FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Studijski program: INŽENJERSKI MENADŽMENT

MENADŽMENT KVALITETA I LOGISTIKE

SEMINARSKI RAD
Predmet: Psihologija u menadžmentu
Tema: Osobine uspešnih ljudi

Student: Mentor:
SADRŽAJ:

1. UVOD (Šta je to uspeh?)……………………………………………………3

2. OSOBINE USPEŠNIH LJUDI..................................................................4

3. MENADŽMENT VREMENA…………………………………………………9

4. PONAŠANJA (OSOBINE) KOJE NE DOPRINOSE USPEHU………...11

5. OSOBINE USPEŠNIH LIDERA KAO MODELI USPEHA……………....13

6. ANATOMIJA USPEHA-OSNOVA USPEHA..........................................18

7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………19

8. LITERATURA………………………………………………………………...20

2
 1. UVOD

(Šta je to uspeh?)

Da li svako može da bude uspešan, ili uspešni ljudi imaju jedinstvene osobine i
sposobnosti? Koje osobine ih čine posebnim? Da li su osobine svojstvene
uspešnim ljudima urođene ili se mogu steći, tj. naučiti?
Da li uspeh zavisi isključivo od njihovih ličnih karakteristika, ili
su za uspeh podjednako značajne njihove sposobnosti, znanje, iskustvo i
poslovni ambijent?
Ova pitanja bila su predmet mnogih istraživanja, sa ciljem da se definiše uspeh i
uspešnost preduzetnika, menadžera, lidera, da se ispitaju motivi i lične
karakteristike i da se objasne ključni faktori uspeha.Istraživanje motiva i ličnih
karakteristika uspešnih ljudi danas je intenzivirano jer je uspeh poistovećen sa
osećanjem zadovoljstva i srećom.

Uspeh je rezultat ličnih karakteristika sposobnosti učenja iz iskustva, kao i

prilagođavanja uticajima iz okruženja.

Da li ste uspešni ako uspeh definišemo ovako: uspeh je realizacija onih ciljeva
koje smo postavili pred sebe.
Jasno je da ova definicija ima bitne nedostatke. Šta ako ste postavili pogrešne
ciljeve? Koji su ciljevi dobri da bi vredelo uspeti u njihovom ostvarivanju? Da li je
bitno na koji način smo ostvarili te ciljeve? Pitanje je suviše složeno da bi se na
njega mogao dati jednostavan odgovor. Osim ako ste stvarno uspešni, uspeh je
relativna kategorija.
Ljudi se bitno razlikuju po tome šta smatraju važnim životnim ciljevima i
vrednostima. Razlikuju se po načinima na koje postavljaju ciljeve i po načinima
na koje ih realizuju.
Ipak, večne vrednosti, dimenzije: Ljubav, Rad, Pravda, Istina, Poštovanje
autonomije druge osobe...Te vrednosti ih vode do ciljeva koje ostvaruju, i kad ih
ostvare osećaju da su uspeli u onome što je suštinski bitno.

Dimenzije u kojima je važno da čovek bude uspešan da bi bio zadovoljan svojim

životom, mogu se grupisati u neke šire kategorije kako bi uobličili i bar pokušali
da demistifikujemo relativnost pojma uspešnosti tj uspeha.Te šire kategorije su:

- Lična (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopoštovanje, razvoj ličnih

osobina, znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac)

- Profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost,

adekvatni prihodi od profesije.)

3
- Društvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudi
koje osećate kao svoju životnu podršku)

- Porodična ( odnos sa supružnikom, roditeljima, decom, braćom i sestrama,

familijom)

- Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u životu. Osećanje da živimo
ono što jesmo, da živimo svoje autentično Ja. Osećaj povezanosti sa nečim
većim od nas samih. Vera neku nad vrednost koja daje širi okvir našeg života.
Bog, ako ste vernik, ili nešto drugo ako niste-vera u dobro, moralna načela,
ljudsku prirodu...Viša sila ili viši princip u koji verujemo.) 1

2. OSOBINE USPEŠNIH LJUDI

Ono što se nameće iz čitavog koncepta uspeha je činjenica da postoje osobine

koje će pomoći svakom pojedincu da pronađe svoju formulu uspeha. To su
univerzalne osobine koje se u svakom konceptu, situaciji ili analizi ocenjuju kao
pozitivne. Neke od njih navedene su u tekstu koji sledi, jer iako se čini da se
podrazumevaju moraju biti pomenute i ukratko opisane kao baza, karaktera
svake uspešne osobe.

Poznavanje sebe, vlastitih moći i nedostataka. Spremnost da se razvijamo i

otklonimo nedostatke. Ono što ne vidimo ne možemo ni promeniti. Priznavanje
sopstvenih nedostataka nužno je da bismo uopšte usmerili sebe na to da ih
prevaziđemo. Prepoznavanje vlastitih sposobnosti nužno je da bismo te
sposobnosti adekvatno usmerili i iskoristili za uspeh.

Prepoznavanje svojih suštinskih želja. Svako je stvoren za nešto, u nečemu je

najbolji,ime neku svoju misiju, svrhu postojanja. Ako čovek promaši sopstvenu
suštinu, ako ne ostvari svoje suštinske želje, ne može doseći uspeh u životu, ako
je uspeh mera ostvarenosti, zadovoljstva i osećanja ispunjenosti.

