FORUM ZA KULTURU VLAHA

FORUMU' PĖNTRU CULTURA RUMÂŃILOR

VLADA REPUBLIKE SRBIJE:

Premijer i ministar finansija, gospodin Mirko Cvetković,

Zamenik premijera i ministar policije, gospodin Ivica Dačić
Ministar spoljnih poslova, gospodin Vuk Jeremić
Ministar pravde, gospođa Snežana Malović
Ministar za ljudska i manjinska prava i državnu upravu, gospodin Milan Marković
Ministar prosvete i nauke, Žarko Obradović
Ministar kulture, informisanja i informatičkog društva, gospodin Predrag Marković
Ministar vera i disjaspore, gospodin Srđan Srećković

NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE:

Predsednik Odbora za međunacionalne odnose u Narodnoj skupštini Srbije, gospodin Miletić-Tića
Mihajlović

Poštovani,

Prema informacijama u sredstvima javnog informisanja, treća ekspertska misija evropske

Komisije doputovala je prekjuče u našu zemlju i ostaće do 18. marta. Nadamo se da će
ona da utvrdi stanje koje ne unosi sumnju u opredeljenost naše zemlje za evropske
vrednosti. Želja na toj strani, smatramo, prirodna je i opravdana, kao što na našoj strani
treba uraditi sve da se zadovolji potreba takve visoke Komisije da vrednuje istinu o nama
koja ubrzava naše punopravno uključivanje u EU.

U redovima koji slede dobićete nekoliko informacija koje pokazuju da postoji u Srbiji
jedna loše prepoznata ili potpuno zapuštena tema vezano za ljudska prava. To je ono što
se ponekad pokriva sintagmom „vlaško pitanje“.

Forum za kulturu Vlaha (FKV) je, to vam je možda poznato, jedina NVO među Vlasima
kojoj je posvećena pažnja u Državnom izveštaju Državne zajednice SCG od 16. Oktobra
2002. godine, dokumenta kojim je Državnoj zajednici SCG utrt put prema Savetu
Evrope. U tom smislu je sledeće godine, 29.09.2003. godine, FKV konsultovan o ovoj
temi pošto je odgovarajući organ ove visoke evropske institucije dobio komentar pet
vlaških NVO, dogovorno koordiniranih u to vreme od strane FKV, na opis situacije u
poglavlju o Vlasima pomenutog Državnog izveštaja. Kasnije se pojavila interpelacija u
Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (PSSE) evroparlamentarca iz Moldavije,
gospodina Vlada Kubreakova, čije je navode proveravao na terenu gospodin Jürgen
Hermann. Usledio je nacrt Rezolucije PSSE koja je u članovima 19 do 22 vezano za
„vlaško pitanje“ bila vrlo nepovoljna za Srbiju. Protiv takvog dokumenta je reagovao
FKV na oko 500 e-mail adresa svih članova visokog doma PSSE. Suština tog reagovanja
je bila da Vlahe u sadašnje vreme u Srbiji u poimanju manjinskih prava treba razlikovati
od Rumuna, kao i da vreme pre 2000. godine treba odvojiti od vremena posle promena
koje su se desile u toj godini u našoj zemlji i formalno-pravno su naznačile etnički
boljitak i vlaškoj zajednici.
FKV je bio pokretač i nosilac inicijative za formiranje Nacionalnog saveta vlaške
nacionalne manjine - Vlaškog nacionalnog saveta (VNS). Uz podršku resornih
republičkih organa, FKV je bio i praktični tehnički organizator Elektorske vlaške
skupštine za izbor tog organa vlaške kulturne autonomije. Nadalje je ostvarivao dobru
saradnju sa Direkcijom za ljudska i mannjinska prava u Vladi republike Srbije. Jedan od
projekata koji je podržala ova Direkcija je višegodišnji rad FKV i njegovih partnera iz
Kluža-Napoke u Rumuniji na prikupljanju sistematizovanog lingvističkog materijala za
izradu Lingvističkog atlasa vlaških govora između Dunava, Morave i Timoka. Od nekih
154 vlaških i 48 mešovitih naselja, obrađeno je 64 naselja, tako da budu zastupljeni u
približno istoj meri govornici sva tri vlaška narečja na ovom području istočne Srbije.
Postojala je inicijativa prema SANU, te Balkanaloškom institutu SANU i Etnografskom
institutu SANU da se ovom projektu priključe sa svojim istraživačkim kapacitetima, ali
se to nije dogodilo zbog njihovog zauzeća drugim važnijim poslovima. Malo skeptičnijie
tumačenje bilo bi – da se to desilo zbog nepostojanja odgovarajućeg afirmativnog stava
SANU za doprinose očuvanju i razvoju vlaškog etničkog entiteta.

