Kolumbija - mikrokozma June Amerike

Ko god da je pravio planetu prelistavao je Hiljadu i jednu no kada

je doao do Kolumbije. Svega to ima u Deda Mrazovoj vrei
poklona June Amerike nai e se u Kolumbiji, pri vrhu rang-liste
zemalja po bogatstvu biodiverziteta. Ova velika drava, koja je
izgubila polovinu teritorije kada su se izdvojili prvo Ekvador i
Venecuela, a onda 1903. i Panama, jo uvek ima povrinu skoro
kao Britanija, Nemaka i Francuska zajedno. U svojih 32
departmana sa preko 44 miliona ljudi dodiruju je i Karipsko more i
Tihi okean, a obuhvata i Kordiljere, savanu, pustinju, te plua
planete - Amazon. Ne kau uzalud Kolumbijci: Da putujemo celog
ivota, ne bismo uspeli sve da vidimo

Ne nalazi se na listi turistikih agencija u Beogradu koje nude onima sa

dovoljno evra susednu Kubu ili Dominikansku Republiku, jer je
decenijama bila parija meunarodne zajednice, zemlje ije se ime ne
spominje u dobrom drutvu: glavne asocijacije su bili Pablo Eskobar,
bande narkotrafikanata i neprekidni graanski rat. Ova percepcija brzo
se menja. Zahvaljujui otrim merama protiv gerilske grupe FARK, koja

je odavno izgubila svoja leviarska ideoloka ubeenja i odrava se

velikim delom prodajom droga, odlazei predsednik Uribe omoguio je
da domai i inostrani turisti putuju u mnoge krajeve koji su ranije bili
nedostupni. Na predsednikim izborima, koji su upravo odrani u junu,
pobedio je bivi minister odbrane Huan Manuel Santos. Nastavie,
najavio je, politiku vrste ruke kada stupi na vlast 7 avgusta, kao i
nastavak bliskih odnosa sa Sjedinjenim Dravama koji zato ovde dre
jednu od svojih najveih ambasada u svetu. Kolumbija jo uvek ima
samo oko dva miliona stranih posetilaca godinje, polovinu broja koji
poseuje siunu Dominikansku Republiku. Bum je ipak na pomolu.
Zavirimo u ovu zemlju kojoj akcije odjednom rastu u celom svetu. U
ovom mesecu histerije fudbala, sage koja se za Srbiju neslavno
zavrila, Kolumbija se nije ni kvalifikovala, iako je njene timove nekada
trenirao na idol ekularac. To joj nije smetalo da dominira
ceremonijom otvaranja prvenstva: svi koji su barem na ekranima videli
slike iz June Afrike pamtie kolumbijsku divu akiru i pesmu Uaka,
uaka, kao to je Pavaroti sa arijom iz Turandota Vinero za vreme
svetskog prvenstva 1990. od operske veliine postao globalni
superstar.
Na listi mesta koja se ne mogu izostaviti, kako to tvrde vodee turistike
ankete, nalazi se pre svega Kartagena de Indias. Ovaj dragulj
kolonijalne arhitekture jedan je od etiri nekadanja karipska grada
opkoljena zidinama: Santo Domingo je davno izgubio svoje, malo ih je
ostalo u San Huanu u Puerto Riku, samo senke nekadanje slave
postoje u Havani, dok Kartagena tek danas poinje opet da blista kao
kada je konkvistador Pedro de Eredia 1553. godine osnovao grad u
ovoj najveoj prirodnoj luci u obe Amerike. Otri zakoni tite kulturno
nasledstvo koje je UNESKO proglasio optom batinom oveanstva, a
povoljni uslovi investiranja domamili su strane investitore koji su
restaurirali niz palata iz 17. i 18. veka i pretvorili ih u butik-hotele koji
zadovoljavaju i najstroi ukus. Pre desetak godina mnoge barokne
zgrade bile su zaputene, odisale su atmosferom boanske
dekadencije koju pamtite iz svih arobnih pria nobelovca Garsije
Markeza. Pre svega doao je talas bogatih Kolumbijaca kojima je za
simbol statusa bilo nuno da imaju dom u Kartageni (ne kae se uzalud
da je Kartagena za vreme vikenda Bogota u bikiniju), a posle i stranaca
u potrazi za idealnom klimom (25 do 33 stepena cele godine) i dvanaest
meseci sezone kupanja. Za razliku od mnogih slavnih italijanskih

