Вы находитесь на странице: 1из 437

Prof. dr Uroš N.

Ćurčić
Doc. dr Miljana Barjaktarović

BANKE I RIZICI
Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio
rizicima banke

Beograd, 2010.godine
Autori:
Prof. dr Uroš N. Ćurčić
Doc. dr Miljana Barjaktarović

Recenzenti:
Prof. dr Nenad M. Vunjak
Prof. dr Ljubomir D. Kovačević

Lektor:

Izdavač:

Kompjuterski slog:
Active Design, Novi Sad, Jermenska 9

Četvrto izmenjeno i prerađeno zdanje

Štampano: marta 2010. godine

Tiraž: primeraka

CIP:

Izdavač i štampa:
Sadržaj
S A D R Ž A J
Uvodne napomene

Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu
1.1. Pojam i suština bankarske delatnosti
1.2. Ključni faktori promena u bankarstvu
1.3. Promene i interno poslovanje banaka
1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva
Glava 2: Tržišne promene i konkurencija u bankarstvu
2.1. Uticaj makro promena na strukturu bnakarstva
2.2. Strukturne promene u savremenom bankarstvu
2.3. Makro ekonomske snage i konsolidacija banaka
Glava 3: Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji
3.2. Svojinska i poslovna transformacija u bankarstvu
3.3. Menadžment i liderstvo u bankarstvu
Deo drugi:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
4.1. Krportivno upravljanje bankom
4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke
4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke
4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima banke
Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke
5.1. Upravljanje bilansima banke
5.2. Upravljanje pasivom – obavezama banke
5.3. Upravljanje aktivom - imovinom banke
5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke
Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke
6.1. Upravljanje rizikom boniteta banke
6.3. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke
6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke
6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama
Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda I usluga
7.2. Model upravljanja kvalitetom u banci
7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju banke
7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke
Glava 8. Upravljanje rastom vrednosti banke
8.1. Koncept korporativnog rasta vrednosti banke
8.2. Metode i okviri rasta korporativne vrednosti banke
8.3. Procena korporativne vrednosti banke
8.4. Eksterni rast korporativne vrednosti banke
Deo treći:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

BANKE I RIZICI I
Sadržaj
Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
9.1. Portfolio concept performansi banke
9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija
9.3. Upravljanje performansama investicionog portfolija
9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti
Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke
10.1. Kredit i kreditni portfolio banke
10.2. Kreditni rizici banke
10.3. Upravljanje rizikom kretkoročnih kredita
10.4. Upravljanje rizikom dugoročnog kredita
10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovništva
Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke
11.1. Poslovanje banke sa hartijama od vrednosti
11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti
11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti
11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti
Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope
12.1. Suština, uloga i formiranje kamatne stope
12.2. Analiza faktora rizika kamatne stope
12.3. Merenje izloženosti riziku kamatne stope
12.4. Relativizacija rizika kamatnih stopa
Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa
13.1. Suština i značaj deviza
13.2. Funkcije i struktura deviznog tržišta
13.3. Vrste izloženosti riziku deviznog kursa
13.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa
Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti
14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti banke
14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti
14.3. Zaštita od rizika vanbilansnih aktivnosti
14.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti

Ključne reči
Literatura
Beleška o autorima

II BANKE I RIZICI
Sadržaj
SADRŽAJ

Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI…………….....……………..1

Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu......................................................2

1.1. Pojam i suština bankarske


delatnosti...............................................................3
Definisanje poslovne banke...3 Vrste banaka i finansijskih institucija...4 Poslovni
fokus i uža orijentacija banaka...6
1.2. Ključni faktori promena u bankarstvu..........................................................12
Promene faktora bankarske sredine...12 Uticaj deregulacije na bankarsko
poslovanje...13 Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje...14 Uticaj
finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...16
1.3.Promene u internom poslovanju banaka...........................................................18
Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje...18 Povećanje broja bankarskih usluga
na tržištu...20 Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banaka...20 Povećanje
rizika i bankrotstva banaka...21 Evaluacija finansijskih institucija i tržište novca i
kapitala...22
1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva......................................................22

Glava 2: Tržišne promene i konkurencija u bankarstvu.........................................24

2.1. Uticaj makropromena na strukturu bankarstva..............................................25


Strukturne promene u finansijskom sektoru...25 Konsolidacija i koncentracija u
bankarstvu..26 Najvažniji merdžeri i akvizicije u bankarstvu...29
2.2. Makroekonomske snage i konsolidacija banaka............................................34
Makroekonomske snage koje podstiču konsolidaciju.....34 Sile koje koče
konsolidaciju...36 Efekti konsolidacije, udruživanje i budući trendovi...38
2.3. Trendovi promena i konkurentnost banaka………………………………...…41
Konkurentnost i opstanak banaka na tržištu…41 Konkurencija na tržištu depozita i
kredita…42 Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova…43
Konkurencija na polju razvijanja uslužnih programa…45 Stvaranje nebankarskih
institucija…45

Glava 3: Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu....................................49

3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji.....................................................49


Promene u bankarstvu Centralne i Jugoistočne Evrope…50 Reforma bankarskog
sektora i struktura vlasništva...51 Finansijska intermedijacija i efekti opštih
promena...52
3.2. Svojinska i poslovna transformacija
banaka...................................................54

BANKE I RIZICI 3
Sadržaj
Tranzicioni procesi u našem bankarstvu...54 Promene u mikroekonomskom
poslovanju banaka..57
3.3. Menadžment i liderstvo u bankarstvu..............................................................60
Suština i značaj menadžmenta i liderstva…60 Bitne promene u bankarskom
menadžmentu i liderstvu...65 Uspešno upravljanje promenama u banci...67 Otpori
zaposlenih promenama u banci...70

Deo drugi:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE.................................74

Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke..................................76

4.1. Korporativno upravljanje


bankom...................................................................77
Suština korporativnog upravljanja bankom ...77 Područja korporativnog upravljanja
rizicima banke...78 Odgovornosti učesnika za korporativno upravljanje rizikom
banke...80
4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke...............................................82
Zakonodavni organi i upravljanje rizicima banke...82 Nadzorni organi i upravljanje
rizicima banke...82
4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke .......................................84
Uloga i odgovornost akcionara u upravljanju rizicima banke ...84 Uloga i odgovornost
nadzornog odbora za upravljanje rizicima banke...85 Uloga i odgovornost menadžment
tima za rizike banke...86 Odgovornost odbora za reviziju i unutrašnja kontrolu za
rizike banke...88 Uloga i odgovornost spoljnih revizora za rizike banke...90
4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima
banke………………………………….91
Klijenti banke i zaštita imovine od rizika...91

Glava 5: Upravljanje bilansima poslovne


banke.....................................................95

5.1. Upravljanje bilansima banke............................................................................96


Bilansi poslovne banke...96 Upravljanje bilansom stanja banke...100 Upravljanje
portfolio strukturom bilansa...103 Upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa
banke...106
5.2. Upravljanje pasivom-obavezama banke.........................................................109
Upravljanje strukturom izvora banke...109 Struktura akcijskog kapitala banke ...111
Upravljanje izvorima depozitnog novca ...114 Upravljanje dugoročnim dugom ...116
5.3. Upravljanje aktivom – imovinom
banke.........................................................118
Bazična struktura aktive poslovne banke...118 Upravljanje gotovinom banke..119
Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...120 Upravljanje portfolijem hartija od
vrednosti ...122
5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke........................................................123
Potreba za regulacijom bankarskog sistema ...123 Svrha uvođenja kapitalnih
standarda..124 Primena kapitalnih standarda Bazela I i II u bankama...125

4 BANKE I RIZICI
Sadržaj
Klasifikacija rizične aktive banaka po Bazelskim sporazumima I i II...130

Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke.............................................134

6.1. Upravljanje rizikom boniteta


banke ..............................................................135
Pojam i komponente boniteta banke …135 Razlozi analize i ocene boniteta banaka …
137 Pristup utvrđivanju i merenju rizika boniteta banke ...138 Vrednovanje
performansi boniteta poslovnih banaka...140 Instrumenti merenja performansi
boniteta poslovnih banaka...142
6.2. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke………………………….…..145
Pojam i suština likvidnosti banke…145 Teorije optimalne likvidnosti banke…147
Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke...148 Merenje likvidnosti
poslovne banke...152 Upravljanje pozicijom rizika nelikvidnosti banke..153
6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke………………………………...…156
Pojam i suština profitabilnosti banke...156 Faktori profitabilnosti poslovne
banke...157 Metode merenja i rizik profitabilnosti banke...160 Upravljanje
kompetitivnom profitabilnošću banke...163
6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama…………………………………165
Praksa Federalnih agencija u SAD…165 FED-ov rejting sistem za holding banke u
SAD …167 Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL…169 Ostali modeli
ranog upozorenja lošeg poslovanja ...171

Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke……………………………….175

7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda i usluga …………………………..………….176


Suština kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga…176 Ključne komponente kvaliteta
bankarskih proizvoda i usluga...177 Dimenzije performansi proizvoda i usluga
banke...179 Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga...180
7.2. Model upravljanja kvalitetom u
banci…........................................................182
Kvalitet proizvoda i usluga u očima korisnika...182 Superiorni kvalitet proizvoda i
usluga banke...183 Model upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga banke...185
7.2.4. Nesklad između napora menadžment tima i očekivanja korisnika…187
7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju
bankom…………………………………….190
Suština standarda kvaliteta proizvoda i usluga banke…190 Okvir kvaliteta bankarskih
proizvoda i usluga...191 Lična prodaja kao elemenat strategije kvaliteta usluga...193
Priprema zaposlenih za visoki kvalitet performansi...195
7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke………………………………197
Politike i procedure - osnov poslovne kumunikacije u banci...197 Faktori procesa
efektivne komunikacije u banci...200 Metod i proces komunikacija korporativnih
politika...201 Važnost komunikacija i standardi u komuniciranju u banci...202

Glava 8. Upravljanje korporativnim rastom vrednosti banke………………..206

BANKE I RIZICI 5
Sadržaj

8.1. Koncepti vrednosti banke……………………………………………...……...207


Pojam i faktori vrednosti banke...207 Različiti koncepti i tipovi vrednosti banke...208
Relacije među konceptima vrednosti...209 Konceptualni okvir vrednosti banke...210
8.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke…………………………….....211
Potreba i nužnost upravljanja rastom vrednosti banke...211Ciljevi upravljanja rastom
vrednosti banke...213 Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke...215 Dilema:
samostalan ili rast sa drugom bankom...216
8.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke............................................................218
Metode i tempo rasta vrednosti banke...218 Pentagon okvir za utvrđivanje šansi
restruktuiranja...220 Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke...222
Kreiranje uvećavanja vrednosti akcionara...224
8.4. Rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom..................................................226
Pojam i suština fuzije i akvizicije banaka…226 Motivi i determinante fuzije i
akvizicije banka…228 Faze procesa fuzije i akvizicije banaka...230 Poslovne
kombinacije i politike odgovornosti...232

Deo treći:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE……………………………235

Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke…………………………..237

9.1. Portfolio koncept performansi banke…………………………………………238


Pojam i suština portfolio teorije…238 Savremeno shvatanje
portfolio koncepta u bankarstvu…239 Portfolio pristup bilansu stanja
banke...240 Portfolio alokacija resursa banke...241
9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija.........................................242
Performanse kreditne politike banke...242 Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u
banci...243 Merenje performansi kreditnog portfolija banke...244 Preventivna i
naknadna relativizacija kreditnog rizika...246
9.3. Upravljanje performansama investicionog
portfolija……………………….248
Poboljšanje performansi investicionog portfolija banke…248 Generisanje profita u
investicionom portfoliju banke...248 Pasivna i agresivne menadžment strategije
portfolija…250 Strategije dospeća u investicionom portfoliju…251
9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih
aktivnosti………………………..253
Pojam i suština vanbilansnih aktivnosti banke…253 Kvalitet, rizik i performanse
vanbilansnih aktivnosti…254

Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija


banke....................................256
..
10.1. Kredit i kreditni portfolio banke…………………………………………….257
Pojam i funkcije bankarskog kredita...257 Formiranje kreditnog portfolija banke...258

6 BANKE I RIZICI
Sadržaj

Ciljevi i politika kreditnog portfolija banke ....260 Principi kreditiranja


u uslovima rizika…262
10.2. Kreditni rizik
banke….......................................................................263
Suština kreditnog rizika zajmotražioca...263 Vrste i funkcija kreditnog
rizika...265 Relativizacija kreditnog rizika…266 Upravljanje rizikom
kratkoročnog kredita...267 Kreditna politika i odluke o kreditu …267 Kreditna
analiza i ocena kreditne sposobnosti …269 Faktori ocene kreditne sposobnosti
zajmiotražioca…272 Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti ...277
Metode analize i ocene kreditne sposobnosti…279 Rizik naplate odobrenog
kredita…282
10.4. Upravljanje rizikom dugoročnog
kredita....................................................284
Neizvesnost u donošenju dugoročnih odluka…284 Suština kreditne
sposobnosti investitora …285 Metode procene kreditne
sposobnosti investitora...287 Analiza i selekcija investicionih
projekata...291 Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih
projekata…293 Rangiranje investicionih projekata u rizičnim tržišnim
uslovima…297
10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovništva……………………………299
Vrste kreditiranja stanovništva ...299 Specifičosti ocene kreditne sposobnosti…301
Metode ocene kreditne sposobnosti ...302 Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita
…305

Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke………………….309

11.1. Poslovanje banke sa hartijama od


vrednosti………………………………...310
Formiranje investicionog portfolija banke…312 Struktura i kvalitet investicionog
portfolija…312 Struktura i instrumenti finansijskog tržišta…313 Poslovanje
banke na sekundarnom tržištu hartija…315
11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti………………….………………
317
Proces emitovanja hartija od vrednosti…317 Plasman hartija preko mešovitih
fondova…320 Formiranje cena hartija od vrednosti…323 Emitovanje i
plasman hartijama kod nas…326
11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti…………………………….328
Dimenzije rizika hartija od vrednosti ...328 Performanse i bonitet hartija od vrednosti
…330 Rangiranje boniteta izdavaoca hartija...332 Metode predviđanja
izostanka plaćanja…335
11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti.....................................................336
Principi upravljanja investicionim portfolijom …336 Strategije upravljanja
portfolio rizicima…339 Upravljanje strukturnim rizicima portfolio…
342 Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti ...345

BANKE I RIZICI 7
Sadržaj

Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope........................................348

12.1. Suština, uloga i formiranje kamatne stope ..................................................349


Pojam, suština i uloga kamatne stope …349 Teorije formiranja tržišnih kamatnih
stopa...350 Vrste i modeli obračuna kamatnih stopa ...353
12.2. Analiza faktora rizika kamatne stope..........................................................355
Suština rizika kamatne stope...355 Faktori rizika kamatne stope...356 Ročna struktura
kamatnih stopa ...357 Uticaj inflacije na kamatnu stopu …358
12.3. Merenje izloženosti riziku kamatne stope...................................................360
Metode merenja rizika kamatne stope...360 GAP analiza osetljivosti banke na rizik …
362 ARBL model merenja kamatnog rizika...365 DURATON model merenja
kamatnog rizika …366
12.4. Relativizacija rizika kamatne stope…………………………………………368
Strategija upravljanja rizikom kamatne stope...368 Instrumenti relativizacije rizika
kamatne stope....371 Politika regulisanja kamatne stope ....375

Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa .....................................377

13.1. Suština i značaj deviza..................................................................................378


Pojam deviza i valuta....378. Vrste deviznih kurseva ...380 Teorije formiranja deviznih
kurseva...382 Način formiranja deviznih kurseva ....384
13.2. Funkcije i struktura deviznog
tržišta............................................................385
Pojam i uloga deviznog tržišta…385 Učesnici na deviznom tržištu ...386 Funkcije i
struktura deviznog tržišta ...388 Obeležja savremenog deviznog tržišta ...389
13.3. Vrste izloženosti riziku deviznog
kursa……………………………………...390
Suština izloženosti riziku deviznog kursa ...390 Transakciona izloženost riziku
deviznog kursa ...390 Bilansna izloženost riziku deviznog kursa ...391
Ekonomska izloženost riziku deviznog kursa ...392
13.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa…………………………………393
Proces upravljanja rizikom deviznog kursa.....393 Oblici upravljanja rizikom
deviznog kursa …394 Klasicni oblici zaštite od deviznog rizika …395
Savremeni oblici zaštite od deviznog rizika…396

Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti…………………398

8 BANKE I RIZICI
Sadržaj
14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti………………………………………………...399
Suština i nastajanje vanbilansnih aktivnosti …399 Vrste vanbilansnih aktivnosti…400
Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima…402
14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti……………………………….403
Portfolio rizik i rizik isporuke…403 Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza…406 Rizik
neispunjenja ‘delimičnih’ obaveza …406
14.3. Zaštita od rizika vanbilansnih aktivnosti ....................................................407
Precizne i jasne poslovne procedure…407 Visina, ugovaranje i naplata provizije…410
Pokrivanje rizika iz dobiti …411
14.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti…………………………………..412
Potreba konverzije rizika vanbilansnih operacija...412 Faktori konverzije rizika
vanbilansih pozicija…413

BANKE I RIZICI 9
Uvodne napomene

UVODNE NAPOMENE
uz četvrto izmenjeno, prerađeno i dopunjeno izdanje
Dinamične promene u bankarskom okruženju, osvežena bankarska literature i nešto
izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjska deklaracija), usovili
su i neke nužne promene udžbenika za proučavanje bankarsskog menadžmenta sa
akcentom na bankarske rizike. Naime, još od nastanka banaka pa do današnjih dana,
ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke a danas i upravljanje bankarskim
rizicima, jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. Deregulacija
finansijskih tržiša, globalizacija bankarskog poslovanja i sve oštrija konkurencija
dovele su do smanjenja profitne marže, odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje
profita po osnovu klasičnih bankarskih poslova. Stoga su dva esencijalna cilja važna i
vezana za savremeno bankarstvo, a to su: sigurnost i profit.

U prethodne četiri, a posebno u poslednjoj deceniji, došlo je do bitnih promena u


regulaciji bankarskog poslovanja, što je uslovilo i promenu klasičnog tipa i oblika
organizovanja banaka. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika
bankarske delatnosti postepeno se napušta i ustupa mesto univerzalnosti kao
preovladavajućem obliku organizovanja bankarskih institucija. Ovim se pojačava
konkurentska borba i sve je teže ostvariti zadovoljavajuću stopu profita. Uslovi koji su
do pre dve decenije bili relativno stabilni u dužem periodu, čak i po nekoliko godina,
sada su podložni brzim promenama, kako godišnjim tako mesečnim, nedeljnim, pa
čak i dnevnim.

Banke su u takvim uslovima izložene dejstvu mnogobrojnih rizika, što zahteva


strategijski pristup poslovanju. To znači da banke moraju imati viziju sopstvenog
razvoja i brzo donositi poslovne odluke. Odluke moraju uvažavati budući razvoj
događaja, racionalno korišćenje resursa i organizovano upravljanje korporativnim i
portfolio rizicima. Menadžment banke u ovakvim uslovima postaje ključni faktor
uspeha. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu domaće banke moraju imati
zadovoljavajući bonitet, što se dokazuje certifikatom prvorazredne međunarodno
priznate revizorske agencije. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se,
vojnički rečeno, “mora u hodu gađati pokretna meta”.

Opstanak, profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova


sa sve većim rizikom (više vrsta i šira područja rizika), znanje i veština upravljanja
rizikom, sposobnost preduzimanja većih rizika tj. ulazak u poslove sa visokim
rizicima i, istovremeno, sposobnost sprečavanja da do rizika dođe otkrivanjem ranih
simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta
menadžment tima za upravljanje bankom i rizicima, koji danas postaje kritični faktor
uspeha svake poslovne banke.

Ovim radom autori su nastojali da pruže konsekventan materijal iz područja


strategijskog menadžmenta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje

X BANKE I RIZICI
Uvodne napomene
korporativnim i portfolio rizicima. Ovo je posebno značajno za naše banke sada poslea
tranzicije, jer se nalaze na prekretnici načina vođenja poslovne politike i pojedinih
bankarskih poslova u slobodnom delovanju tržišnih zakonitosti.

Polazeći od takve postavke, komponovana je i izmenjena struktura sadržaja knjige,


koja sada ima tri dela. Prvi deo ima dva nova poglavlja (prva i druga glava), i jednu
(treću) inoviranu glavu. Drugi deo knjige gotovo je sasvim izmenjen i posvećen je
upravljanju korporativnim rizicima banke (akcionarskim rizicima) na nivou banke.
Treći deo knjige tretira upravljnje portfolio rizicima, koji se bazira na portfolio
rizicima iz prethodnih autorovih izdanja. Dakle, knjiga BANKE I RIZICI –
Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio rizicima banke, komponovana je u tri
dela sa ukupno 14 glava i oko 430 stranica teksta, čija se struktura vidi iz sledećeg
kratkog sadržaja:

Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu
Glava 2: Tržišne promene i konkurentnost u bankarstvu
Glava 3: Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
Deo drugi:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke
Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke
Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
Glava 8: Upravljanje rastom vrednosti bamke
Deo treći:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
Glava 9: Portfolio koncept upravljanje rizicima banke
Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke
Glava 11: Upravljanje rizikom investicionog portfolija banke
Glava 12: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope banke
Glava 13: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa banke
Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke

U prvom delu knjige, koji nosi naziv Upravljanje bankom u rizičnoj sredini, materija
je izložena u tri (1, 2, i 3.) glave.. U prvoj glavi autori razmatraju koncept poslovne
banke i faktore strukturnih promena u bankarskom okruženju. U drugoj glavi akcenat
je na tržišnim promenama i na konkurentskom odnosu među bankama. U trećoj glavi
autori akcenat daju na tranziciju i proces strategijskog bankarskog meandžmenta, te
liderstvo u bankarstvu, što predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom.

U drugom delu knjige, koji ima naziv Upravljanje korporativnim rizicima banke,
izložena je materija u pet (4, 5, 6, 7 i 8.) glava. U četvrtoj glavi razmatra se
korporativni (akcionarski) koncept upravljanja rizicima banke. U petoj glavi se izlaže
tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke
preko promena u bilansu stanja banke. U šestoj glavi se akcenat stavlja na

BANKE I RIZICI XI
Uvodne napomene

upravljanje rizicima boniteta, likvidnosti, profitabilnosti i na rano otkrivanjr


“simptoma” rizika u poslovanju banaka. Sedma glava tretira probleme upravljanja
kvalitetom poslovanja banke, ukazujući pri tome na primenu savremenih modela i
standarda. U osmoj glavi analiziraju se koncepti, metode i okviri rasta vrednosti
banke u promenjivim tržišnim uslovima.

Treći deo knjige nosi naziv Upravljanje portfolio rizicima banke i obuhvata šest glava
(9, 10, 11, 12, 13. i 14.). U devetoj glavi ukazuje se na značaj i
korisnost koncepta upravljanja portfolio performansama, odnosno
portfolio rizicima, koje doprinose rastu profita, a time i rastu
vrednosti banke. U desetoj glavi analiziraju se kreditni rizici
banke, pri čemu je akcenat dat na kreditne plasmane banke. U
jedanastoj glavi se razmatraju rizici investicionog portfolija banke,
tj. rizici ulaganja u hartije od vrednosti. Dvanaesta glava knjige
tretira problem upravljanja rizicima kamatne stope, a trinaesta
glava analizira problem upravljanja rizikom deviznog kursa.
Zadnja četrnaesta glava posvećena he upravljanju rizika
vanbilansnih aktivnosti banke.

Struktura rada obuhvata ključne nivoe i područja upravljanja rizikom u poslovanju


banke. To omogućuje studentima i drugim čitaocima da sagledaju sva bitna područja
bankarskog “risk management”a i upoznaju se sa ključnim aspektima strategijskog,
taktičkog i operativnog menadžment procesa u upravljanju rizicima u banci. Za
uspešno upravljanje bankom u deregulisanom tržištu potrebno je znatno više od
znanja. Naime, potrebno je ne samo znanje iz savremenog menadžmenta, već i
sposobnost i veština da se znanje adekvatno primeni u praksi.

Sadašnje vreme u našoj privredi je još uvek vreme tranzicionih promena. To zahteva
novu poslovnu filozofiju i novi pristup rešavanju poslovnih problema u bankama i
procenu poslovnih rizika pre ulaženja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate.
Svaka bankarska institucija, bez obzira na svoju veličinu i lokaciju, predstavlja
poslovni entitet koji se bori da: poveća svoju zaradu-profit, stabilizuje svoj rast i
razvoj i poveća svoje učešće na tržišu. Ove ciljeve je u prošlosti bilo znatno lakše
ostvarivati nego danas. U privredi danas, kada je više povezana sa globalnim tržištima
nego sa lokalnim i regionalnim, naglo se povećava operativni i finansijski rizik za
banke svih veličina i u svim situacijama.
Spora kretanja na tržištu su prošlost. Današnje učestale promene traže od menadžment
tima banke znanja, sposobnosti i veštine da se ostvari profit u svim preduzetim
poslovnim poduhvatima. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja, postepeno se sužava
tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Zbog toga, nije značajno samo
upravljati rizikom na nivou banke, već i u svakom njenom funkcionalnom delu, pa i
svakom bankarskom poslu. Danas više nego ikada do sada, ostvarivanje
zadovoljavajuće stope povrata sredstava za banku i za akcionare traže od banke
visokih performansi da:

• maksimizira prihode,

XII BANKE I RIZICI


Uvodne napomene
• kontroliše troškove, i
• da ima konzistentno dobar menadžment.

Suština strategije u banci nije više pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne, već koliki
rizik banka može preduzeti polazeći od strategijskog pristupa poslovanju - plasmanu
(ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. Podjednaku važnost dobija i strategija
izlaska banke iz nekog lošeg posla. Menadžment banke treba da se sve više oslanja na
profesionalnost u poslu, zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu,
strategijskom planiranju, finansijskom menadžmentu, savremenoj tehnologiji i
upravljačkom informacionom sistemu.

Literatura kojom su se autori služili je skoro u celini inostrana, najvećim delom iz


SAD. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema, pošto je
bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje, više ili potpuno regulisano, a ni
centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. Rizici koji su nastajali u
bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija, a neki od bankarskih
poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti – deonica,
obveznica).

Knjiga je, pre svega, namenjena kao udžbenik studentima, ali se nadamo da može
korisno poslužiti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima, naučnim i stručnim
radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom.

Februara, 2010.godine Autori

BANKE I RIZICI XIII


Deo prvi:

UPRAVLJANJE BANKOM U
RIZIČNOJ SREDINI
Glava 1.

BANKE I FAKTORI PROMENA


U BANKARSTVU
Banke i faktori promena u bankarstvu

1.2. POJAM I SUŠTINA BANKARSKE DELATNOSTI

1.1.1. Definisanje poslovne banke


Poslovne banke su deo finansijskog sistema čije su funkcije:

• mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora,


• alokacija istih deficitnim transaktorima,
• kreiranje odgovarajućih instrumenata držanja imovine transaktora i
organizovanje racionalnih oblika i metoda plaćanja u ekonomskom sistemu. 1

Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju, usluga koje pružaju
klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja. 2

Prema Zakonu o bankam, 3 b a n k a je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici


Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne
poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Naime, b a n k e su
finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su pretežno
usmerene na posredovanje u oblasti kredita. 4 B a n k o m se smatra i svaka
1
Ćurčić dr Uroš: Marketing poslovne banke, Feljton, Novi Sad, 1997. Prve banke su
za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu, posredovanje u
plaćanju i čuvanju deponovanog novca pod zaštitom tadašnjih vladara i hramova. I
tada, 3.400. god. pre nove ere, pre pojave samog novca (VIIv.p.n.e) su bile moćne
institucije. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. kasnije za vreme
vladavine Hamurabija, čiji je zakon najstariji u bankarstvu. Male trgovačke kuće
“tezauri”, (“Murašu” je bila čuvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u
Grčkoj i Rimu su se počele baviti poslovima menjanja i čuvanja novca Razvoj
trgovine i pomorstva (otkriće Amerike, Krstaški ratovi u XVIII veku i sl.), vreme
zlatnog standrda itd. doprinose stvaranju prvih banaka. U Italiji su u XII veku nastale
privatne banke plemićkih porodica (Medići u Firenci i Spanoochi u Sieni), poslovale
sa inostranstvom, odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novčanim
sredstvima (1320. god. Banco di Genova, 1407. Casa di Sant Giogio isl.) Odobravanje
kredita na bazi depozita su prve započele banke nemačkih porodica Fugger i Welser
početkom XVI veka kada banke u Holandiji počinju sa emisijiom vrednosnih papira
(čekova). Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za čije je poslovanje garantovao
grad Amsterdam. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione
banke Sveringen Risks Bank 1668. god. i Bank of England 1694. god. To je bio
period industrijalizacije, razvoja kapitalizma, savremene trgovine, bankarskog i
finansijskog tržišta.
2
Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status,
Beograd, 2005., str. 4.
3
www.nbs.co.yu. Član 2., Zakon o bankama (“Službeni glasnikRS” br. 107/2005).
4
Vučković M., Bankarstvo - organizacija i poslovanje banka, Naučna knjiga,
Beograd, 1967., str. 11

BANKE I RIZICI 3
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
organizacija, koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije, npr.: primanje,
sakupljanje, prenos, plaćanje, pozajmljivanje, investiranje, poslove kupoprodaje
deviza, menjačke poslove i razne novčane usluge (čuvanje depozita, posredništvo,
starateljstvo, poslove poverenja) kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.5

Prema Zakonu o bankama6 (član 4.), banka može da obavlja sledeće poslove:

• depozitne poslove (primanje i polaganje depozita)


• kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita)
• devizne, devizno-valutne i menjačke poslove platnog prometa
• izdavanje platnih kartica
• poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi
kastodi banke i sl)
• brokersko dilerske poslove
• izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao)
• kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring i forfeting i sl.)
• poslove zastupanja u osiguranju
• poslove za koje je ovlašćena zakonom
• druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa tačkama ovog stava a u
skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke.

Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita, davanjem kredita i


izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom. 7

1.1.2. Vrste banaka i finansijskih institucija


Različite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. To su:

1. Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi


i stanovništvu

2. Štedionice: prikupljaju štedne uloge i odobravaju zajmove privredi i


stanovništvu

5
Glenn M.G., Garcia F.I., Encyclopedia of Banking and Finance, Bankers Publishing
Company, Boston, 1983., str. 65.
6
www.nbs.co.yu. Član 4, Zakon o bankama , “Službeni glasnikRS”, br. 107/2005
7
Ibidem, član 5

4 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu

3. Zadružne banke: pomažu poljoprivrednim proizvođačima i odobravaju


potrošačke kredite

4. Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene


objekte i investicione projekte

5. Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i


štedionice

6. Centralne finansijsko privredne banke: veće komercijalne banke


locirane u vodećim finansijskim centrima

7. Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih


klijenata

8. Trgovačke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije


9. Međunarodne banke: komercijalne banke prisutne u više zemalja
10. Poslovne banke sa velikim ovlašćenjima: veće
komercijalne banke, pružaju usluge korporacijama i državama

11. Banke koje pružaju usluge bankama: obračun


čekova i trgovina hartijama od vrednosti

BANKE I RIZICI 5
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

UNIVERZALNA BANKA – FINANSIJSKA KOMPANIJA –


ul g BANKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
re
iv at
a
trgovanje Brokersko-
Komercijaln depozit
depozitia dilersko
a
banka FINANSIJSK društvo
A trgovanje
kredit hartijama
od vrednosti
univerzalna
banka
osiguranje KOMPANIJ hartije od
kredita A vrednosti
osigura finansijs
Osiguravaj nje od ki
uće rizika derivati Investiciona
društvo banka

tr
žiš
KREDITNI - INVESTICIONI – TRGOVAČKI

e t
PORTFOLIO

Slika br. 1.1. Univerzalnost poslovanja banke8

• Banke afilijacije: u potpunom ili delimičnom vlasništvu holding komp.


• Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo
na korišćenje zajma, unovčavaju čekove, ili stupaju kao zalagaonice i
kompanije koje se bave rentiranjem
• Univerzalne banke: pružaju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne
na današnjem tržištu
• Centralne banke: posluju na bazi ovlašćenja od strane države i sl.

Shodno tome, teško je naći podesnu definiciju koja bi obuhvatila različite vrste
kompanija koje pružaju finansijske usluge, a koje sebe nazivaju bankama

8
Ivanović P., “Risk Management- Status and the challenges of strategic and
operatinal management in Serbian banks and insurance environment”, seminar:
Univerzitet “Braća

6 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
Suština delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama, posredništvu
(intermedijerstvu), poverenju i stabilnosti, uz poštovanje bankarskih principa (naročito
sigurnosti i likvidnosti) u čijoj osnovi leže poverenje i solventnost. 9

Shodno navedenom, funkcije banke su:

• formiranje adekvatnog finansijskog potencijala,


• optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita,
• organizacija novčanih transfera
• obezbeđenje finansijskih usluga i saveta
• povezivanje domaćeg sa međunarodnim finansijskim sistemom
• kreiranje novca
• podsticanje »pojedinaca i institucija na štednju i i dalji plasman iste
pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte, proizvode i
usluge«, 10
• podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka tekuće i razvojne
ekonomske politike zemlje (rast privrede, otvaranje radnih mesta i rast
životnog standarda i sl.)
• Navedene funkcije ukazuju na još uvek dominantnu funkciju banke kao
ključnog učesnika na finansijskom tršištu.

1.1.3. Poslovni fokus i uža orijentacija banaka


Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se
grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko, bankarstvo na malo i kombinovano
(bankarstvo na veliko i malo). Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni
fokus, dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovništvom. Kombinacija
bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva
na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti tržišta, komercijalne banke
mogu da budu komunalne banke - posluju na lokalnim tržištima, regionalne banke -
posluju na regionalnim tržištima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke -
posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tržištima.

Bankarstvo na malo (retail banking), obuhvata bankarske proizvode i usluge, koje


banka nudi najširoj publici. Ustvari, bankarstvo na malo čine grupe finansijskih
proizvoda i usluga, koje uključuju:

9
Ćurčić dr Uroš: Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom,
bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002.,
str. 17.
10
Ibidem, str. 3

BANKE I RIZICI 7
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
• potrošačke kredite (installament loans),
• stambene kredite (residential mortgages),
• kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans),
• depozitne usluge (deposit services) i
• individualne penzione račune (individual retirement accounts).

Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu, bankarstvo na malo je


posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima, koji se bore za učešće na
tržištu. 11

Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje


nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izveštajima,
institucionalnim korisnicima, kao što su penzioni fondovi i državne agencije.
Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga među kojima su najvažnije:

• kreditiranje (lending),
• upravljanje gotovinom (cash management),
• komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits),
• zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans),
• lizing (leasing),
• usluge starateljstva (trust services) itd.

U SAD, banke dele tržište bankarstva na veliko u nekoliko nivo različitih poslova.
Tako za najveće postoji tržište Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvatajući 1000 najvećih
korporacija u SAD. Srednje tržište obuhvata kompanije sa godišnjom prodajom od $
50 do $ 250 milona, dok tržište malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod
$ 10 miliona.

Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovarajući na poraslu konkurenciju na tržištu iz


alternativnih finansijskih izvora, kao što su komercijalni papiri i obveznice niskog
kvaliteta (junk bonds), počele su da više posvećuju pažnje korporativnim uslugama
baziranim na proviziji i naknadama uključujući menjačke poslove, trgovinu hartijama
od vrednosti, savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i
pripajanjima, trgovačkom bankarstvu, korporativnom upravljanju gotovinom,
garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd. 12

Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristično je za neke evropske


zemlje (SR Nemačka, Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nemačkoj bave se
skoro svim bankarskim poslovima: primaju oročene depozite, odobravaju kredite,
upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih
savetnika za velike korporacije. U SR Nemačkoj nema nikakve razlike između
komercijalnih i investicionih banaka kao što je to u SAD. Prednosti ovog tipa
bankarskog sistema su da omogućavanju bolje korišćenje informacija o korisnicima i

11
Thomas Fitch: 677.Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New
York, 1990, str. 526.
12
Ibidem, str. 538.

8 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
omogućava bankama prodaju više proizvoda i usluga pod jednim krovom nešto slično
kao finansijski supermarket. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo
omogućava koncentraciju ekonomske moći u rukama velikih bankarskih institucija,
koje drže deoničku poziciju u kompanijama, koje su takođe i korisnici kredita. 13

Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju


nove ponude hartija od vrednosti, izvedenu kao finansijski posrednik (investment
banker), koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe
odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i
distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od
vrednosti, odnosno underwriting. Normalno je, da nekoliko investicionih bankara
uzima učešće u ponudi hartija od vrednosti, svaka ugovara da proda zadati deo hartija
od vrednosti, i za uzvrat, naplati odgovarajući deo provizije (underwriting fee ili
spread).

Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shvaćeno, obuhvata bankarske usluge


uključujući kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za
bogate pojedince. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje
je zavisno od prihvaćenih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom
povezani su i izrazi: personal banker, personal financial advisor, a bazira na
konceptu relationship bankaing (na visoko obučenom kontaktnom maloprodajnom
osoblju banke, koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na
toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Klasično privatno
bankarstvo podrazumeva pojedinčno ili porodično privatno vlasništvo banke (ne
deoničko), koje je bilo pod revizijom države i javno nudilo bankarske usluge.
Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. Privatno bankarstvo, u ovom
smislu, bilo je česta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku.14

Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko


država SAD i koji zabranjuju filijalsku mrežu ili da banka sa državnom dozvolom ili
nacionalna banka, posluje u više od jedne poslovne jedinice koja pruža sve bankarske
usluge. Ova ograničenja se prevazilaze na razne načine, bilo preko bankarskih holding
kompanija, koje kupuju lokalne banke, bilo preko federalnog zakonodavstva (dual
banking system).

Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking,) je multi filijalsko bankarstvo.


Filijala je, u ovom smislu, svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedišta
banke, koji prima depozite ili odobrava kredite. U SAD zakonodavstvo svake pojedine
države strogo kontroliše otvaranje novih filijala, kako osnovanih po zakonima
pojedinih država, tako i po federalnim propisima, mada su štedna i kreditna udruženja,
generalno, izuzeta od ovih ograničenja. Međutim, štedno-kreditne asocojacije retko
koriste ovu mogućnost otvaranja filijala širom više država. Neke srednje-zapadne i
jugo-zapadne države u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske

13
Ibidem, str. 655.
14
Ibidem, str. 461.

BANKE I RIZICI 9
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Filijalsko bankarstvo ne bi
trebalo poistovećivati sa bankarstvom u više država (interstate banking).15

Bankarstvo u više država (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva


preko graničnih linija država kroz akvizicije bankarskih holding kompanija, koja
počnje sredinom 1980-tih godina na recipročnoj bazi među državama. Bankarstvo u
više država razvijalo se u tri različite faze: 1) kao reginoalno, dozvoljavajući spajanja i
pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu, 2) regionalnoj
ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine države dozvoljavajući spajanja i
pripajanja sa bankama posle određenog roka i 3) eventualno neograničeno bankarstvo
u državama širom SAD. Posle 1989.godine, više od dve trećine država imalo je
zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u više država (interstate
banking). 16

Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne štedne institucije, koje odobravaju


personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod ličnog učešća
običnih obveznica, tipično zaposlenim u toj istoj firmi. Deregulacijom bankarske
industrije posle 1970-tih, dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste
usluga kao i komercijalne banke, štedne banke i štedne i kreditne asocijacije. Kreditne
institucije registrovane na federalnom nivou, mogu odobravati stambene zajmove i
izdavati kreditne kartice. Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne
transakcione račune.

Štedno-kreditne asocijacije (udruženja) (Savings and loan association ili Thrift


institution) su institucije osnovane na federalnom ili državnom nivou, od kojih se po
zakonu zahteva da odobravaju određeni procenat svojih kredita (oko 70 %) kao
stambene kredite. Štedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedniško vlasništvo ili
deoničke korporacije. Prvobitno, štedne i kreditne asocijacije u SAD bile su
organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije, koje su skupljale
štednju od članova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda.
Sadašnja regulatorna struktura kreirana je 1933.godine kao tradicionalna uloga u
kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Nakon 1982.godine, štedne i kreditne
asocijacije su proširile njihovu tradicionalnu ulogu na potrošačke kredite, izdavanje
kreditnih kartica i nuđenje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom.
Zajedničke štedne i kreditne asocijacije su, po teoriji, vlasništvo depozitara. Mnoge
štedne i kreditne asocijacije su vlasništvo akcionara bilo preko direktnog vlasništva
bilo preko štednih i kreditnih holding kompanija. 17

Štedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije, koje prihvataju


potrošačke depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu
izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. Štedne banke se nalaze u šesnaest
država SAD, pretežno na severo-istoku. Mogu biti vlasništvo depozitara kao

15
Ibidem, str. 91.
16
Ibidem, str. 326.
17
Ibidem, str. 542.

10 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
zajedničke štedne banke ili kao deoničke štedne banke emitujući obične akcije za
publiku.

Finansijske kompanije (finance companies) su uključene u odobravanje kredita


pojedincima i poslovnim firmama. Za razliku od banaka, one ne primaju depozite već
ih radije pribavljaju od banaka, institucija i drugih izvora tržišta novca. Generalno,
financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potrošačke
kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita
(small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies)
pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom; (2) prodajne finsijske kompanije
(sales finance companies) takođe zvane akceptne kompanije (acceptance companies)
kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potrošnih i
kapitalnih dobara dilera; (3) comercial finance companies takođe zvane komercijalne
kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvođačima
i velikoprodaji. Ovi krediti su osigurani sa računima priliva, zalihama i opremom..

Finansijske kompanije tipično uživaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u


mogućnosti da pribavljaju sredstva po najnižim tržišnim stopama što im omogućava
da odobravaju kredite po stopama ne mnogo većim nego banke. Iako se njihovi
korisnici obično ne kvalifikuju za kredite kod banaka, ove kompanije iskustveno imaju
nisku stopu promašaja. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive -
povećanje i opadanje kamatne stope na tržištu direktno utiče na njihov profit. Iz tih
razloga javnost smatra da su finansijske kompanije nešto što se odnosi i na novčane
deonice (money stocks). 18

Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih


ulagala u finansijsku aktivu kao što su deonice, obveznice, instrumenti tržišta novca,
bankarski depoziti ili krediti. Depozitne institucije (banke, štedno-kreditne asocijacije,
štedne banke, kreditna udruženja) plaćaju kamatu na depozite i investiraju depozitni
novac pretežno u kredite. Nedepozitne institucije (insurance companies, pension
plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa
zaposlenih i isplaćuju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. Rastući je
trend, da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije.

Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude široku skalu


finansijskih usluga pod jednim krovom. Na primer, neke velike maloprodajne
organizacije nude deonice, osiguranje, brokerske usluge za nekretnine, kao i
bankarske usluge. Za potrošače, imajući sva njihova sredstva u okviru jedne
institucije, mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati,
pošto se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. Za institucije, ovi svi
uključeni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih
potreba potrošača. Institucije često postaju finansijski supermarketi u nameri da
pokriju sve poslove svojih potrošača. 19

18
Ibidem, str. 144.
19
Ibidem, str. 145-148.

BANKE I RIZICI 11
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obično podružnice u
potpunom vlasništvu ovih kompanija, primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine
potrošača od matične kompanije. Premda ove podružnice stoje na sopstvenom
finansiranju, matične kompanije često odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali
njihovoj kapitalnoj poziciji. Ove podrške su visokog leveridža na kojima podružnice
posluju i osiguravaju njihovo aktivno učešće na tržištu komercijalnih papira i
obveznica. 20

Osiguranje i osiguravajuće kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi


putem kojih pojedinci i kompanije, koje su usesređeni na potencijalne hazarde, plaćaju
premije jednoj osiguravajućoj kompaniji koja ih rambursira u slučaju nastanka
gubitka. Osiguravač profitira sa investiranjem premija koje prima. Neke najčešće
forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike, automobile, kuće, čamce, radničke
kompenzacije i zdravlje. čivotno osiguranje garantuje plaćanje korisnicima kada
osigurana osoba umre. U širem ekonomskom smislu, osiguranje prenosi rizik od
pojedinaca na veću grupu, koja ima bolje mogućnosti da pokrije gubitke. 21

Aproksimativna veza između geografskog i tržišnog fokusa i poslovne orijentacije je,


da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (uključiv i male
poslove), regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na
veliko i malo, dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko, mada neki
od njih obavljaju i bankarstvo na malo - posebno za bogatu klijentelu (private
banking).

1.2. KLJUČNI FAKTORI PROMENA U BANKARSTVU

1.2.1. Promene faktora bankarske sredine


Savremene banke u zemljama razvijenih tržišnih privreda karakteriše:

• velika samostalnost u odnosu na državne institucije i kontrolne organe,


• apsolutna samostalnost u donošenju poslovnih odluka u sve više
deregulisanim uslovima na tržištu bankarskih proizvoda i usluga,
• strategijski marketing pristup u donošenju razvojnih, taktičkih i operativnih
odluka,
• dinamična organizaciona struktura i mogućnost brzog prilagođavanja
promenama u okruženju,
• težnja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova,
• visok stepen konkurencije među bankama, koju još više zaoštravaju
nebankarske finansijske institucije
• ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika,
20
Ibidem, str. 60.
21
Ibidem, str. 202.

12 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
• potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim
procesima,
• evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl.

Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija,
tehnologija, globalizacija, sekjuritizacija i sl., koje stvaraju uslove za:

• visok stepen konkurentnosti među bankama i nebankarskim finansijskim


institucijama,
• konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju,
• finansijske inovacije,
• konsolidaciju, diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i tržišta,
• stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i
drugim finansijskim poslovima, nisu banke i članice monetarnog sistema
zemlje i ne podležu strogoj zakonskoj regulativi kao banke,
• dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju
manje provizije, preuzimaju više rizika, šire svoju bazu klijenata kroz
netradicionalne poslove, posebno u oblasti investicionog bankarstva,
osiguranja, vanbilansnog poslovanja, razvijaju kanale distribucije proizvoda i
usluga i sl.

Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka, kao i »same« banke, i
stvaraju »strah« da će za kratko vreme:

• značajno porasti opšti rizik poslovanja,


• banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija, i
• razlika između banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili
nestati da će dovesti u pitanje opstanak banaka.

1.2.2. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje


Banke su najviše regulisani poslovni entiteti, najsigurniji i najkonzervativniji
finansijski transaktori. 22 Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo
»oblika i boja«. One su propisivale i propisuju:

maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite,


minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima,
minimum obavezne rezerve,
stepen teritorijalnog širenja,
integraciju sa drugim institucijama,
restrikcije na lepezu usluga koju banka može da ponudi i sl.

Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New


22

York, 2003., str. 19.

BANKE I RIZICI 13
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Regulativom je zakonodavac uvek nastojao, a i sada nastoji da:

zaštiti sredstva građana i poverenje u finansijski sistem,


obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema,
banke obezbede adekvatan kapital,
banke primene adekvatne sisteme finansijskog izveštavanja i računovodstvenih
standarda,
omogući fer raskrinkavanje, izbegavanje zloupotreba i odgovornost,
omogući konkurentnost,
odgovarajuću alokaciju resursa i fer ophođenje. 1)

Regulacija je smanjivala rizik, garantovala profit ali i uskraćivala nove mogućnosti.


Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje
poslovanje da bi zaobišle regulative, zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo
zaobilazile. Ovaj proces regulacije i tržišnog odgovora (finansijska inovacija) i
nametanja nove regulative (reregulacija - proces implementacije novih restrikcija ili
modifikovanje postojećih) se naziva regulatorna dijalektika (naročito izražena u SAD
u toku zadnje dve decenije). 23 Radikalno smanjenje državne regulacije (deregulacija) i
liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i međunarodnom
tržištu, je uklonilo prepreke i omogućilo:

1. fleksibilnije poslovanje i tržišno ponašanje banaka,


2. slobodnije formiranje cena, tj. kamata (otklanjanje tzv. Zelenaških kamata),
naknada i provizija, ostvarivanje većih prinosa na aktivu, naročito na štednim
i tekućim računima itd.24
3. paralelno učestvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom
tržištu,
4. povećanje broja novih proizvoda i usluga25 na interbankarskom tržištu,
korišćenje finansijskih inovacija (opcije, svopovi, terminski aranžmani);
5. jačanje vanbilansnog poslovanja banaka;
6. veći stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim maržama,
naknadama, provizijama i drugim elementima konkurencije,
7. ukidanje podele na komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i
osiguravajuća društva, 26

23
Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih keš
depozita je odličan primer regulacije. Ona je u suštini porez na bankarske operacije jer
banke ne zarađuju kamatu na ova sredstva, a moraju da ih odvoje, smanjujući na taj
način sopstvenu likvidnost i profitabilnost
24
Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima štednje sa
relativno niskim prihodima, kao i na beskamatnim tekućim računima, pretočile su se
na račune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u
skladu sa tržišnim uslovima.
25
Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status,
Beograd, 2005., str. 21.

14 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
8. poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i međunarodnom tržištu, 27
9. formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga
koje mogu da ponude (osiguranje, brokerske usluge, underwriting hartija od
vrednosti i sl),

1.2.3. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje


Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan,
iz sata u sat, kupuju i prodaju delove aktive, menjaju strukturu finansiranja pasive,
prate promene performansi i sl.28 Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi
stvaraju tehničku bazu za momentalno prenošenje informacija i obradu podataka (npr.
brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Tehnološki napredak je integrisao e-
biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omogućio bankama:

1. Povećanje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope),


2. Lakšu konsolidaciju, povezivanje i konkurenciju,
3. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama
finansijskog inzenjeringa 29 (finansijski derivati 30) za upravljanje rizicima (risk
management)
4. efikasniji i brži protok informacija, marketing i distribuciju proizvoda i
usluga korisnicima 31 (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi
standardizovanih proizvoda, promenu tradicionalnih kanala distribucije
proizvoda i usluga u elektronske,
5. udobnost, poverenje i lakoću obavljanja složenih transakcija naročito u
pogledu plaćanja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima,
6. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. velike robne kuće i
druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju
poslove pružanja finansijskih usluga svojim kupcima),
7. trgovinu hartijama od vrednosti, tj. konverziju u robu, visokog stepena
standardizacije i konkurentnosti,
8. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih troškova poslovanja tj. povećanje
efikasnosti,
9. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isključivo
putem Interneta itd.

26
Krajem 1999 god. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike između ovih
institucija.
27
Ćurčić dr Uroš: Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding,
Loznica, 2003., str. 19.
28
Krstić B., Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Niš, 2004.
29
“Report on consolidation in financial sector”, IMF- Group of Ten, publikacija,
januar 2001.
30
Mishkin F. S., Strahan P.E., “ What will tehnology Do to Financial Structure?”
Brooking- Wharton Papers on Financial Services, 1/2000, str. 249-287.
31
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D., ”The
banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and
systemic stability- an overview”, Bank for International Settlements, 2006., str. 3

BANKE I RIZICI 15
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Inovacije u platnim sistemima (ATM, kartičarstvo i sl.) su obezbedile komfornost u
upravljanju bankarskim transakcijama, sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog
sistema, promociju konkurentskog tržišta, adekvatne nivoe korisničke zaštite i sl.
Takođe su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omogućile efikasniju
ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz:

1. tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo, kreditne kartice,


bankomati – ATM i sl.)
2. elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao što su: debitne kartice,
plaćanja računa,
3. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice, internet bankarstvo i on-line
investiranje.

Poseban je značaj Internet bankarstva je tome, što omogućava:


1. savršenu informisanost korisnika,
2. sniženje troškova bankarskih transakcija (tab.br.1.1.)
3. isporuku finansijskih proizvoda,
4. održavanje i razvijanje odnosa sa korisnicima ,32
5. raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na računima,
6. slobodne domaće poštanske transfere,
7. uvid u naplaćene čekove,
8. autorizaciju automatskih plaćanja,
9. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd.

Tabela br. 1.1: Troškovi bankarskih transakcija (u $)33


USDC34 BAHΒ GSBCGC
Filijala 1.07 1.07 1.06
Telefon 0.52 0.54 0.55
ATM 0.27 0.27 0.32
PC dial up 0.11 0.02 0.14
Internet 0.01 0.01 0.02

Elektronsko poslovanje je omogućilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i


rizike a najveći je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. I dalje će beležiti
rast u budućnosti, ali prema nekim istraživanjima sprovedenim u SAD lična prodaja u
bankarstvu će zadržati naklonost mnogih klijenata.

32
Ćurčić dr Uroš: Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding,
Loznica, 2003., str. 31.
33
Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. god. Α ; Booz,
Allen&Hamilton u 1997 god. Β ; Goldman Sach& Boston Consalting Group C
34
Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New
York, 2003., str. 21

C

16 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu

1.2.4. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje


Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi,
instrumentima, institucijama i taktikama vođenja posla. One su katalizator evolucije
finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih tržišta. Najčešće se javljaju u obliku
novih hartija od vrednosti, novih usluga, organizacionih formi i kanala distribucije.
Stvorene su sa ciljem da:

1. se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska tržišta koja povećavaju


likvidnost,
2. menjaju sadržaj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge, smanjuju
odliv depozita,
3. ulaze na nova tržišta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije,
4. menjaju poresku poziciju,
5. smanjuju rizik ili troškove poslovanja,
6. poboljšavaju konkurentsku poziciju,
7. menjaju strukturu ponuđenih sredstava kroz nove proizvode i usluge,
8. razvijaju instrumente za zaštitu od rizika (fjučersi, opcije, i sl.), bankomate,
Internet banking i sl.
9. kreiraju strukturne promene u bankarstvu, konsolidaciju i konvergenciju, i
finansijske konglomerate putem merdžera i akvizicija drugih poslovnih
entiteta.

Tabela br.1.2: Hronološki uvođenje inovacija na finansijskom tržištu SAD:35


God. Finansijska inovacija
1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs)
1963 Eurodolari (Eurodolars)
1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates
1971 Osiguranje trećih lica kao garancija za municipalne obveznice
1972 NOW računi
1972 Valutni fjučersi – razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange
1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi
1973 Početak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options Exchange
1976 Početak trgovine fjučersima na državne obveznice na Chicago Mercantile
Exchange
1978 Početak trgovine fjučersima na državne obveznice na Chicago Bord of
Trade
1981 Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps)
1981 Hartije sa fluktuirajućom kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes
and Eurobonds)
1983 Razvoj fjučersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures)
1983 Razvoj opcija na fjučerse državnih hartija od vrednosti (Develop. of
options on Treasury bond Futures)
1983 Razvoj opcija na fjučerse eurodolara (Development of options on
Eurodolar Futures
35

BANKE I RIZICI 17
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
1983 Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized
mortgage obligations first issue)
1984 Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk
Bonds to finance LBO)
1985 Sekjutizacija auto zajmova, lizinga i kreditnih kartica (securitized car
loans, leases, credit cards)
1987 MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bank-qualified
municipal bonds)
1988 Planovi osiguranja za korišćenje kreditne kartice banke (Byers assurance
plans for bank credit card purchaces)
1989 Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card
purchase)
1990 AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card)
1990 Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate
swaps, credit derivatives)
1991 Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized)
1993 Kreditne kartice (credit cards with photos)
1994 Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards)
1995 Široka upotreba automatizovanih sistema plaćanja (extensive use of
automated bill pay)
1996 Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking)
1997 Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives)
1997 Aktivno tržište sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized
nonguaranteed portions of small bussines loans)
1998 Uvođenje fjučers ugovora na lični bankrot (introduction of futures contract
on personal bancrupties)
2000 Elektronska prezentacija čeka (electronic check presentment-ECP)
2001 Weather derivatives
1.3. PROMENE U INTERNOM POSLOVANJU BANAKA

1.3.1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje


Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica,
internacionalizaciji finansijskog tržišta, trgovine i proizvodnje, efikasnoj razmeni
valuta, instrumenata tržišta novca i kapitala kao i stvarnju mega tržišta36 i
međusobnom uticaju ekonomija zemalja. 37 Inovacije, tehnološki napredak i
36
Dašić D.\., Principi internacionalne ekonomije, Delta press, Beograd, 2005., str. 61.
Najnovijim proširenjem od 1.maja 2004. god tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil
stanovnika. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju
jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana.
Slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku
radnu energiju neviđenih razmera. .Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave
američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU, kao i stvaranje
mega tržišta u Aziji (AFTA), Azijsko- pacifičkom regionu (APEC), Africi (COMESA,
ECOVAS) i dr.
37
Zemlje lideri Evropske unije su 1992. god. na osnovu saglasnosti 12 zemalja
Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija, uvele standardizaciju

18 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
internacionalizacija, komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja, transferne
cene, merdžeri i akvizicije, multinacionalne banke i kompanije 38 i sl. su doprinele tim
procesima. 39 Multinacionalne banke su proširile svoje poslovanje u druge zemlje
putem:

1. izgradnje sopstvenih filijalskih mreža


2. akvizicije (kupovine) strane banke ili
3. kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.

One su dobile odgovarajuće licence od domaće Centralne banke (ili neke nadležne
institucije), u početku su kreirale filijalske mreže po celom svetu, a kasnije su menjale
strategiju – kupovinom (akvizicijama) banaka na važnijim novim tržištima. 40 To se
uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo, manje na komercijalno, zbog
specifičnosti poslovanja sa privredom i stanovništvom teže se usklađuje sa globalnim
kretanjima. U novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog
bankarstva u zemljama u razvoju, još više u tranziciji. 41Tipičan primer je naša zemlja.
U EU je došlo do stvaranja »jedinstvenog pasoša« za sve banke registrovane na
teritoriji EU. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na
drugi način vrše sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. Cilj je da se formira

proizvoda, smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile


trgovinu. Danas EU čine 25 zemalja. Cilj je da se u budućnosti ukinu sve trgovinske
restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi. Od januara 1999. god. euro se koristi u
finansijskim transakcijama “na veliko”, a od januara 2002. godine je i zvanično
postao novac zemalja EU. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje
Evropska Centralna Banka (Frankfurt). Od eura se očekuje, što je on donekle ispunio,
da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju, da poveća cenovnu konkurenciju i
izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura.
38
Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna, njihovi prihodi se mere stotinama
milijardi $. Npr. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godišnji prihod za
2004 god. u iznosu od $288mlrd. To je impozantan iznos ako, prema istom izvoru,
samo 31 zemlja u svetu ima veći GDP (drštveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini.
The World Factbook-Rank Order – GDP, 14. jun 2005. www.cia.gov. (GDP država) i
www.fortune. com (prihod korporacija)
39
Pojedinac može sa svog računara da pretražuje ponudu usluga lociranu bilo gde na
planeti, pojedinci i kompanije pretražuju globalno, svako moguće mesto poredi u
potrazi za boljom cenom, kvalitetom i dostupnošću.
40
http://www.imf.org/external/pubs/cat/shortres.cfm?
TITLE=international+Capital+Markets&auth_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=
During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&submit=Search . ”International
Capital Markets”, International Monetary Fund, septembar 2000., str. 159
41
Šire o tome: Ćirović M., “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti
domaćih banaka”, Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, maj 2001.

BANKE I RIZICI 19
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
jedinstveno bankarsko tržište kao sastavni deo finansijskog tržišta. 42
Internacionalizacijom finansijskog tržišta se stvaraju mogućnosti: 43

1. pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i


internacionalnom nivou,
2. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija, banaka i
drugih finansijskih institucija koje glase na domaću ili strane valute i trgovina
na međunarodnom sekundarnom finansijskom tržištu,
3. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih
globalnih konkurenata, kroz direktne kanale distribucije. Globalno
poslovanje, koji god deo sveta da je zahvatilo, donelo je i donosi ekonomski
preporod, omogućava brži ekonomski rast, veća ulaganja, otvaranje više
novih radnih mesta, povećanje standarda ljudi, nove oblike i veštine
organizacije i menadžmenta, znanje, tehnologiju i sl.

1.3.2. Povećanje broja bankarskih usluga na tržištu


Tendencija ubrzanog proširenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se
poslednjih godina povećala pod pritiskom sve veće konkurencije drugih finansijskih
kompanija, klijenata koji su više obrazovani i sve zahtevniji, kao i zbog razvoja
tehnologije. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu čiju lojalnost banke mogu
veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. To povećava troškove poslovanja
i rizik, ali i otvara nove mogućnosti za nove izvore prihoda, provizije za usluge, sa
tendencijom širenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda.

1.3.3. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banaka


Povećan opšti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog
sporazuma jula 1988. god. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema
ponderisanoj rizičnoj aktivi velikih međunarodnih banaka u zemljama G1044. U praksi
je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo:

1. povećane stope kapitala u odnosu na dosadašnju praksu


2. jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizične aktive banaka, uključujući
ne samo bilansnu sumu već i koeficijente kreditnog rizika,
3. standardi uključuju i rizike vanbilansnih aktivnosti i
4. proširenje na tržišne rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva).

42
Stepen rasta tržišta kapitala EU beleži manje stope rasta od SAD i Japana. U EU je u
toku proces integracije tržišta kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske
berze vrednosnih papira
43
Npr. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale
pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima, pa su banke na tim tržištima prisiljene
da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sačuvale
učešće na tržištu.
44
Vise o tome u: Bliss R., “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of
Some Salient Issues”, Federal Reserve Bank Chicago, Economic Perspectives, prvi
kvartal 2001.

20 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
Cilj je sprečavanje banke da se izloži preteranom riziku. Utvrđena su osnovna tri
oslonca: minimalni kapitalni standardi, supervizorski nadzor i tržišna disciplina.
Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem održavanja
adekvatne stope kapitala, i to:

1. identifikacija i merenje svih materijalnih rizika,


2. odnos kapitala prema nivou rizika,
3. utvrđivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i
4. procenjivanje saglasnosti sa utvrđenim ciljevima banke.

Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane


Centralne banke u cilju u postizanja ravnoteže između ciljeva banaka i strategijskih
ciljeva društva. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovarajućih
visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog povećanja putem kontinuiranog
praćenja rada banaka.

1.3.4. Povećanje rizika i bankrotstva banaka


Deregulacija i povećanje konkurencije između banaka i nebankarskih finansijskih
institucija, problematični zajmovi i loše poslovanje, uticali su na povećanje
bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija širom sveta. (slika br.1.2.)

ŠDĆ
Slika br. 1.2: Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD45

1.3.5. Evaluacija finansijskih institucija i tržište novca i kapitala

http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones
45

K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long,
Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., str. 5

BANKE I RIZICI 21
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Navedene promene značajno utiču na vrednost finansijskih institucija. Rast profita i
cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. To ukazuje na potrebu da se
banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku. Internacionalizacija poslovanja banaka,
nova tržišta, proizvodi i usluge, značajno usložnjavaju procenu istih.
Povećana konkurencija na tržištima novca i kapitala doprinosi opadanju tržišnog
učešća banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Velike, visoko kvalitetne korporacije
pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tržištima kapitala, prodajom
komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti. 46

1.4. PROMENE I PERSPEKTIVA RAZVOJA BANKARSTVA

Finansijski sektor, sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u


najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja. Njihove stope rasta
prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. Finansijske aktive se značajno
povećavaju u odnosu na GDP što je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih
institucija. Banke i druge finansijske institucije će uzeti učešće u finansijskom
potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve će strategije koristiti.
Uspešnije će biti one banke koje:
- nude bolje, jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u
strukturu tražnje
- obezbeđuju dobre dugoročne veze sa klijentima putem odgovarajućih marketing
strategija (CRM i sl)
- imaju visok stepen primene i efikasnosti u korišćenju informacione tehnologije
- imaju kvalitetniji menadžment koji ima znanje, veštine i sposobnosti neophodne za
upravljanje bankom
- imaju zacrtanu viziju i misiju, fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke
u budućnosti i sl.

Finansijske institucije će morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile


zadovoljavajući odnos prinosa na sredstva i kapital. Konkurencija će i dalje rasti,
kamatne marže i provizije će biti sve manje. Komercijalne banke će i dalje imati
poseban status, imajući u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa, kod
kojih se drže transakcioni depoziti koji se koriste za plaćanja (novčani transferi).
Međutim, ono što će dodatno opterećivati banke je sve veća opreznost održavanju
likvidnosti i napori da se održi adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti.
Shodno tome, banke će svakako očekivati povećana kontrola poslovanja od strane
regulatornih tela koja će sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane
nebankarske finansijske institucije.

Budućnost komercijalnih banka će i dalje zavisiti od trendova deregulacije i


informacione tehnologije, naročito u domenu finansijskih inovacija, posebno
finansijskih derivata (fjučersa, svopova, opcija i sl.) posebno značajnih za upravljanje
rizicima i špekulacije na finansijskom tržištu. Oni su osnova za finansijski inženjering
tj. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji će dalje kreirati, širiti i

Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John
46

Wiley &Sons, 2005., str. 20

22 BANKE I RIZICI
Banke i faktori promena u bankarstvu
komplikovati finansijsko tržište. Shodno navedenom, trendovi ukazuju na buduće
hazardno finansijsko tržište sa sve većim oscilacijama cena bankarske i finansijske
aktive. 47 Fokus će biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci, institucije i
sistem kao celina. 48 Neophodna će biti odgovarajuća stručna znanja iz oblasti
upravljanja rizicima (posebno kreditnog i tržišnih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa
rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska
stabilnost bankarskog sektora.

47
Kaufman H., “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy
Significance”, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City, 1994.
48
Sanford Ch., “Financial Markets in 2020”, Economic Review, Federal Reserve
Bank of Kansas City prvi kvartal, 1994.

BANKE I RIZICI 23
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Glava 2.

STRUKTURNE PROMENE I
KONKURENCIJA U
BANKARSTVU

24 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu

2.1. UTICAJ MAKRO PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA

2.1.1. Strukturne promene u finansijskom sektoru


Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru, za sada uglavnom razvijenih
tržišnih privreda (SAD, zemlje Zapadne Evrope, Japan i sl.), su nastale kroz
konsolidaciju kao oblik udruživanja resursa sličnih poslovnih entiteta u veće i
malobrojnije poslovne entitete. Konsolidacija je kreirala velike uslužne finansijske
institucije, promene i mogućnosti za profitabilnije, produktivnije i troškovno -
efektivnije poslovanje. 49 Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (‘mergers and
acquisitions’ - M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasničkih prava kompanija,
njihovog proširivanja, kontrakcije, korporativne kontrole i prestrukturiranja.

Merdžeri ili fuzije su spajanja vlasništva dve kompanije, što se odnosi na akcijski
kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija. 50
Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasništva slabije
kompanije. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet; akcionari
te kompanije su isplaćeni od strane kompanije koja vrši preuzimanje i koja uspostavlja
upravljačku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od
mogućih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru matične kompanije.

Najveći broj M&A nastaje udruživanjem finansijskih institucija na nacionalnim


tržištima. Internacionalni merdžeri su ređi, uglavnom su to finansijske holding
kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A različitih finansijskih institucija. U
ukupnom broju nastalih M&A najveći broj je ipak između banaka (oko 60% od
ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). Značajn porast
prestrukturiranja poslovnih entiteta se beleži i kroz: zajednička ulaganja (joint
ventures), strateške ili ugovorne alijanse (strategic aliances), divesticije (divestments) i
dekompovanja (breakup). 51
2.1.2. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu

49
“Report on consolidation in financial sector”, IMF- Group of Ten, januar 2001.
50
Ćirović M., Fuzije i akvizicije, Prometej, Novi Sad, 2004. Termin merdžer se
koristi i u širem smislu tako da obuhvata i akvizicije, u užem smislu tj. prave fuzije su
merdžeri jednakih (mergers of equals) sa sličnim nivoom akcijskog kapitala,
vrednosti, obima poslovanja i sl.
51
Joint Ventures je aranžman dveju ili više komanija koje ulažu sredstva u neki
projekat od zajedničkog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloženim
sredstvima, s tim da takođe proporcionalno učestvuju u raspodeli profita odnosno
gubitka. Strateške alijanse su aranžmani koje dve ili više kompanija zaključuju u cilju
koordinacije u poslovanju, ne osnivaju se nove kompanije već se koordiniraju akcije
na osnovu ugovora postojećih kompanija. Divesticije suprotno akvizicijama znače
prodaju delova aktive od strane kompanije. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz
izdvajanja (spin-off), isecanje akcija (equity-carve-out), split-off, split-up i sl.
Dekomponovanje kompanije znači podela na samostalne poslovne entitete po principu
da će svaki od njih ostvariti bolje pojedinačne rezultate nego konglomerat.

BANKE I RIZICI 25
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Tržišna koncentracija banaka predstavlja učešće pet najvećih banaka u aktivi svake
zemlje. Talas megaspajanja je značajno smanjio broj banaka i povećao koncentraciju
finansijske aktive u velikim bankama. To pokazuje sledeća slika br. 1-3.

ŠDĆ

Slika br.1-.3. Smanjenje broja banaka u SAD


U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i
uvođenjem evra. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najvećih banaka pri
čemu je prosečna veličina pet najvećih banaka udvostručena. U manjim evropskim
zemljama na pet najvećih banaka dolazi više od 50% nacionalnog bankarskog tržišta,
dok u Belgiji i Holandiji dve najveđe banke drže preko 90% bankarskog poslovanja. 52

Nakon 1997. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega


banaka, dok se za sledećih 50 očekuje da će se integrisati u 7 mega banaka. Od velike
ekonomske krize 1933.god. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD
se kretao od 14.300 do 15.500.53 Konsolidacija, udruživanje i konkurencija su smanjili
broj za oko 40%, sa 14.360 u 1979. na 8.580 u 1999. i 8100 u 2001 54 godini. Ako se

52
Ćirović M., Bankarstvo. Bridge Company, Beograd, 2001., str. 11
53
Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica,
2003., str. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997.
god. u SAD (Riegle-Neal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i
usluge 1999. god (GLB – The Gramm-Leach-Bliley Act). GLB Act dozvoljava
bankama, firmama koje trguju hartijama od vrednosti, osiguravajućim kompanijama,
mutual fondovima, brokerskim i dilerskim kućama, asset menadžerima i dr. da
slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste. On takođe dozvoljava kreaciju
bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako širokim spektrom
poslova.
54
http://www.fdic. , FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec. 2002.)

26 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
ovaj trend nastavi, broj banaka će do 2005. opasti na 6500 55, a do 2008. god. na 3-4
hiljade. 56

ŠDĆ

Slika br. 1-4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD57

Paralelno tome došlo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-
1999.godine. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. Rast bankomata je do
1983.godine bio jednak broju filijala, danas je taj odnos 2:1. U EU prosečna
pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0,57 filijala, dok je u Japanu oko 0,4.58

55
Synkey J.F., Commercial Bank Financial Management - In the Financial - Services
Industry, Prentice Hall, 2002., str. 45
56
Više o tome: Ferguson R., Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27.
oktobra, BIS Review, 9. novembar 1998.
57
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones
K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long,
Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., br. 3
58
“Payment system in the EU” European Central Bank, National Central Banks,
National Bankers, 2000.

BANKE I RIZICI 27
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

ŠDĆ
Slika br. 1-5: Promene u broju banaka od 1983-2003 god. u SAD 59

Do sličnih kretanja je došlo i kod nebankarske konkurencije. Na opadanje broja


banaka60 je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile
velike banke («purchase and assumption - kupovina i preuzimanje» ili P& A).
Pregled b. 1-3: Praksa tekućeg rapidnog koraka fuzija i akvizicija 61
Područje Indikatori – faktori

1 Regulacije i propisa  Smanjenje restrikcije za filijale


.
 Primenom RNIB Act–a iz 1994. eliminisane su
međudržavne bankarske restrikcije
 Primenom GLB Act–a iz 1999. dozvoljena je
konsolidacija u FSI
2
.
Izveštavanje
računovodstveni
i
 Primena opšte prihvaćenih računovodstvenih
standardi principa nasuprot Regulatornih
računovodstvenih principa
 Standardi fer vrednosti
 Propisi o eliminisanju metoda interesnog
urduživanja
59
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html Jones
K.D., Critchfield T., »Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long,
Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review, 2006., str. 4
60
U Američkom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke
koje nisu udružene sa holding kompanijom), bankarske holding kompanije sa jednom
bankom(OBHCs) i holding kompanije sa više banaka- multinacionalne bankarske
holding kompanije (MBHCs).
61
Ćurčić U., Upravljanje rastom i performansama banke- strategijsko upravljanje
rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 79

28 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
3 Tehnološki napredak  Napredak u komunikaciji i tehnologiji
. procesiranja podataka
4 Poslovno iskustvo  Porast koncentracije finansijskih institucija na
. nacionalnom nivou
 Povećanje snage i kvaliteta zarade
 Ekspanzija ponude finansijskih usluga
 Ravnomeran rast cena bankarskih akcija
 Porast broja banaka
 Redukcija bankrota banaka
5 Ekonomski faktori  Ekonomski rast
.  Niske kamatne stope
 Izobilje novca raspoloživog za investiranje
 Višak finansijskog kapitala
Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije
(BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontrolišu oko 3 od
svaka 4$) u SAD.

¨Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde četiri od pet institucija


dominira tržištem, od grada do sela, od regije do same države. Do 1999.godine će 300
organizacija imati 85% svega što banke rade. 62 Ovakav pogled na strukturu
bankarskog tržišta SAD predstavljen je modelom:

Struktura tržišta  Ponašanje  Performanse

Furash-ov žargon: «željene performanse će biti postignute šta god banke radile».

2.1.3. Najvažniji merdžeri i akvizicije u bankarstvu


Stotine istraživačkih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim
institucijma, posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u
Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Velikoj Britaniji i SAD tokom devedesetih godina. 63 U
tom periodu je pet najvećih evropskih banaka udvostručilo svoju veličinu i stvoren je
veći broj M&A.

Najveće merdžer i akvizicijske aktivnosti navedene su u sledećem pregledu


62
Marshall J., ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”, US Banker online, 1996.,
str. 2
63
Berger A.N., “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross- Border
Banking Performance”, IMF Publication, 2000.

BANKE I RIZICI 29
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Pregled br. 1-4: M&A između velikih banaka


______________________________________________________________________
__
Zemlje Fuzije i akvizicije
Španiji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i
BBVA(Banco Bilbao-Argentaria)
Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit-
Erste SparCasse)
Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca
Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI)
Nemačkoj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche
Bank - Bankers Trust
Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas); Banques Popularies-Natexis; Credit
Mutuel - CIC;
Caisse dEparagne- Credit Foncier; Societe Generale-Credit du Nord
Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico
_____________________________________________________________________
_

Važniji noviji merdžer je stvoren između HVB i Uni Credito (2005.) i između
italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006.)64

Izuzev stvaranja M&A na tržištu Evrope, stvoreni su i veliki prekogranični


(internacionalni) M&A, i to:

1. Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique),


2. Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank),
3. Merita-Nordenabanken-Unidamark,
4. ING-Banque Brussels Lambert,
5. BSCH-Totta& Acores,
6. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr.

U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merdžera između banaka. Taj proces
je u vezi sa povećanjem kapitalnih zahteva, bankrotstvom malih i povećanjem velikih
banaka. 65

64
http://www.gruppointesa.it/repository/files/csing.pdf
65
Velike banke su se pozicionirale kao kupci, dale su otkaze višku zaposlenih,
smanjile troškove poslovanja, emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na
berzi, prodale svoje neefikasne filijale, proširile svoje poslovanje na brokerske
poslove, MUTUAL fondove, poslove sa hartijama od vrednosti, osiguranje i druge poslove
gde se može lako zaraditi provizija, i oslobodile se »zavisnosti« od visine kamatne
marže. Druge su pokušale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente,
nastojeći da ih upoznaju bolje, da ih različitim vrstama usluga vežu na dugi rok i
osiguraju sebi opstanak i profit.

30 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
Pregled nastanka značajnijh M&A. u svetu u periodu 1996-2001.godine je dat u
sledećim tabelama br. 1-5 i 1-6.

Tabela br. 1-5: Novije međunarodne bankarske M&A.


Institucija pripajanja Pripojena institucija
Mizuho Holdings,Inc.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank, Fuji Bank 2001.
i The Industrial Bank Of Japan
Banking Corporation, Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank 2001.
HSBC Holdings PLC; V. Britanija Credit Commercial De France 2001
Banco Santander, S.A. Španija Banco de Estado de Sao Paolo, 2000.
Brazil
ABN Amro Holdings, N.V. Michigan National Corp, SAD 2000.
Deutshe Bank, AG, Nemačka Bankers Trust Company 1999.

Slika br. 1-6: Najveće banke u svetu: mart 200566

Tabela br. 1-6: Značajniji merdžeri u SAD


Rrang Datum Institucija Institucija Vrednost u
spajanja spajanja mlrd$

66
www. Citigroup.com. (The banker)

BANKE I RIZICI 31
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
1 6.04.1998. Travelers Citicorp $72.5
2 13.04.1998. Nations Bank America 61.6
Bank
3 08.06.1998. Norwest Wells Farago 34.3
Capital
4 13.09.2000 Chase J.P. 34.3
Manhattan Morgan&Co
5 13.04.1998 Bank One First Chicago 29.6
NBD
6 18.11.1997 First Union Core States 17.1
Fin.
7 14.03.1999 Fleet Bank Boston 15.9
Financial
8 29.08.1997 Nations Barnett Bank 14.8
Bank
9 18.10.1995 Wells First Interstate 10.9
Farago Bank
10 30.04.1999 Firstar Mercantile 10.6
Bankcorp
11 28.08.1995 Chemical Chase 10.4
Banking Manhattan
12 30.08.1996 Nations Boatmens 9.6
bank Bank

32 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu

ŠDĆ
Slika br. 1-7: Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdžera u SAD (1984-
2003god.)67

Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: ¨jedi ili ćeš biti pojeden¨. 68


ajveđće neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspešna kupovina First
Interstate Bank 1996.
Tabela br. 1-7: Značajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije)
Datum Target (meta ili ciljna banka)
2001 Sun Trust ($103mlrd) Wachovia ($74mlrd)
2000 North Fork Bancorp Dime Bancorp, NY ($25mlrd)
Melville, NY ($14mlrd)
1995-96 Wells Fargo($74mlrd) First Interstate($55mlrd)
1995 Banc One ($92mlrd) Bank of Boston($47mlrd)
1989 NCNB ($55.2mlrd) C&S($23.3mlrd)
67
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html , Jones
K.D., Critchfield T., “Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the “Long,
Strange Trip” About to End?”, Banking Review, Federal Deposit Insurance Company
(FDIC), 2006., str.8
68
Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987.god. (to
je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu američku banku i najveću u to vreme –
ponuda od $1.4 mlrd), smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti.

