Autizam

Autizam je vrlo sloeni poremeaj u razvoju mozga, koji se pojavljuje u detinjstvu obino pre
tree godine deteta i karakterie ga oteenje sposobnosti uspostavljanja normalnih socijalnih
odnosa i komunikacije kao i ogranieni i ponavljajui obrasci ponaanja. Autizam se u proseku
pojavljuje u dva do est sluaja na hiljadu dece. Veem riziku od Autizma izloeni su deaci u
odnosu na devojice. Autizam je jedan od najbre rastuih poremeaja mada se smatra da je to
delom zbog toga to je otkrivanje ovog poremeaja postalo lake. Zbog mnogo moguih znakova
i simptoma, razliitih oblika, naina na koji se lei i neslaganja naunika o tome kako je je ovaj
poremeaj nastao, autizam je jedan od najzbunjujuih poremeaja koji su ikada otkriveni i
istraivani.

Ljudi koji imaju autizam doivljavaju svet na drugaiji nain od ljudi koji nemaju ovaj
poremeaj. Taan uzrok autizma jo uvek nije otkriven. ali dosadanja istraivanja pokazuju da je
autizam moe biti povezan sa genetikom predispozicijom kao i sa nekim nepoznatim ili
faktorima sredine. Veina naunika veruje da odreeni geni koje dete nasledi od roditelja mogu
poveati ansu za razvijanje autizma. Poznato je da se autizam esto javlja kod vie lanova
jedne porodice. Na primer mlaa braa i sestre od dece sa autizmom takoe mogu razviti ovaj
poremeaj, a takoe je i vrlo esto da oba jednojajana blizanca dobiju autizam. Za sada nije
otkriven nijedan gen koji je povezan sa autizmom. Neki naunici smatraju da osoba sa
genetikom predispozicijom za autizam jedino moe dobiti ovaj poremeaj ako je izloeno
odreenim uslovima okoline. Mogui okidai autizma mogu biti prevremen poroaj ili izloenost
deteta alkoholu ili odreenim lekovima dok je jo u majinoj utrobi. Takoe postoji i teorija da
odreene vakcine mogu izazvati autizam. Simptomi autizma mogu varirati na razliite naine u
zavisnosti od osobe i mogu se podeliti u razliite kategorije. Simptomi kategorije koja obuhvata
socijalnu interakciju i odnose ukljuuje: probleme sa neverbalnom komunikacijom kao to su
kontakt oima, govor tela i izrazi lica, nemogunost sklapanja prijateljstva sa osobama svojih
godina, nedostatak interesovanja i nedostatak saoseanja. Kategorija za verbalne i neverbalne
simptome ukljuuje probleme sa uenjem govora, problemi sa zapoinjanjem i odravanjem
konverzacije, ponavljanje istih rei tokom govora i potekoe pri razumevanju ta neko govori.
Poslednja kategorija zanimanja i igre ukljuuje: neobian fokus na sitne delove, obuzetost
odreenim stvarima, otpor prema promeni, potreba za istom rutinom i ponavljanje odreenih
obrazaca ponaanja. Roditelji su najee ti koji primete prve poremeaje u razvoju deteta i to u
prvoj ili drugoj godini ivota. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok ivota jer
detetu daje mogunost da stekne odreene vetine i samostalnst. Magnetna rezonanca mozga
obolelih pokazuje da su neki delovi malog mozga, kao i hipokampus i bademasta jedra manji jer
su nervne elije ovih regiona manje i gue pakovane. Osim toga, neki renjevi kore prednjeg
mozga su vei, a vee su i modane komore. Oko osamdeset posto ljudi sa autizmom je mentalno
zaostalo dok se kod manjeg broja dece sa ovim oboljem moe javiti izuzetan talenat za muziku

ili matematiku. Pored primene itavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam.
Kod teih oblika autizma, samostalan ivot takvih osoba je gotovo nemogu, dok je kod blaih
oblika, samostalan ivot mogu, a cilj leenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom
ivotu. Terapija se obino prilagoava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim,
upornim programima edukacije i terapije ponaanja, moe se pomoi detetu da dostigne odreeni
nivo samostalnosti, socijalnih i radnih vetina. Svi koji su angaovani oko tretmana moraju
pokuati da shvate Autistino dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu je potreban oslonac i
nenost, ali pre svega elja da ga neko razume. Lekovi se esto koriste za leenje problema
povezanih s Autizmom. Zasada postoje oskudna istraivanja oko rezulata ili sigurnosti primene
terapije lekovima kod adolescenata i odraslih s Autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek
ne pomae u glavnim simptomima Autizma, oteenje socijalne interakcije i komunikacije.
Kasno zapoeto i neadekvatno leenje moe uticati na dugoroni ishod, zato je Autizam potrebno
to pre dijagnostikovati i timski tretirati.

Na odnos prema autizmu se vremenom promenio. Nekada je autizam bio smatran samo za
sluaj zaostajanja u razvoju. Danas se autizam prepoznaje kao samostalan neuroloki poremeaj
od velikog znaaja, kao veliki zdravstveni problem i kao predmet mnogih istraivanja. Uzrok
ovog poremeaja i dalje je misterija. Uprkos potekoama istraivanje se nastavlja i postaje sve
sloenije. Razvile su se mnoge terapije koje pomau deci sa autizmom da iskoriste svoj
maksimalni potencijal za uenje i socijalizaciju bez obzira na ovaj poremeaj. Iako izgleda da
nee biti velikog napretka u skorijoj budunosti ipak ima razloga za nadu.

Website
http://www.autism-society.org/
Website
http://www.autism.org.uk/
Website
http://www.nhs.uk/Conditions/Autistic-spectrum-disorder/Pages/Causes.aspx
Website
http://www.webmd.com/brain/autism/searching-for-answers/autism-rise
Website

http://www.nimh.nih.gov/health/topics/autism-spectrum-disorders-asd/index.shtml