ww

w.
ko
re
ni.
ne
t
Centar za porodični smeštaj dece

Hranitelji privremeno menjaju roditelje

Kažu da u Srbiji porodice odumiru, da se raĎa sve manje dece, a i ona koja se
raĎaju, često doživljavaju svakojake sudbine. Majke čedomorke sve češće su tema
medija, a još češće se u vestima može čuti kako je dete ostavljeno kod kontejnera,
ispred bolnice, na kućnom pragu neke porodice.

Šta natera roditelje, savesne ili nesavesne, da ostave decu, to verovatno ni Bog ne zna, a često
ni oni sami. Takva deca su ranije završavala u domovima za nezbrinutu decu, ili ako imaju nekih
problema u rastu i razvoju, u ustanovama za decu ometenu u razvoju. Danas, je praksa malo
drugačija, zahvaljujući Centru za porodični smeštaj dece i omladine u Beogradu. Danas je sve
više hraniteljskih porodica koje pružaju dom, sigurnost, prirodne uslove za razvoj deteta. O
hraniteljstvu smo razgovarali sa Dobrilom Grujić direktorkom pomenute ustanove koja nas je
dočekala na Vračaru, u Ulici Radoslava Grujića br. 17. Dok smo se peli stepeništem na sprat, gde
se nalaze direktorkine kancelarije, kroz hodnike se osećao miris hrane koji je dopirao iz
trpezarije. Klinci su veselo sedeli za stolovima i ručkali, a njihova graja odzvanjala je centrom.
Vidi se da su srećni, jer ovde neko o njima brine.

Dobrila Grujić zadovoljna je radom svojih kolega iz Centra, kao i radom na obuci hranitelja, a
najviše samim hraniteljskim porodicama. Hranitelj je lice koje obezbeĎuje i organizuje prihvat i
kompletnu brigu o detetu bez roditeljskog staranja u okviru svoje prirodne porodice. Na taj način
hranitelj obezbeĎuje, koliko je to moguće, prirodne uslove za optimalni razvoj i odrastanje ove
dece do njihovog konačnog profesionalnog i socijalnog osposobljavanja za samostalni život.
Potencijalni hranitelj kao i članovi njegove porodice ne smeju da budu lišeni poslovne
sposobnosti ili roditeljskog prava. Hranitelj ne sme da bude lice materijalno neobezbeĎeno u
skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Timovi koji odlučuju o izboru hranitelja obavezno imaju
u vidu i lične osobine lica koja žele da budu hranitelji.

U Centar za porodični smeštaj dece i omladine, deca stižu iz različitih razloga. Najčešće se misli
da su to deca bez roditelja, ali dešava se da ta deca imaju oba ili makar jednog roditelja, ali i
razloge za odvajanje od njih. Nažalost, najvažniji razlozi za smeštaj dece u centar su nesnalaženje
i nefunkcionisanje biološke porodice. Ta nefunkcionalnost često ide iz bolesti, i bolesti
zavisnosti, nespremnosti za roditeljstvo, nezaposlenosti i teške materijalne situacije, ili to sve
ponekad bude kombinovano. Najčešće se pojavljuju porodice u kojima ima nasilja i koje
 ww
w.
ko
jednostavno nisu spremne da adekvatno vode brigu o detetu. Ne bi trebalo da siromaštvo bude

re
razlog za izmeštanje, meĎutim taj razlog je dosta dominantan i uvek je u kombinaciji sa gubitkom
kompetencije za roditeljstvo. Od 2002. godine, nastoji se da se obezbede povoljniji uslovi

ni.
odrastanja ove dece, a ne život u domu ili nekoj instituciji kao što je bila praksa devedesetih
godina. Sve češće se "regrutuju" porodice koje imaju kapacitete i uslove za odgajanje. A to da je

ne
porodica "uslovna" za odgajanje znači, da pored nekih osnovnih uslova koje je država propisala,
ispunjavaju i uslove procene koju vrše stručnjaci Centra za porodični smeštaj dece. Osim što je
veoma bitno kakva je okolina u kojoj se nalazi stambeni prostor hranitelja, i da li je obezbeĎena

t
soba za dete, jako je važna i procena svojstva ličnosti hranitelja, kao i njihova spremnost da
razumeju specifičnost zaštite i odgajanja deteta bez roditeljskog staranja. Jer to je dete koje je
došlo sa jednim životnim iskustvom koje je puno trauma, gubitaka, promena, i koje zbog toga
ima odreĎene posledice.

- Te posledice mogu biti na planu ponašanja, ali i na fizičkom, mentalnom i najčešće

emocionalnom razvoju. Svako dete bez roditeljskog staranja, koje ima takvo iskustvo, je dete
koje zahteva odreĎena znanja i veštine hranitelja. Oni treba sa detetom da rade na prevladavanju
tih gubitaka, stresova i zastoja koji su nastali. Zbog toga je najvažnija novina u radu sa
hraniteljima njihova stalna obuka koja se prolazi u vidu škole i traje 33 sata – priča gospoĎa
Grujić dodajući da bez uspešno završene obuke ne postoji mogućnost da porodica postane
hraniteljska.