BANKE I RIZICI 33
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

1987 Marshall Illisley($5mlrd) Irving Trust($24.2mlrd)


1987 Wilmington Delaware Trust($1.1mlrd)
Trust($2.8mlrd)
1986 Firs Interstate($52.5mlrd) Bank America Corp.
($107mlrd)
1986 Fleet Financial Group The Conifer Group($3.9mlrd)
($10mlrd)
1985 Comerica ($9.5mlrd) Michigan National($6.8mlrd)
1985 Meridian Bancorp Commonwelth ($1.3mlrd)
($5.7mlrd)
1984 Midlantic Banks Statewide Bancorp($0.8mlrd)
($6.4mlrd)
1983 Norstar Bancorp Security New York
($3.6mlrd) ($1.6mlrd)
1983 Barnet Banks ($6.9mlrd) Florida Coast($0.6mlrd)
1982 Huntington Union Commerce($1.5mlrd)
Bancshares($3.6mlrd)
1981 Southeast banking Florida national
Corp($5.8mlrd) banks($2.5mlrd)

2.2. MAKROEKONOMSKE SNAGE I KONSOLIDACIJA


BANAKA

2.2.1. Makroekonomske snage koje podstiču konsolidaciju


Procese konsolidovanja podstiču:69

Zakoni – oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na
konkurenciju, finansijsku stabilnost, konflikte interesa irmeđu komercijalnog i
investicionog bankarstva i sl.70

69
O tome više u: Berger A.N., “Globalization of Financial Institutions: Evidence From
Cross- Border Banking Performance”, IMF Publication, 2000.
70
Prekograničnu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omogućili i
pomogli sledeći zakoni i programi:U EU- Single Market Programme (1977god), ,
Jedinstveni evropski akt (1986 god.) Bankarska zajednička direktiva (1989god.); u
SAD- The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994. god.) i
Gramm- Leach-Blliley Act (1999. god.)

34 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
Povećana konkurencija - koja značajno smanjuje marginalne prinose i “tera” banke
da povećavaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i
obuhvata (economy scope) i generisale veći prinos na sredstva i capital

Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema71

Globalizacija – Istraživanja pokazuju da multinacionalne korporacije očekuju od


banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore
njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti
korporacije

Država, kroz sledeće poteze vrši:


o uticaj na konkurenciju na tržištu i uslove ulaska (tj. postavljanje
ograničenja ili zabranjivanje prekograničnih merdžera);
o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedinačne transakcije
merdžera;
o ograničenje obima dozvoljenih transakcija;
o javno vlasništvo nad institucijama;i
o pokušaje minimiziranja troškova društva u slučajevima grešaka
(neuspeha)

Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i


prevenciju gresaka. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz povećanu
konkurenciju, sa fokusom na tržišnu disciplinu, superviziju i upravljanje kapitalom
bazirano na riziku:

1. Standardi korporativnog upravljanja tj. “vrednost akcionara” ili fokus na


prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on
equity). Menadžeri su pod stalnim pritiskom da povećaju ove koeficijente
kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava.
2. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom
spašavanja institucija koje propadaju.72
3. Uvođenje eura, proces koji je imao različit uticaj na konsolidaciju u
zavisnosti od finansijskog sistema.
71
M&A su njihov direktan rezultat, ali je teško utvrditi da li su veći značaj u njihovom
nastajanju imale reforme regulative ili tehnološki napredak, inovacije i finansijski
inženjering. Postoje izvesni dokazi da su tehnološke inovacije u mobilizaciji depozita
podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio ključni faktor koji je omogućio
finansijskim institucijama u SAD-u da prevaziđu funkcionalna i geografska
ograničenja.
72
Npr. u Francuskoj, Japanu, Skandinaviji i Velikoj Britaniji u rešavanju problema
propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali
likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. U Japanu u vreme krize banaka 90-tih
razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podrže rekonstrukciju i
konsolidaciju bankarskog sektora. Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa
ciljem stvaranja Nacionalnog šampiona i dominacije na globalnom tržištu.

BANKE I RIZICI 35
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Euro je brzo doveo do integrisanog tržišta novca, i na taj način uticao na motive za
konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su uživale mnoge banke
na nacionalnim tržištima. Ovakav razvoj događaja je dodatno motivisao banke da se
konsoliduju da bi održale ranije poslove sa velikim korporacijama. Euro doprinosi i
povezanosti tržišta kapitala čija integracija ima tri glavna efekta na motive
konsolidacije banaka, tj. (1) stvara se povećani potencijal za generisanje prihoda sa
povećanjem tržišta; (2) postoji potencijal za ekonomije obima, smanjenje troškova i
(3) određena veličina institucije utiče na diversifikaciju rizika u toj industriji.

2.2.2. Sile koje koče konsolidaciju


Faktori koji koče konsolidaciju su najčešće regulative, greške u informisanju, kulturne
razlike, razlike u korporativnom upravljanju, troškovi upravljanja složenim sistemima,
poreska politika i sl. Oni se razlikuju od tržišta do tržišta i od zemlje do zemlje. 73 To
su uglavnom:
1. Zaštita “nacionalnih šampiona”- vlade mogu štititi domaće preduzetništvo
postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe
većinski udeo nekih institucija
2. Vlasništvo vlade nad finansijskim institucijama ograničava konsolidaciju
pošto bi ona morala da se izvede putem privatizacije
3. politika konkurencije - neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu
objašnjenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tržištu, neki merdžeri
moraju proći test vlasti nadležnih za konkurenciju u nekim zemljama, što
uključuje duga odlaganja, troškove i neizvesnost
4. profesionalne tajne - nacionalna regulativa koja se odnosi na prosleđivanje
podataka i poverljivost može delovati preventivno na konsolidaciju74
5. razlike u kulturi - koje se mogu javiti na korporativnom nivou, između
sektora, regiona ili zemalja, poslova sa stanovništvom i privredom, kod
internacionalnih merdžera i akvizicija (razlike u jeziku, načinu komunikacije,
potrebama klijenata, specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Ovi
faktori određuju lakoću, i troškove ulaska banke u različite oblasti i regione.
Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduzeća su smatrani
naročito problematičnim kod merdžera između jednakih. Pokušaji akvizicija

73
Npr. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera, što
objašnjava njihov mali broj. Ona se mogu smanjiti npr. merama vlade koja ih može
učiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. Struktura akcionara i
menadžmenta, zaštita prava malih akcionara takođe može ograničavati neprijateljska
preuzimanja. Za preuzimača može biti veoma rizično da izvede akviziciju bez
saradnje ciljnog menadžmenta i akcionara s obzirom na specifičnost bankarskog
poslovanja.
74
Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke “vrlo važne” smetnje
prekograničnoj konsolidaciji; od 15-20% ih smatra umereno važnim. Treba istaći da se
očekuje da će tokom vremena ove regulatorne razlike između zemalja isčeznuti, sa
tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice.

36 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
često postaju neprijateljski i neomiljeni u slučajevima kada postoji velike
razlike u poslovnoj kulturi: 75

6. neadekvatni informacioni tokovi - vrsta tržišne neefikasnosti koja može


povećati nesigurnost dobiti koja se očekuje od merdžera ili akvizicije. Oni
mogu biti pripisivani velikim razlikama u računovodstvenim standardima u
više zemalja i sektora
7. nedostatak kompatibilnosti finansijskih izveštaja – može ukazati na postojanje
neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija uključenih u
transakciju. Rastuća složenost velikih transakcija poslednjih godina je
povećala značaj međunarodnih računovodstvenih standarada u procesima
stvaranja M&A
8. problemi u proceni aktive
9. nedostatak transparentnosti - ako su informacije asimetrične i nesigurne i
ukazuju na skrivene troškove banka mora pažljivije proceniti rizik kada ulazi
u akviziciju
10. korporativno upravljanje – značajne su razlike u zakonima i regulativi
između zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menadžmenta
koje utiču na međusobne veze ova dva tela koja donose odluke, na njihove
relacije sa akcionarima, zaposlenim, kupcima, zajednicom i vladom.
11. Vlasnička struktura - organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i
donošenje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se
konsolidacija može smatrati validnom poslovnom opcijom.
12. struktura kapitala – načini povećanja kapitala variraju, tako variraju i
mogućnosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa donočenjem odluke o
konsolidaciji. Takav uticaj je čini se najveći kod preduzeća koja se uglavnom
zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme
13. postojanje defanzivnih strategija - odbrana od preuzimanja je najjača kada je
finansiranje iz privatnih izvora i veći deo vlasništva je u privatnim rukama.
Strategije odbrane uključuju isplatu provizija menadžerima, tzv. ”zlatne
padobrane” ili pravne i tehničke prepreke kao što su kompleksni ugovori o
vlasništvu (“otrovne tablete”) ili sklapanje tzv.cross-shareholdings sa drugim
institucijama
14. troškovi kompleksnosti - tj. podcenjivanje troškova ili kompleksnost
upravljanja velikim i heterogenim institucijama i teškoće prilagođavanja
drugim korporativnim kulturama76
15. poreska politika - konsolidacija može dovesti do smanjenja poreskih obaveza
ali kod prekograničnih merdžera direktni i indirektni troškovi nametnuti

75
Ne iznenađuje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvažnije
u pogledu konsolidacije prekograničnih integracija i integracija na različitim
segmentima,oko 70% ispitanika; 40% se izjasnilo da je smetnja i za domaće merdžere
koji uključuju preduzeća iz različitih segmenata industrije; oko 50% smatra da su
kulturna ograničenja srednje bitna kod oba tipa merdžera
76
Npr. strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr. kod investicionog
bankarstva sa stabilnijim kod životnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i
podcenjivanja snage kupaca

BANKE I RIZICI 37
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
oporezivanjem mogu investiciju učiniti nerentabilnom. Dvostruko
oporezivanje na teritoriji dve zemlje može biti prepreka konsolisdaciji.

2.2.3. Efekti konsolidacije, udruživanje i budući trendovi


Konsolidacija povećava koncentraciju finansijskih institucija, smanjuje rizik
geografskom diversifikacijom poslovanja, ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi
od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom. Može uticati na povećanje stepena
interdepedencije između velikih kompleksnih institucija kroz: (1) međubankarske
zajmove, (2) OTC derivate, (3) sisteme plaćanja i poravnanja i sl. Složenost
konsolidovanih institucija takođe otežava procenu njihovog stvarnog stanja i one su
izazov za regulatorne autoritete i supervizore pošto njihov porast može da ima
ozbiljne i teške posledice po finansijski sistem (domino-efekat).

Istraživanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme »ohrabrene novom


veličinom« ulaze u visokorizične transakcije, to može povećati sistemski finansijski
rizik. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku “prevelika da propadne” tj.
konsolidacija može da poveća moralni hazard kod velikih banaka ohrabrujući ih da
uđu u velike rizike i na taj način pogoršaju tržišnu disciplinu. Ona može redukovati
konkurenciju na finansijskom tržištu, povećati troškove likvidnosti za neke institucije,
uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog većeg uticaja na monetarnu
politiku. Istraživanja pokazuju da samo relativno male banke mogu povećati
efikasnost sa povećanjem velićine. Komercijalne banke i osiguravajuće kompanije
uglavnom beleže povećanu efikasnost kroz ekonomiju obima. Međutim, rapidne
promene koje se dešavaju na finansijskom tržištu mogu redukovati te efekte u
budućnosti.

Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tražnje i ponude na relevantnim


ekonomskim tržištima, uključujući velićinu i barijere za ulazak novih kompanija. Za
proizvode »retail bankinga«, ponuda i tražnja su geografski lokalnog karaktera. Tržišta
»wholesale banking« proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko -
investicione aktivnosti i poslovi na tržištu novca i deviznom tržištu, derivati i
upravljanje aktivom su nacionalnog ili internacionalnog obima pri čemu elektronsko
bankarstvo značajno redukuje konkurenciju. Istraživanja u Italiji i SAD pokazuju, da
komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije značajno smanjuju
odobravanje kredita malim preduzećima zbog povećanog rizika. To je šansa za druge
nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to tržište. Nove
tehnologije, kao što je »credit scoring system«, mogu omogućiti smanjenje rizika i
povećanje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije, malih i
srednjih preduzeća. Konsolidacija će se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju
provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za
određene tržišne segmente.

Udruživanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih


provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih
proizvoda i usluga. Udruživanje se vrši kroz M&A između banaka i drugih
nebankarskih finansijskih institucija što za rezultat ima stvaranje bankarskih holding
kompanija i finansijskih holding kompanija. U ove procese banke ulaze da bi lakše

38 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
izvršile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okruženju,
obezbedile opstanak, rast i razvoj. Neophodnost udruživanja proističe iz činjenice da
je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga teško ostvariti, jer su razlike
između istih gotovo neprimetne.

Prosečnom klijentu banke je potreban tekući račun, usluge bankomata, računi štednje,
brokerske usluge, zajam za automobil, osiguranje i hipoteka. Vođenje principom
ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udruživanje videle
mogućnost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni
finansijski super marketi), snize troškove i uvećaju profite. Naime, kroz unakrsnu
prodaju proizvoda i usluga tzv.«cross seling« na jednom mestu, se ostvaruju značajne
uštede u poslovanju i povećava obim prodaje istih. 77 Na taj način su stekle imidž i
prepoznatljivost na tržištu kao ”finansijske robne kuće” koje prate reklamni slogani
“Vaša banka-institucija koja pruža sve finansijske usluge”.

Značajnija udruživanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. godine su:

• MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION


• NATIONS BANK CORP. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES i WHEAT FIRST
• NATIONS BANK je kupila BOATMEN ’S BANCSHARES , BARNETT BANKS i BANK AMERICA
(BANK OF AMERICA)
• CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP., koja je vlasnik SALOMON SMITH
BARNEY su formirale CITIGROUP
• DEUTSCHE BANK (NEMAČKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK)
• CHARLES SCHWAB CORP. je kupio U.S.TRUST CORP.
• METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona
• CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON, LUFKIN i JENRETTE INC .
• UBS AG’S JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP
• BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravajućih društava, brokerskih kuća
i sl.

Manje banke, da bi opstale na visokokonkurentnom tržištu, »spas«« nalaze u


specijalizaciji poslova »krojenih po ukusu« malog biznisa, ličnom pristupu i
marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za
finansijskim proizvodima i uslugama. Krajnja budućnost bankarskog sektora još nije
poznata!

Budući trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz sledeće scenarije.

Scenario1: Univerzalne institucije.


Ovaj trend se očekuje i u budućnosti, postojaće dalja konsolidacija i udruživanje
izmedju finansijskih institucija, ali i ne-finansijskih entiteta kao što su proizvodjači iz
domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija, poštujući činjenicu da će sa
daljim rastom preduzeća rasti i njihova kompleksnost i teškoće u upravljanju. Praznine

77
Pierce J., The Future of Banking., Yale University Press, New Haven, 1991., str. 74

BANKE I RIZICI 39
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr. za vođenje malih i
srednjih preduzeća npr.u poljoprivredi.

Scenario 2: Specijalizovane institucije.


Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu, ali u
segmentu prodaje regionalno prisustvo može biti pod pritiskom pošto su prednosti
obima ograničene razlikama u lokalnoj kulturi. Optimalna veličina i struktura
institucija može zavisiti delimično i od veličine tržišta na kome institucija posluje.
Shodno tome, scenario specijalizovanih institucija se ne preporučuje za mala tržišta,
već za velika kao što je tržište SAD, koje u ovom pogledu ima perspektvu.

Scenario 3: Ugovorno bankarstvo.


Finansijske institucije se u budućnosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i
vertikalnu integraciju, odvajanje “proizvodnje” i “isporuke” finansijskih proizvoda
korisnicima. Zavisno od komparativnih prednosti određene banke, ona mora da
proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi, a druge može nabavljati od
specijalizovanih proizvođača (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru).

Konkurencija će se zasnivati na brendovima, kvalitetu proizvoda i usluga i cenama.


Dobar primer može biti internet bankarstvo. Mostovi između personalnog finansijskog
softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u
pouzdanosti, bezbednosti, digitalnim potpisima itd., mogu učiniti mogućim da internet
podrži sve finansijske usluge.

Iako će se konsolidacija između ponuđača finansijskih usluga nastaviti u kraćem roku,


dugoročno gledano neke će propasti. Različiti specijalizovani proizvođači, npr. u
oblasti procesa plaćanja, bi se takođe mogli konsolidovati. Kako će se sve to
izbalansirati ostaje nam da vidimo u budućnosti.

2.3. TRENDOVI PROMENA I KONKURENTNOST BANAKA

2.3.1. Konkurentnost i opstanak banaka na tržištu


Videli smo, da su navedeni trendovi promena značajno redukovali broj banaka na
finansijskom tržištu.78 Tako na pr. u SAD, banke su samo pre jednog veka držale dve

78
Klijenti mogu otvoriti tekući račun u npr. SAD-u kod lokalne komercijalne banke,
štedno – kreditne zadruge, mutual štedne banke, kreditne unije, brokerske kuće, kao
što je Merrill Lynch, ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao što je Charles
Schwab. Takođe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a, (softverske kompanije koja
omogućuje plaćanje rauna putem svog Qicken softvera), ili kod virtuelne banke
(celokupno poslovanje obavlja preko interneta). Oni koji žele kreditnu karticu mogu
da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije, benzinske pumpe, robne kuće ili
nacionalne finansijske kompanije. Može se takođe dobiti i kartica General Electric-a,
General Motorsa-a, Ford Motors-a, Prudential-a, Merrill Lynch -a, Charles Schwab-a,
IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih

40 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
trećine ukupne finansijske aktive, a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu
(2003 godine je iznosilo samo 22,7%). 79 Na tržištu EU su dominantne još uvek
komercijalne banke i štedionice. 80 Učešće ostalih finansijskih institucija je malo, ali u
postepenom porastu. Zahvaljujući deregulaciji »bankarstvo je iz stanja ograničene
konkurencije došlo u stanje povećanog rivalstva«.81 Konkurentnost je značajno porasla
i postavlja se pitanje “šta je banka, a šta nije?”

Da bi opstale na tržištu, banke su prinuđene da se »otimaju« za klijente sa drugim


nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama, osiguravajućim
društvima, penzionim fondovima, institucionalnim investitorima i sl.), da se uključuju
u razne poslovne aktivnosti kao što su: osiguranje, lizing, faktoring, upravljanje
diversifikovanim portfolijima utrživih hartija od vrednosti i sl. Takođe se sve više
orjentišu na tržišta, prihvatanjem i primenom nove menadžment i marketing filozofije
upravljanja bankom, da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom
globalnom tržištu.

Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim
konglomeratima. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom tržištu SAD82 je
dovela do nastanka žestoke konkurencije i ulaska nebankarskih konkurenata na
bankarsko tržište SAD. To se kasnije reflektovalo i na tržišta drugih zemalja.

2.3.2. Konkurencija na tržištu depozita i kredita


Vreme regulacije je »primoralo« banke da osmisle različite metode privlačenja
klijenata u sferi štednje i depozita (organizovanje ručkova u prestižnim restoranima i
društvene igre, različite vrste poklona, aparati za domaćinstva i sl.) u cilju
diferencijacije usluga od drugih. Ograničena ponuda, visoka stopa inflacije i pad
kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih
institucija. 83 Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja čine

kompanija. Klijenti imaju više izbora nego ikada pre


79
Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John
Wiley&Sons, 2005., str. 15
80
Učešće komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kreće: u Francuskoj 54%,
Nemačkoj 47,9%, Španiji 55,7% Italiji čak 81%.
81
Canals J., » Universal Banking. International Comparisons and Theoretical
Perspectives« Clarendon Press, Oxford, 1997., str 327
82
Glass Steagall zakon je stvorio tri razliita sektora: komercijalno bankarstvo,
investiciono bankarstvo i osiguranje. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko
vezane za bankarstvo i ograničio spektar aktivnosti koje kompanija može da ima ako
poseduje banku. Mc Faden zakon je ogranićio geografsko tržište banaka tj. Države u
Sad su odlučivale strukturi filijala banaka na domaćem i međunarodnom tržištu.
83
Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New
York, 2003., str 8
Merrill Lynch je prvi počeo otvaranjem kamatonosnog tekućeg računa (interest
bearing cheking account) što je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money
Market Mutual fondovi, kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka. Oni su
ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa tržišta i investirali ih u hartije od

BANKE I RIZICI 41
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
dostupnim informacije o raspoloživoj ponudi na finansijskim tržištima širom sveta. Ne
čudi onda što je konkurencija na tržištu štednje i depozita oštra!84

Slično je i na tržištu kredita. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj


korisnika kredita. Visoki troškovi izvora sredstava, pritisak konkurencije i niske
kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike
klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti
posredstvom fondova) od bankarskih kredita. 85 Banke su taj problem pokušale da
prevaziđu ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generišu proviziju.
Male i srednje banke su nastavile da se koncentrišu na kredite, jačanjem veza sa
glavnim klijentima, marketing orjentacijom i prilagođavanjem politike cena.

2.3.3. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova


Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva, garancija, starateljske
poslove, savetodavne usluge, STAND BY akreditive, fjučerse, opcije, svopove, menjačke
poslove, lizing, osiguranje i sl. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i
pružaju velike mogućnosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih
poslova. Njihovim obavljanjem banke mogu ući u veliki rizik odnosno, mnogo

vrednosti (Tresaury Bills), depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od


vrednosti. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. godine uvećali
aktivu sa 10,8 na 186mlrd$. U tom periodu državne obveznice na tri meseca su imale
za 9% veću kamatu nego banke. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987.
god. bankama dozvoljeno da nude slične uslove.
84
I druge kompanije kao što su American Expres, GE, Household International, Sears
i sl. pod sličnim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogućnost da
investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu. Cilj je da se klijenti
zadrže na duže rokove, često se kreiraju nove usluge kao popusti na životno
osiguranje, popusti na putovanja, razni paket aranzmani, itd.
85
Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New
York, 2003., str. 10
Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije
i one su izgubile korporativne korisnike kredita, koji su ih zamenili komercijalnim
hartijama po nižoj ceni. Tek 1987.god. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju
hartijama od vrednosti, ali do tada su izgubile značajan broj klijenata u korist
investicionih banaka i fondova. Razvoj Junk Bonds tržišta je proširio konkurenciju na
tržištu kredita na srednja preduzeća koja su kao zajmotražioci niže reputacije. 1980-
tih, nekoliko investicionih banaka, ubedilo je investitore da su obveznice nekih
preduzeća (rangirane kao Ba) solidne investicije. Prosečna kamatna stopa na depozite
u bankama, je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3,5% ili čak 5% bila i više
nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. Preduzeća emitenti su na taj način
došla do velikih izvora sredstava na duži rok i pod povoljnijim uslovima od
bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila niža od cene bankarskih kredita). I danas
je tržište Junk Bonds veoma aktivno, one su indikator monetarne politike (na bazi
razlike između kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozičnih državnih obveznica).
Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu količinu kvalitetnih kredita i kamatnu maržu i
povećao rizik za banke.

42 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
zaraditi ili izgubiti. Ovaj trend nije bez rizika. Banke preuzimaju potencijalne
obaveze, i u slučaju da treće lice ne izvrši obavezu za koju je banka izdala garanciju
ili izvršila plaćanja banka snosi rizik transakcije. 86

Sekjuritizacija je finansijska inovacija, vanbilansna aktivnost banke, kojom se sredstva


banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom
tržištu. Naime, banka odobri zajam, a sa druge strane proda hartiju od vrednosti, za
koju kao zalogu koristi odobreni zajam. Na taj način se “uklanja” kredit iz bilansa
banke i rasterećuje kapital za nove plasmane, tj. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog
portfolija banke.

Rast kredita, kao rizičnih plasmana, obavezuje banke da povećaju obavezne rezerve i
kapital, a to je skupo i smanjuje profit banke. Pripadajuću kamatu investitoru koji je
kupio hartiju od vrednosti podržanu aktivom (asset – backed securities) banka plaća u
kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog)
zajma. Prikupljena sredstva od kamate i glavnice po osnovu zajma, banka koristi da
ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti, ali prvo sebi uzima proviziju.
Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom, regulatori dozvoljavaju da
banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje. Ona ne mora da odvaja
rezerve u slučaju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze, tako da
se ukupna količina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje, te se povećava
likvidnost banaka. Sekjuritizacija eliminiše i kamatni rizik, ona je u ovoj ulozi
investicioni bankar koji zarađuje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja
kreditnog rizika.

Proces je skup zbog troškova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne


garancije (poboljšanje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane
osiguravajućih kuća i drugih institucionalnih investitora; banka za tu uslugu plaća
naknadu). Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama
ročnosti, veličine, cene, kolaterala i sl. Hipoteke su najpopularnije jer su slične širom
svih tržišta. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni
jer su više izloženi riziku. Visokorizični krediti malim i srednjim preduzećima se retko
sekjurtizuju zato što je teško odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u
emitovanju hartija od vrednosti.87

86
Ovo je dramatično demonstrirano krajem 2001. i početkom 2002. godine sa
bankrotom ENRON-a i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. Kako su se ove
nefinansijske kompanije približavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima
zatvorile tako da su neophodna sredstva tražili od banaka. Tako da neposredno pre
bankrota ENRON i KMART su povećali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki
deo kredita otpisale, a drugi ugovorile po većoj kamati. Banke su ubrzo shvatile da su
sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom. TYCO nije propao ali je ušao u
ogromne dugoročne dugove, koje je akumulirao ne emitujući hartije od vrednosti već
od bankarskog sektora.
87
Barjaktarović, M. »Sekjuritizacija aktive u bankama«, Bankarstvo, Udruženje
banaka Srbije, Beograd, 1/2004. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su povećale
beskamatne prihode za 0,7% (od 1985-2000 god.).

BANKE I RIZICI 43
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

2.3.4. Konkurencija na polju razvijanja uslužnih programa


Bankama konkurišu i multinacionalne kompanije kao što su GENERAL MOTORS, FORD,
DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce,
osnivaju auto-dilerske kuće i razvijaju slične programe unapređenja programa
prodaje. Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti
može meriti sa profitabilnošću komercijalnih banaka. Njihova strategija se bazira na
stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih
stvari koje prosečni ljudi kupuju.

Platni promet je za banke postao visoko konkurentno tržište koje se sve više bazira na
elektronskim sistemima plaćanja. Zašto se Microsoft posmatra kao pretnja bankama?
Mnogi analitičari tvrde da je to zbog tehnološkog napretka i rapidnog porasta
obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart),
mreža bankomata (ATM) i Interneta. Gotovina još uvek dominantna po pitanju broja
transakcija, ali su iznosi minimalni. Transakcije na veliko, korišćenjem elektronskih
platnih sistema FEDWIRE i CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki. Čekovi su drugi
najkorišćeniji metod plaćanja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000. godini.),
dobijaju na značaju uvođenjem elektronskog čeka.

Investiciono bankarstvo 88 odnosno, investicione banke nude usluge emisije i trgovine


hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u poslovima M&A, poslove upravljanja
aktivom klijenata, visoke zarade na špekulativnim visokorizičnim poslovima na
finansijskom tržištu i sl. (MERRILL LYNCH, MORGAN STANLEY itd.)

2.3.5. Stvaranje nebankarskih institucija


Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata
karakterističnih za visoko razvijene tržišne privrede. Druge zemlje imaju znatno
skromniju strukturu ovih institucija. To su:

 štedna i kreditna udruženja - specijalizovana za trgovinu štednim depozitima i


odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i
domaćinstvima 89
 štedionice - trguju štednim depozitima, odobravaju potrošačke kredite i
hipotekarne zajmove domaćinstvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog
kvaliteta 90

88
Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New
York, 2003., str. 17
89
npr. Atlas Savings and Loan association, više o instituciji na: www. atlasbank.com,
www.flatbush. com
90
npr. Washington Mutual, i American federal Savings Bank:
www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com)

44 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu

 kreditna udruženja - prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim članovima


kao neprofitna udruženja pojedinaca koji imaju zajedničke karakteristike, npr.
istog poslodavca91
 fondovi tržišta novca - prikupljaju kratkoročna likvidna sredstva od pojedinaca i
institucija koji kupuju učešće u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkoročne
hartije od vrednosti92
 investicioni fondovi - javno prodaju akcije koje predstavljaju učešće u vrednosti i
dobit od pula akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se
profesionalno upravlja 93
 hedžing kompanije - prodaju akcije na tržištu u okviru velike grupe različitih vrsta
kapitala (uključujući investicije u robu, nekretnine i druga manje likvidna i
rizičnija sredstva) i ta oblast je još uvek u velikoj meri, van potpune regulative 94
 brokerske i dilerske kompanije - kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime
svojih klijenata i za svoj sopstveni račun, investiraju i pružaju profesionalne
savetodavne usluge korporacijama i državama 95
 finansijske kompanije - odobravaju zajmove trgovinskim preduzećima,
pojedincima i domaćinstvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom tržištu96
 finansijske holding kompanije ili konglomerati – prodaju sve vrste finanijskih
proizvoda i usluga97
 osiguravajuće kompanije – štite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih
polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduzeća i pojedinaca
 penzioni fondovi - institucije za ugovornu štednju, sredstva usmeravaju u
kupovinu državnih obveznica, obveznica preduzeća i u stambene kredite (niski
prinosi, visoka stabilnost)

91
npr. American Credit Union of Milwaukee, Chicago Post Office Employees Credit
Union ; www.americancu.org. www.mycreditunion.com.
92
npr. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund
www.franklitempletion.com, www.scuder.com
93
npr. Fidelity i The Vanguard Group www.fidelity.com, www.vanguard.com
94
npr. Mangum Group, Turn Key Hedge Funds; www.magnum.com,
www.turnkeyhedgefunds.com)
95
npr. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly; www.smithbarney.com,
www.morganstanley.com
96
npr. Household Finance, GMAC Financial Services www.household.com.,
www.gmacfs.com.
97
npr. GE Capital, UBS Warburg AG, Capital One Corporation; www.gecapital.com,
www.ubswarburg.com, www.capitalone.com

BANKE I RIZICI 45
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
 druge kompanije koje pružaju finansijske usluge - se specijalizuju za hipotekarne
zajmove, kreditiranje preduzeća, faktoring ili lizing poslove, 98 emitovanjem
komercijalnih papira i dugoročnih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno
od banaka.

98
General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasništvu General
Electrica i najveća kompanija za pružanje finansijskih usluga i velikim stepenom
diversifikacije istih. Pored finansiranja kupovine automobila, Associates First Capital,
Household Finance, American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp.
GECS takođe odobrava razne potrošačke i komercijalne kredite (174 mlrd. od ukupno
425 mlrd. sredstava u 2001. god.). To su veličine koje čine GECS konkurencijom i
največim bankama u Americi. Najvećih dvadeset kompanija koje pružaju finansijske
usluge imaju ukupna sredstva veća od 10 mlrd. Mnoge od njih su u vlasništvu neke
matične kompanije, kao što je GECS, čiji je profit u 2001. god. iznosio 5.4 mlrd$, dok
je dobit GE iznosila 13.7 mlrd$.

46 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 47
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Glava 3.

TRANZICIJA, MENADŽMENT I
LIDERSTVO U
BANKARSTVU

48 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu

3.1. PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI

3.1.1. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoistočne Evrope


Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno zaštićena industrija
restrikcijama ulaska stranih i osnivanja domaćih banka. Kao takva omogućila je sebi
»luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske
kamatne marže kreira enormne profite. Međutim, globalizacija se proširila i na ovaj
deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari način poslovanja,
deregulišu i otvore tržište za strane investitore. Ove promene su značajno povećale
konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija, privatizacije
državnih banaka, konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo tržište. 99

Bankarski sektor Centralne i Jugoistočne Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku


poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005. godine.). Reforme finansijskog sektora u
tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. Imajući u vidu
da je »alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru – što je u
kompetenciji finansijskog sektora - od ključnog značaja za performanse ukupne
ekonomije. 100 Cilj tranzicionih ekonomija je bio, za neke je još uvek, da izgrade
robustan bankarski sistem što je u tesnoj vezi sa oporavkom preduzeća. Nizak nivo
štednje stanovništva, kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio
ključni problem u finansiranju i oporavku preduzeća.

Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio:

• svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije,


• rekapitalizaciju banaka,
• redefinisanje poslovnih strategija.

Vlasnička transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno


orjentisanih preduzeća putem stranih direktnih investicija i zajedničkih ulaganja (nova
znanja, proizvodne tehnologije, korporativno upravljanje - bolje performanse).
Vlasnička transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim
renomeom, jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom. One su
preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih tržišta.
Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogućnost da »odu na istok«.
Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999.godine povećao sa 8% na 56%.
Mađarska je preuzela lidersto u procesu privatizacije, i krajem 1999. godine strano
učešće je bilo više od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. Isti procenat je zabeležen u
Češkoj Republici (u Poljskoj 53%). Ovo je veliki i dinamičan region sa izvanrednim

99
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D,. The banking
industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic
stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006., str. 3.
100
O tome više u: Stiglitz J., “The Role of State in Financial Markets”, Annual
Conference on Development Economies, The World Bank, 1994., Washington.

BANKE I RIZICI 49
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
mogućnostima rasta i prosperiteta. 101 Ukupna veličina bankarskog sektora u ovim
zemljama je još uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije.

3.1.2. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasništva


Ulazak stranih banaka sa reputacijom, velikim iznosima kapitala i visokom
tehnologijom razbija oligopolsku strukturu domaćih banaka i stvara pogodan ambijent
za povećanje konkurentnosti. Ključni problem je bio rekapitalizacija banaka, tj.
uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu
toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi. 102 Za
rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-
a. Najuspečniji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih
licitacija da bi se obezbedila transparentnost.

Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menadžment
timova koji bi sproveli uspešno taj posao. Nedostatak poverenja u banke je loše uticao
na potražnju za akcijama banaka. Iskustva Mađarske i Češke ukazuju da se isplati
„čišćenje“ bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije.
Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke, neisplaćene obaveze, porezi i
sl.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budućnosti. Potencijalni kupci obično
traže neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omogućio prodaju kupljene
imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila loša. Sve
zemlje su, izuzev Poljske, ponudile garancije tzv. „prstenasto ograđivanje“. Ali čak i
sa vladinom garancijom mogu proći godine dok se bilansi ne očiste od ranijih
„grehova“.

U nekim od država privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih


interesa, tj. straha od koncentracije vlasništva u rukama bogatih pojedinaca,
korporacija i finansijskih institucija. Mehanizam uticaja države je osmišljen kao, udeo
koji daje državi pravo da stavi veto na strateške odluke banke. Na taj način se
obezbeđuje zaštita od mogućih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. S druge strane
ovakvi aranžmani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o
budućem netržišnom uticaju države na komercijalne odluke tih banaka.

Nasleđe nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna


primena, su doveli do propadanja većeg broja novoosnovanih banaka. Velike državne

101
Osam novih zemalja se pridružilo EU u maju 2004. god.: Poljska, Mađarska. Češka,
Slovačka, Slovenija, Estonija, Latvija i Litvanija. Ove zemlje su sprovele
odgovarajuće zakonske i institucionalne reforme, ostvarile visok rast per capita
dohotka, bitno smanjile učešće države u u industrijskom i bankarskom sektoru,
ostvarile visoko učešće stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske
intermedijacije.
102
Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih tržišnih
kriterijuma da ne bi ponovo došlo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se
na selekciji kreditnih zahteva, korišćenju kolaterala i zaštitnih klauzula, kao i na
uvođenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima

50 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
banke su bile opterećene nenaplativim lošim zajmovima, nedovoljnim osnivačkim
kapitalom iz tog perioda, nedostatkom upravljačkih veština, političkim pritiscima i sl.
Mađarska je većinu banaka prodala inostranim strateškim partnerima (10 banka od
1995-2000.godine). Akcije najveće OTP banke su prodate preko berze malim
investitorima zadržavanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje državi pravo
veta na izbor izvršnog odbora i supervizora. U Češkoj Republici nakon razočarenja u
vaučersku privatizaciju realnog sektora, vlasti su odlučile da prodaju tri najveće
državne banke.

U Bugarskoj je privatizacija banaka završena 2003. godine. Strane banke poseduju


više od 80% tržišta, uključujući pet vodećih banaka koje kontrolišu polovinu tržišta. U
Rumuniji je velika državna banka BCR prodata Erste banci, dok je prodaja druge
velike banke CEC u toku (2006.godina.). Stranci poseduju ¾ bankarske aktive, dok 5
vodećih stranih banaka drže 2/3 tržišta. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90%
bankarskog sektora, pet vodećih stranih banaka pokriva ¾ tržišta. Privatizacija u
Albaniji je završena 2004.godine prodajom Štedne Banke Raiffeisen banci.

Učešće stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. godine:
Slovačka i Češka 95%, Hrvatska 90%, Mađarska 85%, Bugarska 80%, Poljska Srbija i
Rumunija oko 70%, Slovenija 40%. 103 Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu
(ukupna angažovana aktiva 70mlrd€), zatim Erste Bank (oko 50mlrd€), Raiffeisen
banka (oko 42mlrd€), KBC i Societe Generale oko 39 mlrd€.

Stepen finansijskog posredovanja, mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a,


2005.godine je dostigao 66% u Jugoistočnoj Evropi. Mada predstavlja značajno
poboljšanje, to je još uvek ispod prosečnog nivoa od 80% u novim zemljama
članicama EU, ili 224% u Evro zoni. Hrvatska zauzima vodeće mesto 114%, BiH
80%, Bugarska 78%, Rumunija 54%, Srbija 46%.104

3.1.3. Finansijska intermedijacija i efekti opštih promena


Banke u ovom regionu karakteriše agresivna tržišna penetracija i oprezna politika
odobravanja zajmova, uglavnom privredi. Krediti stanovništvu beleže veliki rast u
odnosu na GDP u celom regionu. Srbija takođe beleži značajan rast potrošačkih
zajmova, što remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvođenjem
restriktivnih mera od strane centralnih banaka (povećanje kamatnih stopa, obaveznih
rezervi). Zajmovi se često koriste za uvoz potrošačkih roba što povećava
spoljnotrgovinski deficit. Hipotekarni krediti takođe beleže značajan rast (kao % GDP-
a u 2005.g.): u Hrvatskoj 12%, Mađarskoj 11%, Češkoj 9%, Poljskoj 7%, Bugarskoj
5%, Slovačkoj 4%, Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a.

103
Učešće stranih banaka posle restrukturiranja bankarskih sistema.
104
U Belorusiji je veliko učešće državnih banaka i proces restrukturiranja je u
najranijoj fazi. U Ukrajini su ostale dve državne banke, Oshadbank i Ukreximbank, sa
ukupnim tržišnim učešćem od 10%, koje su planirane za privatizaciju. Ekonomski
oporavak je doveo do smanjenja učešća loših zajmova i stabilizovanja povrata na
prosečnu aktivu za ceo bankarski

BANKE I RIZICI 51
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Banke alociraju sredstva u državne hartije od vrednosti. Međutim, u skorije vreme
postaju manje atraktivne pošto pada prinos. Uprkos porastu potrošnje, depoziti su
takođe pokazali značajan rast, u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno
Češkoj i Hrvatskoj 65%, Bugarskoj 60%, Sloveniji i Slovačkoj 55%, Mađarskoj i
Poljskoj 35%, Rumuniji i Srbiji 25%).105 Navedeni podaci ukazuju na povratak
poverenja u banakrski sistem u regionu.

Zakonom propisani viši nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se
konsoliduju, naročito one sa slabim performansama. Takva konsolidacija je
obezbedila neophodni kapital, novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema
bankarstvu razvijenih tržišnih privreda kroz:

• uvođenje novih efikasnih tržišnih koncepcija i filozofija poslovanja


(marketing i menadžment),
• agresivnu tržišnu penetraciju,
• korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka,
• uvođenje novih analitičkih i tehnoloških postupaka,
• akvizicije domaćih sa stranim bankama,
• povećanje profitabilnosti i poboljšanje drugih performansi ne samo banaka
već i preduzeća
• povećanje konkurencije u bankarskom sektoru i sl.

Međutim, cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih domaćih


kompanija ili grana, dok domaćim bankama ostaju neprofitabilna i visokorizična
preduzeća.

Elektronsko poslovanje u regionu još uvek nije pretnja tradicionalnom načinu


poslovanja, bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. Efikasnost
informacione tehnologije je najveća na finansijskim tržištima u poslovima sa
hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating). To
podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i tržišta, berze, tržište
novca, tržište kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve
finansijske infrastrukture.106 Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je
najveća u operativnim transakcijama.

Najviše su u upotrebi bankomati (ATM), kreditne i debitne kartice, upotreba interneta


što značajno redukuje troškove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije
(mreže filijala). Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogućnosti
investiranja i donošenja upravljačkih odluka banaka da iskoriste savremene strategije
rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udruživanja, redukciju troškova i povećanje
profitabilnosti. Dodatno ih opterećuje i »digital devide« pristup bankarskim servisima

105
Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (različiti brojevi iz 2005-
06.god.)
106
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D., “The
banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and
systemic stability- an overview”, Bank for International Settlements, 2006., str. 4

52 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
koji će uglavnom biti primenljiv za klijente višeg obrazovnog nivoa dok će servisi za
siromašnije postepeno iščezavati.

Dezintermedijacija bankarskog poslovanja »plaši« banke da ne izgube postojeće


klijente. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i čvršće veze sa
korporativnim klijentima, primenom marketing koncepta i drugih priznatih veština
upravljanja u bankama razvijenih tržišnih privreda. Smanjile su operativne troškove i
koncentrisale se na ključne poslove koji generišu visoke stope prinosa.

3.2. SVOJINSKA I POSLOVNA TRANSFORMACIJA BANAKA

3.2.1. Tranzicioni procesi u našem bankarstvu


Osnovne karakteristike socijalističkog bankarstva u našoj zemlji su bile:

• veoma jak uticaj države i kontrolnih institucija na poslovanje banaka, jak


uticaj političkog faktora na poslovanje banke na svim nivoima, od opštine do
federacije
• nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike, promašene
investicije
• nizak nivo automatizacije poslovanja, kompjuterske tehnologije,
telekomunikacija i automatizacije itd.
• krute i statične forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera
radnog odnosa
• odsustvo svake vrste korporativnog planiranja, naročito strategijskog
planiranja
• nekonkurentnost među bankama i mali gotovo simboličan broj drugih
finansijskih institucija
• odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione
projekte. 107

Oko 80-tih god. nastaje period privredne, društvene i političke krize (vraćanje
inostranih dugova, usporenja, stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka,
pad investicija, visoke stope inflacije, pad životnog standarda, politički i oružani
sukobi i sl.). Raspad SFRJ 1991.godine, rat, sankcije, bombardovanje je dovelo do
postepenog kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje
sa ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama. Pojavljuju se piramidalne
banke, kamata na devizne štedne uloge dostiže i do 18% na mesečnom nivou.108

U razvoju našeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas, u uslovima


107

dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije


(NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije, poslovne banke nisu to bile u pravom smislu.
One su bile izvršioci organa vlasti i pojedinaca, i kreditirale “što šta” što bi opet “neko
ocenio da treba”, a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa.
Tako su u zemlji “nicali” investicioni objekti koji su svojom neefikasnošću, neradom i
gubicima bili opterećenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede.
108
Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand, ukupni potencijalni
gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD. Nepovoljni

BANKE I RIZICI 53
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI

Država počinje emitovati enormne količine novca, čijom nominalnom vrednošću ne


može da pokrije ni troškove štampe novčanica. Hiperinflacija tokom 1993.g. prelazi
na godišnjem nivou 352,459,275,105,195%. U drugoj polovini januara 1994.godine je
uveden stabilizacioni program, novi dinar je fiksno vezan za nemačku marku 1:1 i
prekinuta hiperinflacija.

Proces tranzicije banaka je počeo 2001.g. kada je na domaćem tržištu postojalo blizu
90 banaka. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije
uzrokovano nemogućnošću podizanja devizne štednje, hiperinflacijom, gubitkom
gotovo u celini dinarske štednje, gubitak dinarske i devizne štednje u piramidalnim
bankama. Shodno tome, strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj:
vraćanje poverenja u bankarski sistem, stvaranje trajno profitabilnih banaka, brzo i
efikasno restruktuiranje u ‘jednom potezu’, utvrđivanje realnog bilansa stanja i
bilansne strukture banaka, angažovanje inostranih finansijskih institucija u procesu
restruktuiranja i privatizacije banaka. Ključni faktori za ostvarivanje ove strategije su
bili: unutrašnja politička podrška, opšta ekonomska situacija u zemlji, finansijska
podrška međunarodne zajednice, raspoloživost finansijskih sredstava za ove namene,
dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju, itd.

Restruktuiranje je bilo predviđeno po fazama i to:

1) priprema za intervenciju od 12.2000- 06.2001.godine.;


2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001.godine.;
3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. do marta
2002.godine.;
4) privatizacija banaka od 2002.godine.

Neke banke su likvidirane, uključujući četiri velike (Beogradska banka, Beobanka,


Jugobanka i Invest banka), neke su pripojene drugima, a ostale privatizovane. Danas u
Srbiji posluje 38 banaka. Strane banke, u zavisnosti od načina na koji su ušle na naše
tržište, delimo na greenfield i ostale strane banke. Greenfield banke su banke čiji
način ulaska nije bio kupovina neke domaće banke, već su direktno otvorile svoje
predstavništvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank, Hypo-Aplpe-Adria Bank,
HVB Bank, Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank).

Od kraja 2004.godine ulazak stranih banaka na naše tržište se vezuje za kupovinu


domaćih banaka u državnom ili privatnom vlasništvu (Banca Intesa, Alpha Bank, EFG
Eurobank, National Bank of Greece, Erste Bank, Laiki Bank, Volksbank, Credit
Agricole Group, Piraeus Bank i dr.). Bankarski sistem u periodu 2003-06. godine je

razvoj kasnijih događaja samo je još više ispoljio već postojeće probleme, ali
stvorio i nove, još veće (raspad SFRJ, rat, sankcije, bombardovanje), što je
dovelo do postepenog prestanka rada privrede, jačanja sive ekonomije radi
preživljavanja, i dovelo celu zemlju u stanje siromaštva. To je dovelo do
kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa
ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama

54 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
zabeležio značajan rast, bilansna suma i plasmani komitentima su udvostručeni, dok
depoziti komitenata beleže značajan rast. 109 Usled nerazvijenosti finansijskog tržišta u
Srbiji, plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi, dok je kretanje obaveznih
rezervi banaka kod NBS i repo plasmani, odraz napora NBS da steriliše visoku
likvidnost sistema (Prilog broj 1.)110

Septembra 2006. privatizacija državnih banaka je završena. Činjenica je da će se sa


konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. Mora se i
dalje jačati poverenje u naš dinar, sprečiti eventualni budući monetarni udari i što pre
stvoriti uslovi, pored interne, za njegovu eksternu konvertibilnost. Pored toga, oživeti i
osnažiti bankarski princip sigurnosti, tj. zaštititi depozitare preko osiguranja štednje
stanovništva, te preko principa stabilnosti zaštititi bankarski sistem zemlje od mogućih
lančanih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. domino efekta.
Takođe je veoma važno obezbediti takvu bankarsku tržišnu strukturu, da bi se, pod
dejstvom konkurencije, zaštitili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog
ponašanja pojedinih banaka.

3.2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka


Promene u domenu upravljačkih procesa
Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka, naročito u domenu jačanja
upravljačkih procesa. Više su se osetile u poslovanju tržišno orjentisanih banaka, ali s
obzirom na njihovo širenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na
bankarskim tržištima bivših tranzicionih ekonomija. Instrumenti prilagođavanja
banaka navedenim promenama su u efikasnom menadžmentu i efektivnom liderstvu
koji mogu da:

1) poprave performanse zaposlenih,


2) razviju proizvode i usluge koje traži tržište,
3) razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu,
4) povećaju produktivnost,
5) poprave kvalitet usluga,
6) razviju prodajnu kulturu111 i

109
Početak vraćanja tzv. stare devizne štednje, konverzijom duga u državne obveznice,
se smatra početkom vraćanja poverenja u bankarski sistem. Od tog momenta polako je
počela da raste dinarska i devizna štednja na računima poslovnih banaka, još uvek je
daleko od zadovoljavajućeg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. 3-4 mlrd.
eura je još “pod dušecima”). Prikupljena štednja je pretežno u stranoj valuti, a veoma
mali procenat je u dinarima. Najnoviji podaci za kraj 2009.godine pokazuju da u
našim bankama ima preko 6 milijardi eura devizne štednje.
110
Više o tome u: Ždrale J.: „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska
strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“, Kvartalni monitor-
ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, Beograd, 4/2006.
111
Ćurčić U., Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje bankom,
bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002.,
str. 32

BANKE I RIZICI 55
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
7) set konceptualnih, humanih i tehničkih veština i sl.

Naime, polazi se od toga da «lideri podstiču ljude i vuku ih napred za sobom, stavljaju
fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije, počinju sa vizijom i fokusiraju napore
kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. Menadžeri stavljaju akcenat na fizičke
interne resurse banke, njen kapital, tehnologiju, opremu, i sa sa više efekata
upravljaju onim što je već postojeće nego što menjaju “status quo”. Oni treba da
predvide tok i pravac budućih promena u okruženju, da reaguju na njih
prilagođavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili očekivani rezultati.

Od njih, ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja, sposobnosti, veštine kao i
napor u uspešnom rešavanju poslovnih problema banke. Pod pritiskom konkurencije
oni su u stalnom nastojanju da poboljšaju performanse, finansijske, marketingške i
upravljačke ciljeve i ključne korporativne ciljeve:

• dodatnu vrednost,
• rast i
• razvoj banke.

Loš menadžment i slabi lideri vode u probleme banku, loše strategijske i taktičke
odluke je mogu koštati bankrota. Kvalitet menadžmenta je u: načinu rukovođenja,
uspešnoj kontroli faktora uspeha banke, primeni marketing koncepcije, upravljanju
informacijama, primeni savremene tehnologije, razvoju inovacija proizvoda i usluga,
konkurentskoj bazi troškova, upravljanju rizikom, strategijskom planiranju i
adekvatnosti kapitala.

Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka


Marketing je “analiziranje, organizovanje, planiranje i kontrola izvora orjentisanih
prema kupcima, politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i želje
određenih kupaca pri rentabilnom poslovanju”. 112 Marketing je »profitabilno
zadovoljavanje potreba«. 113 Marketing menadžment je umetnost i nauka izbora ciljnih
tržišta i sposobnost pridobijanja, zadržavanja i povećanja broja kupaca putem
stvaranja, isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce. 114

Počeo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina, u formi reklame i promocije da bi


zainteresovao građane za štednju. Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne
konkurencije koju je ona donela i drugih promena na tržištu. Marketing postaje
sredstvo, značajan instrument, koncepcija i poslovna filozofija prilagođavanja i borbe
banaka za opstanak na deregulisanom tržištu. On usmerava poslovanje banke na
zadovoljavanje potreba, zahteva i želja sadašnjih i budućih korisnika proizvoda i
usluga, koja na toj osnovi ostvaruje opstanak, rast i razvoj uz zadovoljavajući profit.

112
Kotler Ph.: Marketing Management Analysis, Planing and Control, Prentice Hall,
Englewood Cliffs New York., 202, str. 312
113
Kotler Ph., Lane K., Marketing menadžment, Data status, (autorizovani prevod)
Beograd, 2006., str. 5
114
Ibidem, str. 6

56 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu

U današnjim uslovima poslovanja banaka, marketing je nužnost. Koncepcija


marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike, identifikovanje njihovih
potreba i želja i zadovoljavanje istih; socijalni proces, integralni napor i racionalnu
orjentaciju banke da kroz aktivnosti istraživanja tržišta, planiranje i razvoj proizvoda i
usluga, promociju i sl. doprinese realizaciji ciljeva banke. Njena primena pomaže
banci da svoju društvenu misiju koja će biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu
zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke. 115
Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke
Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da zaštiti banku od rizika
kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane, posebno
dugoročne. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane
inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvršiti naplatu kredita ili finansijska
sredstva transformisati u kurentnu robu, nekretnine ili stabilnu valutu, da bi se
sačuvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava.

Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjentiše na pojednačne


projekte klijenata umesto na kompletno tzv. korporacijsko finansiranje preduzeća.
Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava ući, ako ona pokaže da je
projekat profitabilan, onda će se i banka lakše odlučiti za ulaganje u isti.

Sekjuritizacija o kojoj je već bilo reči

Kontinuirano poboljšanje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga:

• identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga, kategorizacijom korisnika,


tržišta, konkurenata, regulatorne sredine i ključnih atributa kvaliteta;
• utvđivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva, onako kako su oni viđeni od
strane korisnika i utvđivanjem odgovarajućih metoda izvršavanja da bi
dostigli ove ciljeve;
• postizanjem upravljačke opredeljenosti na nivou top menadžmenta za
kontinuirani popravak kvaliteta;

115
Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su
sledeći: odgovarajuća razvijenost tržišnih odnosa, visina nacionalnog dohotka bi
trebala da bude oko 2.500 $ per capita, nivo potrošačke sposobnosti u oblasti široke
potrošnje, trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potrošnji , promene u
strukturi radno sposobnog stanovništva Promene u našoj privredi i nivo GDP per
capita 3260$ u 2005 .god. su uslovi u našoj zemlji u kojima je primena marketinga
realno moguća. Ona je počela još u vreme postojanja SFRJ, u nekim bankama 80-tih
god. Sve do ulaska stranih banaka na naše tržište banke su marketing kao koncepcija
nije primenjivan. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja štednje
građana. Uslovi poslovanja su značajno promenjeni ali se u državnim bankama se
razmišlja još uvek u dobroj meri na stari način.

BANKE I RIZICI 57
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
• ovlašćenjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima
proizvoda i usluga;
• skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na
potrebe korisnika, proizvode i usluge i na interno poslovanje, snabdevanje i
konkurente;
• obezbeđenjem saglasnosti o zaštiti privatnosti ličnih informacija korisnika i
sl.
I naše bankarstvo su zahvatile napred navedene promene. Trendovi poput retail
bankinga (poslovi sa stanovništvom), corporate bankinga (poslovi sa privredom),
platnih kartica, e-bankarstva, su sada nešto što se naglo razvija na našem tržištu.
Bankarski sistem je restrukturiran, delimično izvršena fuzija i akvizicija nekih banaka
i skoro završen proces privatizacije banaka. Dobrom broju naših banaka nedostaje
organizovanje na savremenim tržišnim osnovama, tako da još uvek imaju
karakteristike tradicionalizma, konzervatizma i neracionalnosti. To su valjani razlozi
za korenitu unutrašnju reformu banaka, to je nužnost da bi se savladao gap zaostalosti
zbog desetogodišnjeg perioda izolacije, stagnacije i nerada.

Nužno je uložiti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati


savremenu poslovnu filozofiju, metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i
omogućilo progres prema Evropskoj uniji i svetu. Ulaskom stranih banaka na naše
tržište bankarsko poslovanje je počelo da zaživljava na tržišnim principima
poslovanja. Mada su strane banke iskoristile “slatko nasleđe”, tj. oligopolsku poziciju,
koju su tradicionalno imale domaće banke, pozicionirale se veoma brzo na tržištu,
naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i ”stroge zakonske regulative”
formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga, najveće u regionu.

Rast kreditnog portfolija domaćih banaka je limitiran nivoom depozita, shodno tome
banke u stranom vlasništvu su u boljoj poziciji, pošto dodatna sredstva mogu dobiti od
svojih centrala ili od drugih stranih banaka. Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom
na prilivima iz donacija, inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita. Još uvek
je akcenat na potrošačkim kreditima. U prvoj polovini 2004. god. retali banking je
povećao rast za 33%. Istvremeno su i depoziti stanovništva nastavili trend rasta, kao i
tržište korporativnih kredita. Kamatne stope su prilično visoke iz više razloga, zbog
visokih rizika, limitiranih sredstava, niskog stepena konkurencije, limitiranih izvora
sredstava, restriktivne monetarne politike i sl.

3.3. MENADŽMENT I LIDERSTVO U BANKARSTVU

3.3.1. Suština i značaj menadžmenta i liderstva


Pod menadžmentom se podrazumeva pojedinac ili grupa pojedinaca odgovornih za
proučavanje, analizu i formulisanje odluka i iniciranje odgovarajućih akcija u korist
jedne organizacije. 116 Međutim, upravljanje savremenom bankom znači susretanje sa
izazovom liderstva, koje je donela sa sobom deregulacija bankarskog tržišta, a koje se

116
Jerry M. Rosenberg: Dictionary of Banking and Financial Services, Second Edition,
John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 422.

58 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
ogleda u: (1) popravljanju performansi zaposlenih; (2) razvijanju proizvoda i usluga
koje tržište traži; (3) razvijanju odgovorne i fleksibilne organizacione strukture; (4)
povećanju produktivnosti; (5) popravljanju kvaliteta usluga; (6) razvijanju prodajne
kulture.

Efikasni menadžment i efektivno liderstvo nisu bili u prošlosti kritičan faktor uspeha u
bankarstvu, ali su danas postali glavni izazovi. Efikasni menadžeri i efektivni lideri
prave jasnu razliku između bankarstva kao struke i upravljanja bankom. Liderstvo je
realan ključ rešavanja najvećeg broja problema u bankarstvu. Ako banka u uslovima
deregulacije ima slab menadžment tim, neminovno je da će imati teškoća u prodaji
svojih proizvoda i usluga, problema u usluživanju, teškoća u održavanju homogenosti
kolektiva i teškoća u poslovnom moralu. U suštini, to je istina svakog savremenog
biznisa.

Nema sumnje da je za vođenje banke jedna od bitnih pretpostavki poznavanje procesa


bankarske tehnnike i tehnologije - vrste poslova i toka dokumentacije. Na najvišem
nivou banke je od izuzetnog značaja donošenje strategijskih i taktičkih poslovnih
odluka koje utiču na strukturu bilansa banke tako da se maksimizira profit. To
svakodnevno zahteva da se rizik likvidnosti održava na prihvatljivom nivou, koji
kamatnu stopu izlaže i održava samo na zadovoljavajućem pokriću rizika. Donošenje
poslovnih odluka u banci mora biti brzo i odlučno. To nije nimalo lako obezbediti u
dinamičnim uslovima, pošto su promene vrlo česte, a banka je radno intenzivna
institucija i obično pokriva veće ili manje područje sa svojim poslovnim jedinicama.

Zašto promene korporativne kulture banke zahtevaju lidere a ne menadžere? Zato što
postoji razlika između lidera i menadžera. Lideri podstiču i vuku ljude napred za
sobom, dakle ne guraju ih. Lideri stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i na
aspiracije. Oni počinju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u
realnost. S druge strane, menadžeri stavljaju akcenat na fizičke interne resurse banke -
njen kapital, tehnologiju, opremu. Menadžeri sa više efekta upravljaju onim što već
egzistira nego što menjaju status quo. Dok je moguće da ista osoba bude istovremeno
dobar lider i dobar menadžer, povezanost ovih osobina nije uvek sigurna stvar. Za
menjanje korporativne kulture banke neophodno je liderstvo na svim ključnim
tačkama organizacione strukture, a ne samo na vrhu.117 Ali, ako toga nema na vrhu,
sasvim su nebitni i uzaludni napori na drugim nižim tačkama organizacione strukture
banke.

Liderstvo je jedan deo menadžmenta ali ne i njegova celina. Menadžment aktivnosti,


kao što su planiranje, organizovanje i donošenje odluka jesu “prikrivene larve”, dok je
liderski “obarač” snaga motivacije ljudi i vodič ka ostvarenju ciljeva. 118 Menadžere i

117
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois,
1989. godine, str. 81.
118
James H. Donnelly, Jr. and Steven Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine,

BANKE I RIZICI 59
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
lidere možemo naći i među bankarima ‘starog’ kova. Za menadžere i lidere nisu važne
njihove godine starosti, njihovo bankarsko iskustvo, veličina banke, niti pak delokrug i
širina poslovanja. Ono što je važno jeste što menadžeri treba da shvate i razumeju da
se upravljanje savremenom bankom razlikuje od upravljanja jučerašnjom bankom.
Upravljanje starom bankom zahteva jedan delimičan set veština i sposobnosti.
Upravljanje novom bankom zahteva ovo isto plus neke nove važne veštine i
sposobnosti.

Izbor upravljačkih odluka pre deregulacije povlačio je sa sobom vrlo mali ili
zanemarljiv rizik neuspeha, pošto su uslovi poslovanja bili stabilni u dužem vremenu.
To se odnosilo, bar što se bankarstva tiče, pre svega na stabilne skoro fiksne kamatne
stope i na relativno visoku kamatnu maržu. Zakonskim i drugim propisima u velikoj
meri su bankarska tržišta bila regulisana. U takvim uslovima banke su imale manje-
više svoja zatvorena tržišta, a nije bilo ni nebankarskih finansijskih institucija koje su
kasnije u velikoj meri zaoštrile konkurentsku borbu u ovoj oblasti.

Za vođenje bankarskih poslova u takvim uslovima bila su prevashodno dovoljna


znanja i sposobnosti iz bankarske tehnike i tehnologije i iz administracije 119 29)
bankarskog poslovanja, a ne iz menadžmenta. Bilo je dovoljno da banka primereno
poštuje zakonske propise i poštuje osnovne principe bankarskog poslovanja. Dakle, u
uslovima regulacije banka je mogla uspešno poslovati ako je na glavnim pozicijama
“top menadžmenta” imala ljude koji su dobro poznavali bankarstvo kao struku i imali
znanja iz opšte administracije bankarskog poslovanja. Glavna strategija poslovnih
banaka pre deregulacije bila je usmerena na interne faktore i održavanje čvrste
kontrole nad internim procesima i na efikasnu ‘proizvodnju’ internih informacija.
Menadžment i liderstvo, ako se uopšte zahtevalo, bilo je potrebno samo na vrhu
(eventualno za prvog čoveka).

Premda su bankarske veštine i administrativne sposobnosti još uvek kritične na


određenim nivoima u bankarstvu, poslovanje banaka danas, iako u još uvek nepotpuno
deregulisanom tržištu, zahteva ne samo efikasnost - racionalne napore već i
organizovan nastup na tržištu u cilju ostvarivanja efektivnog poslovanja -
zadovoljavajuće rezultate. Zato se prvenstveno od čelnih ljudi banke, ali i od ostalih
na svim punktovima organizacione strukture, zahtevaju nova znanja, sposobnosti i
veštine, koje će im omogućiti uspešno rešavanje poslovnih problema u deregulisanom
bankarskom tržištu. Uporedo sa novim znanjima, sposobnostima i veštinama iz oblasti
menadžmenta i liderstva zahteva se i ekstra napor da bi se ostvarili ciljevi i zadaci
banke u novim i težim uslovima.

Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od ključnih faktora uspeha


moderne banke upravo njeno najviše rukovodstvo njen ‘top menadžment’. Upravo se u
delovanju ove funkcije banke mogu ispoljiti ključni problemi upravljanja savremenom

str. 127.
119
Ibidem, str. 131.
2

60 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
bankom, koji mogu imati za poslovanje banke veoma loše posledice. U najkraćem, te
posledice bi se mogle svesti na sledeće:

(1) nesposobnost upravljanja promenama,


(2) nedovoljan strategijski pristup,
(3) neodgovarajuća organizaciona struktura, i
(4) neodgovarajuća poslovno-prodajna klima.

Ostvarivanje zadataka menadžmenta banke u promenjenim, deregulisanim i


dinamičnim uslovima postaje je bitan odnosno kritičan faktor uspeha ili neuspeha
banke. Naime, sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka može da ode
pod stečaj, pored loše plasiranih kredita i pada ekonomije, doda i loš kvalitet
menadžmenta. Misli se na menadžment tim banke koji nije u stanju, bez obzira na
razloge, da predvidi tok i pravac budućih promena u okruženju i prilagodi svoj
poslovni miks tim promenama i tako ostvari potreban nivo profita banke.

Znanja i sposobnosti koje moraju posedovati savremeni menadžeri u bankama, pored


znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji - koje je polazna pretpostavka, moraju biti
iznad sadašnjeg nivoa u našim bankama. Naime, nema sumnje da su danas znanja
ljudi o bankarstvu u našim bankama - u proseku - na relativno visokom nivou, ali se to
ne može reći i za znanja iz menadžmenta. Mada se do sada u našim bankama
menadžment nije vrednovao kao ključni faktor uspeha ili neuspeha banke, danas on to
sve više postaje. Čak se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja,
kao što je to na primer američko bankarstvo, oseća nedostatak upravo kvalitetnog
menadžmenta. To je naročito izraženo u sprovođenju daljih reformi, gde samo
kvalitetan menadžment, čija znanja i sposobnosti podrazumevaju veće preduzimanje
rizika u bankarskim poslovima. 120

Potrebu za većim obrazovanjem iz menadžerskih znanja i veština izazvala su dva


faktora: (1) narasla konkurencija prouzrokovana deregulacijom i (2) ranije okruženje,
koje je zahtevalo dobro znanje iz administracije, ali ne i potrebnu veštinu upravljanja i
liderstva. 121 Upravljanje savremenom bankom znači svakodnevno susretanje
menadžera na svim tačkama organizacione strukture banke sa izazovom liderstva i sa
rizicima koje je “donela” deregulacija i to:

(1) stalno popravljanje performansi zaposlenih,


(2) razvijanje proizvoda i usluga koje tržište traži,

120
“Osnovni problemi banaka su upravljanje rizikom, a ne ono što čine reformisti i
članovi kongresa” rekao je John G. Medlin, Jr., predsednik First Wachovia
Corporation iz Winston-Salem-a, Severna Karolina, USA, prilikom diskusije o tezama
za reformu bankarstva u Kongresu SAD i dodao: “Vi ne možete dobiti novac za
pokrivanje gubitaka iz vazduha. On mora doći od klijenata i deoničara.” Vidi: The
New York Times, Sunday, June 16, 1991. godine, section The Week in Review, str. 5.
121
James H. Donnelly and Steven J. Skinner: The New Banker - Develop Leadership
in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 6.

BANKE I RIZICI 61
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
(3) razvijanje odgovarajuće i fleksibilne organizacione strukture,
(4) povećanje produktivnosti,
(5) popravljanje kvaliteta proizvoda i usluga,
(6) razvijanje prodajne kulture, itd.

Promene dovode do konflikta novog soja menadžera i tradicije intuitivnog


odlučivanja. Upravljačke informacije postaju ključni oslonac i podrška odlučivanju, a
ne očekivanja na bazi intuicije. Glavna preokupacija “top menadžmenta” banke treba
da bude upravljanje rizikom banke. Kvalitet menadžment tima banke podrazumeva
kontrolu ključnih faktora uspeha banke kao što su: (1) kvalitet rukovođenja, (2)
primena marketing koncepcije, (3) kvalitet upravljanja informacijama, (4) primena
savremene tehnologije, (5) razvoj inovativnih proizvoda i usluga, (6) konkurentska
baza troškova, (7) upravljanje rizikom, (8) naglasak na strategijsko planiranje i (9)
adekvatnost kapitala. 122

Da bi to menadžment tim mogao uspešno da obavlja, neophodno je da ispunjava nove


zahteve u pogledu kvaliteta upravljanja, a to je njegov veći profesionalizam u: (1)
strategijskom planiranju, (2) planiranju tehnologije i njenih promena, (3) upravljanju
odnosima aktiva - pasiva i (4) obezbeđenju finansijske kontrole.
U bankarstvu je bitan kvalitet upravljanja. To se naročito odnosi na sigurnost
poslovanja i poverenje u banku, a upravljanje rizikom postaje veoma važno za
menadžment tim banke. Menadžment tim treba da se u novim uslovima hvata u koštac
sa sve složenijim problemima bankarskog poslovanja koji se manifestuju kao:

• promene u strukturi upravljačkih ciljeva uz potrebu mnogo agresivnijeg


preduzimanja rizika i stretegijsko odlučivanje o ulaganju;
• strategija izlaska iz posla postaje važna za banku isto kao i strategija ulaska u posao
(razvoj i ulaganja);
• stalna briga za profit imajući u vidu nedostatak kapitala i konkurentski pritisak na
profitabilnost.

Upravljačka struktura mora znatnu pažnju posvetiti procesu donošenja strategijskih


odluka koje postaju sve značajnije usled promenljivosti pojedinih faktora koje
uslovljavaju konkurentski pritisci.

3.3.2. Bitne promene u bankarskom menadžmentu i liderstvu


Više je nego očigledno, da su dinamične promene u okruženju banke uslovile i
promenu ponašanja menadžment tima banke. Predviđanje tih promena i
prilagođavanje poslovanja banke tim promenama, s jedne strane, i sposobnost
menadžmenta banke da na sebe preuzima veći rizik, s druge strane, čine poslovanje
banke mnogo složenijim i težim nego pre deregulacije. Jedno istraživanje u
savremenom američkom bankarstvu je pokazalo da je došlo do znatnih promena u

122
Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic
Position, Bank Administration Institute, Chicago, 1983. godine, izlaganje prvo, str. 5.

62 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
upravljanju savremenom poslovnom bankom. Te promene su izložene i svrstane u pet
grupa i ogledaju se u sledećem: 123

(1) Komponente upravljanja poslovima u bankarstvu su promenjene.

(2) Moderne banke danas zahtevaju dobro liderstvo na svim važnim tačkama i
nivoima organizacione strukture.

(3) Moderni bankari se danas suočavaju sa tri ključna izazova:


- razvojem performansi prodajne kulture,
- upravljanjem promenama, i
- razvojem odgovorne organizacione strukture.

(4) Kreiranje banaka koje se mogu boriti sa promenama podrazumeva da bankarski


menadžeri budu prvi cilj tih promena. Najbolji bankarski menadžeri izgleda znaju da
je razvoj strategije banke proces koji ima smer kretanja ‘spolja ka unutra’, dok
promene zahtevaju primenu nove strategije u proces koji ima smer ‘od unutra ka
napolje’ i treba da počinje od njih samih. Dakle, bankarski menadžeri započinju
proces promena od sebe nastavljajući taj proces dalje i završavajući ga ljudima koji
izvršavaju poslove - izvršiocima. Oni nikada ne pitaju izvršioce za kreiranje promena.

(5) Set veština potreban da bi bankarski menadžer bio efektivan je povećan - proširen,
kao što je i sam miks u setu od tri ključne veštine (tehnička, konceptualna i humana)
promenjen. Naime, da bi bankarski menadžer postao efektivan, mora da ovlada setom
od tri veoma važne i opsežne veštine:

(a) Tehnička veština obuhvata veštine iz bankarske tehnike i bankarske funkcije, a


uključuje specijalna znanja i analitička sredstva za pojedine bankarske specijalnosti i
njihovo korišćenje.

(b) Konceptualne tj. koncepcijske - pojmovne veštine uključuju strategijske analize,


organizaciono oblikovanje i upravljanje promenama. Osnova korišćenja ovih veština
je davanje odgovora na pitanje kako voditi poslovanje banke u dinamičnoj
ekonomskoj, tehnološkoj, deregulisanoj i konkurentskoj sredini uz primenu i
korišćenje novih ideja. Efektivan menadžer mora znati da čita indikatore budućih
promena u okruženju i da strategijski kreira viziju odnosa banke i okruženja u
dinamičnim uslovima (‘gađanje u hodu u pokretnu metu’).

(c) Humane veštine uključuju sposobnost da se bude efektivan u međuljudskim


odnosima i efektivan graditelj tima (‘bankarstvo je posao ljudi’). Ovo podrazumeva
sposobnost koja se sastoji od nekoliko komponenti i to za: (1) liderstvo, (2) građenje
tima, (3) komuniciranje, (4) odlučivanje, (5) upravljanje odnosima u grupama

123
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Bankar - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, 1989. godine, str. 10-15.

BANKE I RIZICI 63
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
(‘relationship’), (6) poređenje sa onima koji su na dnu grupe, zatim sa superiornima
itd., (7) vezu sa spoljnim grupama itd.

Konceptualne i humane veštine i sposobnosti u bankarstvu su danas jednako važne kao


i tehničke veštine i znanja, čak i više, jer one će obezbediti banci komparativne
prednosti sutra.

Tržišna i marketing orijentacija u poslovanju banke zahteva određene profile


menadžera i lidera i njihovu motivaciju za kreativan rad i visoko profitabilne
performanse. Donošenje svake finansijske odluke u banci uključuje tri važna faktora:
(1) novac, (2) vreme i (3) rizik.

Problem se svodi na što realniju i objektivniju procenu ponuđenih alternativa koje


treba da se ostvare u budućnosti. Smatra se da uspešni menadžeri koji žele da postanu
efektivni lideri treba da imaju osobine date u pregledu br. 3-1.124

Pregled br. 3-1: Neke kakrakteristične osobine efektivnih lidera


Inteligencija Lične osobine Sposobnosti
1. Prosuđivanje 1. Adaptabilnost 1. Sposobnost stupanja u
2. Odlučnost, 2. Opreznost kooperaciju
3. Znanje 3. Kreativnost 2. Kooperativnost
4. Tečnost govora 4. Lični integritet 3. Popularnost i prestiž
5. Samopouzdanje 4. Interpersonalna umešnost
6. Kontrola emocija 5. Društveno učešće
7. Nezavisnost 6. Takt i diplomatija

Nisu svi lideri i menadžeri efikasni i efektivni. Postoje među njima karakteristike koje
ih odmah otkrivaju kakvi su. Navodimo deset najučestalijih karakteristika neuspešnih
menadžera: (1) neosetljiv za druge, neotesan, plaši druge, hvalisav; (2) hladan,
ravnodušan, arogantan; (3) nepoverljiv, nepouzdan; (4) dvoličan, misli na drugo
zaposlenje; (5) ima specifične performanse problema sa poslom; (6) precentralizovan,
nesposoban da delegira ili formira tim; (7) nesposobnost efektivnog organizovanja
osoblja; (8) nesposobnost strategijskog razmišljanja; (9) nesposobnost adaptacije
poslovanju sa različitim stilom; (10) prevelika zavisnost od nadređenog.125

Savremeni bankarski menadžeri i lideri obavljaju svoje poslove u promenljivoj,


nestabilnoj i nepredvidivoj poslovnoj sredini. Zbog toga oni moraju imati neke ključne
osobine po kojima se razlikuju od drugih u timu koji vode. Zato se smatra da su
istinski bankarski lideri oni: (1) koji imaju jasnu viziju poslovanja, (2) koji

124
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989. godine, str.
129.
125
Ibidem, str. 130.

64 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
saopštavaju saradnicima svoju viziju poslovanja, (3) koji su preduzimljivi, i (4) koji su
opsednuti sa perfektnošću. 126

Ili kako navodi J.H.Donnelly 127, transformacioni lideri treba da imaju četiri važne
personalne kakrakteristike: (1) dominaciju, (2) samopouzdanje, (3) potrebu da utiču na
druge, i (4) ubeđenje u moralno poštenje (pravednost).

Menadžeri i lideri, pored navedenih osobina, treba da u većoj meri koriste i ‘skrivene
rezerve’ zaposlenih u tzv. diskrecionom naporu. To je napor zaposlenih koji se čini
iznad prihvatljivog minimuma, kao prosečno postavljenih normi svakog zaposlenog.
Sposobni menadžeri i lideri nastoje da pomere ovu granicu minimuma (koji je
prihvatljiv) ka maksimumu (koji je poželjan).

3.3.3. Uspešno upravljanje promenama u banci


Promene u savremenom bankarskom okruženju su faktor broj jedan tržišnih uslova u
poslovanju savremene banke. Promene u okruženju su kritični element i izazov
menadžment timu banke, pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od važnih
faktora čijom kontrolom mora ovladati menadžment tim banke. Pri tome je korisno
znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. Među
značajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnološke, pravne,
ekonomske, konkurencija itd. U značajnije interne promene spadaju: organizaciona
struktura, novi menadžment tim, poslovna filozofija itd.128

Za upravljanje promenama, što je jedan od značajnih elemenata upravljanja rizikom,


banka mora imati jasno definisanu strategiju. Strategija upravljanja promenama treba
da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim
promenama utičući svesno i aktivno na interne promene. Naime, menadžment tim
banke, na temelju tekućih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva, mora imati
jasne i precizne odgovore na srž eksternih ili internih promena: kako reagovati na
promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. Ako se pri tome jasno definiše
strategija banke, njome se omogućuje strategijski odgovor na promene. Odnosno, ako
menadžment tim nije u stanju da definiše odgovarajuću strategiju i primeni je na
promene, onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju.

Kada su u pitanju procesi spajanja i pripajanja banaka, upravljanje promenama postaje


složenije. U tim uslovima, upravljanje promenama predstavlja veštinu koju menadžeri
banke moraju savladati, a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka, (2) reorganizovanje

126
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
Profit Strategy for Financial Inastitutions, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois,
1989. godine, str. 83.
127
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine,
str. 129.
128
James H. Donnelly and Steven J. Skinner: The New Banker Develop Leadership in
a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.godine, str. 51-52.