gradova gde se mora dugo peaiti da se stigne od jedne do druge

znamenite zgrade, ovde je skoro sve netaknuto, kao da ste se
vremeplovom vratili tri veka unazad. Tu su i i brojne kancelarije
arhitekata restauratora koji ve merkaju mogunost restauriranja 30.000
kolonijalnih zgrada u Havani kada se i u tom delu Kariba pokrene toak
istorije. Restauratorskim radionicama istie se studio Salim Oste L
Frana koji je ve obnovio oltar katedrale i palatu inkvizicije i poklanja
dravi restauraciju barem jednog velikog dela godinje. Kasa u Bogoti
nije dovoljna da se obnovi naa ogromna kulturna batina, kae iz svoje
radionice na vrhu manastira San Pedro Klaver, nazvanom tako po
svecu, zatitniku robova koji su svake veeri morali da preu preko
mosta i izau iz grada da ne kaljaju rasnu istou. Tik uz zidine grada
nalazi se ogromna tvrava i zamak San Felipe, koju su panci sazidali
da primi kompletno stanovnitvo ako gusari uu u grad.

Duu Kartageni daje njeno veselo stanovnitvo, podseajui nas na

slavnu pesmu arla Aznavura da je i beda manje bolna u zemlji sunca.
Veliki deo su potomci afrikih robova svih moguih senki kjaroskura, od
crnog pa do bele kafe ili makijata. Naravno, tu su i lepotice: Kartagena
je poznata kao genetska fabrika prelepih ena (premda i Medeljin, i
Kali, a i Bogota, hvale svoje kao prve). Ve skoro osamdeset godina
ovaj grad je poprite izbora Mis Kolumbije. Lepotice se ne prave vane:

biti lep ovde nije nita neobino, a tek kako se kreu, njiu, pa igraju!
Jedna balerina mi nedavno dobaci: Vi svi u Evropi svodite folklor na
cup, cup, jedan, dva, moda i tri i etiri. Izvinite, ali malo je dosadno. Mi
igramo jedno od glave do kuka, a drugo od kuka nadole, a beskrajnih
varijacija ima onoliko koliko i igraa . Dovoljno da stekne kompleks za
sva vremena i da nikome ne priamo da i mi imamo ikino kolo! Kao to
sam jednom u Amazonu video indijansku decu da voze amac a da ne
znaju da hodaju, tako se ovde igra od kolevke. Sevdah je bez kraja jer
je ovde sve bujno i hibernacija ne postoji: hrana puna mirisa, zaina i
svuda, kao i u Tajlandu, jugu Indije i Sri Lanki, ima kokosovog mleka.
Muzika, ritmovi, vrlo esto puni erotskih izazova, posebno igra ampeta,
a tu je i rakija svih vrsta, a pre svega rum. Na svim kolonijalnim
trgovima, od Santo Dominga do Bolivara i San Pedra, uobiajeno je da
se igra krajem nedelje, a posebno afro ritam - kumbija i stilizovana igra
crnih robova - mapale. Kulturnim ivotom dominira beskrajan broj
orkestara i folklornih ansambala sve do sela Palenke koji je bio prva
nezavisna republika u obe Amerike: robovi su pobegli iz Kartagene i
uspeli da ouvaju svoj poseban dijalekt koji, uz panski, sadri bezbroj
rei afrikih dijalekata. Marijai su i ovde skoro isto tako poznati kao i u
Meksiku, ali Kartagena ipak vie ceni karipske ritmove. Tu je i
neobarokno pozorite Adolfo Mehija; neodoljivo podsea na operu
Reo u Parmi. Kao to je Mark agal to uinio u pariskoj operi, svod i
drvenu zavesu ovde je ukrasio veliki kolumbijski maestro Enrike Grau.
Konano, u ovom gradu od samo milion stanovnika osnovano je devet
univerziteta. Nita ovde nije obino, standardno, ak ni ukrasi na nebu:
nema galebova, lete pelikani kao baletski igrai, besprekorne
elegancije, vebajui varijacije na lukove i krugove, skoro ne pomerajui
krila. ak se i stabla mangrova, iji su bezbrojni korenovi u vodi, mogu
nai usred grada kod pijace Basurto. Sve je bujno, pa je i botaniki park
zapravo deo dungle na periferiji.
Istorijski gradovi iz perioda panske krune mogu se nai i u drugim
delovima zemlje. Prestonica, nekadanji Santafe de Bogota, uz
Kartagenu i Tunhu u planinskom regionu Bojaka bio je najvaniji grad
vicekraljevstva Nove Granade. I danas je ostalo kolonijalno predgrae
Kandelarija s velikim trgom Bolivar. Za posetioca je Bogota ipak danas
pre svega jedna od svetskih metropola od osam miliona ljudi, kulturna
Meka zemlje koji se danas reklamira i kao jedan od svetskih
gastronomskih centara. Za one koji ne vole veno sunce Bogota je, u

