 50

400
510
500
550
180
280
25
105
75
70
148
146
62,5

500
610
600
670
264
340
30
130
96
100
180
180
88

Slika 8.7 Zadnji leaj

Proraun zavojnih transportera:


Za dati kapacitet Q [t/h], prenik zavojnice se odreuje kao:
D = 0,27 3

Q
kD n
zk

[m]

...

(8.3),

gde je:
kD - koeficijent odnosa koraka zavojnice S i prenika zavojnice D:
kD = 0,8 - za abrazivne materijale,
kD = 1,0 - za neabrazivne materijale,
nz [min-1] - uestanost obrtanja zavojnice,
- koeficijent punjenja korita transportera [T.8.6],
[t/m3] - gustina materijala,
k - koeficijent umanjenja kapaciteta u zavisnosti od ugla nagiba transportera [T.8.10]
Tabela T.8.10. Koeficijent smanjenja kapaciteta u zavisnosti od ugla nagiba transportera (k)
Ugao nagiba transportera []
0
5
10
15
20

k
1,0
0,9
0,8
0,7
0,6

Prenik zavojnice se standardizuje i proverava prema uslovu (8.1).

Potrebna snaga na pogonskom vratilu zavojnice:


1
P0 = H
Qg ( Lh ) [kW] ...
3600
gde je:
Lh [m] - duina horizontalne projekcije transportera,
- koeficijent otpora pri premetanju tereta [T.8.6],
H [m] - visina dizanja (+) ili sputanja (-) materijala.

(8.4),

Snaga pogonskog motora se odreuje iz izraza:


KP
[kW] ...
(8.5),
PEM = 0

gde je:
K = 1,25 - koeficijent ostalih uticaja,
- koeficijent korisnog dejstva pogonskog mehanizma.
Stvarni kapacitet je:

Qs = 47D2Snz,sk

[t/h]

(8.6),

gde je:
S [m] - hod zavojnice:
S = t - kod jednohodih zavojnica,
S = 2t - kod dvohodih zavojnica,
t - korak zavojnice.
Ako se stvarni kapacitet razlikuje od proraunskog za vie od 10%, vri se
ponovni proraun.
Pogonski moment na vratilu pua je:

Mt =

P0
z

[kNm] ...

(8.7)

Aksijalna sila na vratilu pua je:


Fa =

Mt
D
( +
2 k tg

[kN]

...

(8.8),

gde je:
k = 0,70,8 - koeficijent koji definie mesto dejstva sile,
= 1418 - ugao zavojnice,
[] - ugao trenja izmeu materijala i zavojnice ( = tg)
Poprena (radijalna) sila koja dejstvuje na vratilo pua izmeu oslonaca je:
M l
[kN] ...
(8.9),
Fr = t
D L
k
2
gde je:
l [m] - rastojanje oslonaca vratila pua,
L [m] - ukupna duina vratila zavojnice.
Vratilo pua je optereeno na uvijanje od momenta (Mt), istezanje ili pritisak od aksijalne sile (Fa) i
na savijanje od poprene sile (Fr) i sopstvene teine pua. Ugib pua ne sme da pree 40% zazora
izmeu zavojnice i korita, pri emu se taj zazor kree u granicama od 38mm.

Vertikalni puni transporter:


Transport prakastih i zrnastih materijala na visinu 1530 m.
Da bi se ostvarilo kretanje materijala uvis, vratilo vertikalnog pua mora da ima uestanost obrtanja
koja je vea od kritine. Odreuje se iz uslova ravnotee sila koje dejstvuju na esticu materijala
mase m u pravcu t-t (Slika 8.9):
1. Od sile teine G (sl. 8.9,a)
tangencijalna komponenta G sin ,
sila trenja 1 G cos .
2. Od centrifugalne sile Fc (sl. 8.9,b)
tangencijalna komponenta sile trenja 2 Fc cos ,
sila trenja na zavojnici od normalne komponente sile trenja 12 Fc sin ,
gde je:
1 - koeficijent trenja materijala o zavojnicu pua,
1 - koeficijent trenja materijala o zid vertikalne cevi transportera.

Slika 8.9 Proraunske sheme za odreivanje kritine uestanosti obrtanja pua

2Fc cos 12Fc sin G sin 1G cos = 0

(8.10)

Iz (8.10) sledi:

kr =
Zamenom kr =

nkr
30

g(

+ sin

cos

2R ( cos - 1 sin )

g
tg ( + )
2 R

[s-1]

...

...

(8.12)

(8.11)

u izraz (8.11), dobija se:


30
nkr
=+

g
tg (
2 R

[min-1]

Ako je n > nkr , materijal e se kretati navie du zavojnice pua.


Doboi sa unutranjom zavojnicom:
Brzina transportovanja materijala je:
t n
[m/s]
v=
30
gde je:
t [m] - korak zavojnice; t 0,5D,
n [min-1] - uestanost obrtanja doboa.

...

(8.13),

Kapacitet transporta se definie izrazom (8.6) pri emu se koeficijent punjenja usvaja prema
tablici T.8.11.

Tabela T.8.11. Koeficijent smanjenja kapaciteta u zavisnosti od ugla nagiba transportera (k)
Ugao nagiba doboa []
Koeficijent punjenja transportera

0
0,22 0,33

5
0,19

10
0,13

20
0,08

Transport materijala du doboa je ostvarljiv ako uestanost obrtanja doboa


ne prelazi kritinu vrednost nkr:
nkr =

42
D

[min-1]

...

(8.15),

gde je D [m] - unutranji prenik doboa; a u praksi se usvaja:


nkr =

( 20 30 )
D

[min-1]

...

(8.16)

Pritisci na oslonce doboa su:

Fp =

GM + GD
2cos 0

[N]

...

(8.17),

gde je:
GM [N] - sila od teine materijala,
GD [N] - sila od teine doboa,
0 [] - ugao otklona valjia od vertikale.
Moment u odnosu na osu doboa je:

d
f
M = GM a + 2Fp R + 2
Dv
Dv

[Nm] ...

(8.18),

gde je:
- koeficijent trenja u rukavcima tokia:
= 0,0100,012 - za kotrljajne leaje,
= 0,100,15 - za klizne leaje,
f = 0,0005 [m] - koeficijent otpora kotrljanju,
d [m] - prenik rukavca valjia,
Dv [m] - prenik valjia,
a [m] - rastojanje teita podignute mase materijala od vertikalne ose; a 0,5R.
Snaga EM za pogon doboa:
PEM =

gde je m = 0,750,85

3
10 m

[kW] ...

(8.19),

- koeficijent korisnog dejstva pogonskog mehanizma.