- Nakon proĎene obuke, kad hranitelj dobije starateljstvo, ima obavezu da najmanje deset sati
godišnje prolazi odreĎene programe obuke i dobija svog savetnika za hraniteljstvo od Centra za
porodični smeštaj. To je stručnjak koji prati, podržava, i kontroliše da li su u hraniteljskoj
porodici ispunjeni svi uslovi i da li se ostvaruje cilj i svrha hraniteljstva – objasnila je direktorka
Centra dodavši da je prošle godine registrovano oko 150 novih hraniteljskih porodica iz cele
Srbije, koje su pripremljene za prihvat beba. Tako da sada bebe iz porodilišta idu u hraniteljske
porodice a ne u Zvečansku ulicu.

Osim toga, hranitelji su obučeni da prihvataju u svoje porodice decu koja boluju od Daunovog
sindroma. Ranije su deca sa Daunom po roĎenju upućivana u razne institucije i tamo ostajala, dok
sada imamo hranitelje koji ovoj deci pružaju ljubav i dom. To govori o novoj generaciji hranitelja
koji su edukovani i razumeju šta hraniteljstvo za dete znači. Kako kaže Dobrila Grujić, hranitelji
sada znaju da se hraniteljska porodica bira prema potrebama deteta i za dete, a ne da je hranitelj
taj koji bira dete koje će podizati.

- Hranitelja sada u Srbiji ima više nego što ima dece koja treba da budu smeštena. Barata se sa
podacima o 3500 do 3700 hraniteljskih porodica, ali se taj broj menja. Oko 1500 porodica ima
podobnost za hraniteljstvo, ali čekaju na decu. To nama daje mogućnost da biramo porodicu za
dete – sa zadovoljstvom ističe gospoĎa Grujić dodajući da je nešto manje slobodnih hraniteljskih
porodica u Beogradu, a potreban je veći broj jer ima dosta dece bez roditeljskog staranja koja
čekaju i kojih ima u domu.
- Ukupno oko 5000 dece ima na hraniteljstvu u Srbiji, dok ih je u domovima izmeĎu 700 i 1000.
To znači da se taj broj stalno smanjuje i da će naša aktivnost koju imamo kao Centar za porodični
smeštaj, da motivišemo i pripremamo hranitelje za prihvat dece sa posebnim potrebama,
doprineti da se brže prazne domovi. Bitno je da ova deca dobiju šansu koju imaju sva deca koja
rastu u porodičnim domovima.
 ww
w.
ko
re
U hraniteljskoj porodici dete može da ostane najduže do 26
godina ukoliko je na školovanju. Hraniteljstvo bi trebalo da bude

ni.
privremeno, jer u najboljem interesu deteta je da živi u biološkoj
porodici. Na žalost, u praksi se mnogo duže ostaje u hraniteljskoj

ne
porodici, nego što se prave mogućnosti da se deca vrate u
biološke porodice. Za emocionalni razvoj deteta je važno gde je i
sa kim, u kakvoj porodici. Emocionalno vezivanje za hranitelje je

t
jako važno kao i uspostavljanje bliskosti. Ako je dete u instituciji
onda su manje mogućnosti da se veže za jednu osobu i da izgradi
taj odnos poverenja, vere u odrasle. Kada je u hraniteljskoj
porodici, ukoliko je hranitelj pravi hranitelj, onda je on pre svega
dobar čovek. I ume da voli. Najvažnije je upravo to, da dete
odrasta u porodici koja zna da pruži ljubav, sigurnost,
bezbednost, poverenje. Tako da dete ojača i osnaži.

- Nekada se smatralo da je hraniteljstvo posao žene, majke u

kući, a sada jasno da je to vezano za celu porodicu. Dete koje
dolazi na hraniteljstvo je ravnopravan član porodice u kojoj je. Hranitelji su roditelji, odgajatelji
deteta i idu na roditeljske sastanke ukoliko dete ide u školu. Vode računa o njemu kao da su
biološki roditelji, jer bitno je ko i kako odgaja dete. Zakonski je definisano da najviše troje dece
može da bude istovremeno u hraniteljskoj porodici. Ne podržavamo veliki broj dece u
hraniteljskim porodicama, ali ne zato što mislimo da treba da budu sa manjim brojem dece, već
zato što dete na hraniteljstvu zbog svog traumatičnog iskustva zahteva posebnu pažnju i poseban
rad sa njime – istakla je Dobrila Grujić.

