Вы находитесь на странице: 1из 3

MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE 31.

(pojam motiva i motivacije, značaj u kriminologiji, uticaj na neposrednu kriminalnu aktivnost, moguće
vrste motiva i kriminaliteta – biološki i socijalni značaj u krivičnom pravu)

Pored saznajnih procesa, karaktera, inteligencije i emocija – motivi kao


kriminogeni faktori zauzimaju značajno mesto – kao subjektivni činioci
uzročnosti delikvencije.
Oni čine psihički i dinamički proces uslovljen:
1. urođenim dispozicijama i stečenim navikama,
2. emocijama i biološkim potrebama, ali i
3. socijalnim činiocima – (društvenim stanjem, moralnim shvatanjima
sistema vrednosti i ponašanjem drugih).
Motivi su racionalni postupci i nijedno ljudsko ponašanje (osim kod
duševnih bolesnika i postupaka nesvesnog nehata) nije bez motiva i cilja.
Potrebe čoveka se u svesti formiraju kao motivi.
Motivi su svesne pobude koje ličnost pod određenim socijalnim uslovima
podstiču na postizanje nekog interesa.
U shvatanju motiva postoji više pristupa u kriminologiji.
1. jedna grupa autora na motive gleda kao „na prestavu o promeni u spoljašnjem
svetu i zadovoljstvu koje učinilac očekuje da će nastupiti sa činjenjem krivičnog
dela“.
2. drugi veruju da se motiv ne može definisati kao krajnji cilj, jer motiv treba da dâ
objašnjenje za nastanak krivičnog dela;
3. pojedini autori motive definišu „kao najbliži uzrok, odnosno specijalni povod za
zločin“, povezan sa nagonom i karakterom.
4. neki motivom smatraju „svaki uzrok voljnog akta“.

Vodinelić – smatra da na kriminalno ponašanje utiče više „tzv snop motiva“.


Oni nastaju u međuuticaju spoljne stedine i unutrašnjeg sveta, pri čemu
subjektivni činioci čine bitne osnove motiva.
Učinilac je taj koji sebi postavlja cilj i želi da se taj cilj ostvari izvršenjem
krivičnog dela, a na rezultat utiču bar tri činioca:
- konkretna okolina;
- odnos sa njom i
- životni stav (predstava i osećanje).

1
Nekada kriminalnom aktu može predhoditi jedan, a nekada u sticaju više
motiva (napr. uz ljubomoru i uvreda i osveta).

Pikulski: poljski kriminolog razlikuje 4 nivoa motivacionih procesa, koji


mogu biti u vezi sa prestupništvom , a proizilaze jedan iz drugog.
 prvi ili osnovni – obuhvata znanje, inteligenciju, mišljenje, hijerarhiju
vrednosti, stavove, zanimanja, sklonosti, osećanje, temperament. (oni su u
strukturi individualnosti čoveka, a ispoljavaju se u odnosu prema sredini);

 drugi nivo predstavlja potrebe i mogućnosti njihovog zadovoljavanja, pri čemu


je potreba stanje nedostatka, a mogućnosti su uokvirene društvenim normama;

 treći nivo su motivi u konkretnom zadovoljavanju potreba;

 četvrti – intelektualno konstruisanje prestupničkog ponašanja, koje je


izazvano konkretnim motivom.

Zvonarević: motive deli na:

1. kompenzacione – uslovljene otklanjanjem inferiornosti;


2. motive iz želje za osvetom ;
3. motive inspirisane potrebom održavanja statusa i
4. motive s odsustvom moralne snage u iskušenjima koja ih mame.
Uticaj motiva na neposrednu kriminalnu delatnost
Motivi nisu jedini, ali su pretežni osnov kriminalne orijentacije
Oni su izraz slobodne volje i mogu biti:
- urođeni – subjektivni motivi (kod njih preovlađuju urođene
instiktivističke sklonosti i biloški nagoni – pod uticajem ovih
motiva vreše se zločini iz strasti, seksualni delikti i delikti
nasilja) i
- stečeni - pod uticajem socijalnih faktora, koji se stiču tokom
razvoja čoveka. Socijalni motivi su više prisutni u racionalnom
ponašanju kod imovinskih dela, privrednog kriminaliteta,
organizovanog, kompjuterskog, odnosno kod delikata interesne
prirode).

Svaka faza u izvršenju krivičnog dela motivisana se nekim ciljem (od


pripreme, izvršenja, do prikrivanja tragova).

2
Nekada motivi mogu biti čisto kriminalni, a nekad su druge prirode, ali za
posledicu imaju krivično delo.
Motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog
dela, od čega može zavisiti i visina kazne za izvršioca krivičnog dela.

Utvrđivanje odgovornosti i visina sankcije nije moguće bez utvrđivanja


motiva.
U tom smislu FUKO – smatra –„da bi mehanizam kažnjavanja delovao,
mora se ustanoviti motiv, tj. psihološki razumljiva veza između čina i
počinioca“.

Poseban značaj imaju „tzv. utilitarni motivi“ (praktično korisni). Izdvajanje


ovih motiva vrši se iz razloga, jer ponekad deluje samo jedan motiv, a
nekada više njih istovremeno, kao i usled rzličitih uzroka koji podstiču
morivacione faktore.
U kriminalnoj orijentaciji, ličnost stimulišu ili ograničavaju:

1. tradicionalne vrednosti;
2. moralna shvatanja i
3. oblici i stepen društvene reakcije

U periodima dezorganizacije društva, anomije, radikalnih promena i kriza,


perioda tranzicije, kriminalitet dobija nove forme.
Ova stanja podstiču neke motivacione faktore, koji se ispoljavaju u vidu
koristoljubivih motiva i to kod:
- kriminaliteta oskudice;
- pohlepe, grabeži,;
- griminalnog rentijerstva i
- korupcije.
- i posredno kod mnogih drugih delikata