BANKE I RIZICI 65
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
jedne banke, (3) razvijanje prodajne i tržišne orijentacije, (4) primena procesa
strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih. 129

Proces upravljanja promenama može biti onoliko uspešan koliko i same promene.
Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menadžment tima da
‘u hodu’ menja sopstvena znanja, sposobnost i umešnost i efekte pojedinih delova
banke i banke kao celine. Upravljanje promenama je proces koji uključuje pet faza
koje ilustruje slika br. 3-1.

S
N AG EPRO MENA
(e
kste
rnei in
te
rne
)

1
.Id
entifikac
ijai
z as tu
panje

2
.In
te
rv e
ncijai
p
re
orije
ntacija

3
.Dija
gno
zei p
otv
rde

4
.Iz
bori o
bav
eza

5
.Prim
enai p
roc
ena

P
RIH
VATANJE
PR
OMEN E

Slika br. 3-1: Proces upravljanja promenama 130

Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za


promenama, dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazilaženje otpora
promenama.

Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih
snaga za promenama, ili pak obeju, i shvatanja menadžmenta da su promene potrebne.
Ukoliko menadžment tim ne podrži nužnost promena, neće se u ovom kontekstu
dogoditi ništa. Stoga je od posebnog značaja uloga menadžment tima, jer u suprotnom
može nastati više štetnih posledica za banku, kao što su: (1) dobri komitenti i klijenti

129
Ibidem, str. 55.
130
Ibidem, str. 62.

66 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
napuštaju banku - sele svoje poslovanje u druge banke - konkurencija; (2) revizori i
kontrolori skreću pažnju na neadekvatan kreditini portfolio - krediti sa gubicima i (3)
ključni rukovodioci podnose ostavke.

Druga faza je prihvatanje promena i traženje načina da se one primene i izvrši


preorijentacija postojećeg ponašanja i aktivnosti banke. Naime, menadžment tim i
zaposleni u banci moraju shvatiti, da je ono što oni u tom momentu znaju, nedovoljno,
neadekvatno i neprimenjivo, i da moraju učiti novo. Jedna od realnih opasnosti je da
se u banci pokušaju tražiti odgovori i rešenja u primeni promena na stari tradicionalni
način.

Treća faza uključuje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menadžmenta da


potvrdi da problemi promena faktički egzistiraju. Menadžment tim svestan toga treba
da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa
činjenicama, da je održavanje pozicije ‘status quo’ neprihvatljivo, pa čak i štetno.
Zato ova faza zahteva skupljanje informacija, kao što su: mišljenje kolektiva,
mišljenja ključnih rukovodilaca, isticanje razlika u mišljenju, tekuće i istorijske
informacije i direktno posmatranje ponašanja na radnim mestima.

Četvrta faza obuhvata izbor rešenja ranije dijagnozom utvrđenog problema i stvaranje
obaveze za one koji to moraju primeniti. Ovde se mora ići duboko u suštinu promena
celokupnog poslovanja banke i na utvrđivanje konkretnih specifičnih ciljeva promena
u banci. Izvršavanje toga zadatka moguće je sprovesti na osam nivoa, kao što to
pokazuje slika br. 3-2:

Nizak Prvi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja) Strukturni


nivo Drugi nivo: Poslovna politika i procedura ciljevi
Treći nivo: Kadrovska politika i procedura
Četvrti nivo: Ocena i popravka radnih performansi
Peti nivo: Ponašanje između grupa
Šesti nivo: Ponašanje u okviru grupa
Sedmi nivo: Pojedinačna ponašanja
Visok Osmi nivo: Ponašanja pojedinih grupa - ciljevi Kadrovski
nivo ciljevi
Slika br. 3-2: Osam nivoa napora ciljnih promena131

Peta faza je konačna faza i uključuje primenu i procenu rešenja da bi se otkrile greške
izbora i otpori promenama. Pri tome se mora računati na faktor vreme, koje mora biti
odgovarajuće da bi se primenila izabrana rešenja. Menadžment tim ne može proceniti
efektivnost promena bez utvrđivanja konkretnih, specificnih ciljeva (koji se utvrđuju u
četvrtoj fazi), pri čemu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja
postavljenih ciljeva.

3.3.4. Otpori zaposlenih promenama u banci

131
Ibidem, str. 79.

BANKE I RIZICI 67
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZIČNOJ SREDINI
Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih.
Umesto samopouzdanja da će zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati
na pojedinačan način, bolje je da se uđe u suštinu razloga otpora promenama. Smatra
se, da postoje četiri najčešća razloga otpora promenama i to:132

(1) Sopstveni interes. Ljudi će dati otpor promeni ako oni strahuju da će izgubiti
nešto što vredi. Da li će promene uključiti samo dodatnu obuku ili će značiti
totalnu reorganizaciju banke, neki ljudi strahuju od gubitka moći, slobode u
donošenju odluka, kontrole nad resursima, prijateljstva i prestiža. Kada
strahujemo od gubitka, mi razmišljamo o sebi i o tome šta ćemo dobiti. Smatra se
da uplašena osoba razmišlja samo o svom interesu kada daje otpor promenama.
Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji.

(2) Nedostatak poverenja. Sumnje u menadžment tim se ponovo pojavljuje kao


barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. To je obično
onda kada ljudi potpuno ne razumeju zašto se promene dešavaju i kakve su
implikacije, oni im onda jednostavno daju otpor. U bankama gde je veliko
nepoverenje u upravljački tim, može se desiti veliko nerazumevanje, kada se
predlažu promene. Nepoverenje se često bazira na drugim faktorima nastalih
tokom godina kao ‘dobra’ zasluga menadžment tima.

(3) Različite procene. Pošto zaposleni u banci gledaju na promene – njihove namere,
potencijalne konsekvence i njihov uticaj – različito, oni često imaju različite
procene situacije. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate, dok
promene na koje oni ne utiču, smatraju skuplje. Kulture u mnogim bankama u
realnosti su kolekcija subkultura ili ‘klanova’, koje su se razvile tokom mnogo
godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane.

(4) Mala tolerancija promena. Bankari, koji pokušavaju da izgrade prodajnu


orijentaciju, znaju da ljudi često imaju otpor promenama, posebno ako promene
zahtevaju razvoj novih veština. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene
neophodne, ali su emotivno nemoćni da učine tranziciju. Mala tolerancija
promena je moguća i kod menadžera, koji imaju otpora prema promenama da bi
spasili obraz. Mnogi menadžeri procenju da su potrebna neophodna usklađivanja
sa promenama i da su njihova ranija ponašanja, odluke i uverenja bila pogrešna.

Uspešno upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju, da je otpor


promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za
miniziranje otpora. Minimiziranje otpora može da smanji vreme potrebno za promene
na prihvatljivo ili tolerantno. S druge strane, loše implementirane promene neće
rezultirati u promenama, površnim promenama, kratkoročnim promenama i
iskrivljenim promenama.

132
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989.godine, str.
84-86.

68 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadžment i liderstvo u bankarstvu
Minimiziranje otpora promenama može se postići raznim brojnim metodama, koji se
koriste u različitim situacijama i u raznim kombinacijama: 133

(1) Edukacija i komuniciranje. Veoma dobar način za minimiziranje otpora


promenama je da počne borba sa njim pre nego što otpor nastanae. Komunikacija
i edukacije pomaže u pripremi ljudi za promene. Kanalisanje puta, ukazivanje na
neophodnost i logiku promena, ali i stalno informisanje svih tokom celog
vremena, zaista može smanjiti otpor promenama.

(2) Učešće i uključivanje. Imajući u vidu ljude na koje će promene uticati, mogu
pomoći u dizajniranju i implementaciji stih, pomoći će povećanju njihovog
doprinosa promenama. Ako ljudi osećaju da njihova ponašanja i ideje se uključuju
u napore za promenama, oni će promene više respektovati i obično im davati
manji otpor.

(3) Oprema i podrška. Kritični momenat u implementaciji je, da promene budu


podržane. To je naročito važno za menadžere da su spremni da daju podršku i
pomognu opremom promene, kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih
promena. Menadžeri treba da pokažu interes za saradnike, da budu dobri slušaoci,
da ukazuju na važnost promena itd.

(4) Pregovaranje i saglasnost. Reduciranje otpora može se često postići i kroz


pregovore. Diskusije i analize često mogu da pomognu menadžerima iz različitih
funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju tačke pregovaranja i saglasnosti.

(5) Eksplicitne i implicitne korekcije. Zaposleni mogu uvek da budu naterani na


prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla, redukcijom promotivnih prilika,
dodeljivanjem lošeg posla i gubitkom privililegija. Razumljivo je da ovakva
ponašanja su rizična i povećavaju verovatnoću većih problema na putu promena i
povećavaju nepoverenje u menadžment tim banke.

(6) Manipulacija i kooperacija. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa


informacijama koje dobijaju, suprostavljajući jedno odeljenje drugom i sa
obezbeđivanjem krivih informacija. Ljudi moga da kooperiraju kada im se daju
glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. Ove metode su
vrlo rizične i imaju visoku verovatnoću ‘gašenja vatre’ dodavanjem ulja u dugom
roku.

133
Ibidem, str. 86-87.

BANKE I RIZICI 69
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Deo drugi:

UPRAVLJANJE
KORPORATIVNIM RIZICIMA
BANKE

70 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 71
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

Glava 4.

KORPORATIVNI KONCEPT
UPRAVLJANJA RIZICIMA
BANKE

72 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

4.2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE BANKOM

4.2.1. Suština korporativnog upravljanja bankom


Smatra se da korporativno ili akcijsko upravljanje bankom predstavlja poslovnu
aktivnost kojom menadžment tim banke u ime akcionara, putem svoje organizacione
strukture, obavlja svoju poslovnu aktivnost koristeći planiranje i kontrolu radi:

• definisanja svojih poslovnih ciljeva,


• formulisanja strategije ili načine ostvarivanja tih poslovnih ciljeva
• kontrole i nadzora nad efiktivnoti i efikasnosti ostvarivanja tih ciljeva.

Korporativno ili akcionarsko upravljanje bankom ima za cilj uvećavanje bogatstva


akcionara, odnosno vlasnika banke. Na oblikovanje ciljeva banke utiču eksterni i
interni faktori. U okviru eksternih faktora ključnu ulogu imaju ekonomska i pravna
sredina, dok se interni faktori odnose na ponašanje i odluke menadžment tima banke.
Da bi se formulisani ciljevi banke realizovali, neophodni su planovi i politike za
ostvarivanje ciljeva. Među planovima su bitni strategijski, taktički i operativni
planovi, dok je u domenu ostvarivanja planova neophdno imati sledeće politike:

• upravljanje razlikom kamatne stope,


• kontrola troškova – izdataka banke
• upravljanje likvidnom pozicijom banke,
• upravljanje kapitalom banke,
• upravljanje porezima, koje banka plaća, i
• upravljanje vanbilansnim aktivnostima banke.134

Polazeći od bazičnog cilja poslovne banke da maksimira pfrofit svojih akcionara,


menadžment tim banke treba na najbolji način da ostvaruje svoje funkcije. Bazične
funkcije menadžment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Za
ostvarivanje bazičnog cilja banke, neophodno je “oživeti” i usmeriti celokupni proces
aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole. Ostvarivanje zadataka menadžment
tima u promenjenim uslovima postalo je kritični faktor uspeha ili neuspeha banke.
Naime, sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka može da ode u
stečaj, pored loše plasiranih kredita i pada ekonomije banke, može dodati i loš kvalitet
menadžmenta. Zato je potpuno razumljivo, da se izboru menadžment tima banke
gotovo u svim zemljama prilazi krajnje odgovorno (potrebna saglasnost centralne
banke).
Suština korporativnog upravljanja bankom jeste u činjenici da banka, odnosno njen
menadžment tim, kojeg su izabrali i imenovali akcionari banke, podstiču (stimulišu)
efektivno i efikasno korišćenje vlasitih i pozajmljenih resursa u cilju maksimiziranja
bogatstva akcionara banke.

134
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Bankarski portfolio menadžment Strategijsko upravljanje
bankom, bonitetom, kvalitetom i portfolio rizicima banke, drugo izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 326.

BANKE I RIZICI 73
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Banka kao samostalna finansijska institucija, posluje sa tuđim sredstvima i zbog toga
je izložena dvostranom riziku. Naime, na strani izvora sredstava – u pasivi, sem stavke
akcijskog kapitala, koji po standardima Bazela I, treba da ima učešće od minimum 8%
u ukupnim izvorima tj. u ukupnoj pasivi, sve ostalo, znači 92% u stukturi pasive jesu
izvori sredstava banke, koji predstavljaju tuđa sredstva. U ovom slučaju banka ima
rizik izmirenja obaveza prema štedišama (građani) i depozitarima (privreda) u
slučajevima isplate štednje, odnosno plaćanja naloga komitenata.

Za razliku od proizvodne firme, koja kupuje sirovine i material, prerađuje ih u


proizvode i prodaje gotov proizvod kao svoj, banka nikad ne može kupiti štednju ili
deposit, već ih samo putem svog bankarskog mehanizma, “transformisati” u neku
vrstu plasmana (kredit ili hartiju od vrednosti). Tako i na strani aktive, banka “ulazi” u
novi vrstu rizika tj. kreditni rizik povezan sa plasiranjem sada kao vlasitih sredstava.

Imajući i ovo u vidu, veoma je značajno da se obezbedi sigurnost, stabilnost i


konkurentna tržišna struktura bankarstva u tržićnoj privredi. Šire gledano, to nije niti
može da bude samo obaveza pojedinačnih banaka, pa ni bankarskog sistema kao
celine. Značajnu ulogu u tome imaju zakonodavni i regulacioni organi, koji kreiraju
propise u okviru kojih banke posluju, te organi nadzora, koji prate njihovu primenu.
Naravno pri tome ne treba zaboraviti ni ulogu ključnih institucija, kao faktora koji su
preko organa akcionara, nadzornih i izvršnih odbora, odbora za unutrašnju reviziju i
kontrolu, te spoljne revizije, koji se zajednički i svako na svom delu zadatka, “bore”
za “zdraviji” bankarski sistem i uspešnije poslovanje banaka. Ne treba gubiti iz vida ni
moguće negativne “domino efekte” u slučaju da samo jedna banka ode u stečaj.

4.2.2. Područja korporativnog upravljanja rizicima banke


Liberalizacija i nestabilnost finansijskih tržišta, te veći stepen konkurentnosti na
tržištu, izlažu banke većim i novim rizicima. Da bi se održala konkurentna sposobnost
banaka na tržištu, kontinuirano su potrebne finansijske inovacije u poslovnju banaka,
kao i u upravljanju bankarskim rizicima. Odgovornost za stabilnost bankarskih sistema
i tržišta je u velikom broju država izmenjena, tako da je došlo do partnerskih odnosa
između ključnih učesnika, koji upravljaju različitim dimenzijama finansijskih i
operativnih rizika. To potvrđuje da je kvalitet upravljanja bankom i rizicima banke,
ključni kako za održavanje sigurnosti i mstabilnosti bankarskog sistema kao celine,
tako i na nivou pojedine banke.

Partnerstvo u upravljanju rizicima u kojoj svaki od ključnik učesnika ima precizno


određenu odgovornost za specifičnu dimenziju pojedinog područja upravljanja
rizicima. Polazeći od toga, finansijska i druga područja rizika obuhvataju sledeće
nivoe:

(a) na korporativnom nivou:


• bilans stanja banke,
• profitabilnost (bilans uspeha),
• rizik solventnosti (adekvatnosti kapitala.
• rangiranje rizičnosti banaka.

74 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
(b) na portfolio nivou:
• kreditni rizik,
• rizik hartija od vrednosti,
• rizik kamatne stope,
• valutni rizik, i
• vanbilansni rizik.

Da bi se upravljanje navedenim rizicima banke, posebno korporativnim, uspešno


upravljalo, neophodan je partnerski pristup i razvoj novih oblika korporativnog
upravljanja rizicima preko identifikacije i raspodele zadataka, kao dela procesa
upravljanja rizicima. To se odnosi na mehanizam partnerstva banaka i sledećih
faktora: zakonodavnih tela, akcionara, nadzornih i izvršnih odbora, odbora za reviziju
i unutrašnju kontrolu, spoljnih revizora I javnosti (klijenata, rejting agencija,
analitičara).

Treba posebno naglasiti, da same banke u navedenom procesu imaju primarnu ulogu u
pravcu povećanja efektivnosti i efikasnosti svoga poslovanja. To bankama nameće
obavezu da se u okviru menadžment procesa upravljanja bankom oslanjaju na sledeće
principe i to:

(1) kvalitativno oblikovanje korporativne strategije,


(2) uspostavljanje jasne podele odgovornosti i ovlašćenja,
(3) naglašeno “jaku” ulogu upravljanja finansijskim rizicima,
(4) definisanje korporativne vrednosti, pravila ponašanja i standarde,
(5) finansijksi i menadžerski podsticaj svim “akterima” u procesu rada i
upravljanja,
(6) transparentnost i odgovarajući tok internih i eksternih informacija.

U pogledu stabilnosti ukupnih raspoloživih izvora, najmasovnija i najstabilnija


sredstva čine sredstva penzionih fondova, zatim sredstva osiguravajućih kompanija, pa
tek onda sredstva poslovnih banaka.

Strukturu rizičnosti mogućih ulaganja sredstava u poslovnim bankama, počev od


zadovoljavajuće sigurnosti i likvidnosti, pa do niskog, srednjeg i visokog rizika
ulaganja, pokazuje sledeća slika br. 1-4. u obliku piramide rizika ulaganja.

BANKE I RIZICI 75
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

4. Visoki rizici
4

3 3. Spekulacije

2. Prihodi i
2 dugoro~ni rast

1. Likvidnost i
1 sigurnost

Slika br. 1-4: Struktura rizičnosti finansijske piramide 12)

Kao što pokazuje slika 1-4 u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko
‘slojeva’ rizičnosti ulaganja finansijskih sredstava:

(1) prvi “sloj” predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da ima
karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja, koje obezbeđuje pristojan i stabilan
prinos na investirana odnosno plasirana sredstva;
(2) drugi “sloj” sredstava je po obimu nešto manji od prvog, ali još uvek znatan po
svom učešću u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da
obezbeđuje mogućnosti dugoročnog rasta banke;
(3) treći “sloj” je relativno manji deo plasiranih sredstava, znatno manji i od prvog i
od drugog sloja, angažovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti
relativno dobar prihod ako se dobro obave; i
(4) četvrti “sloj” predstavlja. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizične
poslove, koji nemaju neke sigurnosti za uspeh, ali ako se poduhvati uspešno
okončaju, donose visoke profite.

4.2.3. Odgovornosti učesnika za korporativno upravljanje rizikom banke


Korporativno upravljanje bankom u tržišnoj privredi podrazumeva proces u kome
učestvuje više učesnika na direktan ili indirektan način. To se posebno odnosi na
proces upravljanja finansijskim rizicima banke u tržišno orijentisanom nastupu banke.
Analiza procesa korporativnog upravljanja finansijskim rizicima banke obuhvata tri
grupe učesnika, čije su odgovornosti različite u tom procesu i to:

• sistemski faktori okruženja,


• institucionalni faktori na tržištu, te
• klijenti banaka i javnost.

12)
John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms,
Third Edition, Barrons’ Business Guides, New York, 1991. godine, str. 147.

76 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
Sistemski faktori odnose se na aktivnosti zakonodavnih i regulativnih organa. Njihov
zadatak je da se što preciznije definišu zakonski regulacioni okviri pravne i
ekonomske sredine u kojoj banke posluju, te da reguliše nadzor nad primenom
propisanih normi. Pored navedenog zadatka, ovi propisi imaju za cilj da utvrde i
određene parametre, čija primena će obezbediti optimalnu mogućnost upravljanja
bankarskim rizicima.

Pregled br. 1-4: Ključni učesnici i odgovornost u upravljanju rizicima banke


Značaj
R. Strategijski Operativni
br. Ključni Odgovornost za nivo nivo
učesnici upravljanje rizicima (kreiranje (izvršavanj
politike) e zadataka)
1 2 3 4 5
A. Sistemski
1. Pravna i Optimizacija Kritični N/a
zakonodavna tela
2. Nadzornici banaka Nadzor Indirektni Indirektni
B. Institucionalni
1. Akcionari Imenuju ključne Indirektni Indirektni
učesnike
2. Nadzorni odbor Utvrđuju politiku Kritični Indirektni
3. Uprava Provodi primenu politike Kritični Kritični
4. Odbor za reviziju/ Proveravaju usklađenost Indirektni Kritična
Unutrašnja revizija sa politikom nadzornog
odbora i pružaju podršku
kontroli, praksi i procesu
korporativnog
upravljanja rizicima
5. Spoljna revizija Ocenjuju i daju mišljenje Indirektni -
C. Klijenti
1. Spoljni akcionari/ Odgovorno ponašanje N/a Indirektni
Javnost

U navedenom pregledu br. 1-4135 navedene su odgovornosti ključnih učesnika koji su


uključeni u korporativno upravljanje bankom i upravljanje rizicima u okviru navedene
tri grupe fakrora.

4.4. SISTEMSKI OKVIR ZA UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

4.2.1. Zakonodavni organi i upravljanje rizicima banke


Smatra se da zakonodavni okvir za upravljanje rizicima banke ne obuhvata samo
propise usmerene na ostvarivanje specifičnih ciljeva banke. Naime, zakonodavno
135
Hennie van Greuning i Sonja Brajović Bratanović: Analiza i upravljanje
bankarskim rizicima – Pristup za ocenu organizacije upravljanja rizicima i izloženosti
na finansijskom tržištu, drugo izdanje, MATE, Zagreb, 2006, str. 33

BANKE I RIZICI 77
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
okruženje podrazumeva opštu filozofiju pristupa regulaciji i principe koji determinišu
sadržinu i uslove primene pojedinih propisa iz ove oblasti. Polazi se od toga, da se
zakonodavci u ovom poslu mogu opredeliti za jedan od dva pristupa: samostalni
pristup određivanja propisa ili tržišno orijentisani pristup određivanju propisa.
Opredeljenje za jedan od ova dva pristupa najčešće proizilazi iz karaktera filozofskih
principa na kojima počiva data privreda, kao i karakter privređivanje u celosti.

Samostalni pristup određivanja propisa u suštini ograničava obim aktivnosti banaka


kao finansijskih institucija i više je usmeren na propisivanje standarda za sve rizike
koje poznaje i definiše zakonodavac. Slaba strana ovakvog pristupa proizilazi iz
činjenice, da propisi mogu ubrzo da “zastare”, odnosno mogu da budu relativno brzo
prevaziđeni. To predstavlja opasnost da propisi postanu neka vrsta “kočnice”, pošto ne
mogu da obuhvate i standarde za neke buduće rizike koji mogu proizaći iz raznovrsnih
finansijskih inovacija.

Suptotno tome, tržišno orijentisani regulacijski, odnosno zakonski pristup polazi od


toga, da je tržište taj mehanizam, koji može efektivno funkcionisati, što se pozitivno
odražava i na sposobnost upravljanja rizicima. U ovom slučaju, uloga zakonodavca je
usmerena na “pospešivanje” i unapređenje procesa upravljanja rizicima. Naime,
zakonodavac i institucije, koje su predmet regulative, treba da se usaglase oko
zajedničkih ciljeva To istovremeno podrazumeva, da pri oblikovanju propisa,
zakonodavac treba da ima u vidu stavove tržišnih učesnika, odnosno finansijskih
institucija (banaka) oko zajedničkih ciljeva, kako bi se obezbedio efektivan i efikasan
proces upravljanja rizicima.

4.2.2. Nadzorni organi i upravljanje rizicima banke


Nadzor nad poslovanjem banaka ne treba poistovećivati sa pravnim ili
administrativnim delovanjem, koj je usmereno na regulative vezanu za bankarsko
poslovanje. Takva regulative se često zasniva na samostalnom kreiranju i donošenju
propisa od strane zakonodavnih organa, kojim se banke opterećuju brojnim zahtevima,
koji ih ograničavaju u razvoju finansijskih inovacija, odnosno u razvoju njihovih
proizvoda i usluga.

Kakos u poslovne transakcije velikih banaka veom složene, pa ih je teško pratiti i


procenjivati, zbog toga nadzorni organi u značajnoj meri zavise od unutrašnjih
nadzornih upravljačkih sistema. Insistiranje na tradicionalnom pristupu regulativi i
nadzoru poslovanja banaka (samostalno kreiranje zakona i propisa) je prevaziđeno,
pošto se isti nemože nositi sa izozovom modernog bankarskog okruženja I
turbolentnim tržištima. Zato je neophodna sveobuhvatna konsultacija između banak I
zakonodavnih organa u pravcu napora ka tržišno orijentisanom I rizično baziranom
procesu nadzora banaka. Da bi se kreiralo ovakvo okruženje, potrebno je jasno
inkorporirati odgovornost ključnih učesnika u procesu upravljanja rizicima.

Poznato je da ni najbolji zakoni, niti dobar nadzor nad radom banaka, ne mogu spasiti
banke od basnkrota. Međutim, ključna uloga uređivanja “poslovnog ambijenta” u
kome banke obavljaju svoju delatnost, jeste da služi kao oslonac za razvoj
delotvornijeg sistema upravljanja rizicima, kao i za unapređenje razvoja okruženja u

78 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
kome se odvija proces upravljanja rizicima banke. Upravo partnerstvo u izradi i
nadzor nad primenom zakonskih i drugih propisa od strane banaka, treba da pokaže da
li se ti propisi striktno i pravilno primenjuju, te da li postoji finansijska održivost
pojedinih rešenja u pogledu efikasnosti upravljanja rizicima. Ta provera čini bitan
elemenat za ocenu “održivosti” ili valjanosti pojedinih zakonskih rešenja u pravcu
efikanosti upravljanja rizicima.

Kada zakonodavni i nadzorni organi private činjenicu realnosti, da ne mogu isključivo


oni snositi odgovornost za sprečavanje stečaja banaka, oni bi tada trebali da jasno
utvrde svoje mogućnosti i nakon toga svoje napore usmeriti na tako definisanu misiju.
Naime, misija nadzora banaka u savremenom okruženju bi mogla glasiti: “Uspostava
zakonodavnog i pravnog okvira u kojem se kvalitet i efektivnost upravljanja rizicima
banaka može optimizirati sa ciljem doprinosa zdravlju I stabilnosti bankarskog
sistema.” 136

Uloga nadzora nad bankama se može smatrati kao nadzor, procena, pa kada je to
potrebno, i podrška procesu upravljanja rizicima u bankama. Međutim, treba biti
realan u činjenici, da su nadzorni organi samo jedan od mnogih faktora koji doprinose
stabilnosti bankarskog sistema. Ostali učesnici su odgovorni za upravljanje rizicima,
pri čemu dobro oblikovani i osmišljeni propisi sve više naglašavaju odgovornost
najvišeg upravljačkog nivoa banke.

Sledeći korak u smislu napretka procesa upravljanja rizicima u banci jeste strožije
tretiranje obaveze javne objave informacija, koji umanjuju ulogu nadzorne
odgovornosti javnosti. Ovakvi pristupi regulative i nadzoru doprinose razvoju
doslednijeg i ujednačenijeg zakonodavnog okruženja za banke kao finansijske
institucije.

4.5. INSTITUCIONALNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

4.3.1. Uloga i odgovornost akcionara u upravljanju rizicima banke


Akcionari imaju ključnu ulogu u procesu korporativnog upravljanja bankom. Izborom
nadzornog odbora i davanjem saglasnosti na izbor menadžment tima ili uprave banke,
odbora za reviziju i spoljnih revizora, akcionari opredeljuju strategijski pravac razvoja
banke. U ovom području odgovornosti banke se donekle razlikuju od preduzeća I firmi
po tome, što je odgovornost uprave i nadzornog odbora banke, ne samo prema
akcionarima, nego i prema depozitarima, pošto su i depozitari izloženi rizicima banke.

Smatra se, da je u savremenom tržišno orijentisanom pristupu regulativi banaka


naglasak na fiducijarnoj odgovornosti akcionara. To se ogleda prevenstveno u strožim
uslovima u davanju odobrenja za rad bankama i standardima koje osnivači banaka i
veliki akcionari moraju zadovoljiti, da bi bili prihvatljivi i smatrali se normalnim.
Zato postupak za davanje dozvola za rad banaka po pravilu obuhvata obaveznu
identifikaciju glavnih akcionara, kao i minimalni broj akcionara (ovo nije u svim
pravnim sistemima isto). Gotovo u svim zemljama, centralna banka odobrava promene

136
Ibidem, str. 36.

BANKE I RIZICI 79
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
akcijskog kapitala banke, proverava i odobrava statute, politike i postupke banaka,
kojima se uređuju specifini odnosi banke i njenih akcionara.

I neka druga pitanja iz ove oblasti zahtevaju odobrenje ili saglasnost centralne banke.
Tako se za lica koja postaju osnivači banke ili koja su “veliki akcionari”, što znači
određeno učešće u akcijskom kapitalu (na primer u rasponu 10 do 15%), traži posebna
saglasnost. Ovaj zahtev podrazumeva, da se zahteva verifikacija sposobnosti
akcionara, da su sposobni i voljni efektivno da ispunjavaju svoje fiducijarne
odgovornosti za rad banke, kao što su: pribavljanje potrebnog dodatnog kapitala, da ne
zahtevaju od banke finansiranje projekata koje oni podržavaju.

Osnovni cilj akcionara banke je ostvarivanje adekvatnog prinosa na investirana


sredstva u akcijski kapital banke. Akcionari kao vlasnici banke su ovlašćeni da: biraju,
imenuju i razrešavaju ključna lica zadužena i odgovorna za organizaciju banke i
upravljanje procesom rada banke u svrhu ostvarivanja profita banke. Dakle, akcionari
treba da imaju ključnu ulogu u nadzoru poslovanja banke. Od akcionara se očekuje
izbor stručnog nadzornog odbora, koji poznaju bankarsko poslovanje i koji su iskusni i
kvalifikovani za donošenje odluka o efektivnim ciljevima i efikasnim politikama
banke. To drugim rečima znači, da nadzorni odbor treba da bude sposoban da:

• usvoji odgovarajuću poslovnu strategiju banke,


• nadgleda poslovanje banke i njenu finansijsku poziciju,
• nadzire i održava potrebnu dokapitalizaciju, i
• sprečava “samouslužnu” praksu na nivou cele banke.

Akcioari velikih banaka, sa razuđenom organizacionom strukturo, teže mogu doći do


izražaju u procesu upravljanja bankom. U ovakvim slučajevima, ako se ne slažu sa
načinom upravljanja bankom, oni nemaju mnogo mogućnosti da poprave svoj status
sem da prodaju svoje akcije.

4.3.2. Uloga i odgovornost nadzornog odbora za upravljanje rizicima banke


U većini zakona o bankama, krajnju odgovornost prema depozitarima i akcionarima
ima nadzorni odbor banke. Naime, nadzorni odbor je zadužen da preko efektivnog,
aktivnog i kontinuiranog upravljanja bankom, vrši zaštitu interesa depozitara i
akcionara banke u skladu sa zakonskim propisima. Članovi nadzornog odbora vrše
podelu operativnog upravljanja poslovanja banke po operativnim izvršiocima, ali ne
mogu preneti i odgovornost za posledice neizvršavanja poslova mimo politika i
procedura vezanih za kreditiranje, investiranje i druge poslovne aktivnosti banke.

Nadzorni odbor u značajnoj meri privlači pažnju zakonodavnih organa imajući u vidu
da rizično osetljivi pristup nadzoru banaka naglašava fiducijarnu odgovornost
nadzornog odbora. Upravo zbog toga, intencije su da članovi nadzornog odbora treba
da budu kvlifikovani i sposobni da dobro izvršavaju svoje obaveze. Zakoni i prateća
regulative obično utvrđuju način izbora, potreban broj, kvalifikacije, njihove obaveze i
način smenjivanja, kao i obavezu objavljivanja spoljnih poslovnih interesa. Ostala
zakonska regulative uređuje područje ograničenja, zabrana, naknada I provizija,
prevare, krađe, pogrešne radnje i unose, kazne i druga pitanja.

80 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

Nadzorni odbor treba da bude snažan, nezavisan i aktivno uljučen u poslovanje banke.
i članovi odbor i menadžment tim banke moraju se pridržavati visokih etičkih
standarda, biti stručni i sposobni za obavljanje zadataka iz svog delokruga posla.
Najvažnija obaveza nadzornog odbora je da obezbedi da menadžment tim banke
poseduje odgovarajuće:

• veštine,
• znanja,
• iskustvo, i
• sposobnost odlučivanja,

kako bi upravljala poslovanjem banke na jedan zdrav, odgovoran i profitabilan način.


Članovi menadžment tima direktno odgovaraju nadzornom odboru i ovaj odnos mora
da bude podržan “jakom” hijerarhijom. Nadzorni odbor mora biti “veoma blizak”
razumevanju prirode poslovnih aktivnosti banke i posebno problematike vezane za
rizike banke. Osnovne odgovornosti nadzornog odbora na području upravljanja
sizicima banke su:137

• oblikovanje jasne filozofije,


• jasna podela ovlašćenja i odgovornosti,
• odobravanje i revidiranje politke prihvatljivog rizika
• osigurava identifikaciju, merenje, utvrđivanje i nadzor rizika,
• periodično revidira programe održavanja kapitala,
• pribavlja objašnjenja za slučajeve prekoračenja ograničenja,
• osigurava da unutrašnja revizija obuhvata proveru pridržavanja politika i
postupaka,
• ovlašćuje upravu za definisanje i sprovođenje strategije,
• utvrđuje sadržaj i učestalost izveštaja,
• osigurava zdravu kadrovsku politiku, politiku plata i pozitivno radno
okruženje,
• obavlja godišnju procenu uspešnosti rada predsednika/glavnog direktora
banke,
• imenuje odbore za određivanje naknada (plata) za izvšnu upravu.

Čak i ako članovi nadzornog odbora nisu stručnjaci za bankarske rizike i sisteme
upravljanja rizicima, oni moraju obezbediti raspolo1ivost ovakve ekspertize i
mogućnost da sisteme upravljanja rizicima rvidiraju stručnjaci sa potrebnim
odgovarajućim kvalifikacijama. Nadzorni odbor mora pravovremeno preduzeti
aktivnosti neophodne za dokapitalizaciju banke, koja odgovara ekonomskom I
poslovnom okruženju, te bančinom profile izloženosti riziku.

137
Hennie van Greuning i Sonja Brajović Bratanović: Analiza i upravljanje
bankarskim rizicima – Pristup za ocenu organizacije upravljanja rizicima i izloženosti
na finansijskom tržištu, drugo izdanje, MATE, Zagreb, 2006, str. 44

BANKE I RIZICI 81
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Pored navedenih obaveza, nadzorni odbor treba obezbediti da banka ima odgovarajući
sistem unutrašnje revizije i kontinuirano funkcionisanje sistema upravljanja rizicima
banke. Dalje, nadzorni odbor treba obezbedi u potpunosti pridržavanje odredbi zakona
o bankama, kao i drugih propisa koji se odnose na regulaciju bankarskog poslovanja.

4.3.3. Uloga i odgovornost menadžment tima za rizike banke


Nema sumnje, da finansijsko zdravlje i uspešnost poslovanja bankarskog sistema
zavisi od nadzornog odbora i top menadžmenta pojedinačnih banaka. Kvalitet
upravljanja menadžment tima i nadzora koji obavlja nadzorni odbor izražava se preko
strategijskog pozicioniranja banke, prirode izloženosti banke riziku i adekvatnosti
sistema identifikacije, nadzora i kvaliteta upravljanja bankarskim rizicima. Upravo
zbog toga je uloga top menadžmenta banke bazična veza rizične osetljivosti pristupa
regulative i nadzoru nad poslovanjem banaka. Zato se od strane zakonodavca sve više
potenciraju ovlašćeenja top menadžmenta banaka, kako bi oni prihvatili ključnu
odgovornost za održavanje sigurnosti i stabilnosti poslovanja banaka.

Polazeći od toga, kvalitet i iskustvo pojedinaca koji čine top menadžment banke
postaje od izuzetne važnosti. U finansijskoj instituciji kao što je banka, process
upravljanja rizicima ne počinje na strategijskim vezama ili započetim procesom
planiranja, ili na aktivnosti na nekom od odboru. Proces upravljanja rizikom počinje
onog momenta, kada je perspektivni budući radnik primljen u banku ili unpređen na
višu stepenicu bankarske menadžment hijerarhije.

Da bi se obezbedila stručnost I kvalitet menadžment tima u bankama, zakonodavci


praktikuju različite pristupe. Većina zakonodavaca je utvrdila standarde kojima
menadžer mora udovoljiti prilikom izbora i imenovanja na radon mesto. Standardi za
izbor i imenovanje “stručnih lica uprave” banke ogledaju se u razmatranju informacija
od strane akcionara, članova odbora i borda direktora, o kandidatima u vezi sa
sledećim činjenicama:

• ranije opružbe ili umešanost u kriminal (prevaru, nepoštenje ili nasilje),,


• kršenje bilo kog zakona zbog nepoštenje, nestučnosti ili neprimerenih radnji,
• saznanja da je direktor direktni krivac za nesposobnost izmirenja dugova,
• uključenost u nepoštene, sumnjive poslove i nestručno donošenje odluka,
• odbijanje molbe, povlačenje ili oduzimanje dozvole za vođenje poslova,
• obavljanje dužnosti člana uprave u cenzurisanoj, upozorenoj, pod
disciplinskim postupkom ili je institucija bila predmetom tužbe,
• povezanost sa institucijom kojoj je odbijen zahtev za dozvolu za rad ili je
povučen,
• postojanje otkaza, izuzeća u struci, disciplinskog postupka protivnom struci
ili zvanju,
• neplaćanje dospelog utuženog duga plativog u zemlji ili inostranstvu,
• da li je pravna osoba ikada proglasila nesolventnost,
• postojanje tužbi za uvrede ili uvreda i prekšaja (sem saobraćajnih)
realizovanih kada je osoba bila mlađa od 18 godina,
• svaki sudski postupak u koji je osoba bila uključena, a vezan je za osnivanje
ili upravljanje bilo kojim korporativnim organom, i

82 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
• svaka transakcija koja se tiče institucije. 138

Ključna odgovornost menadžment tima banke je u tome, da se svi osnovni zadaci


banke obavljaju u skladu sa jasno utvrđenim ciljevima, planovima, politikama i
postupcima, te da banka ima jasno i precizno definisane sisteme, koji efektivno
nadziru i upravljaju rizicima banke. Dakle, odgovornost menadžment tima (uprave)
banke za upravljanje finansijskim rizicima banke ogleda se u:139

• u izradi strategijskih planova, politika i preporuka,


• u primeni strategijskih planova, politika i preporuka,
• prihvatanjem institucionalne kulture i visokih etičkih standarda,
• izradom priručnika, koji sadrži politike, postupke i standarde vezane za
rizike,
• primeni efikasnog sistema internog nadzora i procene rizika,
• provođenje nadzora u pogledu pridržavanja ograničenja izloženosti riziku,
• primena provere i vršenje procene adekvatnosti nadzora unutrašnje revizije, i
• razvoj i provođenje sistema izveštavanje uprave o rizicima poslovanja banke.

Uloga menadžment tima u prepoznavanju, proceni, cenovnom vrednosvanju i


upravljanju finansijskim rizicima dobro je opisana u Bazelskim sporazumima I i II.
Naime, upravljanje rizicima treba da bude sastavni deo svakodnevnih poslovnih
aktivnosti svakog bankarskog menadžera u okviru njegovog poslovnog područja i cele
banke, kako bi se obezbedilo da se sistemi za upravljanje rizicima pravilno koriste i
poštuju postojeće procedure. Na top menadžmtu banke je i da obezbedi odgovarajući
unutrašnji nadzor u banci uključujući i otklanjanje konstatovanih propuste od strane
revizora u procesu upravljanja rizicima banke.

4.3.4. Odgovornost odbora za reviziju i unutrašnja kontrolu za rizike banke


Upravljanje rizicima odbora za reviziju može se smatrati produžetkom uloge
upravljanja rizicima od strane nadzornog odbora. Naime, aktivnost odbor za reviziju je
bitna podrška menadžment timu u identifikaciji i upravljanju složenim rizičnim
područjima u banci. Otuda i proizilazi karakter misije odbora za reviziju, koja bi
trebala da glasi: “unapređenje upravljanja operativnim rizicima na konsolidovanoj
osnovi”.

Polazeći od takve osnove, ciljevi unutrašnje revizije banke treba da omoguće top
menadžmentu banke:

• identifikaciju i upravljanje poslovnim rizicima,


• pružanje osnove za nezavisne procene,
• procenu rezultata, uspešnosti i ekonomičnosti poslovanja,
• procenu usklađenosti poslovanja sa zakonima, politikama i postupcima,
• procenu pouzdanosti podataka, koje pripremaju računovodstveni i
informacioni sistemi,

138
Ibidem, str. 48.
139
Ibidem, str. 50.

BANKE I RIZICI 83
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
• pružanje istraživačkih usluga za upravljanje pojedinim poslovnim
područjima.

Pored nesumnjive i nesporne uloge unutrašnje revizije, postoje i neke protivrečnosti u


radu unutrašnje i vanjsku revizije, koje se mogu svesti na sledeće:

• Iako imaju nesporan rezultat, odbori nisu sposobni obezbediti pravovremene


I čvrste podatke o upravljanju rizicima institucije, pošto je njihov doprinos u
retrospektivnoj kontroli rizika.
• Odbor za reviziju stvara utisak da je upravljanje rizicima nešto što je
potrebno revidirati dok se ne unapredi. U većini slučajevi, revizori su
usmereni na brojeve I iznose, dok su poblemi upravljanja rizicima često
rezultat internih pojedinačnih nedostataka ili loših odluka.
• Odbori za reviziju nisu produktivni i zato što je upravljanje rizicima
dinamičan process. Složena priroda finansijskih rizika sa kojima se danas
susreću banke onemogućava odborima za reviziju da urade više od
analiziranja rizika koje je moguće revidirati, pošto oni čine samo deo
ukupnih rizika.

Nadzor i usmeravanje unutrašnje revizije sastavni je deo ukupne odgovornosti odbora


za reviziju. Naime, i nadzorni odbor i menadžment tim (uprava) banke treba da imaju
mehanizam, koji im omogućava da banka posluje u skladu sa politikama, te da se
rizicima adekvatno upravlja. Prema tržišno orijentisanom pristupu, revizija se proteže
i van pitanja direktno vezanih za administrativni nadzor i računovodstvo. Ona
obuhvata sve metode i mere usvojene u banci u cilju očuvanja poslovne imovine i
upravljanja rizicima, provere tačnosti i pouzdanosti računovodstvenih i menadžerskih
informacija, promocije efektivnosti poslovanja i podsticaja za usvajanje politika top
menadžmenta.

Najvažnija obaveza unutrašnje revizije (kontrole) jeste “pružanje podrške


korporativnom upravljanju, sistemu nadzora I procesu upravljanja rizicima”. Posao
unutrašnjih revizora je i da revidiraju godišnje finansijske izveštaje pre njihovog
podnošenja nadzornom odboru, te obezbede da se u pripremi finansijskih izveštaja
poštuju odgovarajuće računovodstvene politike i praksa.

Odgovornosti odbora za reviziju i interne revizije u vezi sa upravljanjem finansijskim


rizicima banke su:

• provera pridržavanja politika i procedura koje je donio nadzorni odbor


banke od strane uprave,
• pružanje podrške u korporativnom upravljanju, sistemu kontrole i procesu
upravljanja rizicima,
• provera adekvatnosti i tačnosti informacija se pružaju nadzornom odboru od
strane uprave,
• periodično izveštavanje nadzornog odbora o pridržavanju politika i
procedura,
• unapređenje komunikacije između nadzornog odbora i uprave,

84 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
• procena adekvatnosti metoda za merenje izloženosti riziku,
• testiranje svih vidova rizičnih aktivnosti i pozicija izloženosti riziku,
• podrška menadžment timu nad pozicijama izloženosti riziku, ograničenjima i
aktivnostima koje se preduzimaju u slučaju prekoračenja ograničenja,
• obezbediti da upravo potpuno razume utvrđene politike i procedure, te da
ima potrebno stručno znanje za njihovu primenu,
• ocena poslovanja i predlozi za unapređenje poslovanja.

Od unutrašnje revizije se očekuje i procena uloge spoljne revizije, kao i praćenje


rešavanje problema koji su eventualno utvrđeni u njenom izveštaju. Očito je da
postoje određene teškoće u zadovoljavanju i ispunjavanju očekivanja javnosti i
zakonodavnih organa. Realno gledajući, sposobnost unutrašnjih revizora i odbora
revizije da udovolje svim navedenim zahtevima je u dobroj meri ograničena.

4.3.5. Uloga i odgovornost spoljnih revizora za rizike banke


Osnovni cilj revizije je omogućavanje revizorima da izraze svoje mišljenje o tome, da
li finansijski izveštaji verodostojno prikazuju finansijsko stanje banke i ostvarene
rezultate poslovanja za posmatrani vremenski period. Po pravilu, izveštaji spoljne
revizije se dostavljaju akcionarima. Međutim, ovaj izveštaj koriste i mnogi drugi
zainteresovani faktori kao što su: nadzorne institucije, finansijski stručnjaci, depozitari
i kreditori.

Tradicionalni pristup spoljnoj reviziji saglasno zahtevima opšte prihaćenih revizorskih


standarda (International Standards of Auditing ili skraćeno ISA), po pravilu obuhvata
reviziju sistema unutrašnjeg nadzora. Ova procena se provodi u cilju utvrđivanja
prirode i razmera provere, pružanja analitičkog prikaza ili analize smernica, te radi
preduzimanja određenih detaljnijih testova. Osim revizije računa dobiti I gubitaka,
revidiraju se određene stavke bilansa stanja putem posebnih programa, kao na primer
fiksna imovina, gotovina, investicije ili zaduženja. Tako su se ranije u istoriji spoljni
revizori bavili prevarama i propustima u okviru funkcije kreditiranja. Danas se revizija
retko bavi detaljnom krditnom analizom plasmana imajući na umu da to obavljaju
nadzorne institucije.

Spoljni revizori, kao sastavni deo partnerstva u upravljanju rizicima, imaju specifičnu
ulogu. Njihova uloga je da indirektno pomažu u:

• proceni sposobnosti tržišta,


• proceni sa kojim bankama treba poslovati,
• proceni usklađivanja strategije upravljanja rizicima,
• dodatnoj zaštiti klijenata banke.

Kada se navedeni pristup u potpunosti prihvati od strane svih spoljnih revizora banaka,
proces upravljanje rizicima bi se mogao značajno unaprediti u korist svih korisnika
finansijskih usluga. Odgovornosti spoljnih revizora u pogledu upravljanja rizicima
svode se na :

• procenu izloženosti banaka riziku, koje revidiraju,

BANKE I RIZICI 85
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
• analizu i ocenu podataka koje su im prikazane kako bi se uverili u smisao
ovih informacija,
• razumevanje osnove transakcija i finansijskih aranžmanna (struktura) koje
koriste klijenti banke,
• provera pridržavanja politika i postupaka koje je odobrio nadzorni odbor od
strane uprave banke,
• proveru podatak koji se prikazuju nadzornom odboru, akcionarima i
zakonodavnim organima,
• provera usklađenosti sa zakonskim propisima,
• izveštavanje nadzornog odbora, akcionara i zakonodavnih organa o
verodostojnosti njima poslatih podataka.

Kao deo procesa nadzora nad bankama, uloga stručnjaka za računovodstvo i reviziju
značajno je dobila na svojoj važnosti. Izveštaji i pisma revizora menadžment timu
banke mogu pružiti nadzornim institucijama vredne uvide u različite segmente
poslovanja banke. To je od posebnog značaja, kada revizori ”otkriju” neke činjenice
koje bi mogle narušiti stabilnost određene banke ili bankarskog sistema kao celine. U
nekim slučajevima, revizori imaju i šire odgovornosti, pa i obaveze, koje su utvrđene
zakonom

4.4. ULOGA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU RIZICIMA BANKE

4.4.1. Klijenati banke i zaštita imovine od rizika


Pod izrazom javnost u ovom segmentu upravljanja rizicima podrazumeva se
objavljivanje podataka banaka u različitim oblicima u cilju zaštite imovine i interesa
klijenata banaka. Zaštita se odnosi na sve vidove:

• osiguranje movine (depozita) klijenata,


• periodične objave banaka o rezultatima poslovanja,
• informacije rejting agencija o rizičnosti ulaganja banaka, i
• izveštaje, analize i podatke medija i finansijskih analitičara.

Kada funkcioniše sistem osiguranja štednje i depozita, klijenti banke u određenoj


zemlji imaju zaštitu svoje imovine (štednje i depozita) do odrećenog nivoa od rizika.
Kod nas je to iznos od 50.000 evra po jednom štednom računu u jednoj banci. 140
Međutim, odgovornost za investiranje sredstava i dalje ostaje na onima koji donose
odluke o investiranju. Investitori i depozitari i dalje ostaju odgovorni za pridržavanje
zdravih načela o prosuđivanju rizika i procene boniteta finansijske institucije. U onim
situacijama, u kojima se klijenti ne mogu zaštititi, potrebno je razmotriti mogućnosti
ograničenog osiguranja depozita kod banaka i jednostavnije ugovorne klauzule kod
osiguravajućih društava i drugih portfolio menadžera.

Do promene, odnosno povećanja visine osiguranog iznosa došlo je krajem


140

2008.godine, odmah nakon izbijanja svetske finansijske krize oktobra iste godine.

86 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
Jedini način da se javnost može zaštititi od rizika jeste u mogućem preuzimanju rizika.
Naime, potrebno je da se jasno diferencira i alocira rizik i postave sledća pitanja:

• da li su to pojedinci kao investitori, koji deluju preko agenata (investicionih


menadžera i brokera), ili
• da li su to finansijski posrednici koji prikupljaju njihove izvore sredstava i
ponašaju se kao gospodari banaka.

Prvi oblik javnih obaveštenja odnosi se na javno objavljivanje podataka o rezultatima


poslovanja banaka. Ova obaveza pozitivno utiče na kvalitet poslovanja banke kao
finansijske institucije. Nadzorni odbor i »uprava banke« su svesni toga, da će podaci o
poslovanju, nakon što ih obrade finasijski mediji i konkurenti, doći u javnost čak i oni
podaci iz najužeg stručnog kruga. Praksa banaka u SAD je da se objavljuju kvartalni
podaci o ostvarenim rezultatima poslovanja u odnosu na protekli period, među kojima
su najčešće: ukupan zbir bilansa banke, ukupan prihod, broj zaposlenih, profitna stopa,
stopa dividende i tržišna cena akcija.
Drugi oblik javnog obaveštavanja javlja preko rejting agencija kao što su
Standard&Poor's, Moody's Investors Service 141 i AM Best. Ove agencije se već
decenijama bave procenom rejtinga preduzeća i banaka uz javno objavljivanje
rejtinga. Navodimo prihvatljive rejting klasifikacije (određene od OCC) prikazjuje
pregled br. 2-4.

Pregled br. 2-4: Prihvatljive rejting klasifikacije


Standard Moody”s Opis
& Poor”
Kvalitetna ulaganja banke
AAA Aaa Obligacije najvećeg stepena
AA Aa Obligacije visokog stepena
A A-1, A Viši srednji stepen
BBB Baa-1, Baa Srednji stepen, na široj liniji između definitivno
zdravih obligacija i onih koje imaju predominantno
špekulativne elemente. Uopšteno, to je najmanji
kvalitet koji se sme kvalifikovati za bankarsko
ulaganje
Špekulativne i pogrešne odluke
BB Ba Niži srednji stepen sa samo minornim
karakteristikama
B B Nizak stepen, možda pogrešno
D Ca, c Najniži stepen, pogrešno, ekstremeno slabi izgledi
Provizoran ili uslovljen rejting
Rejting- Con.(Rejting) Zahtevi otplate dugova su uveliko zavisni od realne

141
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Bankarski portfolio menadžment Strategijsko upravljanje
bankom, bonitetom, kvalitetom i portfolio rizicima banke, drugo izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 525-526.

BANKE I RIZICI 87
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

P procene budućih događaja.

U vrednovanju politike banke u poslovanju hartijama od vrednosti preporučuju se


analitičaru, kao vodič, sledeći faktori: 142

(1) opšti karakter bankarskog posla, koji se manifestuje u karakteristikama na njenim


računima kredita i depozita i njena opšta ekonomska sredina;
(2) analiza strukture depozita banke u odnosu na broj, tipove i veličinu računa i u
odnosu na trendove depozita, kompoziciju i stabilnost;
(3) veličina kapitala, gde važi generalno pravilo: što je manji bančin kapital, to treba
da bude konzervantivnija njena politika, s obzirom da banka ima manja sredstva za
apsorbovanje potencijalnih gubitaka;
(4) ekonomski i monetarni faktori, gde se sugeriše da dovitljivi portfolio menadžment
treba da razmotri bazične ekonomske i monetarne faktore u formulisanju i
izvršavanju politike investiranja u hartije od vrednosti. Međutim, upozorava se da
preokupacija ovakvim analizama može biti indikativna ‘na špekulativne
tendencije’, koje su nekorisne i nezdrave u bankarstvu.

U savremenim tržišnim uslovima značajnu ulogu u procesu upravljanja rizicima imaju


izveštaji, podaci i analize finansijskih analitičara. Finansijski analitičari mogu da
pružaju investitorima savete u pogledu ulaganja njihovih sredstava u pojedine
poslovne poduhvate. Finansijski analitičari su »upćeni« u kretanje finansijskih
podataka sa aspekta rizika pojedinih vrsta ulaganja. Investitori koji kupuju hartije od
vrednosti od banaka i drugih emitenata, snose rizik tih ulaganja kao i ostali kreditori.
Svako ulaganje nosi sa sobom i mogućnost nekog potencijalnog gubitka, pa zbog toga
investitori moraju »nadzirati« poslovanje banaka kako bi zaštitili svoje interese.

Međutim, u posmatranju ovih problema, u praksi treba biti realan. Naime, ponekad se
ugled institucije smanjuje tek sa proširenjem problema, odnosno kada je šteta ne može
da se sakrije, odnosno kada je već nastala. U ovakvim prilikama ostaje otvoreno
pitanje, da li je tržište moglo ranije, na vreme, prepoznati pogoršanje poslovanja i
povećanu rizičnost određene institucije da je bilo više raspoloživih informacija.
Naime, još uvek ne postoje tehnike za procenu rizika koje bi bile standardizovane i
koje bi mogle verodostojno te »prognoze«« prikazati preko javno objavljenih
podataka. Upravo zbog toga su tržišni učesnici ograničeni u mogućnosti da analiziraju
probleme u kreditiranju tokom njihovog pojavljivanja.

142
The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, page 6, revised, December
1, 1962.

88 BANKE I RIZICI
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

BANKE I RIZICI 89
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Glava 5.

UPRAVLJANJE BILANSIMA
POSLOVNE BANKE

90 BANKE I RIZICI
Upravljanje bilansima poslovne banke

5.1. UPRAVLJANJE BILANSIMA BANKE

5.1.1. Bilansi poslovne banke


Banka kao samostalna finasijska profitno orijentisana finansijska institucija posluje po
principima privrednog računa. To znači, da je poslovni motiv banke ostvarivanje
profita u njenom poslovanju. U iskazivanju rezultata svog poslovanja, banka sastavlja
tokom godine kvartalne i polugodišnje periodične obračune i na kraju godine završni
račun. Kvartalni i polugodišnji obračuni ili poznatiji kao periodični obračuni,
sastavljaju se u formi bilansa stanja i bilansa uspeha banke, koje prate izveštaji o
poslovanju banke.

Bilansi mogu biti: a) na nivou jedne banke, b) na nivou sistema poslovnih banaka i 3)
na nivou bankarskog sektora. Ovde će sa posebnom pažnjom biti analiziran bilans na
nivou banke, kao pogodno oruđe za upravljanje bilansnom strukturom banke. Da bi
bilans banke bio što pogodniji za analitički pristup upravljanju pozicijama u bilansu
banke, potrebno je koristiti tzv. neto bilans banke, koji pokazuje plasmane u kredite i
hartije od vrednosti na strani aktive i izvore sredstava, kojima se pokrivaju navedeni
plasmani na strani pasive (uglavnom depozite).

Bilans stanja banke je pregled njenih finansijskih pozicija u aktivi i pasivi, tj.
sredstava (imovine) u aktivi i izvora sredstava (obaveza) u pasivi, te akcijskog kapitala
kao posebnog oblika izvora sredstava. 1) Uprošćeno rečeno, banka prima depozite
vodeći ih kao obavezu banke i “proizvodi” kredite vodeći ih kao sredstva banke,
oblikujući tako svakodnevno, tačno i nenamešteno bilans stanja i bilans uspeha. U
ovome se i nalazi objašnjenje za značaj upravljanja sredstvima i obavezama banke,
pošto se apsolutne i strukturalne promene u bilansu stanja banke odražavaju u
apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost poslovanja banke.

Iz podataka bilansa stanja banke može se dobiti niz korisnih informacija za


upravljačke potrebe menadžmet tima banke. Te informacije su naročito pogodne za
operativno poslovanje banke, dok sledeći koeficijenti mogu služiti kao kontrolni
pokazatelji uspešnosti poslovanja banke: 2)

• stopa gotovine,
• stopa likvidnosti,
• stopa solventnosti,
• stopa rezerve likvidnosti,

1)
Reč BILANS je latinskog porekla i potiče od reči “bilan”, koja označava dvostranu
vagu. Inače, francuski izraz za bilans je takođe “bilan”, nemački “bilanz”, italijanski “
bilancio”. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je “balance”
odosno “balance sheet”.
2)
Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions –
The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York,
2001.godine, str. 218-219.

BANKE I RIZICI 91
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
• stopa kreditiranja, i
• stopa kapitala.

Osnovna svrha navedenih pokazatelja jeste, da se za potrebe menadžment tima banke


vršI sagledavanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja banke u određenom
vremenskom periodu. Bilans stanja i njegove promene obima čine osnovu za
ostvarivanje budućeg rezultata, odnosno profita banke. Bilans uspeha samo iskazuje
rezultate promena na određeni dan, odnosno šta se desilo tokom proteklog perioda,
kao u pogledu prihoda, tako i u pogledu rashoda, odnosno troškova banke, čija je
konačna rezultanta profit banke. Upravo zbog toga je fokus razmatranja bilans stanja
banke, njegove promene i upravljanje tim promenama u cilju ostvarivanja planiranog
profita banke.

Osnovni smisao bilansa stanja banke je omogućavanje uvida u strukturu i suštinu


svakodnevnih, a posebno važnijih segmenata poslovanja banke, poslovnih operacija i
pojedinih vrsta poslova banke. To se naročito odnosi na poslove mobilizacije depozita
i odobravanja raznih vrsta kredita, pošto bilans stanja banke u svakom momentu
pokazuje stanje izvora i plasmana banke i njihov međusobni odnos. Pošto je banka
profitno orijentisana institucija, maksimiziranje profita postiže se na osnovu
optimalnog obima i strukture izvora sredstava i plasmana istih, te maksimiziranjem
razlike između nivoa prihoda i nivoa troškova banke u formi profita. 3)

Tipična struktura bilansa jedne banke srednje veličine u razvijenoj tržišnoj privredi (na
primer, u SAD) data je u pregledu br. 5-1.4)

Pregled br. 5-1: Tipična struktura bilansa banke


AKTIVA PASIVA
1. Krediti i diskonti 60% 1. Oročeni depoziti 44%
2. Plasmani u hartije 27% 2. Depoziti po viđenju 30%
3. Likvidna aktiva 3% 3. Obav. na novčanom .tržištu 11%
4. Gotovina 6% 4. Ostale obaveze 7%
5. Ostala aktiva 4% 5. Akcijski kapital 8%
UKUPNO: 100% UKUPNO: 100%

Posebno treba istaći, da je za bilans stanja banke bitna ravnoteža i ročna usklađenost.
Uravnoteženim bilansom stanja banke smatra se onaj bilans, u kojem su ročno i
valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Ako banka prihodima pokriva
troškove, perfektno uravnotežen bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama
pokrije rizik neblagovremenog plaćanja. Ročna usklađenost bilansa stanja banke

3)
Ibidem, strana 135.
4)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, strana 27. Pored ove strukture, data je i struktura bilansa komunalne banke i
velikih banaka novčanih centara (“money centar banks”). Samo desetak godina ranije,
ta struktura je izgledala znatno dugačije. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jović:
Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine strana 134-135.

92 BANKE I RIZICI
Upravljanje bilansima poslovne banke
garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Valutna usklađenost aktive i pasive
garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Konačno,
solventnost banke se bilansno iskazuje preko akcijskog kapitala i rezervi, čime se
brani stabilnost poslovnog sistema banke.

Prosečna struktura konsolidovanog bilansa naših banaka na dan 31. 12. 1992. godine
prikazana je u pregledu br. 5-2.5)

Pregled br. 5-2: Struktura konsolidovanog bilansa naših banaka


AKTIVA PASIVA
1. Kratkoročni plasmani 35,9% 1. Kratkoročni izvori 28,9%
2. Dugoročni plasmani 56,4% 2. Dugoročni izvori 55,9%
3. Ostali delovi aktive 7,7% 3. Kapital banaka 15,2%
UKUPNO: 100,0% UKUPNO: 100,0%

Aktuelni podaci o ročnoj i strukturalnoj usklađenosti bilansa stanja banke obezbeđuju


se preko bankarskog računovodstvenog i bankarskog informacionog sistema, koji se
razlikuju od računovodstvenog sistema preduzeća. Bankarski računovodstveni sistem
razlikuje se od računovodstvenog sistema preduzeća i po tome6), što se u banci računi
glavne knjige treba da dnevno bilansiraju, što znači, da banka treba da ima dnevno
bilans stanja i bilans uspeha. Naravno, ovakvu brzinu postižu dobro organizovane,
tehnički i kadrovski opremljene banke u razvijenim tržišnim privredama (SAD,
Nemačka, Japan). Kako je prošlo skoro deset godina posle izvršene privatizacije,
takvu ažurnost postižu danas skoro sve naše banke.

Bilans uspeha (poznat i kao bilans prihoda i rashoda banke) je finansijski izveštaj koji
sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke, uključivši profit ili gubitak za
određeni (specifični) vremenski period. Njemu, obično, prethodi i sa njim čini celinu
bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. Prvi korak za banku je u definisanju
profitabilnosti. Najbolja definicija za banke je ona, koja se oslanja na njene tri
dimenzije: na povrat uloženih sredstava (“return on assets” ili ROA), povrat akcijskog
kapitala (“return on equity” ili ROE) i rast zarade po akciji (“earnings per share” ili
EPS). U nedostatku EPS kao mere, neto prihod banke je njegov prihvatljivi supstitut.
1)

5)
Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. godinu. S obzirom
da ne raspolažemo drugim podacima, dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa
banaka sa aspekta ročnosti – kratkoročna i dugoročna aktiva i pasiva.
6)
Bankarski računovodstveni sistem razlikuje se od računovodstvenog sistema u
privredi: ono što je u kontnom planu privrede DUGUJE, to je u banci POTRAŽUJE,
zatim ono što je u privredi POTRAŽUJE, to je u banci DUGUJE. Pored ovoga,
računovodstveni sistem u privredi može da trpi i određenu neažurnost, dok
računovodstvo banke mora biti stalno ažurno i uredno.
1)
David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights
and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 86.

BANKE I RIZICI 93
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Bilans uspeha banke, kao i bilans stanja banke, teorijski postoji svakog momenata i
rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. Druga je stvar da li takav
bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehničke mogućnosti, racionalnost
sastavljanja i mogućnost ‘upotrebe’ takvog bilansa u upravljačke svrhe. Naime, sa
stanovišta upravljačkih potreba banke, sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj
upoznavanje menadžment tima, borda direktora, deoničara i kontrolnih institucija sa
ostvarenim pokazateljima konačnog uspeha banke za određeni period vremena
izraženog u visini ostvarenog profita banke.

Uobičajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim tržišnim privredama je da se


zvanični rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala
i jednom godišnje po isteku godine. Zato je od izuzetne važnosti da banka upravlja
bilansom banke tokom izveštajnih perioda i da menadžment tim banke utiče na krajnje
rezultate banke – posebno na visinu profita. Zbog toga je neophodno da menadžment
tim banke raspolaže i podacima bilansa uspeha u kraćim vremenskim periodima,
najmanje na kraju svakog meseca, da bi se moglo svesnom akcijom i donošenjem
odgovarajućih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka većem profitu.

Da bi se jasnije sagledao globalni značaj bilansa uspeha banke, neophodno je sažeto


ukazati na značaj svih kategorija izdataka, odnosno troškova u odnosu na ukupne
prihode banke. Značaj uvida u raspodelu ukupnih prihoda vidljiv je na primeru jednog
hipotetičkog bilansa prihoda i rashoda jedne banke za jednu godinu (pregled br. 5-3).

Pregled br. 5-3: Relativni značaj troškova i poreza u prihodima banke


Redni Opis kategorija u bilansu Iznosi u Struktura u
broj uspeha mil. dolara procentima
01. Ukupan prihod banke 215,0 100,00 100,00
02. U tome: - kamatni prihodi 200,0 93,02 93,02
03. - nekamatni prihodi 15,0 6,98 6,98
04. Ukupni izda i (troškovi) banke 205,0 95,35 100,00
05. U tome: - kamatni izdaci 150,0 69,77 73,17
06. - nekamatni izdaci 2) 55,0 25,58 26,83
07. Neto prihod pre poreza 10,0 4,65 100,00
08. Porezi na neto prihod 1,0 0,47 10,00
09. Neto prihod posle poreza 9,0 4,18 90,00

Da bi to bilo efikasno, neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u


okviru prihoda i rashoda banke, njihov obim, vrstu i strukturu, te njihov uticaj na
visinu profita banke. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i
kamatne rashode banke, koje u svim komercijalnim bankama čine okosnicu neto
kamatnih prihoda banke, pa i visine prihoda banke pre poreza. Naravno, na krajnji
rezultat banke utiču i nekamatni odnosno ostali prihodi i troškovi banke, koji se
kumuliraju tokom obračunskog perioda.

2)
U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za moguće kreditne gubitke 13,0 mil. dolara i plate i
beneficije zaposlenih 30,0 mil. dolara.

94 BANKE I RIZICI
Upravljanje bilansima poslovne banke
Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni
kamatni prihodi, koji učestvuju sa 93%, dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%.
Međutim, učešće kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%, dok je
nekamatnih izdataka nešto preko 25 procenata. U nekamatnim izdacima su dve bitne
stavke: rezervacije za moguće gubitke u kreditnom portfoliju (13,0 ili 6,05% u odnosu
na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30,0 mil. dolara ili 13,95% u
strukturi ukupnog prihoda banke). Bez rezervacije za moguće kreditne gubitke, koja
stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke, nekamatni izdaci iznose 42,0 mil.
dolara ili sa 19% učestvuju u ukupnim prihodima banke.

Neto prihod pre poreza iznosi 10,0 mil.dolara ili 4,65%, a njegova raspodela ukazuje
da 10% ide na porez, a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. U ovom
slučaju neto prihod posle poreza ili pak profit, iznosi 9,0 mil. dolara tj. nešto preko 4%
od ukupnog prihoda banke i služi za raspodelu odnosno isplatu dividende, i
eventualno, za reinvestiranje u akcijski kapital banke. Veličina profita banke meri se
navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti
korišćenja ukupnih sredstava, ROE kao prinos akcionarima na akcijski kapital i EPS
kao rast tržišne zarade po jednoj akciji.

5.1.2. Upravljanje bilansom stanja banke


Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i
međusobnog odnosa računa u njenom bilansu. Osnovni identitet bilansa izražava se
relacijom:

SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST

Za razliku od proizvodnih preduzeća, bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od


finansijskih sredstava umesto od fizičke aktive. Ova finansijska sredstva su pretežno u
formi kredita domaćinstvima, poslovnim firmama i državnim institucijama i u formi
plasmana u hartije od vrednosti. Najveći deo obaveza, odnosno pasive poslovne banke
sastoji se od potraživanja domaćinstava, poslovnih firmi i državnih institucija po
osnovu depozita po viđenju i oročenih depozita.

Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u


razvijenoj tržišnoj privredi. Za analitički pristup analizi bilansa banke, potrebno je
poznavanje i razumevanje internih odnosa među bilansnim računima. Jedan od takvih
pokazatelja odnosa jeste finansijski leveridž banke ili finansijski oslonac (“financial
leverage”). To se može izraziti kao iznos duga, odnosno depozita, koji se koristi za
finansiranje aktive banke. O ovome će biti reči u kasijem izlaganju.

Veličina i kompozicija bilansa banke su važne zbog njihovog efekta na rizik


(varijabilnost prinosa) i na sam prinos (profitabilnost). Važnost i implikacije strukture
bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu br. 5-4. One
ukazuju na uticaj upravljačkih odluka menadžment tima i promena okruženja banke.

Pregled br. 5-4: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke


GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE 7)

BANKE I RIZICI 95
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Implikacija na banku:
Karakteristike Važnost Rizik Prinos
1 Malo fiksne ili fizičke Nizak stepen poslovnog Smanjuje Smanjuje
aktive leveridža rizik prinos
2. Znatni iznosi Zahtevi da banka bude Smanjuje Smanjuje
kratkoročne pasive likvidna rizik prinos
(depozita)
3. Znatni iznosi sredstava Visok stepen finansijskog Povećava Povećava
koji se odnose na kapital leveridža rizik prinos
banke

Prvi navedeni slučaj ukazuje na male šanse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak
poslovni leveridž da uveća svoj profit. Ovakva banka utiče na smanjenje rizika, ali i
na smanjenje svog profita. Drugi slučaj, kada banka ima značajne depozite, mora
imati odgovarajući stepen likvidnosti da udovolji tražnji za povlačenjem depozita. Isto
tako, banka želi da udovolji i tražnji za kreditima. Efekat takvog ponašanja može biti
ili veća likvidnost a manja profitabilnost, ili veća profitabilnost a manja likvidnost.
Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos.
Konačno, treća karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leveridža i
visok multiplikator akcijskog kapitala. Banka tako povećava rizik, ali povećava i
prinos.

Rezultati sumirani u pregledu 4-4 su posebno važni za proces donošenja odluka od


strane menadžment tima banke. Primera radi, ako banka želi da poveća svoju
profitabilnost, važna su tri pravca akcije: (1) povećanje njenog operativnog leveridža
pribavljanjem više fiksne aktive, (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na
“kupovinu” likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez pokušavanja
upravljanja obavezama i (3) povećavanje njenog finansijskog leveridža uz oslanjanje
na veću aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze. Svaka od ovih akcija će dovesti
do varijabilnosti profita banke odnosno do povećanja rizika. Ovo je konzistentno
pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: veći prinos na
sredstva povlači sa sobom i veći rizik. 8) U regulisanoj sredini je manji rizik, ali i
manje šanse za visok profit. Slika br. 5-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke
u tri faze. 10)

Prva faza (Opšta)


Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom
Upravljanje kapitalom
Druga faza (Specifična):
7)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York,
1989.godine, str. 26.
8)
Ibidem, str. 27.
10)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 28.

96 BANKE I RIZICI
Upravljanje bilansima poslovne banke

Upravljanje pozicijom rezervi Upravljanje pozicijom rezervi pasive

Upravljanje likvidnošću Upravljanje opštom ili kreditnom


pozicijom pasive
Upravljanje investicijama Upravljanje dugoročnim dugom
Upravljanje kreditima
Upravljanje fiksnom aktivom Upravljanje kapitalom
(Uključujući i vanbilansne aktivnosti)
Treća faza (Izveštaj o generisanju bilansnih prihoda i troškova)
Profit = Prihod - Troškovi kamata - Opšti troškovi - Porez
Politike za ostvarivanje ciljeva:
1. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4. Upravljanje kapitalom
2. Kontrola opštih troškova 5. Upravljanje porezima
3. Upravljanje likvidnomm banke 6. Upravljanje vanbil.aktivnostim a

Slika br. 5-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze

Upravljanje bilansom banke nije značajno samo sa aspekta menadžment tima banke
(veći profit) i akcionara (veća dividende), već i sa aspekta regulatornih i kontrolnih
institucija države (stabilnost banaka). Tako su regulatorne institucije u SAD (FED,
OCC, FDIC)9) primarno zainteresovane za sigurnost i čvrstoću, odnosno očuvanost
bankarskog sistema, odnosno, za prihvatljivi rizik.

Kao rezultat promena, banke mogu očekivati da nastave da rade ono što su radile u
prošlosti, tj. ono što je dozvoljeno bankama, da drže samo dozvoljen iznos fiskne
aktive uz ispunjavanje zahteva, da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital.
Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva - pasiva, ostvaruje se rizikom
uslovljeni profit, da bi zadovoljio i akcionare i regulatorne institucije.

Kao što se vidi na slici br. 5-1, prva faza upravljanja bilansom je opšta faza i akcenat
je dat na ukupnu aktivu (sredstva), ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. Druga
faza upravljanja bilansom je više specifična i u fokusu upravljanja su posebni delovi u
okviru tri navedene celine opšteg pristupa upravljanju bilansom banke uključujući i
vanbilansne aktivnosti. Treća faza upravljanja bilansom usmerena je na područje
generisanja prihoda i troškova banke. Uvid u rezultate poslovanja banke preko
izveštaja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa
banke. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za
ostvarivanje ciljeva banke (profita i dividende).

5.1.3. Upravljanje portfolio strukturom bilansa


Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovarajuću portfolio alokaciju
resursa banke, čiji je krajnji cilj uspešnije upravljanje rizikom banke. Upravljanje
bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje

9)
Skraćenice FED, OCC i FDIC su početna slova naziva federalnih intucija u SAD,
koje između ostalog, imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD

BANKE I RIZICI 97
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
uporište u modernoj portfolio teoriji, koja se razvila sredinom 50-tih godina. Prve
primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja.

Međutim, ovi modeli, iako elegantni, pokazali su se previše restriktivni i kompleksni


za praktičnu upotrebu. Njihova glavna vrednost proizašla je iz njihove pronicljivosti,
koja se odnosi na krajnje ishode - rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. Da
se podsetimo, ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogućnosti banke, a
ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke.

Za upravljanje bilansnom strukturom banke, od primarnog je značaja poznavati


relacije između:
• strukture aktive i strukture pasive;
• pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive;
• pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive;
• pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive.

Polazeći od jedne sasvim uprošćene šeme bilansa poslovne banke, njena idealna
vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici br. 5-
2.

AKTIVA
1/3 Portfolio
kredita
Slika br. 5-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive

Sa stanovišta upravljanja rizikom banke, ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne
banke (slika br. 4-2) omogućuje:
• odgovarajući odnos plasmana prema izvorima,

1/3 Portfolio hartija


• odgovarajući odnos kapitala prema plasmanima,
• odgovarajuću srazmeru plasmana u kredite i hartije radi održavanja
zadovoljavajućeg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke,

od vrednosti
• odgovarajući odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena solventnosti,
• odgovartajući odnos oročenih depozita prema depozitima po viđenju,
• odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi,
• odgovarajući nivo leveridža, itd.

1/3 Portfolio rezervi,


98 fiksne aktive i BANKE I RIZICI

gotovine
Upravljanje bilansima poslovne banke

AKTIVA
REZERVE BANKE
Slika br. 5-3: Hipotetička struktura bilansa banke

Dakle, upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano usklađivanje odnosa

KREDITI
pozicija aktive i pasive u bilansu banke. Polazeći od toga, bilans banke se može
predstaviti sledećom jednostavnom formulom: 11)

S+L = D+T+C
gde je:
HARTIJE
S = hartije od vrednosti (“securities”)

FIKSNA AKTIVA
L = krediti (“loans”)
D = depoziti po viđenju (“demand deposits”)
T = oročeni depoziti (“time deposits”)
C = deonički kapital - fondovi banke (“capital”).

Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici br. 5-


4:

AKTIVA
Slika br. 5-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke

HARTIJE OD
Ako se prinos od hartija od vrednosti označi sa rs, a prinos na kredite sa rl, a troškovi
depozita i kapitala nulom, onda se prihod banke I (income) može izraziti sledećom

VREDNOSTI
jednačinom:
I = rsS + rlL

Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial


11)

Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, strana 403-405.

BANKE I RIZICI KREDITI 99


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima sledeća ograničenja:

• ograničenje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100);
• ograničenje likvidnosti banke dato S = 0,30 (S + L) ili S = 43 L (S više ili
jednako), i
• ograničenje obima kredita L = 35 (više ili jednako).

5.1.4. Upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa banke


Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje, primena i kontrola
procesa, koji utiče na obim, miks, dospeće, stopu senzibilnosti, kvalitet i likvidnost
sredstava i obaveza banke. Pošto se upravljanje aktivom i pasivom banke uključuje u
bazičan rast i angažovanje sredstava, ono predstavlja ‘finansijsko srce’ banke. 12) Cilj
upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog, širokog i stalno
rastućeg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike između aktivnih i pasivnih
kamatnih stopa. Naravno, ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano postiže
preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog
rizika.

Jasno je da profit banke ovisi o mogućnosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke
za preuzimanje rizika. Može se reći da je kapacitet banke za preuzimanje rizika
limitiran: (1) kapitalom, (2) depozitima, (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom. S
obzirom na njegov limit, kapacitet rizika banke mora biti alociran između njegovih
različitih korisnika na način koji maksimizira očekivani prinos. Korelativni odnos
alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika br. 5-5 koja predstavlja
ulogu menadžera u banci kao firmi finansijskih usluga.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA UPRAVLJANJE IZVORIMA I


KAPITALNE ODLUKE
(Transakcije finansijskih sredstava) (Transakcije finansijskih sredstava)

1. Priliv gotovine
2. Investiranje - plasman gotovine
3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana
4. Gotovina vraćena, pa investirana (odluke o dividendi)
5. Gotovina za reciklažu (zadržana zarada)

Poslovanje
Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability
12)

Mangement, u knjizi: The Bankers” Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988.godine, str. 347.