Ova epizoda je važna jer je na osnovu rezultata obavljenih istraživanja – verovatno će

uskoro biti objavljena i dostupna - iz kojih se relevantna srpska strana sama isključila,
potpuno jasno kako i gde lingvistički pripadaju istraživani vlaški govori istočne Srbije.
To je ono što je još u XVIII veku (1780.) identifikovno na latinskom kao lingua daco-
romanae sive valachicae. To je prethodilo čuvenom Supplex libellus Vachorum (1791.)
transilavnaskih (erdeljskih) Vlaha (V(a)lahi, Olahi) poslatog carstvujućem Beču. Možda i
nekih od Vlaha koji će tek krenuti na jug, preko Dunava.

Svakako treba podsetiti na još neke činjenice bez čijeg poznavanja je svaka priča o
vlaškom etničkom entitetu, njegovim potrebama i emancipaciji nezaokružena. Vlasi ne
mogu da se tretiraju kroz pozivanje na iskustva iz ranijih Jugoslavija o distribuciji
etničkih prava drugim manjinama. Na popisu po jezičkoj pripadnosti 1921. godine, Vlasi
su popisani kao govornici rumunskog jezika zajedno sa vojvođanskim Rumunima.
Rezultati tog popisa su navedeni u istorijskom Atlasu za osnovne škole u Srbiji na strani
93, gde je prikazan i etnički prostor tih govornika. Vlasi, pa i drugi, tada nisu nacionalno
ili etnički popisivani. Nadalje, posle Drugog svetskog rata registrovano je nešto preko
94.000 Vlaha, a procene su govorile (dr Dragoljub Petrović, Institut za savremenu
istoriju) o oko 220.000. Treba se podsetiti da je posle Drugog svetskog rata izlazio list na
vlaškom u Zaječaru „Naša reč (Ворба ноастрă)“, a paralelno je išla i radio emisija na
vlaškom u tri nedeljna termina. Dakle, pisalo se na vlaškom i govorilo se na vlaškom
tako da neke današnje tvrdnje neobaveštenih da ne postoji ni vlaški jezik ni iskustvo
pisanja na vlaškom je neistina! Etnički naziv je bio interni, na vlaškom jeziku kao i
danas Rum'n (Rumân), Rum'nj (Rumâńi), odnosno na srpskom Vlah, Vlasi.

No u to vreme se desilo nešto ružno što se ponovo oživljava u današnje vreme od

strane nekih neobaveštenih i neobrazovanih više manje samozvanih i samonadležnih
„vlaških predstavnika“. Neki pripadnici vlaške manjine, članovi tadašnje KP, u novembru
1946. godine pokušavaju da unesu u vlaški leksički fond ime „Vlaši“, tj. vrše nasilje nad
samosvojnim vlaškim imenom Rum'nj.
 Ne znajući ili neuvažavajući da među brđanskim Vlasima istočne Srbije taj naziv
sa mekim „ć“ (ś) fonološki sličnim sa „š“, ima vrlo ružnu asocijaciju (vlaśi). Elem, s tim
se nije igrati ni uz prećutnu podršku današnjih državnih i političkih faktora Srbije!

