Вы находитесь на странице: 1из 5

TEORIJE ZLOČINA 15.16.17.18.19.20. i 21.

I. SOCIOLOŠKE TEORIJE:
 Teorije socijalne sredine i socijalnih problema:
 Teorija anomije
 Teorija socijalnih problema
 Teorija socijalnog interakcizma i etikecije
 Teorija socijalnih veza i suzdržavanja
 Funkcionalizam
 Teorije podražavanja (oponašanja)
 Teorija Imitacije
 Teorija diferencijalne asocijacije
 Teorija diferencijalne identifikacije
 Kulturološke teorije
 Teorija podkultura i subkultura
 Teorija kulturnog konflikta
 Teorija društvenih grupa
Sociološke teorije su naučna shvatanja, koja događaje i pojave izučavaju i
tumače kroz društvene i uže socijalne faktore.
Ove teorije su se formirale kao kritika na biološka i psihološka shvatanja.
Sociološka misao uz ličnost posmatra i društvene uzroke (koji formiraju
ličnost), kao i uticaj ličnosti na društvene odnose.
Međutim, i ove teorije su u objašnjavanju kriminalnih pojava, u pojedinim
slučajevima zastranile:
( npr. kada psihičke poremećaje objašnjavaju kao posledicu socijalnog
statusa, uslova i načina života, tzv.“determinantni sociologizam“).

U sociološke teorije kriminaliteta spadaju:

 Teorije socijalne sredine i socijalnih problema:


 Teorije podražavanja (oponašanja)- učenja
 Kulturološke teorije i
 Teorije kritičke orijentacije

1
 Teorije socijalne sredine i socijalnih problema
Ove teorije – kriminalitet kao društvenu pojavu – uzročno vezuju za mirko
sredinu, tj. za poremećaje društvenih odnosa i procesa u globalnoj
društvenoj zajednici.
U ove teorije spadaju:
 Teorija anomije
 Teorija socijalnih problema
 Teorija socijalnog interakcizma i etikecije
 Teorija socijalnih veza i suzdržavanja
 Funkcionalizam

1. Teorija anomije 15.


(dva osnovna pravca, njihovi predstavnici i posebna shvatanja)

Predstavnici: Dirkem, Merton


Ovaj sociološki pravac ima izvorno polazište u jednom od Dirkemovih,
odnosno Mertonovih pozitivističkih shvatanja uzročnosti delikvencije.
Dirkem (franc. sociolog) uveo je koncept anomije još u svojoj knjizi
„Podela rada u društvu i u delu „Samoubistvo““, čime je
objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima.

Po Dirkemu - stanje anomije je stanje odsustva normi (norme


očekivanog ponašanja su odsutne, nedefinisane ili nejasno formulisane).
Odsustvo ili poremećaj društvenih normi dovodi do toga da se one ne
poštuju. Pojedinac – pri tome ne može da nađe svoje mesto u društvu, jer
mu nisu jasna pravila po kojima treba da se upravlja.
Sve to dovodi do nezadovoljstva, konfliktnih odnosa i devijacija.

Prema Dirkemovim stavovima: Anomija je nedostatak jasnih i


primeniivih društvenih normi, ali je isto tako i sudar norni, a takvo stanje
je karakteristično, u novije vreme za zemlje u tranziciji.

Dirkem veruje da se u takvom društvu – gubi se sila društvene


kontrole, jača individualizam, pa dolazi do haosa i nereda.