100 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
Slika br. 5-5: Uloga menadžera u firmi finansijskih usluga 13)

Na slici br. 5-5 može se videti da finansijski menadžer u banci ima skoro iste zadatke
kao i finansijski menadžer u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz sledeće napomene:
prvo, finansijski menadžer u banci mora poznavati suštinu terminologije kao što je
upravljanje aktivom, upravljanje pasivom, upravljanje odnosima kapital - dividenda
itd.; drugo, mora poznavati ulaz gotovine, tržišni novac dodatno kroz tržišta kapitala.
Odluke o upravljanju aktivom uglavnom uključuju transakcije u finansijskoj aktivi a
ne u stvarnoj aktivi. Kao što se vidi, uglavnom se radi o odlukama o finansijskim
transakcijama, bilo da je reč o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom.

Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva - pasiva odražava se na performanse


poslovne banke. Najkraće, pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni
rezultati, kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti,
kvalitet aktive, stopa likvidnosti). O performansama banke biće detaljnije reči kasnije.
Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva - pasiva može se jasno videti na
slici br. 5-6, koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke
preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine.

Slika br. 5-6: Upravljanje performansama aktiva - pasiva 14)


Definicije:

13)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks
Services Industry, Third Edition, MacMillan
godine, str. 50.
14)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks
Services Industry, Third Edition, MacMillan
godine, str. 366.
Financial Management in the Financial
Publishing Company, New York, 1989.

Financial Management in the Financial


Publishing Company, New York, 1989.
P
BANKE I RIZICI 101
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu,
gde je prihod od neto kamatne stope = porez - ekvivalent prihoda od kamatne stope -
troškovi kamata.
Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni troškovi): aktiva koja
donosi zaradu.
Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva - gotovina i dug -
fiksna aktiva - druga aktiva.

Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost opšte pozicije
banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive. Jasno je da varijabilnost neto
kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva - pasiva) determinišu:
kamatna stopa, obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka, što se
može predstaviti i sledećom funkcijom: 15)
NIM = f (stopa, obim, miks)
gde je:

NIM = neto kamatna margina


f = funkcija
stopa = kamatna stopa
obim = obim produktivne aktive
miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih troškova

U savremenoj bankarskoj literaturi ističu se dva metoda upravljanja odnosima aktiva -


pasiva. To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva - pasiva, koji kombinuje
nekoliko delova komponenti 16) i (2) praktični model upravljanja odnosima aktiva -
pasiva17) Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva - pasiva podstiče okvir
razmišljanja, jedan način mišljenja, koji može pomoći bankarskim menadžerima u
rešavanju složenih problema, i u isto vreme pomoći im u današnjoj stalno
promenljivoj sredini.

Važna područja koja treba da budu pokrivena su:


(1) produktivna aktiva i njena profitabilnost,
(2) adekvatnost kapitala,
(3) neto operativni prihod,
(4) neto prihod, i
(5) osetljivost stope.

Praktični model upravljanja odnosima aktiva - pasiva fokusira sledećih šest područja:
(1) učešćše na tržištu naspram profitabilnosti, (2) korisnost sredstava, (3) tekuće
strategije za borbu sa deflacijom, (4) GAP ili ne GAP strategije, (5) strategiju hedžing

15)
Ibidem, str. 365.
16)
James V. Baker, Jr.: Asset-Liability Management IV, Banking, (September), 1978.
godine, str. 114.
17)
Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach,
Atlanta Trust Company of Georgia, Course Outline, 1983. godine (April 20).

102 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
GAP-ova sa fjučersima kamatne stope i (6) strategiju ALM koncepta u budućnosti
(ALM = Asset Liability Managament).

5.2. UPRAVLJANJE PASIVOM - OBAVEZAMA BANKE

5.2.1. Upravljanje strukturom izvora banke


Pasiva bilansa banke predstavlja obaveze (tuđa sredstava) i kapital banke. Obaveze i
kapital predstavljaju izvore sredstava, ali i finansijski potencijal banke. Već smo
naveli šta čini globalnu strukturu bilansa poslovne banke. Kada je reč o izvorima
sredstava, odnosno pasivi bilansa banke, njenu strukturu čine:

• kapital akcionara,
• dugoročni dug banke, i
• depoziti privrede i građana.

Bankarstvo počinje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. Ta


kapitalna baza je osnovni resurs, koji joj omogućava da funkcioniše kao finansijski
posrednik. Kapital akcionara banke, dugoročni dug i rezerve za gubitke, predstavljaju
osnovne komponente svake strukture kapitala. Kratkoročne obaveze, bez obzira na
njihove izvore, ne smatraju se instrumentima kapitala. Kapitalna baza, koja
obezbeđuje apsorpciju neočekivanih gubitaka, obezbediće jedan nivo poverenja
javnosti i prevazilaženje bilo koje brige o likvidnosti, i na taj način omogućuje jednoj
instituciji - banci 25) da sakuplja depozite i vrši funkciju finansijskog posrednika.

Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori.
Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menadžment banke, pošto oni manje
ovise od tržišnih faktora. Primarni interni izvor kapitala je tzv. zadržana zarada (koju
čini neto prihod banke umanjen za dividendu isplaćenu deoničarima). 26) Eksterni
izvori kapitala uključuju prodaju običnih i prioritetnih deonica (nove emisije) i
dugoročni dug. Obične deonice su najvažnija forma kapitala banke i reprezentuju
oslonac prosperiteta banke.
Depoziti privrede i građana predstavljaju osnovne bančine izvore i oslonac kreditne
aktivnosti banke. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne može da vrši
svoju bazičnu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. Drugim rečima,
banka kao finansijska institucija bez depozita ne može generisati plasmane bilo koje
vrste, kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. plasmane u hartije od
vrednosti.

25)
Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u
knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas
I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine,
str. 329.
26)
Interni izvor kapitala mogu biti i zadržane nagrade deoničarima, menadžmentu i
zaposlenima, kao i sredstva od prodaje postojeće aktive, te transakcija koje generišu
novi kapital.

BANKE I RIZICI 103


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih
pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti
poslovanja banke. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke,
‘proizvodi’ određene efekte na bilans banke. Na tri ilustracije bilansa banke (slike br.
4-7, 5-8. i 5-9) prikazaćemo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na
pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture
pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke. 27)

PRIMARNE
Slika 5-7: Inicijalni konceptualni bilans banke

Promene u bilansu banke mogu uslediti kao smanjenje depozita i kupovina sredstva.

SEKUNDARN
Slika 5-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima

K RE
27)

PRIMARNE
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks

HA R
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 279.

104 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke

PR
Slika 5-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima

SEK
Konačno, zaslužuje pažnju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno
izvorima sredstava u bilansu banke (slika br. 5-10).

Minim iziranje
tro{kova
Slika br. 5-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke

Minimiziranje kamatnih troškova banke, s jedne strane, te važnost odnosa sa


komitentima, sa druge strane, postiže se uz prevazilaženje zakonskih i drugih
ograničenja, kojih se banka mora pridržavati. 28)

5.2.2. Struktura akcijskog kapitala banke


Akcijski kapital banke (‘bank equity capital’) je kapital banke formiran, u osnovi,
početnom i naknadnim prodajama akcija banke. Ali, akcijski kapital banke se, kasnije,
formira i uvećava iz viškova i određenih rezervi. Veličina akcijskog kapitala osigurava
banci određeni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i
klijenata (depozitara).

Akcijski kapital se formira i potiče od prodaje običnih akcija i prioritetnih akcija,


viškova ostvarnih kupoprodajom deonica, od nepodeljenog profita, od rezervi za
nepredviđene slučajeve i od drugih rezervi kapitala. Akcijski kapital se, dakle, sastoji
od tri komponente: (1) vrednosti običnih i prioritetnih akcija, (2) viškova (tj. razlike
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banke Financial Management in the Financial
28)

Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Industry, New York, 1989.
godine, str. 423.

BANKE I RIZICI 105


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
između cene po kojoj se obične akcije prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3)
zadržane zarade ili nepodeljenog profita. Podaci pokazuju da se najveći deo akcijskog
kapitala u bankama u SAD generiše iz zadržane zarade. Posmatrajući to u procentima,
učešće akcijskog kapitala “poreklom” iz zadržane zarade kreće se čak između 45 do
65 procenata.

Važnost i uloga akcijskog kapitala u upravljanju bankom jasno je izražena u


službenom izveštaju Udruženja američkih banaka29) (‘American Bankers
Association’):

(1) da obezbedi ublažavanje i apsorbovanje povremenih (nepredviđenih) gubitaka


tako da depozitari budu zaštićeni sve vreme;
(2) da obezbedi sredstva za zgrade banke, opremu i drugu neproduktivnu aktivu, koju
zahteva banka za operativno poslovanje;
(3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti kapitala u
odnosu na podnošljivi rizik;
(4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvršavanja obaveza i da kontinuirano
uslužuje zajednicu čak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod
prodaje hartija od vrednosti;
(5) da obezbedi mehanizam za održavanje discipline protiv nerezonskog rasta
(dodatna funkcija akcijskog kapitala).

Zbog navedene važnosti, koju akcijski kapital ima u bilansu banke, nastoji se da se
standardizuje (propiše) njegova veličina i učešće u strukturi ukupnih izvora banke.
Međunarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala (što je američki izraz
za solventnost) ovo učešće je utvrđeno na nivou od minimum 8 procenata. Međutim,
treba reći da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje određuje
njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. Na primer, kvalitet zarade i mogućnost
rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od ključnih poslovnih odluka koje su
usko povezane sa determinisanjem bančinog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala.

Na sledećem primeru (pregled br. 5-5) vidimo očigledne razlike u kompoziciji


bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke.30)

Pregled br. 5-5: Različito učešće kapitala u strukturi bilansa


Kompozicija bilansa i deonički kapital
Proizvodna firma Komercijalna banka
1.Tekuća 1.Tekuća 1. Kratkoročna 1.Kratkoročni
aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80%
2.Fiksna 2.Dugoročni 2. Dugoročna 2.Dugoročni
aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12%
3.Akcijski 3. Zgrade, 3.Akcijski

29)
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 559.
30)
Ibidem, str. 567.

106 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
kapital 40% oprema 2% kapital 8%
100% 100% 100% 100%

Postoji velika razlika između strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom


preduzeću i jednoj poslovnoj banci. U proizvodnom preduzeću akcijski kapital iznosi
oko 40 procenata, a u banci 8 procenata. Očigledne su i ostale razlike u izvorima
sredstava i u strukturi aktive. Svi ovi elementi i njihova priroda, utiču na potreban
nivo adekvatnosti kapitala banke.

Odluke o kapitalu banke i dividendi su važne upravljačke funkcije menadžmenta


banke. Ako kapital banke postane neadekvatan, time se limitira stopa rasta banke na
tržištu. U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim
interakcijama na njenu likvidnost, profitabilnost i kvalitet njenog menadžmenta. Pošto
kapital omogućava banci da stiče sredstva i obaveze i podršku svom operativnom
poslovanju, kapital je najvažniji resurs banke. Stoga je i bazični problem sa kojim se
suočava svaka banka, da generiše dovoljno kapitala, kako bi stekla prednost da
iskoristi svoje šanse za profitabilni rast. Zato planiranje eksternih i internih izvora
rasta kapitala ima važnu ulogu u upravljačkom procesu o kapitalu i dividendi.

Prinos na akcijski kapital (“return on equity” ili skraćeno ROE), kao jedan od izvora
generisanja kapitala banke, jeste pokazatelj uspešnosti uloženog kapitala. Zapravo,
prinos na akcijski kapital je merenje profita po jedinici akcijskog kapitala. Ova mera
profita može se izraziti na više načina. Sledeća tri su u najčešćoj upotrebi: (1) dobit
pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti, (2) dobit posle poreza ali pre
dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili
gubitaka hartija od vrednosti. Isto tako, najčešće su u upotrebi i tri mere kapitala
banke: (1) ukupan akcijski kapital (koji se sastoji od običnih akcija, viškova i
nepodeljenog profita), (2) ukupan akcijski kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan
akcijski kapital plus rezerve plus kapitalni dug. 31)

Kapitalni leveridž (“capital leverage”) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom
akcijskom kapitalu i izražava se merom multiplikatora akcijskog kapitala (“equity
multiplier”): 32)

Ukupna aktiva
EM (“equity multiplier”) =
-------------------------------
Ukupni akcijski kapital
Upravljanje akcijskim kapitalom u nestabilnim, naročito inflatornim uslovima,
podrazumeva znatno složeniji pristup. To se odnosi kako na već postojeće akcionare
tako i na nove, koji kupuju akcije novih emisija, naročito u periodu hiperinflacije.

31)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Indystry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine str. 267-268.
32)
Ibidem, str. 25.

BANKE I RIZICI 107


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Ovde se postavljaju tri ključna pitanja: (1) kako sačuvati realnu supstancu postojećih
akcionara, (2) kako realno vrednovati nove akcije novih emisija u inflatornom periodu
naročito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravljački tretman starih i
novih akcionara. U takvim uslovima, banka bi morala (1) pronaći način i rešenje za
očuvanje supstance kapitala postojećih akcionara od obezvređenja, (2) realno
vrednovati akcije novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i
upravljački tretman svih (starih i novih) akcionara. Upravljanju akcijskim kapitalom
biće posvećen poseban tekst.

5.2.3. Upravljanje izvorima depozitnog novca


Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. Izvori depozitnog
novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno učešće. Oni su
oslonac bančine kreditne aktivnosti. Banka koja nema rast depozitnog potencijala
nema ni mogućnosti rasta kreditnog portfolija. Dinamika učešća depozita u ukupnim
izvorima banaka najbolje se vidi iz bilansa američkih banaka. Tako, je učešće ukupnih
depozita 1960. godine bilo 90 %, a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata.
Sektorska struktura depozita pokazuje, da privreda učestvuje sa 50 %, stanovništvo sa
35 %, 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija, a razlika od 7 % se odnosi na
razne inostrane depozite. Što se tiče ročnosti, oko 40 procenata se odnosi na oročene
depozite.

Najvažniji faktori koji određuju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su: 33)
(1) stopa agregatne štednje društva,
(2) stopa razvijenosti i integrisanosti banaka,
(3) monetarno-kreditna politika,
(4) stopa inflacije, i
(5) spoljnofinansijski tokovi.

Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji: 34)

(1) konkurentnost kamatnih stopa,


(2) fizičke karakteristike i personal,
(3) vrste usluga koje banka nudi,
(4) fundamentalna politika i snaga banke,
(5) nivo ekonomske aktivnosti,
(6) lokacija, i
(7) momenat početka rada.

Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za povećanje obima poslovanja su


depoztiti. Međutim, individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita, pa one
zato moraju da utiču na nivo koje žele da imaju. Pošto su depoziti tako važni za
njihovo profitabilno poslovanje, rast i razvoj, one se konkurentski agresivno bore za
depozitare. Banke razmišljaju kako da povećaju svoj depozitni potencijal

Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990.godine, str. 163-166.


33)
34)
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 144-146.

108 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
preduzimajući razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. Zato savremene
banke, respektujući napred navedene faktore koji utiču na formiranje depozitnog
potencijala, u svom poslovanju polaze od tržišta, potreba, zahteva i želja sadašnjih i
budućih komitenata i klijenata. Time banke unose u svoje poslovanje marketing
dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava.

Ključni elemenat uspešnog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori


usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika
proizvoda i usluga banke. Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti
integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje
pokazuju antagonizam kao što su: likvidnost, kreditna analiza, upravljanje odnosima
aktiva / pasiva, upravljanje rizikom, ciljevi kontrole itd. Suština marketing
mobilizacije novčanih sredstava je u tome da se privuče što više depozitara, sa što
većim depozitima, na što duže vreme i sa što manjom cenom. Pri tome banka koristi
četiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu, (2) cenu, (3) mesto
(kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product,
price, place and promotion). Neki autori u ovaj miks uključuju i peti instrument: ljude
(people), što se skraćeno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps).

Dakle, depoziti su od presudnog značaja za stabilnost, profitabilnost i povećanje


obima poslovanja banke. Sa tog aspekta, značajna je vrsta i ročna struktura depozita.
Prema do sada poznatoj i prihvaćenoj uopštenoj podeli, depozite možemo grupisati
kao:

(1) depozite po viđenju,


(2) oročene depozite,
(3) štedne uloge, i
(4) specijalne depozite.

Veoma su važna dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkoročna priroda


potraživanja depozitara i (2) veliki volumen potraživanja u odnosu na neto vrednost ili
na kapital deoničara. Ove dve karakteristike depozita su važne zbog toga što depoziti
imaju kritične implikacije na likvidnost i na izloženost riziku aktive banke. Kao
rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju
relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja
svojih potreba za likvidnošću i visokog stepena finansijskog leveridža (“financial
leverage”) korišćenje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). Odnos
između finansijskog leveridža i izloženosti banke riziku meri se pomoću
multiplikatora deoničkog kapitala (‘equity multiplier’).

5.2.4. Upravljanje dugoročnim dugom


Pribavljanje dodatnog kapitala banka vrši i putem emitovanja kapitalnih obveznica
(“capital note or debenture”). 35) Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva, koja se

Ranije smo videli šta sve čini deonički kapital i kako se do njega dolazi. Tako,
35)

banka vrši i uvećavanje deoničkog kapitala na nekoliko opisanih načina. Međutim, i


dugoročni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica takođe čini deo ukupnog

BANKE I RIZICI 109


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
smatra dodatnim kapitalom banke. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni
kapital banke ako imaju originalna dospeća od najmanje sedam godina (SAD), nisu
opozive pre dana dospeća i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevajući od
izdavaoca zamenu obveznice za obične akcije u budućnosti po sadašnjoj ceni. Postoje
dve varijante ovih klauzula. 36) Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u
SAD sve do 1960-tih godine samo simbolično (oko jedne desetine procenta u
ukupnom kapitalu), da bi krajem 1987. godine to iznosilo 8,8 procenata.

Međutim, postoji bitna razlika između akcija i akcijskog kapitala s jedne strane,
obveznica i duga banke po ovom osnovu, s druge strane. Akcije nose dividendu, koja
je promenljiva veličina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na
kraju godine (visine profita ili gubitka). Akcije se prodaju i kupuju po tržišnoj
vrednosti koja se obično razlikuje od njihove nominalne vrednosti. Akcionar, kada
jednom kupi akciju, ne može je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost
uloženog kapitala. Akcionar samo može da proda akciju na tržištu i da na taj način
dođe do svog nominalno uloženog, uvećanog ili pak smanjenog nominalnog kapitala.
Naravno, akcionar može i da pokloni nekom svoju akciju.

Kupovinom obveznice, vlasnik ili imalac obveznice (obligacije), stiče i ima pravo na
povrat uloženih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospeća. Kapitalne
obveznice nose fiksnu godišnju kamatu, koja je nezavisna od rezultata koji banka
ostvaruje i isplaćuje se imaocu obveznice u određenim rokovima. Imalac obveznice
takođe može, ukoliko neće da čeka dospeće, prodati obveznicu na tržištu hartija od
vrednosti i tako doći do uloženih sredstava. Dodatni kapital banke pribavljen
emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je reč o ulaganju u zgrade i opremu
banke, ali ne i za zaštitu depozitara, i ne ulazi u limit banke za rizične poslove. 37)

kapitala banke odnosno njen dodatni kapital.


36)
To su: “Equity contract notes” i “Equity commitment notes” vidi detaljnije: Thomas
Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. godine, str. 104.
37)
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 532.

110 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke

Slika br. 5-11: Odluka o leveridžu, finansijskom riziku


i troškovima sredstava banke 38)

Odluke o leveridžu (slika br. 5-11) utiču na troškove bančinih sredstava kroz njihov
uticaj na rizik prekoračenja troškova. Čak linija pritiska pokazuje da na promene u
relativnim troškovima utiču upravljačke odluke koje se odnose na odgovarajuću
finansijsku strukturu. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne
finansijske strukture za banku na isti način kao što to čine i nefinansijke institucije.

5.3. UPRAVLJANJE AKTIVOM - IMOVINOM BANKE

5.3.1. Bazična struktura aktive poslovne banke


Aktiva banke reprezentuje sredstva, odnosno imovinu banke. Banka svoju pasivu,
odnosno izvore sredstava (tuđa sredstva), putem svog mehanizma, transformiše u
svoje plasmane trećim licima i tako ostvaruje prihode i profit. Već napred smo naveli
prosečnu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno
navoditi i time ponavljati već ono što je rečeno. Pažnju ćemo usmeriti na fiksnu i
produktivnu aktivu banke. Naime, prema J. F. Sinkey-u, 39), da bi se osnovala jedna
komercijalna banka u SAD, zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora, među
kojima su najvažniji:

(1) opšti karakter menadžmenta banke,


(2) perspektiva buduće zarade banke,
(3) adekvatnost strukture kapitala banke,

Ibidem, str. 546.


38)
39)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 31.

BANKE I RIZICI 111


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje uključuju,
pored državnog, i nacionalno odobrenje), i
(5) udobnost i potrebe područja koje će banka opsluživati.

Slično je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. Angažovanjem sredstava banke,


obično deoničkog kapitala, formira se fiksna aktiva, koja je nužna za početni i kasniji
rad banke. Međutim, kako se vidi iz navedenih uslova, primat se daje menadžmentu
banke, što nije slučaj kod nas. Dakle, pored menadžmenta i mogućnosti buduće zarade
odgovarajućeg zakonski utvrđenog cenzusa deoničkog kapitala itd., banka mora
oblikovati tzv. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa
privredom i građanima: da ima odgovarajuće poslovne prostorije za rad sa korisnicima
usluga, odgovarajuću tehničku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (‘hardware’
i ‘software’) i odgovarajuće telefonske, telegrafske odnosno telekomunikacione veze.

Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti
podređena ostvarivanju profita. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u
strukturi ukupne aktive banke. Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema
neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. Međutim, u praksi je
dosta teško održati određeni odnos, pošto je poslovanje banke podložno dinamičkim
uticajima i promenama tokom vremena. Zato treba voditi računa o faktorima koji na
to utiču, kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda
(obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede
efikasnost, efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo stručnosti i sposobnosti
menadžmenta i drugih bankarskih stručnjaka; konkurentni, atraktivni i profitabilni
proizvode i usluge; tačnost, brzina i dostupnost podataka i informacija).

Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opiše načine
alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja
(investiranja). Kada je reč o alternativama ulaganja poslovne banke, u osnovi postoje
tri alternative: (1) plasmani u kredite, (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni
oblici gotovine. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u
gotovinu i produktivnu aktivu banke, odnosno aktivu koja banci donosi zaradu.
Rešavanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava
ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka može da apsorbuje.

Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci utiču sledeći faktori: 40)

(1) zakonom i propisima stipulisane norme, čiju primenu kontrolišu regulatorne i


kontrolne institucije pošto banke spadaju u institucije sa najvećim stepenom
regulacije,
(2) odnos između banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos
poverenja i prilagođavanja;

Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall, Inc.,


40)

Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.godine, str. 110.

112 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
(3) deoničari banke i ostali ulagači zahtevaju stopu prinosa prilagođenu riziku
ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspoloživom za slična
ulaganja.

Obim i struktura produktivne aktive zaslužuju posebnu pažnju jer produktivna aktiva -
plasmani u kredite i hartije od vrednosti - obezbeđuje glavninu prihoda svake poslovne
banke. Svaki od ovih segmenata ili portfolija - krediti i hartije od vrednosti - zaslužuje
posebnu pažnju i biće analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vodeći
računa o svim principima i rizicima poslovanja banke, a naročito o likvidnosti i
profitabilnosti. Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava, banka mora voditi
računa i o strukturi svakog portfolija posebno. Kada je reč o portfoliju kredita, onda je
to važno sa aspekta dospeća (kratkoročni, srednjeročni, dugoročni), zatim sa granskog
aspekta ili disperzije kredita, visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive)
itd.

5.3.2. Upravljanje gotovinom banke


Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i
predstavlja žilu kucavicu operativnog poslovanja banke. Pri tome se moraju imati u
vidu ključni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja
banke. Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno utiče na modeliranje strukture
aktive banke, pri čemu je naročito važna struktura produktivne aktive. Banka treba da
plasira slobodna novčana sredstva na nivou da pri tome održi zadovoljavajući stepen
likvidnosti. Važno je da se plasiranjem slobodnih novčanih sredstava postiže planirani
nivo profitabilnosti.

Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neangažovana sredstva na žiro


računu banke, a koja se mogu angažovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija
od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu). Upravljanje
gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost
banke. Najlošija je varijanta da banka danima, konstantno (i nepotrebno) održava
visok i nepotreban nivo slobodnih novčanih sredstava na žiro računu. To znači da
banka u tom slučaju postupa zato što: (1) ima previše likvidnih sredstava i nema
potrebe i načina da ih angažuje, (2) top menadžment ne smatra da ih treba angažovati
u produktivnu aktivu (kredite i hartije), (3) top menadžment nema smelosti da takva
sredstva privremeno angažuje s obzirom na skorašnje obaveze prema komitentima
(krediti), vraćanje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu.

Prema tome, suština upravljanja privremeno slobodnim odnosno neangažovanim


sredstvima na žiro-računu banke obuhvata sledeće strategije:

(1) plasmane u kredite odnosno puštanje odobrenih kredita ili tranši korisnicima
kredita koji nisu iskoristili postojeći obim, odobravanje novih i plasiranje na
finansijskom tržištu (berzi novca),
(2) plasmane u hartije od vrednosti, u vrste i na rokove, koji najviše odgovaraju
budućoj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti, i

BANKE I RIZICI 113


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom
bankom (na početku roka tj. odmah i u celokupnom iznosu, postepeno na rate u
okviru roka, ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu).

Upravljanje slobodnim novčanim sredstvima zahteva da top menadžment banke vodi


politiku portfolio strukture aktive i da se na taj način usmeravaju plasmani u likvidnu i
produktivnu aktivu. Ako banka ne vodi takvu politku, može doći do bitnog
narušavanja ne samo likvidnosti već i profitabilnosti banke, pošto će se na taj način
izgubiti kontrola nivoa prosečne interne i eksterne kamatne stope, a time narušiti
planirana stopa profitabilnosti banke.

5.3.3. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija


U bankama razvijenih tržišnih privreda, kao što je to SAD, učešće kreditnih plasmana,
sve do pedesetih godina, kretalo se najviše do jedne četvrtine ukupnih plasmana. Tek
posle 1960. godine i dalje, kreditni plasmani prelaze polovinu i približavaju se učešću
od oko 60 % od ukupnih plasmana. Slične tendencije zapažaju se i bankama drugih
razvijenih tržišnih ekonomija. Ove promene povećanja plasmana u kredite u okviru
ukupnih plasmana smanjuju obim i učešće plasmana u hartije od vrednosti. Plasmani u
kredite donose veći prihod banci, ali su i znato rizičniji u odnosu na plasmane u hartije
od vrednosti.

Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim tržišnim privredama, pa i


kod nas, jeste da kreditni portfolio ima dominantno učešće ne samo u ukupnim
plasmanima već i u aktivi banke. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka
dominirajući oblik plasmana. Saglasno tome, krediti u najvećem delu doprinose i
prihodu banke. Stoga je važna dimenzija kreditnog rizika koji se u ovom portfoliju za
banku smatra normalnim i prihvatljivim. Sve ono što je iznad toga narušava ili
ugrožava profitabilnost banke. Kreditni rizik može se manifestovati kao privremena
nemogućnost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze, što se manifestuje kao
nelikvidnost dužnika, ili kao trajna nemogućnost izmirenja obaveza delimično ili u
celini, što se manifestuje kao stečaj nad korisnikom kredita odnosno dužnikom.

Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedinačnih kredita.


Naime, kvalitet pojedinih kredita banke determiniše ukupan nivo kvaliteta kreditnog
portfolija. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti.
Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite, tako da se stepen rizika
formira posebno za svaki kredit. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni
faktori. Od internih faktora, pod normalnim okolnostima, ključnu ulogu imaju
stručnost i sposobnost kreditnog referenta. 41) Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri
će se ući u suštinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotražioca i, na osnovu

41)
Ovde pod “normalnim okolnostima” podrazumevamo, da banka ima jasnnu
poslovnu politiku, a u okviru nje, jasnu i preciznu kreditnu politiku. U takvim
okolnostima, od “top menadžmenta” preko kreditnog menadžera, pa do kreditnog
referenta, postoji normalan sklad stručnosti, sposobnosti, ovlašćenja i odgovornosti i
doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja - profita. Ako to nije u
okviru navedenih relacija, onda se teško može govoriti o “normalnim okolnostima”.

114 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
realnih parametara iz prošlosti i sadašnjosti, proceniti buduća spremnost i sposobnost,
volja i mogućnost za vraćanje kredita prema ugovoru o kreditu. Od eksternih faktora
bitnu ulogu imaju budući uslovi poslovanja zajmotražioca. To su promene u okruženju
koje, pored menadžmenta preduzeća, mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i
mogućnost vraćanja kredita (poslovanje sa gubitkom itd.).

Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen


izloženosti banke riziku posebno kreditnom riziku. Kreditni portfolio banke može se
podeliti po više osnova. Sve zavisi od toga šta se pri tome uzima za bazu. Najčešće se
podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vrši:

(1) po ročnosti kredita tj. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga
treba vratiti (dugoročne, srednjeročne i kratkoročne);
(2) po ekonomskoj nameni kredita tj. svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju,
izvoz, uvoz, sanaciju, otkup, potrošnju);
(3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja, promet, potrošnja); i
(4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po načinu korišćenja,
po vrsti obezbeđenja itd.).

Izloženost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko


principa upravljanja kreditnim rizikom:

(1) pridržavanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih novčanih sredstava sa


aspekta bilansa banke, što znači plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema
optimalnoj strukturi aktive banke;
(2) pridržavanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na široj lepezi dužničke
strukture na pojedine oblasti, privredne grane, grupacije i pojedina preduzeća i
firme;
(3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotražioca, kako bi se odobrili
samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog
rizika; i
(4) strogu selekciju zajmotražioca imajući u vidu sve navedene principe.

5.3.4. Upravljanje portfolijem hartija od vrednosti


Gledajući kretanja učešća plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih
tržišnih privreda, na primeru banaka SAD, možemo konstatovati da je vremenom,
tokom poslednjih 45 godina došlo do smanjenja učešća plasmana u hartije u vrednosti
sa 75 % početkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko
godina. Ovo nije bila posledica samo motiva veće zarade banaka već i visoke i
relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim tržišnim privredama, što je uslovilo i
veću tražnju bankarskih kredita. To je tražilo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji
sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava.

U bankama razvijenih tržišnih privreda, gde je razvijeno finansijsko tržište i gde je


razuđena mreža posredničkih finansijskih institucija, hartije od vrednosti i poslovanje
njima ima za banke daleko veći značaj nego što je to sada kod nas. Otuda je i portfolio
hartija od vrednosti u bilansima tih banka značajan, dok je u našim bankama samo

BANKE I RIZICI 115


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
simboličan. Međutim, mi na to ovde ukazujemo zbog budućeg značaja, koji bi i kod
nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. Ovo će
omogućiti započeti procesi transformacije vlasničke strukture privrede i banaka,
dosnošenje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti, osnivanje i rad
posredničkih finansijskih institucija i uvođenje u promet na finansijskom tržištu šire
lepeze finansijskih instrumenata.

Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vrši uglavnom radi: (1) povećanja
profitabilnosti i (2) održavanja zadovoljavajućeg stepena likvidnosti. Mada je akcenat
na profitabilnosti, ipak primat pripada likvidnosti banke. Zapravo, reč je o tome da
privremeno slobodna novčana sredstva doprinose profitabilnosti banke. Naime,
slobodna novčana sredstva banke mogu se relativno brzo, sigurno i bez mnogo
formalnosti plasirati u određene vrste hartija od vrednosti i na taj način se ostvaruju
prihodi banke. Banka može svakodnevno da svoje ‘viškove’ sredstava plasira pod
određenim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim
sredstvima. Istovremeno, banka može relativno brzo doći do sredstava prodajom
hartija od vrednosti na finansijskom tržištu odnosno ‘unovčiti’ hartije od vrednosti i
tako obezbediti zadovoljavajući stepen likvidnosti.

Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom određeni kreditni rizik, ipak
postoje razlike između kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti, o
čemu ćemo kasnije posebno govoriti. Naime, jasno je da su hartije od vrednosti,
posebno obveznice i to državne, sa nešto manjim prinosom od prinosa po kreditima,
ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Jedno od
bitnih obeležja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura.

Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od


vrednosti koje omogućavaju banci sigurnost u investiranju, tj. povrat uloženih
sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. Struktura investicionog portfolija
banke podrazumeva da se banka, prilikom formiranja obima i strukture hartija od
vrednosti, pridržava hijerarhije faktora koji determinišu likvidnost, sigurnost i prinos.
O ovome se detaljnije govori u četrnaestoj glavi ove knjige.

5.4. UPRAVLJANJE AKCIJSKIM KAPITALOM BANKE

5.4.1. Potreba za regulacijom bankarskog sistema


Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe svog osnivanja i
postojanja: (a) sigurnost, (b) stabilnost, i (c) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se
na: (1) zaštitu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (2) zaštitu ekonomije od
nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (3) zaštitu komitenata i
klijenata od monopolske snage banke. 143 Da bi se shvatila suština ova tri cilja,
potrebno ih je nešto detaljnije analizirati i objasniti.

(1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka
treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) zaštita depozita u

143
Ibidem, tr. 153.

116 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, već se kao i druga poslovna
obaveza banke mogla realizovati samo iz stečajne mase banke u likvidaciji. Dakle,
isto kao i kod svake druge firme kad dođe u bezizlazne teškoće. Posle velike
ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje
depozita (“Federal Deposit Insurance Company” ili skraćeno FDIC)144, koja ima za
cilj osiguranje depozita u bankama SAD.

(2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem


makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti društvene ekonomije. Ovde
napominjemo latentnu opasnost: ako u stečaj ode jedna banka, ona može da lančano
povuče jedan broj banaka tj. da dođe do lančanog stečaja poznatog po nazivu ‘domino
teorije’. Po ovoj teoriji, stečaj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke
i zbog toga sistemski mora biti ‘ugrađena’ zaštita od kolapsa.

(3) Struktura kao cilj se najbolje može videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i
efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbeđuje
preko tzv. IO modela, gde je IO skraćenica od: industrijske organizacije. Polazeći od
datih uslova ponude i tražnje, IO145 model potencira vezu u relaciji na slici br. 5-12.

PERFORMAN
STRUKTURA PONAŠANJE
SE
Broj banaka na Ponašanje banaka Obim i kvalitet
tržištu na tržištu proizvoda i usluga
Slika br. 5-12: Primenjenost ‘IO’ modela na banke

Fundamentalna važnost ‘IO’ modela je u tome da ukazuje na značaj:

• postojanja više banaka na tržištu,


• manje šanse nekonkurentskog ponašanja,
• veće šanse za visokokvalitetne proizvode i usluge, i
• konkurentne cene, po kojima se proizvodi i usluge nude.

U okviru bankarske delatnosti to prktično značI niže kamatne stope na kredite i veće
kamatne stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke
se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit.

144
Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Američkih Država osniva 1933.
godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita “Federal Deposit Insurance
Corporation” ili skraćeno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do
određenog limitiranog iznosa. Tako se štedni ulozi osiguravaju po jednom imenu -
računu do 100.000 US dolara.
145
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Bankarski portfolio menadžment – Strategijsko
upravljanje bankom, bilansima, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo prošireno
i izmenjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 312.

BANKE I RIZICI 117


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

5.4.2. Svrha uvođenja kapitalnih standarda


Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka
zemalja grupe 10 krajem 1974.godine nakon pretećih poremećaja na deviznim i
bankarskim tržištima. Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975.godine, a njegov
revidirani 1983.godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija
(kasnije poznat kao Konkordat), u kome su dati principi za podelu kontrole između
kontrolnih vlasti domaćina i matičnih vlasti. Lista osnovnih Bazelskih principa
efikasne supervizije banaka obuhvata 25 principa koji su doneti da bi se kontrola nad
radom banaka smatrala efikasnom. Osnovni Bazelski principi (Bazel I) odnose se
na:146

I Preduslove efikasne supervizije banaka (Princip 1.),


II Izdavanje licence bankama i njihova struktura (Principi 2-5.),
III Razumne regulative imzahtevi banaka (Principi 6-15.),
IV Metode neprekidne supervizije banaka Principi 16-20.),
V Zahteve za informacijama banaka (Princip 21.),
VI Formalna ovlašćenja supervizora banaka (Princip 22.), i
VII Međudržavno bankarstvo (Principi 23-25.).

Bazelski principi polaze od stava, da sve banke treba da imaju minimum propisanog
(obaveznog) kapitala. Minimalna stopa kapitala za banke iznosi 4% od njihovog
osnovnog kapitala i 8% od ukupnog kapitala u odnosu na rizičnu aktivu. Ove stope se
smatraju kao minimalni standardi i primenjuju se na banke po konsolidovanim
osnovama. S obzirom na važnost kapitala u okviru potencijala banke, Bazelom I su
predviđeni izvori primarnog i sekundarnog kapitala.

Primarni (osnovni) kapital sadrži: obične akcije, neraspoređenu dobit, prioritetne


akcije bez roka dospeća, prepoznatljivu odabranu nematerijalnu aktivu i druge oblike
nematerijalne active. Sekundarni (dodatni) kapital sadrži: alokaciju rezervi za
kreditne gubitke uključiv i lizing, instrumente kapitala za obligaciona pravna
potraživanja, obavezna konvertibilna potraživanja, srednjeročne prioritetne akcije,
kumulativne prioritetne akcije bez roka dospeća sa neisplaćenim dividendama, hartije
od vrednosti akcijskog kapitala i druge instrumente dugoročnog kapitala.

5.4.3. Primena kapitalnih standarda Bazela I i II u bankama


Globalna kriza zaduženosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel i
standarda 1988.godine. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u pokušaju
da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom području za efektivnu
borbu na globalnom tržištu, (2) da obezbedi jednu opštu internacionalnu definiciju

146
Opširnije o sadržini sedam navedenih Bazelskih principa vidi: Prof. dr Nenad M.
Vunjak, prof. dr Uroš N. Ćurčić i prof. dr Ljubomir D. Kovačević: Korporativno i
investiciono bankarstvo, redactor: prof. dr Nenad M. Vunjak, ‘Proleter’ a.d. Bečej,
Ekonomski fakultet Subotica, BLC Banja Luka Colege, Subotica, 2008. godine, str.
315-320.

118 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
kapitala banke, i (3) utvrdi rizično bazirane kapitalne standarde bankarskih
organizacija širom sveta.

Banke su utvrdile interne procese upravljanjem rizika za evaluiranje rizika potrebnog


za adekvatnost kapitala. Ovi procesi se sastoje od četiri elementa:

• identifikacija i merenje svih materijalnih rizika,


• odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika,
• utvrđivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika, i
• procenjivanje saglasnosti sa utvrđenim ciljevima banke.

Bazelski sporazum, odnosno Bazel I je je ponudio primenu minimalnih standarda


adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992.godine i tako
postao platforma za poslovanje, ne samo u članicama grupe 10, već i sa svim drugim
zemljama u kojima posluju međunarodne grupacije banaka.
Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome što
se isključivo odnosio na kreditni rizik I što se na sve vrste I visine kredita primenjivao
isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CAR-Capital Adequacy Ratio) od
minimalnih 8% (u Evropskoj uniji i SAD), dok je u zemljama sa većiom izloženosti
riziku taj procenat bio veći (u Hrvatskoj 10%, u Srbiji 12%, u BiH 12%). Da bi se
ovaj nedostatak otklonio, Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta,
donela niz neobavezujućih normi o tržišnom riziku. 147

Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se poboljšaju norme, pa je sleći


važan korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993.godine. Naime, ovim
predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma važan novi stav, da je poslovanje
banke, odnosno portfolio banke, pored kreditnog rizika, izložen i drugim rizicima kao
što su: kamatni, devizni, robni i cenovni rizici. Ovaj model je ugrađen u Bazel II i
nazvan je Standardni model.

U 1995.godini dolazi do proširenja pojma tržišnog rizika i do upotrebe modela


tržišnog rizika. Izmenom Bazelskog sporazuma iz 1996.godine, došlo je do promene
utvrđivanja kapitala po osnovu tržišnog rizika. Najpoznatiji model ocene gubitaka
izazvanog rizicima jeste model rizika vrednosti ‘Value at Risk’), poznat pod
skraćenicom VaR. Model rizika vrednosti predstavlja mogućnost merenja cena i
tržišnog rizika portfolija active, čija vrednost može da se smanji zbog negativnog
kretanja kamatnih stopa, cena akcija, vrednosti stranih valuta ili robnih cena.

Osnovni elementi rizika vrednosti (VaR) polaze od:148

147
International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A
Revised Framework, Comprehesive Version, 2004, prevod, Bazel II – Međunarodna
saglasnost o merenju kapitala, Banking Regulations, Privredni pregled, Beograd,
2007, str. X.
148
Peter Rose i Silvia C. Hudguns: Bankarski menadžment I finansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005., str. 501.

BANKE I RIZICI 119


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
• procene maksimalnog iznosa gubitaka u vrednosti active banke koja bi
mogla da se pojavi na specifičnom nivou rizika (kao što je 1%),
• procene vremenskog perioda u kojem bi aktiva bila smanjena, ako bi došlo
do pogoršanja uslova na tržištu,
• nivoa pouzdanost, koji menadžment pridaje proceni verovatnoće gubitaka u
bilo kojem vremenskom periodu (95% ili 99%, kao nivoa pouzdanosti koji se najčešće
pretpostavlja).

U vezi sa primenom ovog modela rizika vrednosti (VaR), Bazelski komitet je


predložio da se veličina zahtevanog kapitala pomnožI sa faktorom tri.

Ovim se praktično dozvolilo bankama da na osnovu ovog modela, koji je zasnovan na


razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika, same odrede svoje potrebe za
kapitalom. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II i naziva se interni model procene
rizika. Pet godina kasnije, od 1998.godine, od banaka se zahteva da imaju regulatorni
kapital kao zaštitu od tržišnih rizika.

Početkom 1999.godine, Bazelski komitet sačinio je predlog novog sporazuma


poznatijeg kao Bazel II. Bazelski komitet je 2001.godine i 2003.godine objavio
dodatne predloge koji su poboljšali izvorni predlog, a posebno predlog u vezi dodatne
procene učinka banke. Konačna verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna
2004.godine, krajem 2006.godine bio je dostupan za implementaciju, a onda je
postao zakonski važeći za članice EU od januara 2007.godine, a u SAD od juna
2007.godine.
Cilj Komiteta za revidiranje sporazuma odnosi se na razvoj okvira međunarodnog
sporazuma, koji treba da ojača sigurnost i stabilnost međunarodnog bankarskog
sistema sa posebnim naglaskom da regulativan o adekvatnosti kapitala neće biti izbor
konkurentske nejednakosti između banaka. Bazelski standardi predstavljaju set
minimalnih standarda koji banke treba da poštuju kao regulatore nivoa kapitala koji
banke treba da poseduju kao zaštitu od kreditnih, tržišnih i operativnih rizika.

Osnove Bazelskog sporazuma II odnose se na:149

• veću osetljivost za arbitražne poslove i inovacije na finansijskom tržištu,


• prepoznavanje različite izloženosti riziku, kod različitih banaka, uz primenu
raznih metoda za procenu njihove specifične ukupne izloženosti riziku,
• proširenje vrsta rizika, pri proceni nivoa potrebnog kapitala za pokrivanje
kreditnog, tržišnog i operativnog rizika,
• zahtev da sve banke razvijaju interne modele za upravljanje rizicima i
testove za stress pri procenjivanju sopstvenog stepena izloženosti riziku (VAR),
• zahtev da svaka banka utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom, koje su
bazirane na proračunatoj izloženostiriziku, uz mogućnost revizije proračuna od
nadzornih organa,

149
Peter Rose i Silvia C. Hudguns: Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005, str. 504.

120 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
• promovisanje učešća javnosti, uz primenu većeg tržišnog rizika kod banaka,
koje po proceni preuzimaju velike rizike.

Bazelski sporazum II stvara mogućnosti da svaka banka sama proceni svoje


minimalne potrebe za kapitalom na osnovu njene izloženosti rizicima. Na drugoj
strani, nadzorni kontrolni organi imaju obavezu da prate i izveštavaju o promeni
procedura pri proceni rizika banke i adekvatnosti kapitala banke. Na ovaj način se
obezbeđuje realnost primene propisa kod banaka. To istovremeno podrazumeva, da
Bazelski sporazum II obezbeđuje evoluciju sistema izveštavanja i informisanja
javnosti o stvarnom finansijskom stanju u bankama, što znači i unapređenje prakse
upravljanja rizicima unutar bankarskog sistema.

Naime, Bazelski komitet je utvrdio u Bazelu II, kao revidiranom okviru, načelni
pristup, koji se zasniva na tri osnovna oslonca ili stuba (vidi sliku br. 5-13):

• minimalnom kapitalnom zahtevu,


• nadzornom, tj. supervizorskom ispitivanju, i
• tržišnoj discipline. 150

Struktura i primena kapitalnih standarda Bazela II

DRUGI STUB TREĆI STUB


PRVI STUB
Proces supervizorske Tržišna disciplina:
Obuhvatnost
revizije: 3.1. Adekvatno
minimalnih
2.1. Supervizorska izveštavanje na
kapitalnih zahteva:
Kreditni rizik (prema ispitivanja osnovu sigurnih i
standarnom pristupu) adekvatnosti kapitala pouzdanih informacija
Kreditni rizik (prema (u odnosu na profil u banci
internom rangiranju) rizika i održavanje (finansijski rezultat,
Kreditni rizik (iz okvira nivoa kapitala) finansijsko stanje,
sekjuritizacije) 2.2. Individualno izloženost banke
Operativni rizik rešavanje rizika rizicima,
(neadekvatan (držanje iznosa računovodstvena
menadžment) politika, praksa,
kapitala u rezervama
Tržišni rizik (inv. regulative)
banke)
portfolio i tržište)

Slika br. 5-13: Šema strukture stubova kapitalnih standarda Bazela II

150
Ibidem, str. 6-10.

BANKE I RIZICI 121


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i tačno
prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni
zahtevi budu povezani sa eksternom procenom – kreditnim rejtingom, (2) sopstvenom
internom rejtingu saglasno sa procenom mogućnosti propusta i jedinstvenim profilom
rizika.

Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti


kapitala preko sledećih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke
posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata, (2) treba li se od banaka
zahtevati da procene i održavaju opštu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane
rizike, (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i
strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima, i (4)
treba li intervenisati u ranom stadiju i zaštititi kapital od padanja ispod nivoa zaštite i
treba li zahtevati brzu ‘lekarsku’ pomoć, ako kapital postane neadekvatan.

Treći oslonac odnosi se na tržišnu disciplinu koja daje bankama više inicijative da
upravljaju njihovim rizicima i održavaju adekvatan kapital. Efektivna tržišna
disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno, uredno i pouzdano
razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izloženost riziku. Na
osnovu relevantnih i objektivnih tržišnih informacija, učesnici na tržištu mogu
proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama.

Efektivnost tržišne discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka


zavisi od adekvatnosti iznošenja u javnost-razotkrivanja informacija na tržištu i
realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama.

Glavna novina, sa aspekta banaka, koju donose Bazel II standardi, je promena


koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta
kapitalne adekvatnosti, postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-
Value at Risk)). Bankarski sistem se štiti od rizika usklađivanjem visine rizika
(tržišnog, kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi. Novina je i praćenje
odnosa rizika i prinosa, odnosno da svakoj pojednačnoj transakciji Var-om izmeri
rizik.

Smatra se da primena Bazela II znači pravu revoluciju u bankarstvu. Mnoge postojeće


procedure u bankarstvu moraće da se ili menjaju iz temelja I značajno modifikuju. I
banke i regulatori moraće da poseduju ne samo formalnu i zakonsku, nego i
profesionalnu kompetenciju. Za ove poslove biće im potrebni novi mladi bankarski
stručnjaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menadžmenta rizikom
(Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager)
kao specijalisti sa profesionalnim licencama. Ovo moraju da prate i reforme
obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matematičkih studija.

5.4.4. Klasifikacija rizične aktive banaka po Bazelskim sporazumima I i II

122 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
Suština izračunavanja rizične aktive jeste u tome, da se svaka stavka u bilansu stanja
banke i sve vanbilansne obaveze, koje banka ima, odnosno koje je zaključila, množe
se faktorima ponderisanog rizika određenog za visinu izloženosti kreditnom riziku.
Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu, menadžment banke bi treba da
odredi, da li je banka preduzela više rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od
planiranog. Ako takvih slučajeva ima, menadžmnet tim treba da inicira odgovarajuće
upravljačke akcije da se eliminišu ili smanje takvi rizici što je moguće pre.

Zemlje članice Bazelskog komiteta postigle su dogovor 1988.godine oko metoda


osiguranja adekvatnosti bankarskog kapitala kako bi se utvrdio:

• nivo kreditnog rizika koji proizilazi iz bilansa banke (pregled br. 5-5.)

• nivo kreditnog rizika koji proizilazi iz vanbilansnih aktivnosti banke (pregled


5-6.).

Pregled br. 5-5: Bilansne stavke i kategorije rizika


Nivo rizika Ponde Opis bilansnih stavki
r
Bez rizika 0 % Gotovina, potraživanja od centralnih banaka zemalja
OECED-a
Nizak rizik 10 % Potraživanja iz javnog sektora, isključujući centralne
banke (tj. nacionalizovane komunalne službe)
Nizak rizik 20 % Potraživanja od drugih banaka iz OECED-a,
multilateralnih banaka, učesnika na tržištu hartija od
vrednosti (securites firms) za koja važe slična pravila (u
pogledu adekvatnosti kapitala) kao i za banke.
Potraživanja od banaka iz zemalja koje nisu članice
OECED-a sa preostalim rokom dospeća kraćim od
godinu dana.
Umeren rizik 50 % Hipotekarni zajmovi (krediti) i potraživanja od druge
strane u poslu po osnovu derivate kojima se normalno
pripisuje ponder rizičnosti od 100% (što je predmet
diskrecije nacionalnih regulatornih tela).
Standardni 100 % Sva ostala aktiva i svi krediti dati privatnom
rizik nebankarskom sektoru. Potraživanja od banaka iz
zemalja članica OECED-a sa rokom dospeća dužim od
godinu dana i stalna sredstva.

Pregled br. 5-6: Vanbilansne stavke i kategorije rizika


Nivo rizika Ponde Opis vanbilansnih stavki
r
Bez rizika 0 % Stendbaj (Standby) pogodnosti (sredstva) za period kraći
od godinu dana, koje mogu biti uskraćene u bilo koje
vreme pre njihovog korišćenja.
Nizak rizik 20 % Uslovne obaveze na kratak rok (dokumentarni

BANKE I RIZICI 123


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

akreditivi).
Standby pogodnosti (sredstva) sa originalnim rokom
dospeća dužim od godinu dana.
Umeren rizik 50 % Činidbene garancije i druge uslovne obaveze vezane za
specifične transakcije.
Kreditnae linije podrške sa kojima se dužnicima na
tržištu euro-valuta omogućuje da izdaju euro-obveznice
sa dospećem kraćim od godinu dana (note issuance
facility).
Standardni 100 % Generalne garancije i standby pogodnosti na strani
rizik trgovanja (sporazumi o rekupovini i drugim terminskim
kupovinama).

Kao što se vidi iz navedena dva pregleda, utvrđeni ponderi rizika za bilansne i
vanbilansne kategorije, odnosno za sve bilansne i vanbilansne stavke. Da bi se
utvrdila vrednost pojedinih bilansnih i vanbilansnih stavki, neophodno je njihovu
minimalnu vrednost pomnožiti sa određenim ponderom (procentom rizičnosti). Stopa
minimalne adekvatnosti kapitala u banci treba da stvori uslove reduciranja gubitaka
izazvanih po osnovu kreditnih rizika, kako za deponente, tako i za komitente i klijente
banke, u cilju opšte sigurnosti poslovanja banke.

Jedan od bitnih elemenata upravljanja aktivom banke zasniva se na rangiranju stepena


njene rizičnosti. Stepen rizičnosti akive po pojedinim bilansnim i vanbilansnim
pozicijama propisan je od strane centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije.
Narodna banke Srbije propisala je, da se sva potraživanja banaka klasifikuju u
kategorije A, B, C, D, E (ili po azbuci: A, B, V, G, D). Za sva potraživanja većih
iznosa, Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju, su propisale
standardizovani obrazac ‘Benchmark”151 dužnika, gde se navode potraživanja
(pojedinačno i zbirno) klasifikovana u rasponu od AA do D (prema važećim
propisima države) i u rasponu od D do F/3 (prema klasifikaciji Evropske unije).

Prvi uslov usklađenog obima poslovanja banke odnosi se na usklađeni odnos između
kapitala banke i iznosa rizične aktive banke, koja je razvrstana u sledećih pet
kategorija, koje u najkraćem opisu, obuhvataju:

151
‘Benchmark’ dužnika definiše kriterijume: a) finansijskog kvaliteta dužnika
(likvidnosti), b) finansijske perspective dužnika, c) menadžmenta dužnika, d) kreditne
istorije dužnika (raniji odnos prema kreditima), e) preostalog roka kredita, f)
obezbeđenje kredita. Za svaki navedeni kriterijum se izvodi ocena od 1 do 5 I definišu
se kategorije, kao što su: odličan, dobar, loš, neizvestan, nepoznat i sl. Rizici se
svrstavaju u dve grupe (MeBa i Casa), a u okviru grupe se svrstavaju u kategorije.
Primera radi, MeBa ima kategorije: AA = 1%, A = 2%, B = 5%, V = 25%, G = 50%,
D = 100%, dok Casa ima kategorije: D = 0%, D = 0,5%, ET = 1%, E = 2%, E = 5%,
F/Z = 100%. Prva grupa I druga grupa rizika se odnose na niske rizike, treća grupa na
umerene rizike, četvrta grupa na neprihvatljive rizike, peta grupa na visoke rizike i
šesta grupa na loše kredite.

124 BANKE I RIZICI


Upravljanje bilansima poslovne banke
• kategorija A = 2%, (obuhvata potraživanja od dužnika kod kojih se ne
očekuje problem u naplati);
• kategorija B = 5%, (obuhvata potraživanja od dužnika čija finansijska stanja
nisu zadovoljavajuća);
• kategorija C = 25%, (obuhvata potraživanja odd užnika koji imaju probleme
ročne usklađenosti elemenata active i pasive I obaveze izmiruju sa docnjom);
• kategorija D = 50% (obuhvata potraživanja od užnika koji posluju sa
gubitkom ili se mo1e predvideta da će poslovati sa gubitkom), i
• kategorija E = 100% (obuhvata potraživanja od dužnika za koja se osnovano
očekuje da neće biti naplaćena).

Potraživanja klasifikovana u kategorije A i B, smatraju se dobrom aktivom, dok se


potraživanja svrstana u kategorije C, D i E smatraju lošom aktivom. Pri tome treba
imati u mvidu, da se potraživanja od jednog dužnika svrstavaju, odnosno klasifikuju
samo u jednu kategoriju. Prenos potraživanja na nekog drugog dužnika ne utiče na
njegovu klasifikaciju po kriterijumu docnje i naplate. Isto tako, potraživanja odd
užnika za koja banka ne raspolaže ažurnim podacima, klasifikuje se u kategoriju E.
Iznos posebne rezerve neophodno je utvrditi za svakog klijenta banke.

BANKE I RIZICI 125


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

126 BANKE I RIZICI


Glava 6.

UPRAVLJANJE KLJUČNIM
KORPORATIVNIM RIZICIMA
BANKE

BANKE I RIZICI 127


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

6.1. UPRAVLJANJE RIZIKOM BONITETA BANKE

6.1.1. Pojam i komponente boniteta banke


Bonitet potiče od latinske reči ‘bonus’, koja ima značenje dobar, a u ovom slučaju
predstavlja skup osobina jednog subjekta ili banke, koje ga čine dobrim i sigurnim
dužnikom. Kada je reč o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno
podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i
kako odgovara svojim obavezama. 152 Slično se o bonitetu govori i na način da je to
pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduzeća ili
banke ne samo u datom momentu, već trajnije u budućnosti. 153

Međutim, pojmu boniteta se posvećuje nešto više pažnje u “Ekonomskoj


enciklopediji”, 154 gde se detaljnije pravi razlika između boniteta banaka i boniteta
preduzeća. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno
svojstvo subjekta koje ga čini sigurnim dužnikom bilo da je reč o banci, kojoj se
poveravaju sredstva (u koju se ulažu sredstva), bilo da je reč o preduzeću kome se
odobravaju-daju krediti. Svojstvo boniteta pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru
reputaciju u poslovnom svetu. Zato je važno istaći neke elemente pojma boniteta
banke i posebno boniteta preduzeća.

Bonitet banke kao dužnika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (akcijskog
kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi, s jedne strane, te oblika, načina i
strukture plasmana, s druge strane. Dok se visina i kvalitet kapitala, odnosno izvora
sredstava banke može odmah videti iz bilansa banke, način i kvalitet plasiranih
sredstava tj. kredita, teže je sagledati. Upravo radi toga, kao i radi zaštite ulagača i
depozitara, država i propisuje određene restriktivne i kontrolne mere i vrši neposredan
nadzor nad poslovanjem banaka. Za plasiranje sredstava važi bankarsko pravilo:
kakav kvalitet sredstava banka prima, takav kvalitet sredstava i plasira, odnosno obim
dugoročnih izvora određuje obim dugoročnih kredita, dok obim kratkoročnih kredita
je determinisan obimom kratkoročnih izvora.

Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduzeća kao bančinog dužnika.
Dakle, pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta, važno je znati
šta se smatra bonitetom preduzeća kao bančinog dužnika. Najkraće rečeno, bonitet
preduzeća zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. O kreditnoj sposobnost
preduzeća će se kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja
kreditnim rizikom banke. Sada treba samo naglasiti da se kreditna sposobnost
preduzeća kao dužnika, utvrđuje na osnovu bilansa i izveštaja o finansijskom
poslovanju preduzeća, pri čemu se posebno analiziraju stanja, oblici i vrste zaliha i tok

152
Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Perišin, Informator, Zagreb, 1962. godine, str.
45.
153
Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.
154
Ekonomska enciklopedija, druga knjiga, Savremena administracija, Beograd, 1984.
godine, str. 170.

128 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
gotovine u preduzeću (“cash flow”). I ovde se pravi razlika zavisno od dužine perioda
vraćanja kredita (dugoročni, srednjoročni, kratkoročni), pa se u zavisnosti od toga,
pored internih faktora, u analizu uključuju i tržišni elementi, kao što su: tehnologija,
savremenost proizvodnje, konkurencija itd.

Mada je ocena boniteta preduzeća važan posao, ovde ga pri analizi stavljamo u drugi
plan, kako bi u prvi plan istakli važnost i zančaj boniteta banke, i to iz dva razloga:
prvi razlog je u tome što se ovom pitanju kod nas nije posvećivala, a još uvek se ne
posvećuje dovoljna pažnja od strane kontrolnih i državnih organa; i drugi razlog
vidimo u činjenici da i ono što se na tom planu radi, obavlja se sa nejasno utvrđenim
ciljevima i više povremenim proverama. Može se reći da nedostaje stalni monitoring
poslovnog bankarstva počev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog
cenzusa u kapitalu, preko praćenja kvaliteta i strukture aktive, kvaliteta menadžmenta,
visine dividendi i stepena likvidnosti.

Bonitet banke je kompleksan pojam, pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i
kvalitet kapitala banke, (2) kvalitet i strukturu aktive, (3) kvalitet menadžment tima,
(4) nivo zarade akcionara i (5)uvek zadovoljavajući stepen likvidnosti banke. Svaki od
navedenih elemenata je složena kategorija od više pokazatelja i svi zajedno izraženi
preko zajedničkog imenitelja mogu poslužiti za analizu, merenje i ocenu boniteta
poslovne banke. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja na više mesta, 155
ovde ćemo se na njih osvrnuti samo najkraće.

(1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo čisti akcijski
kapital prikupljen prodajom emitovanih akcija i čijom sumom se zadovoljava ili
premašuje zakonom propisani minimum (“finansijski census”) za valjanu
registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava
potrebnu početnu stopu adekvatnosti kapitala banke.

(2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet svih
vrsta plasmana banke, njihova struktura i stepen rizičnosti. Pri tome treba imati u
vidu sve vrste kredita i njihovu ročnost i druge plasmane kao što su plasmani u
hartije od vrednosti i njihovu strukturu. Plasmani u hartije od vrednosti su
izuzetno zančajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva.

(3) Pod pojmom kvaliteta menadžment tima u kontekstu boniteta banke


podrazumevamo stručnost, sposobnost, inventivnost, nezavisnost i integritet
donošenja valjanih poslovnih odluka od strane ‘top’ menadžmenta banke
(predsednika, generalnog i izvršnih direktora). To je u deregulisanom bankarskom
tržištu i oštroj konkurentskoj borbi između bankarskih i nebankarskih finansijskih
institucija jedna od najvažnijih komponenti boniteta banke.

155
O kvalitetu menadžment tima bilo je reči u trećoj glavi, o strukturu i kvalitet aktive
u četvrtoj glavi, dok je o kapitalu bilo rečI u četvrtoj glavi ove knjige.

BANKE I RIZICI 129


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(4) Zarada akcionara ili dividenda je najvažnija odnosno treba da bude najvažnija
vlasnička preferenca akcionara banke. Visoku i stabilnu dividendu može donositi
samo visokoprofitabilno poslovanje banke, koje se ogleda u natprosečnom prinosu
na angažovana sredstva, a koje omogućava i visok nivo dividendi akcionarima.

(5) Konstantno zadovoljavajući stepen likvidnosti banke podrazumeva da banka uvek


i na vreme izvršava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme i minimalan iznos
zadržavanja novčanih sredstava na žiro-računu.

6.1.2. Razlozi analize i ocene boniteta banaka


Banka, kao samostalna finansijska institucija, posluje u tržišnim uslovima i motivisana
maksimizacijom profita. Pri tome se, po prirodi svog poslovanja, susreće sa
mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. Država bi, radi stabilnosti
privrede, a i da bi se izbegle posledice koje pogađaju široke slojeve stanovništva,
trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv. “domino efekat”. Otuda
nije samo važno doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama, nego i
druge propise koji treba da preciznije regulišu pojedina pitanja rada i poslovanja
banaka kao finansijskih institucija. To se naročito odnosi na bitna pitanja funkcije
zaštite ulagača odnosno depozitara. 156 Posebno je važno postojanje i aktivnost
institucija koje treba da kontrolišu poslovanje banaka i da to, u pogodnoj formi,
kontinuirano javno objavljuju.

Pre nego što damo analizu nekoliko najvažnijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu
boniteta banke, treba imati u vidu još neke činjenice. Naime, opšte je poznata stvar da
je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najviše prisutne i razuđene pravne
regulative. Istvovremeno, bankarstvo spada i u delatnosti koje su podložne čestim
sistemskim, organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije
privredne grane. Međutim, zbog svoje uloge u privrednom i posebno finansijskom
životu svake zemlje, ono mora da opstaje, funkcioniše i omogućava racionalno i
stabilno funkcionisanje celokupne privrede i društvene strukture i svakodnevnog
života građana.
Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i
drugog novca ostvaruje profit. Doduše, banka deo profita ostvaruje i putem širokog
spektra usluga, koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke, ali
kojima ostvaruje i zaradu na drugi način. Banka odobravajući kredite “ulazi” u
raznovrsne poslove, koji su sa aspekta povraćaja plasiranih sredstava manje ili više
rizični za banku. Pod hipotetičkom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih
faktora, visina rizika banke je u funkciji rokova plasiranih sredstava i opštevažeće je
pravilo: ako je rok plasiranja sredstava duži, rizik banke je veći, odnsno ako je rok
plasiranja sredstava kraći, i rizik banke je manji.

Međutim, posmatrano dinamički, uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u


funkciji vremena, što je životna realnost, treba uzeti u obzir i druge faktore rizika

156
Krajem 2008.godine, pojavom velike svetske finansijske krize, i Vlada Republike
Srbije je izmenila do tada postojeće propise o osiguranju štednje i depozita i povećala
limit zaštite na 50.000 eura po jednom štediši-ulagaču.

130 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
plasmana kao što su: kreditna sposobnost dužnika, vrsta delatnosti kojom se bavi,
njegov položaj na tržištu i rezultati koje ostvaruje, kvalitet menadžment tima itd. Od
presudne je važnosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno
kontroliše upravo sa aspekta rizičnosti naplate kredita. Stoga je neophodno
permanentno vršiti monitoring tekućeg poslovanja banaka kako bi se na vreme
sprečile veće neželjne posledice.

Postoji potreba da se periodično ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate


poslovanja banaka, kao što se to radi u svim razvijenim tržišnim privredama na svetu.
Naime, poslovne banke u tržišnim privredama su pretežno akcionarska društva, što
znači da one emituju sopstvene akcije, koje su predmet kupoprodaje na tržištu hartija
od vrednosti. Pri tome, nameravani kupac bančine akcije ima potrebu i pravo da zna
kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. S druge strane, banka
ima obavezu, da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. Istinitost takvih
podataka garantuju posebne stručne i ovlašćene institucije i agencije (revizorske
kuće). Izloženost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna
pretpostavka za odluke budućih kupaca akcija te banke.

Analiza i ocena boniteta banaka prilikom početnog i kasnijih emitovanja akcija i


tokom redovnog poslovanja, te javno objavljivanje određenih podataka o stanju
imovine, obaveza i rezultata banke ukazuju na značaj “zdravog” poslovanja banke u
tržišnim uslovima za svakog akcionara bez obzira na veličinu akcijskog kapitala u
konkretnoj banci. Na žalost, takva praksa kod nas je još uvek na samom početku i
samo je parcijalna. Međutim, pravac razvoja tržišnih odnosa, kojim se kod nas
postepeno kreće, moraće pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu.

6.1.3. Pristup utvrđivanju i merenju rizika boniteta banke


Uspešnost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva
poslovanja banke. Najvažniji ciljevi banke su profit i dividenda. Profit je opšti cilj
uspešnosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Dividenda je deo profita koji
pripada akcionarima kao prinos na uloženi akcijski kapital i koji treba da zadovolji
vlasničke preference. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom tržištu i oštroj
konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog praćenja ostvarenja
planiranih ciljeva. Upravo zbog toga za merenje boniteta poslovnih banaka su
zainteresovani akcionari banaka, javnost i monetarne vlasti.

U procesu merenja boniteta, poseban problem mogu predstavljati finansijski izveštaji


banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Otuda se može pojaviti i problem
kvaliteta podataka na kojima se ti izveštaji zasnivaju. Veliki problem u takvim
izveštajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja.
Utvrđivanje standarda za ovo izveštavanje i uvođenje tržišne vrednosti za iskazivanje
stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja
određenog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. Ovo bi dovelo do
mogućnosti pouzdanije procene “vrednosti” banaka od strane akcionara. To znači da
bi banke, uslovno rečeno, sa boljim bonitetom imale bolju prodaju svojih emisija
akcija i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama, a mogle bi

BANKE I RIZICI 131


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
postići i veće cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom tržištu hartija od
vrednosti.

Jedno od ključnih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih


signala previše preuzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. Naravno, to je u
interesu kako samih banaka tako i šire društvene zajednice, posebno centalne banke i
kontrolnih institucija. Rano otkrivanje neuralgičnih tačaka u poslovanju banaka imalo
bi za cilj da se na vreme spreči nastajanje većih gubitaka u pojedinim segmentima,
odnosno portfolijima banaka. To je naročito važno kod eventualne pojave takvih
gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke.

Naime, u slučaju nastanka takvih i tolikih gubitka, kada banci zapreti opasnost da
postane insolventna157, menadžment tim banke mora hitno preduzeti određene mere
protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja već nastalih. U takvim
okolnostima, menadžment tim može izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija,
koja asocira na fudbalsku strategiju “duge lopte”158 (“long bomb”), odnosno u
bankarstvu tzv. visoko rizičnu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. Preduzimanje
visokorizične strategije može biti vrlo opasno po aktivu tj. po sredstva banke, pošto se
ona mogu veoma brzo “istopiti”. Međutim, ova strategija 159 nije opasna za osigurane
depozite banke.

Sasvim je jasno da postoje ključne razlike između predloga osiguranja rizičnog


kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za
procenu preuzimanja rizika od strane banke. Predlog osiguranja rizika depozita
usmeren je na merenje performansi banke, kao što je zarada i kvalitet aktive. Predlozi
rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je uključena banka. Prva pozicija
se bazira na statističkim pokazateljima koji sugerišu ove performanse i obezbeđuju
merenje najbolje prognoze problema banke. Drugi pristup za merenje preuzetog rizika
od strane banke se bazira na sagledavanju da su određene aktivnosti nesumnjivo više
rizične nego druge, što u krajnjoj konsekvenci značI, da ove više rizične aktivnosti
banke treba da budu kapitalizirane na višem nivou.160

6.1.4. Vrednovanje performansi boniteta poslovnih banaka


Ulaganje pojedinaca na štednju (depozit) da bi se ostvarila određena kamata ili
kupovina akcija da bi se ostvarila dividenda, zahtevaju ocenu finansijskih performansi
banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. Za odluku nije dovoljna samo

157
Insolventnost banke javlja se onog trenutka, kada gubici banke postanu toliki da
premašuju akcijski kapital banke (“equity capital”).
158
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 611.

O osiguranju depozita vidi fusnotu broj 5.


159
160
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 612.

132 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu, već podaci o: (1)
veličini banke, (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na uložena sredstva. Ovi podaci se
mogu obezbediti preko: (1) određenih finansijskih pokazatelja, (2) procene odnosa i
(3) procene detaljnih podataka (“benchmark statistic”). 161

U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka,


koriste se, analiziraju i interpretiraju različiti podaci i informacije. Dakle, ciljevi
pojedinaca, grupa ili institucija, opredeljuju vrste podataka koji će, između mnogih
uzimajući u obzir svrhu, vreme i troškove, biti analizirani i vrednovani u smislu
ključnih performansi banke. Na primer, u SAD se smatra da je pet različitih grupa
zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka:

(1) menadžment tim banke (radi održavanja likvidnosti, praćenja kontrolnih tačaka
rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti);
(2) ulagači, odnosno akcionari (radi sigurnosti ulaganja, stabilnosti prihoda i niskog
rizika);
(3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita, sigurnosti transfera, raspoloživosti
kredita, sigurnosti kolaterala);
(4) regulatorne institucije (radi osiguranja, sigurnosti i očuvanosti bankarskog
sistema, zaštite komitenata i klijenata, te primene zakona); i
(5) studenti (radi proučavanja stvarnih “slučajeva”, njihove simulacije i odgovora na
ta pitanja, ako se dese).

Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od


raspoloživih podataka. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. Korisno je
kad su iz više izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za hartije
od vrednosti, interni podaci banaka, izveštaji i drugi izvori.

Nakon sakupljenih raspoloživih podataka, neophodno ih je analitički srediti u


odgovarajuće izveštaje, izračunati odgovarajuće koeficijente (“racije”), sačiniti
poređenja i izvesti odgovarajuće zaključke. Ovi analitički izveštaji obično sadrže
informacije o: (1) veličini banke, (2) nivou rizika i (3) stopama povraćaja sredstava.

(1) Veličina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani
prilikom vrednovanja banke. To je važna baza za procenu performansi banke. Velika
aktiva znači da banka treba više kapitala, veći kapital znači veći kreditni limit, veći
obim poslovanja, efikasniji menadžment tim, efikasniji kompjuterski sistem, veći
volumen transakcija, što omogućuje ekonomiju obima. Konačno, veličina banke
određuje i njenu ekonomsku snagu, veću fleksibilnost, veće znanje i više tržišnog
prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima. 162

161
Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u: The Bankers”
Handbook, Third Edition, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and
Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 386-388.
162
Ibidem, str. 391.

BANKE I RIZICI 133


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(2) Sama veličina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih
performansi. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobnošću
banke da apsorbuje gubitke i generiše prihvatljivu stopu prinosa. Rizik u bankarskom
poslovanju može se kategorisati na više načina. 163 Ovde ćemo se ukratko osvrnuti
samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive, likvidnosti banke, senzitiviteta
kamatne stope i adekvatnosti kapitala.

Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija, stepena


diversifikacije ili koncentracije, vrednosti aktive po tekućoj tržišnoj ceni i odnosu
produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja “zarađuju” u odnosu na ukupna
sredstva). Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tražnju za
sredstvima kako depozitara tako i zajmotražilaca. U principu, to se rešava prodajom
postojeće aktive ili kupovinom novih izvora. Likvidnost komercijalnih banaka meri se
sposobnošću “pretvaranja” aktive u likvidna sredstva, povećanja izvora sredstava i
upravljanja aktiva/pasiva miksom. Senzitivitet kamatne stope znači da može doći do
njene promene i banka po tom osnovu može ostvariti gubitak koji nije očekivala.
Upravo zato što gubitak može nastati mimo očekivanja menadžment tima, koriste se
posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope,
“gap” izveštaji, analiza trajanja (“duration”) i simulacija. Konačno, veličina akcijskog
kapitala je osnov za solventnost banke tj. sigurnost da će joj kapital akcionara i
rezerve pokriti gubitke i da će moći da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini.

(3) Profit i rast banke obezbeđuju bankarima i ulagačima (menadžment timu i


akcionarima) kompenzaciju za uspešno upravljanje rizicima banke po principu: što je
veći rizik izdataka, to bi trebao biti i veći prinos odnosno povrat sredstava.
Profitabilnost se meri prinosom na sredstva, prinosom na akcijski kapital i drugim
merama. Za akcionare je prinos na akcijski kapital najvažnija mera, zatim tržišna
vrednost njihovih akcija, podaci o neto kamatnom prihodu, opštim neto troškovima,
platama i beneficijama, te gubicima u kreditnom portfoliju banke. Rast bilansa banke
je pokazatelj za zadovoljavanje rastućih potreba komitenata i klijenata banke, za
nadoknadu inflatornog pritiska na operativne troškove i za porast prinosa ulagačima.

6.1.5. Instrumenti merenja performansi boniteta poslovnih banaka


Postoji više pristupa merenju performansi poslovnih banaka. Svi se svode na veći ili
manji izbor određenih koeficijenata ili racija, pa se po tome i čitava analiza
performansi banke naziva racio analiza (“ratio analysis”). Prema jednom pristupu,
racio analiza obuhvata četiri opšte kategorije merenja performansi banaka i bankarskih
holding kompanija: 164

163
O rizicima u bankarskom poslovanju više se govori u narednom tekstu. Na ovom
mestu samo se dotičemo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane
zainteresovanih lica, firmi i institucija.

Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barrons’ Business Guide, New York,
164

1990. godine, str. 495-496.

134 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Prva grupa: - profitabilnost (“profitability”)
- prinos na sredstva (“return on assets”)
- prinos na akcijski kapital (“return on equity”)
Druga grupa: - kapital (“capital”)
- kapital racio (“capital ratio”)
Treća grupa: - likvidnost (“liquidity”)
- racio likvidnosti (“liquidity ratio”)
Četvrta grupa: - racio rizika sredstava (“asset risk ratio”)
- korigovani racio rizika kapitala (“risk adjusted capital ratio”)
Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu tekućeg i predviđanje i planiranje
budućeg poslovanja i finansijskih uslova zajmotražioca iz privrede.

Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razuđenijim


pokazateljima, odnosno koeficijentima. Pri tome se koriste ključni finansijski
pokazatelji ili raciji. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih
karakteristika poslovanja banke razvijajući tako standardizovano merenje njenih
performansi. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke, pošto
relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menadžment timu banke. Za
odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati čitav set
finansijskih mera, koje fokusiraju ključna područja upravljačkih performansi.

Izražene veličine mogu se uporediti sa drugim bankama, sa planiranim veličinama i sa


veličinama banke ostvarenim u prethodnom periodu. Praksa američkih banaka je
pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u šest
grupa što pokazuje pregled br. 5-1.165

Pregled br. 5-1: Pregled finansijskih racija banke


I. Racia likvidnosti
A. Likvidnost sredstava
1. Državne obveznice : ukupna aktiva
2. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva
3. Tržišna vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost
hartija od vrednosnih papira
4. Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni
komercijalni i industrijski krediti
B. Likvidnost obaveza
5. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze
6. Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine :
ukupne obaveze
7. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze
II. Raciji produktivne aktive
8 8. Ukupni krediti : ukupna sredstva

165
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice - Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 186-187.

BANKE I RIZICI 135


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
9. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva
9 10. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva
10 11. Krediti pojedincima : ukupna sredstva
III. Raciji finansijske strukture
12. Ukupna sredstva : neto vrednost
13. Subordinantni dug : neto vrednost
14. Neto vrednost:ukupna sredstva-(gotovina i dugovna salda+državne obveznice)
15. Zarada pre kamate i poreza: ukupni troškovi kamate
IV. Raciji troškova poslovanja
16. Operativni izdaci : operativni prihod
17. Plate i beneficije zaposlenih: operativni troškovi
18. Ukupni izdaci za kamatu : operativni troškovi
19. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni troškovi
20. (Nekamatni izdaci - nekamatni prihod): produktivna aktiva
V. Raciji neto kamatne marže
21. Prihod od kamate : produktivna aktiva
22. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva
23. Neto kamatna marža
VI. Raciji profitabilnosti
24. Neto prihod : operativni prihod (ROI)
25. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA)
26. Neto prihod : neto vrednost (ROE)

Na slici br. 6-1 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike


poslovanja.