Rezultati popisa 1961. godine sramotno svode broj Vlaha na samo 1339. Dakle, postojao
je u to vreme u našoj zemlji pritisak kroz partijsku pripadnost i na druge načine da se
Vlasi odreknu sebe. Taj pritisak je kasnije nešto popustio, tako da se 1991. godine na
popisu utvrđuje oko 17.000 Vlaha i preko 100.000 Srba alterofona, kojima je maternji
jezik vlaški!

U tome je sadržana posebnost i institucionalna nedoslednost prema položaju Vlaha u

Srbiji sve do popisa 2002. godine. Uostalom, to je lako utvrditi i analizom članaka o
Vlasima između 1990. i 2000. godine. Zato se odnos prema Vlasima ne može
upoređivati i tumačiti bogatom praksom nacionalne ravnopravnosti u bivšoj
socijalističkoj Jugoslaviji. Njih u tome nije bilo! Vlasi su mogli da budu „patriote“
samo ako su se samonegirali kao Vlasi ili su prihvatali nebulozne izolacionističke i
šovinističke teorije koje su im se nametale. Kroz današnju prizmu gledano to je
iznedrilo Srbo-Vlahe (Vlaho-Srbe) i njihovu antinezu Rumuno-Vlahe (Vlaho-
Rumune). Zanemarujući pri tome da je fenomen Vlaha mnogo širi i prisutan je na
prostoru centralne Evrope u istorijskom kontekstu (srednjovekovni naziv i za Italijane i
za Reto-Romane), a u jugoistočnoj Evropi i u aktuelno realnom kontekstu (Vlasi južno od
Dunava - u podunavlju i na prostoru istorijske Makedonije kao Vlasi ili makedono-Vlasi,
te u Istri kao istarski Vlasi ili Romunji - nekada davno Rumeri) u današnje vreme, ali i
istorijski u prošlosti u neposrednom komšiluku (preci savremenih Rumuna i savremenih
Moldavaca). Taj etnički fenomen u narodnosnom smislu, iznedren je kao rezultat
romanizacije u Rimskoj Imperiji, a ne kao rezultat šetnje Srba (i Bugara) preko Dunava
na sever pa opet na jug. Zato je u najširem smislu sveobuhvatna matica današnjih
Vlaha samo EU!

Dakle, još jednom se naglašava da je ime Vlasi opšte spoljašnje ime romanizovanih
populacija na širem evropskom prostoru, iako su sve one sačuvale u svom internom
imenu partikularizovano ime izvedeno iz navedene rimske/romanske/romaničke
pripadnosti kroz romanizaciju (romanus). Ko se time pozabavi videće da su se u tim
hipostazama od Romanus u osnovi sačuvala imena Rima i Vizantije (Rum, Urum; Rom).

Kada se ovo naglašava, unapred se odbija svaka špekulacija sa izjednačavanjem

narodnosnog imena Vlasi i socijalne kategorije „vlasi“ kada to ima samo smisao
dominantnog, stočarskog zanimanja. Uostalom i protiv takvog nastojanja može se naći
svedoćčnje koje citira u „Knjzi o Kosovu“ znalac problematike Dimitrije Bogdanović,
oslanjajući se na znamenitog istoričara Vladimira Ćorovića, vezano još za vreme
srednjovekovnih srpskih država.

