Uglješa Šajtinac

Hadersfild
Veliki Bečkerek - Beograd 2001. – 02.

Vreme : 24 časa Mesto : Trpezarija

JEBO SAM TI MATER!

/Trpezarija. Raša sedi za stolom, puši. Pije kafu. Iz pozadine čuje se kako neko tutnji po
kući. Glas Oca čuje se iz pozadine./

OTAC
Jebo sam ti mater!

/ Raša mirno sedi i srče kafu. Otac,''upaljen'', crven i pijan, razularen, uleti u trpezariju./

OTAC
Šta sam ja tebi rek`o?! Da ideš u pičku mate- rinu!... Trideset godina ti mene zajebavaš!...

RAŠA
`Oćeš kafu?

OTAC
Koju kafu?! Ti mene, u mojoj kući, nudiš kafom ?! Pa, koga ti zajebavaš?! Ti mene nudiš
mojom kafom ?! Ovde je sve moje, razumeš ?! Koji si ti kurac stvorio?!

RAŠA
Ništa.

OTAC
Molim?!

RAŠA
Kažem, ništa nisam stvorio.

OTAC
Nisi, jebi se... Neću više da te vidim ovde, jasno?! Kad se vratim, da te nema, jel` jasno?!
Idi, vuci se, snalazi se... Boli me kurac gde ćeš i šta ćeš! Gde su ključevi od auta?

/ Raša ustane, doda Ocu ključeve./

OTAC
Idem da prodam auto! A, u kurac! Šta je bi-
lo ?! Moj je ! Šta te boli kurac ?!

RAŠA
Ne boli me.

OTAC
Molim?!

RAŠA
Ništa.

OTAC
Ništa ?! Ti si ništa ! Gde ćeš?

RAŠA
Idem da serem.

OTAC
Ne može! To je moj klozet ! Idi napolje pa seri!

/Otac odlazi do vrata koja vode u toalet-kupatilo. Skine vrata. Drži ih u rukam. S
naporom ali ne pušta ih/

OTAC
Šta me gledaš?! Jel` su ovo moja vrata?! Jesu ! Mogu da radim s` njima šta `oću...

/ Otac odlazi do izlaznih vrata. Raša gleda za njim./

RAŠA
Nosiš vrata...

OTAC
Nosim ! Šta te boli kurac?! Pakuj se i odlazi! Seli se u Englesku! U Kanadu! Ako ste već
svi odjebali ovu zemlju šta onda više tražite ovde, koj' moj kurac... Neću više da te vidim
ovde, jasno ?! Jebo sam ti mater!...

/Otac izlazi sa vratima u rukama. Raša ode do klozetske šolje i sedne. Gleda u trpezariju,
gleda u ragastov iz kojeg je Otac izvadio vrata.Neko kuca na ulazna vrata./

RAŠA
Da!

/ Ulazi Ivan, sa knjižicom u ruci. Gleda unaokolo. Zatvara vrata za sobom./

IVAN
Rašo?

RAŠA
Tu sam. Sedi. Serem.

/ Ivan priñe stolu i sedne. Raša ustaje sa klozetske šolje, izañe iz toaleta./

RAŠA
Ne mogu da serem.

IVAN
Čuo sam galamu, mislim se, budan si... Doneo sam ti ''Predanje o duhovnom životu'', od
Oca Nila Sorskog. Sećaš se ? To sam ti obećao.

RAŠA
Da. `Oćeš kafu?

IVAN
Može. Znaš, to je ona knjiga o kojoj sam ti pričao. Osam grešnih pomisli.

RAŠA
Jel` osam ?

IVAN
Osam. Ugañanje stomaku, blud, srebroljublje, gnev, tuga, unilnost ili čamotinja, sujeta i
gordost.

RAŠA
Poslednja linija odbrane dostojanstva. Odneo vrata. Kako sad da serem?

IVAN
Svañao si se sa ocem ?

RAŠA
Ne. On je poludeo. Tu više nema svañe. Golo trpljenje.
IVAN
Što su ga vratili kad se nije izlečio?

RAŠA
Tu nema leka.

IVAN
Mora da ostavi alkohol. Daj i njemu da pročita knjigu. Neka se moli Bogu i nek priziva
NJegovo Sveto Ime. Neka se seća na smrt i na Strašni sud. To su samo dva stepena, ima
još četiri...

RAŠA
Pusti sad to. U redu, pročitaću... Pročitaću.

IVAN
Svaki čovečji pad u greh, odvija se postepeno. Prvo ide PREDLOG – to je, kad, kroz
maštu, ili, prosto, u misli, zaluta demonski predlog,nagovor. I veliki su se sa time borili.
PRISTAJANJE je drugi stepen. U SAGLASJU vodiš razgovor sa grešnim mislima, onda
doñe ZAROBLJENJE, to je treći stepen. Tu je potreban veliki napor da se uz Božju
pomoć odagnaju zle pomisli. A, onda dolazi najstrašniji, četvrti stepen...

/ Neko kuca na ulazna vrata./

RAŠA
Napred !

/ Ulazi Milica./

RAŠA
Uñi... I ključ je poneo...

MILICA
Ćao. Nisi zaboravio?

RAŠA
Nisam. Ivane, ovo je Milica, moja učenica.
IVAN
Ivan. Drago mi je.

RAŠA
Ivan je kul. Sedi da čuješ. Upravo smo stigli do četvrtog stepena...

MILICA
Čega?

RAŠA
Greha.

IVAN
Da. To je s t r a s t . Dugotrajno uživanje, pretvoreno u naviku. To je ropstvo grehu. Tu je
već potrebna velika moć i naporna borba da bi se vratio na pravi put. Izvinite,...

/ Ivan ustaje i polazi./

RAŠA
Nisi popio kafu.

IVAN
Rekao sam majci da neću dugo... Rašo,... Izvini, ako mogu, sad, samo da ti donesem –
jednu pesmu. Ne moraš odmah da pročitaš... Mogu?

RAŠA
Možeš.

/Ivan odlazi. Zatvara vrata za sobom. Milica se zaleti i poljubi Rašu, u usta, dugo,
strasno. Stavi njegovu šaku izmeñu svojih nogu./

RAŠA
Sva si mokra, kurvo mala...

MILICA
Jesam...

RAŠA
Uzmi ga.

/ Raša otkopčava pantalone. Milica se odmakne./

MILICA
Ko ti je ovaj? Šta sere? Kakva je to knjiga?
/ Milica lista knjigu koju je Ivan ostavio./

MILICA
/čita/ '' čuvaj sebe od razgovora sa ženama i gledanja na njih ; izbegavaj, takoñe, i
stanovanje sa mladim, ženolikim i lepim licima, i od pogleda na njih se uzdržavaj...
''...Kakva je ovo, pederska knjiga ?!

RAŠA
Pusti to...

/ Raša poñe da je pomiluje po licu, ali, Milica se odmakne, pogleda unaokolo. /

MILICA
Kakav haos? `Oćemo prvo da se tucamo ili da mi ispričaš ''Hamleta'', u ponedeljak imam
pismeni...

RAŠA
Ja bi`, najpre, srao...

MILICA
Seri.

RAŠA
Ne mogu. Ćale skin`o vrata s` klozeta.

/ Začuje se kucanje na vratima./

RAŠA
O kej, Ivane! Ulazi!

/ Ulazi Ivan sa listom hartije u ruci./

IVAN
Evo, to je. Zove se '' Puž ''...

MILICA
Rašo...

RAŠA
Molim?

MILICA
Sigurno postoji neko mesto... Gde bi mogao da pošalješ matorog, da mu pomognu...

RAŠA
Misliš? ''Neko mesto''? Kakvo bi to mesto moglo da bude, Mico?

MILICA
Nemam pojma. Neki tip... Ustanove?

RAŠA
Ustanove?

MILICA
Recimo,...

RAŠA
O! Ti bi mog matorog spakovala u ludaru... Ivane, Milicu zanima kako je u ludari...

MILICA
Ne zanima me...

RAŠA
Ne seri, zanima te! A, tu je i stručnjak da ti objasni. Ivane, kako izgleda, recimo, jedan
dan u ludari?

/ Ivan se nećka, nije siguran. Raša uzme papir koji je Ivan doneo, pogledava, ovlaš, bodri
Ivana. /

IVAN
Mogu da sednem?

RAŠA
Sedi.

IVAN
Prst medicinske sestre pritiska prekidač i svetlo se u spavaoni pali – svakoga jutra u
5:45...

/ Raša uoči Milicinu nezainteresovanost i nareñuje joj./

RAŠA
Oprosti, Ivane... Milice, sedi i slušaj.

/ Milica s negodovanjem sedne. sluša Ivana, smorena – zatim, s malo više pažnje./

RAŠA
Ivane, nastavi.

IVAN
Svi pacijenti, kao po komandi, skaču iz kreveta. Pošto ima puno ljudi na malom prostoru,
stvara se gužva oko toaleta. Srećnik je onaj koji uspe da prvi odtrči do tamo...

/ Milica se smeje, nasmeje se i Ivan./

RAŠA
Šta je smešno? U ludari se iskenjaš k'o čovek, makar morao da stojiš u redu! Jel' bilo
vrata na klonji ?

IVAN
Da.

RAŠA
Eto. I u ludari imaju vrata, a ja ih nemam u roñenoj kući...

IVAN
Da nastavim ?

MILICA
Ne moraš...

RAŠA
Ne seri, nego 'vataj beleške! Ivane, nastavi.

IVAN
Sve se, u tim jutarnjim satima, odvija strahovito brzo, jer, treba namestiti krevet, obući se
i spremiti za jutarnju fiskulturu. Nakon toga, u maloj, čañavoj prostoriji, zvanoj
''pušiona'', sledi 20 minuta relaksacije – pijenje kafe i pušenje. Sledi doručak.

RAŠA
Šta ima za doručak?

IVAN
'' Dečija radost ''.

MILICA
Šta je to?

IVAN
Marmelada i margarin, parče hleba. Nekad smo dobijali i masniju kajganu ili salamu, ali,
onda je zakrizilo... Počeli ratovi... Onda se raziñemo, po radnim paviljonima – stolarska
radionica, bravarska radionica, likovni atelje.

RAŠA
Gde si ti radio?

IVAN
Bio sam u likovnom ateljeu, nekoliko meseci.

RAŠA
Slikao si?

IVAN
Ne. Radio sam skulputuru. U drvetu.

RAŠA
I, kako je uspela ?

IVAN
Loše. Vaspitaču se dopala, ali, nije bogznakakva...

RAŠA
'Oćeš nam je pokazati ?

IVAN
Ako je nañem. Negde je u podrumu... Izvinite, moram da idem. Rašo, ti pročitaj pesmu
pa mi kaži da li je dobra.

/ Ivan ustaje i odlazi. Raša dohvati papir koji mu je Ivan ostavio./

RAŠA
Eto, čula si. Šta je poenta? I u ludari postoje vrata na klozetima.

MILICA
Jebala te vrata !

/ Milica uzima zavesu, kida je i postavlja na ulaz u toalet-kupatilo./

MILICA
Evo ti zavesa. Kul je, a?

RAŠA
Kul je.

MILICA
Mogao si to i sam da uradiš.

RAŠA
Mogao sam, ali, moj moto je ne činiti ništa. Na taj način se odužujem društvu.

MILICA
Učiniti to zbog mene, zajebi društvo. Iseri se!
/ Raša prolazi iza zavese, u toalet. Sa sobom ponese i list hartije koji je Ivan doneo./

RAŠA
Ovo je već bolje. Nisam navikao da kenjam na otvorenom. Ne mogu da se
koncentrišem.../čita/... '' Puž ''!...

MILICA
Kenjaš ?! U kupatilu ?!

RAŠA
Ne, čitam Ivanovu pesmu, a, to je naslov!... Dakle, '' Puž ''.../čita/

'' Ti čudni stvore

sa kućicom na leñima
sa domom na sopstvenoj kičmi
Puziš i tražiš hranu
čekaš da kiša padne
pa da prošetaš vlažnim pločnikom
Sijaš u travi mokar od rose
kliziš niz kap
PROKLET SI !
SAM !
U tvojoj kući ima mesta
samo za tebe i nikoga više
A ti si možda
čitav svoj život
tragao za nekim koga bi
u svom domu ugostio
i sa njim pod krovom
svoje kuće
podelio šoljicu čaja
ili kafe"

... Ovo je fenomenalno !