Op{te performanse banke

Prinos na akcijski kapital RIZIK


banke (ROE) (Promenljivi ROE))

Prinos na ukupna LEVERID@


sredstva (ROA) (EM)

Faktori sredine koje Faktori sredine koje banka ne


banka kontroli{e: kontroli{e:
1.Poslovni miks 1.Strategija segmentacije
2.Prihod od usluge 2.Strategija pozicioniranja
3.Kvalitet kredita 3.Strategija marketing miksa
4.Nivo tro{kova 4.Strategija tehnolo{kog razvoja
5.Poreske obaveze 5.Strategija ‘relationship banking’

136 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Slika br. 6-1: Kontrolisani i nekontrolisani rizici banke

Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka može se usmeriti samo na ključne


pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja
banaka usmerava menadžmet tim na kontrolu internih faktora (na primer: racionalno
korišćenje resursa), koje banka može da kontroliše, i za razvijanje strategija banke da
se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okruženju, inflacija), koje banka ne
može da kontroliše. 166

6.2. UPRAVLJANJE RIZIKOM POZICIJE LIKVIDNOSTI BANKE

6.2.1. Pojam i suština likvidnosti banke


Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija, koje nastoje izraziti suštinu
likvidnosti. Navešćemo samo neke od njih. Tako, smatra se da je “likvidnost banke
sposobnost, da se osigura raspoloživost sredstava za izvršenje obaveza po razumnoj
ceni u svako vreme”.167 Zatim postoji stav da “likvidnost banke podrazumeva njenu
sposobnost da udovolji anticipiranoj tražnji za sredstvima kako depozitara tako i
zajmotražioca” 168 Likvidnost banke u najopštijem smislu podrazumeva da je banka
sposobna da o roku izvršava svoje dospele obaveze. Međutim, to ipak nije dovoljno za
preciznije razumevanje ovog načela upravljanja rizikom banke, pa se ovim važnim
bančinim načelom rizika moramo detaljnije pozabaviti.

Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke, treba imati u vidu još nekoliko
elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke, (2) stepen lakoće pretvaranja dela njene
kratkoročne aktive u gotov, odnosno žiralni novac, i (3) uticaj kamatne stope na
profitabilnost banke. Polazeći od ovih elemenata, pod likvidnošću banke
podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu može izvršiti svoje
dospele obaveze po prihvatljivoj ceni 169 (kamatnoj stopi). Dakle, nije u pitanju bilo
koja cena sredstava, već prihvatljiva cena sa aspekta banke.

166
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 266.
167
Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities -
Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983.
godine, str. 202.
168
Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u knjizi: The Bankers’
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls
E. Walker, Dow Jones-Iewin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 393.
169
Pojam likvidnosti kod naših banaka već duže vreme nije u skladu sa teorijskim
postavkama. Naime, praksa naših banaka je već po ko zna koji put dokazala da kako
na poslovanju u okvirima domaćeg tržišta tako i na inostranom, taj princip izvršavanja
obaveza banke ‘ne treba tako striktno shvatiti’. Brojni su primeri, da naše banke ni po
nekoliko meseci ne izvršavaju svoje obaveze, kako prema komitentima u međusobnim
odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu

BANKE I RIZICI 137


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Problem likvidnosti banke zaslužuje da se detaljnije objasni. Posebno je važan aspekt
održavanja bančine likvidnosti na zadovoljavajućem ili optimalnom nivou. Naime,
poznato je da banka održava svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana
(aktive) prema rokovima dospeća svojih obaveza (pasive). Polazeći od starog
poznatog bankarskog pravila da “pasiva određuje aktivu”, banka mora usklađivati
rokove dospeća svojih plasmana sa rokovima dospeća izvora sredstava - sa primljenim
depozitima i uzetim kreditima za likvidnost. Ako su ti primljeni depoziti i uzeti krediti
pretežno kratkoročni i podložni čestim ili sezonskim promenama, banka mora jedan
deo svojih plasmana – aktive, držati u takvom obliku koji se vrlo brzo može pretvoriti
u gotov, odnosno žiralni novac.

Ovo staro bankarsko pravilo poštivanja ročne strukture danas se u bankarskoj praksi
prilično izmenilo. Naime, sigurno je da dugoročniji bančini izvori sredstava
omogućuju banci održavanje dugoročnije aktive - plasmana. Isto tako je sigurno, da se
najmanji problemi u održavanju likvidnosti banke mogu očekivati - ako su kratkoročni
i dugoročni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoročnim i dugoročnim izvorima
sredstava banke. 170 Međutim, u praksi je to više izuzetak nego pravilo. I ne samo to.
Banka, koja dolazi u situaciju da narušava svoju ročnu strukturusredstava I izvora,
mora pronalaziti nove izvore sredstava, koji će, bar za kratko vreme, neutralisati te
probleme. Obično su to kratkoročna sredstva, koja sa sobom “povlače” i problem
relativno visoke cene.

Problem likvidnosti banke, naročito u uslovima učestalih promena visine kamatne


stope, kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na tržištu
novca, može imati i velike posledice na profitabilnost banke. To se naročito dešava
kada dođe do nepredviđenih i iznenadnih situacija i promena i kada banka “pretera” u
transformaciji ročne strukture, pa banka, iako bi relativno lako mogla rešiti konverziju
dela svoje likvidne aktive u gotov novac, da bi izvršila dospele obaveze, ne može to
uraditi po istoj ili nižoj kamatnoj stopi. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na
profitabilnost banke. To je naročito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo
izvrši potrebnu konverziju svoje kratkoročne aktive u gotov novac, pa mora obezbediti
dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno mogućoj ceni).

Kad je reč o problemu likvidnosti banke u našim uslovima, treba imati u vidu još
nekoliko stvari: korenite društvene promene i prisustvo velikih poremećaja
(neefikasnost privrednog sistema, sporu tranziciju i privatizaciju, veći uvoz od izvoza,
budžetski deficit, itd.). Uprkos snažno izraženim tendencijama za velikim promenama
u domenu vlasništva privrede, još uvek taj proces nije okončan. Čak je bilo dosta
dugo i neslaganja o tome kako transformacija u celini treba da se izvede, a prisutna su
i nerazumevanja suštine neophodnih promena. Kada je reč o problemu nelikvidnosti
banaka, naglasak se još uvek daje na ekspanzivnu kreditno - monetarnu politiku, što
ne daje niti može da daje željene rezultate za celu privredu.

170
Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje,
treće dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983. godine, str.
232.

138 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Naime, postavlja se pitanje da li je, i pored formalno izvršene transformacije
vlasničkih odnosa u bankama, moguće uspešno i efikasno upravljati likvidnošću
banke. Sasvim je očigledno je da je odgovor pozitivan, jer još do kraja izvedena
odgovornost u upravljanju bankama. A nju je jedino i moguće izvesti u sadašnjoj
jasnoj strukturi vlasništva banaka. Što se tiče odgovornosti, ona je sasvim izvodljiva s
obzirom na pretežno učešće privatnog kapitala, a posebno inostranog kapitala u našim
bankama.

6.2.2. Teorije optimalne likvidnosti banke


Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogući banci da održava svoju
likvidnost. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvrđivanja svakodnevnih
potreba banke za likvidnim sredstvima i načinom pokrivanja tih potreba.
Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala
zavisi od veličine i vrste svake banke, ali i od samih specifičnih potreba banke u
datom vremenu. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz
četiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita, (2) teoriju unovčive aktive, (3) teoriju
anticipativne dobiti i (4) teoriju usklađivanja obaveza. 171

(1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi isključivo


odobravanjem kratkoročnih kredita sa dospećem do 90 dana. Pošto pokrivaju zalihe ili
su vezani za pripremu proizvodnje, proces proizvodnje, zalihe gotovih proizvoda i
naplatu potraživanja od kupaca, to se vraćanjem kredita prirodnim putem obnavljaju
likvidna sredstva. U deregulisanom tržištu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje
sve potrebne odgovore, pa je zato i treba shvatiti uslovno. Naime, problem se svodi na
kreditiranje realno postojeće proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita.

(2) Teorija unovčive aktive polazi od sposobnosti banke da transformiše svoje


kratkoročne delove aktive u gotovinu. Važno je da banka raspolaže dovoljnim
obimom lako unovčive aktive, ali to važi u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila
veći broj banaka. Kod ovog pristupa treba voditi računa o troškovima koji mogu
nastati ovim transakcijama. Može imati dobar efekat sa kombinacijom određenog
nivoa rezervi likvidnosti banke. U našim uslovima ova mogućnost je dosta ograničena
s obzirom na relativnu skromnost vrste i obima hartija od vrednosti kojima banke rade
i koje se nalaze na našem finansijskom tržištu.

(3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa


ostvarivanjem buduće dobiti svojih komitenata i klijenata. Pošto dugoročni plasmani
imaju manji stepen likvidnosti, oslanjanje banke na buduću dobit svojih komitenata i
klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti
banke. Međutim, veliki problem predstavlja vremenska neusklađenost potreba banke i
buduće dobiti njenih komitenata i klijenata. U našim uslovima ređe se događa da
banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedinačnih poslova svojih komitenata.

171
Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 257.

BANKE I RIZICI 139


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti
banke da svoje trenutne teškoće rešava pribavljanjem svežih likvidnih sredstava. Ova
teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki, 172 pa se u praksi zbog toga smatra
ograničenom. Međutim, kad je u pitanju poslovanje naših banaka, može se reći da se
ova teorija najčešće potvrđuje u svakodnevnoj praksi. Prvo se banka preforsira u
domenu plasmana i to kredita, a onda se traže rešenja kako to prevazići dodatnim
sredstvima.

Očigledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne


mogu pojedinačnom primenom dati prave odgovore za rešavanje problema likvidnosti
u praksi banke. Čak i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za
rešavanje ovog složenog problema. Polazeći od izrečene premise bankarskog
poslovanja da “pasiva određuje aktivu”, na prvi pogled za održavanje likvidnosti
banke ne bi trebalo biti problema. Međutim, finansijski organizam banke u praksi ipak
nije tako jednostavan, niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako
uprostiti da bi imali praktičnu upotrebu. Naredna izlaganja imaju za svrhu da ukažu na
brojne faktore koji determinišu likvidnost banke i na složenost merenja njihovog
pojedinačnog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke.

6.2..3. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke


Više faktora utiče na sposobnost banke da bude likvidna, a kao najvažniji mogu se
navesti sledeći:

(a) brzina obrta plasiranih sredstava banke,


(b) bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedinačne likvidnosti,
(c) usklađenost ročne strukture plasmana sa izvorima sredstava banke,
(d) porast novčanih depozita,
(e) mogućnost pribavljanja kredita na tržištu novca ili od drugih institucija, i
(f) stepen naplate dospelih kredita i pripadajućih kamata. 173

Održavanje likvidnosti banke je složen proces, pošto je likvidnost determinisana


brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive.

172
Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1)
relativno nerazvijeno finansijsko tržište, (2) slabo razuđen instrumentarij hartija od
vrednosti, (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora, (4) uticaj centralne banke
na tokove likvidnih sredstava na novčanom tržištu još nije dovoljan i (5) još nije
izgrađen efikasan informacioni sistem. Ibidem, str. 258.
173
Dr Milan Knežević: Banka - Organizacija i poslovanje, Školska knjiga, Zagreb,
1984. godine, str. 109. Dr Ante Katunaric navodi sledeće faktore, koji utiču na
kretanje priliva i odliva sredstava banke, pa time i na likvidnost: faktor ročnosti izvora
sredstava, opseg, dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od
realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni
redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susreću tokom realizacije
proizvodnog ciklusa. Vidi: Banka - Teorija, organizacija, poslovanje, Školska knjiga,
Zagreb, 1977. godine, str. 569.

140 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Jedan od pogodnih pristupa ili modela rešavanja problema likvidnosti banke je tzv.
pul sredstava banke (“pool of funds approach”), koga ovde izlažemo u obliku
grafičkog prikaza na slici br. 6-2.174

IZVORI SREDSTAVA BANKE

Depoziti po [ tedni Oro~eni Kratkoro~ne Drugostepene Kapital -


vi| enju ulozi depoziti nedepozitne menice i fondovi
pozajmice obveznice banke

PUL SREDSTAVA BANKE

Prioritetno kori{}enje sredstava banke

Primarne Sekundarne Krediti Kratkoro~ne


rezerve rezerve hartije od
vrednosti

Slika br. 6-2: Šema pula sredstava banke

Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidnošću banke i počinje


utvrđivanjem standarda likvidnosti tj. iznosa i vremena potreba banke za gotovinom.
Uopšteno govoreći, ovi standardi se baziraju na iskustvu, proceni i intuiciji
menadžmenta banke. Međutim, moguće je upravljati likvidnošću banke i pomoću
koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti.

Kada finansijski menadžer banke utvrdi stanje sredstava, opšte uslove (mogućnost
pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvršavanjem
obaveza), prva alokacija sredstava su primarne rezerve. Konceptualna kategorija ovih
sredstava uključuje ukupnu gotovinu, depozite kod centralne banke, salda kod drugih
depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate.

Sledeća alokacija sredstava su sekundarne rezerve, koje obezbeđuju zaštitu likvidnosti


za prognozirane potrebe u gotovini i drže se u kratkoročnim hartijama od vrednosti na
otvorenom tržištu. Za razliku od primarnih rezervi, sekundarne rezerve eksplicitno
obezbeđuju prinos i time doprinose profitabilnosti banke. U stvari, fleksibilna

174
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 271.

BANKE I RIZICI 141


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti čini ugaoni kamen kontinuiteta
održavanja likvidnosti banke.

Pristup rešavanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim


kritikama, jer se smatra: prvo, da ne obezbeđuje bazu za utvrđivanje standarda
likvidnosti; drugo, da ne uzima u obzir “isparljivost” individualnih računa depozita;
treće, da ignoriše likvidnost obezbeđenu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok
sredstava od plaćanja otplata i kamata, te moguću sekjuritizaciju; četvrto, da
zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje važnost sekundarnih rezervi kao izvora
likvidnosti; peto, da pul sredstava “zamućuje” činjenicu da se realna dugoročna
sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generiše adekvatnu zaradu; i šesto, da
nipodaštava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbeđivanju sezonske i ciklične
likvidnosti. 175

Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za
upravljanje sredstvima (“the asset allocation model for asset management”) i može se
predstaviti slikom br. 6-3.176 Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos
likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. Model, kako se vidi i
na navedenoj slici (br. 6-3), zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih
centara (četiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz različitih izvora.
Alokacija sredstava se vrši u svakom centru nezavisno od drugih centara i
menadžment tim mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog
centra.

Slika br. 6-3: Šema modela alokacije sredstava

Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. eliminiše viškove likvidnih


sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti, povećavajući
time profitabilnost banke. Međutim, model ima i limite koji pogoršavaju njegovu
efektivnost. To su alokacija sredstava iz različitih centara, mogućnost slabe veze
između njih itd. Drugi limit je u “prisvajanju” sredstava odnosno izvori sredstava su
nezavisni od njihovog korišćenja. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula
sredstava.

Pored navedena dva modela rešavanja likvidnosti, postoji i treći, tzv. model linearnog
programiranja. To je matematički model 177 (ili tehnika) koji se koristi u naučnim
pristupima za teorijsko rešavanje poslovnih problema, pa ga ovde nećemo ni izlagati.

175
Ibidem, str. 272-273.
176
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 122.
177
Ibidem, str. 124-127.

142 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Bez obzira na navedene nedostatke modela, koji u dobroj meri stoje, modeli su dosta
jednostavni i primenjivi u praksi. Moguća su i određena poboljšanja ovih pristupa
uvažavajući neke od navedenih kritika i limita. Na taj način bi se ovi modeli učinili
još boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. Pri tome treba imati u vidu praksu
naših banaka, koje, izuzev nekih, nemaju sistemski pristup rešavanju ovog za banku
važnog i, moglo bi se reći, životnog principa banaka.

Upravljanje likvidnošću podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci. A to


znači da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje novčanih tokova
ulaza i izlaza sredstava, organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu
ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu.

6.2.4. Merenje likvidnosti poslovne banke


Likvidnost banke može biti posmatrana kao statički i kao dinamički koncept. Merenje
likvidnosti sa statičkog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se može
pretvoriti u gotovinu. Za određivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice,
treba komparirati postojeća likvidna sredstva sa očekivanim likvidnim potrebama.
Ovo je uži koncept likvidnosti, pošto ne uzima u obzir da se likvidnost može postići
preko kreditnog tržišta i tokova prihoda. Kad posmatramo likvidnost sa dinamičkog
aspekta, to se ne smatra samo sposobnošću pretvaranja likvidne aktive već i
sposobnošću ekonomske jedinice da se zadužuje i da generiše gotovinu iz
poslovanja. 178 Sa aspekta merenja likvidnosti banke, bitno je praćenje indikatora i
instrumenata likvidnosti banke.

U tom smislu, postoje četiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:179

(1) gotovina i nezaložene utržive hartije od vrednosti podeljene ukupnom aktivom


(“cash and unpledged marketable securities divided by total assets”),
(2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (“total deposits divided by
borrowed funds”),
(3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (“volatile funds divided by
liquid assets”), i
(4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (“total loans divided by total
deposits”).

Najčešće je u upotrebi indikator likvidnosti banke praćen preko odnosa ukupnih


kredita prema ukupnim depozitima. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku
likvidnost i potencijalno nizak profit. Međutim, visoka vrednost ovog indikatora
ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom, da bi se udovoljilo
zahtevima depozitara. Zbog toga je važan obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi
bilansa banke i on se određuje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita,

178
Edward G. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourt Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 128.
179
Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Giude, New York,
1990. godine, str. 358.

BANKE I RIZICI 143


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
cikličnih oscilacija obima depozita i očekivanog obima tražnje kredita od strane
komitenata.

Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i


cikličnih) ima primarno mesto, dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne tražnje
od sekundarnog značaja. 180 Po utvrđivanju potrebnog obima likvidnog potencijala,
banka se okreće ka strukturiranju aktive u cilju obezbeđenja solventnosti i
profitabilnosti. Dinamički aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno praćenje
stopa rasta depozita i kredita. Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj
održavanja optimalne zone likvidnosti. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane
iznad stopa rasta depozita.

Polazeći od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postojeće bankarske prakse,


izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti, kao instrumenta za regulisanje
kreditne politike poslovnih banaka:

(1) primarne rezerve likvidnosti, i


(2) sekundarne rezerve likvidnosti.

Ključne funkcije rezervi likvidnosti su: primarne - regulisanje kreditnog potencijala i


sekundarne - obezbeđenje likvidnosti poslovnih banaka. Rizik nelikvidnosti se
ispoljava kao odnos raspoloživih sredstava banke prema traženim sredstvima, pa kad
je tražnja veća, mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tražnja odnosno
obaveze banke.

6.2.5. Upravljanje pozicijom rizika nelikvidnosti banke


Rizik nelikvidnosti obično se odnosi na nemogućnost obnavljanja ili nadomeštanja
sredstava za izvršenje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) trošak.
Osnovno pravilo upravljanja likvidnošću banke je diversifikacija izvora sredstava i
dobavljača u okviru svakog izvora. Mnoge banke takođe prate rizik nelikvidnosti
korišćenjem različitih mera u procesu održavanju likvidnosti. U praksi američkih
banaka ističu se posebno dve mere likvidnosti: prva, razlika između likvidnih
sredstava i kratkoročnih obaveza; i druga, dospeća obaveza na 5, 13 i 27 nedelja
bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po viđenju. 181

Važno je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih


aktivnosti banke, na koju je banka mogla ili nije mogla uticati. Kad je reč o
aktivnostima na koje je banka mogla uticati, one se uglavnom manifestuju kao
plasman već prikupljenih sredstava ili kao odliv postojećih depozita. Kad je reč o
plasmanu sredstava, nije svejedno sa aspekta likvidnosti, gledano kratkoročno, kome

Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 249.
180

Donald B. Reifler and Lazaros P. Mavrides: Funding Source and Strategies for
181

Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by:
William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 302.

144 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
banka odobrava i plasira kredit. Naime, bitno je za banku da li ta sredstva sasvim
odlaze iz novčanog ‘krvotoka’ banke ili će tim sredstvima zajmoprimac, pa čak i
depozitar, platiti svoje obaveze firmi odnosno preduzeću, koje je takođe komitent iste
ove banke. Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi, ili ne dolazi odmah do
odliva finansijskih sredstava banke. Ako pak dolazi do odliva sredstava van
finansijskih kanala banke, bitno je da će se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a
možda i uvećana, što bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u novčane
tokove banke.

Praksa inostranih banaka je da se, pored strogog pridržavanja ročne strukture i trenda
kretanja pojedine vrste depozita, plasman sredstava u kratkoročne likvidne hartije od
vrednosti stalno održava na određenom nivou. To znači da banka u svakom momentu
ima mogućnost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac
potreban za rešavanje nastalog problema likvidnosti. Ovo je najmanje rizičan posao
rešavanje tekućih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovišta likvidnosti tako i sa
stanovišta profitabilnosti. Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se utiče na
smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti.

Praksa naših banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti više izuzetak
nego pravilo. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje
banka ne može da utiče, kao što su nagli veliki odlivi nekih depozita, onda je jasno
zašto naše banke, i pored svih drugih problema, dolaze u neprihvatljivo duge periode
nelikvidnosti. Jasno je da je našim bankama u sadašnjim uslovima izuzetno teško
održavati zadovoljavajući nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogućnosti da
raspolažu visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadržavanja većih iznosa neplasiranih
sredstava na žiro-računu banke. Zato je za upravljanje likvidnošću od značaja
pronalaženje ne samo likvidnih sredstava već likvidnih sredstava sa pozitivnom
razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘positive spread’).

Upravljanje likvidnošću je važno za banku bilo koje veličine. Stepen likvidnosti banke
zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke. To znači da stepen likvidnosti može
biti različit u zavisnosti od stepena unovčivosti pojedinih delova aktive banke. Isto
tako, zavisi i od strukture i intenziteta dospeća obaveza na strani pasive. Bankarska
teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za
pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno žiralni novac ili novčana sredstva
kod centralne banke. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost,
(2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke, o kojima smo već govorili.

Sistemski pristup rešavanju problema likvidnosti banke, bilo na duži ili kraći rok,
podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno ažuriranje plana priliva i odliva sredstava
banke, (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori
zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i
korekcija neadekvatnih aktivnosti. U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i
telekomunikacija, ovaj dinamični operativni posao ne može se u uslovima dinamičnih
promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih
aplikacija kompjuterske tehnike.

BANKE I RIZICI 145


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Polazna osnova za uspešno rešavanje likvidnosti banke su principi održavanja
likvidnosti koje je prihvatio menadžment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe
upravljačke strukture banke. Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive utiče ili
može da utiče na likvidnost banke. Zato je za nelikvidnu poziciju banke
najodgovorniji menadžment tim banke. Zbog obaveza prema deoničarima da obezbedi
profitabilno poslovanje banke i zadovoljavajući nivo dividende, s jedne strane, i snage
autoriteta odnosno ovlašćenja koja ima u banci, s druge strane, neizbežna je
odgovornost prve linije menadžment tima banke za nelikvidnost banke. Upravo zbog
toga menadžment tim treba da bude pokretač sistemskog rešavanja problema
likvidnosti banke i upravljanja likvidnošću banke u kontekstu upravljanja bilansom i
bilansnom strukturom banke.

Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoročnih trendova


kretanja faktora koji determinišu likvidnost banke. Stretegijsko planiranje likvidnosti
se ne može posmatrati kao proces planiranja u užem smislu tj. samo u okviru pozicija
kretanja ulaza i izlaza gotovine na računima banke. Efektivno strategijsko planiranje
likvidnosti banke podrazumeva planiranje i praćenje kretanja depozita ključnih
komitenata - depozitara banke, čiji depozitni poterncijal čini srž likvidnog potencijala
banke. To su obično ‘veliki’ komitenti i depozitari, ali često i veliki korisnici kredita,
kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa žiro računa mogu izazvati bitan
poremećaj u likvidnoj poziciji banke. Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija
sa većim depozitarima omogućilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama
komitenata - depozitara u pogledu potreba angažovanja depozita i budućim većim
prilivima i odlivima depozita.

Što se tiče tehničke strane planiranja likvidnosti banke, mada ima više pristupa, treba
poći od navedenih modela i sačiniti metodologiju planiranja i praćenja priliva i odliva
sredstava za određene periode respektujući pri tom ročnu strukturu sredstava i obaveza
i pojedine stepene likvidnosti aktive. Međutim, treba imati u vidu da je teško odrediti
standarde likvidnosti pošto buduća tražnja nije poznata.

Bitna pretpostavka ovakvog načina upravljanja likvidnošću banke jeste međusobno


poverenje odnosno poverenje komitenata u banku. Za uspostavljanje odnosa poverenja
potrebne su godine. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili
nerazumevanje. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu.

6.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM PROFITABILNOSTI BANKE

6.3.1. Pojam i suština profitabilnosti banke


Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima tržišne privrede i poslovanja po
principu privrednog računa mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i
ostvarivati dobit. Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbeđivanje
prednosti u konkurentskoj borbi na tržištu. Pošto banka kao finansijski posrednik
obavlja proces primanja, transformacije i pozajmljivanja novca - sredstava, ona ima
određene operativne izdatke, administrativne troškove, druge troškove, doprinose i
poreze. Banka kao institucija mora obezbeđivati tokom svog poslovanja dobit za
akcionare, akumulaciju i rezerve. To ilustruje sledeća slika br. 6-4.

146 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke

Krajnji Napla}ena BANKA Pla}ena Krajnji


zajmoprimci kamata kamata depozitari

 Razlika  Napla}ena od   Pla}ena 


 kamate =  zajmoprimaoca −  depozitarima
+
Provizije, naknade i drugi nekamatni prihod
-
Eksterno Operativni izdaci Interno
reinvestiranje Administrativni tro{kovi reinvestiranje
Doprinosi i porezi
=
Adekvatan Zadr`ana
PROFIT
Seljenje prinos zarada
kapitala u
druge
sektore Neadekvatan Akcionari Dividende Novo
prinos investiranje

Slika br. 6-4: Proces ostvarivanja dividende i reinvestiranje

Posebna pažnja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje
plaća depozitarima i na visinu kamata koje naplaćuje od korisnika zajmova. Razlika
između ove deve vrste kamata (“interest spread”) predstavlja glavni izvor neto prihoda
banke i njenog profita. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari što veći
profit kako bi time što više doprinela povećavanju dividendi svojih akcionara, te
putem reinvestiranja u akcije, odnosno u kapital banke obezbedila povećanje svog
potencijala. 182

U savremenoj tržišnoj privredi i deregulisanom bankarskom tržištu banka nastoji


izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogućnosti, kako prema depozitarima
tako i prema zajmoprimcima. Kamata plaćena depozitarima mora biti dovoljno visoka
da zainteresuje štediše, dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti
dovoljno niske da generišu potrebne prihode na finansijska sredstva. Takvu
usklađenost ovih tokova može obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing
strategiju svojih proizvoda i usluga, kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih
usmerenih ka zajmotražiocima. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika između
tzv. aktivnih i pasivnih kamata (“interest spread”). Ova razlika mora biti dovoljna da
pokrije operativne izdatke, administrativne troškove, doprinose i poreze, te konačno
neto dobit i adekvatnu dividendu za akcionare. Ukoliko akcionari nisu zadovoljni
182
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 27.

BANKE I RIZICI 147


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
dobijenom dividendom, oni će dobijena sredstva jednostavno uložiti u kupovinu akcija
druge banke ili ih čak usmeriti u drugi sektor privrede. 183

6.3.2. Faktori profitabilnosti poslovne banke


Upravljanje profitabilnošću banke podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke
kako u njenom statičkom, tako još više u njenom dinamičkom smislu. Na
profitabilnost banke utiču brojni faktori, kako na strani aktive tako i na strani pasive.
Statički posmatrano, profitabilnost banke može biti iskazana na osnovu stvarnog ili
planiranog stanja na određeni dan. Dinamički aspekt profitabilnosti polazi od činjenice
da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mnoštva činilaca tokom
svake poslovne promene, koji imaju uticaja na prihode i rashode banke.

Navešćemo nekoliko bitnih faktora koji utiču na profitabilnost banke: 184

(1) menadžment tim,


(2) ekonomski uslovi,
(3) veličina banke,
(4) kamatne stope,
(5) konkurentski uslovi,
(6) procenat uposlenih resursa,
(7) dobici i gubici hartija od vrednosti, i
(8) gubici na kreditima i obnovljeni krediti.

Menadžment tim je ključni faktor profitabilnosti poslovanja banke i obuhvata:


planiranje, organizovanje i kontrolu poslovanja banke. Banke koje u ovim oblastima
imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju.
Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspešnosti i stabilnosti
sredine u kojoj banka radi i koju opslužuje. Sektori ekonomije koji su depresirani
smanjuju mogućnost ostvarenja profita banke. Veličina banke je faktor koji ukazuje da
su male banke manje profitabilne nego velike banke. Smatra se da su banke (kao u
SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne
efikasnosti. Kamatne stope najdirektnije utiču na prihode, rashode i profit banke. Od
njihove veličine i posebno od razlike između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa
(“interest rate spread”), umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke.

Konkurentska pozicija banke utiče na profitabilnost putem smanjenja sredstava


raspoloživih za banku i preko porasta kamatnih stopa koje treba platiti na ta sredstva.
Stepen konkurentnosti banke, koji egzistira na tržištu, varira sa širinom tržišta banke.
Od procenta uposlenih resursa, odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu
zavisi i rast prihoda i profitabilnosti. Iznos koji će biti alociran na kredite i hartije od
vrednosti je značajna odluka menadžmenta i ona zavisi od mnogih faktora uključujući
i likvidnost banke. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti utiču na

183
Ibidem, str. 29.
184
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 201-202.

148 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
profitabilnost banke. Kad se hartije prodaju, banka ostvari dobitak ili gubitak.
Međutim, banka formira portfolio hartija od vrednosti ne samo radi prihoda, već radi
lakšeg održavanja likvidnosti i smanjenja kreditnog rizika. Konačno, gubici na
kreditima i obnovljeni krediti imaju direktan uticaj na profitabilnost banke.

Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke


ukazuju na nužnost upravljanja procesom ostvarivanja profitabilnosti banke. Zato je
korisno osvrnuti se na proces ciklusa planiranja profita u banci koji ilustruje slika br.
6-5 (na sledećoj strani).

Prva faza 185 planskog procesa počinje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama -


portfolijima kao što su: kreditiranje, ulaganje u hartije od vrednosti, rast sredstava
banke, u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budućnosti. Posle konsultacija
priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre
upravljanja aktivom i pasivom. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbeđuje
informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti korišćene u strategijskom procesu
planiranja i obezbeđuje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za različite profitne centre u
okviru banke.

185
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 147.

BANKE I RIZICI 149


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Kratkoro~na ekonomska prognoza

Prva
Procena anga`ovanih Procena izvora
faza sredstava sredstava
Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom

Druga A. Preliminarni planovi profita


faza B. Scenariji godi{njeg plana profita

Tre}a Izve{taj menad`ment timu i grupi


faza za strategijski plan

Zvani~ni plan i godi{nji bud`et

^etvrta PROFITNI CENTRI


faza Mese~ni izve{taji o
profitu
Informativna baza i Odgovornost za
kju~ni izve{taji izve{taje

Zvani~ni pisani izve{taji


Kanali diskusije

Slika br. 6-5: Proces ciklusa planiranja profita

Druga faza se odnosi na izveštavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji


sadrže razne potencijalne scenarije budućih performansi. Neki od inputa u pojedine
scenarije, koji mogu varirati, uključuju: cenu novca, stopu povrata sredstava,
ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije.

Treća faza uključuje sagledavanje performansi tokom sledeće godine i kompatibilnost


operativnih planova sa opštim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke.
Sledeća pitanja koja zaslužuju pažnju u ovoj fazi su: projekcije troškova, visina i
struktura internog budžeta, struktura obaveza, adekvatnost kapitala itd.

Četvrta faza predstavlja prihvatanje zvaničnih planova i pripreme za njihovo


konkretno izvršavanje.

150 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija, koji obezbeđuje okvir za
donošenje poslovnih odluka.

6.3.3. Metode merenja i rizik profitabilnosti banke


Profitabilnost poslovanja banke možemo meriti na više načina i na više nivoa. Ovde se
opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1)
profitabilnost na nivou jednog proizvoda ili usluge (tj. pojedinog računa odnosno
partije) banke, (2) profitabilnost na nivou pojedinačnog korisnika (komitenta i
klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine.

(1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedinačnog računa ili
partije može se sagledati prema šemi pregleda br. 6-2.186

Pregled br. 6-2: Praćenje profitabilnosti proizvoda/usluge banke

Naziv računa
Broj računa
Za analizu perioda od 199

ANALIZA ZARADE
Prosečni saldo Din _________________
Minus: prosečna neprikupljena sredstva Din _________________
Prosečna prikupljena sredstva Din _________________
Minus: obavezna rezerva _____ % Din _________________
Prosečni neto saldo za plasman Din _________________
Zarada putem kredita _____ % Din _________________

ANALIZA IZDATAKA
Održavanje računa Din ______ Din _________________
- poslata zaduženja Din ______ Din _________________
- obavest o depozitu Din ______ Din _________________
- primljeni čekovi Din ______ Din _________________
- poslati čekovi Din ______ Din _________________
- vraćene stavke Din ______ Din _________________
- telegrafski transferi Din ______ Din _________________
- poslati novac Din ______ Din _________________
- valutne transakcije Din ______ Din _________________
- skupljanje gotovine Din ______ Din _________________

DODATNE STAVKE
__________________________ Din _________________
__________________________ Din _________________

186
Duane B. Graddy and Austinb H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 378-380.

BANKE I RIZICI 151


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

UKUPNI TROŠKOVI USLUGA Din _________________


Neto profit (ili gubitak) Din _________________
Ako je gubitak, to traži dodatni saldo Din _________________

Potpis odgovornog lica


________________________

(2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou


pojedinačnog komitenta i klijenta banke može se izračunati i dinamički pratiti pomoću
šeme date u pregledu br. 6-3.

Pregled br. 6-3: Praćenje profitabilnosti na nivou korisnika usluga

Naziv
računa_____________________________________________________________
Broj računa
_____________________________________________________________
Pripada računima
________________________________________________________

________________________________________________________
Brojevi računa
__________________________________________________________

__________________________________________________________
Period za analizu
_______________________________________________19_______
Krediti
_________________________________________________________________

IZVOR I KORIŠĆENJE SREDSTAVA


Prosečan saldo kredita Din ________
Prosečan saldo Din _________
Minus: pros.nenaplać.sredstava Din _________
Prosečno naplaćeni saldo Din _________
Minus: obav.rezerva ____% Din _________
Neto saldo za ulaganje Din ________
Ukupan saldo za ulaganje Din ________
Alocirani kapital Din _________
Ostatak sredstava Din _________
Neto korišćena sredstva Din ________

PRIHODI I TROŠKOVI
Prihodi
Bruto prihod od kredita Din ________
Zaduženja za usluge Din _________

152 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Provizija po kreditu Din _________
Obrada kredita Din _________
Druge provizije Din _________
Ukupno naplaćene provizije Din ________
Ukupan prihod Din ________
Troškovi
Troškovi analize računa Din _________
Kamata na depozite Din _________
Troškovi održavanja kredita Din _________
Troškovi provizija kredita Din _________
Obrada kredita Din _________
Drugi troškovi usluga Din _________
Ukupni troškovi usluga Din ________
Alocirani kapital ____% Din _________
Ostatak sredstava ____% Din _________
Ukupno troškovi bankarskih sredstava Din ________
Ukupni troškovi Din ________
Neto prihod pre poreza Din ________

MERE PROFITABILNOSTI
Prinos na alocirani kapital ____ % ______%
Prinos na neto korišćena sredstva ______%
Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______%

Potpis odgovornog lica


_______________________

(3) Treći način merenja profitabilnosti jeste na nivou cele banke kao institucije. U tom
smislu, menadžment tim svake banke, u uslovima date sredine i regulatornih prinuda,
preduzima mere radi:187

(1) maskimiziranja prihoda uključujući kamate i provizije,


(2) minimiziranja troškova uključujući kamate i opšte troškove, i
(3) izbegavanja poreza (tzv. zaštitni prihod, tj. prihod na koji se ne plaća porez,
odnosno koji je oslobođen plaćanja poreza).

Ako se postignu i ostvare ove tri mere, menadžmet tim će biti uspešan u
maksimiziranju profita banke. Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke
podrazumeva primenu određenih modela izračunavanja i iskazivanja profitabilnosti,
od kojih su najvažnije i prihvaćene kao opšti standard sledeće mere:

187
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 271-272.

BANKE I RIZICI 153


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

• Prinos na ukupno angažovana sredstva odnosno ROA (“return on assets”).


Definiše se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prosečnim sredstvima. Merenje
profitabilnosti je po novčanoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih
računovodstvenih merenja opštih performansi svake firme pa i banke (ROE =
ROA x EM, ROA = ROE : EM).
• Multiplikator akcijskog kapitala EM (“equity multiplier”). To je racio ukupnih
sredstva prema ukupnom akcijskom kapitalu (EM = ROE : ROA, ROE : (PM X
AU)).

• Iskorišćenost sredstava AU (“asset utilization”). To je ukupni prihod podeljen


ukupnim ili prosečnim sredstvima. Izražava merenje prihoda po novčanoj jedinici
sredstava.

• Prinos na akcijski kapital ROE (“return on equity”). Definiše se kao neto prihod
podeljen ukupnim ili prosečnim akcijskim kapitalom. Izražava merenje
profitabilnosti sa aspekta akcionara. Može biti dekomponovan u merenje
performansi i leveridž faktora (ROE = ROA x EM).

6.3.4. Upravljanje kompetitivnom profitabilnošću banke


Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope
prinosa na kapital. Banka mora da teži ka nivou profita, koji će zadovoljiti njene
poverioce i akcionare visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno
duga i kapitala za efikasno poslovanje. Kako banka može postići i održati
konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na ovo pitanje.
Zaista, sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji, sve je teže naći odgovor
na ovo pitanje. Smatra se da su za dostizanje i održavanje konkurentske profitabilnosti
važni sledeći faktori:188

(1) veličina banke,


(2) miks izvora sredstava,
(3) miks korišćenja sredstava,
(4) cene proizvoda i usluga,
(5) tehnologija,
(6) kontrola izdataka, i
(7) tip organizacije banke.

Veličina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije


obima. Smatra se da banka sa aktivom ispod 25 miliona US dolara ne može biti
profitabilna. Što se tiče miksa izvora sredstava, istraživanja su pokazala da su
profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. “core” depozita, odnosno sa niskim
stopama fluktuacije oročenih depozita. Miks korišćenja sredstava je bitan sa stanovišta
odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veličine banke. Što je banka veća,

188
Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers’
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls
E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 198-201.

154 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
to je manje važan faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. U eri
deregulacije, kada tržište određuje kamatne stope depozita i kredita, politika cena
postaje kritični faktor uspešnih performansi banke. Ovde su prisutne dve tendencije:
smanjenje operativnih troškova i povećanje plasmana u kredite gde je veća
profitabilnost.

Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama različite


optimume primene u zavisnosti od veličine i poslovne orijentacije svake banke.
Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih troškova i kamatnih
izdataka nego prosečne i niskoprofitne banke. Nema sumnje da je i tip organizacije
banke jedan od faktora koji utiču na profitabilnost banke. Mada o tome postoji
relativno malo studija, smatra se da postoje razlike u troškovima, produktivnosti i
efikasnosti između sistema banke sa mnogo filijala, bankarske holding kompanije,
finansijskih konglomerata i malih banaka.

Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke važno je imati u fokusu


planiranja sledeće faktore: 189
(1) Produktivnost zaposlenih. Visokoprofitne banke imaju više stope neto prihoda,
sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i, saglasno tome, obezbeđuju svojim
zaposlenim veće plate i bonuse. Poboljšanje produktivnosti zaposlenih u bankama
zahtevaće i ubuduće bolje analize i poznavanje troškova banke i efektivno
korišćenje dugoročnog i kratkoročnog planiranja. Treba pri tome imati u vidu da
će korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama, agresivnije
korišćenje automatizacije, kontinuitet istraživanja tržišta, performansama
orijentisan menadžment tim, brigu o karijeri i poboljšanje programa obuke.

(2) Efikasnost upravljanja porezima. Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan


menadžment nad zaradama koje podležu i koje ne podležu porezima obično su
superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. Smatra se da će ovaj faktor biti još
važniji u budućem poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi.

(3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem. Visokoprofitne banke obično brže rastu
od banaka sa prosečno ostvarenim zaradama, pošto one pažljivo upravljaju svojim
rastom i čvrsto drže pod kontrolom potencijalni rast operativnih troškova. Smatra
se, a to su studije istraživanja i pokazale, da se sa povećanjem učešća banke na
tržištu povećava i njena profitabilnost.

(4) Upravljanje izloženošću riziku kamatne stope. Visokoprofitne banke efektivno


koriste hedžing tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope, kao što su GAP
analiza, DURATION analiza, finansijski fjučersi i opcije. Ako se ove tehnike
koriste stručno, one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva načina:
suprotstavljanjem šteti operativne margine od rasta kamatnih troškova na depozite
i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema
negativnim promenama kamatnih stopa na tržištu .

189
Ibidem, str. 202-203.

BANKE I RIZICI 155


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Neto kamatna margina velikih banaka je često ključni faktor u determinisanju godišnje
profitabilnosti i ona je osetljivija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina
malih banaka. Margina između kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je
daleko važnija nego sam pravac promena kamatnih stopa u određivanju onog šta se
dešava sa profitom banke.

Očigledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih


krucijalnih dugoročnih i kratkoročnih odluka, kojima se oblikuju nivoi autputa,
izloženosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba
korisnika svojih proizvoda i usluga.

6.4. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA RIZUKA U BANKAMA

6.4.1. Praksa Federalnih agencija u SAD


Savremeni uslovi poslovanja banaka sve više traže od banke kao privrednog subjekta
da ulazi u poslove koji joj mogu doneti veći profit. Međutim, takvi poslovi obično sa
sobom nose i veći preduzetnički rizik. Dakle, veličina zarade banke je u funkciji sa
veličinom rizika. U sve većoj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i
globalizacije finansijskih i bankarskih tržišta, banke sve teže ostvaruju potrebni profit.
Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (“interest spread”) postaje sve
manja, pa su banke suočene sa situacijom da, sada mnogo više nego ranije, moraju
ulaziti u rizične poslove izlažući se tako opasnosti poslovanja sa gubicima,
nelikvidnosti, insolventnosti itd.

Banke zbog svog zančaja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru
jedinstvenog sistema zemlje pošto njihova poremećena funkcija može imati
nesagledive posledice po čitavu nacionalnu - društvenu ekonomiju. Zato se kvalitetu
poslovanja banaka mora posvećivati određena pažnja. Dugo vremena je to bilo samo
kroz tzv. naknadnu kontrolnu funkciju, funkciju nadzora i super - vizorstva. Međutim,
sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija190 u SAD preduzelo
je određena istraživanja za sačinjavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje
slabosti u poslovanju banaka. Ta istraživanja su rezultirala u komponovanju određenih
sistema nadzora za rano otkrivanje kritičnih tačaka u poslovanju banaka.

Funkcija primene navedenih sistema je da “pokriju” periode između redovnih


periodičnih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih
finansijskih institucija. Osim toga, ovi sistemi omogućuju efikasniju alokaciju
kontrolisanih sredstava banke, omogućujući tako da se smanji trošak eventualnog
stečaja ili možda i spasu institucije -- banke, koje bi mogle eventualno otići pod stečaj.

To su: FRS (Federal Reserve System), FDIC (Federal Deposit Insurance Company),
190

FHLBB (Federal Home Loan Bank Board), NCUA (National Credit Union
Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). Ovo su samo
neke od većeg broja kontrolnih agencija banaka u SAD.

156 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko
praćenje, da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu prošle) na
određenim racio testovima; (2) analitički izveštaji (o performansama), koji
dozvoljavaju jednom analitičaru ili kontroloru da izvrši detaljnu finansijsku analizu
finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i praćenje problema identifikovanih
kroz proces kompjuterskog praćenja (‘computer screening’). Tehnika kompjuterskog
praćenja sastoji se od jednog ili više zahvata i to:

• praćenje individualnih racija identifikujući institucije koje su ‘pale na dno’ iste


grupe;
• praćenje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kritičnim vrednostima;
• kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija od
najbolje do najgore na osnovu bodova;
• neke kombinacije od navedenih.191

Procedura kompjuterskog praćenja banaka ostvaruje se na sledeći način. Kada se


banka jednom označi kao slaba ili potencijalno slaba, radi se analiza u cilju
određivanja obima i veličine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogućih
uzroka. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu
kompjuterskog sistema posmatranja. Da bi zajednički ostvarile svoju funkciju, tri
federalne kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i
sačinjavaju jedinstveni izveštaj o bančinim performansama sa detaljnim
informacijama i finansijskim racijima. 192

Kada analitički pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema, nastaje


intervencija kontrolnih institucija. Priroda ove akcije može da ima različitu formu i
može da varira od jednog telefonskog razgovora sa menadžmentom banke, pa do
naloga suda ili pak odustajanja od intervencije. Tamo gde je finansijska situacija
ozbiljna, preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. Ovakva inicijativa i uvid u
poslovanje banaka od strane kontrolnih agencija doprinela je jačanju tržišne discipline
i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog
rizika.

6.4.2. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD


Da bi procenio “sigurnost i čvrstinu” bankarske holding kompanije, FED193
upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke.

191
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 622.
192
Izveštaj se sačinjava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim
problemima i njihovim uzrocima. Inače, ovakvi izveštaji se rade kvartalno za cca
14.000 osiguranih komercijalnih banaka i određen broj državnih kontrolnih banka.
193
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 195.

BANKE I RIZICI 157


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Sistem predstavlja jednu upravljačku informaciju i superkontrolno oruđe oblikovano
da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski način. On koristi
komponentni pristup, koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika
rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije, (2) procenjivanja
važnih međusobnih odnosa između komponenti i (3) analiziranja jačine snage i
zančaja ključnih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih
karakteristika.

Dolaženje do jedne sveopšte procene finansijskih uslova, bankarska holding


kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 - odličan) do pet (5 -
loš) spuštajući se na:

(1) podružnice banke (B-bank subsidiaries), B


(2) druge nebančine podružnice (O-other-nonbank subsidiaries), O
(3) matičnu kompaniju (P-parent company), P
(4) zaradu - konsolidovanu (E-earnings consolidated) i
(5) solventnost - konsolidovanu (C-capital adequacy - consolidated). E
C
Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podružnice banke, druge podružnice i matična
kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj
čvrstini holding kompanije. Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane
solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju važnost regulatorskog mesta ovih
faktora i njihovih odlučujućih uloga u održavanju finansijske snage i podržavanju
karakteristika rizika cele holding banke. Ovaj rejting sistem vidi se na slici br. 6-6.

Bilans holding banke


(konsolidovani)

Ban~ine Druge neban~ine Mati~na


podru`nice podru`nice kompanija

CAMEL Bilans holding banke ili


rejting sistem portfolio rizik

Ban~ine
Zarada Kapital
podru`nice
(konsolidovana) (konsolidovani)

Slika br. 6-6: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije

Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izražen kao (B,O,P,E,C) : (F,M) gde
je F finansijski i M upravljački komponovani rejting. Finansijski komponovani rejting
je određen od ispitivača – revizora: težinski prosek elemenata BOPEC-a, dok je

158 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
upravljački komponovani rejting svestrana procena ukupnog menadžmenta holding
banke (bančinih podružnica, ostalih podružnica i matične kompanije), što prikazuje
napred navedena slika br. 6-6.

Svrha FED-ovog rejting sistem je da iskaže rejtinge bankarske holding kompanije.


Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5:

• najbolji mogući rejting: BOPEC = (1,1,1,1,1)


FM = (1,S), i
• najlošiji mogući rejting: BOPEC = (5,5,5,5,5)
FM = (5,U).

6.4.3. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL


Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skraćeno zove CAMEL) 194 koristi se
za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. Određivanje
finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi, po kome ispitivač
mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke; i drugi, po kome se
celovit sud o finansijskoj snazi institucije izražava preko jednog komponovanog
rejtinga.

Prema tome, komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem, nije jedan
prosti aritimetički prosek ovih pet pojedinačnih komponenti, već jedna nezavisno
određena mera opštih performansi finansijske institucije. 195 Dakle, svaka pojedinačna
dimenzija performanse banke, kao i komponovana, se rangira na skali od 1 (jedan) do
5 (pet). Slika br. 6-7. ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem.

Ako se poslužimo primerom na slici br. 6-7, vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku
snagu, dok je slabost banke izražena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu
korektivnu akciju. Što se tiče procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti,

194
Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od sledećih pet reči:
kapital (“capital”), sredstva - aktiva (“asset”) upravljanje (“management”), zarada
(“earnings”) i likvidnost (“liquidity”). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije
za kontrolu banaka 21.novembra 1979. godine. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne
agencije (FRS, FDIC i OCC). Međutim, pomenute agencije se nisu složile oko
jedinstvenog rejting sistema, koji bi se koristio za utvrđivanje rejtinga holding banaka,
niti su se složile sa jedinstvenim rejting sistemom, koji bi se koristio u procesu
nadzora. U 1987. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je završio
skladniji CAEL monitoring sistem. Inače, CAEL je bankarski rejting sistem baziran na
četiri komponente: kapitalu (“capital”), kvalitet sredstava - aktive (“asset quality”),
performanse zarade (“earning performance”) i likvidnost (“liquidity”). Vidi: Duane B.
Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional
and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 623.
195
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 624.

BANKE I RIZICI 159


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
ispitivači pokušavaju da odrede bančinu sposobnost da održi svoje tekuće i
projektovane nivoe rizika sredstava. ‘Peer group’ komparacije racija kapitala su
veoma važne u ovom procesu procene. Kvalitet sredstava se prosuđuje proverom
kredita. Ispitivači vrše pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno
otkazivanjem kredita (‘dollar cut-off point’). Krediti koji pokazuju neke slabosti ili
preterani rizik, klasifikuju se kao nestandardni, sumnjivi ili kao gubitak. Relativni
iznosi klasifikovanih kredita i investicija čine bazu za određivanje rejtinga kvaliteta
sredstava.

Dimenzije Vrednovanje Finansijski Komponovani rejting


performansi rejting performansi uslovi
Komponovani rejting br. 1:
Rejting br. 1: Finansijska snaga
Solventnost Jak
Komponovani rejting br. 2:
Rejting br. 2: Bazično zdrav, male slabosti
Kvalitet Zadovoljavajući
aktive Rejtinzi Komponovani rejting br. 3:
Rejting br.3: pojedinih Vidna slabost
Dovoljan dimenzija
Menadžment Komponovani rejting br. 4:
Rejting br. 4: Oslabljena finansijska
Marginalan Kompo- pozicija, potrebna hitna
Zarada novani akcija
Rejting br. 5: rejtinzi
Nezadovoljavajući Komponovani rejting br. 5:
Likvidnost Velika mogućnost stečaja

Slika br. 6-7: Jedinstveni CAMEL rejting sistem

Posebno treba imati u vidu, da svih pet kriterijuma imaju jednaku ‘težinu’. Istraživači
su slobodni u oceni ‘težine’ svakog elementa po svojoj diskreciji.

Najbolji mogući rejting: CAMEL = (1,1,1,1,1)


Najlošiji mogući rejting: CAMEL = (5,5,5,5,5)
Dakle, numerički koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji, do 5 = loš.
Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju opšti kvalitet banke i to:

• 1 = Bazično zdrav.
• 2 = U osnovi zdrav, dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu poslovanja.
• 3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih od
umerenih do jako loših. Stečaj je daleka mogućnost.
• 4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih
nezadovoljavajućih uslova. Zhteva se temeljita supervizija.
• 5 = Ekstremno visoko neodložan stečaj ili verovatnoća stečaja u bliskom roku.

160 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke

Tehnička sposobnost, vođstvo (liderstvo) i upravljačka sposobnost se razmatraju u


proceni kvaliteta menadžmenta. Ispitivač procenjuje takođe i internu kontrolu,
poslovno - operativne procedure i ‘popustljivost’ u primeni zakona i bankarske
regulative. ”Peer group” komparacije se koriste u vezi sa tržišnim informacijama da bi
se odredila dovoljnost nivoa zarade banke. 196 Adekvatnost zarade se proverava preko
uslova i visine prinosa deoničara, toka gotovine u relacijama normalnih potreba
zajmoprimca, te kontribucija baznom kapitalu banke (‘equity capital’). Likvidnost se
rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tražnju klijenata za depozitima i
kreditima bez preteranog napora. Određivanje adekvatnosti bančine likvidne pozicije
se bazira na strukturi dospeća investiranih sredstava, stepena ‘isparljivosti’ depozita,
izvršenja kredita, nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope.

Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti, ispitivač dolazi do


sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog
rejtinga banke. Na tako iskazanoj rejting listi, banke sa niskim rejtingom se pobliže
posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti. Banke
koje imaju iskazan relativno veći ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne
institucije na relativno manji nadzor, ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije.

6.4.4. Ostali modeli ranog upozorenja lošeg poslovanja


Rano upozorenje za otkrivanje elemenata lošeg poslovanja banaka i drugih
finansijskih institucija sve više zaokuplja stručne ljude u kontrolnim institucijama
kako bi što ranije mogli preduzeti mere upozorenja i određene korektivne akcije u tim
institucijama. Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili
jedan model ranog upozorenja teškoća u banci, koji predviđa mogućnost da jedna
banka primenom tog modela može dobiti nizak rejting. Takav nizak rejting ukazuje da
se može očekivati da će u banci u dogledno vreme nastati i veće teškoće.
Funkcija ‘proricanja’ niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu sledećom
jednačinom: 197
Prob = f (LS, EQ, OR, CO, CI)
196
“Peer group” ozančava klasifikaciju komercijalnih banaka po veličini aktive i
drugim karakteristikama. The Uniform Bank Performance Reporting System
klasifikuje banke u 20 različitih grupa. U okviru svake grupe, banke se kompariraju sa
drugim bankama po uporedivim veličinama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih
podataka. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske
performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom tržištu. Peer grupe se
određuju prema veličini banke, lokaciji, poslovnom miksu, i mogu imati pet ili šest
banaka kada su u pitanju banke - veliki novčani centri (“money center banks”) ili
stotine kada su u pitanju komunalne odnosno opštinske banke. Vidi: Thomas Fitch:
Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guide, New York, 1990. godine, str.
457.
197
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 615.

BANKE I RIZICI 161


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

gde je:
Prob = verovatnoća, da će jedna banka dobiti jedan nizak rejting,
LS = krediti i zakupi (‘leases’) / ukupni izvori sredstava,
EQ = akcijski kapital banke (‘equity capital’) / ustanovljeni rizik sredstava,
OR = operativni - poslovni rashodi / operativni - poslovni prihodi,
CO = ukupni nastali troškovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke),
CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti.

Pored verovatnoće niskog rejtinga banke, u američkoj bankarskoj praksi koriste se kao
oruđe prognoze i indeks rizika banke i označava se sa ‘I’. 198 Prognozirani indeks rizika
banke ‘I’ je konstruisan u obliku jednačine sa šest nepoznatih ‘x’ vrednosti uz primenu
odgovarajućih unapred utvrđenih koeficijenata za svaku ‘x’ veličinu i izražen je
sledećom funkcijom:

I = 0,818 - 0,151X1 + 0,211X2 - 0,265X3 + 0,177X4 + 0,151X5 - 0,347X6

gde je:

X1 = procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima;


X2 = procenat kredita sa rokom dospeća više od 90 dana prema ukupnim sredstvima;
X3 = procenat od ‘nonaccruing’ kredita prema ukupnim sredstvima;
X4 = procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima;
X5 = procenat od neto kredita ‘charge-off’” godišnje prema ukupnim sredstvima;
X6 = procenat od neto prihoda godišnje prema ukupnim sredstvima.
Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i
sastavlja se na osnovu tri izveštaja poslovne banke: izveštaja o podacima po pozivu
(‘Call Data Report’), izveštaja o uslovima (‘Report of Condition’) i izveštaja o
prihodu i dividendama (‘Report of Income and Dividends’). Kao što se vidi, indeks
rizika banke ima šest varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na:
solventnost - adekvatnost kapitala (X1), kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava
profitabilnost (X6, tj. ROA Return of Assets). Kao što se vidi, u kompoziciji ovog
indeksa se naglašava kvalitet kredita pošto je najčešći problem banaka koje idu u
stečaj nekvalitetan kreditni portfolio.

Od ovako utvrđenog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka plaća na
osiguranje depozita. Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL
rejting sistema. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3, 4 i 5, znači
da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da plaća dvostruko veću premiju
osiguranja depozita odnosno 1/6 mesečno (od ukupno 1 posto godišnje). Ako je indeks
rizika banke negativan, a CAMEL rejting 1 i 2, znači da je banka u zoni normalnog

198
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial
Service Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 622.

162 BANKE I RIZICI


Upravljanje ključnim korporativnim rizicima banke
rizika i treba da plaća standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta
mesečno (od ukupno 1 posto godišnje).

Američka agencija FDIC prilikom monitoringa banaka, koje su potencijalne da koriste


sredstva osiguravajućeg fonda, vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema oštrini
problema: (1) ostali problemi (OP- other problems), (2) ozbiljni problemi (SP-serious
problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO-problems pay-off).199

Praksa američkih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izraženiji, mada nisu
alarmantni (pregled br. 6-4).200

Pregled br. 6-4: Podaci o broju problematičnih banaka


Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Bankrotiralo
Broj Broj % Broj %
1970 13.840 250 2,79 7 0,05
1987 14.500 1.575 12,89 203 0,14
Indeks 1987/70 104,8 630,0 29 puta

Podaci govore, da je u praksi sve veći broj poslovnih banaka koje imaju probleme, ali
i koje su bankrotirale. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD primećen porast
broja ‘problematičnih’ banaka.

U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila. Banke su postale


profitabilnije i finansijski zdravije sa prosečnim godišnjim povratom aktive (ROA)
iznad jednog procenta i sa godišnjim prosečnim povratom akcijskog kapitala iznad 15
procenata. Naime, u tom periodu došlo je do: (1) smanjenja godišnjeg broja bankrota
banka – posebno posle 1995.godine (ispod 20 banaka godišnje), (2) povećan je broj
spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa
14.500 u 1985.godini na 8.600 u 1999.godini. 201 Tokom 2008.godine došlo je do
bankrota nekoliko većih banaka u SAD kao posledice velike finansijske krize, koju su
izazvale banke u SAD svojim ponašanjem u poslovanju.

199
Ibidem, str. 626.
200
Ibidem, str. 627.

Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valutations, Mergers, and Acquisitions –


201

The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York,
2001.godine, str. 4. i 415.

BANKE I RIZICI 163


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

164 BANKE I RIZICI


Glava 7.

UPRAVLJANJE KVALITETOM
POSLOVANJA BANKE

BANKE I RIZICI 165


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

7.1. KVALITET BANKARSKIH PROIZVODA I USLUGA

7.1.1. Suština kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga


U savremenim tržišnim privredama banke, kao i druge uslužne firme, u sve većoj
međusobnoj konkurentskoj borbi za svakog kupca i korisnika svojih proizvoda i
usluga, usmeravaju svoje napore u pravcu podizanja kvaliteta svojih proizvoda na viši
nivo. Pod kvalitetom se podrazumeva skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili
usluge, koji se odnose na njihove mogućnosti da zadovlje utvrđene ili izražene potrebe
korisnika.202 Kvalitet usluga jedne banke podrazumeva pet osnovnih elemenata: (1)
osoba koja pruža i osoba koja prima uslugu, (2) predmet same usluge, (3) proces
pružanja usluge, (4) oprema kojom se omogućava proces usluživanja i (5) informacije
u vezi sa uslugom.

Kvalitet proizvoda i usluga ima direktnu vezu sa profitom banke. Ako banka ima
dobar kvalitet svojih proizvoda i usluga, to se pozitivno odražava na njen prihod i
profit. Ako je kvalitet proizvoda i usluga loš, to se negativno odražava na prihod i
profit banke. Korisnici bankarskih proizvoda i usluga različito shvataju suštinu
njihovog kvaliteta. Stariji potpredsednik za marketing jedne velike američke banke
kaže: 203

Ako se uzme usluga korisniku putem operativnog bankomata204 kao jedno kratko noćno
svraćanje, zatim kratko čekanje u redu ispred šaltera, to je jedna stvar. Međutim, ako
je to osmeh, zahvaljivanje i kratki lični komentar o životu uopšte, to je druga stvar.
Ono što konstituiše dobar kvalitet usluge za jednu osobu ne mora da bude važno i za
drugu. Ne odgovara svakom usluga na isti način.

Međutim, nastavlja on dalje, ima nekoliko bazičnih elemenata koje sve lične usluge
moraju da sadrže. To uključuje:

• poznavanje bankarskih proizvoda i usluga,


• kurtoazno ponašanje,
• tačnost,
• urednost, i
• brzinu transakcije.

Mi takođe smatramo da je kvalitet prijatna unutrašnjost, ulepšana sredina.


Profesionalizam se takođe visoko rangira u shvatanju vrednosti usluge: odnos
davaoca usluge čini sve različito svetu. U mnogim slučajevima, prijateljska naklonost
i prava iskrenost premašuju sporost ili nedostatak znanja.

202
JUS ISO, 8402, 1991, kvalitet-rečnik
203
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 25-26.
204
ATM je skraćenica od: Automated Teller Machine, zna!či bankomat.

166 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

Prema tome, kvalitet usluge nije pridržavanje detaljnog opisa, kao što se on ponekad
definiše, već više opis korisničkih zahteva. Postoji velika razlika između prethodnog i
potonjeg shvatanja kvaliteta. Servisne institucije, koje loše rade stvari za svoje
korisnike - nezavisno kako umešno to za njih rade - ne isporučuju kvalitetne usluge.
Kvalitet usluge je dvojnost realnosti i percepcije - jedna hemija onoga, što se stvarno
dešava u neočekivanom uslužnom susretu i onoga kako korisnik oseća šta se dešava
baziranom na očekivanjima pre usluge.

Izraz očekivanja može da predstavlja i reč lukavstva. Ona može da znači šta korisnici
misle da će se desiti u situaciji pružanja usluga ili može da znači šta korisnici žele u
situaciji pružanja usluga. Izraz žele više odgovara ovom kontekstu. To su želje
korisnika usluga, koje oblikuju njihovu percepciju kvaliteta usluga jedne institucije.
Banke kao finansijske institucije, postižu jaku reputaciju kvaliteta usluga, kada
konstantno zadovoljavaju - ili prevazilaze - želje korisnika usluga.

7.1.2. Ključne komponente kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga


Za porast visokokvalitetnih usluga širom industrije finansijskih usluga zaslužne su
obilne ponude konkurenata, rastuća sofistifikacija, tražnja korisnika i povećane opšte
sposobnosti ponuđača finansijskih usluga. Ponuđači se skoro uvek evaluiraju na bazi
kvaliteta usluga i po konkurentnosti cena. Kvalitet bankarskih proizvoda i usluga
najčešće je najvažniji sastavni deo koji omogućava konkurentu da se prepozna i
isporuči super vrednost ciljnom korisniku.

Kvalitet usluge obično obuhvata način na koji je usluga izvršena, ali i rezultat za
korisnika. Istraživanja sugerišu da glavne determinante kvaliteta usluga uključuju
sledećih deset faktora: 205

1. Pouzdanost – uključuje konzistentnost performansi i zavisnost. To znači da banka


izvršavava prave usluge u pravo vreme. To takođe znači da banka poštuje svoja
obećanja. Praktično to znači: tačnost u fakturisanju, korektnom držanju evidencija
i izvršavanju usluga u planirano vreme.
2. Odgovornost – odnosi se na voljnost ili znanje zaposlenih da obezbede uslugu. To
uključuje ekspresne usluge: odmah slanje slipa poštom, brzo vraćanje poziva
korisniku i obezbeđenje promptnih usluga.
3. Kompetentnost – znači posedovanje zahtevanih sposobnosti i znanja za
izvršavanje usluga. To uključuje: znanje i sposobnosti kontaktnog osoblja, znanje
i sposobnosti osoblja operativne podrške i istraživanje sposobnosti organizacije.
4. Pristup – uključuje pristupačnost i lakoću kontakta. To znači: usluzi je lak pristup
telefonom (linije nisu zauzete i ne plaća se čekanje), vreme čekanja na primanje
usluge nije veliko, povoljnost radnog vremena i povoljnost lokacije opreme za
uslugu.

205
David B. Zenoff: Perspectives on Financial Services Marketing, u knjizi: Marketing Financial Services,
Edited by: David B. Zenoff, Ballinger Publishing Company, Cambridge, Massachusets, 1989, str. XVII-XLII.

BANKE I RIZICI 167


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

5. Učtivost – uključuje uljudnost, respekt, pažnju i razumevanje kontaktnog osoblja


(uključujući vratare, telefoniste itd.). To uključuje: pažnju prema imovini
korisnika (na primer: ne ići blatnjavim cipelama na tepih), čist i uredan nastup
kontaktnog osoblja sa publikom..
6. Komunikativnost – to znači držanje korisnika informisanim jezikom koji on može
da razume i slušanje onog šta oni govore. To može značiti, da će banka prilagoditi
svoj jezik za različite korisnike - povećavajući nivo sofistifikacije prema dobro
edukovanim korisnicima i kontaktirati jednostavno i jasno sa novajlijama. To
uključuje: objašnjenje same usluge, objašnjavanja o tome koliko bi usluga koštala,
objašnjenja odnosa između usluge i cene i uveravanja korisnika da će problem biti
držan pod kontrolom.
7. Kredibilitet – pouzdanost, poverenje, iskrenost. To uključuje: od srca najbolji
interes za korisnika. Doprinos kredibilitetu su: ime banke, reputacija banke, lične
karakteristike kontaktnog osoblja i nivo ‘naporne’ prodaje uključene u interakcije
sa korisnicima.
8. Sigurnost – poslovanje bez opasnosti, rizika i sumnje. To uključuje: fizičku
sigurnost (na primer: sa bankomatima), finansijsku sigurnost (držanje hartija od
vrednosti) i poverljivost (privatnost posla sa bankom).
9. Razumevanje–poznavanje korisnika – uključuje činjenje napora da bi se razumele
potrebe korisnika. To uključuje: proučavanje specifičnih zahteva korisnika,
posvećivanje individualne pažnje korisniku i prepoznavanje pravog korisnika.
10. Opipljivost – fizičku očiglednost usluga: fizičku sposobnost, spoljašnji izgled
osoblja, sredstva i opremu koji se koriste za obezbeđivanje usluga, fizičke
reprezentante usluge kao što su plastične kreditne kartice ili izvod banke, te druge
korisnike u korišćenju uslužnih sposobnosti.

Isporuka visokokvalitetnih proizvoda i usluga zahteva jasnu i jaku obavezu top


menadžmenta banke i pažljivo formulisan program implementacije. Noviji standardi
obično zahtevaju jasno definisane standarde usluga, obuku zaposlenih uključenih u
proces isporuke, dizajniranje procedura za obezbeđivanje usluga korisnicima,
efektivnu komunikaciju o obavezi da zaposleni uslugom ispune očekivanja od
korisnika i iscrpni monitoring top menadžmentu o kvalitetu koji je zaista isporučen
korisnicima.

Istraživanja su pokazala da i zaposleni i korisnici servisnih organizacija imaju


pozitivna iskustva kada organizacija posluje na bazi uslužno-korisničke orijentacije.
Ova orijentacija treba da rezultira u superiornoj uslužnoj praksi i procedurama koje su
podržavane od korisnika i odgovaraju pogledu zaposlenih za odgovarajući stil
poslovanja sa korisnicima.

7.1.3. Dimenzije performansi proizvoda i usluga banke


Samo korisnik usluge može proceniti njen kvalitet, pošto je to različit pojam za svakog
korisnika. To je kao i pojam lepote, koja je različita za svako oko. Za banku koja ima
loš kvalitet usluge sasvim je nevažno na kom stručnom nivou isporučuje tu uslugu.
Zato je neophodno znati da je kvalitet bankarske usluge i realnost i percepcija. Smatra

168 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
se da ključne komponente kvaliteta bankarskih usluga podrazumevaju pet dimenzija
uslužnih performansi:

(1) opipljivost,
(2) pouzdanost,
(3) osetljivost,
(4) sigurnost, i
(5) osećaj i volja za razumevanje potreba korisnika usluga.206

Za uspešan marketing banke od izuzetnog je značaja superioran kvalitet usluge.


Prvorazredni nivo kvaliteta bankarske usluge podrazumeva da je banka odlična u svih
pet navedenih performansi kvaliteta svojih proizvoda i usluga. Visoko-kvalitetna
odnosno superiorna usluga ide zajedno sa liderstvom i korporativnom kulturom banke.
To su karakteristike koje se ne mogu kupiti ni od jedne agencije, ni u jednoj
prodavnici, ni na bilo kom mestu van banke.

Zato kvalitet proizvoda i usluga predstavlja jedno od najjačih marketing oružja u


konkurentskoj borbi među bankama i banaka sa nebankarskim finansijskim
institucijama. Ključne marketing inicijative banke treba da se svedu na područje
isporuke prvorazrednog kvaliteta. To prvenstveno zavisi od načina i organizovanosti
lične prodaje proizvoda i usluga ('personal selling') i od shvatanja dugoročnog i
sveobuhvatnog odnosa banke sa komitentima i klijentima ('relationship banking').

I pored primene savremene tehnologije, bankarstvo je još uvek posao ljudi, što će još
zadugo i ostati. U takvim okolnostima lična prodaja (‘personal selling’) je jedan od
ključnih elemenata marketing miksa. Akcenat je na novim komitentima i klijentima, a
i na zadržavanju lojalnosti postojećih komitenata i klijenata. Lični odnos sa
komitentima i klijentima je od izuzetne važnosti za banku.

Naime, ostvarivanje vrhunskih performansi zavisi od uspešne lične prodaje, ali i od


zadovoljavanja satisfakcije potreba komitenata i klijenata koje banka uslužuje.
Istraživanja pokazuju 207 da će jedan nezadovoljni korisnik bančine usluge to reći
devetorici ili desetorici drugih korisnika, pa čak i većem broju, ako je problem kojim
je nezadovoljan ozbiljniji. Međutim, ako je korisnik usluge zadovoljan, on će to
preneti samo petorici drugih korisnika. Pr tome treba imati u vidu da 31% korisnika ne
registruje svoje primedbe, a od njih će samo 9% obaviti dodatne poslove sa bankom.

Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A


206

Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,


1989, str. 25-33.
207
John A. Goodman, Ted Mara and Liz Brigham: Customer Service: Costly Nuisance
or Low-Cost Profit Strategy, Journal of Retail Banking, Fail, 1986.

BANKE I RIZICI 169


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Realationship banking208 podrazumeva dugoročnu vezu sa postojećim komitentima i
klijentima, a privlačenje novih je samo prva faza. Polazno stanovište je zadovoljiti
njihove ukupne finansijske potrebe, što znači, da je za banku profitabilnije prodati pet
različitih usluga jednom klijentu, nego jednu uslugu petorici klijenata. Smatra se da je
multiuslužni klijent manje spreman i sposoban da potpuno napusti banku i lakše će
uzeti šestu uslugu nego novi klijent prvu.

Dakle, dimenzije performansi proizvoda i usluga izražene preko kvaliteta, bitne su za


stvaranje koncepta dugoročne veze banke i klijenata, koji obuhvata proces osvajanja,
održavanja i jačanja banke sa komitentima i klijentima.

7.1.4. Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga


Kvalitetom proizvoda i usluga treba efikasno i efektivno upravljati da bi napori banke
rezultirali uspehom tj. poboljšanjem kvaliteta. Proces upravljanja kvalitetom
proizvoda i usluga ima sledeće faze:
• satisfakciju potreba i ispunjenje zahteva korisnika proizvoda i usluga,
• neophodnost planiranja svih aktivnosti koje se odnose na kvalitet proizvoda i
usluga,
• potrebu i neophodnost stalnog unapređenja kvaliteta proizvoda i usluga,
• obavezu i potrebu stalne kontrole i provere kvaliteta proizvoda i usluga, i
• smanjenje troškova kao jedan od napora banke u tom procesu.
Iako su savremena bankarska tehnika i tehnologija, naročito informaciona tehnologija,
na vrlo visokom nivou i stalno napreduju, smatra se da je bankarstvo posao ljudi i da
će to još dugo vremena ostati. 209

Napori koje banka čini u pravcu poboljšanja kvaliteta u najvećoj meri se odnose na
rad i ponašanje zaposlenih u banci. Potrebu za unapređenjem kvaliteta proizvoda i
usluga u banci, kao radno intenzivnoj finansijskoj instituciji, možda je najbolje izrazio
Stanly Marcus: Dolarske novčanice koje korisnik usluge dobija od blagajnika u svim
bankama su iste. Ono što se razlikuje su blagajnici.210

Unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga zahteva sistemski pristup. Jedan od


sistemskih pristupa ovom poslu poznat je pod imenom upravljanje totalnim kvalitetom
(Total Quality Management), koji polazi od sledećih principa: (1) proizvod i usluga su
naš prvi i najvažniji zadatak, (2) kupac odnosno korisnik proizvoda i usluge je vrhovni
sudija našeg kvaliteta i (3) i u međusobnim odnosima treba da se ponašamo kao prema

“Ralatioship banking” podrazumeva dugoročnu i sveobuhvatnu vezu banke sa


208

komitentima i klijentima.
209
James H. Donnelly, Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing
Financial Services – A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985,
str. 251.
210
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 3.

170 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
kupcu. Upravljanje totalnim kvalitetom u banci prožima celu organizacionu strukturu
banke, što pokazuje slika br. 7-1.

Upravni odbor

Generalni
direktor Odgovornost za
Dokumentacija
kvalitet
Odbor za
Poslovnik G
kontrolu
Izvr.
Planovi Vođa tima
dir.

Procedure Direktori sektora Tim za kvalitet

Operativni
Uputstva Šefovi odeljenja
timovi
Zaposleni u
Zapisi Z A P O S L E N I
banci
Slika br. 7-1: Piramida politike kvaliteta proizvoda i usluga banke

Navedena slika prikazuje tri paralelne hijerarhijske aktivnosti sprovođenja politike


kvaliteta u banci. Središnja linija je postojeća menadžment ili upravljačka hijerarhija
banke, leva strana prikazuje dokumentacionu hijerarhiju politike kvaliteta, a desna
hijerarhiju politike kontrole kvaliteta proizvoda i usluga banke. Ključnu ulogu ima top
menadžment banke (naveden u funkciji generalnog direktora) kako u pokrivanju
procesa dokumentacionih aktivnosti tako i u procesu ostvarivanja kontrole kvaliteta
proizvoda i usluga banke.

7.2. MODEL UPRAVLJANJA KVALITETOM U BANCI

7.2.1. Kvalitet proizvoda i usluga u očima korisnika


Sadašnja situacija na našem tržištu bankarskih proizvoda i usluga je takva, da skoro
sve banke nude iste vrste usluga, koje se skoro ni po čemu ne ralikuju. Dakle, prisutna
je jednoličnost umesto raznovrsnosti u tržišnom nastupu i poslovanju banaka, pa se
shodno tome uglavnom mogu zanemariti elementi konkurentnosti i u drugim
instrumentima marketing miksa, kao što su: cene, promocija, kanali prodaje i slično.
Ono što razlikuje naše banke je način na koji one te poslove obavljaju sa korisnicima
odnosno kakav im je taj proces usluživanja. Naravno, to najbolje osete, vide i znaju
korisnici usluga:

(1) kad ne čekaju u redu pred šalterom ili na referenta, čekaju malo ili
dugo, da bi obavili rutinske poslove u banci (ulaganje i podizanje

BANKE I RIZICI 171


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
gotovine, žiralni prenos novca i plaćanje, traženje i dobijanje osnovnih
informacija itd.);
(2) kad ih bankarski službenici usluže ili ne usluže brzo, stručno i ljubazno,
ponekad i sa puno strpljenja i takta u uslovima kad ima objektivnih
problema, gužve i nerazumevanja;
(3) kad su zadovoljni ili nezadovoljni onim šta su ‘dobili’ kao bankarsku
uslugu.

Ako je banka odnosno menadžment tim banke svestan svoje pozicije na tržištu, ako je
poslovanje banke tržišno orijntisano i ako banka stvarno želi da, prvenstveno radi
svojih ekonomskih interesa, stvarno udovolji potrebama i zahtevima korisnika
proizvoda i usluga - da bi ostvarila zadovoljavajući profit, onda banka mora da
smišljeno izvrši segmentaciju svog ciljnog tržišta i da 'otkrije' odnosno identifikuje
ključne ciljne tržišne grupe. Na osnovu takvog saznanja, banka treba da razvije
odgovarajući marketing miks (kombinaciju proizvoda i usluga, njihovih cena, kanala
prodaje i promocije), da bi što bolje zadovoljila njihove potrebe - rešila njihove
finansijske probleme i na taj način ostvarila zadovoljavajući profit. U tome i takvom
procesu, kvalitet proizvoda i usluge je ključni element za ostvarivanje ovog primarnog
cilja.