Sposobnost da se uoče prioriteti i rešavaju po hijerarhiji. Uspešni ljudi

probleme i izazove u životu rešavaju prema njihovoj hijerarhiji. Prvo rešavaju ono
što je na prvom mesti, pa zatim prelaze na zadatke nižeg prioriteta. Onome što
im je najvažnije, što ima najviši prioritet, daju projektni status. To znači da se
realizacija onoga što ima projektni status počinje odmah, i sa maksimalnom
energijom.

Vizija. Čovek mora da zna šta želi da bi u tome i uspeo. Za uspešne ljude
često se kaže: «On (ili Ona) zna šta hoće od života.» Čovek koji jasno zna šta
želi može jasno i da vidi kako izgleda ostvarenje njegovog cilja. Vizija je jasno
viđenje cilja i puta ka cilju.

1
Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

4
Osobe koje imaju viziju svog cilja mogu da ga opišu do detalja i pre negi što
stignu do njega. Mogu da opišu kako će izgledati kad stignu na cilj, kako će se
osećati, šta će raditi...i to im daje snagu da istraju i ne pokleknu pred
preprekama.

Postavljanje ciljeva. Jasno viđenje cilja. Uspešni odrede ciljeve koje mogu
kontrolisati, koji zavise isključivo od njih.

Sposobnost planiranja-strategija. Planiranje je glavni strateg vaše ekipe

uspeha. Ljudi koji uspevaju znaju precizno šta treba da čine da bi došli do
uspeha, kada to treba da rade, kojim redosledom će se odvijati njihove
aktivnosti, kako , na koji način će sprovoditi svoje akcije, gde će to raditi. Dobar
strateg zna koje prepreke ga čekaju na putu i koje resurse ima na raspolaganju.
Razvoj efikasnih životnih strategija je taktika koja osigurava uspeh.

Samostalnost. Vadanje sobom. Upravljanje sobom.

Svoje lične i poslovne ambicije uspešni ljudi žele da ostvare samostalno.
Samostalnost se ogleda u autonomnom donošenju odluka i ličnoj kontroli.
Samostalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat ličnog
postignuća.Samostalnost podstiče inicijativnost, kreativnost i fleksibilnost.
Ali, samostalnosti donosi veći rizik, veću odgovornost i puno rada.

Odgovornost Sami smo odgovorni za naš život i uspeh. Uspešni ljudi spremni
su da odgovore zahtevima situacije, prilagodljivi su i fleksibilni.

Hrabrost. Prihvatanje rizika i spremnost da se sučimo sa rizicima, da se istupi

iz zone sigurnosti i proba nešto novo. Uspešni ljudi se opisuju kao pojedinci koji
odvažno i hrabro snose ne samo finansijski, već ukupan rizik svog poslovnog
poduhvata.

Sposobnost da se voli-daje i prima ljubav. Sposobnost da se voli ono što

se radi.

Rad Samo vredni ljudi mogu uspeti. Za uspeh u poslu nije dovoljno samo imati
potrebno obrazovanje. Trebalo bi obratiti pažnju na osobine koje mogu osigurati
uspeh. Jedna od osobina koje ima svaki uspešan čovek je ljubav prema radu,
marljivost.

Motivacija i disciplina takođe su dobre polazne osobine uspešnih ljudi.

Dobro zdravlje
Visok energetski potencijal i tolerancija na stres.Uspešnim ljudima ništa nije
teško; u svemu nalaze smisao; u kriznim momentima znaju da reaguju; imaju
razrađene tehnike pražnjenja;

5
Lojalnost
Uspešni ljudi jasno pokazuju da u njih možemo imati poverenja. On mora da
pokaže da je lojalan ljudima i kompaniji za koju radi i da je spreman da ih zaštiti.
Misli se na onu vrstu privrženosti koju pokazujemo kada odlučimo da ostanemo
duže na poslu jer smatramo da će to firmi i nama koristiti. Takvim zaposlenima
menadžeri daju veću slobodu, često takve zaposlene i dodatno nagrađuju.

Visok prag tolerancije

Zaposleni često prave grešku u situaciji kada im nadređeni poveri više zadatka
nego drugima jer to vide kao nepravdu pa traže dodatnu pomoć u radu. Međutim,
ako preuzmete više posla, to znači da imate i veću odgovornost. Reakcija
uspešnih na dodatne odgovornosti je deo onoga što određuje njihov uspeh.
Takođe, važno je napomenuti da njih kritika ne obeshrabri. Oni uvek pokažu veći
pragtolerancije.

Stručnost
Uspešni u obavljanju pojedinih zadataka važnih za firmu to čine tako dobro da
taj deo posla postane njihova specijalnost. Takođe, hvataju korak s novim
znanjima i tehnologijom jer na taj način potvrdjuju da su stručni u svom poslu.
Poverenje se zasniva na našem verovanju da je osoba od poverenja
kompetentna u onome što radi. Kompetentnost je, dakle, bitan faktor uspeha.
Možemo mi verovati da je neko pošten čovek ali ako ne verujemo da zna ono o
čemu govori, nećemo imati poverenja u njega.

