April.2008.

Doktor i menadžer

Uloga menadžera u zdravstvu je jako složena jer moraju da ostvare dva cilja koja su međusobno
konfliktna: da smanje troškove poslovanja a da, sa druge strane, unaprede kvalitet rada

Mnogi stručnjaci u oblasti menadžmenta se slažu da su zdravstvene ustanove najkompleksniji sistemi

za upravljanje.To nije ni malo slučajno : svako ko rukovodi nekom od zdravstvenih ustanova mora da
koordinira rad stručnjaka različitih profila koji vladaju različitim veštinama, imaju različite statuse,
različite poglede na svet, različite percepcije šta i kako treba da se radi... Poslednjih decenija
zdravstveni sistemi se suočavaju sa porastom kvantitativnih i kvalitativnih zahteva u obezbeđivanju
zdravstvene zaštite, tako da efikasno rukovođenje zdravstvenim ustanovama postaje jedna od
glavnih potreba razvijenih i nerazvijenih zemalja. Rukovođenje u zdravstvu je proces koji osigurava
da zdravstvena služba na najbolji način koristi sve raspoložive resurse za dostizanje najvažnijeg cilja
- očuvanja i poboljšanja zdravlja stanovnistva.

U Srbiji je do sada preko 1.000 ljudi prošlo kroz

neki vid edukacije za menadžera u zdravstvenim
ustanovama. Od 2004. godine, pod okriljem
Medicinskog fakulteta u Beogradu, osnovan je
Centar - Škola javnog zdravlja gde se odvija
dvogodišnja Akademska specijalizacija iz javnog
zdravlja u okviru koje polaznici pohađaju veliki
broj predmeta iz oblasti menadžmenta. U toku je i
školovanje prve generacije Diplomskih
akademskih studija iz zdravstvene politike i
menadžmenta. Osnovni cilj jeste školovanje
kompetentnih profesionalaca u oblasti
javnozdravstvenih i kliničkih disciplina koji će
posedovati odgovarajuća znanja i veštine iz
zdravstvene politike i menadžmenta, kako bi bili u stanju da formulišu i primene najbolju zdravstvenu
politiku, prepoznaju specifičnosti menadžmenta u zdravstvu i primene proces menadžmenta u
zdravstvenim programima postavljanjem prioriteta, formulisanjem opštih i specificnih ciljeva,
definisanjem strategije, evaluacije i budžeta. Edukacija se odvija i kroz seriju predavanja, seminara,
vežbi iz 5 glavnih oblasti menadžmenta u sistemu zdravstvene zastite. ,,Edukacija nije samo radi
edukacije - nakon vežbi, predavanja, prakse, kroz koju prolaze direktori zdravstvenih ustanova, lekari,
medicinske sestre, mi kontrolišemo kako oni primenjuju stečeno znanje. Obučavamo ih 6 meseci, a
onda ih pustimo da svoje znanje i primene. Nakon nekoliko meseci, kontrolišemo kako su razvili
strateški plan razvoja ustanove u kojoj rade, koliko su unapredili poslovanje i ono sto je najbolji
pokazatelj njihovog rada, koliko su pacijenti zadovoljni" - objašnjava profesor drVesna Bjegovic,
rukovodilac Centra - škola javnog zdravlja.

