SOFTVER
Recept za boje
Godine 1963. nepoznata firma,
koja se nalazila pred bankrot-
stvom, odluåila je da unese malo
reda u neposlušan svet štampar-
skih boja. Tako je roœen Pantone
Matching System. Bio je to sa-
mo poåetak vrtoglavog uspona,
koji je trasirao put savremenoj
pripremi za štampu.
Bojan Stojanoviñ
roces formiranja boje u štampi zasni-
P va se na receptu raznovrsnih sastoja-
ka: malo teorije, mnogo godina usav-
ršavanja tehnologije, sve to zaåinjeno prili-
ånom dozom subjektivnih faktora, koji su
do pre tridesetak godina zahtevali i dosta
sreñe da bi se na papiru pojavilo ono što je
”pisac hteo da kaæe”. Åetvorobojni CMYK
sistem je i tada bio okosnica kolor štampe,
ali je njegovu ñud bilo teško kontrolisati.
Zamislite samo tadašnjeg štampara, ko-
me mušterija kaæe da æeli logotip te i te boje.
Kakve? Evo, baš kao što je ovaj uzorak... Šta
je mogao štampar, nego da zasuåe rukave i
baci se na Sizifov posao mešanja boje. Na-
ravno, kada se sve to odštampa, åesto se de-
šavalo da boja ne bude ”ona prava”.
Mešanje boja
Obratite paænju na åinjenicu da govorimo o
mešanju boja. Radi se o istom postupku ko-
jim smo se svi bavili u osnovnoj školi na åa-
sovima likovnog - prisetite se tempera, ået-
kica, paleta... Za našu priåu bitno je da
odmah shvatimo principijelnu
razliku izmeœu spot i procesnih
boja. Sa engleskog se spot moæe
prevesti kao taåka, fleka ili mrlja,
što ukazuje na zamešanu, kom-
paktnu boju, koja se stavlja u
štamparsku mašinu i kao takva
pojavljuje na papiru.
Procesne boje se ne dobijaju
fiziåkim mešanjem osnovnih
procesnih komponenti, veñ su
zasnovane na njihovom zase-
bnom štampanju. Moæe se reñi
da se boje na neki naåin mešaju
na papiru, što je omoguñeno subtraktivnim
kolornim modelom kakav je CMYK, ali se
nijanse dobijaju metodom polutonskog ras-
tera. Kada takav otisak pogledamo pod lu-
pom, iluzija se gubi i jasno vidimo taåkice.
Ovde na scenu stupaju spot boje.
Ako se sada vratimo u 1963. godinu,
postañe jasno koliko je bilo teško odræati
konzistentnost spot boja u štampi. Kad god
je trebalo ponovo zamešati neku nijansu,
javljao se isti problem, tako da su štampari
imali svoje tajne recepture. Osnivaå kompa-
nije Pantone, Lawrence Herbert, osetio je tre-
nutak i realizovao u suštini jednostavnu ide-
ju: napravio je katalog boja - Pantone Mat-
ching System. Katalog je sadræao ukupno 952
boje i štampan je u dve varijante, na sjajnom
(coated) i obiånom (uncoated) papiru.
Ceo posao oko izbora boja je drastiåno
pojednostavljen - potrebno je samo izabrati
boju iz odgovarajuñeg kataloga, a svaka od
njih se moæe zamešati po priloæenoj Pantone
formuli, upotrebom primarnih Pantone boja.
Konverzija u CMYK
Jasno je da je upotreba spot boja u pripremi
za štampu skopåana sa poveñanom cenom
same štampe, jer svaka dodatna
boja znaåi i dodatni prolaz kroz
štamparsku mašinu. Åak i na
najmodernijim mašinama, koje
mogu ”u cugu” da odštampaju
jednu, dve ili åak tri spot boje, ce-
na ñe biti veña. Zato je opravda-
no koristiti spot boje samo u po-
sebnim sluåajevima. Karakteris-
tiåan primer upotrebe spot boja
susreñemo na naslovnim strana-
ma luksuznijih åasopisa.
Obiåno je logotip odštampan
kompaktnom bojom, kako bi bio
što upeåatljiviji. U ovom sluåaju
radi se o upotrebi jedne spot boje,
DTP
koja se åesto naziva peta boja. Åesto se na
posterima, plakatima ili vizit-kartama koris-
ti samo još jedna ili dve boje osim crne. Ka-
da bismo ih štampali kao klasiåne CMYK se-
paracije, štampa bi bila skuplja nego ako
upotrebimo spot boje. Ovo je primer gde spot
boje pojeftinjuju štampu.
Namena Pantone Matching System-a nije
vezana iskljuåivo za direktno korišñenje
Pantone spot boja u štampi. Katalog åesto
sluæi kao orijentacija, a izabrane boje se ka-
snije konvertuju u procesne. Ovo åesto pred-
stavlja izvor problema kod onih koji se bave
DTP-om: svega 45% boja iz Pantone kataloga
se moæe odštampati u CMYK modelu, osta-
le su izvan gamuta. Nije teško zamisliti situ-
aciju u kojoj treba objašnjavati klijentu da ni-
jedna boja sa njihovog logotipa neñe moñi
korektno da se odštampa, odnosno moñi ñe,
ali za daleko veñu cenu.