Priča o seljenju Srba preko Dunava i povratku nazad kao vlahiziranih Srba, alijas Vlaha,
je populizam i politikantsktvo. Gde su dokumenti koji nisu citati izmišljotina bivših
seoskih delovođa? To je više pokušaj umirenja savesti i opravdavanja onoga što se
nametalo Vlasima u prošlosti. Ista teorija postoji i kod Bugara u priči o Vlasima kao
vlasatim B'lgarima! A neki od tih vidinskih Vlaha su kod razmene teritorija Srbije i
Bugarske postali Vlasi istočne Srbije. To su stanovnici vlaških sela na desnoj obali
Velikog Timoka, između Timoka i Bugarske granice. Da li to znači da su ti, za neke,
sadašnji „Srbi“ ranije bili „Bugari“ ili obrnuto? Na kraju, Vlasi su etnička prepoznatljiva
realnost srbijanskog prostora i nije uopšte važno šta su bili pre takve svoje etnogenetske
promene. Kao što su danas Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci itd. Ko to sme da ih vrati u
neko prvobitno stanje kakvu takvi promotori o „poreklu“ Vlaha traže zaboravljajući da
je vreme diktata oduvano trajno!? Ko brani frustriranima pojedincima i njihovom
političkom „žalu za mladošću“, sa iskustvom Vlaha ne-Vlaha, da budu ono što žele, ali
ne i da podrazumevaju kao svoj miraz sa sobom i etničke Vlahe!?

Šta reći kada se pogleda da uvodni prilozi u jednoj od četiri objavljenih istorijskih
čitanki u Srbiji počinju sa imenom dvojice čuvenih balkanskih (makedono) Vlaha –
Daniilom Meziodakom i Rigom od Fere?!

Problemi nastaju što su savremeni Rumuni normativno „batalili“ svoje staro ime
(Rumâńi) u prekodunavskoj Vlaškoj u XIX veku, ime koje je bilo istovetno sa imenom
današnjih Vlaha istočne Srbije, i dali su sa novim knjiškim imenom (Români)
savremenim Rumunima neke druge moderne kvalifikative u koje se ne uklapaju Vlasi
istočne Srbije, pa ni Vlasi dugih prostora na Balkanu. Iz nepoznavanja dodatnog sadržaja
tog novog imena izviru brojni nesporazumi i na vlaškoj strani, ali i srpske i rumunske
strane. Rumuni po nekoj njihovoj posebnoj nacionalnoj ideologiji žele da zbrišu takvu
istorijsku, realnu i popisnu identifikaciju Vlaha u istočnoj Srbiji. Na srpskoj strani pak,
stari i novi „teoretičari“ negiraju bez dokaza bilo kakve veze Vlaha i Rumuna. To je već
stvorilo tenzije između Rumuna (Români) i Vlaha (Rumâńi) i one će se izgleda
produbiti ako ne preovlada razum.

Sve ovo pokazuje da se „vlaško pitanje“, odnosno njegovo rešavanje, ne može

prepustiti slučajnom izboru za vlaške predstavnike na osnovi isforsiranog modela
partokratije i kroz to „simuliranih demokratskih izbora“.

Primena Zakona o izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina, vlaškoj zajednici nije
donela kulturološki i informativno-prosvetno boljitak. I to zaista može da postane
ozbiljna evropska tema. Potpuno neposvećeni i za problematiku neprosvećeni pojedinci
na listama pojedinih političkih partija odjednom postaju neo-Vlasi. Nezavisno od toga
kako su se nacionalno identifikovali. Na vlaškom biračkom spisku nalaze se i
„privremeni Vlasi“ – neki su im rekli, to ne obavezuje, tj. važno je dok ne prođu
izbori!!!??? Iz Beograda je na terenu pred izbore vršljao emisar (iz Beograda/Grocke)
koji podnosi kilograme izjava za upis u „vlaški“ birački spisak. Bez provere i reagovanja
resornog Ministarstva. Zar to nije politika gušenja Vlaha? Ima li u tome etike, morala?! Iz
takvih izbora nastao je rezultat da neki članovi VNS ne znaju vlaški a treba da odlučuju o
očuvanju, klasifikaciji i nadgradnji vlaškog jezika. Jednostavno, nastaje situacija koja
ustavna i zakonska prava vlaške zajednice derogira, a kroz ponašanje na terenu, kroz
institucije lokalnih vlasti i kroz izjave u javnosti gde se faktori u vlasti pozivaju na
vlaške „reprezentante“ praktično ukidaju legitimitet VNS. Zbog takvog spornog
legitimiteta i legaliteta dovoljno je elemenata da se raspišu novi izbori i to, imajući u
vidu pomenute zloupotrebe, samo uz sistem primene Elektorske skupštine elektora
vlaške zajednice. Partokratiji ne treba dozvoliti da usmerava rad VNS!