Istraživanja pokazuju, 211 da je od 10 % korisnika usluga, koji su promenili banku


odnosno napustili svoju i otišli u drugu banku, 21 % njih to učinio zbog loših usluga
odnosno slabog kvaliteta usluga ili greške banke, a da je njih 25 % to učinilo usled
objektivnih okolnosti, kao što je to na primer preseljenje u drugo mesto. To obično
čine korisnici starosti između 25 i 40 godina. Kada se to još detaljnije analizira, onda
se vidi da korisnici usluga, u principu, ne napuštaju banku u potpunosti, već ostaju u
banci sa bazičnim uslugama, koje skoro svaka banka radi rutinski i dobro. Banku
napuštaju korisnici sa onim poslovima čija je profitna i rizična margina visoka.
Istovremeno se došlo do saznanja da korisnici usluga ne odlaze kod druge banke zato
sto ona te poslove radi bolje (obično to i ne znaju u momentu opredeljenja ili im čak
to i nije tada važno), već prelaze zbog toga što su nezadovljni kvalitetom usluga svoje
banke (neadekvatna podrška za nove poslove, loš odnos, greške).

Polazeći od ovih saznanja i činjenica, poruka za ponašanje banke prema korisnicima


usluga je sasvim jasna: kvalitet usluge je centralni - ključni razlog lojalnosti ili
nelojalnosti korisnika usluge banci. To je razlog više da svaki zaposleni u banci, a
pogotovu menadžment struktura i tzv. kontaktno osoblje, treba da zna da: dobre i
kvalitetne bankarske usluge privlače korisnike, a loše i nekvalitetne ih odbijaju. Sa
visoko kvalitetnim proizvodima i uslugama, banka može računati na pozitivne efekte
(povećanje obima poslovanja i profita), a sa lošim na negativne efekte (smanjenje
obima poslovanja i profita).

7.2.2. Superiorni kvalitet proizvoda i usluga banke

Laura Gross: Elite Customers Move the Most, Account-Switching Study Shows,
211

American Banker, October 5, 1987.

172 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
Igrađivanje višeg i superiornog kvaliteta proizvoda i usluga banke predstavlja ozbiljan
i dugoročan proces. Ključnu ulogu u tom procesu ima top menadžment banke.
Identifikovanje prepreka za izgradnju kvaliteta proizvoda i usluga banke treba početi
sledećim: 212

(1) stvari bi trebalo raditi na jedan tradicionalan način,


(2) kontinuirana težnja u pravcu nižih troškova transakcija isporuke proizvoda i
usluga, i

(3) koncentracija na isporuku proizvoda i usluga sa stanovišta posla a ne


korisnika.

Navedene prepreke predstavljaju osnovnu barijeru početka izgradnje višeg i


susperiornog kvaliteta proizvoda i usluga banke. To je kulturna barijera koja se naziva
zid ualuga.

Problemi koji se pojavljuju na putu ka identifikovanju prepreke podizanju kvaliteta


proizvoda i usluga banke - a koji karakterišu kulturni status quo, mogu se svesti na
sledeće: 213

• Navika. Mi radimo to uvek na ovaj način.


• Naš operativni mentalitet je izgrađivan dcenijama. Mi nećemo da menjamo stvari
preko noći.
• Naše filijale su oblikovane za efikasnost i tok, ne za posvećivanje pažnje
korisnicima.
• Pritisak vremena. Menadžeri naših filijala osećaju da imaju druge prioritete.
• Ljudi ne razumeju šta je kvalitet usluge ili šta je to za njih. Oni ne znaju šta bi
trebalo promeniti.
• Nepoverenje. Ljudi osećaju da je to samo jedan drugi ćef koji će proći i da oni
mogu to da sačekaju. U stvari jedan bankar se našalio: Kažem vam, to je 1988.
Boja je ružičasta i tema je kvalitet usluga.

Odnos i veza kvaliteta usluga i profitabilnosti banke je jedan visokokorelativan odnos.


Zato se smatra da banka ima nekoliko važnih koristi od superiornog kvaliteta svojih
usluga: 214
(1) jača lojalnost korisnika svojih usluga,
212
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 123.

Ib idem, str. 124.


213

Robert D. Buzzell and Bradley T. Gale: The PIMS Principles The free Press, New
214

York, 1987, str. 107.

BANKE I RIZICI 173


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(2) stiče više šansi za obavljanje poslova koji se ponavljaju i za nove poslove,
(3) smanjuje 'ranjivost' u domenu cena u oštroj konkurentskoj borbi,
(4) jača sposobnost dominiranja na tržištu relativno visokim cenama,
(5) postiže niže marketing troškove, i
(6) otvara šanse za brži rast tržišnog učešća.

Banke koje imaju relativno visoko tržišno učešće i obezbeđuju i pružaju relativno
visok ili čak i superioran kvalitet svojih usluga imaju pretpostavke za jak pozitivan
uticaj na profitabilnost svoga poslovanja, pošto time nadjačavaju konkurenciju. Ili
jednostavnije rečeno: rade bolje.

Smatra se da su moguća tri puta za povećanje tržišnog učešća banke:


(1) obavljanje većeg obima i više vrsta poslova sa postojećim korisnicima,
(2) 'osvajanje' novih korisnika usluga, i
(3) zaustavljanje smanjenja broja korisnika (najčešće odlaskom u druge
banke).

Poznato je da smanjenje cena ne mora biti efektivan put za ostvarenje profitabilnog


rasta tržišnog učešća za banku. Kvalitet usluge koji u pozitivnom smislu prevazilazi
njihova očekivanja banci obezbeđuje rast i profitabilnost. Pri tome je od izuzetne
važnosti razumevanje i shvatanje njihovih prioritetnih usluga. Da bi se to ostvarilo na
zadovoljavajućem nivou, neophodno je da banka: 215

(1) poboljša starosnu strukturu svog kontaktnog osoblja,


(2) poboljša njihovu stručnu obuku, sposobnosti i veštine,
(3) izbegava komplikovane i duge poslovne procedure i otkloni uzroke
stvaranja gužvi, redova i sporosti,
(4) preventivno speči nastajanje grešaka i tako smanji netroškovne posledice i
troškove otklanjanja grešaka, i
(5) pokuša smanjiti visoke marketing troškove i izbeći niske cene usluga.

Naravno, to nije jednostavan već složen i dugotrajan posao. Doći do toga mora se
smišljeno i organizovano. Zato i želimo da u nastavku izlaganja ukažemo na
komponente koje čine kvalitet proizvoda i usluga i elemente strategije za ostvarivanje
željenog kvaliteta.

7.2.3. Model upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga banke


Između onoga što korisnik usluge očekuje od banke i onoga što banka njemu stvarno
pruža (isporučuje) postoji velika razlika. Polazeći od svojih potreba, korisnik usluge se
rukovodi svojim iskustvom i komunikacijama sa bankom, te na osnovu toga formira
svoja očekivanja od banke. S druge strane, banka kao finansijska institucija,
poznavajući potrebe i zahteve svojih korisnika, nudi svoje usluge, da bi rešila
finansijske probleme svojih korisnika.

215
Dr Uroš N. Ćurčić: Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga, Novosadski bankar
Novosadske banke d.d., br. 21-22, Novi Sad, 1993, str. 35.

174 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
Kvalitet usluga banke ne može se samo nagoveštavati promocijom, a da iza toga ne
stoji i takva ponuda banke. Drugim rečima, to se mora svakodnevno potvrđivati na
šalterima banke, u personalnim kontaktima i u svim operativnim poslovima. Međutim,
čak i kada je promocija i stvarna 'isporuka' usluga u korelaciji, postoje razlike između
onoga što komitenti i klijenti očekuju od banke i onoga što menadžment tim banke
misli da oni očekuju. Ili pak, između onoga što banka stvarno nudi svojim
komitentima i klijentima i onoga što bi trebalo da nudi. To ilustruje slika br. 7-2.216

KORISNIK

USMENA PERSONALNE ISKUSTVO IZ


KOMUNIKACIJA POTREBE PROŠLOSTI

OČEKIVANE USLUGE

GAP 5
SHVAĆENE USLUGE

MARKETAR

ISPORUKA USLUGA EKSTERNE


(uključivo pre i posle komunikacije sa
kontakta) korisnicima

G
GAP 3 GAP 4
A
P
PREVOĐENJE
1 shvaćenih u kvalitet
usluga

GAP 2
216
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A Profit Strategy for
SHVATANJE
Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989, str. 40.
menadžment tima o
očekivanjima korisnika
BANKE I RIZICI 175
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Slika br. 7-2: Model kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga

Suština navedenog modela kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga je u tome da se na


jedan organizovan i efikasan način usmere sve aktivnosti banke putem marketara ka
korisniku proizvoda i usluga banke. U modelu su jasno istaknuta očekivanja korisnika,
prema kojem je usmerena komunikacija menadžment tima banke odnosno na toj
osnovi shvatanje onog šta korisnik želi i očekuje od banke. To proizilazi kao posledica
od usmenih komunikacija korisnika sa bankom, sagledavanja sopstvenih personalnih
potreba i oslonca na iskustvo iz prošlosti. Sledeći korak u modelu je prevođenje onog
shvaćenog od strane menadžment tima u konkretnu uslugu, da bi takva usluga
odnosno proizvod bio i isporučen korisniku.

Pri nastojanju banke da se kvalitet usluge podigne na viši nivo i dostigne vrhunski
kvalitet, treba imati u vidu da postoje određene prepreke, koje treba savladati da bi
banka to postigla. To se, pre svega, odnosi na postojanje razlika, raskoraka ili gapova
između onoga što komitenti i klijenti očekuju od banke i onoga kako je to
menadžment tim shvatio i definisao i na koncu, onoga što im banka stvarno nudi i
isporučuje kao proizvod i uslugu.

7.2.4. Nesklad između napora menadžment tima i očekivanja korisnika


U poslovnim odnosima banke sa komitentima i klijentima razlike ili gapovi se
pojavljuju - kako se vidi na 8-2. - na četiri nivoa:

* gap 1 - percepcije menadžment tima banke o proizvodima i uslugama koje komitenti


i klijenti očekuju razlikuju se od onih koje komitenti i klijenti banke stvarno očekuju. 217

Kada menadžment tim banke pogrešno razume očekivanu srž usluge od komitenata i
klijenata, nastaje lanac pogrešnih odluka kao što su: pogrešan standard usluge,
pogrešna obuka osoblja, pogrešni tipovi merenja performansi, pogrešna promocija itd.

Samo definicija kvaliteta usluge od strane korisnika usluge je ona sa kojom banka
može računati. Isporuka superiornog kvaliteta usluga počinje određivanjem šta
korisnici žele od usluge - to počinje markiranjem-isticanjem najvažnijih očekivanja
korisnika ciljnog tržišta. Određivanje glavnih želja ciljnih korisničkih grupa osvetljava
šta se mora uraditi u banci da bi se zadovoljile ove želje i spunila očekivanja.

* gap 1 - predstavlja tako očigledan hazardni promašaj i postavlja se pitanje zbog čega
se on uopšte dešava u jednoj finansijskoj instituciji kao što je banka. Praksa banaka u
visokorazvijenim tržišnim privredama pokazuje da se to često dešava.. Razloga ima
više i oni se mogu svesti na to da:

217
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 39-42.

176 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
(1) menadžeri banke smatraju da znaju želje svojih komitenata i klijenata i da zato ne
investiraju u formalna marketing istraživanja;
(2) menadžeri banke provode premalo vremena u razgovoru sa komitentima i
klijentima i zaposlenima u banci na ovim poslovima;
(3) broj nivoa menadžera-kao posrednika između uslužnog osoblja i top
menadžmenta.

* gap 2 - specifikacija proizvoda i usluga menadžment tima banke razlikuje se od


percepcija koje očekuju komitenti i klijenti.218

Menadžment tim može da razume kakve usluge očekuju komitenti i klijenti banke kao
korisnici usluga, ali da ih ne prenese razumljivo u ekvivalentnu specifikaciju za
oblikovanje servisnih performansi. Postoje faktori čije dejstvo može da vodi ka
neskladu između onoga što menadžment tim veruje da korisnici usluga žele i onoga
što oni zahtevaju od ljudi u banci - zaposlenih da im isporuče. Ti faktori se mogu
svesti na sledeće:

(1) nedovoljna podrška top menadžmenta kvalitetu usluga,


(2) kratkoročna profitna orijentacija,
(3) shvatanje teškoća u ustanovljavanju standarda usluga i njihovog merenja, i
(4) osećaj, da jednostavno nije izvodljivo ispuniti zahtevane želje komitenata i
klijenata.

Među menadžerima banaka postoji saglasnost da je podrška top menadžmenta jedan


od najvažnijih faktora u izgrađivanju kulture kvaliteta usluga. Istovremeno, nedostatak
ove podrške može da bude najveća prepreka. Korporativna kultura mora podržavati
perspektivu kvaliteta ili će se usluge pogoršati u osrednjost. Ako je bilo gde u
organizaciji banke prekid, put održavanja kvaliteta ne može da bude kontinuiran, reči
su jednog predsednika banke.

Nedostatak podrške top menadžmenta kvalitetu usluga je usled preterane i


preovlađujuće pažnje redukciji troškova i kratkoročnoj profitabilnosti. Često se u
praksi daje prednost volumenu i individualnoj produktivnosti u odnosu na kvalitet
usluga.

* gap 3 - proizvodi i usluge koje banka stvarno isporučuje razlikuju se od


specifikacije proizvoda i usluga menadžment tima.

Svi zaposleni u bnaci mogu se svrstati negde u okviru matrice voljnosi i sposobnosti
izvršavanja usluga predstavljene slikom br. 7-3.

Prema navedenoj matrici, moguće su četiri grupe servisnog osoblja banke: (1) osoblje
koje je voljno i sposobno da izvršava usluge korisnicima prema specifikaciji; (2)
osoblje koje je voljno, ali nije sposobno da adekvatno izvršava usluge; (3) osoblje koje
218
Ibidem, str. 42-45.

BANKE I RIZICI 177


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
je sposobno, ali nije voljno da adekvatno izvršava usluge; (4) osoblje koje nije
sposobno i nije voljno da adekvatno izvršava usluge. Banka sa mnogo zaposlenih u
okvirima 2, 3 i 4 će imati osrednju ili lošu reputaciju kvaliteta.

Nevoljnost Voljnost
izvršavanja usluga izvršavanja usluga

Sposobnost 3 1
izvršavanja usluga

Nesposobnost 4 2
izvršavanja usluga
Slika br. 7-3: Matrica voljnosti i sposobnosti izvršavanja usluga219

Glavni uzrok gapa 3 je u nedostatku volje ili sposobnosti, ili oboje, kod zaposlenih da
izvršavaju usluge na način kako to želi menadžment tim banke. Volja za izvršavanje
usluga može da se opiše izrazom diskrecionog napora, kao razlikom između
maksimuma napora i brige zaposlenog o svom poslu i minimuma napora zahtevanog
da se izbegnu lične štete i kazne.

Na volju i sposobnost izvršavanja usluga utiču mnogobrojni specifični faktori. Među


najvažnije spadaju: konfliktnost uloge (menadžeri traže jedno, a korisnici drugo) ,
disperzija kontrole usluga (kontrola nad uslugama sa više strana), dvosmislena uloga
(kada zaposleni ne razumeju adekvatno svoj posao), neadekvatna uloga podrške
(zapošljavanje ljudi nedovoljnih sposobnosti, neadekvatno osposobljavanje i
neadekvatna tehnologija) i neadekvatna podrška srednjih menadžera (previđanje
direktnog uključivanja u kvalitet isporuke usluga).

* gap 4 - razlikuje se i sadržina eksternih komunikacija banke od proizvoda i usluga


koje banka prodaje i isporučuje.220

Dakle, gap 4 se odnosi na mogući nesklad između stvarne-aktuelne usluge i onoga što
korisnici pričaju o usluzi. Mnoge banke se ne ustežu da promovišu i obećavaju bolje
usluge nego što ih mogu konstantno isporučivati. Obećanja o uslugama davana preko
oglašavanja ili prodajnog osoblja se ruše kao kula od karata: korisnicima se govori da
očekuju jedan nivo usluge, a oni stvarno primaju sasvim drugi. Korišćenje promocije
za slikanje roza slike usluge može da vodi više ka inicijalnim poslovima korisnika. Na
žalost, ako banka za kratko vreme ne ispuni svoja obećanja, impresija korisnika usluga
- i kredibilitet daljih promotivnih napora se smanjuju. Pri tome treba imati u vidu da

219
Ibidem, str. 47.
220
Ibidem, str. 54-55.

178 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
korisnici sa visokim očekivanjima od usluga imaju veći prostor za razočarenje od onih
čija očekivanja su više umerena - prosečna.

Gapovi 1 do 4 konstituišu glavne prepreke za uspešno provođenje kvaliteta usluga.


Korisnički sudovi o kvalitetu usluga su funkcija toga šta oni očekuju od usluga i šta
oni shvataju da usluga treba da bude. Gap 5, kao potencijalni raskorak između
očekivane i shvaćene usluge, jeste rezultat gapova od 1 do 4. Sa zatvaranjem gapova 1
do 4, banka može eliminisati i gap 5.

7.3. STANDARDI KVALITETA U POSLOVANJU BANKE

7.3.1. Suština standarda kvaliteta proizvoda i usluga banke


Komuniciranje između banaka u uslovima primene visoko razvijene informacione
tehnologije potenciralo je važnost standardizacije elemenata bankarskog poslovanja na
relaciji međusobnih poslovnih odnosa. Banke u razvijenim tržišnim privredama već
duže vremena koriste određene utvrđene standarde i naše banke im se moraju
prilagođavati. Inače, osnovna svrha uvođenja standardizacije za poslove u bankama je
postizanje veće efikasnosti i efektivnosti poslovanja banaka. Standardizacija u
bankarstvu je proces stvaranja standarda, kojim se kreiraju i stvaraju tehnička i
druga rešenja, koja praksa u datim uslovima valorizuje kao optimalna. 221
Banke obavljaju poslove za svoje komitente i klijente i za komitente i klijente drugih
banaka u zemlji i inostranstvu. Po pravilu, svaki bankarski posao je deo celine nekog
drugog ekonomskog posla odnosno njegova finansijska komponenta. Masovnost
dokumanata i njihova velika frekvencija su karakteristika mnogobrojnih bankarskih
poslova. Od interesa je za sve učesnike da se ti poslovi obave što lakše, što
racionalnije, što brže i sigurnije.

U poslovanju banaka razlikujemo interne i eksterne standarde. Interni standardi su


usmereni na postupke i poslove unutar jedne banke shodno njenim potrebama,
uslovima i specifičnostima. Eksterni standardi podrazumevaju jedinstveni pristup na
širem poslovnom području, obično jedne zemlje ili više zemalja. Zato se oni još mogu
nazvati i međunarodni ili svetski ako obuhvataju više ili većinu zemalja u svetu. U
stvari, standardizacija bankarskog poslovanja ima smisla ako su ti standardi - naročito
za neke bankarske poslove - povezani i usaglašeni među bankama na širem području,
pre svega jedne zemlje, recimo na nivou Jugoslavije, zatim Evrope ili čak na nivou

221
Stvaranje internih standarda u jugoslovenskom bankarstvu započeto je sredinom
sedamdesetih godina, kada su pojedine banke, za sopstvene potrebe, počele stvarati
informatičke standarde i postepeno uvoditi pojedine tehničke novine u svom
poslovanju. Takav pristup nije omogućavao razmenu podataka bez dodatnih troškova,
pošto standardi između banaka nisu bili usaglašeni. Standardizacija poslovanja u
jugoslovenskom bankarstvu započinje u 1984.godini. Kasnije je ova grupa prerasla u
posebnu komisiju za standarde u bankarstvu i srodnim finansijskim delatnostima. Vidi
o tome detaljnije: Mr Sergio Uran, dipl.ing.: Standardizacija u bankarstvu i srodnim
financijskim delatnostima, časopis Jugoslovensko bankarstvo br.2, Udruženje banaka
Jugoslavije, Beograd, februar 1989.godine, str. 22-25.

BANKE I RIZICI 179


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
većine država u svetu. Za potpun uspeh standardizacije u bankarstvu, potrebno je da
njom budu obuhvaćene i srodne finansijske delatnosti.

Poslovanje sa inostranstvom daleko je složenije u odnosu na poslovanje u zemlji. Ovo


podjednako važi i za preduzeća i za banke. Ni multipliciranje raznih prepreka ne
smanjuje sve veći interes i upućenost nacionalnih privreda i ekonomija na
multilateralnu saradnju sa privredama drugih zemalja. Dokumenti za olakšavanje
poslovanja između nacionalnih privreda, kao što su Običaji i uzanse, 222 Jednoobraznia
pravila i običaji za dokumentarne akreditive, 223 i Jednoobrazna pravila za inkaso
komercijalnih papira,224 preteča su savremenih standarda bankarskog poslovanja u
plaćanjima sa inostranstvom.

Osnovna svrha uvođenja standardizacije poslova u bankama je postizanje veće


efikasnosti i efektivnosti poslovanja banke.

7.3.2. Okvir kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga


Polazi se od toga da nije važno kakva je finansijska usluga odnosno da li je pružena
pomoću tehnologije ili putem ljudskog bića, već će korist obezbeđena za korisnika u
najvećoj meri uticati na izgradnju kvaliteta usluge. Kvalitet je implicitan
konceptualnoj osnovi, koja podstiče i ohrabruje menadžera usluga da: razume uslugu,
evaluira sistem isporuke i istražuje nove prilike da je ‘industrijalizuje’.225
Kvalitet je nešto što se ne može uhvatiti. Svako ga prepoznaje kada ga vidi, ali malo
njih zaista može realno da ga dobro opiše u izrazima koji bi bili korisni za operativnog
menadžera. Na primer, za neke ljude kvalitet kola je snaga, ubrzanje, brzina,
sposobnost okretanja i održavanje, dok je za druge komfor, dizajn, interijer, itd. U

222
Zato pored Običaja i uzansi, kao nepisanih i neobaveznih pravila, postoje i sledeći:
Pravila za tumačenje trgovačkih termina - INCOTERMS, Jednoobrazni zakon o
kupoprodaji robe u međunarodnom prometu, Spoljnotrgovinske definicije SAD, Opšti
uslovi za isporuku robe između organizacija zamalja članica SEV-a.
223
Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive (Uniform Customs and
Practice for Documentary Credits), sačinjena su od strane eksperata Međunarodne
trgovinske komore u Parizu - MTK. Menjana su i dopunjavana nekoliko puta: 1951,
1962, 1974 i 1983.godine. Vidi detalnije: Publikacija MTK br.400 Jednoobrazna
pravila i običaji za dokumentarne akreditive, Nacionalni odbor SFRJ MTK u
Beogradu i Jugoslavijapublik, Beograd, 1984.godine.
224
Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (Uniform Rules for the
Collection of Commercial Paper), donesena su 1958.godine od strane MTK, zatim su
obustavljena jula 1963. godine, da bi bila donesena nova Pravila maja 1967.godine u
Montrealu. Jugoslavija primenjuje oba ova dokumenta. U njima su jasno razgraničeni
mnogi detalji među poslovnim partnerima i bankama u vršenju spoljnotrgovinskog
prometa. Vidi detaljnije: Ratko Filipovic: Međunarodna poslovna pravila i običaji,
četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Privredni pregled, 1972. godine, str. 133-138.
225
Richard A. Rizzolo: Operations Management, The Financial Services Handbook -
Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, John
Wiley & Sons, New York, 1987, str. 321-337.

180 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
stvari, predstavnici svakog tržišnog segmenta mogu da se slože da druga omiljena kola
reprezentuju kvalitet, ali da njihove karakteristike nisu dovoljna vrednost ili korisnost
da bi bila interesantna za njih.

Zanimanje za kvalitet (potera za kvalitetom) je čak teže u poslovanju finansijskim


uslugama, gde često neopipljivi proizvodi bilo koje vrste egzistiraju i merenje
ostvarenja postaje subjektivno. Bez obzira na to, kvalitet je jedna najneophodnija
karakteristika svake finansijske usluge. Zato je to važno za utvrđivanje okvira i jezika
za definisanje, merenje, održavanje i popravljanje kvaliteta operativnobaziranih
finansijskih usluga. Percepcija kvaliteta na tržištu je kritična za svaku finansijsku
uslugu. Šta više, mnoštvo elemenata koji utiču na ovu percepciju su potpuno složeni.
Korisnici mogu svesno izabrati relativno jeftine finansijske usluge ili opcije. Ali, oni
će retko izbrati neku za koju smatraju da je inferiornog kvaliteta.

Opis proizvoda:
Jednostavan, brzo reprezentuje proizvod/uslugu i njegov tržišnp/korisnički
segment
Izveštaj o performansama:
Opisuje performanse, sadržavajući esencijalne elemente usluge, koje
očekuje korisnik (bile su mu obećane)
Dimenzije usluge:
Realnost Frekvencija grešaka Merljivi aspekti
Vremenske linije Rok isporuke performansi
Uslužnost Odgovornost
Karakteristike Povećanja u odnosu
na bazni proizvod
Komfornost Konzistentnost Nivoi
ostvarivanja ciljeva evaluacije
Estetika Pakovanje/prezentacija
Shvaćeni kvalitet Imidž
Slika br. 7-4: Okvir kvaliteta proizvoda i usluga banke

Okvir kvaliteta usluga (slika br. 7-4) sugeriše jedan format opisivanja, merenja i
evaluiranja proivoda i usluga u finansijskoj servisnoj instituciji kao što je banka. Preko
korišćenja ovakvog pristupa okviru kvalitetamenadžment tim može dobiti
konzistentan i organizovan pregled koji se proizvodi nude, kome i sa kojim nivoom
kvaliteta. 226

Kvalitet može da bude analiziran po osnovu dve fundamentalne perspektive: nivo i


sadržaj. U navedenoj slici opis proizvoda i izveštaj o performansama treba da opišu
nivo nuđene usluge, dok dimenzije usluga treba da opišu njen sadržaj. Ipak, kada se
meri sadržaj usluge, nivoi mogu da budu različiti. Banka može nuditi uobičajeno
dizajnirane personalne usluge u bogato nameštenom i komfornom enterijeru i mirnom

226
Ibidem, str. 333.

BANKE I RIZICI 181


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
okruženju svojim najboljim korisnicima da ohrabri i druge da koriste bankomat na
uglu. U oba slučaja, banka nudi efektivnu, korisnu i cenjenu uslugu segmentiranim
grupama korisnika.

Određivanje optimalnog nivoa performansi na kojem finansijska usluga treba da bude


nuđena je stvar koja zavisi od korporativne strategije, imidža, troškova, tržišnog
potencijala i profitabilnosti. Međutim, jedna stvar je sasvim izvesna: nije važno koji
nivo je izabran, ostvarivanje nadmoćnosti ili preimućstva u merenju sadržaja je
esencijalno za uspeh svake finansijske usluge.

Razvoj dimenzija usluga je druga polovina okvira ključnih važnosti. Dimenzije


moraju da budu lako merljive i moraju se odnositi na isporuku proizvoda u njegovoj
finalnoj formi kao što je vidi korisnik. Pažnja na merljivost i satisfakciju korisnika je
izuzetno značajna. U mnogim slučajevima, satisfakcija korisnika u isporuci
finansijskih usluga ne može da bude uhvaćena u lakšem internom statističkom
merenju performansi. Kreativne aproksimacije zastupanih rejtinga i supstitucije mera
mogu da budu potrebne. Nezadovoljstvo klijenata, izveštaji korisnika, statistička
skupljanja, fokusne grupe i izabrani korisnički intervjui su primeri testiranih tehnika
koje se uglavnom koriste u marketingu i odeljenjima odnosa sa javnošću, koje mogu
da budu brzo primenjene na okvir kvaliteta za direkno korišćenje od strane operativnih
menadžera.

7.3.3. Lična prodaja kao elemenat strategije kvaliteta usluga


Pri rešavanju finansijskih problema svojih komitenata i klijenata banka treba da ima u
vidu njihove finasijske potrebe i svoje poslovne mogućnosti. U okviru sagledavanja
finansijskih problema komitenata i klijenata, banka treba da poznaje: 227

(1) njihov način života i poslovanja,


(2) njihove finansijske potrebe i probleme,
(3) tekuće finansijske uslove za rešavanje takvih finansijskih problema, i
(4) finansijski 'gap'.

I pored primene savremene visoke tehnologije u bankarskom poslovanju, bankarstvo


je još uvek posao ljudi, pa će to još zadugo i ostati. U takvim okolnostima, lična
prodaja jeste sada i dalje ostaje jedan od ključnih elemenata marketing miksa i
uspešne prodaje bankarskih proizvoda i usluga. Pri tome je prodaja proizvoda i usluga
novom klijentu od izuzetne važnosti. Ali, treba imati na umu da je to samo jedna
polovina posla. Druga polovina posla je isto tako važna: da banka zadži postojeće
komitente i klijente.

Da bi banka postigla vrhunski kvlitet svojih proizvoda i usluga, potrebno joj je da ima
jasno definisanu strategiju kvaliteta svojih proizvoda i usluga, kao sastavni deo opšte
poslovne i razvojne strategije banke. Vidljivo je da se u pogledu kvaliteta proizvoda i

Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi
227

Sad, 1997, str. 132-133.

182 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
usluga naših banaka nešto menja. Međutim, nemamo saznanja i teško je reći da li neka
banka ima i formalizovanu strategiju i posebno strategiju kvaliteta proizvoda i usluga.
Ali ona je nužna i samo formalizovana može značiti jasan sistematski pristup svih
zaposlenih načinu ostvarivanja visokog kvaliteta proizvoda i usluga.

Primena marketing koncepta ne podrazumeva samo kako zadobiti nove komitente i


klijente već i kako zadržati postojeće. I ne samo to. Postoji više elemenata koji
ukazuju, da treba ne samo zadržavati postojeće komitente i klijente nego sa njima
proširivati vrstu i povećavati obim poslovanja. To se postiže primenom strategije
ostvarivanja dugoročne i sveobuhvatne veze banke sa komitentima i klijentima banke
poznatom kao relationship banking strategija, koja podrazumeva: 228

(1) u fokusu je dugoročna veza sa postojećim komitentima i klijentima, a privlačenje


novih je samo prva ili međufaza u dugoročnoj vezi,
(2) polazno stanovište je zadovoljavanje njihovih ukupnih, a ne pojedinačnih ili dela
potreba,
(3) primaran je i potencira se prodajni kontakt preko marketing-stručnjaka, a ne
preko šalter-radnika, i
(4) profitabilnost se ocenjuje na ukupnim a ne pojedinačnim proizvodima i uslugama
komitentu i klijentu.

Kvalitet proizvoda i usluge je bitan za stvaranje koncepta dugoročne veze banke i


klijenta (relationship banking), koji obuhvata proces osvajanja, održavanja i jačanja
veze banke sa komitentima i klijentima. Bazična korist od ove dugoročne veze za
banku je zadržavanje postojećih komitenata i klinenata i stvaranje uslova i prilika da
im se još proda dodatna usluga.

Generalno gledano, profitabilnije je za banku prodati pet raznovrsnih usluga jednom


klijentu, nego po jednu uslugu petorici novih klijenata. Smatra se da je multiservisni
(uslužni) klijent manje spreman i 'sposoban' da potpuno napusti banku i lakše će uzeti
šestu uslugu nego novi klijent prvu uslugu, što znači da je multiuslužni klijent za
banku mnogo efikasniji i jeftiniji po jednoj usluzi.229

7.3.4. Priprema zaposlenih za visoki kvalitet performansi


Polazimo od logične pretpostavke da su zaposleni voljni i da mogu postići veći
kvalitet usluga. Međutim, njih treba za to ozbiljno pripremiti. Razumevanje zašto ovde
je ključna reč. Dakle, nije samo pitanje šta treba raditi ili pak kako treba uslugu
obaviti - izvršiti, već zašto je vrhunski kvalitet proizvoda i usluge važan i za banku
kao instituciju i za svakog zaposlenog pojedinca. Ovo se postiže edukacijom

228
James H. Donnelly, Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing
Financial Services – A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985,
str. 112.
229
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 18.

BANKE I RIZICI 183


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
zaposlenih i ona treba da bude kombinovana sa savlađivanjem znanja i veština u cilju
izgrađivanja sposobnosti i stimulisanja volje za pružanje usluga visokog odnosno
superiornog kvaliteta.

Pri tome treba imati na umu da nema superiornog kvaliteta i visokih performansi bez
individualne i kolektivne motivacije i stimulacija. Pod ovim se podrazumeva volja
zaposlenih pojedinaca da rade nešto ekstra, neke 'sitnice' koje drugi ne rade, koje u
procesu 'isporučivanja' proizvoda i usluga daju posebno obeležje i 'dušu' banci. To
utiče na stvaranje kulture banke i radne atmosfere u kojoj zaposleni treba da na
najbolji način rade svoj posao. Pod kulturom banke podrazumeva se sve ono što je
važno i vredno u banci. U stvari, ključ bančine kulture je liderstvo na svim nivoima
organizacione strukture. Mini petlja kvaliteta usluga predstavlja srce procesa
izgrađivanja kulture banke, što jasno ilustruje slika br. 7-5.230

Standardi
usluga

Nagrađivanje Merenje
zaposlenih performansi

Slika br. 7-5: Mini petlja kvaliteta proizvoda i usluga banke

Definisanje, uvođenje i komunikacija standarda kvaliteta bankarskih proizvoda i


usluga, kao prve faze, zasniva se na dva kritična faktora:

(1) prvi, da se standardi moraju bazirati na istraživanju prakse, i


Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality – A
230

Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,


1989, str. 39-42.

184 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

(2) drugi, da postojanje standarda zahteva investiranje u razvoj znanja, veština i


sposobnosti zaposlenih u domenu pružanja usluga.

Srce edukacije za viši kvalitet proizvoda i usluga treba da obezbedi znanje, veštinu i
inspiraciju za ostvarivanje postavljenih standarda odnosno njihovo prevazilaženje.
Ovde se polazi od pretpostavke: ako zaposleni znaju šta se od njih očekuje, oni će
moći to da nauče i poprave svoj odnos prema poslu uključujući i poštivanje kurtoaznih
standarda.

Druga faza je merenje performansi. Ako nema merenja performansi, uvođenje


stndarda je besmisleno. Izvršioci kao pojedinci žele da znaju kako izvršavaju svoje
poslove, žele da to znaju i drugi u banci i da se njihov rad prati i vrednuje. Merenje
treba da obuhvati inpute korisnika proizvoda i usluga i individualno i grupno merenje.
Sistem merenja mora biti fer i objektivan i obezbeđivati 'feedback' informacije.

Nagrađivanje je treća faza, koja ima za cilj da nagradi najbolje i tako održi motivaciju
zaposlenih za višim kvalitetom proizvoda i usluga. Ima više sistema nagrađivanja i
stimulacije, među kojima se smatra najefektivnijim onaj koji uključuje tri elementa
nagrađivanja, što se može videti u tzv. nagradnom trouglu (slika br.7-6).

Direktne
finansijs.
nagrade

Ne- Napredo-
finansijska vanja u
priznanja karijeri

Slika br. 7-6: Nagradni trougao motivacije 231

Definisanje i uvodjenje standarda kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga bez merenja


performansi i bez konsekvanci za izvršenje odnosno neizvršenje potpuno će promašiti
cilj. Zaposleni u banci jednostavno moraju da znaju:

(1) šta je to što se od njih očekuje da rade i urade,


(2) da će se njihov učinak i kvalitet meriti tj. koliko dobro oni to rade, i

231
Ibidem, str. 180.

BANKE I RIZICI 185


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(3) da će za taj posao biti odgovarajuće nagrađeni.

Sistemi nagrađivanja treba da su naglašeno pozitivni. Akcentiranje i podržavanje


preduslova za vrhunski kvalitet bankarskih proizvoda i usluga - kao što su inspiracija,
timski rad, otvorene i iskrene komunikacije i vera u banku kao instituciju daju veću
korist kada se ističe nagrađivanje dobrih performansi nego kada se vrši kažnjavanje za
loše performanse.

7.4. KOMUNIKACIONI STANDARDI U POSLOVANJU BANKE

7.4.1. Politike i procedure - osnov poslovne kumunikacije u banci


Politike i procedure pokrivaju sva područja operativnog poslovanja banke: aktivu i
pasivu, upravljanje gotovinom, računovodstvo i knjigovodstvo, poslovanje sa novim
računima, šaltersko poslovanje, personalno i administraciju.

Pisane politike i procedure igraju vitalnu ulogu u operativi svake poslovne


organizacije. Procedure reflektuju i inkorporiraju elemente kontrolnog programa
dokumentacionih formi banke. Pisane politike i procedure banke su potrebne da:232

(1) olakšaju komunikacije između menadžmenta i zaposlenih,


(2) definišu bančine ciljeve,
(3) olakšaju obuku (trening),
(4) poprave performanse, i
(5) obezbede baze za metode studija poboljšanja poslovanja.

Politike u najopštijoj formi definišu se kao kurs akcije koji treba slediti. Politike su
neka vrsta opštih pravila poslovanja i one najvažnije, kao što su kreditna politika,
politika investiranja u hartije od vrednosti i marketing politika, u bankama
visokorazvijenih tržišnih privreda podležu uvidu regulatornih agencija. Ostale politike
mogu biti i u formi nezavisnih uputstava za operativno poslovanje. Većina bankarskih
politika ima formu relativno jednostavnih, otvorenih iskaza inkorporiranih u
odeljenske procedure.

Operativne i administrativne politike i procedure nisu manje važne od kreditne


politike banke za utvrđivanje limita i kontrola, prevenciju od gubitaka, obučavanje
zaposlenih, privlačenje novih komitenata i održavanje nesmetanog poslovnog toka.
Međutim, one se konzistentno ne prate i često zapuštaju.

Dobro održavane procedure posebno akcentiraju primenjivost operativne kontrole i


obezbeđuju bazični pregled faza potrebnih za odgovarajuće izvršenje svakog zadatka.
Dodatno, procedure obezbeđuju menadžment timu banke:233
232
Nikholas J. Santoro: Bank Operation Management – Finding & Exploiting Hidden
Profit Opportunities Inside Your Bank, Bankers Publishing Company, Chicago,
Illinois, 1992, str. 118.
233
Ibidem, str. 119.

186 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

(1) bazu za donošenje odluka uključujući metode i procedure;


(2) radni okvir za obuku (trening) zaposlenih;
(3) podlogu za sistemske i metodske studije;
(4) reference za reviziju i istraživanje; i
(5) dokumentaciju za rekonstrukciju fajlova i zapisa u nepredviđenim
slučajevima.

Menadžeri, kontrolori i zaposleni pojedinih odeljenja su najbolje kvalifikovani da


razviju procedure za njihove odnosne poslove. Sve individualno razvijene procedure u
okviru banke i njihovu prikladnost, razumljivost i formu pre distribucije treba da
pregledaju menadžeri i kontrolori. Međutim, to i jeste odgovornost menadžera da
svakodnevno implementiraju i održavaju procedure.

Procedura je u pisanoj formi opisan proces - povezana serija akcija - o izvršavanju


glavnog zadatka. Procedure se razvijaju analiziranjem operacija, identifikovanjem
glavnih procesa i definisanjem početne i završne tačke svakog procesa.234

Prva faza u razvijanju procedura je revizija delokruga operacija u odeljenju ili


organizacionoj jedinici i identifikovanje funkcija uključenih u izvršavanje zadataka.

Druga faza se manifestuje kad funkcionalne jedinice ukrštaju svoje aktivnosti sa


odeljenjskim linijama i identifikuju tip aktivnosti koja se izvršava ili područja
odgovornosti. Povezani procesi mogu da budu namenjeni više nego jednoj
organizacionoj jedinici. Suprotno, višestruki procesi povezani sa različitim
funkcionalnim jedinicama mogu da budu namenjeni jednom organizacionom delu.
Funkcionalni diajgramski pregled funkcionalnih jedinica u okviru sektora, sa spiskom
raznih procesa, znatno može pojednostaviti napore identifikacije.

Treća faza je priprema pisanih procedura. Nije potrebno niti je prikladno razvijati
procedure za svaki proces koji se obavlja. Procedure ne treba da obezbeđuju
operativne instrukcije, niti treba da supstituišu opise poslova zaposlenih. Procedure
govore šta treba uraditi, ko treba da uradi i šta se kontroliše. Procedure ne govore kako
jedan posao treba da se uradi. Metod koji se koristi je funkcija obuke (treninga) i
odgovornost je kontrolora odeljenja.

Svaka procedura uključuje četiri bazična elementa: (1) opis procesa, (2) kontrolne
karakteristike, (3) akcione korake i (4) odgovornost. Opis procesa je sažet iskaz
delokruga procesa. On opisuje izvršavanje zadatka. To nije ponovni iskaz naslova, niti
treba da uključuje faze izvršavanja. Kontrolna faza obezbeđuje listu operativnih
provera ili iskaza politike upravljanja performansama procesa i uključuje akcije u
okviru procedure koje obezbeđuju inspekciju, reviziju i odobrenje. Akcioni koraci su
jasni i koncizni iskazi izvršavanja posla od početka do kraja procesa i pozicije
individualne odgovornosti za njegovo kompletiranje. Što se tiče pisanih procedura,
Ibidem, str. 120-121.
234

BANKE I RIZICI 187


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
većina menadžera se teoretski slaže da su pisane procedure potrebne. Međutim, veliki
broj menadžera neće da posvećuje mnogo vremena ili nema entuzijazma potrebnog za
pisanje efektivnih procedura.

U vezi sa pisanim procedurama treba istaći sledeće. Postojanje pisanih procedura u


banci ukazuje na liderstvo, ima vezu i pomaže kreiranju pozitivnog ponašanja i odnosa
zaposlenih. Pisane procedure, takođe, obezbeđuju troškovno najefektivnije korišćenje
ljudskih resursa. One mogu pomoći i u obezbeđenju protiv oslobađanja osetljivih
informacija ili gubitka dragocenosti. Razvoj efektivnog programa procedura u banci
ne zahteva ekstenzivne personalne resurse za koje bankarski menadžeri većinom
strahuju. Vreme potrebno za razvoj procedura može da se raspodeli na nekoliko
zaposlenih u različitim odeljenjima, a održavanje procedura uzima minimum vremena
i napora.

7.4.2. Faktori procesa efektivne komunikacije u banci


Efektivna komunikacija korporativnih politika banke je nužna, mada to nije u celini
komunikacija strategijskog plana. Sasvim je prirodno da sve korporativne politike
imaju svoju bazu u strategijskom planu banke.

Politika sama po sebi konstituiše određenu poruku, koja se transformiše u


komunikacioni proces. Efektivna komunikacija zahteva da pošaljilac i primalac
poruke imaju potpuno razumevanje politike. Oni treba da dobro razumeju
komunikacioni proces. Konačno, banka komunicira sa raznom publikom ili klijentima:
deoničarima, odborom direktora, zaposlenima, komitentima, opštom publikom,
državom, novinskim medijima i drugim.

Skoro da ni jedna veština menadžera nije tako važna kao sposobnost efektivne
komunikacije. Ali komunikaija je sredstvo, a ne kraj menadžment procesa.
Komunikacija je sredstvo kojim se ostvaruje plan, izvršava organizacija i postižu
upravljačke direktive i kontrola. Efektivna komunikacija podstrekava bolje radne
performanse, ona povećava stepen prihvatljivosti politika i dovodi brže do planiranih
promena.

Komunikacija nije poruka sama po sebi, niti je transmisija poruke. Komunikacija je


razmena mišljenja - ona je uzajamna razmena razumevanja.

Komunikacioni proces čini osam faktora:


(1) pošiljalac,
(2) poruka,
(3) metod,
(4) kanal,
(5) primalac,
(6) neki efekat,
(7) povratna sprega, i

188 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
(8) okvir reference. 235

Ovi faktori su nužni za razmenu informacija, koje su u punom smislu značajne za


pošaljioca i za primaoca. Poruku šalje menadžmnt tim preko politike kao pisanog
dokumenta, putem sastanaka ili organizacione strukture, da bi stigla do onog ko je
primenjuje i tako proizvela željeni efekat. To pokazuje slika br. 7-7.

Pošiljalac
Pošiljalac Poruka
Poruka Metod
Metod

Mnadžment Kreditna politika Pisana politika

Kanal
Kanal Primalac
Primalac Efekat
Efekat

Sastanci Kreditni referenti Implemantacija


između službi politike

Feedback
Feedback
Izveštaji
Diskusije
Slika br. 7-7: Proces efektivne komunikacije u banci

Pošiljalac i primalac moraju da imaju opšti okvir referenci, ukoliko se želi da


komunikacioni proces funkcioniše efektivno. Poruka mora da bude otpremljena nekim
metodom (pismeno, usmeno, grafički) primaocu, korišćenjem nekog kanala
(telefonom, poštom, putem sastanka) i sa određenom svrhom. Povratna informacija
između primaoca i pošiljaoca, treba da ima svrhu procene efekta komunikacije.

7.4.3. Metod i proces komunikacija korporativnih politika


Politika je neefektivna ako nije primenjena. Uspešna implementacija ne može se
ostvarivati dok se politika komunicira individualno ili pojedincima kojima politika
određuje akciju. Pitanje se, prema tome, postavlja u odnosu na najefektivniji i
najefikasniji metod komuniciranja politike, koji zavisi od nekoliko faktora: (1)
delokruga odnosno područja politike, (2) dužine politike, (3) kompleksnosti politike, i
(4) primaoca poruke. 236

235
William H. Bowen and dr John Dominik: Effective Communications of Corporate
Policy, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas L. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988, str. 164.
236
Ibidem, str. 165.

BANKE I RIZICI 189


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Svaki od ovih faktora treba da se razmotri u politici komuniciranja. Proces može da
bude donekle pojednostavljen u primeni principa efektivnog komuniciranja sa svakom
komunikacijom. Pošiljalac komunikacije je top menadžment banke. Poruka je politika
banke. Slika br. 7-8. prikazuje ove pisane komunikacije - odozgo na dole. 237

Gen. Pisana akta Pisma


politike zaposlenih
Srednji
menadžmen Pisane Bilteni, oglasne
t procedure table

Supervizorsk Upravljački Bančine


i bilteni novine
menadžment
Upravljački
Priručnici
priručnici
Z a p o s l e n i
Komunikacije Komunikacije
na dole na dole
Vertikalni organizacioni kanali Mediji za Mediji za
menadžment zaposlene
Slika br. 7-8: Pisane komunikacije za menadžment i zaposlene

Da li menadžmet treba da komunicira celovitu politiku ili samo njen deo. To zavisi od
prirode politike, njene dužine i kompleksnosti i primaoca poruke. Decentralizacija i
delegacija autoriteta je uticala na povećanje donošenja broja odluka na tačkama
organizacione strukture banke i zbog toga je još više istaknuta važnost formulisanja
zdrave poslovne politike banke.

7.4.4. Važnost komunikacija i standardi u komuniciranju u banci


Komunikacije počinju sa vrha. Odbor direktora, top menadžment i izvršni menadžeri
banke treba da aktivno diskutuju i preispitaju korporativnu strategiju i planove.
Upravljanje strategijskim promenama nije proces koji se odigrava jednom u godini ili
jednom u jednom kvartalu, već je neprekidno jačanje i komunikacija korporativnih
planova i pravaca. Diskusije na nivou odbora direktora i top menadžmenta mogu da
budu korisno sredstva u povećavanju razumevanja i prihvatanju strategijskog pravca.

Ključnu vezu u komunikacionom procesu ima srednji menadžment banke. Za ove


pojedince, poslovni plan je jedan od važnih elemenata u komuniciranju korporativne
strategije i premošćavanju raskoraka sa svakodnevnim poslovnim operacijama. Oni
moraju da budu stalno informisani. Pored oslanjanja na poslovni plan, korisno je da se

237
Ibidem, str. 168.

190 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
periodično drže sastanci sa srednjim menadžmentom i prezentiraju i diskutuju
promene u korporativnoj misiji, ciljevima i strategiji. Srednji menadžment je važan u
oblikovanju korporativne kulture i može jasnije uticati na uspeh strategijskih promena.
Što se ovi menadžeri više slažu sa korporativnim pravcem, veće su šanse za uspešnu
implementaciju. 238

Ispod srednjeg sloja menadžmenta nalazi se velik broj menadžera, kontrolora i


zaposlenih. U finansijskim uslužnim institucijama kao što su banke zaposleni imaju
veliki obim kontaktne odgovornosti prema korisnicima i stvarno sve odgovornosti
prema korisnicima za usluge. U decentralizovanim, geografski udaljenim jedinicama,
da zaposleni ovo dostignu posao je još teži.

Programi obuke mogu pojasniti korporativni pravac i pomoći strategijske promene


baze zaposlenih. Dodatno, interni časopis, orijentacioni programi i periodične
prezentacije performansi i strategije pomažu da se poveća razumevanje ciljeva i
strategije. Pošto sva ova sredstva mogu u tome znatno pomoći, primarna odgovornost
za komunikaciju sa ovim grupama treba da bude na srednjem menadžmentu.
Standardi učtivog ponašanja
Marketing orijentisane banke nastoje da i učtivim ponašanjem svojih zaposlenih
prema korisnicima usluga steknu što veću konkurentsku prednost. Pri tome se utvrđuju
i određeni standardi, koji su obavezni za kontaktno osoblje banke.

Primer standarda učtivog ponašanja za šaltersko osoblje u MBank u SAD:239


(1) Smešite se iskreno i uspostavite kontakt očima kad pozdravite korisnika usluge. Ne
skrećite vaš pogled niti gledajte dole kad vam korisnik pristupi. Kažite: 'Zdravo',
'Kako ste?', 'Izvolite', na ljubazan način.
(2) Predstavite se bilo kad korisnik prvi priđe ili odmah (kad odgovarate na telefonski
poziv).
(3) Koristite korisnikovo ime dva puta. U svakom slučaju imate korisnikovo ime
upravo ispred vas - na depozitnom listiću ili na kartici tekućeg računa, pa ga koristite.
To je za osećaj korisnika usluge veoma važno.
(4) Posvetite korisniku vašu nepodeljenu pažnju. Kad razgovarate sa korisnikom,
stavite papire na stranu vašeg stola, tiho pridodajte pregled brojeva ili pišite izvestaj.
(5) Odgovarajte na pitanja tečno i kompletno. Ne nagađajte. Ako niste sigurni u
odgovor, proverite kod nekog ko zna i vratite se odmah nazad korisniku.
(6) Uputite korisnika drugom službeniku predstavljajući korisnika i objašnjavajući
situaciju. Ako je korisnik u banci, odvedite ga ka licu kome ga upućujete.
(7) Dajte korisniku detaljna uputstava za druga odeljenja kuda ga šaljete odnosno kuda
treba da ode (lokacija, sprat, soba, ime službenika).
(8) Kažite: 'Molim' i 'Hvala'.

238
Douglas V. Austin, Donald R. Hakala and Thomas J. Scampini: Modern Banking –
A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions, Second Edition,
Bank Administration Institute, Rolling Meadows, Illinois, 1988, str. 373.
239
Leonard L. Berry, David L. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989.godine, str. 171.

BANKE I RIZICI 191


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Primer vodiča za zvaničnu svečanost dodele nematerijalne nagrade.


Nema sumnje da je za aktiviranje diskrecionog napora zaposlenih najvažnija
materijalna satisfakcija. Međutim, postoje i drugi uslovi koji pospešuju diskrecioni
napor. Jedan od takvih faktora je nematerijalna nagrada, koja ima određeni efekat ako
se izvrše potrebne pripreme i posveti odgovarajuća pažnja tom činu. Navodimo primer
'vodiča' za zvaničnu svečanost u jednoj američkoj banci. Vodič za zvaničnu svečanost
- dodelu nematerijalne nagrade obuhvata sledeće aktivnosti:240

(1) Izaberite temu koja identifikuje i simbolizuje svečanost.


(2) Uključite sve lidere i upravljački nivo pobednika usluga u planiranje i radite
zajedno na razvijanju programa koji ima vitalnost, raznolikost i iskrenost.
(3) Kreirajte sredinu za tu priliku svečano - balone, dekoraciju u bojama i specijalna
svetla.
(4) Počastvujte i druge brojne grupe da im pokažete da je kvalitet usluga široko
prihvaćen među institucijama i da ovaj proces treba različite obezbeđivače usluga za
formiranje tima.
(5) Dajte sitnice - ukrasne tanjire, trofeje, pribor za sto, specijalne pozivnice,
novčanike ili druge opipljive simbole za zasluge.
(6) Obezbedite podsetnike (ne skupe) za sve, kao i programe i male nagrade.
(7) Proverite da li je tu fotograf da napravi fotografije za bančine publikacije, oglasnu
tablu ili ličnu upotrebu.
(8)Sačinite raspored vremena za druženje pre i posle glavnog događaja, da bi se
obezbedila prilika za pojedinačne kontakte.
(9) Pozovite starije operativce da uzmu učešća u svečanosti.

240
Ibidem, str. 186.

192 BANKE I RIZICI


Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

BANKE I RIZICI 193


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Glava 8.

UPRAVLJANJE
KORPORATIVNIM RASTOM
VREDNOSTI BANKE

194 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke

8.1. KONCEPT VREDNOSTI BANKE

8.1.1. Pojam i faktori vrednosti banke


Sam koncept vrednosti nije tako pošten ili iskren pristup kao što mnogi ljudi veruju.
Najjednostavnije, vrednost bilo koje aktive, u principu, zavisi od nekoliko faktora: 241

• strane za koju se radi procena ili evaluacija,


• tipa vrednosti kojom se meri,
• tačke u vremenu za koju se vrši procena, i
• svrhe evaluacije.

Vrednost nije statički ili homogeni koncept. Dakle, dinamički koncept vrednosti bilo
koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora, koji se menjaju tokom vremena i to:242
• ukupna ekonomska sredina,
• potencijal korišćeenja aktive,
• rok procene vrednosti,
• lokacija aktive,
• relativna oskudnost,
• vrednost substituta,
• stepen uključenog vlasništva,
• likvidnost i tržišnost aktive, i
• fizičke kondicije aktive.

Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili troškova. Cena je aktuelni finansijski iznos
utrošen radi pribavljanja neke aktive. Trošak tipično znači finansijsku vrednost faktora
proizvodnje (zemlje, rada, kapitala i menadžmenta). Na primer izraz: ‘On je preplatio
onu kuću’ pokazuje razliku između cene koju je neko platio za kuću i vrednosti kuće,
koju neko drugi smatra realnom.
Slična razlika egzistira između vrednosti i troškova. Tako na primer, troškovi razvoja
trgovačkog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja
izgubi svoj najveći broj zaposlenih dan nakon otvaranja šoping centra. U ovom
slučaju, trošak može daleko da prevaziđe vrednost.
Vrednost, cena i trošak su različiti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. Pošto
je ovde u pitanju vrednost, fokus će biti usmeren na vrednost, a cena i trošak će biti
razmatrani samo u eksplicitnim slučajevima.

8.1.2. Različiti koncepti i tipovi vrednosti banke


Jedna stara kineska poslovica kaže: “Mudrost počinje sa nazivanjem stvari njihovim
pravim imenom”. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju, gde različiti
koncepti vrednosti imaju različite definicije, korišćenje i interpretacije. To je često

241
Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions –
The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York,
2001.godine, str. 165.
242
Ibidem, str. 166.

BANKE I RIZICI 195


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
iznenađenje za bankare i druge profesionalce kada čuju da je značenje vrednosti
složenije nego “što nešto vredi”. Da se podsetimo, vrednost zavisi od lica koje vrši
procenu, svrhe, vremena i mnoštva drugih faktora. Drugim rečima, ne postoji samo
jedna prava vrednost. Zato je važno i neophodno da se sagledaju različiti koncepti
vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:243

• investiciona vrednost,
• fer vrednost,
• unutrašnja vrednost,
• vrednost u korišćenju/vrednost u razmeni,
• gudvil vrednost (‘goodwill’),
• interesna vrednost,
• knjigovodstvena vrednost,
• likvidaciona vrednost,
• osigurana vrednost,
• vrednost premeštanja, i
• spasena vrednost.

Navedeni koncepti se međusobno razlikuju, što ćemo istaći u najkraćim crtama. Fer
tržišna vrednost poznata je i kao tržišna vrednost i kao gotovinska vrednost. Fer
tržišna vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifičan dan kada voljni
kupac želi platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. Investiciona vrednost
obično znači vrednost budućih beneficija vlasništva neke specifične aktive specifičnog
kupca. Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne slučajeve i
primenjuje u nekim specifičnim transakcijama (slučajevi sudske prakse). Unutrašnja
vrednost, poznata i kao fundamentalna vrednost, je koncept koji se često koristi u
finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili
investicionim činjenicama i okolnostima.

Vrednost u korišćenju nije tip vrednosti, već uslovi pod kojim izvesnim
pretpostavkama se vrši evaluiranje aktive. Suština je u tome, da li je aktiva u
produktivnom koriššćenju i da li kao takva ima vrednost. Vrednost u razmeni je
suštinski suprotna od vrednosti u korišćenju i odnosi se na deo aktive koji se može
odvojiti od operativnog entiteta. Gudvil (‘goodwill’) je specifičan tip neopipljive
aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima veću vrednost nego vrednost
njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. Interesna vrednost je
nešto kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost, kao što je fer tržišna
vrednost ili investiciona vrednost.

Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za


knjigovodstvenu vrednost pasive i još je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena
vrednost deoničkog kapitala. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene
vrednosti već predstavlja samo računovodstveni i poreski koncept. Likvidaciona
vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti, već uslove u kojima se vrše

243
Ibidem, str. 166-172.

196 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). Osigurana vrednost je deo aktive koji je
osiguran na neku vrednost, da obešteti vlasnika u slučaju gubitka. Vrednost
premeštanja jedne aktive je jednostavno trošak pripajanja nove aktive sa istom koristi.
Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje, koji nije više od koristi tekućem
vlasniku i nalazi se van upotrebe, ali može da nađe kupca.

8.1.3. Relacije među konceptima vrednosti


U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja, može se sagledati odnos među
raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Slika br. 8-1 ilustruje kako na
različite nivoe budućeg prihoda od poslovanja utiču različiti tipovi vrednosti.
Ukupna
vrednost posla
U
k Gudvil
u vrednost
p
n
a Vrednost aktive
v neopipljive
r
e Vrednost aktive
d opipljive
n
o Redovna likvidacija
s Prinudna likvidacija
t
Vrednost otpatka

Budući prihod od poslovanja


Slika br. 8-1: Odnos između tipova vrednosti i budućeg prihoda244

Najniža razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive, koji nije
ista stvar što i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada
neupotrebljive opreme). Vrednost prisilne likvidacije je druga najniža potencijalna
vrednost, ali sa praktične perspektive to je verovatno najniža vrednost koje poslovanje
može da donese. Kao i vrednost otpatka, i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar
kao prihod od poslovanja. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao
vrednost prinudne likvidacije, izuzev što se obično primi veća vrednost s obzirom da
je dozvoljeno više vremena da se nađe kupac.

Vrednost u korišćenju opipljive aktive tipično raste sa prihodom od poslovanja do


tačke u kojoj je vrednost u korišćenju jednaka vrednosti zamene aktive. Na nivou nule
prihoda, vrednost u korišćenju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake, ali
ako poslovanje postaje uspešnije, važnost opipljive aktive postaje značajnije, i tada
vrednost u korišćenju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. Vrednost

244
Ibidem, str.173.

BANKE I RIZICI 197


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
identifikovane neopipljive aktive takođe tendira da raste kao prihod od rasta
poslovanja. Kao i kod opipljive aktive, važnost identifikovane neopipljive aktive raste,
kao i prihod od poslovanja.

Gudvil vrednost će uvek rasti sa zaradom u poslovanju pošto se gudvil računa kao
razlika između vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane
neopipljive aktive. Pošto zarada ukupnog poslovanja raste, tako raste i gudvil i
vrednost firme. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. Ovo je vrednost
opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa očekivanim budućim prihodom
od poslovanja. Evaluacija poslovanja najviše se meri ukupnom vrednosti poslovanja.

8.1.4. Konceptualni okvir vrednosti banke


Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme može se izraziti na više načina.
Konceptualno, vrednost jedne bankarske institucije može se izraziti kao vrednost koja
se sastoji od tri komponente preko sledeće formule: 245

Sadašnja
Vrednost Vrednost vrednost Sadašnja
akcijskog poreske vrednost
banke kao kapitala troškova
firme = + zaštite -
banke fin.teškoća
duga
Slika br. 8-2: Konceptualna jednačina vrednosti banke

Cilj menadžment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. U čistoj


akcijskoj firmi, tj. sa akcijskim kapitalom, primarna determinanta vrednosti treba da
bude tržište i produkcioni uslovi (kamatne stope, troškovi resursa i troškovi kapitala).
Jednom, kada firma postane oslonjena na korišćenje duga i obaveza (depozita),
likvidnost i troškovi bankrota, te vrednost poreske zaštite povezana sa dugom, mora
posebno da se analizira.

Vrednost duga je jednaka sumi sadašnje vrednosti komponenti poreske zaštite duga i
troškova finansijskih teškoća-nevolja. Bez korišćenja duga, vrednost firme je jednaka
tržišnoj vrednosti njenih akcija. Jednom, kada firma postane oslonjena na dugove,
poreske beneficije i troškovi finansijskih nevolja interaktivno determinišu optimalnu
strukturu kapitala banke. U bankarstvu, troškovi finansijskih teškoća-nevolja su
kompleksna interakcija troškova održavanja likvidnosti, troškova bankrota, regulacije
kapitala i osiguranja depozita.

Čak šta više, ako se troškovi finansijskih teškoća-nevolja apsorbuju od strane države
preko garancija za depozite, tada je način za maksimiziranje vrednosti firme da uzme
kredita koliko je to god moguće. Da bi se preventivno zaštilo puno korišćenje

245
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 54.

198 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
novčanih pomoći države ili garancija, regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da
banke drže adekvatan kapital, tako da redukuju stepen finansijskog leveridža.

8.2. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE

8.2.1. Potreba i nužnost upravljanja rastom vrednosti banke


Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini, punoj izazova i pretnji
uspešno poslovala, nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne
ljude. Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju, koja će fokusirati na vrednost
banke, odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. Dakle,
upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo
potreba, već i nužnost. 246

Praksa u razvijenim privredama pokazuje, da su top menadžeri pre pedesetak godina


mogli uspešno da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti. Međutim,
uslovi su se znatno promenili i menadžeri sada moraju, preko razumevanja koncepta
vrednosti i svoje upravljačke sposobnosti, da savladaju mnoge faktore među kojima
su:
• intenzivna konkurencija na više nivoa,
• brzo donošenje odluka u turbolentnim uslovima, koje utiču na vrednost, i
• menjanje situacije na tržištu usled dezintegracije poslova odnosno vertikalnih i
horizontalnih integracija, dezintegracija i multiposlovnih povezivanja.

Slični konkurenti na tržištu moraju obratiti pažnju na nekoliko elemenata kao što su:
SNAGE DELOVANJA U OKRUŽENJU
raspoloživost kapitalom, talenat, servisna podrška i informacije. Osim toga, poslovna
Igra na višei nivoa
sredina je postala ekstremno nestabilna turbolentna. To posebno utiče na kreiranje
odluka menadžera koje Raspoloživo je višefirme.
utiču na vrednost kapitala
Faktori promena su deregulacija,
Top talenti su više mobilni
globalna konkurencija, promene u troškovima, volatilnost kamatnih stopa i deviznih
Više dogodile
kurseva itd. S druge strane, informacija je rasoploživo
su se fundamentalne promene na tržištu kapitala
u vezi sa preuzimanjem iTurbolencija
kontrolom, sveje stati ovde strpljenjem deoničara da tolerišu
manjim
Životni ciklus
slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi.
Faktor troškova
Ovi faktori mogu se sumirano Globalna konkurencija
sagledati u slici br. 8-3 koja ukazuje na snage delovanja
u okruženju u kome banka posluje, Deregulacija
kao i na potrebu upravljanja rastom vrednosti
banke. Devizni kurs
Kamatna stopa
Poslovi su dezintegrisani
Vertikalna integracija
Horizontalna integracija
Vlasništvo nasuprot kontroli
Multiposlovni krahovi
246
Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing
the Value of Companies, McKinsey
T R Ž & Company,
I Š T E Inc., John Wiley & Sons, New York,
1991, str. 4.

PROMENE NA TRŽIŠTU KAPITALA


BANKE I RIZICI AKTIVNOSTI DEONIČARA 199
NEEFEKTIVNE ODBRANE
PREUZIMANJA
TRŽIŠTE ZA KORPORATIVNU KONTROLU
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Slika br. 8-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke

Da bi se uspešno poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini, moraju se izbeći dva


fundamentalna koncepcijska propusta: prvi, da je poslovna strategija samo stvar
najbolje konkurentske borbe na tržištu proizvoda i usluga i drugi, da je korporativna
strategija samo stvar odlučivanja u kojem poslu treba biti. Strategija mora da
inkorporira ove ciljeve, da eksplicitno kreiraju vrednost.

8.2.2. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke


Postoje različiti ciljevi poslovanja menadžmet timova u komercijalnim bankama. Cilj
koji je povezan sa odobrenjem rada, je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka
locirana. Menadžment tim može videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita, ili da
banka postane dominantna institucija na području bankarskih usluga. Krajnji cilj
menadžment tima banke je, ili bi trebalo da bude, da se makismizira bogatstvo ili
dugoročni prinos-povrat uloženih sredstava vlasnicima (deoničarima) banke. Vlasnici
banke su uložili svoj kapital i cilj menadžment tima banke treba da bude
maksimiziranje dugoročnog prinosa na to investiranje. 247

Cilj finansijskog menadžera u bilo kom preduzeću je obično utvrđen u izrazu


maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. Za velika javna preduzeća ovaj cilj je
obično preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. Preko upravljačkih
aktivnosti, koje maksimiziraju cene akcija, menadžeri firme mogu najbolje zadovoljiti

247
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 49.

200 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
raznolike potrebe ili želje njihovih velikih grupa deoničara. U firmama čije se akcije
javno ne prodaju na tržištu i u kojima su menadžeri i vlasnici firmi, moguće je da
menadžeri maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privrženosti
kriterijumu bogatstva deoničara (preporučivanje dividendne politike prema njihovim
ličnim potrošnim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija).

Slika br. 8-4 pokazuje rad finansijskog menadžera u procesu upravljanja finansijskim
sredstvima banke, tj. u procesu donošenja odluka o alociranju sredstava.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA UPRAVLJANJE IZVORIMA I


KAPITALNE ODLUKE

(Transakcije finansijskih sredstava)

2 1

Poslovanje Finansijski 5 Depozit, novac i


banke menadžer tržište kapitala
3 4
1. Priliv gotovine
2. Investiranje - plasman gotovine
3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana
4. Gotovina vraćena, pa investirana (odluke o dividendi)
5. Gotovina za reciklažu (zadržana zarada)

Slika br. 8-4: Uloga menadžera u firmi finansijskih usluga248

Cilj maksimiziranja bogatstva deoničara preko maksimiziranja cena akcija više


odgovara većim nego manjim bankama. Manje banke uglavnom su tesno povezane i
kontrolisane od strane porodica, kao porodične banke. Osim toga, mnoge individualne
banke su jednovlasničke ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih
holding kompanija. Za ovakve banke, maksimiziranje cena akcija nije značajan
poslovni cilj. Maksimiziranje cena akcija je važnije za velike nacionalne i regionalne
banke, kao i za monetarne centre. Za banke, čije se akcije prodaju na aktivnom tržištu,
menadžeri mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog
vlasništva.

Najčešće primenjivan model vrednovanja korišćen od strane finansijskih menadžera,


je pristup tekuće vrednosti budućeg toka gotovine. To se obezbeđuje putem sledeće
formule: 249
248
Ibidem, str. 50.
249
Ibidem, str. 52.

BANKE I RIZICI 201


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

N Dt
P= -------------
t=1 (1 + k)t
gde je:
Dt = dividende za vlasnike firme za period t
k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije

Faktori, koji utiču na vrednost, su dividende, koje su opet zavisne od zarade firme i
povrata (prinosa) zahtevanog od deoničara, koji je opet pod uticajem rizičnosti i
varijabilnosti toka zarade. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat)
sadržan u toku gotovine i takođe eksplicitno računa na proračun (podešavanje)
vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces.

Kriterijum maksimizacije bogatstva deoničara obuhvata više od jedne alterantive cilja


maksimiziranja zarade, koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i proračuna
uključene. Menadžment tim može povećati očekivanu buduću zaradu investiranjem i
promenom finansijskog miksa firme, ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu
vlasnika ako ona suštinski povećava varijabilnost budućeg toka gotovine.

Operativno, menadžeri banaka koje javno prodaju svoje akcije, i koje pokušavaju da
maksimiziraju cene akcija u firmi, moraju preduzeti upravljačke aktivnosti koje
pozitivno utiču na očekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izloženost riziku. Da bi
se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke, rizik mora da bude balansiran sa
porastom očekivane zarade. Povećanje zarade praćeno preko odobravanja rizičnijih
kredita može prouzrokovati pad vrednosti akcija, ako tržište oseti da je povećani
kreditni rizik veći nego nadoknada rasta zarade. Moguća varijabilnost u očekivanom
budućem prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane
investitora, što bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole.

Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim


ograničenjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Sposobnost banke da podupire
rast aktive se ograničava odgovarajućim nivom kapitala. Isplaćene dividende
investitorima smanjuju kapital i ograničavaju rast osim ako se novi deonički kapital
osigurava putem prodaje novih običnih akcija. Krajnji cilj upravljanja bankom je
maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. Maksimiziranje bogatstva deoničara zahteva
da menadžment tim balansira očekivani prinos sa rizikom.

8.2.3. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke


Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja
zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno, strategija koje kreiraju vrednost za
deoničare i održavaju prednost korporativne kontrole na tržištu. Evaluacione tehnike i
pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima, ali su relativno otvoreni i
jasni u njihovim ciljevima i primeni. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke
može se obuhvatiti u tri faze: investiranje, restruktuiranje i primenu nove poslovne

202 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
filozofije kreiranja vrednosti. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu
se detaljnije videti na pregledu br. 8-1.250

Pregled br. 8-1:


1. Investiranje
Identifikovanje restrukturnih prilika:
• Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup)
• Utvrđivanje poslovnih strategija i planova
• Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija
2. Izvršavanje programa
Izvršavanje programa restruktuiranja
• Izvršavanje internih inicijativa
Ubrzavanje rasta
Povećavanje margina
Smanjenje troškova
Dokapitalizacija
• Izvršavanje eksternih inicijativa
Prodaja poslova
Rekapitalizacija
Pripajanje novih poslova
3. Promena poslovne filozofije
Izgrađivanje pristupa upravljanjem vrednosti
• Ugrađivanje vrednosti u planiranje
• Ponovo razmišljanje o procesu investiranja kapitala
• Veza kompenzacija sa kreiranom vrednošću
• Razvijanje strategije komuniciranja investiranja
• Preoblikovanje uloge top menadžmenta

Naime, sasvim je jasno, da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne može kreirati kroz
finansijske manipulacije. Kreiranje vrednosti može se ostvariti kroz razvoj zdravog i
pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke. Veza između
zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna, pa su otuda finansijske
manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava.

8.2.4. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom


Visoke performanse banke dolaze od kreiranja što je moguće veće vrednosti od
poslovanja i aktive koju banka poseduje. Drugim rečima, veća vrednost banke je
rezultat upravljanja bankom – poslovanjem i aktivom – na jedan superiorniji način.
Top menadžeri u bankama, koje upravljaju dobro svojom vrednošću, u mogućnosti su
da posvete više vremena na fokusiranje vođenja i kreiranja vrednosti od svog
poslovanja. Upravljanje vrednošću u banci zahteva fokus na dugoročno vođenje
povrata toka gotovine, a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog

250
Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing
the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York,
1991, str. 71.

BANKE I RIZICI 203


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
kvartala, kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu
korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom šta oni i treba da budu –
investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih
troškova kapitala.

VEĆA VREDNOST
SAMOSTALNO ILI SA
NEKOM DRUGOM
BANKOM?
Upravljanje
Aktiva Pasiva
aktivom ili
pasivom?
Bolje vlasništvo Bolje vlasništvo
ili prodaja ili prodaja
nekom? nekom?

Vlasništ Finansijski
Vlasništ
Nepromenj Prodaja miksvo (dug, Prodaja
vo
eno Lišavanje kapital,
Kombinova Prestanak akcije Subsidijarn
nje sa okretanja proiritetne i dug
novom Isknjižavan itd.)
aktivom: je Svop ili Refundiran
- interno deoničkog reka- je duga,
investiranje kapitala kapitalizaci opraštanje
- akvizicija Pripajanje ja
Efikasnije ili prodaja Struktura Rekupovin
poslovanje Likvidacija: dospeća a
: - totalna duga deonica:
- povećanje - ogromna Novi dug ili - tender
prihoda dividenda prioritetne - otvoreno
- smanjenje Lizing deonice tržište
Slika br. 8-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke
troškova Sekjuritiza Nova
- planiranje cija emisija
poreza deonica

204 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
Navedena slika br. 8-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vrednošću banke,251 koju
karakteriše sposobnost adaptiranja jednim prodorskim načinom poslovanja i voljnošću
da se iskoriste povoljne šanse i kreira povećana vrednost. Konačno i možda
najvažnije, ovaj način uključuje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije
upravljanja vrednošću kroz organizacionu strukturu banke.

U suštini, proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. Prvi
uključuje restruktuiranje koje oslobađa vrednost koja je u klopci firme. Ovaj aspekt
aktivnosti može odmah da pokaže rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do
spektakularnih, kao što je na primer, skok cena deonica samo u toku jednog meseca.
Ovo može da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba adžastiranja discipline na
relativno visokom nivou dugova). Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi
se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa vođenju i upravljanju bankom posle
restruktuiranja. To uključuje utvrđivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti:
planiranje, merenje performansi, stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu
vrednosti deoničara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti.

Za uspešno upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i


upravljačku filozofiju banke i vrednost, kao izraz, integrisati u poslovnu i
korporativnu strategiju banke. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane
deoničara, stvara se osnova za dugoročnu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti
banke, njenih performansi i dividende kao uvećanja bogatstva deoničara.

8.3. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE

8.3.1. Metode i tempo rasta vrednosti banke


Rast vrednosti banka može da ostvari na različite načine. Teorija i praksa poslovnog
bankarstva poznaju više metoda od kojih se tri najčešće spominju:252
• metod internog rasta,
• metod eksternog rasta, i
• metod kombinovanog rasta.

Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse


(prostor, opremu, ljude, informacione sisteme, finansijska sredstva) i ima svojih
prednosti i nedostataka. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili čak
ne zahteva ulaganja, banka može brže reagovati na promene na tržištu i metod ne
zahteva period pripreme, da bi banka počela ostvarivati rast. Nedostaci se ispoljavaju
kao: moguća ograničenja u postojećoj tehnologiji, organizaciji i poslovnim navikama,
nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veličina i struktura
neiskorišćenih sopstvenih uslužnih kapaciteta.

251
Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing
the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York,
1991, str. 29.
252
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi
Sad, 1997, str. 158-160.

BANKE I RIZICI 205


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Metod eksternog rasta omogućava banci da relativno brzo poboljša svoje pokazatelje
profitabilnosti, produktivnosti i ekonomičnosti. Ovaj metod se ostvaruje preko procesa
fuzije i akvizicije banaka, čime se utiče na smanjenje fiksnih troškova i troškova
upravljanja, zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala, čime banka ostvaruje niz
prednosti na tržištu, kao što su: veća stopa profitabilnosti poslovanja, jača
konkurentska sposobnost i veća disperzija rizika. Praksa u razvijenim tržišnim
privredama u zadnjoj deceniji je pokazala, da se metod eksternog rasta široko
primenjuje u savremenom bankarstvu.

Metod kombinovanog rasta, odnosno kombinacija navedena dva metoda, banka koristi
da bi u određenim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno
minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer, nastup banke na inostrano tržište).
Banka, prvo, mora interno ojačati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na
drugim tržištima i sa snažnijom konkurencijom. U tom slučaju i eksterni rast banke
ima svoj smisao ako se on ostvaruje, ne samo kvantitativno, već i kvalitativno. Pod
ovim se podrazumeva da dođe, ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja
resursa dve ili više banaka, već da pri tome dođe i do stvarnog smanjenja 'viškova'
radne snage, ukidanja 'viška' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala,
ekspozitura, isturenih šaltera), boljeg korišćenja informacionog sistema, racionalnijeg
korišćenja finansijskih sredstava itd.

Koji će od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih


faktora, kao i od navedenih karakteristika – prednosti i nedostataka – ovih metoda.
Među najvažnije faktore izbora korišćenja metoda rasta vrednosti banke spadaju:

- velična banke,
- definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost),
- izabrani pravac razvoja banke,
- stepen saturacije ciljnog tržišta,
- izabrana strategija diversifikacije,
- stepen rizika koji banka može preuzeti,
- politička klima i događaji,
- mere društva u privredi i, posebno, u sferi kreditno-monetarne politike,
- razni elementi psihološke prirode, i
- drugi faktori.

Dakle, pored navedenih faktora, izbor metoda rasta banke zavisi i od toga, kako će
menadžment tim banke iskoristiti prednosti, odnosno umanjiti dejstvo nedostataka,
koje svaki navedeni metod ima.

Pored strategije izbora korišćenja metoda rasta, pred banku se postavlja i pitanje
strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke. Suština pitanja je: kojim faktorima
je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu
stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menadžment tim banke treba blagovremeno
dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke.

206 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determinišu tempo rasta vrednosti banke, ne
bi se smeli zanemariti sledeći, kao što su:

- izabrani metod rasta,


- obim, kvalitet i struktura raspoloživih sredstava,
- atraktivnost i širina asortimana proizvoda i usluga,
- obim, snaga i struktura konkurencije na ciljnom tržištu,
- postojeća društvena, politička i ekonomska klima, i
- mere društveno-političke zajednice u oblasti kreditno-monetarne i finansijske
sfere.