MILICA
Sranje. Taj tip je ludak.

/ Milica lista knjigu na stolu, onu iz koje je već čitala i koju je tu zatekla./

RAŠA
O`kej je on. Nije lud.
MILICA
Šta se tripuje ?

RAŠA
On je inteligentan. Malo sjeban, ali, sistematičan. Ima sjajno pamćenje. Keva mu je luda.
On je neurotičar.

MILICA
Pazi ovo ! / ponovo čita iz iste knjige/...
'' I, ako je moguće, ne ostaj s` njima nasamo, kaže Vasilije Veliki, ni u nužnoj potrebi :
jer ništa nije važnije za tebe, osim tvoje duše, za koju je Hristos umro i vaskrsao... ''...

RAŠA
S` kim da ne ostaješ nasamo?

MILICA
S` ribama, valjda...

RAŠA
Jasno, ribe su satanska bića.

MILICA
Ne seri!

RAŠA
Jebi ga, upravo jesam !

/Čuje se zvuk vode iz vodokotlića, Raša izlazi ispod zavese koju zagleda, narednu repliku
za sebe/

RAŠA
Jebem ti, puk'o je skroz... Muka mi je kad pomislim kako tetura ulicom s tim usranim
vratima u rukama.

MILICA
Rašo,... Operi se.

RAŠA
Kako to misliš ?

MILICA
Operi se, dole...

RAŠA
Što ?
MILICA
Hoću da probam ono.

RAŠA
Hoćeš?

MILICA
Da.

RAŠA
Da ga ljubiš?... Da ga staviš u usta?

MILICA
Da!

MONOLOGIJA

/U trpezariji, na dušeku, leže Milica i Raša. Raša puši i sneno gleda. Milica se vrpolji./

MILICA
Super je. Kako se čudno osećaš kad počne da raste u ustima. Jel` tebi bilo super?

RAŠA
Aha...

MILICA
A, jel` su ti i druge ribe to radile ?

RAŠA
Aha...

MILICA
Znaš da je jedan tip ucenjivao Anitu, kao, ''ne mogu da te tucam ako mi ne budeš pušila,
meni neće drugačije da se digne''...

RAŠA
Aha...

MILICA
Jel` ti radi video?

RAŠA
Aha...

MILICA
Sa` ću da ti pustim nešto...

/ Milica odlazi do stola, uzima video kasetu iz svog ranca, stavlja u video rikorder. Čuju
se dahtanja, muško i žensko, zvuci koji upućuju na koitus. Raša gleda. Ozbiljan je./

RAŠA
Šta je ovo ?

MILICA
Gledaj.

RAŠA
Odakle ti ovo ?

MILICA
Ćuti. Pričaj mi o ''Hamletu''. Ja ću da se diram.

RAŠA
Kurvo mala, ti si skroz poludela...

MILICA
Hamlet! Hamlet! Hamlet !

RAŠA
Da ti pričam o Hamletu?... O`kej,... Super su te tvoje tatarske jagodice. Seksi su... Ti si
Mongolka

MILICA
Nisam.

RAŠA
Ne vredi ti da lažeš... Ko zna kad, neki Tatarin ti je saleteo neku od baba i napravio joj
malog Tatara. Onda je taj mali Tatarin napravio dedu tvog dede i malo-pomalo eto nama i
male popaljene Mongolke koja vlaži svud unaokolo... Šta fali... Mongoli su ponosan
narod. Mongoli će se ponovo dići, znaš?... Svima će nam jebati keve, a tebi neće... Reći
će, kad te ugledaju, o, evo je ! Evo princeze ! A, ti ćeš komandovati odmazdom nad
hrišćanima... Princezo, koga da razapnemo konjima na repove?!... Kome živo olovo u
grlo da saspemo?!... A, ti ćeš ih prezrivo gledati sa prestola, svog u svili... Bićeš surova...
Nikome nećeš oprostiti... I niko neće znati, odakle tako grozan a topao izraz na tvom
licu... I nikad neće ni saznati, jer, neće biti jedinog koji odgovor na to pitanje zna...

MILICA
Ko je taj ?...

RAŠA
Šta misliš?
MILICA
Ti...

RAŠA
Tako je, princezo...

MILICA
A, zašto tebe neće biti ?... Misliš da će te Tatari ubiti?... Ja im neću dozvoliti... Ja sam
njihova princeza i oni će me slušati...

RAŠA
Neću ja dočekati Tatare. Meni će presuditi do tada. Nisam ja te sreće...

MILICA
A kakvu ti to tajnu znaš?

RAŠA
O princezi ?

MILICA
Da,... Zašto je njen izraz onakav, kako si rekao... Grozan i...

RAŠA
Topao a grozan?... Zato što princeza, ispod svile... Tamo gde je toplo... Izmeñu nogu... U
svojoj vlažnoj rupici... Krije svoje prstiće...

MILICA
Jel` me voliš ?...

RAŠA
Ne... Vodiću te jednom u visoku travu, na ledinu. Tamo da se tucamo, k`o Mongoli. Važi
?

MILICA
Aha,...

/ Raša se nezainteresovano zagleda u snimak sa video trake, hladno gleda u ekran./

RAŠA
Vidi matorog... Rastače kurvu... Ko su ovi?

MILICA
Nije važno... Pričaj o Hamletu!
RAŠA
Jebi ga, Hamlet... NJega je sjebao roñeni otac. Hamlet je bio pun govana. Nije jebao.
Odao se nekim usranim drogama, i kadgod bi se uradio, njemu je leš matorog dolazio u
halucinacije. U tim haludžama, ćale ga je trovao. Zvao ga na osvetu.

MILICA
Hamlet je drkadžija?

RAŠA
Jeste. Skenjao ga je njegov matori. Hamlet se toliko primao na haludže s matorim, toliko
ga je dobro radilo, da je za drogu prodao i državu. Edipovac. Palio se na kevu.
Impotentno puvalo. Izdajnik.

MILICA
Stavi mi prst unutra...

/ Zazvoni telefon./

RAŠA
Staviću ti nešto drugo...

/ Uporno zvoni telefon.Raša skoči i javi se./

RAŠA
Da!... Da, ko vam treba?... Ja sam,... Ne... Igor ?!... Hej, Igi, čoveče ?!... Ja sam tu, jebi
se, gde si ti ?!... Tu si!... Čoveče, ne očekujem... Deset godina te nema, jebi se...
Jedanaest!...

/ Raša poklopi slušalicu rukom, okrene se ka Milici./

RAŠA
Jebo te, utišaj to !...

/ Nastavi da govori u slušalicu dok Milica stišava ton sa zvučnika te-vea, preko
daljinskog./

RAŠA
... Znači, tu si ?!... Ja sam tu, gde sam i bio... Matori i ja... Sami smo... Jebi ga, pričaću ti !
Dolaziš ? I Dule !... Da, pa, doñite zajedno !... Popodne, odlično... Zna on,... Super...
Čoveče, vidimo se ! /spusti slušalicu./... Igor,...

MILICA
Sranje, moram u školu,...

RAŠA
Ma, jebeš školu.
MILICA
Da ne idem ?

RAŠA
Koj` ćeš kurac ? Ja ću ti ispričati još par stvari o Hamletu... Doći će Igor. Zezanje. Nismo
se videli jedanaest godina.

MILICA
Zašto ?

RAŠA
Nije bio tu. Bio je u Engleskoj.

MILICA
Strava.

RAŠA
Kupićemo piva,...

MILICA
I crna vina.

RAŠA
Napravimo sedeljkicu.

MILICA
`Oće biti gandže ?

RAŠA
Biće.

MILICA
A, Hamlet ?

RAŠA
Hamlet je pao u iskušenje i nije iskulirao. Time je navukao tragediju. Loš trip. I nije
duhovit, taj Hamlet. Mračan je. Takve treba sklanjati ...

MILICA
Tucaj me.

RAŠA
Hoću. Jebo te, ko su ovo dvoje što se `rvu ovde, već pola sata ?!
MILICA
Dig`o ti se, a ?

RAŠA
Na ovo ? Teško,...

MILICA
Lažeš !

RAŠA
Ko su ovi ?!

MILICA
Keva i ćale.

RAŠA
Keva,...

/Milica uživa u igri koju je smislila./

MILICA
Rašo, ovo su moji mama i tata... Mama, tata, ovo je Raša...

RAŠA
Kurvo mala,...

MILICA
Ti si kurva !

/ Milica povuče Rašu na sebe, padnu na dušek./

U MEðUVREMENU

/ Milica razgovara telefonom, iza zavese, u toaletu-kupatilu./

MILICA
Anita ! Jel` me čuješ ?!... Znam da si na času, jebi se... Ma, ne`am poj`ma, nije mi se
dolazilo... Imala sam neka posla... Da, i to... Jebi ga, mislim da sam bila dobra, svidelo
mu se... Ali, čoveče, koji osećaj!/smeje se/Jebi ga, otkud znam?! Nikad nisam radila to sa
nekim koga ne volim. Slušaj, ja neću svraćati do škole danas a treba mi nešto keša za
neke sitnice... Savršeno. `Aj se vidimo, makar na kratko... Ne mogu `odma, aj` za, jedno,
sat, sat i petnaes`... Ma, koji ćeš kurac na zadnjem času ?!... ` Ajde, pričaću ti...

/ Čuje se kucanje na ulaznim vratima. /

MILICA
Jebi ga, neko kuca... Anita, iskuliraj, neko mi kuca a u kupatilu sam, jebi ga...

/ Još jednom zakuca, zatim uñe, Ivan ./

IVAN
Rašo ?...

MILICA
Ne mogu da verujem... Anita, prekidam, vidimo se ! Prekidam !...

/ Milica promoli glavu pored zavese, golih je ramena i ruku. /

MILICA
Raša je izašao.

IVAN
Moram da mu kažem nešto.

MILICA
Izašao je. Nije tu...

IVAN
Kad je izašao ? Nisam čuo...

MILICA
Izvini, ne mogu ovako da razgovaram...

IVAN
U redu. Kad će se vratiti, jel` pominjao ?

MILICA
Nije.

/ Ivan ode do stola i sedne na stolicu. Ne obazire se na Milicu. /

IVAN
Sačekaću. Vrlo je važno. Mora mi pomoći. Predamnom je vrlo važna odluka...

MILICA
Mogu, da te zamolim za nešto ?

IVAN
Izvolite.

MILICA
Ako bi` hteo da izañeš na minut, da se obučem...
IVAN
U redu.

/ Ivan ustaje i izlazi. Milica izlazi iz toaleta uvijena u peškir, uzima odeću, gleda ka
ulaznim vratima, sa odećom se vrati iza zavese, u toalet-kupatilo. /

MILICA
Sad, možeš da uñeš !

/ Ivan uñe, polako osmatra i polazi da sedne gde je do maločas sedeo. /

IVAN
To je bilo brzo. A, gde ste vi ?

MILICA
Tu sam ! Oblačim se !

IVAN
Ne bojte se. Ja vas ne bih gledao dok se oblačite...

MILICA
Strava !

/ Milica izlazi, na sebi ima samo gaćice i grudnjak. Ivan se osvrne, zbuni, okrene glavu. /

MILICA
Onda mogu i ovde da završim s` oblačenjem...

/ Milica nastavi da se oblači. /

MILICA
Ne bi me gledao, a?... Al` bi me tucao...

/ Ivan besno ustane, pogleda Milicu, okrene se i poñe napolje. Milica krene za njim,
zaustavi ga. Ivan se okrene, zbunjen i besan./

MILICA
Izvini,... Ivane. Malo si me iznervirao kad si ušao... Nisi čekao da ti dozvolim da uñeš...
Pogrešio si. Moraš da se naučiš nekom redu...

IVAN
Pogrešio sam. Mislio sam da je Raša tu. Nisam očekivao,...

MILICA
Sedi. Ja moram da idem, ti sedi i sačekaj Rašu. U kući nema nikoga a ja nemam ključ.
/Milica ode u toalet da dovrši oblačenje, Ivan polako ode do stola i ponovo sedne na
''svoje'' mesto/

IVAN
Oprostite. Moja je greška. Nisam dobro uradio.