U nekim sluåajevima su odstupanja
izmeœu odgovarajuñe Pantone boje i najbolje
moguñe CMYK aproksimacije u razumnim
granicama, tako da se u štampi moæe dobiti
pribliæna nijansa. Ostaje otvoreno pitanje šta
je to najbolja CMYK aproksimacija, a da od-
govor nije nimalo jednostavan lako se moæe-
mo uveriti štampanjem iz razliåitih progra-
ma na ink-jet štampaåu. Ako pogledamo ka-
ko to rade Corel DRAW, Adobe Photoshop i
QuarkXpress, videñemo da ista Pantone nijan-
sa (konvertovana u CMYK) moæe da bude
odštampana na potpuno razliåite naåine.
Odstupanja izmeœu QuarkXPress-a i
Photoshop-a nisu tako velika, ali Corel DRAW
åesto daje boje koje uopšte i ne liåe na pola-
znu Pantone nijansu. U ovakvim situacijama
veoma je pogodno ruåno zadati CMYK ni-
jansu, tako što ñemo oåitavanje izvršiti u
Photoshop-u, ili direktno iz Pantone kataloga.
Obratite paænju na to da za neke vrste spot
boja, kao što su fluorescentne ili metalik, ne
postoji ni pribliæna CMYK nijansa i da se
moraju štampati kao zasebne separacije.
31 / JANUAR 1998. 83
SOFTVER – DTP
Separacije spot boja
Da bi razrešio dilemu koje se boje mogu od-
štampati, Pantone je napravio Solid to Process
Color Guide, ali je otišao i korak dalje. Tako je
nastao Pantone Process Color Guide, katalog
procesnih boja u kome direktno oåitavate
CMYK procente. Na æalost, mnoge veoma
atraktivne boje nalaze se van gamuta štam-
parske mašine, tako da se redovno javlja slu-
åaj da boja odabrana iz Pantone Matching
System-a, po ”baš je lepa” principu, ne moæe
da se odštampa.
Ne postoji univerzalni recept koji ñe
prebroditi sve pobrojane probleme. Najjed-
nostavnije je onda kada je beskompromisni
kvalitet u prvom planu, bez obzira na cenu.
U tom sluåaju moæemo se opredeliti za Pan-
tone Hexachrome, procesni sistem (opisan u
23. broju ”PC”-ja) koji u startu ”pokriva”
90% Pantone spot boja ili moæemo štampati
onoliko spot boja koliko je potrebno. Sledeñe
rešenje je da, za memorandume ili vizit kar-
te, upotrebimo spot boje, a za kataloge ili
brošure CMYK procesne boje, uz eventual-
no jednu spot boju.
Veoma su interesantne dalje varijacije
Pantone-a na temu kataloga boja. Šta se dobi-
ja kada recimo koristimo jednu ili dve spot
boje kao procesne? Moæda je ovo pitanje åu-
dno, ali ako pogledate Color Tint Selector ili
Two Color Selector videñete najpre kako izgle-
daju procentualne nijanse pojedinih Pantone
boja i kombinacije koje se mogu dobiti upo-
trebom dve Pantone boje.
Tu je i Color and Black Selector, koji opisu-
je kombinacije Pantone boja sa crnom. Sada
veñ imamo sistematizovanu ogromnu koli-
åinu nijansi, koje se dobijaju upotrebom sa-
mo dve boje. Umešan dizajner, koristeñi ove
vodiåe, moæe da napravi atraktivnu pripre-
mu za štampu i u okviru priliåno skuåenog
budæeta, naravno pod uslovom da nema ko-
lor fotografija, pošto se one mogu štampati
u minimalno åetvorobojnom procesnom sis-
84 31 / JANUAR 1998.
temu. Imajuñi u vidu da je i Process Color Gu-
ide organizovan tako da su prvo smeštene
kombinacije dve CMYK procesne boje, ve-
oma je jasna ideja Pantone-a da pomogne
prilikom ekonomiånijeg izbora boja.
Ako se opredelimo za ovakvo rešenje,
treba da obratimo paænju na ugao pod kojim
ñe biti štampani rasteri spot boja. U veñini
programa se za default vrednost uzima 45
stepeni (što odgovara crnoj boji), ali ako pra-
vimo kombinacije nijansi spot boja, neopho-
dno je da svaka boja ima drugaåiji ugao, u
suprotnom lako dolazi do moire efekta.
Bušenje i gaæenje
Svi poznatiji DTP programi imaju opcije ko-
je omoguñavaju preciznu kontrolu separaci-
je spot boja. Od nas se najåešñe traæi da ozna-
åimo da li æelimo da se obavi konverzija u
CMYK i da po potrebi promenimo halftone
angle. Ono što se åesto zaboravlja je trapping,
odnosno ”gaæenje” susednih boja, što narav-
no vaæi za spot kao i za procesne boje. Dok u
upotrebu ne uœe PostScript Level 3, koji ñe na
sistemskom nivou rešiti ovaj problem, osta-
je nam da sa njim sami izlazimo na kraj.
