MAKROEKONOMSKI SEKTORI

Uvod

Rast otvorenosti privrede i rast bruto domaćeg propizvoda su čvrsto povezani. Dok deficit platnog
bilansa i njegovo nekreditno finansiranje povoljno utiču na ekonomski rast, kreditno finansiranje
deficita i rast zaduženosti utiču na destabilizaciju privrede. Zato je ocena spoljne pozicije privrede
neophodan uslov za izbor odgovarajuće ekonomske politike.
Uticaj javnog sektora na rast nije jednostavan. Budžetski deficit može u određenom periodu (ne
predugom) imati pozitivan uticaj na rast. Međutim, pored veličine deficita, bitan je i način njegovog
finansiranja koji utiče istovremeno i na rast i na stabilnost. Konačno, veličina i struktura javnih
rashoda utiču na rast. Svi javni rashodi nemaju istosmeran uticaj na ekonomski rast.
Monetarna politika utiče na ekonomski rast i stabilnost. Centralna banka vodi monetarnu politiku
korišćenjem instrumenata koji utiču na ponudu novca i kamatnu stopu. U vođenju monetarne
politike, Centralna banka pokušava da obezbedi ponudu novca koja je približno jednaka tražnji za
novcem.
Spoljni sektor

Podaci o realnim i finansijskim transakcijama zemlje sa ostatkom sveta su osnova za analizu

spoljne pozicije zemlje.

Platni bilans je statistički izveštaj u kome su registrovane sve ekonomske transakcije rezidenata
(realne i finansijske) sa nerezidentima u periodu od jedne godine. Slika 1.2 je ilustracija standardne
prezentacije platnog bilansa.

Realne spoljne transakcije obuhvataju:

 izvoz i uvoz fizičkih proizvoda, kao što su: pšenica, meso, voćni sokovi, nameštaj,
odeća, obuća, metali, mašine, elektronska oprema i sl;
 Izvoz i uvoz usluga, kao što su: saobraćaj, turizam, osiguranje i sl;
 dohodak u neto iznosu, ili razliku izmedju zarada (kamata i dividendi), koje
rezidenti ostvaruju u inostranstvu i zarada koje nerezidenti ostvaruju u zemlji;
 tekuće transfere u neto iznosu, ili razliku izmedju primljenih i datih poklona u novcu
i naturi.

Glavne stavke kapitalnog računa su, takodje, date u neto iznosu:

 transferi stranih vlada koji se koriste za finansiranje opreme i investicionih
projekata, umanjuju se za transfere koje domaća vlada usmerava inostranstvu po
istim osnovama, i
 otpis inostranih dugova umanjen za otpis datih kredita inostranstvu.

Finansijski račun obuhvata:

 direktne investicije iz inostranstva u neto iznosu (kupovina najmanje 10% kapitala,
sa namerom upravljanja koja se umanjuje za investiranje rezidenata u
inostranstvu);
  portfolio investicije u neto iznosu (kupovina hartija od vrednosti i obveznica, sa
namerom zarade dividende i kamate, bez namere upravljanja koja se umanjuje za
kupovine hartija od vrednosti i obveznica rezidenata u inostranstvu);
 ostale investicije koje na strani pasive uključuju kredite odobrene državi,
kratkoročne trgovačke kredite, bankarske kredite, pozajmice od Medjunarodnog
monetarnog fonda i sl., a na strani aktive, otplate ranije primljenih kredita;
 rezerve (devizne, monetarno zlato i specijalna prava vučenja).

Analiza spoljne pozicije zemlje je prvi indikator neophodnosti promene ili prilagodjavanja
ekonomske politike.

Ukoliko nije održiva, neophodne su mere ekonomske politike koje će korigovati spoljnu
neravnotežu, neizazivajući krizu. U suprotnom, tržište će, pre ili kasnije, izvršiti korekcije, sa
visokim troškovima. Kako korigovati spoljnu neravnotežu? Carinskom politikom? Ograničenjima?
Realnom depresijacijom? U izuzetnim slučajevima, kada zemlja nije u stanju da finansira spoljnu
neravnotežu, ostaju joj kao opcije: (i) moratorijum duga, (ii) reprogram duga i (iii) neizvršavanje
ugovornih obaveza.