MILICA
A, kakva je to, ''važna odluka'' ?... O čemu se radi, ako nije tajna ? /Izañe iz kupatila,
doteruje odeću na sebi. /

IVAN
Nije tajna. Znate, ja pišem. Priče i pesme.Jednom me je Raša pohvalio i ja sam nastavio
dalje. Pišem, skoro svaki dan. Po dva-tri reda, nekad i jednu rečenicu, ne više. Ali, svaki
dan. Raša odlično piše. Pročitao sam neke njegove priče...

MILICA
Ozbiljno?

IVAN
Da. Nije vam davao njegove priče, da čitate ? Mračne su, ali, dobre. Ranije je pisao
pesme, njih nisam čitao. On kaže da nisu bile dobre... A, ja mislim da sve što sam, do
sada, uradio, ništa ne valja. Čitao sam. Sve. Ispočetka sam krenuo, ništa to ne valja.
Razmišljam o nečemu...

MILICA
Da. O čemu ?

IVAN
Da spalim sve.

MILICA
Stvarno ?

IVAN
Da. Sad, kad čitam, uviñam sve slabosti onoga što sam dosada napisao. To, kao da nisu
moje rečenice... Nisam uzunapredovao...

MILICA
Super ! Ti sedi i sačekaj Rašu. Moram da idem. NJemu reci da ću svakako doći, kasnije...

IVAN
A, zašto ga nema toliko dugo ?

MILICA
Otišao je da skonta neku gandžu, za večeras... Doñi i ti ! Da dunemo malo, a ? Opustimo
se...

/ Milica izañe. /

IVAN
Ja to ne smem...

/ Ivan ustane.Okreće se,gleda po prostoriji. Obori glavu. Ugleda nešto na podu,pored

dušeka na kojem su ležali Milica i Raša. Pažljivo priñe, polako odigne predmet sa poda.
Sad se vidi, to su čipkane ženske gaćice. Ivan je zatečen. U prostoriju, istog trenutka, uñe
Otac, mamuran, nervozan.Ivan stoji kao zaleñen sa gaćicama u ruci. Otac ga ne primeti
odma`, odlaže kesu na sto i polako vadi iz nje - flašu rakije, komad dimljene šunke, parče
sira . /

IVAN
Dobar dan.

OTAC
O, otkud tebe, komšija ?!... Jebe se tebi, ti ne znaš za muke... Je` si gladan ?! Je` si
žedan?!
Šta si se usr`o ?!...

IVAN
Čekam Rašu.

OTAC
Ti to nama čuvaš kuću, je li ?

IVAN
Bila je tu jedna devojka, ona je...

OTAC
Gaće ! Je` ste, bar, jebali, ti i tvoj drug Raša?... `Ajde,`ajde, to je dobro ! Da ste ranije
jebavali, ranije bi ste i ljudi postali...

/Otac odlazi, donosi nož, seda i počinje da jede. Nudi Ivana, poziva ga rukom da se
posluži. Ivan stoji, zbunjen, i dalje s` gaćicama u ruci. Ivan odloži gaćice na dušek.
Odlazi do stola. Otac mu gura dršku noža u šake. Ivan oprezno uzima nož i drži ga
podalje od sebe, u strahu i čudnoj zagledanosti u taj predmet. Sedne./

OTAC
Šta je ? Nisi jeb`o ? Drugar te zajeb`o... Jeb`o, tebi nije dao... Ostavio ti gaćice... Je` si
miris`o gaćice ?... `Ajde, šta si se usr`o ?!... `Oćeš rakije ?
IVAN
Ne. Pijem lekove.
OTAC
Jebeš lekove... Idi, donesi mi čašicu, eno je u kuhinji, na tacni...

/ Ivan odlazi, sporo, poslušno. Donosi čašicu za rakiju . /

OTAC
Kad bi mene, ovaj moj, jednom posluš`o, ko što si ti, sad... Kad bi` `teo da mi pomogne...
Da pomogne sebi... Jebivetar... E, moj Ivane, ode sve u kurac!... Kako je majka ?...

IVAN
Dobro je, hvala.

OTAC
Dobro, moj kurac... Sama, s` tobom... Žalila mi se da si dovodio neke kurve u stan...

IVAN
Ne. To nije tačno.

OTAC
Znam, zajebavam se... Kamo lepe sreće... Nisi ti psihički bolestan, kol`ko ona to priča...
Rek`o sam ja njoj. Dajte vi njemu neku žensku, da se on istrese... Ne zajebavam se.
Vukla te po lekarima, a, samo da ti je neku kurvu našla, prošla bi i jeftinije i bolje... Jebeš
mi sve, i ti bi ozdravio...

/ Otac sipa sebi rakije, odpija. /

OTAC
Ja sam naš`o da ti serem, a?... Da ja znam šta je dobro ne bi doček`o ovo što sam
doček`o... Ali, vaša generacija... Vi, mladi... U srce ste me ranili, pizde jedne...

/ Ivan ustaje./

IVAN
Izvinite, moram da idem.

/ Ivan polazi, dok izlazi, Otac ga prati rečima, ne gleda ga i nastavlja da pije./

OTAC
Samo ti piči, komšija... `Fala ti što si mi sačuvao kuću... Ti si mi jedini drug, ovo sve
jebivetri... / Kad Ivan izañe, nastavlja./... Samo još tebe da imam, pa da se ubijem...
Možda ti i nisi lud, jebi ga... Zajebavaš nas sve... Meni je žena dva ludaka rodila, jednog
napravila...Mene...Sve je imala, u usta je jebem, i nije bila srećna... Ja je ''upropastio'' ?!...
Pizda joj materina seljačka, iz opanaka sam je dovukao ovde... Ludak mi čuva kuću...
Kuća otišla u pizdu materinu, on je ''čuva''... Ludak!

/ Začuje se kucanje na vratima./

OTAC
Da!

/ Još jednom, neko zakuca na vrata./

OTAC
Ulazi, mrzi me da ustajem !

/ U trpezariju uñe Dule, za njim Igor. /

DULE
Dobar dan, čika Joco.

IGOR
Dobar dan.

DULE
Evo, stigli... Raša nas čeka, jel` tu?

OTAC
Je` se znamo mi ?

DULE
Čika Joco, pa, ja sam, Dule...

OTAC
Požunac, drago mi je... Lečeni alkoholičar, u penziji...

/ Rukuje se sa Duletom, zatim sa Igorom, koji, izmeñu sebe prihvataju sve kao šalu, iako
je Otac ozbiljan i hladan. /

OTAC
Požunac, drago mi je...

IGOR
Igor, drago mi je... Čika Joco, pa, nije valjda da me se ne sećate. Jeste da me nije bilo
deset godina, ali...

OTAC
Tebe je, sine, bilo... Al`, mene nije bilo. Ne, deset! Mene nije bilo pedeset godina! Nikad
me nije bilo...Izvinite, idem da pišam... Ako mogu?... Mislim, ovo je nekad bio moj dom,
pa, ako dozvolite.

/ Ode u toalet, čuje se kako mokri dok nastavlja da priča. /

OTAC
Ovo nikad nije bio moj dom, serem... Jebi ga, znam, nisam čak ni simpatičan...

IGOR
Čika Joco, sećate se da smo Raša i ja zajedno pravili oproštajno, pred vojsku?... Zajedno
smo i služili, do njegove prekomande u Sloveniju... Ja sam u Engleskoj, sad. Već deset
godina živim tamo...

/ Otac izlazi, zaplete se u zavesu na vratima toaleta-kupatila . /

OTAC
Ko je natak`o ovu zavesu ovde, nataknem ga ?!...

/ Igor i Dule odmotaju zavesu sa Oca. /

OTAC
Ko je u Engleskoj ?

IGOR
Ja sam.

OTAC
Ah, pa to si ti?!.../Grli ga i ljubi tri puta u obraz./Moj Raša dobio prekomandu u
Sloveniju, a ti ostao ovde!... Tvoj ćale je tebi sredio, jebi ga, on je veće mudo od mene...
Meni nisu ni javili za prekomandu, jeb`o sam im mater!... Dva meseca smo ga čekali!
Slovenački tetri... Terio... Te... Kurac! Kako se, ono zvaše,... Dva meseca ih držali u
blokadi... U Engleskoj si, a ?...

IGOR
Da.

OTAC
Jebe se tebi,... Ako si ! U Londonu, gde si ?

IGOR
Pored Lidza.

OTAC
Gde, pored Lidza ?

IGOR
Ne znam, koliko poznajete Englesku...

OTAC
Jorkšir! Lankašir! Nortambrija ! Kent! Sine, bio sam ja tamo... Šesdesetneke, neka mutna
privredna delegacija, ja iš`o s metalcima u Vels... Englezi `teli da nam uvale neku
zastarelu tehnologiju, a i sami su bili zastareli u ono vreme, nego, perfidni... Takvi su oni,
sine... Ali, Velšani !... Pa, mi se, sine, nismo treznili! Ne sećam se ničega! Nama su
Velšani govorili, ''ne kupujte ta sranja, nisu ni za kurac ''!... Moraš da slušaš Velšanina,
njega Englez zajebava vekovima... Neke mašine, strašno... Svonsi, sine!... U Svonsiju
smo bili !... Velšani, pa, da... Divan svet... A, ti si u Lidzu?

IGOR
U Hadersfildu. U ''Hudersfildu'', kako kažu Jorkširci...

OTAC
Jebi ga, Engleska je velika zemlja...

IGOR
I nije, baš, toliko velika....

OTAC
Ti, mene, zajebavaš ?

IGOR
Ne.

OTAC
Sine, Engleska je velika, ti nemaš poj`ma... Ti računaš, ono, kol`ko vidiš ! A, gde su
ostrva ? A, gde su teritorije ? Engleska je, sine, u pizdu materinu, to ne može da se
izračuna...

DULE
Čika Joco, gde je Raša ?

OTAC
U Engleskoj...

/ Dule i Igor se pogledavaju, Otac ode do stola, naspe i popije još jednu. /
DULE
Jel` rekao kad će doći? Da idemo mi, pa, da navratimo kasnije...

OTAC
Ne! Idem ja... Sedi tu i jedi, pi`, puši... Idem ja...Mene čekaju obaveze, mora da se ždere,
da se obiñu lokacije... '' Kod Jose '', '' Umiljato jagnje '', '' Bulka '', '' Banat '', '' Zora ''... To
su moje kuće!... `Oćete vi u kafanu ?...

DULE
Ne, čika Joco... `Oćete da vas odvezem negde, autom sam...

OTAC
E, to bi bio dogañaj ! I ja sam imao auto... Al', čini mi se da sam ja njega jutros prod'o.
DULE
Dobro!... Igore, ti sedi, Raša je verovatno u blizini, sačekaj ga...

IGOR
Važi.

/Otac se oblači, Dule mu pomaže da obuče kaput. Krenu napolje, Otac se još jednom
osvrne ka toaletu/

OTAC
A, dobro stoji ona zavesa, a ?!... To, ko se setio, ima piće od mene...

DULE
Idemo, čika Joco. Gde ćemo ?

OTAC
U '' Bulku '' me vozi ! Ne, u '' Banat '' ! Prvo u '' Banat '', pa, u '' Zoru '' ...

/Dule i Otac izlaze. Igor stoji. Priñe zavesi koja stoji na vratima toaleta. Popravi je
rukom/

ETO, VIDIŠ ...

/Za stolom sede Igor i Raša, na dušeku leži Milica. Milica pripaljuje ''džoint'', ona i Raša
puše/

RAŠA
Eto, vidiš... Sranje. Raspad.

IGOR
Čoveče, ako mi je nešto nedostajalo, to je bila ekipa.

/ Igor ustaje, proteže se, sporo šeta po prostoriji. /

RAŠA
Rasturili smo se, to je činjenica. Zeka je u Beogradu. Rus se oženio, ima dva mladunca...
Duvaš ?

IGOR
Neću sad... A, gde su keva i sestra ?

RAŠA
Ćale mi je poludeo. Ne zna više šta radi. Delirijum... Keva ga trpela, s` početka... Ima pet
godina kako ga je ostavila. Sestra je otišla s` njom. U stvari, keva je našla nekog tipa,
matorog, lovarnog... Sestra mi je u Novom Sadu. Studira...

IGOR
Jebi ga. Sranje. Ćale ti je bio kul tip.