Visoko samopouzdanje
Ne možete biti uspešni ako se bojite. Uspešni ljudi da zrače samopouzdanjem, i
sposobni su da izreknu sopstveno mišljenje kada su stvari suprotne njihovim
pogledima. Upravo to može osigurati poštovanje nadređenih i kolega!
Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvažnijih karakteristika
uspešnih ljudi. Pojedinci sa visokim stepenom
samopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se suoče sa izazovima,
koji ih okružuju. Ne odustaju lako. Njih odlikuje upornost i istrajnost.
Samopouzdanje Rotter naziva internim lokusom kontrole. Interni lokus kontrole
je uverenje da uspeh zavisi od ličnog zalaganja i truda, dok eksterni lokus
kontrole odražava stav da uspeh zavisi od srećnih okolnosti ili od sudbine. 2
Pojedincisa internim lokusom kontrole su oni koji vole da imaju »glavnu reč« u
svom okruženju, i da imaju kontrolu nad svojom sudbinom. Oni imaju potrebu da
kontrolišu sebe, i svoje okruženje, i da budu sami svoj šef. Mada ekstremni
stepen samopouzdanja može da vodi ka destruktivnom egoizmu, koji loše utiče
na biznis, razuman stepen samopouzdanja i samouverenost su osobine, koje
doprinose uspehu, što pokazuju rezultati empirijskih istraživanja. Empirijska

2
Longenecker,J., C.Moore, J.Petty, Small Business Management, str.21.

6
evidencija pokazuje da je samopouzdanje povezano sa visokim poslovnim
performansama.3

Emocionalna zrelost; Uspešni ljudi imaju manji stepen egocentričnosti veći

stepen samokontrole (manje su impulsivne i sposobne su da odlože hedonističke
tendencije); umerenost u emocionalnim reakcijama; spremnost da prihvate kritiku
i da uče na greškama.
Oni razmišljaju hladne glave, ne ponavljaju greške. Ove osobine mogu se
podvesti pod pojam emocionalna inteligencija. Ona je osnova za izgrađivanje
kooperativnih odnosa sa drugim ljudima.

Lični integritet predstavlja ponašanje u skladu sa svojim vrednostima. On

označava i u kojoj meri je osoba poštena, iskrena, ispunjava obećanja, koliko je
spremna da se zalaže za interese grupe sa kojom radi. Od integriteta zavisi
ugled, poverenje, lojalnost i uticaj osobe. Poverenje ne može da se izgradi
ukoliko ne verujemo da osoba od poverenja ima moralni integritet odnosno da je
časna i poštena. Integritet podrazumeva časno ponašanje.

Socijalizovana težnja ka moći; Uspešni ljudi nastoje da utiču na druge ljude i

događaje. Socijalizovana težnja ka moći zapravo znači da uspešni ljudi
zadovoljavaju svoje potrebe ali i potrebe okoline.

Umereno visok stepen orjentacije ka postignuću je želja za uspehom,

Samopostignuće mnogi autori smatraju ključnom osobinom uspešnih.
Podstrekač potrebe za samopostignućem je želja za ličnim uspehom i
afirmacijom. Pojedinci koji imaju izraženu potrebu za samopostignućem žele da
ostvare uspeh, koji nije rezultat slučajnosti. Oni žele da uspeh bude njihova lična
zasluga, a da ne zavisi od slučaja, ili od drugih. Istraživanja pokazuju da ljudi koji
teže samopostignuću postavljaju visoke ciljeve. Oni su spremni da rade bolje i
efikasnije od drugih, i nastoje da prevaziđu prepreke, koje stoje na putu uspeha.
Oni su visoko motivisani kada imaju povratnu informaciju o ostvarenim
performansama,
kako bi znali da li su uspešni, ili ne. Zadovoljstvo se postiže, zbog
ostvarenog ličnog uspeha i postignuća, pre nego, zbog novčane nagrade. Ovo
znači da novčana nagrada, tj. profit nije jedini pokretač. Profit i rast firme su
merilo ličnog uspeha i samopostignuća.
Pojedinci, koji imaju snažnu potrebu za samopostignućem, su ambiciozni
ljudi, koji puno postižu.
Empirijska istraživanja nisu obezbedila podršku o odnosu između
samopostignuća i visokih poslovnih performansi zbog teškoće merenja ove
karakteristike.

3
Delmar,F., »The Psichology of the Entrepreneur«,str.146.

7
Umeren stepen potrebe za afilijativnošću je želja uspešnih ljudi za
povezivanjem sa drugim ljudima, želja da budu prihvaćeni, da imaju osećaj za
ljude i njihove potrebe. Uspešni teže uspostavljanje kooperativnih odnosa.
Otvoreni su i teže uspostavljanju poverenja.

Vera u sebe i druge ljude, samopoštovanje i poštovanje drugih, odbacivanje

svih samoobmanjivanja, istinoljubivost, etika... su još neke osobine uspešnih
ljudi.4

Pristup psiholoških karakteristika uspešnih ljudi ima određen broj kritičara. Kritičari
ukazuju da je osnovni problem ovog pristupa nemogućnost da se odredi
koja je od ličnih karakteristika uspešnih ljudi najvažnija za uspeh, i kako je
izmeriti.
Pored toga, oni smatraju da pristup ličnosti zanemaruje ulogu učenja,
usavršavanja i sticanja iskustva, kao i uticaje okruženja, koji mogu da budu
važniji za uspeh od ličnih karakteristika pojedinca.

Međutim, najviše kontraverzi izazvala je polazna pretpostavka ovog pristupa

da uspeh zavisi samo od ličnih karakteristika osobe.

Autori, koji uspešnost definišu kao učeći proces, smatraju da se mnoge

od osobina, koje su svojstvene uspešnim ljudima mogu steći, odnosno naučiti.
Na primer, samopostignuće, samopouzdanje i prihvatanje odgovornosti su
osobine svih uspešnih ljudi, i one se mogu steći, tj. naučiti primenom metoda
scenarija ili simulacijom uslova potrebnih za sticanje ovih sposobnosti.