dolini okruenoj planinama, izvrsna alternativa jer su noi svee,

nekada i veoma hladne.
Ostrvo Santa Cruz de Mompoz, na reci Magdaleni, bilo je u svoje vreme
slavni trgovaki centar jer je udaljeno od Kariba i samim tim bezbedno
od napada engleskih gusara. S obzirom na svoju nedostupnost ovde
kao da je vreme stalo. Nema aristokratskih palata kao u Kartageni, ali je
grad ostao savreno ouvan i za vreme Uskrsa slavi svoj uveni festival
koji privlai posetioce iz celog sveta. Poznat je i po narodnoj radinosti,
posebno filigranskom radu zlatara, a za one koji za to imaju stomak i po
borbi petlova.
Kartagena i Mompoz su danas obojeni u oker i sepiju italijanske
renesanse. Ne zna se tano kako su izgledali kada su stigli panski
konkvistadori, ali su verovatni gradovi bili beli, kao to je i danas prelepi
Popajan, u departmanu Kauka, pun baroknih crkava. Tu se odrava
najvea proslava u Kolumbiji za vreme Svete nedelje, kada se nou
nose efigije Hrista, Madone i svetaca ulicama grada. Tu je i festival
svete muzike. Jo uvek pamtim izvanrednu predstavu Hajdnove
vokalne verzije Sedam poslednjih rei Hrista na krstu , koja je bila hit
prologodinje sezone. Ponosni su i na svoju gastronomiju kojom
dominira kikiriki sasvim specifinog ukusa i mirisa.
Kada smo ve kod daleke istorije, setimo se i planinskog departmana
Bojaka s kolonijalnim draguljima, prestonicom Tunha sa bezbroj crkava.
Tu je i siuno mestace Vila de Lejva sa samo 3500 stanovnika, ali s
najveim kolonijalnim trgom u obe Amerike koji decembra svake godine
postaje poprite festivala vatrometa. U tom planinskom delu venog
prolea Sicilijanac uzepe otvorio je svoju pekaru i objanjava zato se
nastanio: Ova zemlja je raj, pogledajte samo, paradajz! Ponosno
pokazuje na razne varijacije fokae. Oenio sa Kolumbijkom, ali
protagonista prie i pupana vrpca sa Kolumbijom ostaje, ipak,
paradajz.
Skrenimo sada na severoistok zemlje, u pustinju Gvahiru. panci
nikada nisu sasvim pokorili ovaj deo zemlje gde je indijanska kultura
izuzetno vitalna i snana, kao i narodni obiaji i nonje. Tu su uveni
rudnici soli, plae bez kraja i zbog loih puteva jo uvek uglavnom
nedostupne. U plitkim vodama kod naselja Kamarones boravi najvea
kolonija moda najatraktivnije ptice u svetu ruiastog flaminga. ene