RAŠA
Bio. Ubila ga penzija. On je umro onog dana kad su ugasili metalski kombinat. Znaš kako
je, kad ti otmu dete. Uvek je govorio da ima troje dece : sestru, mene i kombinat. '' A,
kombinat nas sve `rani ! ''... U pičku materinu... Lud... Jedan dan me tera iz kuće, drugi
dan zove pandure da me traže. Nije me bilo mesec dana, otiš`o sam, stvarno, morao sam
da o`ladim... On zvao pandure, kaže, ''moram da prijavim nestanak deteta, otišlo mi dete
od kuće i nema ga već mesec dana... ''. Pandur ga pita za pol, za godište, za fizički izgled.
Ćale kaže, '' ima trideset godina... ''...

/ Raša počinje da se smeje, zagrcne se./

IGOR
A, policajac?

RAŠA
Oter`o ga u pičku materinu!

MILICA
Zašto?

RAŠA
Mico, kako zašto ?...

MILICA
Šta misli taj pandur, koga on tera u pizdu materinu, ko mu jebe mater...

RAŠA
Kuvarice, manje zbori, da džokavac ne izgori!

MILICA
Jebi se! Prekini da sereš. Smešno ti, a?! Zove da mu pomognu a oni ga zajebavaju! Ne
mogu da verujem da si i ti od onih kojima je to smešno... Zajebavati nekoga kome je
pomoć potrebna. U stvari, nije ti smešno. Jeste?! Sad lažeš... 'Ajde, pravi se da ti je
smešno. A, onda okreni hitnu pomoć, jebene pandure. Videćeš šta će se dogoditi. Sačekaj
da tebi zatreba, da se tebi sloši... Da pukneš...

/Milica se zakašlje, uhvati se za glavu, ostaje tako sa manifestacijama da joj nije dobro i
to traje/

MILICA
U pičku lepu materinu...
RAŠA
Rascepilo i mene a gde neće nju... Mozak mi ropće... Nema se više onoliko ljeta !

IGOR
A, young lady ?

MILICA
Young lady?/smeje se/ Svi u Engleskoj pričaju tako, a?

IGOR
Ej, ništa loše, samo sam konstatovao...

MILICA
E, pa, konstatujem i ja, i to, da se young lady tako razbila da, jebi ga, nema šanse da
zvuči ko BiBiSi. Žao mi...

RAŠA
Čikino pile, on te samo lepo pita... Doñi, čika bubi da ploñe...

/Milica ustane, odtetura do toaleta,iza zavese. Čuje se zvuk vode sa česme, čuje se kako
Milica kašlje, pljuje/

IGOR
Čoveče, kol`ko je njoj godina ?

RAŠA
Dovoljno... Drugi srednje... Rade '' Hamleta ''...
Pomažem joj da pripremi pismeni...

IGOR
Kad si završio faks?

RAŠA
Nisam završio. Čoveče, štagod sam počeo, ništa nisam završio...

IGOR
Što ne završiš ?

RAŠA
Čoveče, pet godina nisam izašao iz ovog malog grada u preriji, faks nisam video,
zaboravio sam i gde se nalazi...

IGOR
Od čega živiš ?
RAŠA
Od muke... Honorarišem. Napišem neki prilog za lokalne novine. Imam dva sata na
radiju, nedeljno... Predstavljam književne časopise...

IGOR
Možeš da živiš od toga ?

RAŠA
Ti, vidiš ovde nekog '' živog '' ?

IGOR
Muvaš klinke, znači - živ si !

/ Milica mumla nešto, iza zavese./

RAŠA
Puk`o sam, nemam poj`ma šta radim... ne muvamo se. Tucamo se. Higins, Liza Dulitl,
porno Pigmalion... Znaš me. Uterujem znanje lepuškastim curicama... Čak nije ni važno
da su lepuškaste, važno je da imaju šarma. Znaš otkud Francuzima ideja da izmisle taj
pojam ? Šarm!... Iz kurca. To ti je, kad ti se digne pa ti ništa više nije važno, samo da ga
što pre metneš...

IGOR
Super je to.

RAŠA
Super, moj kurac... Pa, čoveče, nema te jedanaest godina ! Gde si ? Šta ima ? Sedi,...
Kuća je sjebana.Ćale iznosi, svaki dan ponešto. Eto, sad nemamo ni vrata na klozetu.
Odn`o ih, jutros... Odneo je i zamrzivač, stalažu... Prod`o komplet Dostojevskog... Gore
nemam ni ''n'' od nameštaja... Odneo je i grejalicu... A, ide zima...

IGOR
Sa` će i Dule. Obeć`o je pivo.

RAŠA
Sere. Dule se prod`o.

IGOR
Meni izgleda k`o japi. Nisam najbolje shvatio šta radi.

RAŠA
Sere, šta radi ! Drži magacin kod nekog tipa koji valja švajcarske slatkiše. Ugojio se k`o
brav, je` si vid`o ?

IGOR
Ima kintu, nije loše.
RAŠA
Ma, do kurca s` tom kintom. Kad doñe vikend mrzi ga da izlazi iz kuće. Podprñuje
jorgan, žvaće ''toblerone'' i mulja muda po ceo dan. Gleda '' Simsonove '', prepričava
fazone...
Patetično. Bolesno.

IGOR
Ti ne gledaš '' Simsonove '' ?

RAŠA
/ smeje se / Jebo te, pa ja ni antenu nemam ! Ćale prod`o antenu pre godinu dana.
Grčevito se borim za ovaj video, jebeš mi sve, i to će odneti ako ne budem pazio. Gledam
filmove. Porniće i klasiku. Ruske bajke. Znaš koji je najbolji trip ? Sedim sam, smotam
sebi džoint, duvam, pustim ''Kameni cvet'', '' Bajku o caru Saltanu '', '' Konjića Grbonjića
''... Rusi su čudo... '' Djed Gljivuška '', čoveče ! Koje su oni gljive jeli kad su snimali te
bajke, čoveče. Ludilo, pod vodom, babajage, oni što govore unatraške, Kaščej, čoveče.
Kaščej je lud. Kaščej je guru... Mico, maco, živa si ?

/ Milica mumla nešto, iza zavese, iz toaleta ./

RAŠA
Kaki ! Piški ! Baci peglu ! Umi se !

IGOR
Često sam mislio na tebe. Reko`, taj je sad u nekoj školi, gnjavi decu s` lektirom. Mislio
sam, stić`e neka knjiga poezije...

RAŠA
Jebi ga, Igi, poezija je umrla. Ti, u belom svetu, pa, nisi skontao !

IGOR
Šta?

RAŠA
Jebi ga, kako se ne sećaš ! Zima je bila, '94. čini mi se... Sve svetske novine su objavile,
na naslovnoj strani, crnim, masnim slovima !'' POEZIJA JE UMRLA ''...

IGOR
Ne može poezija da umre.

RAŠA
Jebi ga, ona umrla, ti kažeš '' ne može da umre '' !

IGOR
Kad joj je održan pogreb ? Gde je sahranjena ?
Gde joj je grob ?

RAŠA
Svuda.

IGOR
Nisi nikad objavio onu zbirku pesama...

RAŠA
Ma, kakvi, čoveče... Bio sam blizu da objavim knjigu o svom viñenju propasti slovenske
civilizacije... Intrigantno, izdavač se zagrejao, ali, mene je mrzelo da pišem.

IGOR
Zašto nisi pokušao ?

RAŠA
Ma, nikoga to ozbiljno ne zanima... Moj doživljaj istorije je antiistorijski. Ima tu i
latentnog antisemitizma, nacisti bi dupe dali za takvo štivo... Ima i rasističkih
momenata... Sloveni i Germani su isto pleme. Germani mrze Slovene jer su oni onaj deo
plemena kojeg je uvek boleo kurac za red, državu i organizaciju. Zato 'oće da nas istrebe.
Niko ne mrzi nikoga toliko koliko mogu da se mrze oni koji su srodni. Germanski orao
ima jednu glavu,slovenski – dve. Oni misle da je slovenski orao – mutant. Plaše ga se jer
su oni sjebani racionalizmom. Plaše ga se kao što se plaše – mašte. Slovenski orao je orao
iz mašte. Germanski orao je jednoglav i liči na orlove koji postoje, lete, eno ih u
zoološkom vrtu... Hteo sam da kažem kako su Sloveni satrti, religiozno i kulturno... Nije
preživeo nijedan jebeni autentični predhrišćanski ritual... Jevreji su izmislili Hrista da ga
posvañaju s Rimljanima, onda su ratovali hrišćani i Rimljani, vekovima se širila
hrišćanska sekta, sve pod kontrolom Jevrejskih vračeva... Oni su izmislili i islam, onda ga
posvañali s hrišćanstvom... Istočno hrišćanstvo je satrlo drevne kultove Slovena, Grci
odradili posao koji su počeli Latini, Knez Vladimir pobio silan narod u ime Hrista...
Vizantija je prevara... Vizantija je uništila slovenstvo... I, uopšte, ubili su maštu... Kako
su oni Angli, oni Sasi, oni Normani, Kelti, Aboridžani, svi sačuvali svoje male bogove,
samo Sloveni nisu... Mi smo dečica na igralištu Evrope. Bili smo tu i pre nego je postala
ikakva Evropa. Nismo porasli, ostali smo mala dečica i kopiramo svaka sranja koja
smišljaju malo starija deca. Ne proñe ni nekoliko godina, eto ti nove igre i nove sitne
dečice. I mi nikako ne možemo da iskuliramo, trčimo da se igramo igara u kojima se
podrazumeva da sitnoj deci lete glave. Eto, takve stvari bi neko rado štampao, ali, ne bi`
ih svako razumeo... Znam da je sranje to, s` antisemitizmom, ali, jebi ga, tipično
slovenska crta... Tu se ništa ne može učiniti, nekog moraš da kriviš... Fali ti bog... Evo ti,
pravi ga!

IGOR
To bi ti zaista štampali, ovde ?

RAŠA
To bi bio bestseler...
/ Milica izlazi iz toaleta, bleda./

RAŠA
Uništavanje zdravih i mladih snaga traje...

MILICA
Poštedite me tih sranja… Jebeni zombiji…

/Ode do dušeka i stropošta se na njega, skomolala. /

RAŠA
Nek` odkunja malo... Jebi ga, '' Hamlet '' je teško štivo... Šta su nama radili, a?

IGOR
Super je bilo u školi.

RAŠA
Super, moj kurac ! ''Tom Sojer'' i ''Kako se kalio čelik'' ; '' Zločin i kazna '' i '' Lelejska
gora '' ; '' Tihi Don '' i '' Crveno i crno ''... Da popizdiš, čoveče, Misisipi po kojem jurcaju
partizani, Raskoljnikov u Parizu, Kozaci jure na sve strane, stravično, odjednom, izleti
Šiler, usred ''istrage poturica'', i Krleža, Krleža, na sve strane prokleti Krleža...

IGOR
Ti si to ozbiljno shvatao.

RAŠA
Ozbiljno, kurac. Priznavao sam, i danas priznajem, samo pionirsku kapu i crvenu
maramu. To je bio dobar trip. Svi smo jedna armija! Pogledaj nju. Jel` bi se ona tucala
sad, duvala tu, da je imala iskustvo pionirske zakletve ?!...

/ Ulazi Dule s` kartonom piva u rukama. /

DULE
'' Danas, kada postajem pionir,... Svečano se obavezujem da ću braniti... '''!

/ Dule odloži karton na sto, vadi svakome po limenku piva. /

IGOR
U pravi čas!

RAŠA
Jebo te, ti si pomešao pionirsku zakletvu i zakletvu koju si dao Jugoslovenskoj Narodnoj
Armiji ?!

IGOR
Ja nisam služio Jugoslovensku Narodnu Armiju, ja sam služio Vojsku Jugoslavije...

RAŠA
Smradino, zato i jesi toliko glup... Tebi je Milošević bio vrhovni, jebo te on... Pazi, mi
nismo služili istu armiju. Ja sam služio narodu, a ti Slobi !

IGOR
I, šta sad, vi ste neprijatelji ?

RAŠA
Jesmo... To je tako i zamišljeno... Da se izmeñu sebe poubijamo...

DULE
Ej, ne seri... Šta je s` malom ?

RAŠA
Ona sad roni do dna okeana, odande će izvući purpurni dijamant i jebaće nam keve kad
izroni... Živeli !

/ Nazdravljaju./

DULE
Ko je mala?

RAŠA
Mala je bog.

DULE
Opet se muvaš s` decom ?

RAŠA
Ne. Mala je bog, kažem ti. Bog je uzeo njeno obličje, obukao male sise i čvrstu guzu i
rešio da poseti smrtnike, eto ti...

