Kolumbija - Bogota, rekorder u ispijanju kafe

Kolumbija i njen glavni grad Bogota (poznat i kao svetski rekorder

u pijenju kafe o kojoj e ovde biti najvie rei): dalek, privlaan
svet, za nas neobian po mnogo emu, pa i po klimi. Da li je
hladno ili toplo, da li vlano ili suvo?

Photo: Tijs Zwinkels / Flickr

Nema definicije za ovdanju klimu. Nema ni godinjih doba, ili tanije,

pomeana su sva etiri, i to u jenom te istom danu, to otprilike ovako
izgleda: kad sine sunce, iva u termometru skae na 18, ak 20
stepeni, da bi sledeeg trenutka, kad se nad gradom nadnese tamni
oblak, naglo pala za blizu deset stupnjeva. Onda dune vetar, pa u
trenutku jako zahladni i svega je est stepeni, to se vidi na pokretnoj
elektronskoj traci postavljenoj na jednoj visokoj zgradi. Na kraju opet
sunce: skidamo jakne, dempere, arape, jer postaju teret.
Dobro, obavestili smo se o klimi, a sada da preemo na ono glavno: na
kolumbijsku riznicu crnog zlata koje je izvozni proizvod broj 1 i ujedno
osnovni elemenat ivota za preko 300.000 porodica. Ili tanije, toliko je
manjih plantaa kafe, obraivanih runo, gotovo na isti nain kao to se
to radilo pre nekoliko stotina godina. U toj mukotrpnoj obradi ima posla

za sve lanove jedne trogeneracijske porodice, kakva se najee

sree na prostranim andskim visoravnima, pogodnim za uzgajanje
takozvane blage kafe, po ovdanjem tvrenju najaromatinije na svetu.
Proizvodnja blage arabike (Kolumbijci ne zaboravljaju kolevku tog
svog dragulja - Saudijsku Arabiju), do skora je bila tajna malih i velikih
farmera. A kako i ne bi kad od naina i duine obrade koja poinje od
briljivo odabranih zrna zasaenih rukom u nekom senovitom kutku
plantae, zavisi kvalitet, pa prema tome i vrednost zrele kafe.
Biljka je vrlo zahvalna na poklonjenom trudu, te odmah poinje da raste
i kad dostigne visinu od oko 45 centimetara, presauje se na velike
povrine ispresecane drveem kao najboljom prirodnom zatitom od
jakog sunca i vremenskih nepogoda.
Posle tri do etiri godine, drvo kafe poinje da cveta (miris je slian
jasminovom) i tada treba priekati jo nepunu godinu na prve zelene
plodove. Od tog trenutka drvo e poeti da vraa vlasniku sav trud
uloen u njegovo uzgajanje.
Onda ostaje prenje, mlevenje, priprema i uivanje u kafi. Podjednako
uivanje ne samo u Kolumbiji nego i u velikom delu sveta, a u Bogoti,
kau, kafa se pije vie nego igde na naoj planeti, u proseku po est do
sedam oljica dnevno. Ba mnogo, ak i za nae pojmove!
Izvor: Danas, Autor: Nada Mijatovi