Вы находитесь на странице: 1из 2

Prof.dr.

Čedomir Čupić, Fakultet političkih nauka - Beogradski


Univerzitet, Beograd
Recenzija Rukopisa knjige Slavoljuba Gacovića, KUD SE
DEDOSE RUMUNI TIHOMIRA ĐORĐEVIĆA

njiga Slavoljuba Gacovića „Kud se dedoše Rumuni Tihomira


Đorđevića" je polemičko-kritička studija. Autor izazvan

objavljivanjem knjige Tihomira Đorđevića „Istina u


pogledu Huuuina u Srbiji" sa pogovorom Radomira D.
Rakića „Tihomir Djordjević i Vlasi", koji je i priređivač, otvorio je i
suočio se s nizom problematicnih tvrdnji, argumenata, tumačenja i
dilema vezanih za stanovništvo današnje Istočne Srbije. U polemičkom
i kritickom preispitivanju stavova, tvrdnji i argumenata koje je Tihomir
Djordjević izložio u tektsu „Istina u pogledu Rumuna u Srbiji" iz
1919. (u to vreme, objavljenom na francuskom i engleskom jeziku, a
koji autor za zivota nije štampao na srpskom jeziku, Gacović pokazuje
nedoslednosti tog teksta u poređenju s ranijim Đorđevićevim putopisnim
beleškama objavljenim u knjizi „Kroz naše Rumune - (Putopisne
beleške" iz 1906. godine. Takođe, Gacović je ukazao i na promenjene i
ublazene Đorđevićeve tvrdnje objavljene u knjizi ,,Iz Srbije kneza
Miloša (stanovništvo - naselja)" u odnosu na tekst iz 1919. godine.

Autor je u osnaživanju svojih tvrdnji i zaključaka ponudio


raznovrsnu i bogatu građu i literaturu. I ako mu je pretenzija bila
polemička i kritička ona je u rukopisu prevazišla te početne namere. U
tekstu je dat veliki broj etnoloških, lingvističkih i istorijskih podataka in
literaturom iz ovih naučnih disciplina. Značaj rukopisa je ne samo
kriticki već i istraživački. On će poslužiti budućim istraživačima kao
dobro usputno štivo. Knjiga će biti i izazovna i podsticajna
Onošto autor posebno akcentuje jeste namera i upotreba
___ odredjenih tekstova u dnevne svrhe.

Naime, Gacović je otvorio polemiku i objasnio probleme vezane za


upotrebu nauke za ideološke i političke potrebe. On u rukopisu nije
doveo u pitanje naučni opus i ugled jednog od srpskih velikana
etnologije - Tihomira Đorđevića. Osvrnuo se samo na ono što smatra
da je u Đorđevićevom delu dnevno-političkog karaktera. Na osnovu toga
postavio je pitanje: čemu isticanje jednog teksta pisanog za posebne
namene (Mirovnu konferenciju u Parizu iz 1919. godine) i njegovo
oživljavanje posle 87 godina, koji je imao dnevno-političku svrhu. Za to
pitanje našao je i potvrdu kod Tihomira Đorđevića koji je bio svestan šta
ga sve može snaći kada bude objavio knjigu „Kroz naše Rumune -
putopisne beleške" iz 1906. Tako je na početku objavljene knjige
zapisao ,,Ja znam da će ovo mnogi naš zabrinuti 'pitrijota' značajno
zamahati glavom i reći da činim 'izdajstvo' prema otadžbini, kad se
usuđujem da govorim o Rumunima u Srbiji, koje po mišljenju mnogih
valja kriti ili bar prećutkivati, jer svako isticanje Rumuna u Srbiji može
odvesti tako zvanom 'rumunskom pitanju' u Srbiji, od koga, po mišljenju
mnogih, 'preti opasnost'. Može i to biti, ali i bez ovih mojih redova ceo
svet zna da u (Istocnoj) Srbiji ima Rumuna. To ne odriče ni naša
zvanična statistika."
Ovakve knjige potpomažu razvoju kulture suočavanja s
činjenicama, razlikama i različitima, otvaraju dijalog koji može da
dovede do boljeg razumevanja i tumačenja kako prošlosti tako i
sadašnjosti, i na kraju, podstiču traganje u nauci za snažnijim i
„boljim argumentom".
Ovaj kritički, polemički, istraživački i korisni tekst treba štampati
da bi s njim bila upoznata naša stručna, naučna i kulturna javnost.

Prof. dr Čedomir Čupić


Beograd 20. jul 2007. godine