You are on page 1of 4

Postoje 3 domena:

1. Psihomotorni
2. Afektivni
3. kognitivni
1. psihomotorni :
Psihomotorni je izvoenje fizike vetine zasnovano na usvojenom znanju. Uenje u
psihomotornom domenu obuhvata sledee nivoe:
Imitacija: Posmatranje vetine i nastojanje da se ponovi.
Manipulacija: Izvoenje vetine prema uputsvu a ne na osnovu posmatranja.
Preciznost: Izvoenje vetine na ispravan nain, precizno i u skladu sa standardima.
Spajanje elemenata: Spajanje jedne ili vie vetina po redosledu, usaglaeno i dosledno.
Usvajanje: Vetine se izvode sa lakoom i izvoenje postaje automatsko.
2. afektivni
Afektivni je ponaanje zasnovano na stavovima, uverenjima i vrednostima. Uenje u
afektivnom domenu obuhvata sledee:
Primanje: Svesnost, pasivno primanje odreenih stimulusa.
Reagovanje: Reagovanjem na stimulus, ponaa se u skladu sa oekivanjima.
Vrednovanje: Ponaa se u skladu sa jednim jedinim uverenjem ili stavom, kada nije
primoran
da postupa drugaije.
Organizovanje: Poseduje sistem vrednosti i izraava ih u svom ponaanju.
Karakterizacija: Celokupno ponaanje je u skladu sa usvojenim vrednostima.
3. kognitivni
Kognitivni je mentalni proces, saznanje i pamenje informacija; sposobnosti rasuivanja i
procenjivanja. Uenje u kognitivnom domenu obuhvata sledee nivoe:
Znanje: Prepoznavanje i memorisanje informacija
Razumevanje: Tumaenje i rezimiranje datih informacija
Primena: Upotreba informacije u situaciji koja je drugaija od one u kojoj je nauena.
Analiza: Celina se deli na delove da bi odnos izmeu delova bio jasan.
Sinteza: Spajanje elemenata da bi se dobila nova celina, drugaija od prvobitne.
Procena (Evaluacija): Donoenje odluka na osnovu kriterijuma i osnovnih principa.

Bitne odlike Blumove taksonomije :


HIJERARHIJSKA UREENOST CILJEVA
DETALJNI OPISI CILJEVA
GLAGOLI pomou kojih se ciljevi definiu

OSNOVNE KATEGORIJE
NASTAVNIH CILJEVA

PRIMERI GENERALIZOVNIH
TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA

1. ZNANJE
Zapamivanje i
reprodukovanje
nastavnog sadraja
razliitog
karakterapriseanje
pri reprodukovanju
2. RAZUMEVANJE
Razumevanje obraenog
sadraja, sposobnost za
preobraaj gradiva iz
jednog oblika
izraavanja u drugi( iz
jezike forme u
matematiku)
3. PRIMENA
Naueno gradivo koristi
se u konkretnim
uslovima i novim
situacijamaprimena
pravila, pojmova,
zakona, teorija
OSNOVNE KATEGORIJE
NASTAVNIH CILJEVA

UENIK
Poznaje termine koji se koriste u
nastavnom sadraju
Zna konkretne injenice, metode
i procedure
Zna osnovne pojmove, pravila i
principe
UENIK
Razume injenice, pravila i
principe
Jeziki interpretira materijal
Interpretira sheme, grafikone
Pretpostavlja dalji razvoj
dogaaja
UENIK
Koristi pojmove, principe
Primenjuje zakone, teorije
Demonstrira pravilnu primenu
metoda i procedura
PRIMERI GENERALIZOVNIH
TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA

4. ANALIZA
UENIK
Razbijanje gradiva na
Istie skrivene pretpostavke
Zapaa greke i propuste u logici
sastavne delove da bi se
rasuivanja
jasno sagledala njegova

Uoava razlike meu


strukturaizraunavanj
injenicama i posledicama
e delova celog, otkrivanje
Ocenjuje znaaj podataka
me.veza
5. SINTEZA
UENIK
Sposobnost
Pie manji stvaralaki sastav
Predlae plan izvoenja
kombinovanja elemenata
eksperimenta
DA BI SE DOBILA
Koristi znanja iz raznih oblasti
NOVA CELINA (produkt
da sastavi plan reavanja
moe biti izlaganje,
razliitih problema
usmeno istupanje, referat
)