vode vanu re u zajednici, ali se jo uvek prodaju. To su uglavnom

Indijanke iz plamena Vaju, polunomadske nacije dugih lica i prefinjene
fizionomije. Sasvim se razlikuju od ostalih indijanskih plemena, ba kao
to se semitski Etiopljani , Eritrejci i Somalci mogu izdvojiti od svih
ostalih hamitskih afrikih grupa. Lice farbaju u crno i nose duge odore,
ba kao Beduinke. Mom drugu Jermeninu Garo Rejsanu ponudili su
mladu na otkup u kamionu punom Indijanaca i pilia. Ponudu nije
prihvatio jer ve ima porodicu u Jerevanu i Kelnu. U glavnom gradu
provincije Rioai dame nisu za prodaju pa se same trude da se
dopadnu: istiu se time sto doteruju kosu najveim viklerima u svetu,
pravim vavilonskim kulama. Dame, pogledajte i iskoristite: uspeh
garantovan!
Za one koji se ne boje pria o kartelima droge tu je i Kali koji se svakog
decembra pretvori u hodoae idolopoklonika salse. Lokalno
stanovnitvo i brojni gosti presele se na fudbalske stadione u kojima
proslava pone oko devet uvee i zavrava se u zoru. U ovoj zemlji
nita se ne radi do pola: kada je bal, onda se plee dok je snage, ni Rio
mu nije ravan.
Medeljin je isto tako uz Kali bio pojam grada gde se ivi opasno, a niz
savremenih romana i filmova kao to je veliki hit Rozario Tijeras, samo
su pomogli tom mitu. Uspeni gradonaelnici, od kojih se posebno
istakao Serhio Fajardo, nedavni potpredsedniki kandidat, sinu
litvanskih emigranata Atanasu Mokusu, nesuenom predsedniku,
oistili su mrlju sa imena ovog grada. Topografija je neverovatna,
okruen planinama i jedan je od mnogih centara cvea. Ne treba
zaboraviti da je Kolumbija posle Holandije najvei izvoznik cvea u
svetu. Ovaj grad u centru zemlje jeste i ila kucavica Antiohije,
ekonomskog centra Kolumbije, odakle je i Alvaro Uribe, dva puta
predsednik Kolumbije. Kongres je promenio ustav 2006. godine da bi
mogao drugi put da se kandiduje. I sada mu ankete daju popularnost od
73% i to samo dva meseca pre silaska s vlasti. Drugi slavni sin
Antiohije, iako iz poreskih razloga ivi ve 30 godina u Italiji, jeste slikar
i skulptor Fernando Botero; proslavio se po svetu svojim likovima dama
tako dareljivih oblina da i Rubensove u poreenju s njima deluju
anoreksino.
U samoj utrobi Kolumbije nalaze se savane pokrajine Meta koja se njie
u ritmu egzotinog dueta harfe i male gitare pravljene od oklopa