Menadžment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih
faktora, kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio
sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. U relativno stabilnim uslovima
poslovanja, što prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije, može se
relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih
institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogućnosti: (1) ići ispred
konkurencije, (2) slediti lidera-vođu, (3) oslanjati se na strategiju modifikacije
proizvoda i usluga prema zahtevima određenog tržišnog segmenta, ili (4) se pak
uključivati u 'trku' sa inovacijama, oslanjajući se na sopstvenu proizvodno-uslužnu
superiornost. Svaka od ovih mogućnosti zahteva poznavanje tržišnih segmenata i
tržišta banke u celini, kao i sopstvenih internih mogućnosti, da se željeni tempo rasta
banke ostvari.

8.3.2. Pentagon okvir za utvrđivanje šansi restruktuiranja


Na primeru jednog analitičkog okvira za utvrđivanje prilika restruktuiranja u pet
dimenzija, može se sagledati mogućnost restruktuiranja postojećeg poslovanja firme.
Pentagon okvir (slika br. 8-6.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja
odnosno procenjivanja šansi.253

Tekuća
tržišna
Gap tekuće vrednost
percepcije
1 Maksimaln
e šanse
253
Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing
the Value of Companies, McKinsey &OKVIR
Vrednost
1991, str. 35.
5 &Optimaln
Company, Inc., John Wiley Sons, New York,
kakva o
RESTRU restruktu
jeste
2 K-
BANKE I RIZICI TURIRA 207
NJA

3 33 4
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Ukupne šanse
Strategijske banke kao
i operativne firme
šanse

Veća vrednost Veća vrednost


banke sa Šanse za prodaju sa eksternim
internim i akviziciju popravkama

Slika br. 8-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja

Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to:


• prva, razumevanje tekuće tržišne vrednosti (revizija performansi sa aspekta
deoničara, koja se vrši analiziranjem tržišne situacije i tržišnog potencijala, da bi
se iskoristile šanse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju određenih
poslova);
• druga, vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake
komponente portfolija na bazi projektovanog budućeg toka gotovine, uzimajući u
obzir ključne prilive i odlive, kako bi se izvršila komparacija sa ukupnom
tržišnom vrednosti);
• treća, potencijalna vrednost sa internim poboljšanjima (pokušaj da se proceni
vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na toj osnovi
proceni potencijalna vrednost firme i buduća vrednost performansi svakog posla i
firme kao celine);
• četvrta, potencijalna vrednost sa eksternim poboljšanjima (podrazumeva četiri
scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspešnije
posluje i ostvari sinergiju, osnivanje nove firme, otkup od strane menadžmenta ili
treće strane, i konačno, likvidacija), i
• peta, optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i
eksterna perspektiva i izrađuje plan restruktuiranja na osnovu čega se preduzimaju
konkretne poslovne akcije).

Naime, potrebno je proceniti tekuću i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu


na očekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom
vrednošću, da bi se razvile opcije restruktuiranja. Kompariranje vrednosti može
pomoći da se identifikuju ‘gap’-ovi u percepcijama između investitora i menadžment
tima firme oko perspektive poslovanja.

8.3.3. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke

208 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju, da je jedan od ključnih faktora uspeha
moderne banke njen menadžment tim, pošto se maksimiranje profita banke ostvaruje
preko poboljšanja konkurentske pozicije banke i to:254

(1) obavljanjem širokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna


banka);
(2) preko davanja većeg zančaja srednjem tržištu;
(3) održavanjem širokog spektra ponuđenih proizvoda i usluga, koncentracijom na
pakete proizvoda i usluga, na lične kontakte i uz veću primenu automatizacije u
poslovanju;
(4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti;
(5) pružanjem najvišeg nivoa kvaliteta usluga.

Od izuzetne važnosti je kvalitet čelnih i ključnih ljudi u banci, podsticaj za inovacije,


praćenje i ocena rada uz adekvatno nagrađivanje.

Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti, kao cilj banke,


prema teoriji je određen od tri bazične snage: (1) vlasničkim preferensama, (2)
ponašanjima i odlukama menadžment tima i (3) društvenim uticajem, koji se ispoljava
kroz pravnu i ekonomsku sredinu. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak,
drugi alternativni ciljevi, kao što su: maksimiranje profita, maksimiranje veličine,
satisfakcija ili troškovne preference, banka može koristiti sledećih šest strategija:

- upravljanje razlikom kamatne stope;


- kontrolu troškova;
- upravljanje likvidnom pozicijom;
- upravljanje kapitalom;
- upravljanje porezima, i
- upravljanje vanbilansnim aktivnostima.

Grafički prikaz ilustrovan je na sledećoj slici br. 8-7:255

254
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Bankarski portfolio menadžment – Strategijsko upravljanje
bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo prošireno
i prerađeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 325.
255
Ibidem, str. 326.

BANKE I RIZICI 209


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

VLASNIČKE PREFERENSE

PONAŠANJE I ODLUKE BANČINI DRUŠTVO: PRAVNA I


MENADŽMENT TIMA CILJEVI EKONOMSKA SREDINA

POLITIKE ZA
OSTVARIVANJE CILJEVA
BANKE
1. Upravljanje razlikom kamatne stope
2. Kontrola troškova - izdataka
3. Upravljanje pozicijom likvidnosti
4. Upravljanje kapitalom
5. Upravljanje porezima
6. Upravljanje vanbil. aktivnostima

Slika br. 8-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti

Polazeći od bazičnog cilja poslovne banke, da maksimizira zaradu svojih deoničara,


menadžment tim banke treba na najbolji način da ostvaruje svoje funkcije. Bazične
funkcije menadžment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Mada su
bazične funkcije menadžmenta ostale iste, njegovi zadaci su danas, posle deregulacije
finansijskog tržišta, znatno oštrije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogoršanih
uslova za ostvarenje profita. Za ostvarivanje bazičnog cilja banke, neophodno je
‘oživeti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole.
Ostvarivanje zadataka menadžment tima u promenjenim uslovima, postao je kritični
faktor uspeha ili neuspeha banke. Naime, sasvim je jasno, da se listi razloga, zbog
kojih jedna banka može da ode u stečaj, pored loše plasiranih kredita i pada
ekonomije, može dodati i loš kvalitet menadžmenta.

Znanja i sposobnosti, koje danas moraju posedovati menadžeri u bankama, pored


znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji, moraju biti proširena na probleme
menadžmenta i moraju biti na višem nivou od sadašnjeg. Naime, nema sumnje da su
danas znanja zaposlenih o klasičnoj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na
visokom nivou, ali se to ne može reći i za znanja iz menadžmenta. Mada se do sada u
bankama menadžment nije vrednovao kao ključni faktor uspeha ili neuspeha banke,
danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja, kao što je to,
recimo američko bankarstvo, za sprovođenje daljih reformi u bankarstvu, oseća se
nedostatak upravo kvalitetnog menadžmenta. Odnosno, čak i tamo se oseća nedostatak
stručnih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara, koji imaju i znanja i
sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. 256

256
Ibidem, str. 327.

210 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
8.3.4. Kreiranje uvećavanja vrednosti akcionara
Sa utvrđivanjem maksimizacije bogatstva akcionara, kao bazičnog kriterijuma
odlučivanja ili merenja performansi, rizik i prinos se razmatraju simultano.
Maksimizacija bogatstva akcionara znači, da se svaka odluka evaluira u znaku njenog
uticaja na vrednost (cenu) bančinih akcija. Smatra se da tri faktora interaktivno
determinišu vrednost učešća banke, tj. bogatstva akcionara: 257

• povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogućnost dividende),


• proračun vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende),
• rizik performansi akcionara banke (visina dividende).

Kreiranje ili uvećavanje vrednosti ili bogatstva deoničara bi trebalo biti jedan od
najvažnijih ciljeva banke kao finansijske institucije. I zaista, svaka konsolidacija i
povezivanje u industriji finansijskih usluga, obavlja se u nameri da se poboljša
uvećavanje vrednosti deoničara kombinovane finansijske institucije. Postoji nekoliko
tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu
uvećavanja vrednosti deoničara. Te tehnike obuhvataju: 258

(1) procenu rizika (‘risk assessment’),


(2) dodatu ekonomsku vrednost (‘economic value added’ ili ‘EVA’), i
(3) balansiranu bodovnu kartu (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’).

(1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravljačkih jedinica
u cilju merenja uvećavanja vrednosti deoničara. Ovaj metod obuhvata aktivnost
identifikacije svih tipova rizika uključivši: kreditne, tržišne, strategijske, operativne i
političke rizike. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih
rizika u njen interni model rizične vrednosti (‘value-at-risk’ ili skraćeno ‘VAR’), koji
determiniše projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog
perioda.

Procene rizične vrednosti treba da su bazirane i određene na ponašanju i kretanjima


navedenih faktora rizika (kreditnog rizika, tržišnog rizika, rizika likvidnosti).
Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih
njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika, u
nameri da uvećaju kreiranu vrednost svojih deoničara.

257
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks –
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990,
str. 35.

Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions –


258

The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York,
2001.godine, str. 291-292.

BANKE I RIZICI 211


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
(2) Dodata ekonomska vrednost (‘economic value added’ ili skraćeno ‘EVA’) može da
se koristi u proceni uvećavanja vrednosti deoničara preko seta matrica koje
determinišu da li aktuelni neto prihod po izveštaju premašuje predodređenu očekivanu
zaradu. Model EVA izjednačuje razliku između zvanično objavljenog neto prihoda i
finansijskih troškova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod – troškovi
kapitala i investiranja). Kada je koeficijent EVA pozitivan, to označava uvećavanje
vrednosti, a kada je negativan, to pokazuje da vrednost deoničara opada.

Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje


ekvivalentne troškovima kapitala, da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski
opravdanom. Trošak kapitala je izmereni troškovni prosek dugoročnog duga i
deoničkog kapitala koji deoničari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u
jednako rizični investicioni poduhvat. EVA meri kombinovane performanse banke
bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital – deonički i dugoročni dug. Koncept
EVA meri koliko su dobro deoničari pripojene banke nagrađeni za investiranje baš u
tu kombinovanu banku, a ne u neku drugu. Tradicionalna mera prihoda je razmatrala
samo jedan tip troškova kapitala – kamatu na dug – dok je ignorisala troškove
finansiranja putem deoničkog kapitala. Ovi troškovi treba da budu procenjeni i
uključeni u merenje performansi, da bi se procenilo na odgovarajući način koliko će
banka biti uspešna u kreiranju bogatstva svojih deoničara posle fuzije.

Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspešnim u poboljšanju kreacije vrednosti


deoničara kada oni povećavaju dodatnu tržišnu vrednost (‘market value added’ ili
skraćeno ‘MVA’). MVA je razlika između tržišne vrednosti fuzionisane banke i
njenog investiranog kapitala (uključujući deonički kapital i dugoročni dug):

MVA = tržišna vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital


MVA = sadašnja vrednost očekivane buduće EVA vrednosti
EVA = prihod po računovodstvenim izveštajima minus troškovi kapitala
CCh = veličina prosečnih troškova kapital i investirani kapital, uključujući
deonički kapital i dugoročni dug (weighed average cost of capital, invested capital
including both equity and debt = capital charges CCh).

(3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (‘balanced scorecard’ ili
‘BSC’) je metod koji se najčešće koristi kao tehnika procene uvećanja vrednosti
deoničara. BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od
Kaplan-a i Norton-a 1992.godine. 259 BSC pristup sugeriše ravnotežu između
finansijskih mera (neto prihoda, profitabilnosti, povrata investicija) i nefinansijskih
mera (kvaliteta proizvoda i usluga, satisfakcije korisnika, inovativnosti, satisfakcije
zaposlenih) u proceni uvećanja vrednosti deoničara. Ključna karakteristika BSC
metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore uključujući:

259
Robert S. Kaplan and David P. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that
Drive Performance, Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance,
Harvard Business School Press, 1998, str. 123-215.

212 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
• finansijske indikatore,
• satisfakciju korisnika,
• interno poslovanje, i
• porast zaposlenih i učenje.

Finansijske mere uključiv: neto prihod, operativnu marginu, zaradu po deonici i


prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uvećanja bogatstva
deoničara. Operativno merenje odnosi se na produktivnost, operativnu efikasnost i
efektivnost, inovacije proizvoda, tehnološki napredak i sigurnost. Merenje korisničke
perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o
ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. Ove mere omogućuju finansijskoj
instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i
zadovoljenje potreba korisnika. Mere učenja i rasta determinišu u kojoj meri je radna
snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. Merenje uključuje trening
kod kuće i na poslu, kontinuiranu profesionalnu edukaciju, preporuke i druga
ovlašćenja zaposlenih.

Efektivni BSC treba da vrši balansiranje između vodećih performansi, odnosno


vodećih indikatora i zaostajućih indikatora.

• kako vas vide vaši korisnici,


• kako one izgledaju njihovim deoničarima,
• kako one mogu da poboljšaju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije, i
• mogu li one kontinuirano da poboljšavaju i uvećavaju vrednost deoničara.

Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura


ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbeđivanjem odgovora na napred navedena
pitanja. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno utiče na vrednost
performansi, što kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske
institucije.

8.5. RAST VREDNOSTI BANKE FUZIJOM I AKVIZICIJOM

8.5.1. Pojam i suština fuzije i akvizicije banaka


Fuzija ili spajanje (‘merger’) je aktivnost spajanja dve ili više banaka u jednu, novu
banku. Pri tome, ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao
nova banka, obično sa novim imenom, novom filozofijom i novim stilom poslovanja.
Akvizicija ili pripajanje (‘acquisition’) je aktivnost kada jedna, obično veća banka, ali
ne uvek, pripoji-preuzme jednu ili više manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim
postojećim imenom

Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza, čiji je primarni zadatak
da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost buduće banke. Cilj je da se spajanjem
ili preuzimanjem banke ili banaka dobije veća vrednost buduće banke od zbira
vrednosti banke i banaka koje se spajaju, odnosno preuzimaju. Ovo se zasniva na

BANKE I RIZICI 213


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
očekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka. Takav proces
uprošćeno ilustruje sledeća jednačina: 260

V(AB) > V (A) + V (B)


gde je:

V = vrednost banke
A = banka koja vrši preuzimanje
B = banka koja se preuzima (ciljna banka)

Sinergetski efekti mogu se očekivati u povećanoj efikasnosti poslovanja nove banke.


To se, pre svega, odnosi na sledeće elemente poslovanja:

• povećanje ekonomije obima,


• veća konkurentska sposobnost,
• pristup na nova tržišta,
• racionalnija prodajno-poslovna mreža,
• povećanje finansijskog potencijala, i
• kvalitetniji menadžment tim banke.

Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim tržišnim privredama je nužan i koristan.


Nužan zbog toga, što se preko jednog racionalnog tržišnog mehanizma izbacivanja iz
sistema rešava pitanje banaka sa slabim performansama, i koristan, što se osnivanjem
novih banaka povećava konkurentska snaga na bankarskom tržištu. Novi talasi fuzija i
akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvrđuju.

Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove
banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. Prvi, projektovna evaluacija buduće
nove banke može se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova
banka trebalo da ostvari u narednom periodu, u odnosu na kombinovanu stopu prinosa
koju bi ostvarile dve banke. Drugi, za evaluaciju se može koristiti knjigovodstvena
vrednost banaka i to kao razlika između prilagođene knjigovodstvene vrednosti
bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza. Treći, evaluacija bankarske firme
polazi od tržišne vrednosti deoničkog kapitala banke na osnovu tekuće berzanske cene
jedne deonice pomnoženom ukupnim brojem emitovanih deonica.

8.5.2. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka


Primarni motiv, koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji
finansijskih usluga, povezan je sa ključnom svrhom egzistencije svakog poslovnog
entiteta – maksimiziranjem vrednosti deoničara. Rast bogatstva deoničara fuzijom i
akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili
može rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa

260
Milutin Ćirović: Bankarski menadžment, Ekonomski institut, Beograd,
1995.godine, str. 332.

214 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke
nepromenjenom ukupnom tržišnom vredosti kombinovanog entiteta. To može da bude
postignuto:261
• poboljšanjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko ekonomije
obima i smanjenja troškova;
• povećanjem njihove tržišne snage preko prodajnih cena i naknada za usluge; i
• povećanjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mreži.

Kada se dva entiteta kombinuju, fuzionisani entitet očekuje veću zaradu-profit. Drugi
faktori koji mogu da budu važni u fuziji i akviziciji su: sinergija, ekonomija obima,
prisustvo na tržištu, kultura, smanjenje troškova, povećanje prihoda, povećanje
poslovanja i teritorije. Praksa tekućeg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na
nekoliko karakterističnih faktora (pregled br. 8-2).
Pregled br. 8-2:
Područje Indikatori-faktori
1. Regulacije 1. Smanjene restrikcije za filijale
i propisa 2. Primena RNIB Act-a iz 1994. eliminisane su
međudržavne bankarske restrikcije
3. Primena GLB Act-a iz 1999. dozvoljena je
konsolidacija u FSI
2. Izveštavanje i 1. Primena opšte prihvaćenih računovodstvenih principa
računovodstveni (GAAP) nasuprot Regulatornih računovodstvenih
standardi principa (RAP)
2. Standardi fer vrednosti
3. Propis o eliminisanju metoda interesnog udruživanja
3. Tehnološki 1. Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja
napredak podataka
2. Internet bankarstvo
3. Korišćenje Web stranica
4. Poslovno iskustvo 1. Porast koncentracije finansijskih institucija na
nacionalnom nivou
2. Povećanje snage i kvaliteta zarade
3. Ekspanzija ponude finansijskih usluga
4. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica
5. Porast broja banaka
6. Redukcija bankrota banaka
5. Ekonomski 1. Ekonomski rast
faktori 2. Niske kamatne stope
3. Izobilje novca raspoloživog za investiranje
4. Višak finansijskog kapitala

Fuzije i akvizicije su postale česta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. Ipak,
slični izazovi moraju da budu odgovarajuće usmereni da osiguraju uspeh ovih
261
Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers and Acquisitions –
The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001, str.
84.

BANKE I RIZICI 215


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
poslovnih poteza. Smatra se, da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja
u industriji finansijskih usluga, koji je počeo ranih 1980-tih,u podeli rizika i uštedi
troškova. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu
između 1985. i 1999.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%). 262

Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije uključuju prilike da se: (1) postigne
profitabilni posao (tj. finansijska korist za deoničare za obe institucije) i (2) prinudno
ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizičkih
resursa. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije, treba da se istraže i procene
finansijske prilike i srodne prepreke (na primer, različita korporativna kultura).
Dopuštajući da je nemoguće identifikovati sve uzroke i efekte tekućih fuzija i
akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga, svrha je da se pomoću navedenih
uzroka objasni i razume najveći broj nedavnih fuzija i akvizicija.

Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz mogućih determinati fuzije i akvizicije
finansijskih institucija. Prvo, bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemoguć
bez eliminacije tradicionalnih međudržavnih ograničenja i restrikcija filijala. Drugo,
nivo koncentracije daje tržištu veću snagu i kupovnu moć za pripajanje drugih banaka.
Treće, suštinski napredak u informacionoj tehnologiji, komunikacijama i obradi
podataka igra važnu ulogu u olakšavanju i obavljanju virtuelno moguće fuzije i
akvizicije u bankarskoj industriji. Četvrto, izvanredno obilje finansijskog kapitala
(novca) i cena deonica, koje rezultiraju od visokih zarada raspoloživih za investiranje,
podstaklo je kao nikad rastući talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji.

8.5.3. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka


Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno složen; on zahteva
duži vremenski period i velike napore i kupca i prodavca. U ovom procesu, ako se
očekuje da fuzija ili akvizicija bude uspešna, moraju se pažljivo razmotriti svi aspekti
takvog poduhvata: poslovni, pravni, operativni, organizacioni, računovodstveni i
poreski. Tokom procesa, evaluacija mora da bude jedan važan input u procesu
donošenja odluka – od incijalne ciljne analize, pa sve do integracije entiteta.
Proces fuzije i akvizicije može se sažeto predstaviti u tri opsežne faze: 263
• faza strategijske pripreme,
• faza PROCES
pregovaranja i istraživanja, i Prodav
Kupac
FUZIJE I
• faza finalizacije i integracije. ac poslovni
Prečišćava
Grafički predstavljene,
Prečišćava poslovni aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su
AKVIZICIJE na slici br. 8-8:
plan
plan Analizira sopstvenu
Formira M&A tim banku
Utvrđuje M&A plan Faza Utvrđuje vrednost
Utvrđuje ciljne strategijske franšize
kriterije Uvećava vrednost
Identifikuje kandidate
pripreme Razvija prodajni
Analizira ciljeve dokument
Rangira ciljeve
Finišira strategiju Identifikuje
pregovora Finišira strategiju
potencijalne kupce
Kontaktira ciljeve
Faza pregovora
Utvrđuje ponudu
262
Ibidem, str. 88.
Preliminarno pregovora i Pregleda poreske
263 razgovara
Ibidem, str. 303-304. istraživanja konsekvence
Piše Internet pismo
Provera vrednosti Pomaže u dijalogu
banke
Utvrđuje finalnu
216 transakciju Faza BANKE I RIZICI
Osigurava pristanak Pregleda konačni
Finalizuje finansiranje finalizacije i ugovor
Kompletira integracije Kompletira transakciju
transakciju
Upravljanje rastom vrednosti banke

Slika 8-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije

Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja definiše
pravac banke i utvrđuje dugoročne ciljeve kojima banka treba težiti. Ova faza
obuhvata sedam tipičnih poslovnih koraka koje treba obaviti i to:

• sačiniti strategijski plan (fokus, pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet
godina),
• formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz ključnih bančinih funkcija),
• sačiniti plan fuzije i akvizicije (rok, strukturu transakcije, finansijske i poreske
apekte i strategiju pregovaranja),
• utvrditi kriterije za izbor kandidata (veličinu, lokaciju, kvalitet kreditnog
portfolija, miks aktive, strukturu obaveza, korisnike i tržišnu poziciju, nivo
kapitala i sistem isporuke),
• izvršiti identifikaciju kandidata,
• izvršiti anlizu kandidata, i
• uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti.
Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i
istraživanje. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta između kupca i
prodavca, do tačke na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. U
ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje četiri ključna aspekta i to:

• strategija pregovaranja,
• kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori,
• pismo namere, i
• pažljiva provera performansi i vrednosti banke.

Treća i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija. U ovoj


fazi transakcioni termini su finalizovani, ukupna transakcija je završena i počinje
posao integrisanja entiteta, što obuhvata pet glavnih aspekata:

• finalizaciju ugovora,
• saglasnost regulatora i deoničara,
• kratki finalni pregled,

BANKE I RIZICI 217


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
• finalizaciju transakcija, i
• integraciju entiteta.

Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme, faza pregovaranja i
istraživanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije, spada u poslove novijeg
datuma, koji su složeni, dugoročni i odgovorni, što zahteva izuzetno stručan i
profesonalni odnos formiranih timova, menadžment timova i organa upravljanja u
bankama.

8.4.4. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti


Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postojećem tržištu
između banaka na istom tržištu, bilo gradskom ili ruralnom, ili u varijanti proširenja
tržišta na različitim lokalnim tržištima. Važno je uočiti i praviti razliku između
poslovnih kombinacija na postojećem tržištu i poslovnih kombinacija na proširenom
tržištu, zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i
akvizicija.

Fuzije i akvizicije, konsolidacije i povezivanja, su validne taktike pozicioniranja sa


namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na
globalnom tržištu: (1) podržavanjem postojećih poslovnih linija, (2) širenjem u nove
poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. U stvari, postoje dva tipa
poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2)
povezivanje, što pokazuje slika br. 8-9.264 Postojeće
tržište
Konsolida
cije Prošireno
Poslovne
tržište
kombinaci
je Postojeće
Povezivan tržište
je
Prošireno
Slika br. 8-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i tržište
akvizicija

264
Ibidem, str. 74-76. U periodu od 1990. do 1999.godine nastale su mnoge fuzije i
akvizicije banaka u SAD i u svetu. Među najvećim se smatraju: Citicorp i Travelers,
Bank Ameica i Nations Bank, Deutsche Bank i Bankers Trust, Union Bank o9f
Swizerland i Swiss Bank Corporation, Wells Fargo i Norwest, Socete Generale i
Paribus, Bank One i First Chicago, Bank Boston i Fleet Financial Group, itd. Tako je
u 1998.godini, vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najveći nivo
vrednosti od 674 milijarde dolara. Najviše publikovana megafuzija bila je Citicorp i
Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara, koja
je obuhvatala različite finansijske usluge kao što su komercijalno bankarstvo,
investiciono bankarstvo, upravljanje aktivom, brokerske poslove sa hartijama od
vrednosti i osiguranje imovine, osiguranje od nesrećih slučajeva i životno i osiguranje.

218 BANKE I RIZICI


Upravljanje rastom vrednosti banke

Konsolidacija povlači za sobom kombinaciju resursa sličnih finansijskih institucija (na


primer, banaka međusobno, banaka i bankarskih holding kompanija), kroz fuzije i
akvizicije. Povezivanje znači ekspanziju polja rada ili širine finansijske institucije u
razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija,
odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravajućih kompanija, firmi za preuzimanje
rizika emitenata hartija od vrednosti, udruženih -‘mutual’ fondova).

Donošenjem GLB Act-a 1999.godine u SAD, banke su se suočile sa rastom


konkurentske pozicije osiguravajućih kompanija, brokerskih kuća, udruženih fondova,
kreditnih unija, koje su sposobne da odobravaju potrošačke i poslovne kredite, kao i da
nude ostale bankarske usluge (štedne i tekuće račune). Ovaj novi talas povezivanja
doneo je mogućnost bankama, udruženim fondovima, osiguravajućim kompanijama i
investicionim firmama, da stanu pod jedan korporativni krov. Međutim, to je dovelo
do potrebe da se više pažnje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i
akvizicije u industriji finansijskih usluga. Slika br. 8-10. ilustruje, na sažet način, u
kojim segmentima su te odgovornosti neophodne. 265

Bazni standardi rizika


kapitala
Regulaci
ja Bazelski sporazum
kapitala
Finansijska modernizacija

Modeli kreditnog rizika

Politike Efektivna kontrola procesa


odgovorn Superviz
osti za ija Praksa upravljanja rizikom
fuzije i institucij
akvizicije e Interna struktura kontrole
Modeli vrednosti u
uslovima rizika
Finansijski izveštaji i
raskrinkavanje
Tržišna Izveštavanje interne
disciplin kontrole
a Supervizorsko evaluiranje
izveštaja
Modeli ađustiranja tržišnog
265
Ibidem, str. 83. rizika

BANKE I RIZICI 219


UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Slika br. 8-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija

Politike odgovornosti usmerene su na tri područja: (1) regulaciju kapitala, (2)


superviziju institucija i (3) tržišnu disciplinu. Tržišno vođena odgovornost i disciplina
su, verovatno, najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim
institucijama. Bankarski autoriteti, regulatori i supervizori ne treba da se uključuju
direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzionišu. Međutim, oni treba da
procene odgovornost nadzora, da zaštite suštinski negativne spoljašnosti institucije,
korisnike, industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza, koji obezbeđuju
krajnju osnovu sigurnosne mreže. Kreatori politike i regulatori, takođe, moraju zaštiti
porast tržišne snage od fuzija i akvizicija, kako na postojećem, tako i na proširenom
tržištu.

220 BANKE I RIZICI


Treći deo:

UPRAVLJANJE PORTFOLIO
RIZICIMA BANKE

BANKE I RIZICI 221


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

222 BANKE I RIZICI


Glava 9.

KONCEPT PORTFOLIO
UPRAVLJANJA RIZICIMA
BANKE

BANKE I RIZICI 223


9.1. PORTFOLIO KONCEPT PERFPRMANSI BANKE

9.1.1. Pojam i suština portfolio teorije


Izraz portfolio potiče od italijanske reči portafoglio. Ova reč se sastoji od dve
komponente latinskih reči: prve, portare u značenju čuvati, nositi na sebi teret, i
druge, foglio, koja znači list knjige, pregled. U vreme Hrišćanskog Rimskog Carstva,
izraz portfolio se koristio u vezi sa čuvanjem važnih državnih dokumenata. Tokom
vremena, korišćenje ovog izraza se širilo na razna područja drugih delatnosti i
aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravljačkim konceptom. 266

Razvoj upravljačkog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju.


Sofistificirani pristup donošenju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da
klasifikuje, predviđa i kontroliše vrste i iznose očekivanih rizika i prinosa. Takođe se
naziva i portfolio teorija upravljanja (‘portfolio mamagenet theory’) ili moderna
portfolio teorija (‘modern portfolio theory’). Esencijalno za portfolio teoriju su njene
kvantifikacije odnosa između rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju
da kompenzuju za samopouzdanje, odnosno preduzimanje na sebe rizika.

Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa


analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statističkih
odnosa među individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio.
Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na četiri bazične faze: 267

• evaluaciju sigurnosti,
• odluku o alokaciji aktive,
• portfolio optimizaciju, i
• merenje performansi.

Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima očekivanog prinosa i


očekivanog rizika. Odluku o alokaciji aktive determiniše kako aktiva treba da bude
distribuirana među vrstama investicija kao što su deonice ili obveznice. Portfolio
optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje će biti
uključene tako što se određuje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati
nivo očekivanog rizika. Merenje performansi je poređenje svake performanse deonice
(rizika) u odnosnom tržištu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi
hartija od vrednosti (rezidualno).

266
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989,
str. 392.
267
Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms, Barron’s Business
Guides, New York, 1990, str. 324.

224
Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
9.1.2. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu
Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu – pre
svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od
vrednosti, odnosno kao portfolio finansijske aktive. Međutim, portfolio koncept je isto
tako široko prihvaćen i u proizvodnim i u uslužnim delatnostima i firmama. Mada se
danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita,
ipak, najviše se vezivao za portfolio hartija od vrednosti, pa je i kod nas već dugo
vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti.

Portfolio kombinuje držanje više od jedne deonice, obveznice, robe, investicije u


nekretnine, ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane
jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora. Svrha portfolija je
redukovanje rizika putem diversifikacije. Kao što ćemo kasnije videti, portfolio
obuhvata kako hartije od vrednosti, tako i plasmane u razne vrste kredita, koji
predstavljaju klasičnu i još uvek najvažniju formu bankarskih plasmana. Usko sa
izrazom portfolio srećemo i izraze kao što su portfolio menadžer, portfolio beta skor i
portfolio osiguranje.

Portfolio menadžer je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti


individualnog investitora ili institucionalnog investitora. Često se naziva i menadžer
novca (‘money manager’) ili specijalno, kada su u pitanju lične usluge – investicioni
savetnik (‘investment counsel’). Portfolio menadžer može da obavlja poslove za:
udruženi fond, starateljski fond, plan učešća u profitu, banku, osiguravajuću
kompaniju. Za proviziju koju prima, menadžer ima fiducijarnu odgovornost da
razborito, odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice, obveznice,
ekvivalenti gotovine, nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za
bilo koje vreme.

Portfolio beta skor (‘beta score’) odnosi se na volatilnost jednog individualnog


portfolija hartija od vrednosti, uzimajući ga kao celinu, mereći ga sa BETA
koeficijentima hartija od vrednosti koje ga čine. Beta meri volatilnost jedne deonice u
odnosu na tržište kao celinu, što se reprezentuje putem indeksa (kao što je na primer,
Standard & Poor’s 500 Stock Index). Beta 1 znači da deonica ima istu volatilnost kao i
tržište.

Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menadžera kada koristi fjučer


indeks deonica da zaštiti portfolio od pada cena na tržištu. Umesto da prodaje aktuelne
deonice, pošto one gube vrednost, menadžer prodaje fjučers indeks; ako se pad
nastavi, on ponovo kupuje fjučerse po nižoj ceni, koristeći profit kao nadoknadu
gubitaka u portfoliju deonica. Posebne okolnosti na tržištu, kao što je ‘crni
ponedeljak’, eliminišu ovu portfolio zaštitu.
BANKE I RIZICI 225
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

9.1.3. Portfolio pristup bilansu stanja banke


Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja, najkraće rečeno, obavlja
poslove prikupljkanja i plasiranja tuđih sredstava u cilju zarade odnosno profita.
Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva građana i privrede sa namerom da ta
privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za
njihovim produktivnim korišćenjem. Na prikupljena sredstva putem štednje građana,
banka plaća kamatu za njihovo korišćenje (pasivna kamata banke). To pokazuje slika
br. 9-1. Izvori
Plasmani sredstava:
sredstava: Tuđi
Produktivni:____ izvori:______92%
__70% štednja
krediti građana
hartije depoziti
Neproduktivni:_ privrede
__30% uzeti krediti
gotovina Vlastiti izvori:
rezerve deonički
fkiksna aktiva kapital________8
UKUPNO: %
100% Slika br. 9-1: Struktura izvora i plasmana banke
UKUPNO:
Kao što pokazuje slika 7-1, plasmani banke, 100%
gotovo u celini, baziraju na izvorima na
koje banka plaća kamatu (92%). To su produktivni plasmani na koje banka naplaćuje
kamatu od strane korisnika kredita (70%). Veći deo produktivnih plasmana čine
krediti, dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti. Značajan deo aktive čine
neproduktivni plasmani banke kao što su: gotovina uključiv i žiro račun banke,
obavezna rezerva i fiksna aktiva. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta
finansijskog poslovanja banke. Saldo gotovine i žiralnog novca predstavlja uslov
blagajničkog i bezgotovinskog poslovanja banke, delom na njega utiču propisi i
tendira da bude optimiziran. Obavezna rezerva je stvar propisa, dakle predstavlja
obavezu, dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije.

Komercijalna banka je specifična institucija koja posluje sa tuđim novcem. Prema


datoj slici 7-1 jasno se vidi, da komercijalna banka koristi i do 92% tuđih izvora na
koje plaća kamatu i da mora voditi računa o što većem učešću produktivne aktive u
odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode. Dakle, u ovom smislu postoji
velika razlika između, na primer, proizvodnog preduzeća i banke. Preduzeće kupuje
repromaterijal, prerađuje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na
tržištu. Banka ne kupuje svoje izvore – štednju građana, depozite privrede, uzete
kredite, ona ih samo koristi pod određenim uslovima – plaća određenu kamatu za
korišćenje tog novca. Na strani pasive banke, tačno se zna kome pripada svaki dinar
štednje, depozita, kredita. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u

226 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
stanju da odgovori tim obavezama – isplati štednje, plaćanju obaveza preduzeća,
vraćanje o roku uzetih kredita. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke

Na strani aktive, banka putem svog mehanizma, ta tuđa sredstva plasira putem kredita
peduzećima i građanima koji imaju potrebu za novcem na koji naplaćuje kamatu.
Osim toga, banka vrši i plasmane u hartije od vrednosti, što predstavlja dodatnu
zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na žiro računu banke. Plasmani –
kreditni i u hartije od vrednosti – predstavljaju za banku poslovni rizik, pošto banka
tuđa sredstva, na koja plaća kamatu, investira da bi naplatila kamatu za njihovo
korišćenje. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i
imovinski rizik, pošto je plasman imovina banke kod korisnika kredita.

Dakle, suština bankarskog poslovanja izražava se u dvostranom riziku banke. Na strani


pasive, gde se nalaze izvori sredstava banke, banka ima rizik ispunjenja obaveza
prema komitentima i klijentima banke – štedišama, depozitarima i poveriocima
kredita, čije učešće se kreće i do 92%. Na strani aktive, banka ima rizik povrata
(naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) – koji učestvuju i
preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi – i ostvarivanja zarade (naplate
kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti).

9.1.4. Portfolio alokacija resursa banke


U savremenom bankarskom poslovanju, portfolio označava klasifikaciju aktive od
strane menadžment tima na grupe srodnih aktivnosti.268 Tako, u aktivi bilansa banke
imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani), investicioni portfolio ili portfolio
hartija od vrednosti, portfolio poslova poverenja ili starateljstva (‘trust’ poslovi),
portfolio fiksne aktive itd.

U komercijalnim bankama najveći portfolio je kreditni portfolio, u kojem su krediti


svrstani prema grupama korisnika kredita, kao što su: komercijalni krediti (podeljeni
prema roku dospeća, prema bližoj nameni itd.), krediti stanovništvu (kao što su krediti
za stambenu izgradnju, potrošački krediti itd.). Portfolio hartija od vrednosti je obično
drugi po veličini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. Njegova struktura je
različita i zavisi od politike ulaganja menadžment tima banke u vrste hartija od
vrednosti, kao što su: akcije, obveznice i druge hartije od vrednosni.
Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od značaja su
dva faktora: prvi, primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi,
mogućnost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. I jedan i drugi faktor bitno

Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York,
268

1990, str. 468.

BANKE I RIZICI 227


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
utiču na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke. Umešno strategijsko
planiranje pomaže da se dinamički i kompleksno osvetle postojeće pozicije, sagledaju
buduće mogućnosti – šanse i opasnosti na tržištu, odnosno kretanje elemenata
spoljnjeg okruženja, te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih
ciljeva.

U vezi s tim, menadžment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da
proceni mogući stepen prihvatanja rizika, da se ti ciljevi ostvare. Pri tome treba
naglasiti, da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve
i zadatke, kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi
postavljenim profitnim ciljevima. Od toga će i zavisiti nivo ostvarenih performansi
svakog portfolija i subportfolija, kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao
celine.

9.2. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA

9.2.1. Performanse kreditne politike banke


Ključne performanse kreditnog portfolija uključuju razmatranje dva faktora: procenu
očekivanih rizika i procenu očekivanih prinosa. Kreditiranje kao poslovna aktivnost
banke uključuje preduzeti rizik, procenu kamatnog rizika i rizika vraćanja kredita.
Procena rizika vraćanja kredita se rešava analiziranjem kreditne sposobnosti
zajmotražioca. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih
stopa tokom očekivanog roka vraćanja kredita i (2) rizik raspoloživosti izvora
sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postojećih kredita po kamatnim
stopama koje će osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita.

Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. Politika cena mora
da uzme u obzir troškove izvora sredstava, rizik vraćanja kredita i troškove povezane
sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje uključuje mnogo
više varijabli povezanih sa rizikom i troškovima administriranja od individualnih
kredita. Pošto su potrošački i stambeni krediti, generalnio posmatrano, više
standardizovani i snose aproksimativno iste troškove za svaki kredit, kod
komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno.

Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsređen na pojedini portfolio, i koji će dovesti


do potencijalnih problema u vraćanju kredita u slučaju da neki segmenti ekonomije ili
specifična geografska lokacija doživi ekonomske teškoće. Minimizacija portfolio
rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U
vezi sa tim, teoretski, banka može naći profitabilniji i manje rizičniji kredit putem
smanjenja kredita bez traženja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili
ne raste.

Limitiranje portfolio rizika može da uključi neke od sledećih alternativa: 269

Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The


269

Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134.

228 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
• utvrđivanje limita veličine kredita prema tipu zajmotražioca,
• uvođenje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotražilaca da bi se
izbegla neumerena koncentracija,
• uvođenje ograničenja kredita za specifična geografska područja gde rizik
vraćanja može da bude veći od lokalnih teškoća ili teškoća zajmotražioca,
• korišćenje kreditne participacije da bi se redukovala veličina i koncentracija
zahteva zajmotražilaca prema banci, i
• uvođenje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i
zajmotražilaca.

Da bi banka osigurala pridržavanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio


rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da
banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugeriše sledeće elemente i
osnove merenja: 270

• vrsta posla, tj. učešće kredita u željenim (ili neželjenim) kategorijama,


• struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbeđenja plaćanja, u
skladu sa namenom i ročnošću, broj izuzetaka,
• analiza kredita, tj. određivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne
analize, broj rizičnih plasmana čija se kategorija rizika promenila,
• zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i poslovnom
politikom banke, broj izuzetaka,
• usklađenost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza dužnika, kompletirano i
odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.

Ova merenja mogu da budu određena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize
kredita i kreditna politika se može prema bodovima i rangirati, te tako izraziti
performanse kreditne politike banke.

9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci


Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u čestim intervalima po pitanju prosečnog
rizika prema rejtingu određenom od strane kreditnih menadžera, u njihovom
normalnom procesu rejtinga. Višim nivoima rizika trebalo bi dati neznatno veći
ponder u cilju da se osigura postojeća pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi
da počinju sa tekućim regulatornim definicijama i tada ih proširiti zaključcima o
kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije.

Rejting ponderisanog prosečnog rizika za banku trebalo bi da bude u nadležnosti


grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za

Ibidem, str. 175.


270

BANKE I RIZICI 229


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
nezavisni pregled (praćenje) rejtinga izvršenog od strane kreditnih referenata, kao i za
praćenje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je poći od
sledećih elemenata:

• svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan,


• mere moraju biti definisane,
• strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir,
• elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi ciljevi
banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom,
• različiti ponderi moraju biti dodeljeni da odražavaju prioritete u upravljanju
rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i
• svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim
definicijama bodovnih kategorija. 271

Ocena performansi kreditnog menadžment tima ili referenta, može se izvršiti preko
sledeći elemenata:

• obima - kao procenta ciljne veličine,


• procenta portfolija - po kategorijama,
• usluga - vremena posvećenom klijentu i žalbi klijenta,
• cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i trošku izvora,
• naplate - kao procenta od otpisanih kredita,
• profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedinačnog izvršioca ili službe u
komparaciji sa planiranim ciljem.

Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menadžeri i kreditni referenti, što može
detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke.

9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke


Polazeći od stvarnog stanja u našim bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo
ključni deo, već najveći, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti učestvuju
simbolično u aktivi, a po svojoj prirodi i siromaštvu asortimana ne spadaju u rizične
plasmane banke. Imajući to u vidu, kvalitet plasmana banke može se izraziti
uglavnom preko dva pokazatelja:

- kvalitetom aktive i
- kvalitetom kreditnog portfolija.

Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susreće u svom poslovanju.
Volumen nenaplaćenih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, može
imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, već može negativno da utiče i na
likvidnost, ali i da ugrožava i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: učešćem
kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi.

271
Ibidem, str. 176.

230 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se
banka suočava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izražava
koeficijentom kao odnosom očekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim
kreditima. U našim uslovima, ovaj koeficijent se kreće u relaciji od 3,73 do 50,65 %,
dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za
kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotražioca i
korisnika kredita i odnose se na:272

Likvidnost:
Meri sposobnosti korisnika kredita da generiše gotovinu za izmirivanje kratkoročnih
obaveza: tekući racio = tekuća sredstva/tekuće obaveze.

Upravljačka efikasnost:
Meri efikasnost sa kojom menadžment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i
profita: prosečni period naplate = prosečno naplaćena potraživanja/dnevnu prodaju,
obrt zaliha = prodaja/prosečne zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu
ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.

Leveridž:
Meri iznos duga ili finansijskog leveridža firme i pokrića plaćanja kamate na dug: dug
prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deoničkom kapitalu =
dugoročni dug/neto vrednost deoničkog kapitala.

Profitabilnost:
Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje =
neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deonički
kapital = neto prihod/neto vrednost deoničkog kapitala.

Merenje performansi kreditnog portfolija može obuhvatiti različite elemente i polaziti


od različitih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata
sledeće elemente: 273

• koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske raspoređenosati


plasmana,
• dospeće, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema različitim grupama
dospeća,

272
Ibidem, str. 178.

Ibidem, str. 184.


273

BANKE I RIZICI 231


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
• kamatne stope, odnosno učešće u ukupnom kreditnom portfoliju kredita odobrenih
po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim
aranžmanima, te prosečan prinos po kategorijama rizika,
• obezbeđenje, odnosno procentualni udeo kapitala izložen različitim tipovima
obezbeđenja,
• namena, tj. procentualni udeo kapitala izložen različitim tipovima kredita, po
namenama,
• trendovi i kretanja - učešće kredita čija se klasifikacija po stepenu rizika
pogoršala u posmatranom periodu.

Elementi mogu biti izraženi i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo


izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji čine osnovu izražavanja ukupnih
perfomansi kreditnog portfolija.

9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika


Izloženost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menadžment tima u tri
međuzavisne faze: 274

Prvo, menadžment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju


karakterističnim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, može se smatrati
veoma važna regionalna recesija, dok drugu banku može više da brine efekat promene
deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju važnu ulogu igraju
statistička i ekonomska analiza, ali često puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazična
poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje
uverenje u budući kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem
relevantnih rizika i njihovih verovatnoća, banka će biti u daleko boljoj poziciji da
utvrdi svoju opštu izloženost riziku i odgovarajuću cenu rizika.

Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izveštavanja sa jednim brojem


odgovarajućih upravljačkih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem će zahtevati
substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvršiti
kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set
kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje
kategorija kredita obuhvata i moguće evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod
jedne ili više banaka) koristeći statističke tehnike i uvodeći prošle odnose među vrste
kredita. Adekvatnost postojećih kategorija kredita mora takođe da bude periodično
revidirana, pošto i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika.

Treće, menadžment tim mora odrediti različite premije rizika za tipove, odnosno vrste
kredita za koje veruje da postoje različite izloženosti riziku. Jednostavno, susretanje
konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje
u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan viši nivo određivanja cene

274
Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A.
Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.

232 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
kredita zahteva da banka projektuje mogući značaj udara, relevantnog za svaku
kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi
kreditne uslove koji će generisati dovoljno visok očekivani profit da kompenzira
nagoveštene rizike.

Banka može da vrši preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika.


Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata: 275

• analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotražilaca,


• uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘pojačanje’ kreditne sposobnosti,
• ugrađivanje u ugovoru o kreditu određenih zaštitnih klauzula,
• ugovaranje određenih vrsta kamatnih stopa (promenjivih),
• diversifikaciju kreditnog portfolija,
• distribuciju kreditnog portfolija, i
• planiranje sredstava za buduće gubitke u kreditnom portfoliju.

Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata:

• diversifikaciju kreditnog portfolia,


• veličinu pojedinačnog kredita,
• klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva),
• rezerve za pokriće gubitaka kreditnog portfolija,
• adekvatnost kapitala banke, i
• utrživost zaloge.

Naravno, neke postupke relativizacije je teško razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe


navedene grupe.

275
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-
549.

BANKE I RIZICI 233


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

9.4.1. Poboljšanje performansi investicionog portfolija banke


Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je složena upravljačka
aktivnost. Pre nego što detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja
performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li načini kojima se mogu
popraviti postojeće performanse. Naime, i ovde treba poći od davno poznatog stava:
postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam
načina da se poprave performanse u portfolio menadžmentu, pri čemu je potrebno: 276

(1) utvrditi svoju meru – definisati i analizirati, što je to što se pokušava da ‘tuče’,
odnosno da se ostvari,
(2) upoznajti svoje limite i ograničenja,
(3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje poštovati dva pravila: prvo,
kupovati relativno rastuće zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-
zarada,
(4) razviti sopstvenu investicionu strategiju,
(5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija,
(6) biti fleksibilan, jer ništa nije izvesnije od promene,
(7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno orijentisani
menadžer.

9.4.2. Generisanje profita u investicionom portfoliju banke


Hartijama od vrednosti se trguje preko tri različite tržišne strukture poznate kao:
brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i tržišno trgovanje. Za banke kao firme od
značaja je drugi i treći vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od
vrednosti, karakteristično za poslovanje sa građanima. Da kažemo i to, da je
komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ograničeno
trgovanje deonicama.

Dileri banaka generišu profit trgujući hartijama od vrednosti i porastom vrednosti


zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti potiču od trgovanja hartijama od
vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po većoj ceni (nižoj kamatnoj stopi)
nego što su kupili vrednosne papire. Odnos između prodajne (‘asked’) i kupovne
(‘bid’) cene u svakom momentu izražava razliku (‘spread’). Dileri drže zalihe hartija
od vrednosti nazvane pozicija, kao što i svaki trgovac želi da drži zalihe robe na polici
kad mušterija dođe da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod
drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler drži,
zavisi od:

• predviđenog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospeću,

276
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance,
u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts
from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow
Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.

234 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
• troškova finansiranja,
• očekivanih promena kamatne stope, i
• oblika krive prinosa.277

Što je veća predviđena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od
vrednosti, veća će biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Međutim,
zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vrše banke po
kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka – banci, ili na nivou dnevne
eskontne stope. Razlika između tržišnog prinosa hartija od vrednosti i troškova
finansiranja plaćenih banci ili trgovačkog departmenta, odnosi se na neto troškove
finansiranja (‘cost of carry’)278 ili jednostavno ‘carry’.

Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veličine očekivanog


kretanja kamatne stope. Konačno, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija
od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji utiču da dileri drže veći obim i
ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od:

(1) veće očekivane prodaje,


(2) nižih troškova finansiranja i pozitivnijih neto troškova finansiranja (‘carry’),
(3) očekivanja većeg pada kamatne stope, i
(4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa.
Ovi faktori utiču i na kompoziciju dospeća zaliha hartija od vrednosti u portfoliju
banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju više rizika nego
prva dva. Ako se stope kreću suprotno očekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu
manje pozitivna ili čak negativna, dileri mogu doživeti gorko iskustvo gubitaka na
svojim zalihama hartija od vrednosti.

9.4.3. Pasivna i agresivne menadžment strategije portfolija


Najvažnija odluka koju menadžment tim banke mora doneti je, da li će koristiti
aktivnu ili pasivnu menadžment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti.
Pasivna meandžment strategija zasniva se na tipu strategije ‘kupi i čekaj’ prema kojoj
se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koristeći pasivnu strategiju,
transakcije, administrativni i personalni troškovi investicionog portfolija su minimalni.

277
George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A.
Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672.
278
Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and
Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois,
1989. godine, str. 14.

BANKE I RIZICI 235


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Aktivna menadžment strategija uključuje učestalo trgovanje hartijama od vrednosti sa


ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menadžent strategija može uključti
trgovanje radi:279

• ostvarivanja pune prednosti očekivanog kretanja kamatnih stopa,


• preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neusklađenosti u
cenama hartija od vrednosti, i
• korišćenja sofisticiranih svoping tehnika.

Aktivna menadžment strategija rezultira u većem broju transakcija i većem obimu


administrativnih i personalnih troškova. Povećanje očekivanih prinosa mora se
balansirati nasuprot ovim povećanim troškovima. I ne samo to. Pošto se portfolio
mora restruktuirati da bi se prilagodio očekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna
meandžment strategija često uključuje i povećani rizik.
Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menadžment strategije: stil, pristup
tržištima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni
portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veličinom
portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevaziđu dodatne troškove povezane sa
aktivnim trgovanjem. One takođe, verovatno nemaju isti stepen pristupnosti tržištima
obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi održale portfolio
aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa
limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se
aktivna menadžment strategija najčešće može sresti kod velikih banaka.

Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menadžment strategiju investicionog


porfolija se ne donose automatski. Menadžment tim mora proceniti veličinu dodatnog
prinosa, a koji će generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da
pokrije dodatne troškove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospeća.
Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim
investitorima (‘institutional investors’), primenjuju se dve posebne aktivne strategije,
poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve različite situacije
na tržištu deonica.

Strategija bikova odnosi se na tržišne situacije kada se očekuje rast cena akcija i kada
te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (‘bulls’) kupuju akcije u nadi da će
njihova cena porasti u budućnosti i da će njihovom prodajom ostvariti zaradu.
Skraćeno, strategija se izražava: kupi sad, prodaj kasnije.

Druga je strategija medveda (‘bears’) i odnosi se na tržišnu situaciju kada se očekuje


pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci očekuju pad cena akcija polaze
od pretpostavke da će cene i dalje padati. Strategija se u najkraćem može izraziti:

Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The


279

Dryden Press, New York, 1985, str. 283.

236 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
prodaj sada, kupi kasnije, pri čemu će se stvoriti mogućnost kupovine većeg obima
akcija (kada njihova cena bude niža).

9.4.4. Strategije dospeća u investicionom portfoliju


Jedan od ključnih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospeća.
Odluka o dospeću mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihvaćena aktivna ili
pasivna menadžment strategija. Kompozicija dospeća portfolija uključuje presek
hartija od vrednosti u skladu sa različitim godinama dospeća. Odluka uključuje
maksimalno dospeće do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava
preko izabranog maksimuma dospeća.
Kompozicija dospeća utiče na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka može
koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospeća. Obe strategije zahtevaju
limitirani menadžmet i to:280

• strategiju merdevina, i
• strategiju tegova.

Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati


maksimalna dospeća i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u
segmente dospeća do maksimalnog dospeća. Pošto hartije od vrednosti imaju rok
dospeća, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospećem. To
rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno
specificiranog dospeća.

To možemo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u


svaki segment hartija od vrednosti sa dospećem od 1 do 10 godina. Pošto kratkoročne
hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospeća od 1 godine) za plaćanje, ta sredstva se
koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospeća od 10 godina (slika br. 9-2).

10% od
ukupnih
portfolio
sredstava

280
Ibidem, str. 284-285.

BANKE I RIZICI
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
237

Godine
dospeća
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Slika br. 9-2: Struktura merdevina investicionog portfolija

Troškovi transakcija su minimalni pri korišćenju ove strategije. Cilj strategije


merdevina je minimiziranje administrativnih troškova i istovremeno, ostvarivanje
prosečne zarade. Naime, pošto se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom
različitih dospeća, strategija rezultira na nivou prosečne stope prinosa.
Strategija tegova je druga strtategija dospeća koja se primenjuje u investicionom
portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkoročne i dugoročne hartije
od vrednosti bez investiranja u srednjoročne hartije od vrednosti. Kada se portfolio
prikaže po dospeću, investiranje je koncentrisano u kratkoročnom i dugoročnom
spektru dospeća, ocrtavajući pri tome pojavu praznina, što i opravdava naziv
strategije.

Investicioni portfolio na slici br. 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u
kratkoročni i 50% sredstava u dugoročni deo hartija od vrednosti. Kratkoročni deo je
limitiran sa dospećem do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u
hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospeća. Pošto kratkoročne hartije od vrednosti
dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospeća 5 godina. Dugoročni deo
od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25
godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom
tržištu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospeća od 25 godina. Primer na
slici 9-3 ilustruje takav slučaj i ne znači primenu bilo kog optimalnog miksa. 281

50% na 50% na
kratki rok dugi rok
10
%
5
55
% od
%
ukupni
h 1 2 3 4 5 16 17 25
281
Ibidem,portfoli
str. 286. 10
o Godine
sredst dospeća
238 ava BANKE I RIZICI
Koncept portfolio upravljanja rizicima banke

Slika br. 9-3: Kompozicija tegova investicionog portfolija

Strategija traži prodaju dugoročnih obveznica kada one dostignu srednjoročni rok
dospeća i investiranje u dugoročne obveznice na kraju segmenta dospeća. Pošto
kratkoročne hartije od vrednosti dospeju za plaćanje, one se reinvestiraju na kraju
dospeća kratkoročnog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije
tegova zavise od stepena ročne strukture kamatnih stopa tokom pojedinačnog perioda
držanja.

9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI

9.4.1. Pojam i suština vanbilansnih aktivnosti banke


Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i
ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, suština ovih promena je, da
se one dešavaju na tuđim sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju
‘ispod bilansne crte’ i da njihovi konačni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat
odnosno profit banke.

Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke.


Poslovi se obave sada, naplaćuju se prihodi, a u budućnosti, dok je posao ‘živ’, može
da dođe i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i
nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvršenja tih obaveza u budućnosti i kada banka
može snositi negativne posledice.

Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je posledica: 282

• smanjvanja ‘prostora’ za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine,


• većih zahteva regulatornih agencija za povećanje kapitala banaka.

Konkurencija među bankama na području kamatnih stopa dovodi do povećanja


pasivnih (povećanje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (povećanje obima

282
Prof. dr Uroš N. Ćurčić: Bankarski portfolio menadžment - Strategijsko upravljanje
bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo prošireno
i prerađeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.

BANKE I RIZICI 239


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
kredita), što se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto
kamatne margine. To znači, da banke moraju tražiti mogućnosti da nadoknade taj deo
prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadržali nivo
ostvarenih korporativnih profitnih performansi.

Nadoknadu ‘izgubljenih’ neto kamatnih prihoda banka može ostvariti na više načina.
Prvi je, da poveća obim poslovanja, što se neminovno dobija kao posledica gornje
aktivnosti kroz povećanje obima izvora i povećanje obima kredita. Međutim, po
pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto
kamatnog prihoda. Drugi važan način neutralisanja negativnog efekta na profit je
povećanje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora.

Ovakvi uslovi poslovanja – potreba za većim prihodima s jedne, i zahtevi


regulatorskih agencija za većim kapitalom, s druge strane, često iziskuju da se banke
uključuju u sve složenije operacije svojih komitenata i klijenata, pri čemu se povećava
broj limitirajućih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aranžmana (kreditni rizik,
rizik kamatne stope, valutni rizik).

9.4.2. Kvalitet, rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti


Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih
prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao što su: prihodi od provizije za izdate garancije,
prihodi od otvorenih akreditiva itd. Na ovaj način se ‘poboljšavaju’ korporativne
profitne performanse banke, pošto nekamatni prihodi u uslovima oštro izražene
konkurencije u visini kamatnih stopa mogu ‘smanjiti’ kamatne prihode i tako smanjiti
korporativne profitne performanse banke. Zahvaljujući prihodnom doprinosu
korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti, banka može značajno
popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavajuće profitne
performanse.

Dakle, cilj banke je da uđe u one poslove vanbilansnih aktivnosti, koje će joj doneti
visoke nekamatne prihode. Ovi poslovi su atraktivni zato što banka pri tome ne
angažuje gotovo nikakva sredstva, a prihodi mogu biti značajni. Zbog toga, ovi
poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. Međutim, ako stvari krenu loše,
ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke, koje se mogu
manifestovati kako gubicima, tako i drugim posledicama (nelikvidnost,
nesolventnost). Dakle, ne samo da banka može da ‘izgubi’ ciljni prihod ili njegov deo,
što će uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke, već može da
ima i druge, trajnije posledice po bilansnu ravnotežu (narušavanje leveridža).

Smatra se, da vanbilansne aktivnosti najčešće kreirarju dve vrste portfolio rizika i to:
kreditni rizik i rizik isporuke. Kreditini rizik se smatra najčešćom formom portfolio
rizika vanbilansnih aktivnosti. Ogleda se u neizvršenju garantovanih obaveza od strane
komitenta banke. To znači, da banka putem kredita suspstituiše, odnosno izvršava u
celini obavezu umesto komitenta, pri čemu nastaje prinudna forma kredita. Tada se
vanbilansno evidentirana garancija za plaćanje ‘pretvara’ u prinudni kredit i ‘seli’ u
bilans banke, tj. u kreditni portfolio banke.

240 BANKE I RIZICI


Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
Rizik isporuke u većini slučajeva se događa u području rizika operativne efikasnosti.
Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti, tako i u bilansnim
transakcijama. To su sledeće vrste rizika isporuke: prevara, propust evidentiranja
operacije, neizvršenja operacije, izvršenje operacije sa pogrešnim komitentom,
propust naplate dospelih iznosa, greške u kompjuterskom sistemu. Posledice za banku
mogu biti mnogobrojne: od nemogućnosti izvršenja, gubitka finansijskih sredstava, pa
čak i do gubitka reputacije.

Pored navedena dva portfolio rizika, vanbilansne aktivnosti mogu ‘kreirati’ i rizik
kamatne stope, valutni rizik, odnosno, rizik deviznog kursa, što takođe može dovesti
do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda.

BANKE I RIZICI 241


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Glava 10.

UPRAVLJANJE RIZIKOM
KREDITNOG PORTFOLIJA
BANKE

242 BANKE I RIZICI


10.1. KREDIT I KREDITNI PORTFOLIO BANKE

10.1.1. Pojam i funkcije bankarskog kredita


Nošenje sa sobom veće količine novca, odnosno srebra ili zlata pre nove ere, bio je, a i
danas je, veoma rizičan postupak. Zbog tih okolnosti i izbegavanja rizika, trgovci su
tada bili primorani da koriste potvrde o deponovanim novčanim sredstvima tzv.
certifikate, radi plaćanja robe koju su nameravali kupiti u drugim, udaljenijim
područjima ili državama. Te potvrde su davale pravo vlasniku na koga glase da može
podići određenu količinu srebra, odnosno novca na trgovačkim postajama. Primerke
ovakvih potvrda, koje su bile ispisane na glinenim pločicama, susrećemo oko 1.700.
godine pre nove ere. 283

U vreme pojave novca, uostalom kao i danas, nije bilo niti može biti neke
“ravnopravnosti” u njegovom posedovanju. Posedovanje novca u količini većoj od
potreba, omogućavalo je njegovo privremeno selenje - pozajmljivanje onima, koji ga
nisu imali dovoljno u datom momentu, a bio im je neophodan bilo za neki privredni
poduhvat ili za konačnu potrošnju. Takvu transakciju, uz određene uslove, poznajemo
pod nazivom “kredit”. 284

Međutim, “sa gledišta bankarskog poslovanja kreditom se smatra takav bankarski


posao kod koga banka daje na kredit svom klijentu određenu ugovorenu sumu novca,
a klijent se obavezuje da tu sumu vrati banci u ugovorenom roku, na ugovoreni način,
kao i da banci plati određenu naknadu u vidu kamate.” 285 Putem bankarskog
mehanizma, kredit omogućava zadovoljavanje najrzličitijih potreba građana, privrede

283
Prva pozajmljivanja prvobitnog novca uz plaćanje kamate zabeležena su u
Mesopotamiji u trećem milenijumu pre nove ere kada su se hramovi, blagajne vladara
i privatnici, bavili poslovima kreditiranja. Naročito je poznata porodica Egibi iz
Vavilona, koja je radije pozamljivalja svoja sopstvena sredstva drugima, nego što je
primala i koristila tuđe depozite. Slično je bilo i u Grčkoj, kao i u drugim
mediteranskim zemljama toga doba. Vidi o tomr detaljnije: Prof. dr Uroš N. Ćurčić:
Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi Sad, 1997., str. 25.
284
Reč kredit potiče od latinske reči “creditum” - zajam, odnosno “credo”, “credere”,
što znači verovati. Izraz kredit podrazumeva odnos - najčešće ugovoreni - između lica
ili subjekta koje je kredit dalo (kreditor) i lica ili subjekta koje je kredit uzelo
(korisnik kredita), vidi: Financijski leksikon, Informator, Zagreb, 1967.godine, strana
223-225.
285
Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje,
Treće dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983.godine, strana
288.
BANKE I RIZICI 243
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
i društva. Ovo je posebno važno sa stanovišta razvojne komponete društva u celini, ali
isto tako i sa aspekta tekućih potreba pojedinca, privrede i društva.

Ovo nije karakteristično samo za pozajmljivanje novca, kao robe nad robama, već to
mogu da budu i druge robe, stvari i usluge. Međutim, čini nam se logičnom veza
novca i kredita, jer “kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu, pa su novac i
kredit najuže povezani. Do zasnivanja kreditnog odnosa između poverioca i dužnika
dolazi iz težnje kad jedno lice, pravno ili fizičko, želi da svoja raspoloživa sredstva
najcelishodnije upotrebi ili da preko kredita obezbedi plasman svojih roba ili da obavi
neku drugu privrednu delatnost, a drugo pravno ili fizičko lice, za obavljanje određene
privredne delatnosti ili za druge svoje potrebe, nema potrebna sopstvena sredstva, te ih
pribavlja putem kredita." 286

Kredit podrazumeva više pojmova, od kojih možemo da razlikujemo: njegovu pravnu


kategoriju, njegovu monetarnu kategoriju i njegovu vezu sa pojmom “poverenja”.
Kredit kao pravna kategorija podrazumeva imovinsko-pravni odnos između dva
fizička ili pravna lica (verovnika i dužnika), u kome verovnik ustupa dužniku svoj
novac, robu, druge stvari ili usluge na određeno vreme i uz određene uslove. Kredit
kao monetarna kategorija podrazumeva međusobno dobrovoljno ustupanje odnosno
primanje kupovne snage između dva lica koje se reguliše ugovorom. Veza kredita i
“poverenja” predstavlja neku vrstu prvobitne ocene kreditne sposobnosti, kojom se
procenjuje da li neko ima dobar poslovni ugled, lično i poslovno poverenje, što je -
otkad je kreditnog odnosa - bila veoma važna činjenica da li nekom odobriti odnosno
dati kredit ili ne.287

10.1.2. Formiranje kreditnog portfolija banke


Sva raspoloživa sredstva, banka po podmirenju obaveza (izdvajanja u obaveznu
rezervu, vraćanje dospelih kreditnih obaveza i plaćanja drugih dospelih obaveza),
treba da ulaže u plasmane. To su, pre svega, kreditni plasmani i plasmani u hartije od
vrednosti, koji se jednim imenom nazivaju produktivna aktiva. Produktivna aktiva je
bitna za banku, pošto plasmani generišu prihode banci, kao što su kamatni prihodi
(kreditni plasmani i plasmani u obveznice) i prihodi po osnovu dividende (plasmani u
akcije).

Dakle, osnovna svrha kreditne delatnosti banke je ostvarivanje prihoda putem naplate
kamatne stope na odobrene kredite. Sve vrste kredita koje banka odobrava svojim

286
Ibidem, str. 289.
287
Usko sa pojmom kredita vezani su i izrazi zajam i finansiranje. Pod zajmom se
obično podrazumeva dugoročni zajam, dakle pozajmljen iznos novca na više godina.
Pod pojmom kredit obično se podrazumeva kratkoročni kredit, dakle kredit do jedne
godine. Međutim, naši pozitivni zakonski propisi ne prave takvu razliku i sve kreditne
odnose, bez obzira bili oni kratkoročni ili dugoročni, tretiraju kao kreditni tj. kao
kredit. Pojam finansiranje se najčešće dovodi u vezu sa davanjem sredstava bez
obaveze vraćanja, tzv. bespovratno ulaganje novca, koje ustvari predstavlja daleko širi
pojam.

244 BANKE I RIZICI


komitentima i klijentima, vode se u okviru kreditnog portfolija banke. Kreditni
portfolio banke podrazumeva grupu kredita ili ukupne kredite u aktivi banke, koji su
od strane menadžment tima banke klasifikovani ili struktuirani po nameni i tipu
korisnika kredita kao što su:

• komercijalni krediti,
• stambeni krediti i/ili
• potrošački krediti.

Svaka od navedenih grupa kredita može da obuhvata razne vrste kredita kao na
primer: komercijalni krediti obuhvataju kredite privredi: za povećanje obima
proizvodnje, kredite za izvoz roba i usluga, kredite za uvoz robe i usluga, zatim
kredite industrijskim preduzećima i firmama, kredite trgovini itd; kredite stanovništvu:
stambene kredite, potrošačke kredite i agrarne kredite.

Prema tome, kreditni portfolio banke podrazumeva postojanje sledećih


karakterističnih elementa:

• vrste i ročnost kredita,


• visina i struktura kamatnih stopa,
pokriće ili kolateral kredita, i
• zaštitnih kalauzula.

Kreditni portfolio može se posmatrati i kao kompleksni kreditni portfolio. Naime,


kompleksni kreditni portfolio uključuje, pored obima i strukture plasmna, i izvore
sredstava. Na strani izvora sredstava takođe je važno, da banka obezbedi adekvatne
izvore za kreditne plasmane. Mada su upravo izvori sredstava osnova koja određuje
obim i strukturu kreditnih plasmana, moguće je da se, ponekad, i deo izvora
prilagođava izraženim interesima tražilaca kredita, kako sukcesivnim pribavljanjem
izvora na tržištu novca i kapitala, tako i animiranjem novih depozitara i štediša.

Kvalitet kreditnog portfolija određuju tri ključna faktora: kapital, zarada i disciplina.
Kapital banke je važan, pošto je ključni izvor kapitala zarada banke. 288 A ključni izvor
zarade banke su prihodi od kredita. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na
respektovanje, odnosno kontrolu troškova, kreditnih gubitaka i rasta kredita. Sledeći
trošak banke, pored novca, odnosi se na plate zaposlenih i troškove uprave kreditnog
portfolija. Banka čije zarada i kapital postaju slabiji, gubi kontrolu nad rastom i
kvalitetom svog kreditnog portfolija. Kada se ovo desi u povezanosti sa eksternim

288
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 537.
BANKE I RIZICI 245
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
nepovoljnim uslovima (kao što su pet faktora kreditne sposobnosti – “five Cs”), banka
se tada može naći u finansijskim teškoćama.

Kvalitet kreditnog portfolia određuju sledeći faktori: 289 (1) potpuna naslonjenost i
usaglašenost sa strategijskim planom i kreditnom politikom banke; (2) precizno
definisani ciljevi za svaku kategoriju koji moraju da ispunjavaju određene kriterije kao
što su: specifični, merljivi, realni, relevantni, i vremenski ograničeni; (3) performanse
moraju biti merljive i uporedive sa ukupnim rizikom prisutnim u portfoliju banke; (4)
Rezultati i rizici kreditnog portfolija se moraju kontinuirano proveravati; (5) odluke se
moraju donositi u skladu sa promenama, da bi se ostvarili ciljevi i sledeće finansijske
performanse: ostvarili minimalni kreditni gubici, utvrdile cene rizika, i povećala
produktivnost.

10.1.3. Ciljevi i politika kreditnog portfolija banke


Ključni ciljevi kreditnog portfolija, o kojima prvenstveno brinu kreditni menadžeri,
odnosi se na: obim, strukturu, vrste kreditnih usluga, naplatu kredita, visunu cena i
profit, kao na slici br. 10-1.290
Kreditni
menadžment tim

Ključni ciljevi
kreditnog portfolija
Obim Naplata
Struktura Cena
Usluge Profit

Kreditni portfolio: Kreditna politika:


Koncentracija Vrsta posla
Dospeće Struktura kredita
Kamatne stope Kontrola kredita
Obezbeđenja Zakonski uslovi
Namena Usklađenost sa politikom
Trendovi i kretanja banke
Slika br. 10-1: Ciljevi kreditnog portfolija banke
U oblikovanju obima i strukture kreditnog portfolija banke, značajnu ulogu igraju
karakteristike samog kreditnog portfolija, ali i ključni elementi kreditne politike
banke. Stoga, kreditni portfolio mora respektovati odgovarajuće uticaje i uslove, kao
što su:

289
Ibidem, str. 538.

Šema sačinjena prema hipotetičnoj kreditnoj politici i ciljevima kreditnog portfolija


290

banke.

246 BANKE I RIZICI


• koncentracija,
• dospeće,
• visina kamatne stope,
• vrsta obezbeđenja kredita,
• namene kredita, i
• trendovi kretanja.

Dobar deo tih uslova obezbeđuje se preko uticaja kreditne politike kao što su: vrsta
posla, struktura kredita, kontrola kredita, zakonski uslovi, usklađenost sa politikom
banke. Ostali uslovi regulišu se planom, a kreditni menadžeri tekućim odlukama
“dopunjuju” potrebne elemente. Odnos između ovih različitih uticaja je direktan i
interaktivan. Menadžment tim i kreditni menadžeri oblikuju kreditni portfolio banke.
Na kreditne menadžere utiče opredeljenje banke izraženo kroz kreditnu politiku banke
s jedne strane, i želja za liderstvom, s druge strane. Na kreditni proces, pored kreditnih
menadžera, utiču i drugi faktori kao što je analiza kreditnog portfolija. Uticaj faktora i
kreditnih procesa pokazuje navedena slika br. 10-2.

Kreditna
Liderstvo
politika

Menadžeri
kreditnog procesa

Nezavisno Analiza
praćenje
kredita
KREDITI kreditnog
portfolija
R E Z U L T A T:
Mali gubici i
rezerve
Visok kvalitet
Slika br. 10-2: Uticaj kreditnih procesa na kreditni portfolio
prihoda
Uspešno upravljanje rizikom kreditnog portfolija putem kreditnih procesa dovodi do
pozitivnih rezultata, koji se manifestuju kao: mali gubici i rezerve i visok kvalitet
prihoda.

10.1.4. Principi kreditiranja u uslovima rizika


BANKE I RIZICI 247
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
Svi poslovi egzistiraju da bi zaradili prinos za preduzimanje rizika. Banke nisu
različite u tom respektu u odnosu na ostale poslove, i kao ostali poslovi, one su
uspešne samo toliko dugo koliko je procenjeni rizik realan i kontrolisan u okviru
definisanih limita. Odluka o kreditu je stvar personalne procene i donosi se u
kontekstu opšte kreditne politike banke, u pravcu ravnoteže između profitabilnosti i
likvidnosti. Likvidnost će padati ako su krediti dugoročniji ili rizičniji po karakteru.
Ali, istovremeno, profitabilnost bi trebalo da raste ako likvidnost opada, što izaziva
kratkoročne posledice za banku.

Pre donošenja odluke o kreditu treba imati u vidu, da ni jedan kredit nije bez rizika i
da ni jedna banka ne bi bila u stanju, da kontinuirano obavlja poslove ako nikada ne
odobri rizičan kredit. Naravno, u trenutku donošenja odluke, ako banka odluči da ne
odobri kredit, sigurno je da su razlozi jasni za donošenje takve odluke. Zato treba
imati u vidu navedene principe, koje svrstavamo u dve grupe: prva grupa (prvih
sedam) odnosi se na zajmodavca, a druga grupa (drugih jedanaest) odnosi se na
budućeg zajmoprimca. 291

Prva grupa - odnose se na zajmodavca:


• Kvalitet kredita je važniji nego korišćenje nove šanse.
• Svaki kredit trebalo bi da ima dva izlaza koji nisu povezani i ne egzistiraju od
početka.
• Karakter dužnika - ili korporacije, glavnog menadžmenta i deoničara - mora da
bude oslobođen svake sumnje, kao i njihov integritet.
• Ako ne razumete posao, nemojte odobravati kredit za njega.
• To je vaša odluka i vi se morate osećati komforno sa njom, saglasno vašoj
sopstvenoj proceni.
• Svrha kredita treba da sadrži bazu njegove otplate.
• Ako imate sve činjenice, vi ne trebate biti genije da donesete pravu odluku.

Druga grupa - odnosi se na zajmoprimca:


• Poslovni ciklus je neminovan.
• Premda je teža, procena kvaliteta menadžment tima kompanije je vitalnija nego
procenjivanje finansijskih izveštaja.
• Sigurnost kolaterala (zaloge) nije supstitut za otplatu kredita.
• Gde se uzimaju hartije od vrednosti, profesionalno i nepristrasno mišljenje
njihovih vrednosti i utrživosti mora biti dobijeno.
• Odobravanje kredita manjim zajmotražiocima je rizičnije nego odobravanje
kredita većima.
• Ne dozvoliti slabu pažnju detaljima jer i kreditna administracija može na određen
način pokvariti zdrav kredit.
• Lokalne banke treba da budu učesnici u kreditiranju lokalnih zajmotražilaca.
• Ako jedan zajmotražilac želi brz odgovor, on je: NE!

291
Roger H. Hale: Credit analysis – A Complete Guide, John Wiley & Sons, New
York, 1983, str. 213-218.

248 BANKE I RIZICI


• Ako kredit treba da bude garantovan, budite sigurni da interes garanta treba
proveriti isto tako dobro kao i zajmotražioca.
• Pogledajte, gde treba da se potroši bančin novac.
• Prvo mislite na banku. Rizik raste kada se kreditni principi prekrše.

Postoji nekoliko formi kriterija koji služe kao opšta baza za evaluiranje svih tipova
bankarskih kredita. Najpoznatiji među njima je kriterijum poznat kao tri P (“three P”):
• prikladnost aranžiranja povrata kredita (“payment”),
• validnost svrhe za koju se kredit odobrava (“purpose”, i
• sigurnost konačne naplate kredita (“protection”).292

Sigurnost naplate kredita je sadržana u prva dva kriterija, ali uključuje i dodatna
tehnička razmatranja zaštite protiv nepredviđenih okolnosti. Smatra se, da je
kreditiranje više umešnost nego nauka. Poenta je u tome, da banka ignoriše rizik ili
prinosi žrtvu razumnoj sigurnosti. Kredit za koji je jasno da je nesiguran, banka ne bi
trebalo da ga odobri. Međutim, apsolutne sigurnost nema. Ona nije čak ni najbolja
mera pouzdanosti, pa kompetentan i sa bogatom maštom kreditni referent, može često
da aranžira siguran kredit i u graničnim kreditnim situacijama.

Analiza kvaliteta kredita vrši se na dva nivoa: (a) na nivou specifičnih racio
pokazatelja: miksa kredita, dospeće kredita, racija kreditnih gubitaka i analize zarade;
i (b) na nivou limitirajućih faktora: nivoa do kojeg krediti nose rizik i da li su
dozvoljeni dodatni, kako se reflektuju na karakteristike portfolija i kreditnu politiku,
nivo do kojeg zarada na kredite značajno reflektuje veću zaradu nego konkurencija,
koja može održati veće potencijalne kreditne gubitke od rizičnijih kredita
obezbeđivanjem veće zarade.

10.2. KREDITNI RIZIK BANKE

10.2.1. Suština kreditnog rizika zajmotražioca


Rizik je neraskidiva komponenta svakog prosečnog ili normalnog kreditnog posla.
Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu
poslovanja zajmotražioca, kako bi se preventivno, ali i posledično, zaštitila od
mogućih kreditnih rizika. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogućnost ili
nevoljnost zajmotražioca da odobreni i iskorišćeni kredit može i hoće da vrati banci.
Na mogućnost i volju zajmotražioca ili korisnika kredita utiču mnogobrojni faktori,
kako oni koji su pod kontrolom zajmotražioca (endogeni faktori – delokrug

Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The


292

Dryden Press, New York, 1985, str. 285.

BANKE I RIZICI 249


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
upravljačke diskrecije i filozofije), tako i oni koji su van kontrole zajmotražioca ili
korisnika kredita (egzogeni faktori – stanje ekonomije, prirodne okolnosti).

Iako je modeliranje kreditnog rizika, odnosno njegove funkcije, relativno lako


postaviti u opštem obliku, veoma je složen proces njegovog konkretnog utvrđivanja i
merenja. Ključnu ulogu u tom procesu ima analiza i ocena kreditne sposobnosti
zajmotražioca da utvrdi.

