Вы находитесь на странице: 1из 7

JUN 2007

1. Tipovi posmatranja Beneta prema ličnoj jednačini


1.Empirijski etnograf – daje iscrpan i pažljiv opis (poput fotografske ploče)
2.Holistički etnograf – teži stvaranju celina, više uočava emotivne i estetske
elemente i dosta se bavi tumačenjem (u odnosu na prvi tip više
unosi lično iskustvo u tumačenje).
3.Socijalni antropolog – interes za strukturu i sistem (na stvaranje strukture dosta utiču
posmatračeve pretpostavke), a manje je sklon sagledavanju
celine

2.Definicija dovoljnog uslova


A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kada se prethodno ili istovremeno
pojavi A

3. Vrste naučnih objašnjenja


1. Strukturalno-funkcionalističko (cilj je otkriti položaj i ulogu neke pojave u širem
sistemu)
2. Teleološko (ponašanje se objašnjava namerama i ciljevima koji se žele postići)
3. Deduktivna i probabilistička (zaključak proizilazi iz premisa samo sa određenom
verovatnoćom)
4. Genetička (cilj je objašnjanje nastanka neke pojave)

4. Izvori upitnika i razgovora


1. Statistički popisi iz davnina (popisivala se demografska, ekonomska obeležja,
narodnost, državljanstvo, veroispovest; anketari sa niskim stepenom obučenosti)
2. Komercijalne ankete u ispitivanju tržišta i javnog mnjenja (nereprezentativnost
uzorka, jednostavnost postupka i potreba za što bržim dobijanjem podataka)
3. Etnološki oblici razgovora (ne vrše se po strogo utvrđenom pravilu već se
prilagođavaju datoj situaciji)
4. Višekratni razgovori (potiču iz psihijatrijsko-kliničke prakse. Razgovor je
nedirektivan, a ispitivač više ima ulogu slušača, s tim da aktivno podstiče
ispitanika da daje što “dublje” odgovore)
5. Grupni razgovori (došao iz socijalne psihologije)

1
5. Osobine naučno iskustvenog objašnjenja
1. Veća planska usmerenost – naučno prikupljanje podataka je podređeno
određenom naučnom cilju, teorija mora usmeravati prikupljanje podataka
2. Sistematičnost – proizilazi iz zavisnosti naučnog objašnjenja od naučne teorije.
Osobine sistematskog prikupljanja podataka su:
1.) podaci treba da sadrže obaveštenja o svemu što se smatra relevantnim za
objašnjenje pojave
2.) istraživač mora da odredi iskustveni delokrug
3.) težnja za što većom standardizacijom
3. Objektivnost – zavisi od mogućnosti nezavisnog proveravanja. Istraživač treba što
nepristrasnije da oceni vrednost svojih izvora i da iznese sva potrebna obaveštenja
o izvornim podacima i načinu na koji su oni nastali.
4. Preciznost – procenjuje se u formalnom (utvrđuje se da li su pojmovni okvir,
istraživački postupak prikupljanja podataka i ostale faze istraživanja približno iste
preciznosti) i sadržinskom pogledu (utvrđuju se obim i vrste grešaka koje su
sadržane u izvornoj evidenciji). Ispituje se i iskustvena tačnost podataka.

6. Na osnovu kojih podataka se zasniva biografski metod


Na osnovu ličnih i institucionalnih dokumenata. U lične spadaju: autobiografije,
biografije, dnevnici, pisma, memoari, kratke beleške i fotografije.

7. Oblici ispitivanja prema Šojhu


1. Blago ispitivanje – vodi iz psihijatrije, teži se uspostavljanju što prisnijeg odnosa
sa sagovornikom, sticanju njegovog poverenja i dobijanju što “dubljih” podataka.
Ispitivač mora da bude jako stručan. Ovaj sistrem je skoro nemoguće primeniti u
masovnim anketama (nedovoljno stručnih anketara i dugo prikupljanje podataka)
2. Neutralno ispitivanje – najrasprostranjeniji oblik ankete, za dobijanje malog broja
podataka. Odnos anketara i ispitanika je površan, a ponašanje anketara definisano
pre početka ankete. Za dobijanje podataka sa većom uporedivošću i sa anketarima
sa manjom stručnošću.
3. Oštro ili strogo anketiranje – retko se upotrebljava, vuče korene iz sudstva.
Aktivno učešće anketara i dobro poznavanje oblasti koja se ispituje. Ispitaniku se

2
bezobzirno ukazuje na kontradikcije njegovih iskaza, pitanja se postavljaju brzo, a
ispitanik mora da odgovori momentalno.