Moderno finansiranje

Uloga menadžera u zdravstvu je složena jer moraju da ostvare 2 cilja koja su međusobno konfliktna :
da smanje troškove poslovanja a da sa druge strane unaprede kvalitet rada. - ,,Ranije je bilo lakše
ljudima koji upravljaju zdravstvenim ustanovama jer su se unapred dodeljivala sredstva na godišnjem
nivou u zavisnosti od toga koliko ima zaposlenih, u kakvom je stanju zgrada i šta se poseduje od
opreme. Od direktora se nije očekivao neki značajniji izveštaj Fondu zdravstvenog osiguranja. Zato je
devedesetih godina učinak i rezultat bio mali i takvo finansiranje nije održivo - na papiru je sve bilo
savršeno, plan ispunjen, a u suštini sistem je bio neodrživ i odjednom su se pojavili dugovi i mnogo
nezadovoljnih građana. Moderno finansiranje zdravstvenih ustanova bazirano je na rezultatu.
Zahvaljujući menadžmentu, sada su svi dugovi vraćeni i od početka 2007. godine ni jedna
zdravstvena ustanova ne duguje ni dinar" - tvrdi Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Tema broj jedan u zdravstvu više nije da na nekoj klinici ne radi aparat za ultra zvuk, nego kvalitet
zdravstvenih usluga, prava pacijenata i zaposlenih. Uspešno rukovođenje zdravstvenom ustanovom
moraju da osete i korisnici, ali i zaposleni, kojima je tokom devedesetih, zbog niskih primanja bio
poljuljan moral, a to su itekako osećali i pacijenti koji nisu bili zadovoljni uslugom koju su dobijali. Put
do zadovoljnog pacijenta, vodi i preko zadovoljnog lekara. A takvo stanje upravo treba da obezbedi
onaj ko rukovodi ustanovom. ,,Danas ima zaposlenih koji imaju velike plate : na primer, oni koji rade
preko vikenda operacije koje su mimo onoga što
je planirano, operišu pacijente van našeg sistema
zdravstvenog osiguranja, iz Bosne i Hercegovine,
Crne Gore...
Kardiolozi, na primer, koji vikendom rade
intervencije na srcu danas mogu da zarade i do
dve plate, 1.500 -2.000 evra, a to ranijim nacinom
rukovodenja nije bilo moguce" - kaze
Milosavljevic.

Uspešan menadžer - uspešna klinika

U Srbiji postoji i uspešna privatna lekarska praksa

koja donosi posebne izazove za menadžere jer
imaju ni malo naivnu konkurenciju - državno
zdravstvo koje je ipak na zavidnom nivou, a sa druge strane, zbog sufinansiranja države, jeftinije i u
nekim oblastima besplatno. I pored toga, i privatne klinike su se izborile za svoje klijente koji nisu
malobrojni, što potvrduje da imaju uspešan menadžment koji obezbeđuje visok nivo i kvalitet usluga i
naravno, pozitivno poslovanje. ,,Ovakvi sistemi zavise isključivo od kvaliteta rada, zadovoljstva
pacijenata i ako ste dobri u tome, imaćete, ako niste, propašćete. To je najbolji način na koji se pravi
selekcija izmedu dobrih i loših, uspešnih i neuspešnih zdravstvenih ustanova. Mi radimo na razvoju
jedne potpuno nove generacije lekara i medicinskih sestara kojima su odnos prema pacijentu i
njegovo zadovoljstvo na prvom mestu. Mislim da smo u svemu tome uspeli i da smo do svega ovoga
došli zato što nam je uvek na prvom mestu pacijent, a na drugom mestu smo svi mi. Meni je najteži
deo posla bio to što sam morala da pojačavam ličnu odgovornost svakog zaposlenog ka uspehu i ka
neuspehu, da se oseća odgovornim za sve što radi. A to jeste najteže - pobuditi kod zaposlenog tu
odgovornost i njegov doprinos zajedničkom uspehu. Sistem vrednosti koji smo ovde uspostavili bilo
da je reč o plati, poziciji koju neko zauzima u klinici zavisi od doprinosa pojedinca zajedničkom
uspehu" - objašnjava Dr Jasmina Knežević, vlasnik i generalni menadžer Bel Medic - a.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ukoliko direktor zdravstvene ustanove ima visoku školsku
spremu druge struke, zamenik ill pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost mora imati visoku
školsku spremu zdravstvene struke. U Srbiji, 99% direktora zdravstvenih ustanova su lekari, dok su
njihovi zamenici stručnjaci iz finansija, prava.
"Iskustvo iz drugih zemalja nam govori daje u nekim slučajevima bolje da zdravstvenu instituciju kada
je reč o finansijama, tehnici, pravnim poslovima vodi neko ko ne mora da bude doktor. Onda on ima
pogled koji je lišen unutrašnjih ograda koje obično ima doktor, nema ,,navijanja". Čini mi se da je to
bolje rešenje, međutim tu stvari nisu crno-bele : imamo dosta slučajeva gde su doktori odlični
menadžeri ali onda oni na žalost, jednim delom budu izgubljeni za struku jer imaju manje vremena da
se bave svojim osnovnim delatnostima, jer uspešan menadžer ne može u isto vreme da bude i top
hirurg" - smatra Tomica Milosavljevic, ministar zdravlja.

