Вы находитесь на странице: 1из 4

POREMEĆAJI LIČNOSTI I KRIMINALNA SKLONOST 34.

(pojam i vrste poremećaja, značaj pojedinih oblika na kriminalnu sklonost)

poremećaji ličnosti: se različito shvataju u teoriji.


• Psihoanalitičari: – smatraju da su u osnovi ovih poremećaja konflikti
ličnosti, a njihova posledica je poremećaj u ponašanju, koji se
manifestuje u psihopatijama i neurozama.
• Rodžers: - smatra da je u osnovi ovih poremećaja nesklad između
slike pojedinca u sebi i standarda koje su drugi postavili, što izaziva
anksioznost (teskobu) i prati dezorganizaciju ličnosti.

• U nauci se smatra da uzroci poremećaja ličnosti potiču iz


kompleksnosti najranijih životnih iskustava ili usled genetskih i
socijalnih faktora

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, u poremećaje ličnosti spadaju:

1) manija; 2) psihopatije; 3) afektivni poremećaji; 4) paranoidni poremećaji;


5) šizoidni poremećaji; 6) epileptoidni poremećaji.
1) manija: to je zanesenost i opsednutost idejom i potrebom.
Ispoljava se u vidu besa, sumanutosti, euforičnosti, prenaglašenog
optimizma.
U intezivnom stanju može da pređe u manično-depresivne psihoze, ali se
obično javljaju uz druge duševne bolesti kao što su: (šizofrenija, alkoholne
psihoze).
U vezi sa ovom vrstom poremećaja dovode se u vezu pojmovi:
1. monomanija (manija ubistva);
2. kleptomanija i
3. piromanija

2) psihopatije: su urođeni poremećaji u strukturi ličnosti, njenom


ponašanju i emocionalnom razvoju, naročito u oblasti „tzv. socijalnih
emocija“ (ličnih osećanja i volje).
Kod psihopata ne postoje moralni obziri i norme, nema osećanja krivice i
greha u prestupnikoj delatnosti. Evidentno je odsustvo svesti o univerzalnim
vrednostima.

1
Psihopate su razdražljive ličnosti sa veoma niskim pragom tolerancije,
emocionalno nestabilni, agresivni, asocijalni, nastrani, neuravnoteženi,
izopačenih moralnih i karakternih svojstava, egocentrične, imaju
neprijateljski stav prema okolini. Skloni su destrukciji i bezkurpuloznim
postupcima.
Psihopate najviše vrše krivična dela nasilja i sexualne delikte.
Psihopate spadaju u uračunljive, eventualno, u osobe smanjene
uračunljivosti, tj. smatraju se licima odgovornim za svoje postupke.
Među kriminalcima se nalazi oko 15% psihopata. Kod psihopata se ne radi o
društvenom poremećaju, već je u pitanju poremećaj strukture ličnosti i
psihičkih funkcija (mišljenja, pamćenja, percepcije) > kod njih nema defekta
inteligencije, već se radi o izopačenosti u oblasti moralnih shvatanja, volje,
motiva, socijalnih normi i emocija.
S obzirom da su emotivno labilne ličnosti, psihopate često reaguju na
trenutni motiv – nagonski i agresivno – a često su naglašene i crte
neuračunljivosti, šizoidnosti i paranoidnosti, zbog čega reaguju primitivno.
Osnovna osobenost je njihovo znatno učešće u najtežim oblicima
kriminaliteta, recidivizam i emocionalna ravnodušnost, bestijalnost prema
žrtvama.
Psihopate nemaju izgrađenu moralnu svest, da druge osećaju kao bića
vredna saosećanja.
Psihopate delikte vrše iz različitih pobuda:
1. interesno motivisanih;
2. zadovoljavanja sadističkih strasti;
3. ostvarivanja pozicije moći i dominacije.

Smatra se da su uzroci psihopatija različiti: gubitak roditelja, nedostatak


roditeljske ljubavi, licemerno ponašanje roditelja (u sredini glume srećnu
porodicu, a omalovažavaju dete), suviše strog otac i suviše popustljiva
majka (zbog čega dete ne trpi autoritet i manipuliše majkom).
3. afektivni poremećaji: su prolazni funkcionalni poremećaji raspoloženja
ličnosti, izazvani nagomilanim emocijama.
Ovi poremećaji često dovode do konfliktnih odnosa sa sredinom, jer su često
praćeni agresijom (verbalnom ili fizičkom). To je raspoloženje mimo
čovekove volje, čime se delimično ili potpuno remeti logičko razmišljanje
ličnosti

2
Afektivnim potremećajima patološkog karaktera smatraju se pojave vezane
za fenomene aksioznosti, depresije, manično-depresivne psihoze.
Afektivna ličnost je osećajna, lako razdražljiva, sklona nekontrolisanom
impulsivnom ponašanju, emocionalno je labilna, preosetljiva, sa slabo
razvijenom kontrolom pražnjenja nagomilanih afekata (emocija). To su
uglavnom egoistične osobe sa intelektom na granici ili ispod proseka.
U stanju afekta može doći i do privremene duševne poremećenosti(stanje
sužene svesti), kao posledice afektivne psihoze.
Lombrozo: je izveo poseban tip delikvenata koji vrše zločine u
afektu – tzv.“zločinci iz strasti“. Ove ličnosti najčešće vrše delikte nasilja i
saobraćajne delikte.
POREMEĆAJI SA SIMPTOMIMA BOLESTI

Paranoidni, šizoidni, epileptoidni poremećaji su duševna stanja ličnosti,


koja ne predstavljaju bolest, ali se po simptomima manifestuju slično
paranoji, šizofreniji i epilepsiji.

1. paranoidni poremećaji: Paranoidna ličnost nije duševno obolela (isto


kao i šizoidna i epileptoidna), ali ima pogrešnu predstavu o stvarnosti.
Pod dominacijom sumanutih ideja, ova ličnost je uverena da je neko
progoni. Stalno je pod strepnjom, sumnjičava je, narcisoidna, teško se
prilagođava, sujetna je, ljubomorna, prema okolini se odnosi sa prezirom i
omalovažavanjem, u stanju je i da najbezazlenije probleme konstruiše kao
tuđu zlonamernost i opasnost po svoj integritet, pa preduzima odbrambene
radnje neprimerene datoj situaciji.

5. šizoidni poremećaji: kod ovih poremećaja naglašena je introvertnost,


autizam, ravnodušnost, emocionalna neosetljivost.
Šizoidne osobe su asocijalne, hladne, ekscentrične, osobene.
Posebno su u kriminologiji značajne šizoidne psihopate, među kojima se
razlikuje više tipova:
- hladne psihopate;(bezosećajne ličnosti sklone brutalnostima
vrše krivična dela hladno i sa predumišljajem);
- fanatici; (čije pretenciozne ideje ih često sukobljavaju sa
okolinom);

3
- asocijalne i anti-socijalne psihopate;(lažljivci,sujetni egoisti i
nepouzdane ličnosti);
- astenične psihopate; (mekušci -koji tu osobinu često
kompenzuju agresivnošću);
- bezvoljne psihopate;(lakomislene osobe sklone alkoholu,
prevarama i sitnim krađama).

6. epileptoidni poremećaji: epileptoidija je psihičko stanje ličnosti sa


usporenim tokom ideja. Manifestuje se slično epilepsiji.

Epileptoidne ličnosti su razdražljive, sebične, asocijalne, apatične,


tvrdoglave, sklone naglim i nepredviđenim ponašanjima, sve do izvršenja
krivičnog dela.

(asteničan –nemoćan, slab, potiče od slabosti)