DULE
Simpatičan bog.

RAŠA
Ne zajebavaj se s` bogom...

DULE
Moram da pišam,... Čemu ovo ?

RAŠA
Zavesa ?
DULE
U čemu je fora ? Gde su vrata ?

RAŠA
Vrata su dosadna.

DULE
O`kej.

IGOR
LJudi, `ajde da popijemo, da se zezamo...

DULE
/dok mokri, iz toaleta/ Lako je tebi da se zezaš, mlatiš čvrstu valutu, jebe ti se !

IGOR
Da se menjamo, a ?

RAŠA
Šta radiš ti tamo ?

IGOR
Radim kao laborant u jednoj firmi koja testira hemijske proizvode.

DULE
/Izlazi iz toaleta./ U Lidzu ?

IGOR
U Lidzu radim, ali, živim u Hadersfildu. Planiramo da se selimo za Lidz. Iz '' Hudersfilda
'', kako kažu Jorkširci...

DULE
Imaš svoj stan... Automobil...

IGOR
Imam automobil. Stan plaćamo.

DULE
Imaš ribu...

IGOR
Verenicu. Zove se Ana. Iz Poljske je. Divno stvorenje.

RAŠA
Katolkinja...
IGOR
Jevrejka je... Ako je to, uopšte, važno... Studirali smo zajedno. Ona je sad na
postdiplomskim.

DULE
Poljakinje su strava...

RAŠA
Šta sereš ti ?! Ti znaš kakve su?!

DULE
Dobre su ribe...

RAŠA
Tebi su dobre i one Moldavke za 10 evra...
Ne jebe, a sere !

DULE
Ko ne jebe ?

RAŠA
Ti, čoveče ! Pogledaj se ! Utovio si se k`o krmak, samo drkaš i ljuštiš ''nestle'',
spermatozoidi ti se usirili u kesi...

DULE
Dule, kad jebe, jebe diskretno.

RAŠA
Ma, daj, manimo se tih priča... Tamjan ti se na karu nahvatao, smola ti iz gaća viri...

DULE
Jeb`o sam, pre,... Pre četr` sata...

RAŠA
Prvi put, a ?!

DULE
Jebav`o sam neku matorku. Nije loša.

RAŠA
Sažalila se tetkica.

DULE
Već neko vreme me prži, radi kao sekretarica u veleprodaji, smeška se, trći, ovo, ono...

RAŠA
Ne mogu da verujem,... Pričaj, čoveče, ne gnjavi. Jeb`o si babu ?!

DULE
Nije baba. Ima 45 godina. Moćno izgleda.

RAŠA
Sašio si je, čoveče...

DULE
Odnesem danas porudžbinu i slobodan... '' Ostani na kafi '', ostao. '' Sami smo '', sami
smo. Odvede me u kancelariju, krene da puši, napalila se... Jebi ga, dobro je bilo...

RAŠA
I, Igi, šta ima u Hudersfildu ?

DULE
Šta je, pičko, ne veruješ... Nije bitno, važno je da sam ga ja met`o !

IGOR
Eto, planiram da se selim za Lidz. Radim. Imam malo slobodnog vremena. Dopisujem se
sa prijateljima, mejlom... Imate mejl ?

DULE
Imam ja, u firmi.

RAŠA
Ja nemam. I bolje što ga nemam. I to bi ćale prod`o, za turu brlje...

IGOR
Sledećeg meseca se ženim.

DULE
Sjajno.

RAŠA
'' Sledećeg meseca se ženim '', jebote, nestvarno zvuči... Čovek planira na mesece...

DULE
Tako to ide...

RAŠA
Ma, šta '' tako ide '', koji kurac? Ti ovde ne možeš da planiraš dal` ćeš biti živ sledećeg
meseca?!

DULE
Možeš. Vremena se menjaju, treba se navići.
RAŠA
Ti si poludeo.

DULE
I mi ćemo biti Engleska, bićemo Zapad, moći ćemo da planiramo...

RAŠA
Čuješ ga,... Ti si jedan od onih zamorčića koji veruje da će mu zakucati na vrata i reći ''
dobar dan, gospodine Nestle, evo, ovo su vaše akcije, ovo je vaš račun u banci u Bazelu,
vi ste sad kapitalista '', , , prst u bulju, bla, bla...

IGOR
Nema toga nigde.

RAŠA
Jebi ga, to mu ja objašnjavam, sve ove godine... Boljševici su popušili, shvataš ?
Boljševici su se raspali, ostali Menjševici, to ti je naš kapitalista, ostalo raja, go geak!
Obrnut proces ! Lova je već podeljena, a on čeka !

DULE
Ne čekam, crnčim. Radim i skupljam...

RAŠA
Zahvali ti kapitalizmu što možeš babe da jebeš, po veleprodajama - i to ti je napredak !

DULE
Koji si ti kurac da mi sereš tu... Nisi se mak`o odavde 5 godina, nisi zaradio dinara u
životu, mamudišeš, mrziš sve oko sebe...

RAŠA
Ne mrzim.

DULE
Sere, puk`o je... Imaš 30 godina i ni dana radnog staža. Izaš`o je novi zakon, sutra da se
zaposliš, nećeš penziju dočekati, mor`o bi do devedesete da dirinčiš...

RAŠA
Svet će se do tada raspasti. Nikakve penzije neće biti, ničeg` neće biti...

DULE
Jebi ga, svi bi mi srali, sedeli i filosofirali...

RAŠA
`Ajde, Igore, reci mu da je svet otiš`o u kurac! Reci mu da o`ladi malo... Reci mu kako je,
jebi ga !
IGOR
Pa, svet je otiš`o u kurac... To je tačno, ali, nema razloga da tome i ne nazdravimo !

/ Kucaju se limenkama, piju. Milica se budi, drži šaku preko usta, Raša ustaje./

RAŠA
Pilence, `oće rigoleto ?

/ Raša je odvlači do iza zavese, u toalet, odande se čuje kako Milica povraća. /

IGOR
Neću da se sad svañate, nije vreme. Hteo sam da se zezamo, da se opustimo.

DULE
Jebi ga, izvini. Puno radim, trudim se, ne volim da me neko zajebava...

IGOR
Zašto mu ne pomogneš ?

DULE
Kome ?... Raši?

IGOR
Za njega bi bilo dobro da živi sam. Jebi ga, teroriše ga ćale, čini mi se da je baš sjeban.

DULE
Grešiš, on to voli. Dobro je njemu. On ima teoriju da se '' sve raspada '', i, dobro je da se
oko njega što više stvari raspada. To mu drži teoriju.

IGOR
To ga drži u mestu.

DULE
Znam, mogao je i drugačije. Imao je to sranje sa svojima, pre 5 godina. Razočarao se.
Ono što ti ne znaš je, da je imao i drugih razočarenja... Imao je devojku. Dugo su se
zabavljali. Skoro 6 godina. Živeli su zajedno, u Beogradu, dok je studirao. Hteo je da se
zaposli, da živi sa njom. Nije jebavao ni matore, nikog. Išao je za njom, kad je ona prešla
u Novi Sad, pa,ovde, pa, opet u Beograd... Čak je i radio, pola godine ili nešto više,
honorarno, u nekom književnom listu, plaćao stan, krpio se

IGOR
I, ništa ?

DULE
Ništa. Pukne to, pukne on. I, tako, vuče se sad, skoro je 3 godine prošlo, ali, mislim da je
i dalje sjeban zbog toga...

IGOR
To je to. Sad, kad smo napunili 30, teško primamo udarce.

DULE
Mislio sam da je jači.

IGOR
Šta će mu ova klinka ?

DULE
Nemam pojma. Mazohizam. Duhovno je nadmoćniji, iživljava se nad klinkama, onda
popizdi, šutne jednu, nañe drugu. Pravi sebi sranja. Babe su kul, ako ćemo iskreno. Ne
vezuju se.

IGOR
Teško se ljudi vezuju, uopšte.

DULE
Sad kenjaš, k`o on. To je njegova priča. Kao, '' ljudima je sjebana pažnja, oni više ništa
ne vide i ništa ne čuju '', bla, bla...

/ Raša izlazi ispod zavese, vodi Milicu do dušeka./

RAŠA
LJudi, neko vreme izbegavajte klonju... `Ajmo, pile, u knjavažu...

/ Raša položi Milicu na dušek. Ona uspe da ispruži ruke i zagrli ga. /

MILICA
Rašo… Lezi ovde, pored mene. Rekla sam mojima da spavam kod Anite…

/ Raša je nežno odvoji od sebe i položi.Ona klone, Raša se okrene ka Duletu i Igoru./

RAŠA
Volim je, ljudi...

DULE
Shvatili smo...

RAŠA
Odo` da sredim klonju, a onda vam puštam muziku... Jebanje keve ! Daj piva...

/ Raša uzme limenku, nategne i ode ispod zavese. /

''LIKE A HURRICANE''

/Za stolom sede Igor, Dule i Raša, jedu ćevape, zadovoljno. Milica sedi na dušeku, jede
sa tanjira. Na stolu su limenke piva i čaše. U pozadini, konstantno, ide numera “Like A
Hurricane”,Neil Young, unplugged version./

IGOR
Nil Jang !

DULE
Čoveče, ta stvar ide već peti put zaredom?!

RAŠA
I, ići će ! Još najmanje pet puta !

IGOR
Ćevapi su strava !

DULE
Odlični su.

IGOR
Možda nedostaje – kečap !

/ Raša skoči sa stolice./

RAŠA
Jebo te, imam kečap !

/ Raša dotrči sa plastičnom bocom kečapa, stavi je na sto. Nastavljaju sa jelom./

DULE
Gde smo stali ?

IGOR
Srednji red, prva klupa !

DULE
Rañenovićeva, udala se ! Ima jedno dete, muž joj je pandur. Do nje je sedela,...

IGOR
Znam ! Kako se zvala? Rašo, daj pomozi ?!

RAŠA
Zabole me kurac šta je bilo s' gomilom morona iz razreda ?!
DULE
Pavković Jasna ! Radi u opštini kao sekretarica, ćale joj sredio. Nije se udala.

RAŠA
Kako da se uda, kad je grob ?!

IGOR
Onda, Jakšić i Vladan !

DULE
Jakšić je poginuo na Kosovu.

IGOR
Sereš,...

DULE
On je bio ''specijalac''. Skenjali su ih u oklopnom vozilu.

IGOR
Jebo te...

DULE
Usred bombardovanja, sećam se. Mesec dana pre toga, sretnem ga, gura kolica, u
kolicima klinac. Nisi dole? Pitam. '' Vraćam se, brate, da im jebemo mamu. Sjebaćemo
NATO ! ''. Ja ga gledam, gledam onog klinca u kolicima za bebu, mislim se : Znaš kad bi'
ja iš'o, da imam klinca?!

RAŠA
Srbija je puna siročića. Siročića i ćevapčića!

IGOR
Sranje...

DULE
Skenjali ga, ni ćevap od njega nije ost'o !

/Igor odmakne tanjir ispred sebe./

DULE
Onda,... Vladan, da! U Americi je, završio je informatiku. Mislim da radi u ''Aj-bi-em''-
u... Iza njih dvojice. Savićeva i Stepanov. Savićeva je, isto, negde u inostranstvu, udala se
za Francuza... Stepanov prodaje voće, na pijaci... Kostić radi kod ćaleta, dizajnira vizit-
karte i valja neki softver, na crno... Pinter je odležo dve godine u buvari – nezakonito
raspolaganje društvenom imovinom. Dok je radio na ribnjaku, bio u dilu sa
ribokradicama. Vid'o sam ga na pijaci, skoro. Valja neku robu iz Mañarske...
MILICA
Ima i gorih stvari od toga…

IGOR
Sigurno ima. Ovde je reč o ljudima koji su prošli kroz ista sranja kao i mi. Tebi ova priča
ništa ne znači, ali, razumećeš… Za deset godina.

MILICA
Razumem ja i sada. Napraviste čitavu epsku poemu tragičkih razmera.

/ Raša krene da mućka bocu s' kečapom, poprska Duleta po košulji. /

DULE
U pičku materinu! Skenjo si mi najbolju košulju!... Ovo je italijanska košulja! Dal' si
svestan da si mi sjeb'o košulju koja košta 70 evra?!... Jebi se, dao sam pola plate za nju!