8. Načini izjednjačavanja experimentalne i kontrolne grupe u


experimentu
Ujednačavanje SF UF izvodi samo na osnovu individualnih osobina njihovih
članova LEXP i kontrolna grupa već se uzimaju u obzir i kolektivne osobine grupe. U
dosadašnjim sociološkim eksperimentima preovladava ujednačavanje grupa na osnovu
individualnih osobina ono se obavlja ili:
1. pomoću ujednačenih parova (dva pojedinca sa istim relevantnim osobinama)
2. pomoću ujednačenih struktura relevantnih obeležja

9. Šta je pouzdanost, a šta teorijska adekvatnost merila


Teorijska pouzdanost - pokazuje odnos između merila i stvarnosti, odnosno stabilnost i
unutrašnju doslednost rezultata dobijenih merenjem. Merenje je pouzdano ako daje iste
rezultate (tj. kada se greška kreće u dozvoljenim granicama), kada ga druga stručna lica
primene na isti iskustveni sadržaj.
Teorijska adekvatnost merila – odnosi se na to da li operacionalna definicija verno
izražava iskustveni sadržaj određenog pojma (deduktivna pojmovno-teorijska analiza,
induktivno proveravanje, mišljenje stručnjaka, svestrana analiza metodično izabranih
uzoraka merenih podataka su postupci za ispitivanje teorijske adekvatnosti)

10. Kada se koristi metod pojedinačnog slučaja


Odgovara u sledećim situacijama:
1. Kada se utvrdi da je utvrđeni slučaj odlučujući za proučavanje precizno
formulisane teorije
2. Kada se želi utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter proučavane pojave
3. Kada se istražuje pojava koja dotle nije bila predmet naučnog istraživanja
4. Kada takvo proučavanje ima preliminarni karakter i služi kao osnova za dalje
istraživanje ili kada služi kao pilot slučaj.

Januar i maj 2007


1. Podela posmatranja prema Goldu i Džankeru

3
1. Potpuni učesnik – živi u sredini koja ne zna da je on posmatra. Primenjuje se samo u
izuzetnim okolnostima jer je potrebna saglasnost okoline da bi se posmatrala. Koristi se
kod ispitivanja zatvorenih grupa- kriminalaca, sekti itd.
2. Učesnik-posmatrač – sredina zna da je on posmatra, uzima neku ulogu u toj sredini
(npr. neki posao)
3. Posmatrač-učesnik – najbolji oblik posmatranja. Sredina zna da je on posmatra, ali nije
toliko vezan za ulogu koju je preuzeo, može češće da je menja tj. lakše se kreće kroz
društvo što mu obezbeđuje bolji uvid
4. Potpuni posmatrač – najpovršnija veza posmatrača i sredine, posmatra se samo javno
ponašanje.

2. Kako naučna teorija objašnjava naučne zakone


Time što ih:
1. komentariše – time se povećava mogućnost primene apstraktnih zakona na konkretne
uslove
2. međusobno povezuje – povezivanje užih zakona u šire, šire u teorije i time se
sjedinjuje naučno znanje i nastaju osnove teoretskih sistema. Povezivanjem zakona može
se otkriti i vremenski redosled različitih zakona, znatno se olakšava ispitivanje raznih
oblika međusobne zavisnosti i povratnog delovanja
3. tumači – otkriva mikrostrukturu pojave, teži da otkrije ono što nije neposredno vidljivo
a predstavlja unutrašnju sadržinu

3. Deficija posmatranja
Posmatranje predstavlja prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog neposrednog
čulnog opažanja.

4. Deficija merenja
Merenje je označavanje iskustvenih pojava pomoću brojčanih simbola koji se merenim
pojavama pridaju na osnovu precizno utvrđenih pravila. Merenje je samo usavršavanje i
preciziranje klasifikacija i njime se postiže veća preciznost, elastičnost i razvijenija građa
(merenje ne može da zameni klasifikaciju već je sa njom međusobno povezan)