2
Dirkem: – ovako stanje naziva „period vakuma u shvatanjima o
društvenim vrednostima“.
Za ovakvo stanje karakteristične su masovne pojave delikventnog
ponašanja i one postoje sve dok se ponovo ne uspostavi sistem društvene
kontrole.
Po Dirkemu – kriminalitet je normalna društvena pojava. On je pratilac
svakog društva i odraz njegovog stanja i organizacije. Nema društva bez
kriminala.
Prema njegovom mišljenju, uzroci kriminaliteta su u prorodi društva i u
međusobnim odnosima ljudi.
U periodima radikalnih društvenih promena dolazi do poremećaja i kriza
u društvu – pri čemu se gubi društvena kontrola i postojeće vrednosti
gube značaj.
Takva stanja dovode do shvatanja pojedinaca i grupa da mogu da se
ponašaju bez odgovornosti i obaveza prema dotle važećim normama i
postojećim vrednostima.
_______________________________________________________
Drugi značajni predstavnik i osnivač pozitivističkog pravca ove teorije je
Merton.
Merton: - smatra da je Anomija stanje odsustva normativnosti ili
pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi – usled čega pojedinci
ili društvene grupe, nameću svoje ponašenje i stavove društvu ili grupi.

Po njemu anomija i devijantnost nastaju – usled – disfunkcije


društvenih ciljeva i sredstava – koja u tom društvu služe za ispunjenje
tih ciljeva.
Odsustvo poštovanja normi – dovodi do odstupanja od društveno
prihvatljivog ponašanja. Ta odstupanja mogu se ispoljiti u formi:
inovacija, ritualizma, povlačenja i pobune.
Nemogućnost da se određeni društveni ciljevi ostvare legalnim
sredstvima (jer ta sredstva nisu svima jednako dostupna) – kod nekih
ljudi izaziva ideju da se ti ciljevi mogu ostvariti vaninstitucionalnim
sredstvima i metodama.
U tome Merton viti etiološke osnove devijantnosti.

Prema Mertonu – problem je socijalnih devijacija u onome što kultura i


potrebe čoveka zahtevaju i onoga što društvena struktura omogućava.
Pored Dirkema i Mertona – anomiju su izučavali i drugi teoretičari.

3
Po njima – kao reakcija na anomiju – javljaju se psihički poremećaji
ličnosti koji dovode do kriminaliteta i devijacija. Ovu teoriju nazvali su:
„teorija struktura mogućnosti“.
2. Teorija socijalnih problema 15.
Predstavnici: Merton, Nisbet
Osnovna shvatanja: devijantno ponašanje proističe iz načina adaptacije
čoveka socijalnim uslovima.
Prema Mertonovom mišljenju društvo je definisalo puteve i mehanizme da
se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada, školovanja i sl., ali
ono nije svima moglo da obezbedi i uslove da na legitiman način ostvare
svoje ciljeve
Socijalni problemi se svode na nesaglasnost (neusklađenost) između
standarda koje je postavilo društvo i aktuelnih uslova koji vladaju u
društvenom životu. Za iste ciljeve društvo ne pruža svima jednake uslove i
mogućnosti. Zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi ostvarenja tih
ciljeva.

U odnosu na sredstva i ciljeve


Merton – je ustanovio je 5 oblika (individualne i grupne) reakcije -
socijalne adaptacije:
a) konformizam – (prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti,
kao i ritualizam koji prihvata vrednosti, odbijajući mogućnostda će se
one ikada dostići (ta dva modela nemaju obeležje devijantnosti)
(prihvata i ciljeve i sredstva za ostvarenje tih ciljeva).
b) inovacija – prihvatanje kulturnih vrednosti, ali zbog ekonomske
nejednakosti (nemogućnosti ostvarenja tih ciljeva institucionalnim
putem pribegavaju nelegalniim sredstvima)– podstrekava siromašnije
slojeve da koriste nelegalne metode, a bogate i ljude na funkcijama
da se služe korupcionaškim metodama.
c) ritualisti – prihvataju sredstva (pridržavaju se načina života koji ne
odstupa od društveno prihvatljivog), ali napuštaju ciljeve u koje su
verovali (smatraju da se oni ne mogu dostići):
d) povlačenje – znači odbacivanje vrednosti i ciljeva i mogućnosti
njihovog institucionalnog ostvarenja. Pristalice ovog oblika
napuštaju i sredstva i ciljeve odajući se alkoholizmu i narkomaniji;

4
e) pobuna – je podređena radikalnom cilju promene vrednosti
institucija (odbacuju i sredstva i ciljeve ).