/ Dule ode do toaleta, trkom. Čuje se mlaz vode. Igor gleda, neprijatno mu... Raša se
nasmeje. Čuje se Dule, iza zavese./

DULE
Šta se smeješ, koju pičku materinu?!... Neće da spadne?!

MILICA
Ako odma zapališ kući i gurneš je u mašinu možda se i skine.

/Raša se još glasnije smeje. Uzme bocu kečapa i sve iz nje sruči sebi, za vrat i na majicu.
Iz kupatila izañe Dule, u atlet majici. Gleda Rašu, pukne od smeha kad ga vidi. Smeju se,
na kraju i Igor sa njima./

IGOR
Jebi ga, ja sam kriv. Ja sam tražio kečap...

/ Raša pojača muziku. U prostoriju stidljivo uñe Ivan. Raša ga poziva rukom da uñe,
požuri, stišava muziku/

RAŠA
LJudi, ovo je genije! Ivan! Pesnik! Duhovnik ! Ivane, genije, sedi, klopaj, kuliraj !

MILICA
U pravi čas, Ivane. Već smo se uplašili da se Mesija neće pojaviti.

IVAN
Mama me šalje. Kaže, da utišate muziku...

RAŠA
Evo, utišali smo. Šta radiš ti ?
IVAN
Čitam.

RAŠA
A, da iskuliraš malo, a ? Da se opustiš ?

IVAN
Ne znam.

RAŠA
Idi, vidi jel` sve u redu, reci kevi da smo se stišali i da ćeš malo kulirati s` nama, o`kej ?

IVAN
Važi.

/ Ivan izlazi./

MILICA
Zašto bi on sad po tebi imao razloga da se vraća? Da se ''pridruži'', da ''kulira''? O kakvom
jebenom kuliranju ti pričaš? Sediš okružen trojicom pijanih morona koji se zajebavaju na
tvoj račun i ''kuliraš''?

IGOR
Šta je s` njim ?

DULE
Ti se ne sećaš Ivana ?

IGOR
Odakle da ga se sećam ?

DULE
Mi smo generacija, čoveče... Išao je u elektrotehničku ? DŽudista. Tip koji se tukao sa
desetoricom pandura!

IGOR
Nešto mi se čini, kao, poznato...

RAŠA
Ma, on je čudo ! Beli mag, učitelj joge, pravoslavni mistik...

IGOR
Ne znam.

RAŠA
Ima dvadeset kilograma manje i veštački kuk...

IGOR
Sećam se ! Čoveče, to je on ?!... Ne liči na sebe...

RAŠA
Jel` bi ti ličio na sebe posle 10 godina terapija po ludarama ?

MILICA
Reci mi da on sad neće doći…

RAŠA
Mico, maco, on je naš drug iz mladosti...

IGOR
Kako to, da je toliko stradao ?

RAŠA
Jebi ga, Igore, ovde si nas sve ostavio lude, a zatekao još luñe ! Ispričaće vam on...

DULE
Šta da priča ?

RAŠA
Zamoliću ga da vam ispriča svoju životnu priču...

MILICA
Užas !

RAŠA
Slažem se, maco - jebeni užas...

DULE
Ma, neće on hteti... Takvi tipovi ne pričaju to nepoznatima...

RAŠA
Pa, upoznaću vas. Zezamo se malo... Inače, on ima i zbirku poezije, sad mu tražim
sponzora...

/smeh/

RAŠA
Nije smešno... Odlično piše.

IGOR
Koja mu je dijagnoza ?

RAŠA
Neurotičar.

DULE
Svi smo neurotični, to nije bolest.

RAŠA
Kod njega jeste. On se boji svega.

IGOR
Strah od straha.

RAŠA
Baš tako... Sad, kad uñe, stišaćemo muziku... Mico, smotaj još jedan džokavac... Biće
ludo...

MILICA
''Ludo'', a? To je ono što nam ''nedostaje'', da.

DULE
Ne mogu da verujem...

IGOR
Šta je sad ?

DULE
Jede mi se nešto slatko !

RAŠA
I meni ! Idi po napolitanke !

DULE
Idem ! Jebi ga, propustiću početak...

/ Dule brzo izlazi . /

RAŠA
Moramo malo da ga smekšamo. Najbitnije je da ga pažljivo slušate... Provalićete, kad
priča, ne gleda vas u oči, već, negde u stranu. Kad mu govoriš, on obori glavu...

IGOR
Nije agresivan ?

RAŠA
Ni mrtvog mrava, čoveče ! Ni mrtvog mrava da zgazi... Sa` će te videti u kakvoj su nas
mašini mleli, i šta je od nas ostalo...

/ Ulazi Ivan. /

RAŠA
Sedi, Ivane. Ovo je Milica, nju si upoznao ?

MILICA
'De si, Ivane?! Ovo je Raša, znaš ga, a?

RAŠA
Ovo je Igor, moj drugar... `Oćeš ćevap ?

IVAN
Ne, hvala.

RAŠA
Ti nećeš da duneš, jel` tako ?... 'Oćeš kečap?/smeje se/... Jebi ga, nema više kečapa... Sav
kečap je na meni!!! /smeje se/... A, jel' bi duno, a, ipak ?

IVAN
Ne. Ne smem.

RAŠA
O`kej, mi duvamo, ti kuliraš. Igor je zainteresovan da nam pomogne oko štampanja tvoje
knjige...

IVAN
Aha.

RAŠA
Ja sam mu rekao da su tvoji stihovi o`kej. Pazi, on je pristao i to je rešena stvar. Postoji
samo jedan uslov... Mi smo ljudi od poverenja, to si primetio. Ispričaj Igoru kako je to
bilo u tvom slučaju, njega zanima... Kad si počeo da osećaš strahove ?

IVAN
Da pričam o tome ?

RAŠA
Molim te. Ispričaj mu sve što si i meni ispričao. Kako, šta, kako si lečen, kako si se
osećao, čime si se zanimao...

IVAN
O svemu da pričam ?
RAŠA
E, da ! LJudi, da vam kažem ! Pošto Ivan ne može dugo da priča, brzo se umori... On će
vam pričati na preskok a ja ću ti, Ivane, pomoći... Važi ?

IVAN
Dobro.

RAŠA
Kad je sve počelo ?

/ Raša, Igor i Milica duvaju, piju pivo, povremeno suzdržavaju smeh, povremeno deluju
vrlo ozbiljni. Ivan priča, ozbiljan, dok priča, uporno krši prste. /

IVAN
Imao sam 12 godina. Bio je maj mesec. Vrelo predvečerje. Onda je otac, još uvek, živeo
sa nama. Nismo stanovali ovde. Bio sam na terasi. Odjednom, osetio sam strah. Linija
izmeñu stvarnosti i mašte gubila se. Mašta se razbuktavala...

RAŠA
Bojao si se visine ?

IVAN
I visine. Ali, bio je to neki neobjašnjiv strah, sa svih strana. Odjednom sam se preznojao i
prebledeo. Majka me je unela u sobu i oporavljao sam se nekoliko dana... U to vreme
čitao sam medicinske enciklopedije, mnogo sam čitao...

RAŠA
Može se, čak, reći da si pomalo i preterivao?

IVAN
Da. Zatim je nastupio strah od oštrih predmeta. Strahovi su se nizali. Negde, zatim, i strah
od otvorenog prostora.

RAŠA
Koliko si tad imao godina ?

IVAN
16.

RAŠA
Jel` si onda počeo da čitaš knjige o jogi ?

IVAN
Da. U 17-oj godini je nastupio strah od ludila. Knjige o jogi sam čitao uporno. Pročitao
sam sve što se moglo naći kod nas.
RAŠA
Imao si svog učitelja joge?
IVAN
Da. On mi je pomogao da se kroz meditaciju oslobodim nekih strahova. Bio sam pod
njegovim budnim nadzorom... Bližio se 18-i roñendan. Onda je nastupio strah od žena.
Imao sam želju da budem u njihovoj blizini, ali, strah od otvaranja je bio jači.

RAŠA
I, šta se onda dogodilo ?

IVAN
Odjednom, strahovi su nestali. Tada počinjem da čitam knjige o okultizmu. Konkretno,
kabala. Praktično izvodim vežbe sa zamišljenim telima u prostoru. Kao džudista, nisam
imao problema ni sa jogom, ni sa kabalom. Bio sam jači, gipkiji, osećao sam svoje telo,
potpuno.

RAŠA
A, crna magija ?

IVAN
Ne ! Isključivo bela magija. Znao sam neke koji su izvodili rituale sa obrnutim pentagra-
mom, ali, ja to nisam radio...

RAŠA
Ko je to radio ?

IVAN
Znaš za to... Pričao sam ti...

RAŠA
Bio je to tvoj učitelj joge.

IVAN
Da.

RAŠA
Reci im slobodno, kako si ga razotkrio. Goran, tako se zvao, jel' da?...

IVAN
Goran... Da. Na jednoj seansi, dok sam vežbao, primetio sam crtež, u sali...

RAŠA
Gde, tačno?

IVAN
Na podu. Ucrtan vrlo vešto, gotovo neprimetan ako ne obratiš pažnju i ne zagledaš se
dobro. Obrnuti pentagram...

RAŠA
Šta je taj Goran pokušao da ti uradi?

IVAN
Pokušavao je da mi prilepi larve na auru, ali, bio sam mnogo jači od njega.

RAŠA
Kakve ''larve'' ?

IVAN
Postoje larve negativne energije koje prave ljudi sa namerom da se te larve priljube uz
aure drugih ljudi. One tamo parazitiraju. Sišu dob-ru i pozitivnu energiju, ako im dopustiš
da se zalepe za tvoju auru. Ako si dovoljno jak onda one ne mogu da je probiju i umiru,
ili, prosto se presele na nekog drugog. Tamo gde mogu da sišu i tako preživljavaju...
Onda, otišao sam u vojsku...

RAŠA
A, pre toga?

IVAN
Ne znam.

RAŠA
Kad si se tukao sa deset policajaca ?

IVAN
To, to je... Ne bi` o tome...

RAŠA
Evo, ja ću !... Ivan je otkrio, locirao tajno okupljalište masona i pokušao da upadne u sred
njihovog rituala, ali, policajci su ga sačekali i odvukli, pritom, uz batine. Jel` tako ?...
Tako je bilo, zar ne?

IVAN
Ja sam otkrio njihovo mesto sastanka i pokušao da uñem, da ih otkrijem...

RAŠA
Gde je to bilo ?

IVAN
U jednoj srednjoj školi.

RAŠA
U kojoj ?... To nam nećeš nikad reći, znam... Toliko o neznanju u kojem smo živeli.
Možda, baš u našoj srednjoj školi, a, Igore?

IGOR
U nekoj školi, svejedno...

/ Ulazi Dule sa kutijom keksa, zadihan. /

DULE
Jebi ga, šta sam propustio ?!

RAŠA
Propustio si, jebi ga. Daj te napolitanke!...

/Dule i Raša kopaju po kesi sa slatkišima./

MILICA
Ti stvarno živiš u Engleskoj?

IGOR
Stvarno živim.

MILICA
Užas. U stvari, provaljuje se da si Englez, kad te čovek malo bolje pogleda... I, što s' se
vratio?

/Igor se osvrne unaokolo./

IGOR
Ja sam odavde.

RAŠA
Ovo su nugat kocke ! Jebo te, ni napolitanke nisi u stanju da prepoznaš ?!

DULE
Ne seri, dobro je, daj pivo !

RAŠA
Jebo te, znaš kad će tebe da prime u ''Nestle''?!
Čoveče, ti nisi u stanju da prepoznaš šta je nugat a šta su napolitanke ?!... Mora da je
prodavačica bila neka matora koka ! Takvoj bi i govno iz ruke pojeo... Kupiću ti
napolitanke, jednu u džepu da nosiš, dok ti se ne usmrdi, da pamtiš šta je napolitanka !

DULE
Ne seri !

RAŠA
Ne seri ti ! Napolitanke su crne, čoveče ! Don`o mi nugat ?!!!

DULE
Šta sam propustio ?

IGOR
Ćuti, idemo dalje...

RAŠA
Ivane, izvini... Pričaj ti, izvini... Ovo je Dule, babojebac! Ni napolitanke ne ume da
prepozna... Šta je bilo u vojsci ?

IVAN
U vojsci mi se stanje pogoršalo. Bio sam na teškoj obuci...

RAŠA
Bio si u specijalnim jedinicama ?