Najčešće se veći broj dece smešta u hraniteljske porodice, samo ako su deca u srodničkim
odnosima, tj. braća i sestre. Čak ako je to više dece, a bilo je u Centru i šestoro, smeštaju se u dve
bliske hraniteljske porodice. Tu se odnosi jako dobro održavaju, braća i sestre su u stalnom
kontaktu, i svako od njih ima u manjim grupama veću mogućnost da dobije pažnju i da se
njegove potrebe zadovolje. Ta procena potreba dece je vrlo bitna i rade je stručnjaci u
institucijama socijalne zaštite. Na osnovu te procene odreĎuje se kakva će porodica biti odabrana
za dete i kakvu podršku treba obezbeĎivati porodici i detetu.
Inače, kada je u pitanju profil porodica koje se "bave" hraniteljstvom, on je veoma različit.
Nekada su to bile mahom porodice iz seoskih sredina, poljoprivrednici i nezaposlena lica, sa ili
bez osnovne škole. Sada imamo značajnu promenu da dominira prosečno srednja školska sprema,
i to su hranitelji koji su u radnom odnosu ili su dugo bili u radnom odnosu pa su ostali bez posla.

- Ima hranitelja i sa visokom stručnom srpemom. Ali, hraniteljstvo se uči i nije bitno koju školsku
spremu ima hranitelj, to nije garancija da će dete biti bolje. Bitno je da hranitelj podržava
obrazovanje i da shvata njegov značaj.

Jedna od vrlo bitnih činjenica je da i samohrani roditelji mogu biti hranitelji. Centar za porodični
smeštaj dece i omladine saraĎuje sa nekoliko hranitelja koji nisu ostvarili bračnu zajednicu, ali su
se pokazali kao dobri "roditelji".
 ww
w.
ko
- Imamo tri hranitelja samca od kojih su dvojica ujaci deteta, a jedan je klasičan hranitelj. Važno

re
je da li postoji podrška hranitelju od strane njegove porodice, okoline, prijatelja. Nama je jako
važno da procenimo ko sve pomaže hranitelju i podržava ga logistički. Da znamo ako je neko

ni.
samac, ko će pričuvati dete, ukoliko on mora negde da izaĎe, a ne može da ga vodi. Teško da
ćemo smestiti bebu u samačku hraniteljsku porodicu, ili dete koje zahteva hranjenje na sat

ne
vremena.
Na žalost, našim ljudima u rasejanim po svetu, ostaje da, ukoliko je moguće pomognu rad Centra,
jer oni ne mogu biti hranitelji detetu iz Srbije. Po zakonu hraniteljstvo se odvija u zemlji, što

t
podrazumeva da porodica mora živeti u Srbiji, a ne u inostranstvu. Jer deca u hraniteljskim
porodicama treba da imaju veze sa svojim biološkim roĎacima, sa roditeljima i bliskim osobama.
Trauma je nešto što je svojstveno ovoj deci, a svako drugo odvajanje je dodatna trauma, pa se u
Centru trude da dete bude smešteno u sredini u kojoj je i ranije živelo, išlo u školu ili vrtić i da
mu sve to bude i dalje dostupno.

Centar je razvio dosta programa i veliki je broj hraniteljskih porodica koje su ih prošle. Iako
država obezbeĎuje za decu na hraniteljstvu dovoljno sredstava za zadovoljavanje osnovnih
potreba, postoje neke stvari koje ne mogu baš da se odrade. Postoji naknada za hranitelje koja
nije nešto velika, ali je dovoljna za rad. Država je obezbedila 17.000 mesečno za potrebe deteta
koje dobija svaka porodica. Naravno, vodi se računa o tome da novac bude utrošen isključivo na
dete. Hraniteljske porodice koje su primile decu sa posebnim potrebama, njih oko 100, dobile su
više. Takvim porodicama obezbeĎeni su psihijatri, psiholozi, terapeuti i logopedi, koji dolaze
kući da pomažu deci.
Kao i u svim situacijama, postoje i decu koja zbog nečega zahtevaju dodatna sredstva, recimo za
sportsku opremu ukoliko se dete bavi sportom ili za instrumente ukoliko se bavi muzikom.

- Imamo jako talentovanu decu, izuzetno nam napreduju dve devojčice koje sviraju čelo, a kod
bake su koja ne može baš sve da im priušti, iako ih vodi na časove i podržava. Skoro smo imali
akciju za jednog dečaka koji svira harmoniku i završava srednju muzičku školu. Odličan je i u
gimnaziji, pa su mu u pomoć pritekli Italijani i obezbedili da kod njih nastavi studije i dobije
harmoniku koja mu je potrebna – sa ponosom je istakla Dobrila Grujić.

Potrebna dokumentacija za podnošenje zahteva i obradu hraniteljske porodice koja se podnosi

nadležnom Centru za socijalni rad:

 pisani zahtev;
 fotokopija lične karte;
 lekarsko uverenje
 uverenje da lice nije pod istragom;
 uverenje da lice nije lišeno roditeljskog prava;
 uverenje da lice nije lišeno poslovne sposobnosti;
 potvrda o visini prihoda;
 dokaz o imovini (ugovor o stanu i izvod iz zemljišnih knjiga).

Z. Dragojević

23.2.2011.