armadilja arango. Igra se zove horopo: iako je Meta Panonija

Kolumbije, nema nieg zajednikog s mirnim ritmovima nae ravnice.
Cipele su potkovane, udarci o zemlju gromki kao i kada se igra
flamenko iz zemlje pramajke, Andaluzije . Sve to pase beskrajnim
ravnicama za koje kau da imaju najlepe izlaske i zalaske sunca, ide
na raanj: porcije su toliko obilne da smo jednu podelili na etiri dela i
jo je ostalo... Kao i u mnogim drugim delovima zemlje i ovde se nikada
ne ide do pola. I priroda je dareljiva: poklonila je Meti jedno od svetskih
uda prirode takozvane kristalne kanjone. Moraete skinuti oko sa
teksta i pogledati sliku da poverujete ovom vatrometu boja koji se igra u
vodi. Donedavno u tom delu je bila aktivna gerila pa se strancima
savetovalo da tamo ne putuju. Na sreu, ekskurzije su sada mogue i
kanjon e verovatno postati jedna od najpoznatijih destinacija.
U centralnom delu zemlje nalaze se i tri pokrajine koje se zajedniki
zovu pojas kafe: Kindio, Risaralda i Kaldas. To su pitome planine sa
beskrajnim umama, termalnim izvorima i bambusovim drveem koje
raste kao trava. Naravno tu je, mnogi kau, najbolja kafa u svetu i to
bezbroj vrsta. Ono to nas je zaudilo to je da cela centralna i juna
Amerika i Karibi (sem Kube) piju obojenu vodu, kafu toliko slabu da se
jedva moe osetiti aroma. Poto se prila skoro uvek van zemlje, nije se
stvorila kultura pijenja onoga to bismo mi nazvali dobrom kafom:
obiaji su tek nedavno poeli da se menjaju otkako su se pojavili
espreso barovi, uglavnom u veim centrima.
Kaldas ima jo jedno ogromno prirodno blago, jedan od najimpresivnijih
od pedesetak prirodnih parkova u Kolumbiji, Nevado do Ruiz. Tu su
planine pokrivene snegom na skoro 5000 metara nadmorske visine.
Ovdanji turisti dou do te granice, naprave grudve od snega, slikaju se
i brzo se vraaju u glavni grad Manizales. Nama ostaje da otkrivamo
ari neobinog visokog platoa koji panci nazivaju paramo, sa
jastucima zelenog bilja punog vode i udnim biljkama u ovom pejzau
koji zbog vulkana esto podsea na slike sa druge planete.
Kolumbija je tek na svom jugozapadu i andska zemlja i upravo granica
dokle je doprlo carstvo Inka u departmanu Narinjo. Glavni grad San
Huan de Pasto, koji je Filip II u povelji jo 1559. nazvao gradom veoma
plemenitim i veoma lojalnim, uvek je bio drugaiji. Kada je Bolivar
oslobaao Junu Ameriku jedan od retkih poraza doiveo je upravo
ovde. Nazvao je graane prokletom rasom i naredio da kada konano