IVAN
Da. Bio sam dobar džudista. Onda sam imao 20 kilograma više...

RAŠA
Kol`ko si izdržao ?

IVAN
Izdržao sam obuku i dva meseca posle. Počele su nesanice. Ćutao sam i nisam mogao da
komuniciram sa ostalima. Poslali su me na lečenje. Trajno sam osloboñen. Šest meseci
sam bio pod sedativima. Nisam izlazio iz kuće. Lekovi mi nisu dopuštali da čitam,
razmišljam... Oprostite, ako mogu samo malo, umorio sam se...

RAŠA
Naravno, `oćeš pivce?

IVAN
Ne. Kafu, ako mogu..
RAŠA
Mico, skuvaj kafu!

MILICA
Šta da radim?

RAŠA
Da skuvaš kafu. Ivanu se pije kafa.

MILICA
To je to, a?
RAŠA
Jebi ga, pomeri to dupe i uradi nešto korisno!

MILICA
A, da ti pomeriš tvoje dupe i učiniš nešto stvarno korisno za nas, a?! Zajebi me s ovim!

RAŠA
S' čim? I šta je to ''korisno za nas''?

MILICA
Baš tako! ''Korisno za nas'' bi bilo da ti odjebeš! /malo tiše, skrivajući od Ivana ono što
izgovara./ Umesto što sjebavaš njega.

/ Milica odlazi u kuhinju./

RAŠA
Sjajno. Slatko govance jedne klinke upravo mi je nedostajalo. Na vrhu brda od govana
pod kojim ležim. Da krasi... Izvini, Ivane... Koji lekovi ?

IVAN
'' Meleril ''. On potiskuje polni nagon...

RAŠA
Taj treba Duletu, da ne skače na babe...

IVAN
Zatim, '' Liogenretard '' – 24 časa '' skuplja i koriguje misli ''... Mišići su mi oslabili... Sa
19 godina, dospeo sam u Beograd, u bolnicu... Rečeno mi je da se ostavim knjiga. Nikako
joga, kabala, drvo života, tarot... Eto, posle, 7-8 godina pod lekovima, pio sam 407
miligrama, svaki dan... Menjali su nešto. Smanjivali...

/ Dule, Igor i Raša se gledaju, ne mogu da obuzdaju nekontrolisan smeh koji je izazavan
marihuanom i pivom, pritom, disonantan u odnosu na njihove konstatacije./

IGOR
Jebo te, ovo je žalosno!

DULE
Upropastili čoveka!

RAŠA
Pazi, 407 miligrama ! Godinama, jebo te ! Treba ih pozatvarati !

DULE
Što mu nisu dali ribu kad je imao 17 ?!
RAŠA
Što mu nisu dali babu kad je imao 17 ?!

IGOR
Ma, i riblje ulje bi` odradilo posao !

RAŠA
Mico, daj malo ulja iz ribe !

DULE
Jebo te, kol`ko je ovakvih unaokolo ?!

RAŠA
Koliko ?!

DULE
Mnogo, jebo te ?!

RAŠA
Jebo te, izvini Ivane, radi nas vutra, ne mogu da se kontrolišem!...

IGOR
Ne, ovo, stvarno nije smešno !/Naviru im suze od smeha./

DULE
Jebi ga, ja umirem od smeha !

RAŠA
I ja !

/ Milica donosi šoljicu i daje Ivanu. /

DULE
Sad, kad popije kaficu, '' srediće se '' !

IGOR
Biće, '' k`o nov '' !

RAŠA
`Ej, ne serite!

/ Konačno, stišaju se. /

RAŠA
Izvini, Ivane... Bez veze... Stvarno, koji vam kurac ?!
DULE
Nama ?!

RAŠA
Čoveku je neprijatno...

IGOR
Ne, definitivno, ''neprijatno'' je blaga reč...

/ Stišaju se. Odjednom, kao skamenjeni, slušaju ono što Ivan priča. /

IVAN
Sedam – osam godina, živeo sam sa dominantnom idejom, da okosnica i suština života, i
poimanja sveta, jeste zamisao o reinkarnaciji... Tri godine sam radio u livnici kao fizički
radnik, onda sam doživeo tešku povredu. Deo kuka mi je zamenjen. Otišao sam u
invalidsku penziju... Živim sa majkom. Imam 30 godina. Pre 3 godine sam se krstio u
pravoslavnoj crkvi. Danas pijem samo bensedin. ''Haloperidol'', 5 miligrama. On koriguje
psihozu. I ''Artan'', 5 miligrama, sprečava kočenje. Volim da šetam. Imam jednog
prijatelja, šetam do njegove kuće i nazad, svakodnevno... Rašo, možeš da zadržiš onu
knjigu...

RAŠA
Nila Sorskog?

IVAN
Da.

RAŠA
Šta kaže Otac Nil ?

IVAN
Sveti Antonije Veliki, kaže : '' U sebi treba da mislimo da nećemo doživeti ni kraj
današnjeg dana... ''

/ Raša se trgne, na čudo ostalih, umornih i snenih od pića i marihuane. /

RAŠA
Zar nije genije?!... Pogledajte ga! Veliki Otac Ivan! Jogin! Alhemičar! Kabalista!...
Vidite vi, koliko je trnovit put do istinske vere?! Kroz kakve sve jebade čovek mora da
proñe ?! 407 Miligrama dnevno, i tako godinama! Nema šanse da ti se ne javi sam Bog
Otac, posle svih tih sranja! Gde je stigao ovaj čovek?! Nigde! Uništen psihički i fizički...
Ali, piše dobru poeziju !... Zezam se... Jebi ga, Ivane, ti svog boga možeš u šaku da
staviš... ` Ajde, pokaži ljudima kako izgleda tvoj BOG !...
/ Raša grubo podigne Ivana sa stolice, drmusa ga, vadi mu, na silu, stvari iz džepova,
izvadi malu brojanicu, zatim foliju sa tabletama. Značajno je podigne u ruci. /

RAŠA
Aha, evo ga! On ima i ime?! ''Ha–lo–pe–ri–dol''! Lepo ime za jednog boga !
''Haloperidol'' ! Halo, kao, ''halo, evo me, ja sam tvoj bog!''. Kakav je on ? Okrugao.
Lomljiv. Mali. Mali, ali, bog ! Eto tebi tvog malog boga, tvog spasioca ! Jebi ga, kako je
to... Sve... U stvari, jednostavno...

/ Ivan spusti šoljicu koju je držao u ruci na sto. Ćutke izañe. Svi su ozbiljni, osim Raše.
NJega ozbiljno hvata piće, nezadovoljstvo./

RAŠA
Koji je vama kurac ?!.. A, da se malo razveselimo?

IGOR
Skenjao si čoveka...

RAŠA
Ma, daj, mi smo drugari...

DULE
Jeb`o si mu kevu... Srao si...

RAŠA
Šta serete, bre ?! Ja ga gledam svaki dan, vadim ga iz govana ! Vama je pola sata dosta
da se na`vatate na te njegove fore... On je bolestan ! On je posesivan! Gnjavi me, svaki
čas... Jebo te, ni roñena majka ne priča s` njim koliko ja!... Uostalom, ostanite do sutra pa
ćete videti... Već ujutro, ima da zakuca s` nekom nebuloznom idejom o značaju molitve,
kao, '' demon zavidi čoveku koji se iskreno moli '' !... Jebi ga, boli me kurac za njega, al`
skenj`o sam vas... Pazi sad!

/ Raša odlazi u drugu prostoriju, vraća se sa crvenom maramom oko vrata i pionirskom
kapom, plavom sa crvenom petokrakom, prišivenom./

RAŠA
Ta – da !!! Šta je, smradovi ! A, pionirska zakletva ?! Časna pionirska, a ?!

/ Dule i Igor omekšavaju, uzimaju limenke s` pivom, smeju se Rašinoj pojavi. /

DULE
Jebi ga, daj da se pije... Nismo videli čoveka 10 godina, sad ga skenjavamo !

IGOR
Daj da se pije !
RAŠA
Mico, ubaci onu kasetu, da se proveselimo !

MILICA
Koju ?

RAŠA
Houm video faking, bebo !

MILICA
Marš !!! To sam donela nama, kretenu, ne da puštaš njima !

RAŠA
Jebi se ! To su moji drugari... Daj ovamo !

/ Milica skače na video rikorder, ali, Raša je grubo gurne./

MILICA
Ne !!! Stvarno ću da popizdim !!! Vrištaću!!!

/ Raša je obgrli, savije ruku, šakom pokrije usta. Dok se Milica bacaka, uzaludno, Raša
uspeva nogom da stisne dugme na rikorderu i sad se čuju zvuci dahtanja u pozadini, Dule
i Igor, zatečeni, gledaju u ekran./

DULE
Šta je ovo ? Jebanje...

IGOR
Ne, stvarno...

/ Milica se zaceni od plača, isklizne iz Rašinih ruku i nemoćno legne ispred njega. /

DULE
Jebo te, ja znam ovog tipa...

RAŠA
A, matoru ?

DULE
Jebi ga, poznato mi nešto...

RAŠA
Ovo je mali grad u preriji. Sve se zna, svi se znaju...

DULE
Ne seri,... To su, onaj advokat i njegova žena...
Odakle ti ovo ?

RAŠA
Je` si jebav`o matoru ?

/ Milica skače, histerično, besno, vadi kasetu iz video rikordera, kida traku. /

MILICE
Pičko !!! Smrade !!! Jebem ti mater !!!

/ Milica ošamari Rašu, istrči napolje./

RAŠA
NJen tata... I njena mama...

DULE
Koji si nam kurac to pustio?! Ne mogu da verujem... Idem...

/ Igor spušta glavu u šake, Dule rezignirano ustaje i polazi./

RAŠA
Jebi ga, svet se raspada, ti ideš. Okrećeš leña, boli te kurac. Moralan si dok te neka baba
ne u`vati za karu...

DULE
Ovo je gadost... Nije mi nidočega... Loše se osećam...

RAŠA
Svi se mi loše osećamo...

DULE
Koji je tebi kurac da to stalno objašnjavaš?!... Ti si sjeban i, u tom slučaju, sve treba
sjebati! Ti si isti onaj, kurčevi,samodovoljni tip, pritom, ni kurca nisi stvorio i sereš po
ljudima !... Sredi sebe, čoveče ! Ti si sebi najveći krtog ! Ti mrziš sebe samo dok ne
nañeš žrtvu ! Koji ti kurac ?! Praviš scene!

RAŠA
Reci,... Eto, ja sam srećan da sam na nešto uspeo da ti skrenem pažnju... LJudima opada
moć zapažanja, da zlo bude veće, sada kad im je najpotrebnija...

DULE
Tvoje sranje o ''ljudskoj pažnji i pragu koncentracije '', znam to!...
RAŠA
Jebi ga, koliko si sad izdržao da me slušaš ?!... Niko nikog ne sluša više, niko nikog ne
vidi, samo fleševi, sličice, nedovršene rečenice ! Misliš da ovaj razgovor ima svrhe ?
DULE
Ne znam... Nema, verovatno... Evo, idem ja...

RAŠA
Tačno. Ideš ti. Gde ? Boli me kurac. O čemu smo pričali? Koga boli kurac.Ko smo mi ?
Koga boli kurac. Šta mene boli kurac šta je on radio u Jorkširu, 11 godina ? Šta me boli
kurac dal` će on da se seli u Lidz, il` će da jebe onu Poljakinju, il` neće?!

IGOR
U pravu si...

/ Igor je najbliži trezvenosti, nastoji da ne podiže glas, sporo, ispija pivo. /

RAŠA
Mi smo nule! Kurtoni! Kad bi nam neko davao 407 miligrama dnevno, za koju godinu bi
nam svima bilo svejedno ''ko smo'', ''gde smo'', ''s` kim smo '' ! Mi smo crvi sa viškom
inteligencije ! Bušiš, jedeš zemlju, jedeš sopstvena govna, tu jede, tu kaki, tu jede, tu
kaki, i gomila slika i zvukova koji se prepliću u moždanoj masi, za koji kurac ?! Sklopi
mi 30 sekundi smisla od svog tog sranja i napravi mi reklamu za život !

DULE
Ne mogu više da te slušam... Žao mi je što ćemo se ovako rastati...

RAŠA
Patetika, al` ona najgora...

DULE
Umoran sam. Ujutro radim... Igore, mi se vidimo...

