Analiza finansijskih izvestaja

Finansijski izvestaji predstavljaju neposredan proizvod sistema racunovodstvenog izvestavanja koji

po svojoj susutini I nameni odslikavaju preformanse preduzeca za odredjeni vremenski
period,njegovu finansijsko-strukturnu poziciju,kao I polozaj likvidnosti na dan bilansiranja.

Finansijski izvestaji su bitni zbog toga nastaju u okviru racunovodsvenog sistema koji je jedini
potpuni sistem brojcane analize u preduzecu.Oni su jedini potpuni izvestaji koji se sastavljaju na
regularnoj osnovi I koji imaju javni karakter.
Racunovodstvo nudi informacije koje su svima dostupne,a cilj je jednako informisanje svih ucesnika
na trzistu kapitala.

Finansijski izvestaji narocito dobijaju na znacaju sa pojavom korporativnih oblika preduzeca,a 2 su

razloga za to:

1)profesionalizacija upravljanja(menadzment polaze racune putem finansijskih izvestaja

vlasnicima da bi stekli uvid u poslovanje preduzeca;menadzeri su bolje informisani od njih)

2)disperzija vlasnistva(povecava se broj vlasnika preduzeca koji se udaljavaju od stvarnih

desavanja u preduzecu)

Finansijski izvestaji treba da obezbede informacije potrebne za donosenje odluka,a posebno se

poslednjih 10 godina insistira na informacijama vezanim za novcane tokove.Naglasavanje znacaja
novcanih tokova je razumljivo ako se ima u vidu cinjenica da oni sluze kao osnova za servisiranje
obaveza prema kreditorima,zaposlenima,dobavljacima,ali I za efektivnu raspodelu dobitka
vlasnicima u vidu dividendi.

Set finansijskih izvestaja cine:Bilans stanja,Bilans uspeha,Izvestaj o novcanim tokovima,Izvestaj o

promenama na kapitalu I Napomene uz finansijske izvestaje.

Bilans stanja

Sluzi da se proceni finansijska pozicija preduzeca.Predstavlja finansijski izvestaj koji u izravnatim

brojevima prikazuje bilansnu imovinu i bilansni kapital i bilansne obaveze.

Aktivakonkretna ulaganja Pasivaizvori finansiranja

I=K+ O
A=P
Imovina predstavlja potencijal preduzeca,nastao kao posledica proslih dogadjaja,a od koga se
ocekuju prilivi ekonomskih koristi u buducnosti.
MRS ne prpopisuju eksplicitno sadrzaj,strukturu I formu finansijskih izvestaja,ali propisuju
minimum informacija koje treba da sadrze.
AKTIVA PASIVA
I NEUPLACENI UPISANI KAPITAL I KAPITAL
1) Osnovni capital
II STALNA IMOVINA 2) Neuplaceni upisani capital
1) Nematerijalna ulaganja 3) Emisiona premija
2) Nekretnine,postrojenja I oprema 4) Reserve
3) Dugorocni finansijski plasmani 5) Nerasporedjeni dobitak
6) Gubitak
III OBRTNA IMOVINA 7) Otkupljene sopstvene akcije
1) Zalihe
2) Potrazivanja II DUGOROCNA REZERVISANJA
3) Plasmani III DUGOROCNE OBAVEZE
4) Gotovina I gotovinski ekvivalenti 1) Konvertibilne HOV
2) Dugorocni krediti
IV AVR
IV KRATKOROCNE OBAVEZE
1) Kratkorcne HOV
2) Kratkorocni krediti

V PVR
UKUPNA AKTIVA UKUPNA PASIVA

Aktiva

II Stalna imovina

Obuhvata imovinu koja se koristi u preduzecu u periodu duzem od godinu dana;ukljucuje I goodwill.
Goodwill predstavlja visak nabavne vrednosti kupljenog preduzeca u odnosnu na knjigovodstvenu
vrednost njegove neto imovine koja nastaje prilikom kupoprodaje pravnih
lica,spajanja,pripajanja,podele ili vlasnicke transformacije.Po svojoj sustini predstavlja nematerijalna
ulaganja,ali se iz analitickih razloga iskazuje odvojeno.

1)Nematerijalna imovina ukljucuje patente,licence,prava,robnu marku,osnivacka ulaganja,ulaganja

u probnu proizvodnju,koncesije…Ova ulaganja predstavljaju razgranicene troskove od kojih se u
buducem periodu(duzem od 1.god) ocekuje priliv ekonomskih koristi.
Tri uslova moraju biti ispunjena da bi se nesto priznalo kao nematerijalna imovina-da bude
prepoznatljiva kao odvojena stavka i da je pod kontrolom od strane preduzeca,da je izvesno da ce
donositi ekonomske koristi u buducnosti i da sew moze pouzdano izmeriti.

2)Nekretnine,postrojenja I oprema-vremenom deo svoje vrednosti prenose na proizvode.Osnova

za bilansiranje je nabavna vrednost,a za one proizvedene u sopstvenoj reziji-cena kostanja.