(1) da li je i da li će biti zajmotražilac s p o s o b a n da vrati kredit kada bude


dospeo; i
(2) da li je i da li će biti zajmotražilac s p r e m a n da vrati kredit u vreme kada
kredit bude dospeo.

Praksa američkih i evropskih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je


veoma razuđena, pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu
kreditne sposobnosti zajmotražioca. U poslednjoj deceniji u tom poslu su značajno
napredovale i naše banke.

Sam pojam kreditne sposobnosti različito je definisan u literaturi, pri čemu se polazilo
i od različitih načina merenja. Ako se pođe od toga da je kreditna sposobnost
zajmotražioca ‘‘mogućnost uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita pod određenim
(ugovorenim) uslovima kreditiranja”,293 onda se kao osnovni problem postavlja
pouzdano merenje te mogućnosti uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita. Merenje
mogućnosti uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita odnosno kreditna sposobnost
zajmotražioca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotražioca, što je
predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotražioca. 294

Banka se pre odobravanja kredita mora, koliko god je to moguće, treba uveriti da je
maksimalno zaštićena od više vrsta rizika, od kojih su tri najznačajnija i proizilaze iz
sagledavanja:

karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”),


kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”)
kapitala (“capital”) = rizik vlasništva (“property risk”).

Moralni rizik se vezuje za lične osobine zajmotražioca, njegov poslovni ugled i


karakteristike menadžmenta preduzeća čiji je vlasnik ili njime upravlja. Poslovni rizik
se vezuje za kapacitet preduzeća shvaćen u dvostrukom smislu: kao stvarni
proizvodno-tehnički kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za
vraćanje duga. Poslovni rizik se često ‘pokriva’ kolateralom, što omogućava
smanjenje poslovnog rizika na kritičnim tačkama. Rizik vlasništva se vezuje za kapital
zajmotražioca. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita,
293
P.Jurković: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne
finansije, Narodne novine, Zagreb, 1980. godine, str. 206.
294
F. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik, X Aufl. Berlin, 1933. godine, str. 303.

250 BANKE I RIZICI


a u savremenim uslovima više označava odgovarajuću strukturu sredstava i izvora
sredstava zajmotražioca. 295

10.2.2. Vrste i funkcija kreditnog rizika


Kao što smo videli, u osnovi postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za
povrat glavnice ili rata glavnog duga, a druga je povezana sa plaćanjem kamate kao
prinosa na plasirana sredstva. Međutim, pojedini autori smatraju da postoji šira skala
rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita. Prema E.I. Altman-u, najvažnije
kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su:296

(1) kreditni rizik ili rizik vraćanja kredita,


(2) rizik ulaganja ili rizik kamatne stope,
(3) rizik kontribucije kreditnog portfolija,
(4) operativni rizik,
(5) rizik prevare i malverzacija,
(6) rizik sindikacije kredita.

Kreditni rizik je izražen kroz kvalitet kredita, koji zavisi od uspešnosti banke, da
“savlada” prepreke na putu sigurnosti vraćanja kredita. Naime, u celokupnom procesu
kreditiranja, samo se dve tačke smatraju uspešnim i izvesnim: prva kada se kredit
odobri, a druga kada se kredit vrati. Sve ono što se dešava između ove dve tačke je
neizvesnost i “borba” banke sa korisnikom kredita, da bi se kredit vratio o roku ili
uopšte vratio. Možda o tome može više da “kaže” sledeća slika br. 10-3, koja ilustruje
sigurnosne zone plasiranih sredstava, odnosno kredita sa odgovarajućim
obezbeđenjima sigurnosti vraćanja kredita. 297
3)Lična jemstva i založna prava

2)Sredstva iz bilansa stanja tražioca


kredita
1)Očekivani profit tražioca
kredita,
295
Vidi opširnije: Glenn G.Munn and F.L.Garcia: Encyclopedia of Banking and
Finance, Eighth Edition, Iznos
Revisedduga
and banci, kojiBankers Publishing Company,
Expanded,
Boston, 1983. godine, str. 159,je izložen
176, riziku,
191. i 229.
296
Edward I. Altman: Managingjednak je glavnici
the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook
for Banking Strategy, Edited by: Richardsa
kredita C. svim
Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John
Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str.umanjen
kamatama, 483.
297
Peter S. Rose, Menadžmentzakomercijalnih
sve depozite banaka, (naslov originala: Commercial
Bank Management), četvrto izdanje,dužnika.
prevod, MATE Zagreb, 2003, str. 534.
prihod ili novčani tok (cash
BANKE I RIZICI flow). 251

i kolateral koji se daje u zalog.


vlasnika firme ili supotpisnika kredita.
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Slika br. 10-3: Sigurnosne zone plasiranih sredstava banke

Iz navedene slike br. 10-3 je vidljivo, da neke banke preferiraju ne samo jednu
sigurnosnu zonu, kao što je to na primer kolateral, već najmanje dve, pa čak i više, tri.
Naime, primarna sigurnosna zona kredita (1) je dovoljan prihod, odnosno pozitivan
novčani tok (“cash flow”), iz koga će korisnik kredita otplaćivati kredit. Druga
sigurnosna zona kredita (2) je imovina u bilansu stanja banke, koja se može dati u
zalogu kao garancija ili likvidna imovina, koja se može prodati za gotovinu, kako bi
se obezbedile “rupe” u novčanom toku komitenta. Konačno, za firmu može da
garantuje i njen vlasnik svojom ličnom imovinom (3 zona), da bi obezbedio vraćanje
kredita.

10.2.3. Relativizacija kreditnog rizika


Izloženost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menadžment tima u tri
međuzavisne faze: 298 Prvo, menadžment tim mora identifikovati sistemske rizike koji
se smatraju karakterističnim za kreditni portfolio. U ovom sagledavanju važnu ulogu
igraju statistička i ekonomska analiza, ali često puta i veliko bankarsko iskustvo.
Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izveštavanja sa jednim brojem
odgovarajućih upravljačkih kategorija kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu
sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Treće,
menadžment tim mora odrediti različite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita
za koje veruje da postoje različite izloženosti riziku.

Banka može da vrši preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika.


Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata: 299

298
Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A.
Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.
299
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-

252 BANKE I RIZICI


• analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotražilaca,
• uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘pojačanje’ kreditne sposobnosti,
• ugrađivanje u ugovoru o kreditu određenih zaštitnih klauzula,
• ugovaranje određenih vrsta kamatnih stopa (promenjivih),
• diversifikaciju kreditnog portfolija,
• distribuciju kreditnog portfolija, i
• planiranje sredstava za buduće gubitke u kreditnom portfoliju.

Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata:

• diversifikaciju kreditnog portfolia,


• veličinu pojedinačnog kredita,
• klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva),
• rezerve za pokriće gubitaka kreditnog portfolija,
• adekvatnost kapitala banke, i
• utrživost zaloge.

Naravno, neke postupke relativizacije je teško razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe


navedene grupe. Ponašanje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika,
koji nije direktno vidljiv, reflektuje se između ostalog u kreditnoj politici banke,
kvalitetu kreditne analize banke, kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih
referenata. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti, obučenosti i
iskustva u ovim poslovima.

10.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKOROČNOG KREDITA

10.3.1. Kreditna politika i odluke o kreditu


Kreditna politika banke treba da predstavlja, s jedne strane, okvir kreditne aktivnosti
banke i, s druge strane, jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se
kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem bančine
organizacione strukture. Kreditna politika treba da je u pisanoj formi i da teži ka

549.

BANKE I RIZICI 253


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku.
Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima,
marketing i kreditnim strategijama. Kreditni portfolio kod većine poslovnih banaka
ima najveće učešće u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda
banke. Važno je da banka ima odgovarajući stručni kadar, koji će biti garancija za
odgovarajući nivo kvaliteta kreditnog porfolija i održavanje nivoa kreditnih gubitaka
sa obimom rasta kreditne aktive.

Donošenje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko


nivoa. Može se reći da ne postoji rizik odobrenja kredita, već rizik vraćanja kredita
koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita. Bitnu komponentu tog procesa čine
stručni kadrovi – kreditni menadžeri, osposobljeni za kreditnu analizu. Faze i element
donošenja odluka o kreditu u praksi američkih komercijalnih banaka dajemo grafički
prikaz na slici br. 10-4.300

Iz navedenog šematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita


vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu
deoničara (dividendu). Naime, kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za
odobravanje kredita, primarna koncentracija pažnje kreditnog referenta je usmerena na
volju i mogućnost tražioca kredita da vrati kredit. Banka će biti zadovoljna ako utvrdi
da će korisnik kredita - dužnik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog
ugovora o kreditu i da dužnik poseduje ili će posedovati sredstva za vraćanje kredita.
Proces provere prethodne volje i mogućnosti tražioca kredita i analiza elemenata
kredita (“five Cs of credit”) mogu dati odgovor na to pitanje.

300
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 458.

254 BANKE I RIZICI


KREDITNIRIZ
IK

S
pos
obn
ostp
la}
anja Vo
ljaza p
la}
anje
m

-ka
rak te r
-ka
pa cite t
-ka
pita l
- kola te ral
-u
slov i

Kre
diti p
riv
red
i Kre
diti g
ra|a
nim
a

M e
re: M ere:
- Fina
sijs
k i ra
cio - Kreditni izv
e{taj
-D u
n&B rads
tre
et -S ta
biln ostposla
2
3)
N ACIS, itd - Vlas
n i{tvo - im ov
ina
- Z-S CO RE -D rug id ug o
v i
-C RE D IT -S CO RE

PRIHVATANJE ODBIJANJE

Ce
nak
red
ita

P
rin
os Rizik
Ud
ovo
lja
v anjeza
hte
vim a
Ma
ksim
izira
njebog
ats
tva za{tite potro
{a~
a
akc
ion
ara

Slika br. 10-4: Šematski prikaz tačaka rizika u procesu odobravanja kredita

10.3.2. Kreditna analiza i ocena kreditne sposobnosti


Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotražioca je merenje rizika
ili neplaćanja odnosno nevraćanja kredita koji treba da mu se odobri. Mnogi faktori
mogu uticati da poslovanje zajmotražioca u budućnosti bude nedovoljno rentabilno ili
čak nerentabilno da zajmotražilac ostvari gubitak. Uzroci takvom poslovanju
zajmotražioca mogu biti različiti, počev od uzroka izazvanih višom silom (vremenske
nepogode, poplave, suše, grad, politički nemiri, rat), uzroka ekonomske prirode
odnosno tržišnih faktora (opšta privredna recesija, inflacioni trendovi, energetska
kriza), pa do kadrovskih faktora, kao što su planirane ili neplanirane promene
menadžmet tima, odlazak ili smena pojedinih visoko stručnih specijalista itd.

Osnovna svrha izrade kreditne analize je, da utvrdi postoji li i da li će i ubuduće


postojati volja i sposobnost odnosno mogućnost zajmotražioca da otplaćuje eventualno
BANKE I RIZICI 255
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu. Banka odnosno kreditni
referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogućnosti, koji mora preuzeti na sebe i u
slučaju da rok vraćanja kredita može biti i produžen. Odnosno, ako jedan kredit treba
da bude odobren, potrebno je precizno definisati uslove pod kojima će biti odobren.
Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji utiču na sposobnost i
mogućnost zajmotražioca da će vraćati kredit teško ili čak vrlo teško proceniti.
Međutim, tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na što je moguće realniji
način kroz pripremu finansijskih projekcija. Pri tome je od značaja kako ekonomska
prošlost i sadašnjost tako i ekonomska budućnost zajmotražioca.

Suština ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i


specifičnosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. U principu, svaki kreditni posao
ima svoje karakteristike i specifičnosti i traži poseban pristup i proveru sa aspekta
analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotražioca. Koncepcija analize kreditne
sposobnosti zajmotražioca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata
odnosno ‘five Cs of credit’. 301 Za ove potrebe mi ćemo se ograničti na kratak opis
analize ovih pet faktora, čijom konsekventnom primenom treba doći do što pouzdanije
dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotražioca. Suština analize je na
dobijanju što pouzdanijih odgovora na sledeća pitanja:

(1) Da li će zajmotražilac moći izvršavati svoje obaveze onako kako dospevaju?


(2) Da li su realna i likvidna njegova potraživanja i kurentne njegove zalihe?
(3) Da li zajmotražilac dostiže zadovoljavajući obim prodaje i u odnosu na uloženi
obrtni i fiksni kapital?
(4) Da li zajmotražilac zarađuje realnu stopu prinosa na obim prodaje, sredstava i
neto vrednosti ?
(5) Do koje granice se može smanjivati stopa profita zajmotražioca, a da se pri tom
ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao što su kamate, renta ili
otplata kredita?
(6) Koliko će se, u slučaju bankrotstva zajmotražioca, smanjiti vrednost njegove
aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori počnu snositi
gubitke po osnovu datog kreditnog posla?
(7) Da li je finansijsko stanje zajmotražioca stabilno, nestabilno ili nešto između?302

301
Klasična koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotražioca uključivala je samo
prva tri faktora tj. ‘3 Cs of credit’(‘Character’,’Capacity’,’Capital’), dok je moderna
koncepcija inkorporirala u svoju ‘formulu’ još navedena dva (‘Collateral’ i
‘Conditions’). Naravno, savremeno poslovanje preduzeća ne odvija se danas samo
unutar zemlje već i sa inostranstvom, pa se ova koncepcija proširuje i drugim
faktorima, kao što su rizik zemlje sa kojom preduzeće ima poslovne odnose (‘country
risk’) i drugo. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. Crigger: An Ocean of ‘Cs’, u The
Journal of Commercial Bank Lending, December 1975. godine, str. 2-8.
302
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall,
Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 234.

256 BANKE I RIZICI


U zavisnosti od toga da li zajmotražilac traži kratkoročni, srednjoročni ili pak
dugoročni kredit, nužno je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati
odgovarajuću vremensku dimenziju. To je naročito važno za projekciju rentabilnosti
zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vraćanja kredita. Ova projekcija zahteva
proučavanje: konkurentskih uslova, uslova ponude i tražnje i buduće perspektive grane
zajmotražioca. Isto tako, ova projekcija zahteva i pažljivu analizu njegove snage i
slabosti, kao što su: kvalitet menadžmenta, efikasnost njegove organizacije
proizvodnje, efektivnost njegovog marketinga, zdravlje njegovih zaposlenih, fizička
kondicija opreme, raspoloživost i cena radne snage, sirovina i materijala, te vrednost
bilo kojih neopipljivih stvari kao što su patentno pravo i licencni ugovori i mogućnost
eventualnih obaveza.

Primenu tehnike diskriminacione anlaize u “credit scoring” modelu možemo videti na


primeru kompanije “M”, što se vidi u pregledu br. 10-1.

Pregled br. 10-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije “M”
Karakteristike Rang Zbir Važnost Ukupna
bodova važnost
Vreme u poslu Manje od 1 godine = -2
(delatnosti) Više od 6 godina = 5 -1 1 -1
Menadžment Manje od 5 godina = 0
iskustvo Više od 10 godina = 5 5 3 15
Dug / neto Više od 2,0X = -1
vrednost racio Manje od 0,5X = 4 0 2 0
Stepen Visok stepen = 0
konkurencije Monopol = 2 1 1 1
Trgovačko Slabo = 0
iskustvo Odlično= 5 4 3 12
Uvažavanje Nisko uvažavanje = -2
menadžmenta Visoko uvažavanje = 2 1 2 2
Tok < 1 % od prodaje = -2
gotovine > 2 % od prodaje = 5 3 3 9
Ukupna važnost bodova 38

Osnovni podaci za kompaniju ”M” su: da je u poslu dve godine, njen vlasnik i
menadžer je ranije radio kao menadžer 13 godina; iz bilansa se vidi njegov
debitni/neto vrednost racio 1,2 do 1; kredite vraća uredno; a nekoliko računa je platio
sa zakašnjenjem do 30 dana; ima povoljnu ocenu menadžmenta (nije bilo bankrota);

BANKE I RIZICI 257


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona; tok gotovine USD 5 miliona za
prethodnu godinu; najviše od toga je uloženo u opremu da bi se proširio posao. 303

U navedenom primeru datom u pregledu br. 10-1. kompanija “M” dostigla je vrednost
zbira bodova 38, što pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju više od 30 bodova),
imaju jako opravdanje za kredit i odličan kreditni rizik. A granica da se može odobriti
kredit je najmanje 30 bodova. Ako je ukupan zbir bodova manji od 12, tražilac kredita
se automatski odbija. Ako je zbir bodova između 12 i 30, takvi zajmotražioci se
moraju dalje analizirati. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo sledeće
klasifikacije zajmotražioca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotražiocima je, kao
marginalnim, neophodno obezbeđenje kredita putem garancija ili akreditiva;
kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive, ali se mora
pribaviti još više dodatnih informacija; kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su
obično dobre i zadovoljavaju kreditni rizik, ali je nužan makar rutinski pregled
kreditnih informacija pre odobravanja kredita.

10.3.3. Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmiotražioca


Pošto je analiza kreditne sposobnosti zajmotražioca osnova na kojoj treba da se
zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti, neophodno je uzeti u obzir
sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud. Pri tome je neophodno analizirati sve
pojave vezane za prošlost i sadašnjost zajmotražioca. I ne samo to. Analizom treba
obuhvatiti i buduće uslove poslovnog ambijenta zajmotražioca srazmerno dužini
nameravanog perioda kreditiranja.

Stručni ljudi - kreditni referenti u američkom poslovnom bankarstvu već duži niz
godina se za pripremu odluke o kreditu služe analizom tri odnosno pet faktora kreditne
sposobnosti nazvanim ‘3 Cs of Credit’ odnosno ‘5 Cs of Credit’, pri čemu se smatra da
su prva tri bitna, a da druga dva samo upotpunjuju i proširuju analizu ekonomskog
ambijenta zajmotražioca i ukazuju na mogućnost obezbeđenja datog kredita. 304

303
Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook, Warren Gorham and
Lamont, Boston, 1989. godine, str. 4-15.
304
Brojna je američka bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori.
Njihova interpretacija je manje-više ista, samo je razlika u dubini poniranja u analizu
svakog pojedinačnog faktora. Mi ćemo se poslužiti samo onim tekstovima koji na
najbolji mogući način ili najsažetije izražavaju elemente merenja kreditnog rizika. Da
navedemo samo neke: (1) William H. Bryan: The Banker and the Credit Decision, u
knjizi: Bank Credit, Edited by Herbert V. Prochnow, Harper & Row, Publisher, New
York, 1981. godine, str. 2-4.; (2) Eduward W. Reed & Eduward K. Gill: Commercial
Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1989. godine, str. 216-221.;
(3) Steven J. Beck: Financing Leveraged Buyouts, u knjizi: The Bankers’ Handbook,
Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker,
Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, str. 743-750.; (4) Joseph F. Sinkey:
Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third
Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 495.; (5)
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community,

258 BANKE I RIZICI


Naša savremena bankarska praksa je u dobroj meri prihvatila metode analize kreditne
sposobnosti zajmotražioca prema praksi banaka u visoko razvijenim tržišnim
privredama, kao što je to SAD. U praksi američkog poslovnog bankarstva, u analizu
kreditne sposobnosti zajmotražioca obično se uključuje već navedenih pet faktora, tzv.
‘five Cs of credit’, kao što su:

(1) karakteristike zajmotražioca (‘character’) ili volja za plaćanje,


(2) kapacitet zajmotražioca (‘capacity’) ili sposobnost - mogućnost plaćanja,
(3) kapital zajmotražioca (‘capital’) ili bogatstvo dužnika,
(4) uslovi obezbeđenja kredita (‘collateral’), zaloga ili osiguranje, ako je potrebno,
(5) uslovi poslovanja zajmotražioca (‘conditions’) odnosno ekterni, ekonomski
uslovi.

Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izražava se i kao: (1) karakter,
dobar građanin (‘character’ ili ‘good citizen’), (2) kapacitet ili tok gotovine (‘capacity’
ili ‘cash flow’), (3) kapital ili bogatstvo, (‘capital’ ili ‘wealth’), (4) zaloga ili
obezbeđenje, (‘collateral ili security’) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (‘conditions’
ili ‘economic environment’). 305 Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama
rizika pokazuje pregled br. 10-2.

Pregled br. 10-2: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika


1. Karakter (‘character’) - dobar građanin - moralni rizik
2. Kapacitet (‘capacity’) - tok gotovine - poslovni rizik
3. Kapital (‘capital’) - bogatstvo - imovinski rizik
4. Kolateral (‘collateral’) - sigurnost - rizik zaloge
5. Uslovi (‘conditions’) - konjunktura - tržišni rizik

Prva četiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti plaćanja zajmotražioca, dok se


peti kriterijum odnosi na opšte uslove poslovanja u grani zajmotražioca. 306

(1) Karakter zajmotražioca

Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str.
459-460, i druga literatura, koja je korišćena u ovom radu, a nalazi se konkretno
navedena u spisku literature.

Sinkey, ibidem, str. 495.


305

Dr Boško Živković i Zorica Vidić: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduzeća


306

u američkom komercijalnom bankarstvu, Jugoslovensko bankarstvo 5/89, UBJ,


Beograd, maj, 1989. godine.

BANKE I RIZICI 259


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotražioca je dobio nešto drugačiji
sadržaj nego što se to može zaključiti iz samog izraza ‘karakter’. Naime, uže shvatanje
izraza ‘karakter’, ili pak karakteristike zajmotražioca, polazi od opisivanja njegovih
ličnih osobina stavljajući u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim
uslovima. Šire shvatanje karaktera zajmotražioca uključuje i druge elemente u analizu
za ocenu njegove kreditne sposobnosti, pa se dolazi do odvojene analize i ocene:

(1) karakteristika zajmotražioca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog


ugleda i
(2) karakteristika preduzeća kojim on upravlja kao vlasnik ili menadžer.

Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotražioca u smislu


njegovih ličnih osobina i poslovnog ugleda oboje preporučuje R. Bartles, 307 dajemo u
pregledu br. 10-3.
Pregled br. 10-3: Elementi i indikatori karaktera zajmotražioca
Elementi Indikatori
Odgovornost Osobine ličnosti menadžera - vlasnika preduzeća
Integritet Poslovna iskustva sa zajmotražiocem: sopstvena iskustva i
iskustva njegovih najvažnijih kupaca i dobavljača
Tačnost Blagovremenost izmirenja obaveza
Doslednost Stanje poslovnih knjiga (ažurnost, preglednost, pouzdanost)

Što se tiče karaktera preduzeća, u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja


preduzećem bez obzira ko je vlasnik, sa stanovišta kreditne sposobnosti važniji je
karakter preduzeća od karaktera pojedinca kao menadžera ili vlasnika preduzeća. Zato
se pod izrazom ‘karakter’ nastoje otkriti osobine preduzeća kao što su: (1) poslovna
reputacija, (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status.
Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduzećem
dobijaju procedurom finansijske analize. Ispitivanje kvaliteta upravljanja preduzećem
zasniva se na proveri nekoliko ključnih elemenata funkcionisanja menadžmenta u
preduzeću kao što su: (1) sposobnost da formuliše i realizuje razvojnu i tekuću
poslovnu politiku, (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menadžmenta preduzeća i
(3) lična i kolektivna sposobnost menadžmenta za donošenje i realizovanje
strategijskih odluka. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotražioca su:
neposredni intervjui sa menadžment timom preduzeća, uvid u poslovne knjige i
intervjui sa najvažnijim poslovnim partnerima preduzeća.

(2) Kapacitet zajmotražioca


Pod kapacitetom zajmotražioca se podrazumeva njegova sposobnost da otplaćuje -
vraća odobreni i uzeti kredit. Po nekim autorima, kapacitet zajmotražioca kao faktor

307
R.Bartles: Credit Management, The Ronald Press Company, New York, 1967.
godine, str. 312-318; i Ranko Jelić: Rizici u poslovnim bankama, analiza i regulisanje,
Beograd, 1988. godine, magistarski rad, strana 38-39, preuzeto iz: Rizici u
bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljević, Fokus, Beograd, 1990.
godine, str. 33, 35. i 36.

260 BANKE I RIZICI


kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvoznačnom smislu: (1) kao proizvodni
kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet. 308 Međutim, veći broj autora smatra da je u
analizi kapaciteta preduzeća poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri
očekivanim neto tokom gotovine (‘net cash flow’). Naime, banku kao kreditora
prvenstveno interesuje da li će zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li
će moći u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vraćanje kredita bez
narušavanja i ugrožavanja dostignutog nivoa poslovanja. Zajmoprimac može vratiti
kredit banci koristeći jedan od sledećih izvora: (1) ostvarenu dobit, (2) prihod ostvaren
prodajom aktive, (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od
drugih kreditora. Za analizu kapaciteta preduzeća kao faktora kreditne sposobnosti
važno je obezbediti odgovarajuće informacije. Za analizu kapaciteta zajmotražioca,
važnu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu br. 10-4.

Pregled br. 10-4: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotražioca


Elementi Indikatori
Dobit Obim prodaje
Margina profita - dobiti
Buduća dobit Obim posla i njegova priroda
Postojeći dug Lokacija
Struktura troškova Licence i marke proizvoda
Tržišna reputacija preduzeća
Kvalitet upravljanja
Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju
Kratkoročni i dugoročni dugovi
Operativni troškovi
Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine, već i druge zahteve ovog
priliva. Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi, na primer plate ili porez, apsorbuju
projektovani priliv, mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vraćanje kredita.
Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili više preostalih nabrojanih mogućnosti
za vraćanje kredita.

(3) Kapital zajmotražioca


Kapital zajmotražioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku
vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine
vlasnika, a dobija se tako što se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne
obaveze (pasiva). Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotražioca i u
određenom obimu je indikator uspeha u prošlosti. Pri tome treba imati u vidu da je
merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja

308
R. Jelić, ibidem, str. 38.

BANKE I RIZICI 261


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
specifičih sredstava (aktive). Pri tome treba biti obazriv pošto obično knjigovodstvena
vrednost ne reflektuje tržišnu vrednost. Za analizu kapitala važno je korišćenje
elemenata i indikatora navedenih u pregledu br. 10-5.

Pregled br. 10-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotražioca


Elementi Indikatori
Fizička aktiva Sopstvena neto imovina
Kapitalna ulaganja Kamata na planirana ulaganja
Najvažniji kreditori
Likvidaciona vrednost
Troškovi konfiskacije

U posebnim slučajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza


kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa
rutinske proširuje na analizu strukture realne aktive zajmotražioca (zalihe materijala i
gotovih proizvoda, potraživanja, oprema, zemljište) i da se tako obezbedi naplata
kredita u slučaju likvidacije firme.

(4) Uslovi obezbeđenja kredita


Obezbeđenje kredita (‘collateral’) ima za svrhu pokriće ‘slabih’ tačaka kreditne
sposobnosti preduzeća - zajmotražioca. Kolateral se može odnositi na bilo koja
pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotražilac raspolaže kao specifičnom zalogom
radi obezbeđenja vraćanja kredita. Založna aktiva se ponekad dopunjava ili premešta
na korišćenje kod supotpisnika radi garantovanja vraćanja kredita. U tom slučaju
banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotražioca i supotpisnika.

Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspešno obavljanje posla, a ocena
kreditne sposobnosti je pokazala da preduzeće zajmotražilac ima jednu ili više
uočenih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se može “pojačati”
odgovarajućim kolateralnim pokrićem. Slabe tačke mogu biti izražene kao:
nedovoljna raspoloživost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili
nepovoljne konjunkturne situacije.

To znači da u normalnim uslovima, kad je kod preduzeća utvrđen i projektovan visok


stepen kreditne sposobnosti i da se ne uočavaju ‘slabe’ tačke koje bi iziskivale
određena ‘pojačanja’, nema ni potrebe za dodatnim pokrićem kreditnog rizika
kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog
zajmotražioca, što će uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim
obezbeđenjem vraćanja kredita.

(5) Uslovi poslovanja zajmotražioca


Uslovi poslovanja preduzeća odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno
konjunkturu309 u kojoj preduzeće posluje ili na prilike zaposlenosti u preduzeću. Važno

309
Konjunktura je latinski izraz i znači: a) sticaj okolnosti, a u običnom govoru: dobra
prilika za zaradu, b) sva obeležja koja karakterišu tržišnu privredu, a odnose se na:
kretanje ponude i tražnje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju

262 BANKE I RIZICI


je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u
okviru kojih zajmotražilac posluje, ekonomske projekcije u periodu vraćanja kredita i
druge karakteristike budućeg dužnika koje čine njegovu posebnu osetljivost na
fluktuacije u ekonomiji.

Što je period vraćanja kredita duži, to su manje mogućnosti za realno sagledavanje


trendova budućih tržišnih kretanja u sredini u kojoj preduzeće posluje. Za kratke
rokove vraćanja kredita relativno je lakše sagledati trendove budućih promena i
njihove efekte na poslovanje preduzeća. Problem postaje još složeniji ako se radi o
delatnostima koje podležu sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduzeća.

U slučaju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i dužnik odbije saradnju
sa bankom da reši poteškoće, tada je potrebno ući u posed kolaterala ili kapitala i
prodati ga da bi se izmirile obaveze. Međutim, to je poslednja mera. Bančin posao je
kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca. 310
Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i često rezultiraju finansijskim gubicima,
a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (‘goodwill’). Svrha kolaterala je da obezbedi
jaču pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospeća.

10.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti


Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotražioca koriste se kako interni podaci o
zajmotražiocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotražiocu kojima ne raspolaže
banka već razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i
informacija koje o zajmotražiocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim
izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet zajmotražioca ‘osvetlio’ sa više aspekata
i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci važni i bitni za
sagledavanje stanja zajmotražioca, one ipak moraju biti ‘verifikovane’ kroz zajednički
razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menadžment tima firme
zajmotražioca. Smatra se da je sadržina takvog intervjua manje-više tipična i da se
uglavnom svodi na dobijanje odgovora na sledeća pitanja: 311

(1) razlozi zbog kojih zajmotražilac traži kredit;


(2) razlozi zbog kojih traženi kredit odgovara poslovnoj politici banke;
(3) dokazi o sigurnosti kreditnog posla;

itd. Vidi: Bratoljub Klaić: Riječnik stranih riječi, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783.
310
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.

Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljević, Fokus, Beograd,


311

1990. godine, str. 38.

BANKE I RIZICI 263


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
(4) informacije o kontinuitetu rasta zajmotražioca;
(5) informacije o kompetetnosti menadžmenta zajmotražioca;
(6) informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa preduzeća;
(7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduzeća sirovinama i
reprodukcionim materijalom;
(8) informacije o konkurentnom položaju preduzeća u grani, i
(9) informacije o planovima razvoja zajmotražioca.

Proces kreditne analize i korišćeni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita


(privreda, stanovništvo). Analiza finansijskih izveštaja je verovatno najčešće korišćena
tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi
pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotražioca. Ali, za takvu svrhu
neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izveštaja i informacija zajmotražioca.
Takvi podaci se obezbeđuju procedurom obavezne revizije bilansa preduzeća. Drugi
bitan uslov je dovoljna raščlanjenost bilansnih podataka, što dobrim delom zavisi i od
kvaliteta bilansnih šema i kontnih planova koje propisuje država.

Pored podataka koji se obezbeđuju od zajmotražioca putem intervjua, zatim iz


izveštaja i analiza preduzeća i podataka banke o preduzeću, korisno je imati i
određene eksterne podatke i izveštaje, koje vode i izrađuju nezavisna kreditna
udruženja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u
SAD. Kreditna udruženja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog
udruženja kreditora, koje finansira istraživanja i utvrđuje standarde u analizi kreditne
sposobnosti.

Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove opšteg ili specijalizovanog


profila delatnosti, koje prikupljaju i saopštavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih
informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije
dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najvećih kreditnih agencija Dun &
Bradstreet (skraćeno: D & B)312 zasniva svoje poslovanje na izveštajnim podacima i na
sopstvenim analitičkim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B
Kompanija obezbeđuje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost plaćanja,
adekvatnost kapitala i statističke podatke o racijima finansijskih performansi
rejtingovanih kompanija.

10.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti


Pored već navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata
banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotražilaca koriste se i određeni
finansijski raciji zajmotražilaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine
sačinila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se “14 važnih racija”. 313

312
Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York,
1990. godine, str. 208.
313
Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth
Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine,
str. 811.

264 BANKE I RIZICI


Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su korišćeni za banke, osiguranje,
rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u
bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital
prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima.

Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u, 314 najčešće su u upotrebi četiri grupe
finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotražioca: likvidnost,
aktivnost, leveridž i profitabilnost. Uz dodatak još nekoliko u okviru dve grupe,
navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe:

1. Likvidnost
1.1. Tekuća aktiva : tekuća pasiva
1.2. Tekuća aktiva - zalihe : tekuća pasiva

2. Aktivnost
2.1. Potraživanja x 360 : godišnja prodaja na kredit
2.2. Cena koštanja prodate robe : prosečne zalihe
2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital
2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva
2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva

3. Leveridž
3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva
3.2. Ukupan dug : deonički kapital
3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno plaćena kamata
3.4. Prihod raspoloživ za pokriće fiksnih obaveza : fiksne obaveze

4. Profitabilnost
4.1. Bruto profit : neto prodaja
4.2. Neto profit posle poreza : prodaja
4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva
4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost

Navešćemo u najkraćim crtama samo ono što je najvažnije za svaki od navedenih


racija kao metoda kreditne analize. 315 (1) Racija likvidnosti (‘liquidity ratios’) su

314
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 477.
315
Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The
Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
BANKE I RIZICI 265
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
indikatori sposobnosti preduzeća - zajmotražioca, u izvršavnju njegovih tekućih
obaveza. Reč je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u širem, i drugog u užem smislu.

(1.1.) Tekući ili opšti racio likvidnosti (‘cuurent liquidity ratio’) izražava se odnosom
obrtnih sredstava prema tekućim obavezama. To je pokazatelj raspoloživosti obrtnih
sredstava preduzeća zajmotražioca u odnosu na tekuće kratkoročne obaveze. U
američkoj praksi se smatra poželjnim da odnos tekućih obrtnih sredstava prema
tekućim kratkoročnim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u američkoj
praksi popularno naziva ‘pravilo palca’ (‘rule of tumb’), treba uzeti dosta uslovno, što
zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduzeća. Inače, visok
pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuviše
nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduzeća.

(1.2.) Racio likvidnosti u užem smislu (‘quick ratio’ ili ‘acid test ratio’) predstavlja
oštrije merilo likvidnosti preduzeća zajmotražioca i izražava se odnosom obrtnih
sredstava umanjenih za zalihe prema tekućim obavezama. Oštrina ovog pokazatelja je
u relativnom težem pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj
vrednosti, što je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom slučaju poželjnim
se smatra odnos 1:1, pri čemu treba voditi računa da će kvalitet pokazatelja zavisiti od
mogućnosti naplate potraživanja i rokova u kojima dospevaju obaveze.

(2) Racija aktivnosti (‘aktivity ratios’) pokazuju efikasnost korišćenja raspoloživih


sredstava u ostvarivanju prihoda preduzeća. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na
odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema ostvarenom prihodu preduzeća.
Izložićemo ukratko suštinu četiri grupe ovih pokazatelja.

(2.1.) Prosečni period naplate (‘average collection period’) je odnos neto potraživanja
od kupaca prema godišnjem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja
prosečan period izražen u danima, u kojem se vrši naplata potraživanja od kupaca.
Poredi se na nivou grane i uočavaju odstupanja. Odstupanja na niže ukazuju na
relativno duže kreditiranje kupaca, što treba da ima svog odraza na prihod, troškove i
dobit.

(2.2.) Koeficijent obrta zaliha (‘inventory turnover ratio’) ocenjuje likvidnost


postojećih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha može rezultirati iz slabih prodajnih
napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta.

(2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (‘net working capital turnover ratio’) meri
adekvatnost obrtnog kapitala za podršku prodaje. Dok visoka stopa obrta uopšteno
pokazuje efikasnost korišćenja obrtnih sredstava, previše velika stopa može biti signal
budućih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha će dovesti do porasta
koeficijenta obrta obrtnog kapitala, međutim buduća prodaja mogla bi biti ugrožena da
promtno izvršava porudžbine. Esktenzivno korišćenje kratkoročnog duga će takođe
dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala.

and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na
640-649.

266 BANKE I RIZICI


(2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (‘fixed asset turnover ratio’) je finansijska
mera korišćenja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za
podršku novčane jedinice prodaje. Što je veći koeficijent, to je veća efektivnost
korišćenja fiksne aktive.

(2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (‘total asset turnover ratio’) je pokazatelj
prodajnog autputa po novčanoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje
adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme.

(3) Raciji finansijskog leveridža ili poluge (‘financial leveradge ratios’) su koeficijenti
za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga.

(3.1.) Stopa zaduženosti (‘debit ratio’) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbeđenih
od kreditora. Ponekad pokazuje drugačije odnosno indicira moguću zaštitu kreditora
od pogoršanja vrednosti aktive.

(3.2.) Odnos ukupnog duga prema deoničkom kapitalu (‘debit to equity ratio’) je
pokazatelj zaduženosti na novčanu jedinicu deoničkog kapitala.

(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (‘interest coverage ratio’) pokazuje odnos


zarade pre poreza prema ukupnoj plaćenoj kamati.

(3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (‘fixed charge coverage ratio’)


pokazuje odnos raspoloživog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza.

(4) Raciji profitabilnosti (‘profitability ratios’) reflektuju sposobnost menadžmenta da


koristi resurse firme u generisanju profita.

(4.1.) Stopa marže bruto profita (“gross profit margin ratio”) je najvažniji element u
određivanju konačnog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji potiče od
prodaje proizvoda prema troškovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini)
prodate robe.

(4.2.) Stopa marže prinosa (‘net profit margin ratio’) pokazuje odnos neto profita
prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na
novčanu jedinicu vrednosti prodaje.

(4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (‘return on investment - total assets – ratio’) je
pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva.
Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno angažovanim sredstvima.
BANKE I RIZICI 267
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

(4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (‘retun on stockholders equity ratio’) je


merenje efikasnosti menadžmenta u odnosu na deonički kapital. To po mnogima
predstavlja konačni kriterijum efikasnosti menadžmenta. Pojedinci obično ulažu u
poslove sa anticipacijom da će ulaganja generisati prinos koji će prevazići druge
otvorene moguće opcije.

10.3.6. Rizik naplate odobrenog kredita


Kaže se da banka ‘nikad’ ne odobrava loš kredit, kredit postaje loš samo posle
odobrenja. Pošto banka putem kreditiranja obezbeđuje glavni izvor prihoda, važno je
da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih održava na relativno maloj margini,
kako bi mogla da ostvari zadovoljavajući profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje
da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja dužnika, kako bi blagovremeno
mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod dužnika
javlja kriza gotovine i dužnik nije u mogućnosti da raspoloživom gotovinom
podmiruje operativne potrebe i izvršava dospele obaveze.

Dakle, kad je kredit već odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa računa
banke na svoj račun odnosno kad je kredit iskorišćen, jedan od primarnih zadataka
kreditnog referenta je praćenje poslovanja zajmoprimca i procena određenih događaja
i promena u ponašanju menadžmenta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu
biti interesantne za banku pre nego što nastanu problemi vraćanja kredita: 316

(1) promene u menadžmentu dužnika (odlazak ključnog čoveka firme ili pak ključni
čovek iz prodaje);
(2) promene u ličnim navikama i običajima postojećeg menadžment tima dužnika,
kao što su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja;
(3) promene u trendu industrije, kao što je pad tražnje određene robe, pad kupovne
moći potrošača;
(4) pojava nove konkurencije u industrijskom rastu može da prouzrokuje smanjenje
prodaje i pad profitabilnosti.
(5) pogoršanje u celoj ekonomiji može ‘pretvoriti’ jedan dobar kredit u loš kredit
usled inflacije, recesije;
(6) rapidan rast poslovanja - ekspanzija takođe može voditi dužnika u probleme (kod
buma prodaje, nerealno povećanje kapaciteta);
(7) promene državne regulative može da prouzrokuje probleme u slabljenju
konkurentnosti u industriji.

Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati teškoće kod dužnika i važno je da ih


banka “otkrije” pre početka vraćanja kredita. Međutim, kad problemi nastanu i kad se
počnu reflektovati na vraćanje kredita, banka pri tome treba imati na umu važne

316
Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi:
The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I.
Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.
658.

268 BANKE I RIZICI


sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naročito manifestuje prilikom
kašnjenja odnosno prekoračenja roka vraćanja kredita i pri tome se treba truditi da se
postupa na sledeći način:

(1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (dužniku) da se oseća da je samo jedan od


mnogih delinkvenata. Pokušajte da izazovete određeni stepen saradnje sa
dužnikom.
(2) Kad dužnik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determinišite razlog.
(3) Sačinite plan akcije za saradnju sa dužnikom za servisiranje duga u budućnosti.
(4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) dužnika.
(5) Izbegavajte preteća pisma (izveštaje) dužniku.
(6) Kontaktirajte dužnika na najpodesniji način.
(7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog plaćanja rate po ugovoru, već to
smatrajte kao rutinsku stvar. 317

Ako situacija zahteva preduzimanje fizičkog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka


treba da bude izvršena odmah. Svako kašnjenje može prouzrokovati korišćenje prečeg
prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti sledeći: 318 kontinuitet
poslovanja, likvidacija posla ili izbor bankrotstva.

10.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGOROČNOG KREDITA

10.4.1. Neizvesnost u donošenju dugoročnih odluka


U savremnim tržišnim uslovima, gde je složenost donošenja odluka o odobravanju
kredita sve veća i gde se vrše sve kompleksnije pripreme za njihovo donošenje i u
uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve više izražene za
investicionu aktivnost i za dugoročne kredite, težište razmatranja banke po zahtevima
za dugoročne kredite se sve više pomera na ocenu o valjanosati investicionih
programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotražioca.

Dugoročno kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno veći stepen rizika u odnosu na
kratkoročno kreditiranje privrede. Poznato je da se sa povećanjem perioda na koji se
kredit odobrava povećava i stepen rizika povraćaja kredita. Teško je odrediti granicu

317
Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 416.
318
WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi:
The Bankers’ Handbook, str. 662-666.

BANKE I RIZICI 269


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja
faktora u okruženju je takva da treba računati uz ma kakva predviđanja, da će doći do
korenitih tehnoloških promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog
investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Suština sagledavanja
dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom stručnom analizom i
ocenom investicionog projekta rizik ublažI, odnosno da se uticaj elemenata
neizvesnoti locira u prihvatljive granice.

Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora važno sagledavanje


kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkoročne i posebno dugoročne, tako i
validnosti investicionog projekta. Čak je poenta na valjanosti investicionog projekta,
pošto njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u budućem
periodu iz koje će se obezbediti vraćanje dugoročnog kredita. Smatra se da brojni
faktori utiču na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su
veći: 319

(1) ako je vek investicionog projekta duži,


(2) ako je vrednost investicionog projekta veća,
(3) ako je tehnologija investicionog projekta složenija,
(4) ako je reč o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije (na
primer: elektronika),
(5) ako je proizvodni asortiman veći, visoko supstituivan drugim proizvodima i ima
visoko elastičnu tražnju,
(6) ako je privredna stabilnost zemlje manja, i slično.

Mada je u ovom složenom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nužan


određeni redosled aktivnosti, nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve
eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i
investicionog projekta. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva, da je investitor
kreditno sposoban i da je dobar projekat; druga, da je investitor kreditno nesposoban,
a projekat dobar, i treća, da je investitor kreditno sposoban, a da je projekat loš.
Teoretski je moguća situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban
i da je projekat loš, pa je i ne uzimamo u obzir.

Sa stanovišta banke je važno da se prilikom konkretnog investicionog zahvata, pri


kome se računa na kreditna sredstva banke, uzmu u obzir tri aspekta:

(1) mogućnosti banke da prati konkretan investicioni projekat,


(2) kreditna sposobnost investitora, naročito njena dugoročna dimanzija,
(3) validnost konkretnog investicionog projekta.

Svi navedeni aspekti zahtevaju višedimenzionalnu, detaljnu stručnu analizu, kako bi


se u krajnjoj konsekvenci donela odgovarajuća odluka: prihvatiti investicioni projekat

Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljević, Fokus, Beograd,


319

1990. godine, str. 46-47.

270 BANKE I RIZICI


i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit pošto je analizom
projekta ocenjeno da ne obezbeđuje dovoljnu sigurnost povraćaja uloženih sredstava.

10.4.2. Suština kreditne sposobnosti investitora


Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti
zajmotražioca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotražioca. Egzaktno
utvrđivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u dužem budućem
periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. U cilju zadovoljavanja
ovih kriterija, smatra se da je korisno da ovaj složeni posao banke obave u tri dela:

(1) u prvom delu se putem opštih metodoloških pristupa formira gruba slika
performansnosti i kreditne sposobnosti investitora, koja je u dobrom delu
standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter;
(2) drugi deo je znatno složeniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu
očekivanih finansijskih, ekonomskih i društvenih efekata predloženog projekta;
(3) treći deo predstavlja sintezu analitičkih ocena prva dva dela, tj. ocene kreditne
sposobnosti invstitiora i očekivane performansnosti predloženih projekata, kojom
se dolazi do elemenata za formulisanje konačne kreditne odluke i izbora najboljeg
investicionog projekta. 320

U okviru prve grupe indikatora, tj. kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira
se analiza profitabilnosti, kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije
bilansa. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspešnosti
njegovog poslovanja. Kod novih preduzeća ne postoji takav indikator i zbog toga se
ulaganja smatraju izuzetno rizičnim. Fizionomija, struktura i adaptabilnost poslovne
strategije i politike su takođe dobri indikatori performansi zajmotražioca. Konačno,
stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor
za naplatu plasiranog zajma.

Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen


konkurentnosti na tržištu, nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta,
stepen promenljivosti uslova privredne grane, sposobnost adaptacije, stepen inovacija i
timsko kreiranje poslovnih poduhvata. Treća grupa indikatora pokazuje stopu rasta
obima preduzeća u proteklom periodu, stepen likvidnosti i solventnosti, sposobnost
servisiranja dugova i otplatne mogućnosti i stepen zaštićenosti od strane države. Pri
tome se naročita pažnja posvećuje analizi determinanti uspešnosti, razvoja i tržišne
propulzivnosti investitora. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotražioca treba
sagledati kadrovske resurse, razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora.

320
Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 366.

BANKE I RIZICI 271


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se


testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o
zajmu preko indikatora kao što su:321

(1) sposobnost apsorbovanja odgovarajućeg obima i uslova kredita,


(2) obim slobodne, nevezane aktive preduzeća,
(3) stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema,
(4) sposobnost investitora da realizuje i izvršava osnovne odredbe ugovora,
(5) stepen opterećenosti obavezama izvan ovog ugovora,
(6) adekvatnost raspolaganja licencama, patentima, zaštitnim znakovima, ostalim
poslovnim pravima i pozicijama (‘goodwill’), kao garancija za prosperitet
uspešnog poslovanja,
(7) rizik poslovnih promašaja i gubitaka po osnovu već ranije sklopljenih aranžmana
investitira,
(8) realnost finansijskog izveštaja u pogledu imovinske pozicije,
(9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza,
(10) založna sposobnost,
(11) periodično izveštavanje banke o bilansnim stanjima,
(12) održavanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava,
(13) nadzor poslovnog integrisanja investitora,
(14) ograničavanje novog zaduživanja preduzeća,
(15) sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva.

Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti


investitora odnosno zajmotražioca. Zajedno sa procenom validnosti investicionog
projekta, mogu činiti pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja
odnosno za odobravanje dugoročnog kredita. Dakle, sledeći važan posao banke
usmerava se na analizu, vrednovanje, rangiranje i izbor investicionog projekata
koristeći se pri tome određenim metodama, postupcima i kriterijumima.

10.4.3. Metode procene kreditne sposobnosti investitora


Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili više neizvesnim
pretpostavkama. To se izražava stepenom neizvesnosti dešavanja određenih događaja
u budućnosti koju pokriva period otplate investicije. Cilj je da se sa što više elemenata
sagledaju uslovi i mogućnosti efektivnosti investicije. Stoga se procena sposobnosti
investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i
njegovu sposobnost za vraćanje dugoročnog kredita. Smatra se da, sa stanovišta
preduzeća, donošenje ekonomskih odluka ima tri ključne ekonomske implikacije: 322

(1) investiciona odluka (ekonomski motiv),


(2) finansijska odluka (novčano praćenje aktivnosti),

321
Ibidem, str. 368.

G.T. Stevens, Jr.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments, John
322

Wiley and Sons, New York, 1979. godine, str. 1-3.

272 BANKE I RIZICI


(3) dividendna odluka (motiv zarade).

Pri tome, osnovni ili primarni ciljevi preduzeća su: dugoročni, da maksimizira dobit
odnosno dividendu deoničara i da maksimizira tržišnu vrednost deonica, i kratkoročni,
da održava kontinuitet proizvodnje i prodaje. Kvantitativni pristupi omogućuju
poboljšanje kvaliteta odlučivanja, odnosno u funkciji su jačanja pristupa kvalitetu. U
tom pravcu ćemo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vraćanja
dugoročnog kredita.

Metode za procenu sposobnosti vraćanja dugoročnog kredita odnosno rapoloživosti


sredstava za vraćanje dugoročnog kredita su:323

(1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (‘funds available
to service additional term loans’),
(2) izveštaj o toku gotovine, izvorima i korišćenju (metoda ‘cash flow’),
(3) koncept pokrića celog perioda otplate kredita (‘the years’ coverage concept’).

(1) Metoda FATSATL (‘Funds Avalilable To Service Additional Term Loan’) je


pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspoloživih za servisiranje
otplate dodatnog duga. Formula se može predstaviti na sledeći način:

Zarada posle poreza (ATX)


Plus: Negotovinki troškovi (amortizacija, depresijacija i promene u odloženom
porezu (NCC)
= Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC)

Minus: Dividende (ako je normalno plaćena zajmotražiocu) (D)


Minus: Izdaci za fiksni kapital (obično kupovina male opreme - krupna oprema
trebala bi se sama finansirati) (FX)
Minus: Tekuća dospeća dugoročnog duga koji je već u knjigama
(CMLTD - AOB)
Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) (∆ INT)
Minus: Povećanje obrtnog kapitala (tj. na stalnom nivou prometne aktive ili
neto razlika između tekućih sredstava i tekućih obaveza) (∆ WC)
= SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA

Donald S. Redding: Longer Term Lending, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third
323

Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls I. Walker, Dow
Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 689-693.

BANKE I RIZICI 273


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
FATSATL = (ATX + NCC) - D - FX - (CMLTD - AOB)- ∆ INT - ∆WC
Formula sa skraćenicama izgleda ovako:

Za izbor pojedinačnog projekta treba imati u vidu sledeće grupe kriterija: (1)
marketing kriterije, (2) tehničke kriterije, i (3) finansijske kriterije. 324

Marketing kriteriji polaze od tržišta odnosno od potreba kupaca i potrošača budućih


proizvoda i usluga, koje su projektom definisane kao finalni outputi. Pored fizičkih
karakteristika budućeg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti, veoma su važni
projektovana visina cene proizvoda i usluga i budući kanali prodaje na koje se
projekat oslanja. Ne malu pažnju zaslužuje i način komunikacije sa budućim kupcima
i potrošačima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing
miksa novog projekta. Bez sagledavanja tržišne dimenzije ne mogu se očekivati
zadovoljavajući efekti profitabilnosti.

Pored navedenih elemenata marketing kriterija, važno je da projekat ispuni i određene


tehničke i finansijske kriterije. Među najvažnije tehničke kriterije spadaju vrsta
tehnologije i njena koncepcija, koje omogućavaju proizvodnju savremenog,
funkcionalnog, kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektujući raspoložive
materijalne, ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju. Srž finansijskog
kriterija može se najlakše izraziti preko koncepta toka gotovine, 325 koji se može
predstaviti i sledećom relacijom: neto profit + depresicijacija - porast potraživanja -
porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine.

(2)Koncept toka gotovine u pet faza (‘cash flow concept’) 326 može se predstaviti kao
jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. Cilj je ostvariti pozitivan neto tok
gotovine, kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita, što prikazuje slika
br. 10-5.327Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine, potrebno je
detaljnije sagledati komponente upravljanja procesom toka gotovine, koje čine: (1)
potraživanja, (2) prodajni uslovi, (3) kreditna politika, (4) zalihe, (5) kvantitativna
kontrola i (6) računovodstveni metod. 328

324
The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 399.
325
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 497.
326
Bryan E. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the
Independent Businessman, Chilton Book Company, Rander, Pa., 1981. godine, str. 6.
327
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 472.
328
Ibidem, str. 18-87.

274 BANKE I RIZICI


Procena primanja gotovine:
- prodaja za gotovinu
PRVA FAZA - naplata putem ra~una
- drugi priliv gotovine

- minus

Procena tere}enja gotovine:


- kupovina materijala
- operativni izdaci
DRUGA FAZA - pla}anje duga
- dividende

=jednako

Neto tok gotovine:


TRE] A FAZA +neto priliv gotovine
- neto odliv gotovine

+plus ili - minus


Saldo gotovine
^ETVRTA FAZA
Ako je

Iznad minimuma ili Ispod minimuma ili


PETA FAZA umanjenje salda gotovine: umanjenje salda gotovine:
- otplata duga - pozajmljivanje novih
- investiranje vi{ka sredstava

Slika br. 10-5: Faze u procesu toka gotovine

(3) Koncept pokrića celog perioda otplate kredita (‘the years coverage concept’) je
treći pristup koji uzima u obzir ukupan dugoročni dug dužnika, dodajući mu
odgovarajuće troškove finansiranja i deleći dobijeni iznos merama toka gotovine.
Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug. Ako je broj godina pokrića
u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina, onda se
može zaključiti da preduzeće može naći finansiranje kod neke banke, pošto je to
dugoročni kredit sa rokom koji banke odobravaju.

BANKE I RIZICI 275


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi, koji podrazumeva razmatranje
uključenja tekućeg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine
idući unazad otprilike pet godina i idući unapred pet; ako neko koristi tu istu kamatnu
stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko prošlih godina pod normalnim uslovima korišćenja
bankarskog kredita, onda se može zaključiti da dužnik ima dovoljno uslova za kredit:
drugi, koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine
smatraju diskrecionim i da nisu uključeni u koeficijent pokrivenosti.

10.4.4. Analiza i selekcija investicionih projekata


Ograničeni proizvodni, ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu, objektivnu
i brižljivu analizu, ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. Cilj je da se
izborom projekata omogući racionalno korišćenje postojećih resursa i ostvare
najpovoljniji finansijski, ekonomski i društveni rezultati. Da bi se to u praksi ostvarilo,
primenjuju se određeni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata, koji
mogu biti: bankarski, razvojni i društveni.

Bankarski ili klasični pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti
banke imaju primarno učešće, pa usled toga banke i nastoje da ograniče rizik u ovim
investicijama i zaštite svoja uložena sredstva. Razvojni pristup analizi i oceni
investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj određene privredne
grane, oblasti ili regiona. Društveni pristup fokusira određene društveno-ekonomske
kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata, koji imaju šire
društveno-ekonomske implikacije (bezbednost, kvalitet, informacije). Ovde ćemo se
zadržati na široj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih
projekata.

Bankarski ili klasični pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:, u


profitabilnost, likvidnost, troškovi, interno finansiranje, rizik investicionog projekta i
investitora. Pri analizi i oceni investicionih projekata, banke uglavnom koriste tri
poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sadašnje
vrednosti, (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povraćaja sredstava.
Razvojni i društveno-ekonomski pristupi koriste pragmatične metode iterativnog i
sintetizovanog valorizovanja određenih kriterija (UNIDO metodologija, metodologija
Svetske banke IBRD i L-M tj. Little-Mirrlees metoda).329

Za analizu i selekciju investicionih projekata, potrebno je izvršiti njihovu svestranu


ocenu i analizu. Ovaj posao se obavlja u tri faze:

(1) predinvesticiona analiza,


(2) preliminarna ocena, i
(3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata.

Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata, koji ne


zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana, pa se gruba provera

329
Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 371.

276 BANKE I RIZICI


performansi projekta vrši na osnovu analize sledećih parametara: 330 (1)identifikacija
projektnog programa, (2) finansijska sposobnost investitora, (3) tržišna sposobnost
investitora, (4) tržišna propulzivnost, (5) tehničko-tehnološka rešenja, (6) lokacija, (7)
opšti ekonomsko-finansijski aspekti, (8) preliminarna prihvatljivost.

Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se može


parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. Ukupna
preliminarna ocena investicionog projekta zasniva se na indikativnim performansama
mikroekonomske i mikrofinansijske efektivnosti projekta i to na:331

(1) oceni mikroprofitabilnosti,


(2) oceni društveno-ekonomske efikasnosti,
(3) oceni finansijske adekvatnosti, i
(4) oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta.

Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti, koja se


dobija odnosom bruto akumulacije prema ukupnim investicionim ulaganjima i treba
da je veća od nule. Kod više alternativnih projekata utvrđuje se relativno najveća stopa
kao selekcioni kriterij preliminarne ocene. Međutim, kriterij može biti i unapred
zadana minimalna ili standardna stopa profitabilnosti, što predstavlja oštriji kriterij
selekcije. Ocena društveno-ekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvrđivanje
efekata na društveno-ekonomski razvoj zemlje. Ova ocena direktnih i indirektnih
efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja. Minimalni uslov
uspešne preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa društvene profitabilnosti ili
jednaka (veća) u odnosu na društvenu standardizovanu stopu. Finansijska realnost
projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i
otplatnog potencijala investitora. Stope likvidnog i otplatnog potencijala treba da su
jednake ili veće od nule, da bi se dobila afirmativna preliminarna ocena finansijske
realnosti projekta.

Preliminarna ocena projekta obuhvata i analizu elemenata neizvesnosti realizacije i


života projekta. Pri tome se utvrđuje margina rizika u različitim scenarijima
privrednih uslova i tokova, pri čemu je osnovni cilj da se utvrdi realnost projekta u
uslovima nepovoljnih varijacija obima poslovanja i cena inputa - autputa. Obično se
ide na utvrđivanje minimalnog praga profitabilnosti u uslovima mogućeg najnižeg
obima ekonomije projekta i najnepovoljnijih cena resursa i finalnih proizvoda odnosno
usluga. Potom se istražuje stepen verovatnoće ostvarivanja pojedinih scenarija

330
Ibidem, str. 371.
331
Ibidem, str. 374-375.

BANKE I RIZICI 277


UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
kretanja obima proizvodnje i cena, kako bi se utvrdio očekivani nivo rizika. Visok
stepen rizika nepovoljnih kretanja osnovnih indikatora kvaliteta buduće proizvodnje
treba da bude signal za isključivanje projekta iz dalje procedure. Realnost nastupanja
nepovoljnih kretanja i visok stepen osetljivosti projekta (na nepovoljna kretanja u toku
ekonomskog veka projekta) su indikatori za negativnu preliminarnu ocenu projekta.

10.4.5. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata


Investicioni projekti, koji su zadovoljili predinvesticionu analizu i “dobili” pozitivnu
preliminarnu ocenu, stekli su uslove za izradu investicionih studija i dalju selekciju po
osnovu finansijskih efekata i rizika sa ciljem da se odaberu investicioni projekti koji
nude najveće finansijske efekte uz minimalne rizike ulaganja finansijskih sredstava.
Merenje finansijskih efekata vrši se pomoću: (1) statičkih i (2) dinamičkih metoda.
Statički metodi polaze od kriterija validnosti projekta u izabranom periodu odnosno
izabranoj godini aktivizacionog perioda projekta. Obično su u primeni sledeći kriteriji:
akumulacija na angažovana poslovna sredstva, dobit po radniku, investiciona ulaganja
u osnovna i obrtna sredstva po radniku, neto devizni efekat, utrošak energije po
jedinici proizvoda itd. Međutim, dinamički metodi koriste tehniku diskontovanja tj.
svode inpute i autpute pa i sve efekte na sadašnju vrednost, pri čemu se stvaraju uslovi
uporedivosti svih elemenata u projektima. Zato i imaju očitu prednost nad statičkim
metodama.

Dinamički metodi investicionih projekata su: (1) metod neto sadašnje vrednosti (NSV),
(2) metod interne stope profitabilnosti (ISP) i (3) metod povraćaja uloženih sredstava
(PUS).332 Smatra se da sva tri metoda istražuju celovitu finansijsku validnost
investicionih projekata i selekciju zasnivaju na kriteriju profitabilnosti i likvidnosi
investicionih ulaganja. Metod neto sadašnje vrednosti je bazični metod, dok se metod
interne stope profitabilnosti smatra njegovim derivatom. Metod povraćaja uloženih
sredstava ima u fokusu kvalitet likvidnosti odnosno finansijske osposobljenosti
investitora. Smatraju se pogodnim za analizu, ocenu i selekciju investicionih projekata
od strane investitora i banaka.

(1) Metod neto sadašnje vrednosti (NSV). Utvrđuje profitabilnost investicionog


projekta na bazi sintetizovanog merenja prinosa (profita) i troškova u toku ukupnog
ekonomskog veka investicije. Zasnovan je na diskontovanju odnosno na svođenju na
sadašnju vrednost svih novčanih tokova vezanih za investicioni projekat. Suština
metoda je u pristupu da novac u budućem periodu ima manju vrednost u odnosu na
sadašnju zbog: rizika povraćaja uloženih sredstava, ograničavanja korisnosti budućih
novčanih priliva i rizika inflacione erozije kupovne snage novca. Putem diskontovanja
relevantnih veličina dobijaju se egzaktni indikatori i omogućava uporedivost
performansi investicionih projekata. To se dobija pomoću sledećeg obrasca:

 n Pt − Tt R 
NSV =  +  − T0
 t = 1 (1 + i) (1 + i)

332
Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 379-385.

278 BANKE I RIZICI


gde je:
NSV = neto sadašnja vrednost investiocionog projekta
To = inicijalno investiciono ulaganje
Tt = kontinuelna investiciona ulaganja
Pt = efektivni prinosi projekta
n = ekonomski vek projekta
R = rezidualna vrednost
i = diskontna stopa

Prema rezultatima primene navedenog obrasca, selektivni indikatori su:

NSV > 0 = rentabilan i prihvatljiv projekat


NSV = 0 = marginalno rentabilan i prihvatljiv projekat
NSV < 0 = nerentabilan i neprihvatljiv projekat

(2) Metod interne stope profitabilnosti (ISP). Podrazumeva ocenu validnosti


investicionih projekata putem diskontovanja novčanih tokova. Dok metod NSV
iskazuje profitabilnost preko pozitivnih efekata na uvećanje tržišne vrednosti projekta,
dotle metod ISP ukazuje na vremensku strukturu novčanih tokova putem korišćenja
prihvatljive stope prinosa. To je stopa kod koje se NSV izjednačava sa nulom. Prema
tome, ISP treba da pokaže prosečan godišnji prinos koji je dovoljan da se pokriju
investiciona ulaganja u određenom periodu. Dobija se na osnovu sledeće jednačine:

n Pt − Tt
ISP = ∑ = T0
t=1 (1+ i)
ISP koja svodi NSV na nulu ujedno označava i prag profitabilnosti i prihvatljivosti
određenog investicionog projekta. Projekti koji imaju prosečnu stopu finansiranja
iznad tako utvrđene ne mogu biti prihvaćeni. Osnovna slabost ovog metoda je
nekorespondentnost sa tržišnim stopama prinosa i rangovima rizičnih grupa projekata.
Kritični selekcioni kriterij jeste da interna stopa profitabilnosti konkretnog projekta
bude iznad unapred utvrđene minimalne stope. Marginalno prihvatljivi projekti su u
uslovima ravnoteže, a neprihvatljivi u uslovima niže interne stope profitabilnosti
određenog projekta u odnosu na minimalnu stopu.

(3) Metod povraćaja uloženih sredstava (PUS). To je metod selekcije, koji se zasniva
na osnovu utvrđivanja vremena potrebnog za formiranje dovoljnog obima akumulacije
za vraćanje uloženih investicionih resursa. Likvidnost je u ovom metodu je kritičan
kriterij selekcije, dok je u prethodna dva profitabilnost. Period povraćaja uloženih
sredstava se utvrđuje prema sledećoj relaciji:
BANKE I RIZICI 279
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

inicijalni investicioni izdatak


period povraćaja = ---------------------------------------
prosečni godišnji prinos

Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv, PUS mora biti ispod ekonomskog veka
trajanja projekta. Najbolji su oni projekti koji imaju što kraće periode povraćaja
uloženih sredstava. Ovaj metod se koristi kod projekata gde je bitna dužina vremena
povraćaja sredstava. Obično se koristi kod projekata sa ograničenim obimom resursa
investitora, rizičnih ulaganja i pri naročitom vrednovanju kratkog roka obnavljanja
sredstava. Kraći period povraćaja sredstava je i indikator manjeg rizika.

Merenje i analiza rizika investicionih projekata može se izvršiti u nekoliko faza.


Prema M. Kaufman-u,333 faze finansijske analize rizika investicionog projekta su
sledeće: (1) analiza proračuna troškova projekta, (2) analiza finansijskih tokova-toka
gotovine, (3) analiza procenjene profitabilnosti. Faze finasijske analize investicionog
projekta prikazane su grafički na slici br. 10-6.

Inputi tr žišne Inputi tehni čke


studije analize

Projektovani tro škovi:


- investicioni tro škovi
Prora čun - op šti i upravni t roškovi
tro škova
Odre đeno finansiranje projekta
Revizija tr žišne
studije i tehni čke
Projektovani tro škovi finansiranja analize

Priprema proforma Razvijanje toka gotovine i proforma


finansijskih izve štaja finansijskih izv eštaja

Procena Upravljanje finansijskom procenom


profitabilnosti Analiza alternativa projekta

Upravljanje analizom rizika


Slika br. 10-6: Faze u finansijskoj analizi projekta

Na osnovu izvedenih finansijskih procena i navedenih analiza, treba izvršiti reviziju


tržišne strategije i tehničku analizu alternativnih projekata. Konačno, treba izvršiti
analizu rizika kako bi procena rentabilnosti bila što pouzdanija. Za tu svrhu treba
izvršiti kvantifikaciju rizika i izvršiti klasifikaciju projekata po veličini rizika.
Odnosno potrebni su podaci o projektu i međusobnim vezama, kako bi se ostvarila
Vidi detaljnije: Grupa autora: The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike
333

Kaufman, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 318.

280 BANKE I RIZICI


simulacija izlaza i na taj način dobile informacije o rizicima odnosno o tome kakva je
postojanost projekta.

Na osnovu ovih podataka može se doći do projekcije očekivanog toka gotovine.


Proces očekivanog toka gotovine i proces kvantifikacije rizika i faze pozicioniranja
projekata prikazuju se na slici br. 10-7.334
Model sistema Podaci o projektu i
projekta (struktura i me đusobne veze
uvid) (merenje problema )

Simulacija izlaza
(Hiller - Monte Carlo )
Informacija o riziku
(postojanost p rojekta)
Očekivani tok
gotovine - projekcije

Ostale informacije Klasifikacija


o riziku projek ata po riziku

Slika br. 10-7: Određivanje rizika projekta i faze pozicioniranja

Posle navedenih aktivnosti određivanja rizičnosti projekta i pozicioniranja, treba


doneti odgovarajuću odluku o prihvatanju ili odbijanju određenog projekta. Proces
donošenja odluke prikazuje slik br. 10-8.:335
Merenje neto sadašnje
vrednosti projekta

Analiziranje senzitivnosti
(testiranje pretpostavki)

Nepopipljivost Procena i Odluka o projektu


(višestruke osobine) mišljenje menadžera (prihvaćen / odbijen)

Slika br. 10-8: Proces donošenja odluke

Ibidem, str. 473.


334
335
Ibidem, str. 475.
BANKE I RIZICI 281
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
Merenje neto sadašnje vrednosti zasniva se testiranju pretpostavki, na osnovu čega se
vrši procena i daje mišljenje menadžera i donosi odluka o projektu. Od navedenih
metoda ocene finansijskih performansi investicionih projekata najpouzdanije prognoze
daje metod neto sadašnje vrednosti (NSV), dok ostali metodi služe kao pomoćni. Sa
aspekta metoda NSV, investicioni projekat je prihvatljiv, ako je profitabilan. Što je
veća NSV, to je i profitabilnost projekta veća.

10.4.6. Rangiranje investicionih projekata u rizičnim tržišnim uslovima


U uslovima ograničenih finansijskih resursa i alternativnih projekata, neophodno je
primeniti tehniku njihovog rangiranja i utvrđivanja prioriteta na osnovu performansnih
kriterija i unapred određenih ograničavajućih uslova. Cilj rangiranja investicionih
projekata je, da se izvrši izbor najboljih u pogledu: racionalne alokacije akumulacije i
ostvarivanja najvećeg stepena efikasnosti alokacije resursa. Na bazi relativizacije
konfliktnih rešenja i indikatora, treba izvršiti rangiranja koja će dati listu prioritetnih
projekata u pogledu minimizacije slabih i maksimizacije dobrih performansi
projekata. 336

Tehnike rangiranja investicionih projekata se razlikuju kako u odnosu na veličinu i


složenost investicionih projekata tako i u odnosu na institucije koje ih primenjuju.
Naime, složenije tehnike rangiranja se primenjuju kod krupnih razvojnih projekata u
odnosu na tipske industrijske projekte. Međutim, tehnike rangiranja se razlikuju i u
odnosu ko ih primenjuje tj. da li su u pitanju banke, specijalizovane finansijske
organizacije, preduzeća kao investitori ili pak supervizorske institucije. Na primer, i
metod NSV je pogodan i za primenu tehnike rangiranja i rizičnog klasifikovanja
investicionih projekata, što je važno u uslovima alternativnih investicionih ulaganja.

Kod testiranja investicionih projekata pomoću metoda NSV ili ISP vrši se poređenje
dobijenih parametara finansijskih performansi sa unapred postavljenim minimalnim ili
standardnim parametrima. Svi projekti sa stopom prinosa ispod stope kapitalnih
troškova biće isključeni iz finalne rang liste. Prvi na listi biće projekti sa najvećom
stopom prinosa odnosno sa najvećim indeksom profitabilnosti. Indeks profitabilnosti
projekta dobija se stavljanjem u odnos sadašnje vrednosti prinosa nakon oporezivanja
prema sadašnjoj vrednosti izdataka nakon oporezivanja. Kod metoda PUS, prvi na listi
biće projekti sa najkraćim rokovima, pri čemu će biti isključeni projekti sa rokovima
iznad utvrđenog prihvatljivog roka.

Sledeći korak ogleda se u primeni kriterija međusobne isključivosti ili kontigentnosti


projekata. Odnosno, ako se prihvati jedan projekat, onda dolazi do automatskog
isključenja drugog projekta kao nepotrebnog. Kritični parametar performansnosti
odlučuje o prihvatanju jednog od ova dva projekta. Sledeći kritični indikatori selekcije
alternativnih projekata mogu biti limitirani obimom kapitala, gornjim nivoom
prihvatljivih kumulativnih troškova ili pak urgentnošću realizacije određenog projekta.
Ovo se posebno može odnositi na neke projekte od velikog društvenog značaja.

336
Dr Srboljub Jović: Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 396.

282 BANKE I RIZICI


U uslovima izvesnosti, kad se ključni parametri projekata mogu sa sigurnošću
predvideti, rangiranje projekata može se izvršiti dosta jednostavno uz primenu
statističko-matematičkih procedura i tehnika. Treba jednostavno poći od parametra
projekata kao što su: (1) indeks profitabilnosti, (2) stopa troškova kapitala, (3)
prihvatljivi rok povraćaja sredstava, (4) kumulativni troškovi, (5) urgentnost
realizacije projekta itd., sačiniti rang listu i bodovati odgovarajući projekat. Bilo bi
toliko rang lista koliko ima kriterija finalne selekcije, a maksimalan broj bodova bio bi
jednak broju alternativnih projekata. Projekat koji bi imao najveći broj kumulativnih
bodova bio bi izabran i finansiran kao najbolji u okviru grupe kvalitetnih projekata.

Rangiranje investicionih projekata sa nesigurnim i neizvesnim osnovnim


performansama, zahteva složeniji metodološki pristup. Ovakvi investicioni projekti
sadrže visoku komponentu neizvesnosti i rizika, što je povezano sa dugoročnim
periodom aktivizacije i eksploatacije i sa ogromnim angažovanjem kapitalnih resursa.
Osnovne komponente neizvesnosti i rizika o kojima treba voditi računa u nestabilnim
uslovima su:

- poslovni rizici,
- kreditni rizici,
- inflacioni efekti,
- ubrzana depresijacija instalisanih kapaciteta,
- poreska opterećenja.

U ovim uslovima procene očekivanih varijacija cena i prinosa treba da budu


poboljšane izračunavanjem odgovarajućih koeficijenata tržišne elastičnosti tražnje i
varijacija proizvodnje u određenim periodima. Povećana stopa inflacije utiče na rast
troškova i prinosa, a time predstavlja i izvor neizvesnosti i rizika u investiranju.
Smatra se da mesečni rast stope inflacije iznad 1% predstavlja zonu inflacione
nesigurnosti i neizvesnosti u donošenju investicionih odluka. Egzaktna ocena
investicionog projekta zahteva uključivanje komponente inflacionog rizika.

U uslovima visokih margina rizika, uvodi se ograničavanje obima ulaganja,


usklađivanje diskontne stope i egzaktnost ekvivalentnih parametara. Projekti se
rangiraju prema minimalnoj stopi prinosa, dodatnim stopama prinosa i odgovarajućim
marginama rizika.

Minimalne stope prinosa treba da obezbede zamenu dotrajalih kapaciteta i pokriće


prosečnih troškova kapitala. Veće stope prinosa treba da obezbede projekti sa srednjim
i povećanim indeksima profitabilnosti. Najveće stope prinosa treba da obezbede
projekti koji sadrže povišene nivoe rizika, a posebno projekte kod kojih sa protokom
vremena raste proporcija rizika.
BANKE I RIZICI 283
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Projekti sa povećanim marginama rizika se ocenjuju putem diskontne stope koja


uključuje indeks kompenzacije obima rizika u okviru svake kategorije rizičnih
projekata. Kod projekata sa rastućim nivoima rizika diskontna stopa uključuje dodatne
koeficijente kompenzacije za svaki ocenjeni period povećanja rizika. Razvrstavanje
projekata vrši se u četiri klase: 337

klasa A: projekti usmereni na redukovanje troškova i nose nizak nivo rizika;


klasa B: projekti usmereni na ekspanziju obima i sadrže prosečan rang rizika;
klasa C: projekti usmereni na nove proizvodnje i imaju visok stepen rizika;
klasa D: projekti usmereni na proizvodne inovacije i primenu novih tehnologija,
nose najveći stepen rizika.

Svaki rang projekta ima odgovarajuće koeficijente rizika. Diskontna stopa treba da
bude korigovana odgovarajućim koeficijentima rizika pojedinih kategorija projekata.
Na taj način će se dobiti pravi indikatori profitabiliteta investicionih projekata i
stvoriti mogućnost izbora najboljih pravaca alokacije proizvodnih resursa. Kamatna
stopa kreditora treba da bude korigovana odgovarajućim indeksima očekivane
inflacije.

10.5. UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITIRANJA STANOVNIŠTVA

10.5.1. Vrste kreditiranja stanovništva


Područje kreditiranja stanovništva podrazumeva odobravanje raznih vrsta, uglavnom
namenskih kredita: za podsticanje raznih vidova potrošnje i rešavanje primarnih
stambenih potreba, te poljoprivrednom stanovništvu za obavljanje, razvoj i
unapređenje poljoprivredne delatnosti. Naravno, ima autora koji tu podelu vrše i na
drugi način (krediti koji se vraćaju u ratama - otplatama i koji se vraćaju odjednom u
ukupnom iznosu).338

Mi ćemo se ovde, pored navedene klasifikacije, zadržati na analizi, predviđanju i


upravljanju rizikom tri grupe kredita: 339

(1) potrošački krediti,


(2) stambeni krediti i

337
Ibidem, str. 398.
338
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 326. Dakle,
postoji u ovom pogledu različitost u pristupu među autorima oko podele ovih kredita,
pa smo ih naveli samo radi ilustracije.
339
Vidi detaljnije: The Bankers’ Handbook, Edited by: William H. Baughn, Thomas I.
Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.
771-801. Ovakvu podelu kredita stanovništvu na: potrošačke, stambene i agrarne
kredite, prihvatio je i prof.dr Srboljub Jović u svojoj knjizi Bankarstvo, Naučna knjiga,
Beograd, 1990. godine, str. 404.

284 BANKE I RIZICI


(3) agrarni krediti.

Prema Sinkey-u,340 krediti stanovništvu, koji se, sem hipotekarnih kredita za kuće i
stanove mogu smatrati potrošačkim, jesu:

- individualni - lični krediti,


- kreditne kartice,
- debitne kartice,
- individualne - lične kreditne linije,
- krediti za vozila
- hipotekarni krediti za kuće i stanove,
- krediti za pokretne kuće,
- krediti koji se vraćaju odjednom,
- krediti na bazi deonica,
- krediti za osoblje u banci.

Očigledno je da u navedenoj skali kredita stanovništvu ne nalazimo posebno


apostrofirane agrarne kredite. Neki teoretičari, kao i pomenuti Sinkey, posebno
izdvajaju kredite poljoprivrednicima tzv. agrarne kredite, a neki posebno izdvajaju i
stambene odnosno hipotekarne kredite. Pre nego što pređemo na dalju analizu,
navešćemo još i vrste stambenih i agrarnih kredita.

Rešavanje stambenih problema spada u zadovoljavanje primarnih čovekovih potreba


odnosno potreba njegovog domaćinstva. Stambeni ili hipotekarni krediti mogu biti:

- krediti za kupovinu gotovih stanova i kuća,


- krediti za kupovinu stanova i kuća u izgradnji,
- krediti za adaptaciju i preuređenje stanova i kuća,
- krediti za kupovinu placeva i njihovo komun