Stalno usavršavanje

Profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu, jedan je od uspesnih

polaznika obuke za menadzment u zdravstvu. Na osnovu licnog iskustva tvrdi da su skole, kursevi,
seminari, na koji ma se lekari obucavaju da upravljaju zdravstvenim sistemima, izuzetno korisni jer
tokom osnovnog skolovanja lekara takva znanja nisu dovoljno obradena. ,,Potrebno je da menadzer
ima jedno veliko strucno i naucno iskustvo da bi mogao da prepozna odredene probleme na koje
moze naici, da ima viziju napredovanja ustanove u odredenim oblastima, da odmah primeti sta je to
neophodno da se uradi ili promeni u neposrednom radu da bi ustanova na najbolji mogući način
odgovorila zahtevima koji pred njom stoje : a to je da se pacijentima pruži najbolji nivo stručne i
naučne nege, tj da se što uspešnije leče. Ukoliko nemate znanja iz stručnih oblasti, gotovo je
nemoguće odrediti šta je potrebno promeniti u određenoj oblasti, šta novo treba implemetirati, šta
treba unaprediti da bi na kraju ustanova imala visok kvalitet pružanja usluga i da bi tako i korisnici bili
zadovoljni. Najveću pažnju obraćam na to da se pacijentima obezbedi najveći nivo stručne usluge, da
medicinsko osoblje ima stalnu edukaciju koja mora biti jako kvalitetna, i na kontrolu njihovog rada. I
pored posla rukovodioca, imam vremena i za bavljenje svojom primarnom delatnošcu.To ne samo da
je moguće, nego je i neophodno da stručnjak koji je na čelu jedne ustanove i dalje radi u struci.
Najmanje oko 30% svog radnog vremena posvećujem neposredno struci. To je neophodno da bih
ostao na dovoljnom visokom stručnom nivou, da bih imao uvid u sve ono što se dešava u struci i da
bih mogao da upravljam sistemom na odgovarajuci nacin" - kaže prof.dr. Damjanov.

Doc. Dr Nikola Milinić, Direktor KBC "Bežanijska

kosa" smatra da danas postoje značajne razlike
između menadžera državne i privatne
zdravstvene ustanove. Privatne ustanove u nasoj
zemlji nisu, još uvek, izrasle u velike bolnice, već
su to, mahom, manje organizacije sa nekoliko
desetina stalno zaposlenih radnika. Stoga je
upravljanje njima znatno lakše.

