You are on page 1of 2

::. KORENI .

:: - Deset godina posle - Danijel Ivić

      15. April, 2011.  

::. Skenirano
Deset godina posle - Danijel Ivić

Junak iz Vrbovca u borbi protiv kasetnih mina

Sećate se Danijela Ivića? To je onaj dečak, koga je, davno jednom, koleginica iz najstarijeg nedeljnika
na Balkanu, nazvala "jedvačekom". Onim koga su jedva čekali, petog sina nakon četiri kćeri u porodici
Ivića iz sela Vrbovac kod Kosovske Vitine. Čekali, dočekali, a onda skoro i izgubili. Jer rat kao i svaki
rat ne bira žrtve, mada su se čelnici NATO-a kao pravi "milosrdni andjeli" kleli da su njihove mete
::. Navigacija "probrane", da su to samo vojni objekti.

Danijel nije bio vojni objekat, niti je bio vojnik, niti cilj koji je trebalo da nestane kako bi se opravdali tepisi kasetnih
bombi koji su zasipali srpsko tle. Danijel je tada, ratne 1999., bio dečak od 11 godina, onaj kome se prvi put u snu
javljaju devojčice, neke simaptije iz rodnog sela sa kojima se bezbrižno igrao, dok je to mogao. Dok je mogao...  Jer
tek što je napunio tih jedanaest godina, tek što je počeo da leti, skresali su mu krila. Danas je Danijel momak od
23 godine, u punoj snazi i mladosti, sa snovima kao i svaki mladić. Ali sa stalno prisutnim strahom - da li će naći
novog sponzora za proteze.

Ipak, da krenemo od početka...

Maja, 16. 1999. godine, deset dana nakon srpske slave


Kasetna bomba - paklena naprava
Đurđevdana, praznika vezanog za zdravlje ukućana, udaju i
ženidbu mladih iz kuće, nastradao je najmlađi iz porodice Ivić. Kasetna bomba je kutija teška od 50 do 250
Izgubio zdravlje, svetlu budućnost i mnogo više od toga. Pošavši kilograma, čak i 454 kilograma. Ta kutija se puni sa
u njivu da pomogne ocu Đorđu, kako je i red, nastradao je nekoliko desetina do nekoliko stotina takozvanih
potprojektila ili bombica. Dimenzije bombice mogu da
nagazivši na neeksplodiranu kasetnu minu. I ostao bez obe budu različite, u zavisnosti od namene. Kaseta se
::. Obaveštenje! noge, sa oštećenim vidom i neizvesnom budućnošću. Iako je baca iz aviona i na određenoj visini kontejner ili
imao samo 11 godina, Danijel se tada u svoj svojoj muci košuljica napravljena od limenih pločica otvara se, a
ponašao kao odrastao čovek, tragedija ga je tako malenog bombice se rasejavaju po površini. Kasetnom
Svake srede novi
bombom gađa se grupni vojni cilj, kao što je vojna
tekstovi... naterala da bude jači, veći i hrabriji od svojih vršnjaka.
jedinica, vojna pešadija, oklopna jedinica i oklopno-
mehanička jedinica. Onaj ko koristi kasetne bombe,
- Pošao sam kraćim putem na njivu. Nisam znao da tamo ima tu jedinicu posmatra kao površinu koju napada kao
::. Dokumenti bombi. Hteo sam tati da pomognem. Bio sam mesec dana kod vojni cilj. Ako bi na takvu površinu pala klasična
bomba, pogodila bi samo mali deo cilja, pa bi
sestara, pa se zaželeo moga Vrbovca. I eto ti moje sudbine!
Klanje Srba u Sarajevu efikasnost bila mala; kad se baca kasetna bomba,
Kada je eksplodiralo, samo sam se ukočio... Ništa drugo. Prvo koja se rasprši u nekoliko stotina bombica, pogađa se
me je videla jedna komšika. Zavriskala je baba Milica. Dozvala i uništava znatno veća površina. Bombica se puni
je muža, a on svoga brata Tajčeta. Oni su doneli ćebe da me eksplozivom, ima stabilizator, kako bi pala gde treba,
pokupe. Stigao je i tata iz njive - ispričao je u pero novinara tada i upaljač, da se aktivira kad treba. Neke imaju i
padobran. Pojedine vrste bombi eksplodiraju čim
jedanaestogodišnji Danijel. padnu, a neke, namerno, kasnije.