Na terenu, na primer, u Boru lokalni partijski čelnik za oblast kulture sprovodi

„partijsku“ politiku kojom se ukida eksperimentalni program na vlaškom preko
elektronskih medija. U Zaječaru se u antivlašku kampanju uključuje čelnik Odbora za
informisanje VNS. On objašnjava svoje uvredljive teze o nastanku Vlaha već pomenutom
„teorijom“ o šetnji Srba preko Dunava i nazad. U takvoj eksurziji su naučili „rumunski“ i
vratili su se nazad transformisani u Vlahe. Dotični gospodin je vlasnik privatnog TV
„Fira“ pa vrlo negativno može da utiče svojim proklamovanim „(sa)znanjem“ i izazove
dizanje već naraslih tenzija i podela među Vlasima. To je onaj nivo stare propagande
neobaveštenih delovođa iz vremena pre Drugog svetskog rata, kao i prema vlasti
mimikrijski i ketmanski nastrojenih tadašnjih i potonjih polupismenih bivših pandura. To
nije samo neukus i neznanje.Reč je o zloj nameri kojoj mora da se stane na put!
Uostalom neka se činjenice sagledaju u lingvističkoj sferi.

Ko se potrudi shvatiće, a tu je internet od neizmerne koristi, da ono što nazivamo vlaškim

jezikom predstavlja onaj produkt istorijske „romanizacije“ koji je bliži tzv. proto-
rumunskom, tj. starorumunskom jeziku ruralnog prostora. Time je vlaški jezik ostao na
nivou regionalnog manjinskog jezika u istočnoj Srbiji jer je bio lišen razvoja pismenosti,
tj. u jezičkoj defanzivi je već nekoliko stoleća. Nešto slično kao što je pavlikijanski
bugarski jezik koji zbog toga nije izložen neukoj diskriminaciji.

Rumunski savremeni književni jezik se udaljio od takvog vlaškog ili proto-rumunskog

svojim intenzivnim razvojem, modernizacijom i obogaćivanjem leksičkog fonda.
Naročito tokom XIX stoleća. To se dogodilo kroz lingvistički normativni proces
prepoznat kao „re-romanizacija“.

Sa teorijom o jeziku Vlaha, te o njegovoj posebnosti do pripadnosti keltskim jezicima, a

postoji samo jedna zajednička reč - vila [/u]Raviojla, [/u] jedan bajni i u medijima
preferirani predavač istorije iz Negotina, sramoti i svoju pripadnost vlaškom jeziku (sa
rumunskim jezikom sela na dijalektalnom nivou vlaška narečja imaju preko 5000
zajedničkih reči i pojmova), ali i profesiju istoričara.

Prema tome, ako bi se ukratko pokušalo da se kaže, bilo vama ili bilo kojoj delegaciji iz
naše zemlje ili sa strane, kakvo je stanje u odnosima prema Vlasima u ovoj zemlji,
odgovor bi mogao da bude kratak. Sve što se odnosi i kako se razume zakonska i
ustavna rešenja prema Vlasima je posle izbora za VNS neregularno! On ne dela po
strategiji razvoja i očuvanja, odnosno akcionom planu ili po platformi o kulturnoj
autonomiji vlaške zajednice već rešenja crpi iz malog prsta neukih pojedinaca! Za ljubav
demokratičnosti!!!

