Вы находитесь на странице: 1из 13

Seminarski rad:

Terorizam

Predmetni nastavnik: Ucenik:


Doc. Dr Zdravko Skakavac Jelena Rasic
Br. Indeksa : 173/09

Nis, 2011.
Sadrzaj :

Uvod ............................................................................... 3.

Pojam terorizma ............................................................ 4.

Uzroci terorizma ............................................................ 5.

Karakteristike terorista ..................................................7.

Licnost teroriste ............................................................ 7.

Organizaciona struktuta terorizma .............................. 8.

Tipologija terorizma ..................................................... 9.

Pojavni oblici terorizma ...............................................10.

Mere protiv terorizma ................................................. 10.

Zakljucak ..................................................................... 12.

Literatura ..................................................................... 13.


Uvod
Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve više u savremenom svetu
ugrožava kako unutrašnju, tako i međunarodnu bezbednost. Terorizam
karakteriše sve epohe ljudskog društva. Počev od ubistava careva, kraljeva,
vojskovođa, atentata na državnike raznih nivoa, podmetanja eksploziva, otmica i sl.

Terorizam se nazire u najranijoj ljudskoj istoriji pa kao takav postoji i


uvećava svoje oblike sve do današnjih dana. Tokom čitave istorije, ljudi su
primjenjivali različite terorističke taktike. Fascinacija terorizmom i političkim
nasiljem se može pratiti praktično od početka ljudske civilizacije. Još pre
Hristovog rođenja, atentati na političke ličnosti toga vremena, su ne samo se
izvodili veći i glorifikovali. Atentati u Persiji i Asiriji su se pojavili u toku XI veka
prouzrokovali su strah i paniku u čitavoj Islamskoj imperiji. U toku Francuske
revolucije u XVIII veku, Robespjer je primjenjivao terorističke taktike, kako bi
uništio veći deo francuske aristokratije (oko 40.000 ljudi), od kojih je većina završila na
giljotini. Tokom američke revolucije terorizam se primjenjivao protiv Britanaca i
njihovih simpatizera u redovima kolonista. Takođe, vrlo bitno je spomenuti
terorističke aktivnosti koji su se sprovodile u kasnim decenijama XIX veka i
početkom XX veka, posebno u carskoj Rusiji. Najveći deo terorističkih grupa koje
su postojale tokom prve polovine XX vijeka, bile su motivisane težnjom ka
slobodi od kolonijalnog ropstva, tzv. ''borbom za nacionalno oslobođenje''. Od
kraja II Svetskog rata terorizam je postao bitan faktor subverzivne delatnosti u mnogim
novoformiranim državama, kao zamena za borbu protiv demokratskih rezima.
Da bi se terorizam mogao razumeti, neophodno je posmatrati istorijske dogadjaje
koji ukazuju da on nije nova pojava. Njegove korene trebamo traziti jos pre nove ere, jer
jos iz tog perioda ima veoma mnogo tragova o izvrsenim teroristickim aktima. Terorizam
se od tada permanentno razvija sa manjim ili vecim eksponiranjem, privrzen politickim i
tehnoloskim promenama i prilagodjavanju. Pocetak savremenog terorizma moze se vezati
za period Burzaoske revolucije, kada se stvarao ekonomski,politicki i ideoloski profil zivota.
Istrazivanje problema terorizma u poslednjih trideset godina vrlo je intenzivno.
Istrazivaci nailaze na mnoge poteskoce, pocev od definicije terorizma do pretpostavke da
se ova pojava u sustini tesko dokazuje. Da se tesko dokazuje potvrdjuje i cinjenica da
postoji veliki broj raznovrsnih definicija :

,,Teror je
Lav Trocki svoje misljenje terorizma izrazava na sledeci nacin:
volja boljsevika da se bore sa rezimom samovolje nekoliko
diktatora, cija je strahovlada postala neizbezna posledica
komunistickog metoda. ‘’1
,, akt organizovane subverzivne
Za Micu Boskovica terorizam je
delatnosti koja ima za cilj izazivanje straha, panike i
nesigurnosti od ljudi. ’’2
Prema Draganu Simeunovicu ,,Terorizam je slozeni oblik
1 L. Troicki, Komunizam i terorizam, str. 111.
2 M. Boskovic, Kriminalisticka metodika, str. 169

3
organizovanog individualnog i redje institucionalnog
politickog nasilja, obelezen zastrasivajucimbrohijalno –
fizickim i psiholoskim metodama politicke borbe...’’3