Odmah po ranjavanju operisali su ga u bolnici u Gnjilanu, sa


njime su bili tada otac i majka. I plakali su svi. Roditelji zbog njega, a on zbog tuge za njima. Više su ga bolele
njihove suze nego njegove rane. Iz bolnice u Gnjilanu je premešten na VMA gde je operisan nekoliko puta. Dugo je
trajao Danijelov oporavak. Ni tada, kao ni danas, ovaj momak nije se odricao onoga zbog  čega je stradao -
srpstva. Još kao jedanaestogodišnji dečak u bolničkom krevetu, izrekao je nešto na šta i danas može biti ponosan:

- NATO nas tuče zato što smo mi Srbi nepokoran narod. A silni ne vole takve, oni hoće da je sve pod njihovom
šapom. Zato nas ne vole. A ja im ništa nažao nisam učinio - pričao je tada Danijel.

Rehabilitacija ovog hrabrog momčića trajala je godinu dana,


medicinska nega tri do četiri meseca, a fizikalna terapija i
navikavanje na proteze nekih šest meseci. Njegova borba za
bolji život, traje i trajaće čitavog života. Danas, u razgovoru za
Korene kaže da je imao sreće zato što je odmah prebačen na
VMA jer su se mnogi drugi, koji su stradali na isti način,
oporavljali u lokalnim bolnicama gde nisu imali adekvatne
uslove i negu. Oni danas imaju velike probleme, trpe bolove
zbog loše urađenih operacija i zaostalih gelera. Ako se u ovoj i
ovakvoj nesreći može reći da je neko imao sreće, onda je to  
stvarno tuga. Ipak, Danijel priča razložno, bez patetike u glasu
i bez samosažaljenja. Nije od onih koji kukaju, već od onih koji

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415[4/15/2011 12:30:21 PM]


::. KORENI .:: - Deset godina posle - Danijel Ivić

se bore. Prve proteze koje je dobio nije puno koristio, jer su


bile teške za njegovo malo telo. Kasnije je iz Švedske dobio
pneumatičke proteze, koje su za njegove godine bile
neemislive. Kada su pitali Nikolu Janića, koji je bio inicijator akcije za doniranje istih, zašto se za tu pneumetičku
protezu plaća skoro četiri hljade evra, kada obične mehaničke proteze koštaju četiri puta manje, dobili su sledeći
odgovor:

-Dečko je u pubertetu. Baca već poglede na devojčice i veoma je važno da može da im priđe što "normalnijim"
koracima, onoliko koliko je to moguće. Osim toga nešto više od polovine te sume dolazi od takođe jednog mladog
čoveka, predsednika naše omladinske orgnzacije, Srđana Mladeovića. On je odustao od dela honorara koji mu je
pripadao za rad na jednom projektu, da bi dao doprinos za te pneumatične proteze.  

Kada je i te proteze prerastao, Danijel je pre četiri godine (2007.) otišao po spas u Ameriku, gle ironije, gde je
dobio ono što mu je trebalo - mogućnost da hoda. Tačnije lagane proteze koje i danas koristi. Ipak, i one su
zastarele, pa Danijel kreće u novu "trku" za sponzore.

- Imao sam od pet do sedam operacija, ne sećam se tačno. Posledice ranjavanja su da sam uzgubio vid na
desnom oku, oslabljen mi je vid na levom, i amputirane su mi obe noge, leva je natkolena, a desna potkolena. Dalje
me čeka da na svakih tri do četiri godine tražim sponzore za nove proteze. Jer se ne uklapam u budžet države, i
ne mogu da mi plate proteze - nekako, skoro ravnodušno, rekao je ovaj momak.