Posebna je priča ponašanje aktuelnih vlasti na lokalnom planu (vlaška zajednica postoji u
18 opština istočne Srbije) i oživljavanje loše prošlosti u odnosu na Vlahe na tim
koordinatama. Zato, Država ne bi trebalo da se odrekne svoje funkcije kontrole,
sinhronizacije i harmonizacije veoma delikatnih odnosa u oblasti podržavanja
vlaškog etničkog entiteta, koje kao državni pristup – tako ispada - zasada na
prostoru istočne Srbije ne postoje!

Na kraju, uslediće Deklaracija FKV prema institucijama sistema naše zemlje o ovoj
tematici, zatim protiv paternalizma Rumunije prema Vlasima zbog njenih
kontraproduktivnih i kulturno-istorijski i socio-lingvistički neutemeljenih pritisaka na
Vlahe. Takođe će se pripremiti takav nastup i prema EU u uverenju da ako se dogovor ne
može ljudski obaviti unutar kuće, kao i sa komšijama, tada treba pomoć sa strane. U tom
smislu očekujemo da nas protokolarno planirate za susrete sa EU delegacijama koje
će posetiti Srbiju sada ili ubuduće.

Imajući u vidu značaj ovakvog komuniciranja, naš nastup bi imao za cilj da u

pozitivističkom duhu ukaže na sledeće:

1. Razvoj i očuvanje regionalnog identiteta Vlaha moguć je samo na osnovu jasne

Strategije (Akcionog plana i programa), odnosono Platforme, kojom se definišu glavne
definicijske koordinate identifikacije vlaške zajednice i ukazuje na put aplikacije prava
garantovanih Ustavom, Zakonom i opredeljenošću većinskog naroda za pozitivnu
diskriminaciju vlaške zajednice.
2. Država će institucionalnim delovanjem obezbediti legalitet izbora VNS, uključujući
i takvu proveru već obavljenih izbora.
3. Na osnovu popisnih rezultata 2002. godine, te biračkog spisaka Vlaha iz 2010.
godine, kao i rezultata planiranog popisa stanovništva 2011. godine, biće neophodno da
se dokaže poštovanje zakona u utvrđivanju biračkog tela koji su doveli do aktuelnih
rezultata izbora.
4. Neprihvatljivo je da neki birači uopšte ne drže do svoje pripadnosti vlaškoj
zajednici a pojavljuju se kao faktor usmeravanja njenog razvoja i etničkog opstanka. Ovo
je bitno jer može da pokaže da je biračko telo ili kontrolni mehanizmi u njegovom
definisanju politički i populistički isforsirano, pa to nužno mora da vodi ka povratku na
sistem elektorskih izbora najvišeg organa vlaške kulturne autonomije.
5. Pitanje neproduktivnih diskusija o pismu mora da se vodi uz poznavanje sledećih
činjenica:
• Svojim izveštajem iz 1733. godine, Martin Raković, egzarh beogradskog
mitropolita je potvrdio da u istočnoj Srbiji postoje vlaške knjige i vlaški popovi. Dakle,
da još u to vreme postoji i pisanje i čitanje na vlaškom koje je kasnije potisnuto i predato
zaboravu.
• Tokom Drugog svetskog rata u Boljevačkom partizanskom odredu partizani,
ratnici-komunisti vlаškog porekla, počinju da vukovskim sistemom pišu ćirilicom na
vlaškom. Po oslobođenju grada, od septembra 1945. godine u Zaječaru na vlaškom izlazi
list „Naša reč (Ворба ноастрă)“. Posle njenog gašenja, tom varijantom dopunjene
vukovske ćirilice nastavljeno je objavljivanje vlaških tekstova u časopisu „Razvitak“ u
Zaječaru. Kulturnog glasila koje izlazi do danas.
• Kada je zauzet Zaječar 1944. godine oglasio se i radio Zaječar – prvo na vlaškom,
pa na srpskom. To se slavilo jedno vreme u Srbiji kao novi početak radio difuzije u
slobodi. Nadalje su emisije na vlaškom jeziku išle tri puta nedeljno i to je (izgleda) trajalo
do 1953. godine.
 • Postoje knjige vlaške govorne tradicije koje su štampane korišćenjem prilagođene
međunarodne APHI (AFI) transkripcije za romanistiku. Malim dopunama u ovom pismu
može da se dobije univerzalno pismo za vlaške govore, tako da se zadržava tj. normira
vlaška ortografska i morfološka korespondencija leksike vlaških narečja, a izgovor se
rešava dijakritičkim znacima. Samo takav aspekt bi moglo da se nazove „normiranje
vlaškog jezika“.
• Postoji i mogućnost da se koristi ono što je već ponudio prof. dr Gligorije
Zaječaranović, nekadašnji rektor niškog univerziteta za govornike sa desne strane
Velikog Timoka i krajinskog podunavlja, pa da se onda konvencijom o čitanju nekih
suglasnika ispred samoglasnika, uglavnom ispred samoglasnika „e“ i „i“, dobije
zajednički jednostavni sistem pisanja i čitanja. To je blisko ili skoro isto kako su
objavljeni neki tekstovi u Balkanološkom institutu SANU.
• Ne postoji nikakav problem oko vlaškog pisma, ali postoji problem što „vlaški“ i
mnogi drugi populisti i politikanti jedno kulturno i lingvističko pitanje prilagođavaju
svom nepoznavanju i neznanju, uz zloupotrebu slučajno raspoređene moći za odlučivanje
o stvarima koje ne poznaju. Samo to je moglo da dovede do pojave da u VNS može da
bude bilo ko - i po obrazovanju i po etničkoj (ne)pripadnosti i po neznanju vlaškog
jezika.
6. Izjava Njegovog Preosveštenstva episkopa timočkog Justina, koja se čula 25.
februara 2011. godine u Negotinu, da će SPC da podrži i pomogne održavanje liturgije na
vlaškom je nova hvale vredna orjentacije SPC, ali to treba oročiti bez vezivanja za neke
posebne uslove – jezičke ili druge.
7. Država mora da prekine jednu nekompetentnu populističko-politikantsku
priču o tzv. „rumunizaciji“ u istočnoj Srbiji ili da pokuša da objasni taj negatorski
pojam vlaškoj zajednici. Bez toga, na delu je ponovo pritisak na Vlahe pred
ovogodišnji popis.

Nije fraza ako se istakne da se ukupan pristup prema očuvanju vlaške posebnosti mora da
definiše i u Vladi Republike Srbije kao Agenda o očuvanju i razvoju vlaškog etničkog
entiteta u Srbiji, da se ona prihvati od jedne ad hoc konsultativne vlaške skupštine
očuvanja vlaške kulturne posebnostii ili na vlaškom referendumu i dalje usvoji u
Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sadašnji sastav VNS je pokazao da nije dorastao
takvom zadatku.

Obraćamo vam se sa molbom da preduzmete mere da se ova situacija promeni i da se ne

ostavi prostor za dokazivanje dobrih namera prema najstarijem balknaskom
etničkom entitetu u Srbiji pozivajući se samo na definisanje prava i obaveza na
papiru, koje formalno-pravni zastupnici vlaške zajednice niti razumeju niti ih se to tiče, a
lokalne vlasti tumače inkompetentno i oživljavaju stare stereotipe i pritiske na Vlahe
pozivajući se na VNS.

U očekivanju da će rekonstruisana Vlada republike Srbije naći vremena i za ovo pitanje,

koje nije više među neprestižnim temama u diskusijama sa EU, kao u prošlosti pre 2000.
godine, uz najbolje želje,
Dragomir Dragić, dipl. ing. maš., predsednik FKV, s.r.
JMBG 2810944751016, l.k. 001123896