6. EVALUACIJA
UENIK
Sposobnost da se
Ocenjuje loginost
strukturisanog gradiva u pisanom
ocenjuje znanje
obliku
raznovrsnih sadraja

Usklaenost zakljuaka sa
Ocenjivaki sudovi
postojeim podacima
zasnovani na jasno
utvrenim kriterijumima
OSNOVNE KATEGORIJE
NASTAVNIH CILJEVA
1.PERCEPCIJA
Pripremljenost uenika da
percipira razliite pojave;
nastavnik treba da privue,
zadri i usmeri uenikovu
panju

PRIMERI GENERALIZOVNIH
TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA
UENIK
Ispoljava svesno razumevanje
vanosti uenja
Paljivo slua izlaganje
Interesuju ga problemi i potrebe
drugih ljudi

2.REAGOVANJE (odgovor )
UENIK
Aktivan odnos samog uenika;
Izvrava zadati domai zadatak
on reaguje na razliite pojave ili
Potinjava se unutarkolskom
spoljanje nadraaje, ispoljava
reimu i pravilima ponaanja
interesovanje za predmete,
Dobrovoljno se javlja da izvri
pojave i aktivnosti
zadatak
Interesuje se za nastavni predmet
3. USVAJANJE VREDNOSNE UENIK
ORIJENTACIJE
Ispoljava elju da ovlada
Obuhvaeni odnosi prema
navikama pismenog i usmenog
razliitim objektima, pojavama,
govora
vidovima delatnosti
ispoljava ubeenost branei neki
ideal
OSNOVNE KATEGORIJE
PRIMERI GENERALIZOVNIH
NASTAVNIH CILJEVA
TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA
4. ORGANIZACIJA
UENIK
VREDNOSNIH
Pokuava da odredi osnovne
ORIJENTACIJA
karakteristike svog omiljenog
Osmiljavanje i
umetnikog dela
Prihvata odgovornost za svoje
objedinjavanje razliitih
ponaanje
vrednosnih orijentacija

Shvata svoje mogunosti i


Razreavanje moguih
ogranienja
protivurenosti meu

Gradi ivotne planove u skladu sa


njima i formiranje
svojim sposobnostima, interesima
sistema vrenosti na
i ubeenjima
temelju najpopuzdanijih

5 .PRIMENA VREDNOSNIH UENIK


STAVOVA NA DELATNOST
Pouzdano ispoljava samostalnost
Vrednosti su potpuno
u nastavnom radu
Sarauje u grupi
usvojene i vrsto
Formulie stabilan ivotni kredo
odreuju ponaanje
individua, uklapaju se u
njihov nain rada ili
ivotni stil
ZNANJE:
ZNANJE POJEDINOSTI
etiri vrste znanja: injenino znanje, konceptualno znanje, proceduralno znanje i
metakognitivno znanje
Poeljne rezultate uenja (obrazovne ishode) potrebno je definisati na razliitim nivoima
sloenosti kognitivnih procesa. Revidirana Blumova taksonomija ima oblik
dvodimenzionalne tablice. Jedna dimenzija jeste dimenzija znanja (vrste znanja koje se
ui, produkti uenja), a druga dimenzija jeste dimenzija kognitivnih procesa (procesa koji
se koriste za uenje). Vii nivoi ukljuuju nie nivoe i predstavljaju sloenija znanja i
sloenije procese savladavanje viih nivoa podrazumijeva savladavanje svih nivoa koji
se nalaze ispod tog nivoa.

VREDNOSTI I OGRANIENJA BLUMOVE TAKSONOMIJE


VREDNOSTI:

Posluila kao osnova za bolje planiranje, organizaciju i vrednovanje


nastavnog procesa
Nastavne ciljeve hijerarhizovala po sloenosti
Podstakla nastavnike da svoje ciljeve u nastavi difrenciraju i
prilagode saznajnim mogunostima razliitih
uenikadiferencijacija i individualizacija

SLABOSTI :

Kategorije i potkategorije su heterogene i meusobno nisu dovoljno


diskriminativne
Potkategorije nisu klasifikovane prema istom principu
Najvie panje poklanja se znanju injenica a zapostavljaju se
miljenje i stvaralatvo
Nije izdvojeno miljenje kao posebna kategorija