Slika 1.2 Platni bilans

1.3 Javni sektor

Na jedan način deluju tekući javni rashodi, a na sasvim drugi kapitalni. Ni svi tekući javni rashodi
nemaju istosmeran uticaj. Neosporan je pozitivan uticaj izdataka na zdravlje i obrazovanje.
Suprotan uticaj imaju izdaci na bezbednost, odbranu, državnu administraciju. Stoga je merenje i
ocena transakcija države ključni korak za kreatore ekonomske politike da bi utvrdili u kojoj je meri
neophodno prilagođavanje fiskalne politike.

Skraćena lista transakcija države sa ostatkom ekonomije prikazana je na Slici 1.3. Linija koju smo
povukli odvaja realne od finansijskih transakcija.

Slika 1.3 Skraćena lista transakcija države

Ukupni prihodi i donacije

Poreski prihodi
Neporeski prihodii
Donacije

Ukupni rashodi i neto pozajmice Iznad

znad linije
Tekući rashodi
Kapitalni rashodi
Neto pozajmice

Ukupna fiskalna (ne)ravnoteza

Finansiranje (neto)
Pozajmice od inostranstva
Pozajmice od domaceg
bankarskog sektora Ispod linije
Pozajmice od
nebakarskog sektora
Realne transakcije, na strani prihoda, obuhvataju:

 poreske prihode, odnosno, obavezna, jednosmerna plaćanja koja predstavljaju

najvažniji izvor finansiranja državnih operacija. Dezagregiraju se prema tipu
aktivnosti na koje se nameću. Tako, razlikujemo: porez na dohodak i profit, porez
na svojinu, porez na robe i usluge, porez na medjunarodnu trgovinu. Doprinosi
socijalnog osiguranja, takodje, predstavljaju poreski prihod;
 neporeske prihode koji obuhvataju neobavezna plaćanja za usluge, ali i rentu,
kazne, članarine, operativni suficit javnih preduzeća, kao i profit Centralne banke.
 donacije, jednosmerna primanja od drugih država i medjunarodnih organizacija;
one se fundamentalno razlikuju od poreskih i neporeskih prihoda. Kako donacije
nisu ni predvidive, ni održive u dugom roku, javni rashodi se ne mogu planirati na
pretpostavci o njihovoj raspoloživosti.

Realne transakcije, na strani rashoda, obuhvataju:

 tekuće rashode države koji se razlikuju od koncepta javne potrošnje u nacionalnim

računima. Javna potrošnja uključuje zarade i kupovinu roba i usluga, a isključuje
rashode kao što su: transferi, subvencije, kamate, budući da se radi o redistribuciji
dohotka.
 kapitalne izdatke koji se odnose na kupovinu zemlje, gradjevinskih objekata,
opreme, svega što će se koristiti više od jedne godine. Koncept kapitalnih
izdataka je sličan investicijama u osnovne fondove u nacionalnim računima.
Jedina razlika je u tome što kapitalni izdaci uključuju kupovinu zemlje, koja je
isključena iz nacionalnih računa. Iako se kapital koristi u proizvodnji, nema
garancije da kapitalni izdaci doprinose ekonomskom rastu. Takodje, nema
garancije da su kapitalni izdaci produktivniji od tekućih rashoda, posebno ako se
uporede sa izdacima na zdravlje i obrazovanje.
 neto pozajmice predstavljaju kredite koje država odobrava poljoprivrednim
proizvodjačima, studentima, malim preduzećima, pod povoljnijim uslovima od
tržišnih, da bi se realizovali ciljevi ekonomske politike. 1
 opšti javni deficit predstavlja razliku izmedju javnih prihoda i donacija na jednoj
strani, i rashoda i neto pozajmica na drugoj.

Makroekonomski efekti deficita javnog sektora zavise od načina na koji se deficit finansira,
što pokazuje sledeća Slika.