Na prvi pogled, sve deluje jednostavno.
Æelimo da odštampamo plava slova na æutoj
podlozi. Dakle, štampamo æutu podlogu,
onda plava slova i to je to, zar ne? Ništa od
toga - ovakvo mešanje boja dovešñe do toga
da slova budu zelena. Preostaje nam da slo-
va ”izbušimo”, što se postiæe ostavljanjem
neodštampanih površina na podlozi taåno u
obliku slova, koja se posle štampaju zapravo
na belom papiru.
U štampi nije moguñe postiñi savršenu
preciznost prilikom pasovanja kolornih se-
paracija, a boje koje se dodiruju su najosetlji-
vije mesto. U našem primeru bi došlo do to-
ga da se oko slova pojavi belo oiviåenje. Ovo
se moæe otkloniti minimalnim preklapanjem
boja, obiåno tako što ñe tamnija boja ”prega-
ziti” svetliju. Najbolji rezultati se dobijaju
ako je tamna, znatno
tamnija od svetle, a u
pomenutom primeru
bi mogao da se, oko
plavih slova, pojavi
zeleni ”oreol”.
Nekad je najbo-
lje ostaviti da aplika-
cije automatski odra-
de trapping - od nas
se oåekuje da odredi-
mo koliko je maksi-
malno oiviåenje koje
ñe se generisati. Sva-
kako treba izbegavati
upotrebu sitnih obo-
jenih slova na oboje-
noj podlozi, jer je u
tom sluåaju trapping iskljuåen i po svoj prili-
ci krajnji rezultat neñe biti prihvatljiv. Za slo-
va se ipak najåešñe koristi crna boja sa kojom
nema nikakvih problema, jer spada u over-
print (pokrivne) boje, što znaåi da se slova
štampaju direktno preko podloge. Pretpos-
tavlja se da je intenzitet crne boje u štampi
takav da je obezbeœena njena neprozirnost.
Kada ruåno, u programu za vektorsku
grafiku, postavite trapping i takav crteæ uve-
zete u DTP program, najbolje je da se opre-
delite za EPS format, koji korektno åuva in-
formacije o preklapanju boja. Koliko je pita-
nje trapping-a znaåajno svedoåi i to da mno-
ge prepress firme u ovu svrhu koriste specija-
lizovane programske pakete, ali ñe automa-
tika ugraœena u PostScript Level 3 svakako
izmeniti postojeñe stanje.
Pantone ColorDrive
Štampanje na jeftinim ink-jet štampaåima u
boji åesto moæe da posluæi kao jednostavna
(i nesigurna) provera boja pred osvetljava-
nje filmova. Apsolutnu sigurnost nije mogu-
ñe postiñi, ali je dodatna oteæavajuña okol-
nost u tome što je ”hemija” CMYK mastila,
koja se koriste u štampaåima, drugaåija od
štamparskih boja. Ako se uzme u obzir upi-
janje papira i nesavršenost mlaznica, dolazi-
mo uglavnom do toga da otisak ima druga-
åije boje. Kada je u pitanju reprodukcija Pan-
tone spot boja, u svim programima koji ima-
ju opciju za njihovu konverziju u procesne
boje, tablica preslikavanja je optimizovana
za rezoluciju i linijaturu koje se najåešñe ko-
riste na osvetljivaåima (2540 dpi i 150 lpi).
Kada takve boje odštampamo na ink-jet
štampaåu, dobiñemo tamnije nijanse.
Pantone ColorDrive je program koji poje-
dnostavljuje kolornu kalibraciju zasnovanu
na Pantone paletama i ICC profilima štampa-
åa. Podræava sve vaænije programe kao što
su Adobe Illustrator, QuarkXPress, Corel-
DRAW, Page Maker i Free Hand. Moguñe je
odštampati kalibrisanu paletu, tako da se
moæemo uveriti koje su moguñnosti našeg
štampaåa i koje se nijanse, i pored kalibraci-
je, nalaze van gamuta. Po potrebi moæemo
kreirati sopstvene biblioteke boja, a jedna od
opcija je i kalibracija monitora. Najveña po-
godnost kod korišñenja ColorDrive-a je u uje-
dnaåenim bojama prilikom štampe iz razli-
åitih programa. Pošto u Windows 95 još uvek
ne postoji upravljanje bojama na nivou ope-
rativnog sistema (da li je neko pomenuo Ma-
cintosh?) ColorDrive obezbeœuje rudimentar-
nu multiplatformsku kompatibilnost i moæe
se toplo preporuåiti.
Na kraju pomenimo da postoje i drugi
komparativni sistemi boja kao što je Tru-
eMatch, Focoltone ili Toyo, ali pri pomenu spot
boja prva asocijacija je - Pantone.