Ipak, neke osobine uspešnih ljudi se ne mogu steći. Ove osobine su urođene.
Urođene osobine označavaju razliku između »rođenog uspešnog čoveka« i
»stvorenog uspešnog čoveka «, a to su npr: energičnost i emotivna stabilnost;
kreativnost i stvaralačka sposobnost; i vizija u kombinaciji sa sposobnošću da se
nadahnu i mobilišu drugi ljudi. Urođene osobine se mogu koristiti da bi se
identifikovali potencijalni uspešni političari, lideri, preduzetnici, studenti...
Međutim, na osnovu urođenih osobina ne mogu se izdvojiti ljudi koji nisu ili neće
postati uspešni, zato što postoje uspešni koji nemaju ove osobine. Urođene
osobine mogu steći, primenom metoda scenarija i tehnika rešavanja problema,
koje omogućavaju da se nauči kako da se iskoriste poslovne prilike, kako da se
nabave potrebni resursi, i kako da se reše poslovni problemi.

4
Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

8
 3. MENADŽMENT VREMENA

Orijentacija u vremenu je značajan faktor uspeha pojedinca. Vreme je

nenadoknadiv resurs.Ako je cilj dugoročan, potrebno je da se podeli u merljive
faze, i da se ostvaruje korak po korak. Veštine menadžmenta vremena za
postizanje ciljeva su nezaobilazan faktor uspeha.
Efikasno ostvarivanje ciljeva počinje i završava menadžmentom vremena.
Većina ljudi ne uspeva u ostvarivanju svojih ciljeva jer “nemaju vremena”. Da
bismo se približili uspešnima i postigli više, potrebno je da naučimo kako da
dobro izbalansirate svoje aktivnosti i tako napravimo najefikasniji model
korišćenje vremena koje nam je na raspolaganju. Uspešni najčešće prave
planove za manje vremenske periode.

Slede najčešći primeri lošeg upravljanja vremenom, prikazani kroz situacije. Oni
nisu praksa uspešnih ljudi i treba ih izbegavati, ukoliko je moguće iskoreniti. Za to
su neophodne mnoge od navedenih osobina uspešnih ljudi: motivacija i
disciplina, lični integritet, emocionalna zrelost, visoko samopouzdanje,
odgovornost, hrabrost itd.

 Telefonski pozivi. “Često me ljudi zivkaju, ili ja zivkam njih. Razgovori

umeju da budu duži nego što je potrebno. Ti razgovori su retko potrebni,
retko su povezani sa ciljem koji želim da ostvarim.”
 Gledanje televizije. “Ne gledam samo ono što me baš interesuje, već
vrtim daljinski bez veze, i često gledam nešto samo zato što nema ničega
boljeg...”
 Gosti. “Ljudi mi dolaze nenajavljeni, i kad meni baš nije zgodno. Ne mogu
da ih odbijem, neprijatno mi je da im kažem da se najave...i tako izgubim
puno vremena i ne uradim ono što treba...”
 Sastanci. “Često se sastajem sa ljudima, a većinu toga bih mogao da
obavim i telefonom, mejlom...Sastanci su duži nego što je potrebno da
bismo dogovorili ono što treba...”
 Zadaci koje bi neko drugi trebalo da obavi za vas. “Radim stvari koje bi
trebalo da radi neko drugi. Lakše mi je da sam obavim nešto nego da
zahtevam od drugih da rade svoj posao.”
 Oklevanje, razvlačenje, neodlučnost. “Dok se premišljam i nakanjujem da
uradim nešto, izgubim više vremena nego da sam to odmah uradio.”
 Delovanje bez dovoljno informacija. “Krenem da realizujem neki zadatak
pre nego što se raspitam i prikupim dovoljno informacija o tome kako se to
radi. Onda shvatim da je to moglo mnogo lakše da se obavi, samo da sam
znao šta i kojim redosledom ide...Ko pita ne skita...”
 Bavljenje zadacima ili problemima drugih ljudi. “Navikao sam ljude da me
stalno upošljavaju da rešavam njihove probleme, pa ne stignem da
rešavam svoje. Prosto ne mogu da odbijem kad mi neko nešto traži i da
kažem da imam svoja posla i da mi je to tada preče...”