5. Kojih 5 uslova mora da zadovolji klasifikacija

4
1. Doslednost – sve klasifikacijske grupe, na svim stupnjevima se stvaraju na osnovu
istog kriterijuma deobe
2. Da bude što potpunija – zbir obima vrsta/potklasa treba da se poklapa sa obimom
pojma roda/klase
3. Da bude što iscrpnija – da se što manje upotrebljavaju rezidualne grupe
4. Zahtev da se sve klasifikacijske grupe na istom stupnju međusobno isključuju da
ne bi došlo do problema svrstavanja neke pojave
5. Mora imati diskriminacijsku oštrinu – dovoljnu sposobnost za razlikovanje
klasifikovanih pojava

6. Metod slučaja (2 vrste)


1. Metod višestrukog slučaja
2. Metod pojedinačnog slučaja

7. Objašnjenje malih grupa ( samo imena navesti )


Bejis, Karlson i Gest

8. (logičke) Osobine naučnog zakona


Dve osobine:
1. Naučni zakoni su opšti iskustveni a ne normativni stavovi. Oni izražavaju neku opštu
osobinu pojava ili neki njihov odnos, koji nužno proizilaze iz njihove prirode i određenih
uslova. Izražavaju neku konstitutivnu osobinu i neki relativno stabilan i nužan odnos
između pojmova različitih vrsta.
2. Zakoni su apstraktni, a ne konkretno-opisni stavovi

9. 4 vrste naučnih zakona po Nilu


-Kvalitativni:
1. Zakoni u kojima izražene izvesne kvalitativne osobine neke vrste pojava, a u prvom
redu uniformna tj. stalna združenost nekih njihovih osnovnih osobina
2. Zakoni koji izražavaju opšte pravilnosti u razvoju neke vrste pojava
-Kvantitativni:
3. Zakoni u kojima se odnosi između dve ili više vrsta pojava izražavaju u obliku
matematičkih funkcija
4. U ovoj grupi zakona nalaze se tzv. prirodne matematičke konstante (brzina svetlosti,
brzina zvuka…)

10. 3 osnovna elementa u strukturi naučne teorije


1. Rečnik - sadrži definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u postulatima teorija
2. Određeni broj postulata teorija – postulati su najopštiji teorijski stavovi neke teorije iz
kojih se mogu izvesti sve ostale njene teoreme. Broj postulata nije ograničen

5
3. Veći ili manji broj teorema – teoreme nastaju povezivanjem pojedinih postulata i
postulata već izvedenih teorema

Nekad 2007:
1. Zbog čega je experiment operativni analitički postupak
Jer je eksperiment naučno posmatranje (u precizno određenim i kontrolisanim uslovima)
koje ima za cilj da ispita i proveri neki uzročni odnos

2. Najvažnija klasična istraživanja izvedena primenom biografskog


metoda
1. Tomas, Vilijam, Znaniecki – ''Poljski seljak u Evropi i Americi'' – Čikaška škola
2. Džeri Džejkobs i njegovo proučavanje adolescenata koji su izvršili samoubistvo
3. Saterlendov – '' Profesionalni lopov''
4. Bogdan – Transseksualnost
5. Kliford Šo – “The Jack Roller: Lična priča dečaka-delikventa”

3. Deficija neophodnog uslova


A je neophodan uslov pojave B, ako se B nikada ne dešava, a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A.

4. Jedinice analize koje se javljaju kod analize sadržaja


1. Teme
2. Skup izabranih pojmova i simbola
3. Karakteri

5. 3 osobine podataka preko kojih se ostvaruje sistematičnost naučnog


objašnjenja
1. Sadržinska potpunost izvornih obaveštenja
2. Utvrđivanje istraživačevog iskustvenog delokruga
3. Težnja za što većom standardizacijom

7. U čemu se ispoljava teleološka i finalistička dimenzija u


funkcionalnoj analizi

8. Iz koje dve vrste ekvivalentnosti se sastoji ekvivalentnost merenja u


međunarodnom uporednom istraživanju
Sastoji se iz ekvivalentnosti prevoda (u svim uporednim društvima, pitanja moraju biti
identično formulisana, pa je njihovo prevođenje veoma bitno) i metričke ekvivalentnosti
(neka društva su sklonija zaokruživanju ekstremnih brojeva na skali od drugih.
Utvrđivanjem ovoga, smanjuje je mogućnost greške pri obradi i tumačenju dobijenih
podataka).

6
1. nabrojte uporedna 3 nivoa prema dirkemu

2. principi klasicne funkc. analize

3. definicija prividne korelacije

4. koja je teorija usmeravala bejisovo posmatranje malih grupa

5. sta znaci da je anketa aktivan israzivacki postupak

6. zasto je experiment operativno analiticki postupak

7. predstavnici cikaske skole