pobedi ne ostane ni kamen na kamenu. To je uspeo da postigne i, za

razliku od susednog grada Popajana, punog baroknih crkava, u Pastu
ih je ostalo samo nekoliko iz tog perioda. Dok Bolivara slave irom
kontinenta, u Pastu ga i dalje zovu crnim voom jer je naredio da se
bace u klisuru 100 sinova i erki iz najboljih porodica ovog pobonog
grada u kojem je skoro sva zemlja pripadala raznim religioznim
redovima, pre svega franjevcima i jezuitima.
Konano, tu je moda najzagonetniji i svakako najvelianstveniji deo
zemlje, Amazon. Prostire se kroz est provincija Kolumbije: Amazonas,
Putumajo, Kaketa, Vaupes, Guainia i Guaivare. Zauzima 42%
nacionalne teritorije i deli je sa susednim i drugim bliskim zemljama Peruom, Brazilom, Ekvadorom, Venecuelom i dalje Bolivijom,
Surinamom i Gvajanom. Nita to je putnik video ne moe da ga
pripremi za taj udar na sva ula koji prua Amazon, reka koja menja
ime dok ide iz zemlje u zemlju. U Kolumbiji menja i svoju veliinu od
skromne, naizgled obine reke, do iroke kao more, posebno kada
pree u Brazil. Nije za svakog turistu: komarci se bace na one belog i
nenog tena, ak i najmanje pirane imaju eljusti kao testere . Komfora
je malo a restorani nemaju ni lokalnu, a pogotovo ne Milin zvezdicu:
jedu se majmuni, aligatori, zmije i, poslastica nad poslasticama ogromne gusenice, zvane mohohoi, a za gurmane doe jo i sos od
sira pa neka se usudi ko sme! Ako ste hrabrog srca i ponesete sprej
protiv insekata i dobar kaket, uzbuenjima nikad kraja. Izlazak sunca,
oko pet ujutru, izgleda kao raanje majke zemlje iz nekog zvezdanog
prostora. Drvee nebu pod oblake, pa ako se negde jo nae Srbin, kao
na Goran Mihajlovi koji je doao u predgrae Leticije pre dvanaest
godina s namerom da pone avanturistiki turizam u Amazonu, evo i
hotela: kue na drvetu visokom 30 metara u njegovom rezervatu
Tanimboka - konano se ostvario san da se spojite s likom Tarzana.
Nema ite, ali tu je bezbroj drugih majmuna i izuzetno bogata fauna:
dugoveni papagaji are, tapir, armadiljo i, za one koji imaju sree, ak i
morska krava. U selu Maraa pronali su morsku kravu bebu od dva
meseca. Huanita e ostati na cucli jo etiri meseca dok je ne puste da
sama brsti podvodno rastinje. Nema telefona, nema televizije, nema ni
novina, ali zato prislonite uho na drvo koje hoda i, kae mi vra
Gustavo u bivaku sela Tanaka, zagrlite ga i moda Vam se ispune neke
elje. A najvea elja je da ove uspomene potraju zauvek, da se setimo
da u nekim delovima Amazona ve seemo ilu kucavicu i plua
planete radi samo nekoliko godina kultivisanja neke biljke dok zemlja ne
ostane jalova, ili da bismo doterali goveda koja esto u tim vlanim

krajevima postanu toliko mrava da se ne mogu komercijalno iskoristiti.

Tu su i mrane tajne mnogih amazonskih zemalja o genocidu
indijanskih plemena, od kojih je danas ostao samo jedan mali deo.
Govorimo ne o vremenu konkvistadora, kada je proces poeo, ve i o
20. veku! Dok starice plemena Tikuna u naselju Macedonija (ime dolazi
od poklona porodice Macedo i nema asocijacija s naom
nekadanjom republikom) igraju i pevaju pesmu dobrodolice, pojavi se
tuna misao: ovo budue generacije moda nee moi da vide. Moda
e i ovde jednom doi Mekdonald, tretati tehno muzika i ostati samo
botanike bate amazonskog bilja i velianstvenih gigantskih listova i
lokvanja Viktorija regija, i to sve u ime sumnjivog i varljivog progresa!
Za razliku od Brazila, u Kolumbiji, gde zemlja nominalno pripada
indijanskim plemenima, sea ume nije poela na veliko, a ne postoji ni
tako veliki pritisak kolona da se uniti da bi se dobilo agrarno zemljite.
Za razliku od nas, divljaka iz evropske civilizacije, Indijanci ovde uvek
mole duhove praume za dozvolu za svaku upotrebu, ak i za lov ribe u
reci, da bi ishranili sve potomke!
Tek smo zagrebali povrinu ove arobne zemlje, ali nemojmo zaboraviti
da su joj najvee bogatstvo ipak ljudi: svih su boja i oblika, od
Indijanaca, do Evropljana i afroamerikog stanovnitva, velikog srca i
zauujue utivosti . U panski jezik uneli su mnogo svojstvenih
nijansi, posebno u vidu 100 naina da se neko pozdravi. Razgovor ne
poinje dok se ne obavi ovaj ritual prefinjene kurtoazije. Tako, posle
jezera, mora, vodopada, klisura, pustinje i kordiljera, ono ega ete se
najdue seati jeste neodoljivi osmeh dobrodolice.
Izvor: Magazin STATUS, Autor: Viktor ebek