9
  Nejasna komunikacija. “Često se dobro ne sporazumem sa ljudima, pa
onda izgubim vreme radeći nešto što sam mislio da smo se dogovorili, a
posle ispadne da nismo. Ne umem da jasno definišem dogovor i
nesporazumi mi oduzimaju vreme.”
 Neadekvatno znanje. “Prihvatam se poslova za koje nemam znanja, i
onda izgubim mnogo više vremena na to nego što bi potrošio neko ko to
zna da radi. Kad izračunam, shvatim da bi mi bilo jeftinije i bolje da sam
platio nekome ko zna, ili da sam prvo seo pa naučio kako se to radi, a
onda uzeo da radim.”
 Nejasni ciljevi i prioriteti. “Ne znam tačno šta hoću i šta mi je preče. Onda
se prihvatam onoga što mi iskrsne. Bavim se perifernim stvarima samo
zbog toga što su se one nametnule ili mi ih je neko nametnuo tog dana,
umesto da se fokusiram na ono što mi je stvarno bitno u životu.”
 Nedostatak planiranja. “Ne osmislim plan do kraja, nego krenem da nešto
radim sledeći impuls. Onda mi iskrsavaju nepredviđene okolnosti za koje
nisam pripremljen, i na to potrošim puno vremena. Da sam bolje razmislio,
mogao sam i da ih predvidim, i da se pripremim za njih. Tako bih uštedeo
vreme i nepotreban trud.”
 Stres, anksioznost i premor. “Stalno sam napet i premoren, pa ne
obavljam stvari efikasno. Zbog toga se još više zamaram i nerviram, a
gubim i vreme.”
 Nesposobnost da se kaže “Ne” tuđim zahtevima. “Uvek me neko skrene
sa puta. Taman planiram da uradim nešto za sebe, a pojavi se neko ko
traži nešto od mene, i ja uradim prvo to...Prosto ne umem da kažem “ne” i
nogo vremena potrošim na udovoljavanje drugima i onda kada to i nije baš
potrebno. Cimaju me za svaku sitnicu i kad je jasno da to mogu i sami.”
 Lična dezorganizacija. “Haotičan sam i dezorganizovan. Stalno negde
jurim, ili ne radim ništa. Ne umem da vladam sobom, i potrošim puno
vremena bez adekvatnih rezultata.”
 Optuživanje drugih za sopstvene neuspehe. “Puno vremena provodim
raspravljajući se sa onima za koje mislim da su uzroci mog neuspeha, da
me ometaju, previše upošljavaju...umesto da shvatim da sam sam (sama)
odgovoran za sopstveni život i da preduzmem odgovarajuće akcije.” 5

5
Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

10
 4. PONAŠANJA (OSOBINE) KOJE NE DOPRINOSE USPEHU

U većini slučajeva, sami smo i uzrok i rešenje problema. Ljudi najčešće nađu
vremena da se bave nekim važnim ciljem i aspektom života kada se nađu u
krizi.Tada se prioriteti nametnu sami po sebi. Neki ljudi i ulaze u krize da bi
naterali sebe da se prisete prioriteta. Većina ovih potrošača vremena se i
pojavljuju baš zbog zaboravljenih prioriteta.

 Pretrpavanje obavezama. Neki od nas često prihvate previše obaveza

koje moraju da obave istog dana, pa ne uspeju da veći deo toga urade
onako kako treba. To dovodi do poluzavršenih projekata, nedostatka
osećanja uspešnosti, dodatnih komplikacija i dorađivanja poslova, stalne
užurbanosti i površnosti. To je dobar način da se izgubi vreme. Od svega
po malo, ni od čega dovoljno. Kada bismo napravili poređenje sa novcem,
to bi bilo nešto slično kao kada bismo potrošili novac na veliki broj jeftinih i
nekvalitetnih sitnica koje nam ne koriste puno u životu, ali ih je puno.
Možda bi se te kupljene stvari mogle popraviti, doraditi, kompletirati...ali,
kada izračunamo novac ( i vreme potrebno da se to uradi) potreban za te
dorade, shvatimo da nam je bilo jeftinije i korisnije da smo kupili skuplje i
kvalitetnije stvari. Postoji izreka da je najskuplje kupovati jeftinu robu. I
vreme potrošeno na veliki broj površno obavljenih i poludovršenih
zadataka je jeftino potrošeno vreme koje, na duži rok gledano, skupo
košta.

 Nesposobnost da se kaže “Ne” je česti kradljivac vremena, a i uzrok

pretrpavanja obavezama. Nekim ljudima je stvarno teško da kažu ne,
plašeći se da ne pokvare sliku o sebi, da ne povrede druge ljude. Oni koji
imaju ozbiljnije problema sa odbijanjem tuđih zahteva uvek će imati po
nekoga ko će im dodeliti svoje obaveze, probleme, odgovornosti... Ljudi
se ponašaju prema nama onako kako smo ih naučili.Oni rade ono što im
dozvolimo. Uspešni ljudi ne funkcionišu po ovim principima.

 Nesposobnost da se delegiraju poslovi, obaveze, odgovornosti. Ima

ljudi koji sve obaveze preuzimaju na sebe jer nemaju poverenja da nešto
prepuste drugome, strpljenja da druge obuče u izvršavanju nekih svojih
obaveza. Oni će se često žaliti da sve moraju sami i da nema ko da ih
odmeni. Postoji jedna posebna vrsta lenjosti-lenjost da se nauče drugi da
preuzmu deo obaveza, da se napravi organizacija u kojoj bi to moglo da
funkcioniše. Uspešni teže tome da edukuju druge i organizuju aktivnosti
tako da mogu delegirati neke od svojih obaveza u porodici ili na poslu.

 Oklevanje, neodlučnost, razvlačenje. Jedan od najvećih kradljivaca

vremena je izbegavanje odluka i oklevanje i razvlačenje u donošenju
odluka. Smanjivanjem vremena provedenog u oklevanju možete bitno

11
 povećati vreme dostupno za produktivne aktivnosti. Psihoanalitičari bi tu
osobinu povezali sa opsesivno neodlučnom, ambivalentnom strukturom
ličnosti. Sposobnost da se kaže ne psihoanalitičari smatraju jednim od
“organizatora psihe”. Ko ne zna da odlučno kaže “ne”, ne ume da odlučno
kaže ni “da”.