1 Prema najnovijem priru~niku dr`avne finansijske statistike, neto pozajmice imaju tretman
finansijskih, a ne realnih transakcija.
 Slika 1.4
Makroekonomski efekti deficita

Inostrane pozajmice Rast inostranog duga

Op{ti deficit

Pozajmice iz doma}eg
Inflacija
bankarskog sektora

Pozajmice iz doma}eg
Pad investicija
nebankarskog sektora

1.4 Finansijski sektor

Ponuda novca je jednaka sumi domaćih kredita i neto inostrane aktive. Kako Centralna banka
nema kontrolu nad neto inostranom aktivom, ona utiče na ponudu novca menjanjem troškova i
raspoloživosti domaćih kredita.

Najznačajniji monetarni podaci objavljuju se u monetarnom pregledu koji predstavlja konsolidovani

izveštaj bankarskog sektora. Da bi se napravio monetarni pregled, neophodni su bilans Narodne
banke i konsolidovani bilans poslovnog bankarstva. Slika 1.5 pokazuje analitički bilans Centralne
banke.
Slika 1.5 Skraćeni bilans Narodne banke
Aktiva Pasiva

Neto inostrana aktiva Primarni novac

Neto domać
domaća aktiva Novac
Neto domaći krediti Novac u bankama
Neto potraživanja od države Novac u opticaju
Potraživanja od komercijalnih banaka
Potraživanja od privatnog sektora Depoziti komercijalnih banaka
Ostali depoziti
Ostalo

Pogledajmo sada bilans poslovnih banaka. On nije mnogo različit od bilansa Centralne banke.
Slika 1.6 Skraćeni bilans konsolidovanog poslovnog bankarstva
Aktiva Pasiva

Neto inostrana aktiva Depoziti

Po viđenju
Rezerve Oročeni
Novac u blagajni Devizni
Depoziti kod Centralne banke
Obaveze prema Centralnoj banci
Domaći krediti
Neto potraživanja od države
Potraživanja od privatnog sektora

Ostala aktiva, neto

Konačno, Slika 1.7 pokazuje tipičan monetarni pregled konsolidovanog bankarskog sektora.
Slika 1.7 Skraćeni bilans konsolidovanog bankarskog sektora
Aktiva Pasiva

Neto inostrana aktiva Novčana masa, M2

Neto domaća aktiva Novčana masa, M1

Neto domaći krediti Gotov novac u opticaju
Neto potraživanja od države Depoziti po viđenju
Potraživanja od privatnog sektora Kvazi novac
Oročeni depoziti
Ostala aktiva, neto Devizni depoziti

1.5 Medjusobna povezanost sektora

Ključni ekonomski sektori su međusobno povezani.

Slika 1.8 Medjusobna povezanost sektora

REALNI SEKTOR JAVNI SEKTOR

SPOLJNI SEKTOR MONETARNI SEKTOR

Odgovarajući podaci za Srbiju u periodu 2001-2004, za svaki sektor, prikazani su u Tabelama u
Dodatku uz ovo poglavlje.

Sledeća slika pokazuje kako su, odnosno, preko kojih makro-ekonomskih veličina, ovi sektori
povezani.

Slika 1.9 Medjusobna povezanost sektora

Spoljni dug
Spoljni sektor Javni sektor
Otplata duga

Spoljna trgvina Porezi / Troškovi

Krediti iz Realni sektor Krediti

inostranstva državi

Krediti privredi

Monetarni sektor

Međusobnu povezanost sektora ilustruje i medjusobna povezanost makroekonomskih računa.

Zaključak

Svakako najvažniji indikator spoljne pozicije zemlje je saldo tekućeg platnog bilansa koji
predstavlja razliku izmedju prihoda i rashoda po osnovu roba, usluga, dohotka i transfera. Ako je
platno-bilansni deficit moguće finansirati: (i) neto kreditima iz inostranstva, (ii) neto stranim
investicijama i (iii) promenom deviznih rezervi, spoljna neravnoteža je održiva.

Finansijske transakcije pokazuju kako se opšti javni deficit finansira. U osnovi, postoje tri načina
finansiranja deficita: (i) pozajmice iz inostranstva, (ii) pozajmice od domaćeg bankarskog i (iii)
pozajmice od domaćeg nebankarskog sektora. Ukoliko se registruju samo gotovinske transakcije
države, onda deficit zanemaruje neplaćene, dospele obaveze. Ukoliko se registruju izvršene
transakcije, nezavisno od toga da li su plaćene ili ne, opšti saldo prikazuje i razmere neodgovornog
ponašanja države.