Carinska tarifa

Opšti pojmovi o carinskoj tarifi

Reč tarifa je arapskog porekla i znači cenovnik. Termin tarifa se koristi kao izraz cenovnih
vrednosti u mnogim oblastima kao što su :

1. naplata taksi od stranih državnih organa ( taksena tarifa),

2. naplata raznih usluga ( advokatskih, špediterskih…),
3. naplata raznih dažbina ( uvozne, poreske…),
4. transportne usluge ( železnička, avionska, poštanska).

Carinska tarifa može da se definiše sa jedne strane kao naučna disciplina, a sa druge kao
integralni deo carinskog sistema jedne zemlje.

Kao naučna disciplina carinska tarifa se bavi istraživanjem objektivnih zakonitosti, koje
utiču kako na status robe u okviru domaće proizvodnje tako i u poslovnom okruženju sa kojim se
obavlja spoljnotrgovinska razmena. Utvrdjuje principe kriterijume i modele za racionalno i
pravilno razvrstavanje robe koje su predmet spoljne trgovine. Predmet istraživanja u oblasti
carinske tarife može biti i šire shvaćen u smislu utvrdjivanja principa i merila za formiranje
carinske vrednosti, efekte oslobodjenja od plaćanja carine, kriterijume zaštitne politike domaće
proizvodnje i dr.

Carinska tarifa kao temeljni pravni akt carinskog sistema može se definisati u sirem i užem
smislu njene sveobuhvatnosti. U širem smislu carinska tarifa sadrži normativni deo i spisak robe,
sredjen po odredjenoj nomenklaturi sa nizom obeležja. Normativni deo obuhvata zakonski
utvrdjene instrumente i kriterijume njihove primene. Nomenklaturni deo carinske tarife pored
svrstavanja robe i načina primene stope carine, sadrži odredbe o carinskoj vrednosti robe, zatim
oblik uvoza i izvoza, carinsku proceduru izvoza i uvoza, oslobodjenje od plaćanja carine,
posebne mere carinske zaštite i druge mere carinske politike.
 Pojam carinska tarifa u užem smislu podrazumeva sistematski pregled robe po tarifnim
oznakama, tarifnim brojevima, naimenovanju i carinskim stopama. U razvijenim carinskim
sistemima carinska tarifa sadrži elemente ne samo za pojedinu robu, već za svu robu koja se
uvozi, odnosno izvozi na carinsko područje zemlje. To nije jednostavno nabrajanje carinskih
stopa, već predstavlja sistematski pregled, odredjenu nomenklaturu robe sa šiframa tarifnih
brojeva odnosno tarifnih oznaka i carinskim stopama po kojima se obračunava carina. Roba se
prijavljuje jedinstvenom carinskom ispravom, po tarifnim naimenovanjima iz carinske tarife. U
koliko se tarifno naimenovanje, podudara sa uobičajenim trgovačkim nazivom za jednu vrstu
robe, onda se to zove posebno naimenovanje. Opšte tarifno naimenovanje je ono koje se odnosi
na više vrsta robe.

Visina carine u carinskoj tarifi, za svu robu po tarifnim oznakama utvrdjena je carinskim
stopama. Carinska stopa je brojčano izražena visina carine kada se radi o carini koja se
primenjuje od vrednosti. Ukoliko se primenjuje specifična carina, onda je u carinskoj tarifi
utvrdjen iznos po jedinici mere robe, ili ako je primljena kombinovana carina, onda je
kombinacija ova dva sistema.

Vrste carinske tarife

Carinske tarife se mogu podeliti u više vrsta prema odredjenim kriterijumima. Uobičajeno
je da se podela može vršiti prema:

1. načinu donošenja carinske tarife,

2. pravcu kretanja robe na koju se carinska tarifa primenjuje,
3. broju kolona carinskih stopa,
4. načinu odredjivanja visine carine.

Prema načinu donosenja carinske tarife može biti autonomna, konvencionalna i

kombinovana. Autonomna carinska tarifa je doneta autonomnim aktom državnog organa, dok se
konvencionalana zasniva na medjunarodnom sporazumu, a kombinovana kada odredjena zemlja
autonomno prepisuje stopu carine, a prihvata konvencionalna rešenja u pogledu carinske
nomenklature. Autonomna carinska tarifa nastaje kao autonomno i suvereno pravo svake države,
da samostalno utvrdjuje svoju carinsku tarifu. Medjutim iako je to retkost, pojedine zemlje
preuzimaju obavezu da u vezi izvršenja trgovinskih sporazuma izvesne carine smanje, odnosno
ne povećavaju carinske stope dok traje sporazum. Na taj način carinska tarifa dobija karakter
konvencionalne odnosno ugovorne tarife.

Razlika izmedju autonomne i konvencionalne carinske tarife je u tome sto se prve mogu
menjati, po slobodnom nahodjenju države, koja ih je donela, dok se konvencionalne za vreme
važenja sporazuma ne mogu menjati niti dopunjavati.
 Prema pravcu kretanja robe carinske tarife mogu biti uvozne i izvozne. Uvozna carinska
tarifa reguliše naplatu carine za robu koja se uvozi na carinskom području jedne zemlje. Izvozna
carinska tarifa uredjuje obavezu naplate carine za robu koja se izvozi sa carinskog područja
odredjene zemlje.

Prema broju kolona carinskih stopa, carinska tarifa se deli na jednokolone, dvokolone i
višekolone. Jednokolone carinske tarife su one gde je za uvoz odredjenog proizvoda predvidjena
samo jedna stopa. Ako su u carinskoj tarifi utvrdjene po dve carinske stope za svaku robu prema
naimenovanju, od kojih jedna viša maksimalna, a druga niža minimalna, onda imamo dvokolonu
carinsku tarifu.

Maksimalna stopa carine primenjuje se na uvoz robe poreklom iz zemalja sa kojima ne

postoji trgovinski ugovor o benificiranju carine. Minimalne carinske stope primenjuju se na uvoz
robe iz zemalja sa kojima postoji ugovor, po statusu naj povlaščenije nacije ili zemlje u kojoj se
priznaje minimalna stopa carine, zato što za robu iz naše zemlje postupa na isti način kao sa
robom poreklom iz druge zemlje, sa kojima ima sporazum o primeni nižih stopa carina. Ukoliko
jedna zemlja na osnovu trgovinskog sporazuma smanji carinske stope, njena jednokolona tarifa
dobija i drugu ugovornu kolon, odnosno dotadašnja dvokolona tarifa dobija treću itd. Tako se
stvaraju višekolone carinske tarife koje su kombinacija autonomnih i ugovornih carinskih stopa.

Prema načinu odredjivanja visine carine carinske tarife mogu biti carinske tarife od
vrednosti, specifične i kombinovane, zavisno od toga koje su vrste carine koje se primenjuju.