 Površnost, impulsivnost, delanje bez dovoljno informacija, bavljenje

perifernim aspektima cilja Ako se ne potrudimo da prikupimo dovoljno
informacija o tome šta je potrebno za ostvarenje cilja, ako jasno ne
definišemo ciljeve i zadatke, ako ne napravimo dobru organizaciju i
menadžment vremena, može nam se desiti da uložimo puno truda,
energije i volje u ostvarivanje nekog zadatka, a da efekti toga budu
nikakvi. Brzopleti i impulsivni ljudi često imaju snažnu motivaciju, ali
nemaju strpljenje i temeljitost u analiziranju i planiranju akcija. Dešava se
da se fokusiraju na periferne aspekte zadatka koji treba da obave, da
potroše puno vremena i energije na nešto što je sporedno u procesu
ostvarivanja cilja, a da ne obrate pažnju na bitne stvari, na one koje
dovode do pozitivnog ishoda. Za razliku od opsesivnih oklevala, impulsivni
brzo donose odluke bez dovoljno analitičnosti i planiranja. Ovo, svakako
nisu osobine uspešnih ljudi.6

6
Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović,

12
 5. OSOBINE USPEŠNIH LIDERA KAO MODELI USPEHA

Činjenica da ne postoji poslovni guru, psiholog, ili osoba koja proučava ljudske
resurse, osobine uspešnih ljudi i uspešnih vođa, koji nije pisao o liderstvu, čini
liderstvo verovatno najpopularnijom poslovnom temom, o kojoj rasprave traju
barem 2000 godina (čak i Biblija govori o liderstvu, kroz misao da će "ako slep
vodi slepog obojica upasti u rupu"). Popularnosti ove teme među piscima i
konsultantima je, međutim, sigurno doprineo i podatak da američke korporacije
godišnje troše više od 15 milijardi USD na obuku svojih menadžera u oblasti
liderstva, i da mnogi od konsultanata priželjkuju deo tog "kolača".

Zanimljivo je prevazići relativnost tj sveobuhvatnost pojma uspešnost sa početka

izlaganja i smestiti ga u domen poslovnog uspeha. Takvo sagledavanje dovodi
nas to poistovećivanja pojmova uspešan vođa, lider i pojma uspešan čovek. Da li
je neophodno da lider (vođa, rukovodilac) bude uspešan čovek da bi to postao?

U narednim tabelama navešćemo karakteristike lidera koje neki od vodećih guru-

a u oblasti liderstva navode kao ključne. Iz iste se vidi da uspešan lider ima sve
već navedene osobile uspešnih ljudi, ali i neke stečene koje se uglavnom odnose
na poslovni aspekt njegovog života.

Veliki gurui u svojoj predstavi "menadžera sutrašnjice" predviđaju postojanje

"čoveka za sva vremena". Rukovodilac višeg ranga bi trebalo da poseduje
izvanredne sposobnosti i kao analitičar i kao osoba koja donosi odluke. On mora
da bude vešt u radu sa drugim ljudima i u razumevanju organizacije i odnosa
snaga, da bude dobar matematičar, da ima umetničku moć opažanja i kreativnu
maštu. Čini se da se te osobine traže od univerzalnog genija, a njega je naravno,
teško pronaći.7

7
Izvodi iz teksta objavljenog u eMagazinu, Osobine vrhunskog menadzera-direktora, Milan Kukrika

13
14
Kada imaju problem, bez obzira o kojoj oblasti života se radi, ljudi se okreću
stručnjacima, liderima, uspešnim ljudima i autoritetima u toj oblasti od kojih
očekuju rešenje svog problema, putokaz, ideju ili savet.
Menadžment kao vrlo dinamična i suptilna ljudska delatnost izuzetno podložna
promenama samo potvrđuje ovo pravilo, i to je razlog što su poslovni ljudi širom
sveta u stalnoj potrazi za rešenjima svojih svakodnevnih problema ili strateških
dilema.
U narednim redovima izloženi su stavovi nekoliko najvećih i najuglednijih guru- a
-autoriteta, uzora i mislilaca u nekoliko ključnih oblasti menadžmenta koji su
svojim idejama i stavovima privukli najveću pažnju devedesetih godina
dvadesetog veka, i čiji stavovi su i danas zanimljivi, svezi i aktuelni.
Svi navedeni gurui su lideri u oblasti kojom se bave, svi se odlikuju visokim
ugledom, visokim tiražima svojih knjiga i pažnjom koju izazivaju njihovi koncepti i
ideje.

Osnovno pitanje koje je zaokupljalo pažnju istraživača u ovoj oblasti jeste: šta je
to što čini lidera, odnosno što razdvaja lidera od nelidera, uspešnog od
neuspešnog? Postoji li jasna razlika u osobinama uspešnih ljudi i onih koji su
postali lideri tj vođe.
Prve studije koje su imale za cilj da otkriju odgovor na ovo pitanje fokus su stavile
na lične osobine.
Ako bi se identifikovale te osobine, onda bi se relativno jednostavno mogli birati
ljudi za pozicije na kojima je potreban lider.
U sledećoj tabeli date su neke osobine koje, prema autorima, treba da imaju
lideri.