- ,,Državne bolnice, sa druge strane, predstavljaju

velike sisteme, sa mnogo složenijim područjima
medicine kojim se bave i tehnološki su znatno
moćnije. Upošljavaju, u nekim slučajevima i preko 1000 osoba različitih profila, od pomoćnih radnika
do profesora univerziteta. One pak imaju veću ekonomsku sigurnost zbog ugovora sa Zavodom za
zdravstveno osiguranje i podrške osnivača. Menadžer u državnoj ustanovi nema potpunu slobodu u
kreiranju razvoja jedne ustanove i u takvoj situaciji, sasvim je razumljivo da su većina direktora, ne
samo lekari, već i veoma istaknuti stručnjaci u svojim oblastima medicine. Činjenica je da lekari bolje
poznaju organizaciju rada na pojedinim odeljenjima, kao i specifičnosti medicinske struke, od npr.
ekonomista. Lično se trudim da sve bude podređeno pacijentu, ali sa druge strane da se zaposlenima
omogući rad u prijatnim uslovima, bez pritisaka, sa potenciranjem i individualnog razvoja i razvoja
bolnice u celini. Sebi sam postavio četiri postulata, kojih se uporno pridržavam: da ima ko da radi, da
ima gde da radi, da ima kome da radi i da ima čime da radi. Samo tako, permanentnim i ravnomernim
razvojem sva četiri principa, možemo imati ono što želimo: funkcionalnu, humanu i racionainu
zdravstvenu ustanovu. Na kraju krajeva, i stolica sa četiri noge je dobra i stabilna samo ako su one
potpuno jednake." - kaze Dr Milinić
Menadžer u zdravstvu svakodnevno mora da procita obilje stručne literature da bi tačno znao koja su
najnovija dostignuća u medicini, koji su kongresi aktuelni na koje treba da šalje svoje zaposlene, koji
su projekti idealni za pribavljanje dodatnih sredstava. Svakodnevno mora da motiviše zaposlene da
daju svoj maksimum, da rade bolje da bi time doprineli i sopstvenom razvoju a i da tako doprinesu
većoj satisfakciji pacijenta.Nije ni malo lak posao izboriti se sa vrhunskim stručnjakom u zdravstvu -na
primer, predložiti neke novine koje bi trebale da uštede novac jednom uglednom profesoru koji je
hirurg. Ako je direktor neke klinike internista, on mora da bude zaista vrhunski menadžer da bi
sugerisao, a kamoli ubedio jednog takvog hirurga koju će metodu da primenjuje. S obzirom da je
menadžment u zdravstvu relativno skoro zaživeo u državnim zdravstvenim ustanovama, konkretniji
rezultati rada mogu se očekivati u narednim godinama. Za sada konkurencija koja postoji između
privatnih i državnih zdravstvenih ustanova već daje pozitivne rezultate. A uspešno upravljanje i
jednim i drugim sistemima, i naravno, zadovoljstvo korisnika i zaposlenih, moguće je jedino ako
menadžeri koji rukovode njima, budu jedni od najboljih.
 

ULOGA MENADŽERA

Pored toga što moraju da budu lideri i da imaju viziju, menadžeri u svojim svakodnevnim aktivnostima
moraju da budu inovativni, fleksibilni, da respektuju znanje i iskustvo osoblja na svim nivoima
zdravstvene ustanove, da unapređuju timski rad i komunikaciju izmedu odeljenja i službi, da
nagrađuju timove i osoblje za kvalitetan rad, Menadžment mora da donese strategiju poboljšanja
kvaliteta kao deo ukupnog strateškog planiranja. Cilj te strategije je promena u načinu ponašanja
zaposlenih, postepena izgradnja unutrašnjeg - sistema poboljšanja kvaliteta i sigurnosti i bolji
menadžment zdravstvenih usluga.

Zdravstvene ustanove zavise isključivo od kvaliteta

rada i zadovoljstva pacijenata - ako menadžer
to uspe da obezbedi, zagarantovano je uspešno
poslovanje.

U Srbiji je do sada preko 1.000 ljudi prošlo kroz neki vid

edukacije za menadžera u zdravstvenim ustanovama,
Prema podacima Ministarstva zdravlja, gotovo da nema
direktora koji nije završio obuku za menadžera u
 
zdravstvu.

U nekim slučajevima bolje je da zdravstvenu instituciju kada

je reč o finansijama, tehnici, pravnim poslovima, vodi neko
ko nije doktor, jer ima pogled koji je lišen unutrašnjih ograda
koje obično ima doktor. Međutim, stvari nisu crno-bele : ima
dosta slučajeva gde su doktori odlični menadžeri ali onda
oni na žalost, jednim delom budu izgubljeni za struku, jer
imaju manje vremena da se bave svojim osnovnim
delatnostima, jer uspešan menadžer, na primer, ne može u
isto vreme da bude i ,,top" hirurg.

Darko Milosavljević