3)Dugorocni finansijski plasmani ukljucuju ucesca u kapitalu povezanih I drugih pravnih lica,date
kredite sa rokom dospeca preko 1.god,plasmane u HOV drugih preduzeca.

III Obrtna imovina

1)Zalihe ukljucuju materijal,date avanse,gotove proizvode,robu I nedovrsenu proizvodnju.Vrednuju

se po nabavnoj ceni(kupljeni materijal i roba) ili po ceni kostanja(nedovrsena proizvodnja i gotovi
proizvodi) ukoliko su stvorene internom realizacijom.
2)Potrazivanja-obuhvataju poslovna potrazivanja direktno uslovljena prodajom proizvoda I usluga
na kredit,ali I potrazivanja za dividende,kamate,vise placene poreze…

3)Plasmani(kratkorocni) dospevaju u roku u 1 godine.Kada imamo visak sredstava,njih

ulazemo(plasiramo).
Razlikujemo 3 vrste HOV:
1)koje idu kroz BU(fluktuacije vrednosti ovih HOV prihvata BU I pre trenutka realizacije;void se
racuna o fer vrednosti)
2)koje su raspolozive za prodaju
3)koje se drze do roka dospeca

4)Gotovina i gotovinski ekvivalenti-mora postojati minimalni saldo gotovine u preduzecu

Ekvivalenti: HOV do 90 dana,veoma sigurne(nisko rizicne)

IV AVR

-sustina je da se napravi tacan rezultat u vremenu

Ispod AVR se moze naci i pozicija GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

Pasiva

Sopstveni i pozajmljeni izvori.

I Kapital

1)Osnovni kapital=broj akcija*nominalna vrednost.Predstavlja najkvalitetniji izvor finansiranja koji

ne dospeva do trenutka likvidacije preduzeca.Karakterise ga stalnost ,sto znaci da se njegov iznos
vrednovan po nominalnoj vrednosti i upisan u sudski registar,moze promeniti samo uz adekvatnu
odluku skupstine akcionara i uz obavezu upisa novog iznosa kapitala u sudski registar.Akcijski
kapital mogu ciniti samo obicne ili i obicne i preferencijalne akcije.

2)Neuplaceni upisani kapital-ili u A ili u P kao korektivna pozicija.Vrednuje se po nominalnoj

vrednosti.Nastaje kao posledica otvorene zakonske mogucnosti da se pri osnivanju korporativnih
preduzeca deo ugovorenog uloga plati do registracije preduzeca,a ostatak najkasnije u roku od 2
godine od dana upisa u registar privrednih subjekata.

3)Emisiona premija-ne treba mesati sa rezervama,jer ne nastaju na isti nacin.Nastaje kao posledica
prodaje emitovanih akcija iznad nominalne vrednosti.Iako fakticki pripada osnovnom kapitalu,uvek
se posebno iskazuje u bilansu sve do trenutka eventualne promene nominalne vrednosti akcija,kada
je moguce kapitalu pripisati i emisionu premiju.

4)Rezeve –izdvajanja iz dobitka radi zastite osnovnog kapitala,popravljanja finansijske strukture i

jacanja sigurnosti preduzeca;mogu biti zakonske,statutarne ili slobodne.Pored ovih otvorenih rezervi
imamo i tzv. nevidljive,latentne rezerve,koje se ne vide u bilansu.

5)Nerasporedjeni dobitak-deo dobitka koji nije isplacen vlasnicima i koji se ponovo investira u
preduzece.

6)Gubitak-znaci gubitak dela kapitala.Moze se naci na levoj ili desnoj strani BS (u pasivi kao
odbitna pozicija)
Kada gubitak bude veci od kapitala,razlika se knjizi u aktivi(kao gubitak iznad visine kapitala).

7)Otkupljene sopstvene akcije-zakonom se propisuje maksimalni iznos(npr. 10%) od sopstvenog

kapitala koji se moze otkupiti.(korektivna pozicija)
Ukoliko te otkupljene akcije ponistimo,tada smanjujemo osnovni kapital.

II Dugorocna rezervisanja

-razlikuju se od pravih obaveza po tome sto se na dan BS ne zna tacan rok dospeca i iznosa.
To su izdvajanja sredstva za neke rizike i troskove koji se mogu javiti(garancije date
kupcima,kaucije,obnavljanje prirodnih bogatstava...)
Nikako ih ne mesati sa rezervama!
Ako se rezervisanja ne iskoriste u periodu za koji su predvidjena(3-5 god.) vracaju se u BU kao
prihodi,zato sto nismo na njih platili porez.

III Dugorocne obaveze

Odnose se na period duzi od godinu dana.Tipicni primeri su dugorocni krediti i konvertibilne

obveznice.
Obaveze se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti koja prositice iz nastalih poslovnih i
finansijskih transakcija.