Osobine koje imaju lideri Opis

Motivacija Visoka želja za uspehom, ambicija, inicijativa, energija

Čast i moralni integritet Pouzdanost, poverenje
Samopoštovanje Verovanje u sopstvene vrednosti
Kognitivne sposobnosti Sposobnost da se prihvati, preradi i interpretira velika
količina informacija
Kreativnost Originalnost
Želja za vođstvom Volja da se postane lider
Fleksibilnost Sposobnost adaptiranja različitim pratiocima i situaciji 8

8
Izvor: Ivancevich J, Konopaske R. Matteson M. (2005) Organizational Behavior and Manage-
ment, Boston: McGraw Hill, Irwin

15
Prema istraživanju jednog od najznačajnijih autora u oblasti liderstva, Bennisu,
postoje četiri glavne kompetencije lidera:

 Upravljanje značenjem. Lider je lider zato što interpretira realnost koja

okružuje njegove pratioce. Svi ljudi imaju potrebu da razumeju svet oko sebe i
ono što se u njemu dešava. Nemaju, međutim, svi istu sposobnost da
prihvate, prerade, interpretiraju i izvuku zaključke iz obilja informacija koje
dolaze iz spoljnog okruženja. Neki ljudi dobrovoljno prepuštaju drugima da
interpretiraju realnost oko njih i da im oni odrede značenja stvari i pojava koje
ih okružuju. Ljudi koji na sebe preuzmu zadatak interpretacije i definisanja
značenja realnosti na sebe postaju lideri a oni koji prihvataju nametnuta
značenja i interpretacije postaju pratioci. Pri tome, lideri moraju interpretirati
realnost na način koji je razumljiv i prijemčiv za pratioce. Istorija je puna
''mesija'' koji su interpretirali realnost ali ih niko nije razumeo i zato nije niko ni
sledio. Važno je primetiti da ovim procesom lideri stiču moć nad pratiocima jer
će ponašanje pratioca biti definisano njihovim razumevanjem stvari i
događaja oko njih čije je značenje određeno od strane lidera. Zato je prva i
osnovna funkcija svakog lidera interpretiranje realnosti i definisanje značenja
stvari i događaja u okruženju.

 Upravljanje pažnjom. Da bi mogli da dođu u situaciju da interpretiraju realnost

za svoje pratioce, lideri moraju privući njihovu pažnju na sebe. Oni moraju biti
na neki način privlačni za ostale ljude. Ređe su to fizičke osobine mada nisu
ni one zanemarive. Zato nije čudno da se smatra da lideri moraj biti visoki ili
prijatne spoljašnosti (za Nemanju, osnivača dinastije Nemanjića kažu da je
bio za glavu viši od svakog svog vojnika i da je bio, za razliku od svojih
sunarodnika, plave kose). Češće lideri zaokupljaju pažnju nekim svojim
karakternim crtama kao što su npr. izrazita ambicija, motivacija i sl. Zaokupiti
pažnju, naravno, nije dovoljno. Ukoliko lider nema sposobnosti da interpretira
realnost na ubedljiv način, ta pažnja će brzo nestati.

• Upravljanje poverenjem. Svaki lider mora biti pouzdam i pratioci moraju imati
poverenja u njega. Zato on mora biti dosledan. Čak je važnije za lidera da
bude dosledan nego da ga pratioci vole. Ljudi više vole nekoga na koga mogu
da se oslone i za koga tačno znaju kako će reagovati na njihove postupke pa
makar ta reakcija bila i negativna nego nekoga ko je prevrtljiv i nedosledan.
Zato lideri moraju biti «iz jednog komada», postojani i čvrsti «kao stena».

• Upravljanje sobom. Lideri po pravilu imaju i veoma preciznu i tačnu sliku o

sebi i svojim sposobnostima. Ukoliko ovaj element liderstva izostane oni
mogu postati izopačeni i naneti velike štete svojim pratiocima. 9

9
Bennis W. (1991), The 4 Competences of Leadership, in Kolb D., Rubin I, Osland J. The
Organizational Behaviour Reader, Englewood Cliffs: Prentice Hall

16
Prema jednom istraživanju, osnovne osobine i sposobnosti uspešnih lidera u
organizacijama su: 10

• Motivacija da se istraje u ostvarivanju ciljeva

• Motivacija da vodi ljude, da ostvaruje uticaj na ljude

• Integritet koji uključuje želju za istinom i pretvaranjem reči u dela

• Samopouzdanje koje navodi i druge da imaju poverenja u lidera

• Inteligencija koja se najčešće sastoji u sposobnosti procesiranja informacija,

rešavanja problema i otkrivanja rešenja

• Poznavanje biznisa kojim se organizacija bavi

• Emocionalna inteligencija

Najzad, Whetten i Cameron su identifikovali sledećih 10 veština kao najčešće

povezane sa uspešnim liderima:

1. Verbalna komunikacija (uključujući veštinu slušanja)

2. Upravljanje vremenom i stresom

3. Donošenje individualnih odluka

4. Prepoznavanje, definisanje i rešavanje problema

5. Motivisanje i uticanje na druge

6. Delegiranje

7. Postavljanje ciljeva i artikulacija vizije

8. Samosvest, poznavanje sebe

9. Izgradnja tima

10. Upravljanje konfliktima

Istraživanja vršena u ovome pravcu odvijala su se na dva načina: upoređivanjem

osobina koje imaju lideri i osobina onih koji to svakako nisu sa jedne, i
upoređivanjem osobina uspešnih i neuspešnih lidera, sa druge strane

10
Luthans F. (2005), Organizational Behaviour, Boston: McGraw Hill.

17
Sva istraživanja koja su vršena u tom pravcu nisu uspela da otkriju ni jednu
osobinu koju bi imali samo lideri. Postalo je jasno da lideri nemaju ni jednu
osobinu koja bi ih izdvajala od „običnih” uspešnih ljudi, te se na ovaj način
jednostavno ne mogu prepoznati. Mada su se izdvojile neke osobine koje imaju
(gotovo) svi lideri,ali i „samo” uspešni ljudi kao što su npr. samopouzdanje,
otvorenost, inteligencija, Većina su izraziti individualci, ambiciozni i samosvesni.
Ipak je postalo jasno da ove osobine imaju i oni koji nisu lideri. Situaciju je
dodatno komplikovalo to što neke od ovih osobina, kao što je samopouzdanje,
mogu biti i posledica a ne uzrok liderske pozicije u organizaciji (osoba stekne
samopouzdanje kada postane lider).

