Вы находитесь на странице: 1из 4

INTELIGENCIJA I TEMPERAMENT I KRIMINALNA ORIJENTACIJA 29.

(pojam i osnovni značaj u prevenciji i podsticanju pojedinih oblika kriminalne aktivnosti)

inteligencija:

Inteligencija je bistrina uma. Pod njom se podrazumevaju kapaciteti i


sposobnost samostalnog mišljenja, razumevanja i prosuđivanja. Dostiže
svoj razvoj do 16. godine života.
Inteligencija se meri koeficijentom inteligencije (IQ):
• ispod 25 > idiotija;
• od 25 – 50 > imbecilnost;
• od 50 – 70 > debilnost;
• od 70 – 80 > granica mentalne zaostalosti;
• od 80 – 90 > ispodprosečna inteligencija;
• od 90 – 110 > prosek;
• od 110 – 120 > osobe visoke intelegencije;
• od 120 – 140 > osobe izuzetno obdarene;
• više od 140 > genijalne ličnosti

Prva psihološka istraživanja upućivala su na tzv. teoriju slaboumnosti, kao


osnovni uzrok delikvencije.
Neka istraživanja ističu, a druga osporavaju ulogu inteligencije kao faktora
uzročnosti kriminaliteta.
Neka krivična dela vezana su za određenu strukturu intelektualnih
sposobnosti, ali to govori više o uticaju ekonomskih uslova nego o karakteru
ličnosti.
Wilson i Ray: su pokušali da objasne razliku između kriminalne i
nekriminalne populacije. (istraživanja prosečni IQ kriminalaca je
90-93 IQ, nekriminalne populacije 100 IQ.) Ova pojava tumači se:

1. neurološkim problemima kriminalne populacije ili


2. odsustvom interakcije sa okolinom ili
3. etikecije u školi.

Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni, a u nekim posredni


uticaj na delikventno ponašanje ličnosti.
Neposredni utucaj:
Ispodprosečna inteligencija neposreno utiče na otežan proces socijalizacije
ličnosti (vaspitne forme pod uticajem faktora: porodice,škole ili socijalne
sredine). Time se:

1
1. teže usvajaju moralne norme sredine,
2. sporije shvataju ili prihvataju pravne i druge vrste društvenih
zabrana.
3. U krivičnopravnom smislu to se odražava na upravljanje postupcima
i shvatanje njihovih posledica.
Posredni utucaj:
Ispodprosečna inteligencija utiče na: sporo i otežano obrazovanje, a ono
dalje ima za posledicu:
1. nedostatak stručnosti,
2. nemogućnost zapošljavanja i
3. probleme materijalne egzistencije.
To sve se posredno dovodi u vezu i sa tzv. deliktima nužde, pa stoga imamo
veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima, posebno deliktima
krađe.
Iznadprosečna inteligencija se ni u kom slučaju ne može smatrati
uzročnikom kriminalne orijentacije ličnosti. Njen značaj je prvenstveno u
prevenciji kriminaliteta. Kod ovih osoba inteligencija se javlja kao faktor
sprečavanja kriminalnog ponašanja.
Manji broj delikvenata iznadprosečne inteligencije se objašnjava i time da su
ove osobe sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela.

Iznadprosečna inteligencija se u nekim slučajevima pojavljuje ne kao uzrok ,


već kao uslov izvršenja nekih krivičnih dela – kod osoba koje poseduju
urođene dispozicije i stečene sklonosti, posebno kod profesionalnih vidova
kriminaliteta.
Najčešće se to vezano za delikte uslovljene poznavanjem stručnih znanja
(privredni kriminalitet, kompjuterski kriminalitet , terorizam) i nekih veština
(borilaćke veštine ) u deliktima nasilja, kao i sposobnosti komunikacije i
manipulacije ljudima, što je slučaj sa deliktima vezanim za prevarne radnje i
deliktima korupcije.

2
Temperament

Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti.


Označava emocionalni način reagovanja pojedinca u stalnim i tekućim
životnim situacijama.
Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je stari grčki lekat i mislilac
Hipokrat, a upotpunio je antički islilac Galen, po kojoj postoje 4 tipa
temperamenta:
1. kolerični;
2. sangvinički;
3. flegmatički i
4. melanholički.
Od svih tipova temperamenta, kolerici su najskloniji devijantnom
ponašanju.
To su osobe:
• naglih i snažnih reakcija, koje se lako uzbuđuju, čije su emocije visokog
inteziteta (besa, sreće, tuge).

• kolerici se brzo odlučuju na akciju i često se uzbuđuju,

• podložni su neurotičnim promenama, emocionalno osetljivi,

• veoma eksplozivni u reakcijama, skloni afektivnim reakcijama i agresivnom


ponašanju.

• Često neadekvatno reaguju – dramatizuju stvari, spremni su na prepirku i tuču


zbog sitnica, plaču i neurotično se raduju.

Kod sangvinika preovlađuju osećanja nad razumom, jer brzo formiraju


mišljenje i donose odluku.
Sangvinik brzo reaguje, ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. Brzo
prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje i obično je vedar. Podložni su uticaju
okoline i podsticanju na nerazumne postupke.
Flegmatici su najodmereniji, emocionalno najstabilniji i najotporniji
frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju.

Melanholik retko reaguje, a kad reaguje onda su osećanja vrlo intezivna i


dugo traju.

3
4