/ Dule mahne i izañe. /

IGOR
Uh,.. Izgleda da je svega bilo isuviše, večeras.. Jednom u 11 godina, dovoljno je.
Priznajem, za mene mnogo...

RAŠA
Kako je tebi prošlo ovih 11 godina ?

IGOR
Brzo, ali mnogo sam stvari završio... A, tebi ?

RAŠA
Brzo, ali ja ništa nisam završio...

IGOR
Ne smeš tako... Nisam znao, Dule mi je rekao... Za tu, veliku ljubav, koju si imao...

/ Raša, prostreli pogledom Igora, ostane tako da ga gleda, oči mu se pune suzama. /

RAŠA
Pet godina, sedam meseci i dvadesetidva dana... Kako sam ja to gradio... To je bila
katedrala, znaš ?... A, sad... Nema lepše ruševine u čitavoj preriji, veruj mi... Doñe mi da
je proglasim za nacionalno blago... Da dovodim turiste, organizovano... Da je obilaze... /
bez grimase, tako , kako već gleda Igora, niz lice mu se slivaju suze/... Jebo te, svaki
dan... S` tim ležem, s` tim se budim... Ne pušta...

IGOR
Ponekad, u Hadersfildu, kad krene ona dosadna kiša... To mi se uvek dogaña, po pravilu,
kad sam sam u kući... Uhvati me neka tuga, pomislim, strašno mesto. Dolina u koju se
slivaju kiše. Sivo. Teško. Onda se setim ovog ovde i pomislim, '' tu nikad nije tako sivo
''... Ovo je za mene uvek bio sunčan gradić...

RAŠA
Eto, vidiš... Meni Hadersfild zvuči sunčano...

IGOR
Gotovo je s` Hadersfildom. Selimo se u Lidz, konačno...

RAŠA
Hadersfild... Šta ima, u Hadersfildu ?

IGOR
Kiša. Vetar.../nasmeje se/Znaš šta me je fasciniralo, kad sam video, prvi put ? U
Hudersfildu... Lav.

RAŠA
Lav ?... Životinja ?

IGOR
Ne. Skulptura lava.

RAŠA
Skulptura ?

IGOR
Nisam ga danima primećivao. Onda sam ga video, sa prozora jedne višlje zgrade.

RAŠA
Nisi primetio lava ?

IGOR
Nisam, jer, taj lav stoji na krovu jedne zgrade.

RAŠA
Kako ?

IGOR
Stoji na svoje četiri noge i gleda.

RAŠA
Gde gleda ?

IGOR
Posmatra grad. Beli, kameni lav. To me je oduševilo. To mi je bilo... Tako poznato...
Tako mi je bilo milo, kad sam ga video.

RAŠA
Obradovao si se ?

IGOR
Jesam. To me je podsetilo na našu gradsku baštu. Jel' u njoj još uvek postoji onaj kameni
lav koji drema?

RAŠA
Postoji.

IGOR
Zašto smo, kao klinci, voleli kad nas roditelji odvedu u gradsku baštu ? Zato što je tamo
bio taj lav i mi smo mogli da sedimo na njegovim leñima. Ja imam i fotografiju. Sedim,
klinac, na leñima lava. On drema, na svojim šapama...

RAŠA
I ja imam sličnu fotku. Onaj, žuti, kameni lav, tačno, spava, mi ga jašemo...

IGOR
To mi je prošlo kroz glavu. Ali, onaj u Hadersfildu je beo, ne žut.

RAŠA
Naš lav je žut... Jer smo se mi na sve naše popišali...

IGOR
Spavam. Umoran sam. Moraću da krenem...

RAŠA
Pa, da... To bi bilo rešenje! To je jedino dobro čega se onaj drkadžija Hamlet setio da
uradi, gotovo patriotski čin... Nisam rekao maloj, zašto je doveo Fortinbrasa ?... To bi
nama trebalo! Turci! Tatari! Biloko! Razumeš ?... Tuña vlast će pojačati koheziju
naroda... Tuñin je omražen ! To je dobro za natalitet, za duhovnost, porobljeni se množi...
To sranje... je važna stvar...

/ Igor ustaje i odlazi, Raša gleda u stranu, odpija pivo . /

RAŠA
Hadersfild...

ZLO DOBA

/Noć. U trpezariji je mrak. Svetlo iz toaleta slabo osvetljava prostor, na dušeku se nazire
Raša koji spava ispod ćebeta. Kraj stola, senka. Kako se primakne svetlu, vidi se, to je
Ivan. /

IVAN
Pokušao sam da ti pomognem. Sve sam učinio... Za razliku od tebe, ja nikad to nisam
činio neiskreno ili sa namerom da te vreñam. Ti si bio neiskren i vreñao si me... Danas mi
je bilo teško. Veoma teško. Dogodilo se nešto, samo naizgled čudesno i neočekivano. Ti
si otkrio svoje pravo lice. Nisi izdržao. Prosuo si svoje misli i one su izašle na videlo...
Sad znam da si lagao. To se da oprostiti, ali ne i namera koju ti imaš. Ti želiš da me
skreneš sa mog puta. Podmećeš mi satanske klopke. Ti si isti kao i Goran. Vi služite istog
gospodara... Spalio sam svoje spise. Meni ne trebaju. To nisam bio ja. Ti si mi budio
maštu, odobravao moje slabosti i zavideo mojoj iskrenoj veri i duhovnom miru. Sa time
ćemo raščistiti... Znaš ti dobro o čemu ja govorim.. Meni je suñeno da razrešim ovo, i
znam.. To je prokletstvo Goran bacio na mene.. Ja sam ga iskreno voleo i molio se za
spas njegove duše... Vi ste isti... Znam da ne spavaš. Znam da me čuješ. Demonima kao
što si ti ne treba ni sna, ni odmora...

/ Ivan prilazi dušeku, vidi se veliki nož u njegovoj ruci. Raša se promeškolji , u snu./

IVAN
Bože, oprosti mi...

RAŠA
Šta je sad,... Ko je to ?...

IVAN
Tvoj sudija.

RAŠA
Ivane, je` si ti ?... Šta ti je ?...

IVAN
Pripremi se za istinu.

RAŠA
Šta ti je to ?!... Daj, Ivane, koji ti kurac da mi dolaziš s` tom nožekanjom, usred...

/ Ivan se nagne i krene da udara nožem Rašu.

Raša padne, tiho ispusti bolan jauk.Ne miče se. Ivan pokrije Rašino telo ćebetom. /

BUðENJE

/ Raša leži na dušeku, na podu, u odelu, spava ''kao zaklan''. U prostoriju ulazi otac,
mamuran, tetura. Dogega se do Raše. Pogleda ga. Trgne se./

OTAC
Sine?!

/ Sagne se i dohvati Rašu koji je sav zamazan kečapom, još uvek spava. Otac ga ispusti,
zajeca, gleda u svoje ruke zamazane kečapom./

OTAC
Rašo, sine ! Rašo ! Majku vam jebem !

/ Raša se trgne, s negodovanjem, podigne na ruke. /

OTAC
Rašo, sine, ko ti je to uradio ?! Ko?!

RAŠA
Šta, ćale ?

OTAC
Zašto si sav krvav ?!

/ Raša ustane, klati se mamurno./

RAŠA
Kečap,... Ćale, kečap...

/ Otac ostane bez reči. Udari Rašu, šakom preko lica. Raša padne na pod. /

OTAC
Jebem li ti majku ! 'Oćeš da me ubiješ, a?! 'Oćeš da umrem?! Pa, jebaću ti majku! Idem
sad, po policiju... Idem da ih dovedem... Idem, rećiću im da hoćeš da me ubiješ...
Uhapsiće te, jebeš mi mater... Ti si za zatvor! Tamo ćeš ti, znaš?!... Idem, prijaviću te,
nek' te vode...

/ Otac žurno izañe. Raša se podigne. Ode do stola i sedne na stolicu. Prelazi rukom preko
lica, tamo gde je dobio udarac. Neko zakuca na vrata. Raša ne odgovara. Neko odškrine
vrata. Čuje se Ivanov glas. /

IVAN
Rašo?... Rašo?... Ja sam,...

/ Raša ne odgovara. Ivan, krišom, ulazi. Ispod miške drži drvenu skulpturu, glavu žene.
Skulptura je grubo urañena, dečije. Vidi se da je to glava žene sa kosom skupljenom u
punñu i sa ustima otvorenim kao da zeva ili viče. Ivan prilazi , odlaže skulpturu na sto,
sedne, ozbiljan./

IVAN
Rašo,... Moram nešto da ti kažem. O čemu sam razmišljao. Gotovo je, znaš? Sve. Nikad
neću naći devojku. Ne znam ni zašto pokušavam. Neću imati porodicu. Decu. Sve to
mogu lepo da vidim... Ja sam... Sviña mi se tvoja devojka. Tako je lepa a i ti si zgodan
momak, pametan. Treba da imaš nekog. Svako me je to potrebno. A, ako sam ja nešto
pogrešno uradio sinoć, izvinjavam se. Moram to da ti kažem. Da se izvinim tebi, tvojim
prijateljima i tojoj devojci. Milica, jel' da?

RAŠA
Da. Milica...

IVAN
Molim te, prenesi joj moje iskreno izvinjenje.

RAŠA
Sjeb'o sam sve, Ivane. Sve živo sam sjeb'o.

/ Raša se ne miče./

IVAN
Hoćeš da budeš sam ?... Izvini,...

/ Ivan se polako iskrada ka izlaznim vratima./

RAŠA
Sanjao sam te, noćas...

IVAN
Sanjao si me ?

RAŠA
Izvini, Ivane...

/ Raša krene da plače. Nekontrolisano se trese, drhti i plače kroz nemu grimasu./

RAŠA
Oprosti,...

IVAN
Jel' ti dobro?... 'Oćeš da ti donesem nešto, da se smiriš?...

/ Raša položi ruku na sto, spusti glavu i nastavlja da plače, sve očiglednije i glasnije. Ivan
mu priñe i položi ruku na njegovo rame./

IVAN
Nekad je najbolje da se čovek isplače,... Samo ti plači,... Tu sam ja, ne brini...

/ Raša podigne glavu, pogleda skulpturu na stolu, gleda je dugo. /

IVAN
Eto, doneo sam ti moje umetničko delo, da ga vidiš...

/Raša stišava svoj plač, briše lice rukavima./

RAŠA
To si ti uradio ?

IVAN
Zar to nije očigledno ? Ništa ružnije nisam video u životu...

/ Raša se nasmeje, i Ivan za njim, još glasniji. /

RAŠA
I, šta predstavlja ovo tvoje remek-delo ?

IVAN
Zove se : '' Majka – Otadžbina! ''

/ Pogledaju se, zatim se ponovo smeju, od srca. Stišaju se. /

IVAN
Hteo sam da izdubim majčin portret, ali, kao što vidiš, ne liči. Moj vaspitač je predložio
da ga nazovemo : '' Otadžbina ''. Onda sam ga ja nazvao, da bi pomirio ta dva predloga : ''
Majka – Otadžbina ''.

/ Raša, ozbiljan, uzme skulpturu u ruku i pogleda je sa svih strana./

RAŠA
Ovo, uopšte, ne izgleda tako loše! A, zašto su joj usta toliko otvorena ?

IVAN
Ona viče. Opominje. Grdi. Nešto je boli... Poklanjam ti je – ako ti se sviña.
RAŠA
Sviña mi se.

IVAN
'Oćeš da nam skuvam sad jednu lepu kaficu ? Ili čaj ?

RAŠA
Ne !... Ti sedi, skuvaću ja.

/ Ivan sedne, Raša poñe, izañe u pravcu kuhinje./

IVAN
Tvoj otac je pominjao policiju. 'Oće oni doći po tebe ?

RAŠA
Kafa ili čaj ?

IVAN
Čaj!

/ Raša se vrati iz kuhinje, sedne./

RAŠA
Ako doñu, ti ćeš me braniti... 'Oćeš me braniti?

/Ivan se uozbilji. Smrknut, zatim, odlučan./

IVAN
Hoću.

RAŠA
Odlična ti je ona pesma.

IVAN
'' Puž '' ?

RAŠA
'' Puž ''.

IVAN
I skulptura ti se sviña ?

RAŠA
'' Majka – Otadžbina '' ?
IVAN
'' Majka – Otadžbina ''...

/ Smeju se, sve glasnije, cerekaju do suza. /

-ZAVESA–