Pristup ponašanja

Budući da je bilo nemoguće izolovati osobine koje su ekskluzivno pravo lidera,

krenulo se u pravcu identifikovanja ponašanja lidera. Postavilo se pitanje, da li
ima nečeg specifičnog u ponašanju lidera, nečeg što oni rade a ostali ljudi ne?
Pretpostavka je, naime, da ako je nemoguće identifikovati osobine specifične za
lidere, onda se mogu prepoznati ponašanja koja ispoljavaju lideri. Ova je
pretpostavka imala u sebi veoma značajno obećanje - ako se mogu identifikovati
ponašanja specifična za lidere, onda ljudi mogu naučiti i usvojiti ta ponašanja,
čime se stvara mogućnost za obrazovanje i trening lidera. Preduzeća i druge
institucije bi tako mogle da stvaraju lidere po potrebi. Istraživanja su, međutim,
ponovo pokazala da se ne mogu identifikovati specifična ponašanja koja
karakterišu samo lidere, izdvajajući ih od nelidera. Tako je postalo jasno da
univerzalan pristup vođstvu neće dati očekivane rezultate. Međutim, iako nisu
dovele do željenog cilja, studije vođstva su ipak dale određeni rezultat -
identifikovale su različite stilove ponašanja lidera koje nisu predmet ovog rada ali
daju konkretnije odgovore na temu liderstva.

6. ANATOMIJA USPEHA-OSNOVA USPEHA

Počeli smo ovaj rad tvrdnjom da postoji nešto što zovemo ljudska priroda, da ona
ima neke svoje zakonitosti, pravilnosti i ograničenja, i ne podržava nerealne
modele uspeha i predstave o uspehu. Samim tim ni ciljeve koji nisu u skladu sa
ljudskom prirodom. Ako se naše predstave o uspehu, ideje o tome šta je uspeh i
kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama naše ljudske prirode, ona će
se suprotstaviti našem uspehu. Možda ćemo uspeti u nekim aspektima uspeha,
ali će nam naša priroda skupo naplatiti to što je ne poštujemo, i dovešće do
neuspeha u nekim drugim važnim aspektima uspeha u životu (zdravlje, lični
odnosi, porodica, osećanje ispunjenosti...). Mnogi će se usprotiviti ovoj tvrdnji.
Reći će da čovek ima slobodnu volju, i da sam bira ciljeve svog života.

Ljudi koji su uspešni u životu svesno i namerno brinu o sebi. Oni aktivno vode
računa o svom fizičkom, emotivnom, psihičkom i duhovnom zdravlju. Stalno

18
ulažu u sebe, u razvoj veština samo-upravljanja. Održavaju ravnotežu između
različitih aspekata svog života. Ne izgaraju u jednoj životnoj kategoriji dok
stvaraju haos u drugoj. Nisu samodestruktivni, jer
su svesni da su oni sami najvažniji resurs za ostvarivanje svojih životnih ciljeva.

7. ZAKLJUČAK

U radu se razmatraju psihološki i socio-bihevioristički koncepti upeha, sa ciljem

da se istraže ključni faktori uspešnosti.
Doprinos psiholoških i socio-biheviorističkih teorija objašnjenju najvažnijih faktora
uspeha predmet je sporenja. Jer, ukoliko se prihvati da uspešan čovek ima
jedinstvene osobine uspeh je ograničen brojem ljudi, koji poseduju ove osobine;
a ukoliko se prihvati
da je sposobnost učenja i prilago|avanja uticajima iz okruženja ključni faktor
uspeha onda to znači da talenat nije bitan, i da svako može da bude
uspešan u bilo čemu.

Ni jedan od razmatranih koncepata ne daje celovito tumačenje ključnih faktora

uspeha, ali integralno, oni omogućavaju da se razumeju i objasne razlozi
uspeha. Uspeh je rezultat ličnih karakteristika, sposobnosti učenja iz iskustva,
kao i prilagođavanja uticajima iz okruženja.
Lične karakteristike osobe su najvažnije u fazi formiranja ličnosti, sposobnost
učenja iz iskustva postaje značajnija posle
donošenja odluka, pronalaženja ciljeva i smernica u životu, a rast i razvoj osobe
od stečenog iskustva i znanja i sposobnosti prilagođavanja uticajima iz
okruženja.

19
8. LITERATURA:

1. http://www.biofidbek.com/literatura/Izvodi_iz_knjige_Psihologija_uspeha.pdf

2. http://www.plark.net/literatura/mng069.php

3. http://www.ekof.bg.ac.yu/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/6 LIDERSTVO.pdf

4. http://www.biofidbek.com/literatura.html

5. www.znanje.org

6. Mihael Arežina, Psihologija i menadžment

1.

20