O borbi nakon operacija, fizičkim i psihičkim bolovima, Danijel ne želi puno da priča. Zakopao je duboko u sebi sve
što je prošao, iako, skoro kroz zube cedi, da je bilo mnogo teško tokom puberteta, onda kada je počeo da shvata
šta mu se zapravo desilo. Ipak, uz podršku roditelja, prijatelja i rodbine prevazišao je mnoge poteškoće. Otac Đorđe
i Majka Kruna izgradili su novu kuću u Smederevu pre šest godina, gde i danas žive sa Danijelom. Vandredno je
završio osnovnu školu, ali dalje nije nastavio. Život mu se, kaže, ne razlikuje puno od života njegovih vršnjaka,
okružen je drugovima koji ga gledaju kao sebi ravnog, ne ispod oka i ne sažaljivo. On to ne bi ni dozvolio, jer je
borac, junak, momak koji svojim životom daje primer drugima. Jedan od takvih primera je i njegova borba za
potpisivanje deklaracije o zabrani kasetne municije. Srbija to još nije uradila. Druge države iz okruženja jesu.
Ironično kada se zna, još po izveštajima iz 2007. godine da je kasetnim bombama, kojima je NATO-avijacija 1999.
gađala položaje u Srbiji zagađeno 23 miliona kvadratnih metara na područjima Niša, Kopaonika, Kuršumlije,
Sjenice, Kraljeva i sela Vladimirci kod Šapca.

U Beogradu, 2007. godine, organizovana je prva konferencija o zabrani kasetne municije na kojoj je bio prisutan i
Danijel. Nakon toga dve godine nije imao snage da se bavi pričom o kasetnoj municiji, ali je 2009. godine ponovo
ušao u kolosek,  na poziv Jelene Vićentić direktorke organizacije "Podrška. Prava. Pristup-Srbija".

- Na prvoj konferenciji u Beogradu 2007. god. ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izjavio je da je samo pitanje
vremena kada ćemo mi potpisati konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije. Onda se, krajem 2008. god.
dešava veliki zakoret i počinju da se izbegavaju  sve teme vezane za zabranu kasetne municije. Pre nekih  godinu i
po ministar Vojske Dragan Šutanovac je izjavio kako je tu konvenciju potpisalo, zapravo, samo  pet ili šest zemalja.
Naravno to nije istina - tvrdi Danijel, dodajući da je Konvenciju o zabrani kasetne municije u doba kad je ministar
dao izjavu potpisalo stotinak država. Danas ima 108 potpisnica, 55 ratifikacija, među kojima su sve zemlje bivše
Jugoslavije prisutne.

- Ministar Šutanovac je potvrdio da je kasetna municija u upotrebi, a prethodno se izjavljivalo, tokom Oslo procesa,
da su zalihe male i zanemarljive i da je Srbija "nevoljni posednik kasetne municije" (saopštenje sa konferencije u
Limi u maju 2007.) Lično sam prisustvovao konferenciji prošle godine u Santijagu Čileu. Posle toga bio sam
prisutan i u glavnom gradu Laosa, gde je održana prva konferencija država potpisnica Konvencije o kasetnoj
municiji. Funkcija našeg udruženja "Podrška. Prava. Pristup-Srbija" je lobiranje vezano za konvenciju, razgovori sa
državama koje još uvek nisu pristupile, razgovori sa predstavnicima država donatora u segmentu razminiranja i
podrške žrtvama, jer je pomoć ugroženim državama i žrtvama i njihova obaveza. U Srbiji takođe radimo na
promociji Konvencije o kasetnoj municiji i pravima žrtava - istakao je Danijel.

Sanja Pavlović
6.4.2011.

Postavite na Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415[4/15/2011 12:30:21 PM]