Pojam terorizma
Izraz terorizam vodi poreklo od latinske reci teror - terroris, sto u prevodu znaci jak
strah. Pod opstim pojmom terorizma podrazumeva se doktrina, metod i
sredtsvo izazivanja straha i nesigurnosti kod gradjana
sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja
4
odredjenih, prvenstveno politickih ciljeva.
U prvobitnim znacenjima terorizam je definisan kao metod kojim jedna
organizovana grupa ili partija pokusava da ostvari svoje ciljeve, prvenstveno primenom
nasilja prema protivniku. Medjutim, sam pojam je doziveo dosta promena u svom
prvobitnom znacenju. U pocetku je ovim pojmom bilo oznaceno nasilje pojedinca prema
drugim ljudima i objektima, zatim nasilje pojedinca ili grupe protiv drzave i na kraju nasilje
drzave prema sopstvenom narodu ili drugim narodima. Mada, poslednjih nekoliko godina,
pod utiskom sve cescih delikata terora, medjunarodna zajednica pokusava terorizam da
dafinise kao klasicno kriminalno delo, on se najcesce svrstava i definise kao delo
politickog nasilja.
Sto se tice definisanja terorizma, Koncenzus Ujedinjenih nacija o jedinstvenoj
globalnoj definiciji terorizma nije postignut. Evropska unije je definisala teroristicke akte
kao nemarne radnje koje mogu opasno ostetiti zemlju ili medjunarodnu organizaciju, koje
su definisane kao protivpravne radnje po zakonu zemalja, a pocinjene su sa ciljem: 5

 Ozbiljnog uznemiravanja stanovnistva;

 Prisiljavanja vlade ili medjunarodne organizacije da pocini ili da se uzdri


odredhenog cinjenja;

 Ozbiljno destabilizovanje ili unistavanje osnovnih politickih, ustavnih,


ekonomskih ili socijalnih struktura zemlje ili medjunarodne organizacije:
1. napad na ljudski zivot koji moze prouzrokovati smrt;
2. napad na fizicki integritet osobe;
3. kidnapovanje ili uzimanje za taoce;
4. prouzrokovanje znacajne stete vladi ili javnim dobrima ;
5. proizvodnja, posedovanje, transport, snabdevaje ili upotreba oruzja,
eksploziva, bioloskog ili hemijskog oruzja ili njihovo istrazivanje i razvijanje;
6. otimanje aviona, brodova i drugih transportnih sredstava;
7. pustanje opasnih materija ili izazivanje pozara, eksplozija, poplava sa ciljem

3 D. Simeunovic, Politicko nasilje, str. 132.


4 M. Boskovic Kriminologija, str. 294.
5 D. Jovasevic, Terorizam, str. 53.
ugrozavnja ljudskih zivota;
8. ometanje snabdevanjem vodom, strujom ili drugim bitnim prirodnim
resursima sa ciljem ugrozavanja ljudskih zivota;
9. pretnja da ce se pociniti jedna od prethodno navedenih radnji.
Ni u Srbiji nema opsteprihvacene definicije terorizma, ali je u Krivicnom
zakoniku(clan 312.) oznacen terorizam na sledeci nacin: ,, Ko u nameri
ugrozavnja ustavnog uredjenja ili bezbednosti Srbije
izazove eksploziju,i pozar ili npreduzme neku drugu opasnu
radnju, izvrsi otmicu nekog drugog kica, neki drugi akt
nasilja ili preti preduzimanjem neke opsteopaqsne radnje,
upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakterioloskog ili nekog
drugog opasnog bakterioloskog sredstva i time izazove
osecanje straha ili nesigurnosti kod gradjana, kaznice se
zatvorom od 3 do 15 godina.’’
Terorizam je stalni pratilac ljudske istorije ali i savremene ljudske zajednice i
odnosa. On predstavlja dugorocni i univerzalni problem koji menja svoje oblike, ali cije
delovanje ozbiljno ugrozava osnovne ljudske i civilizacijske vrednosti. Krajem XX veka
svet je bio suocen sa eskalacijom terorizma koji je tekao paralelno sa procesom
globalizacije ekonopmskih, finansijskih i kominikacionih tokova. Mnogi ekstremisticki
pokreti vide u nasilju efikasno sredstvo za ostvarivanje politickog cilja, a nekontrolisana
proizvodnja oruzja i opasnih materija danas je teroristima veoma dostupna. Svest o
medjusavisnosti u pogledu ugrozenosti i zajednickog suprotstavlljanja pojavi, veca je neko
ikada ranije.

Uzroci terorizma
Uzroci ugrozavanja predstavljaju pojave i procese koje svojom kombinacijom
dovode do terorizima, kao negativne drustvene pojave. Ovi uzroci podrazumevaju
objektivno postojanje onih drustvenih stanja i odnosa koja se mogu utvrditi i koji kao takvi,
dovode do terorizma.
U izucavanju uzroka terorizma nailazi se na problematiku u borbi protiv
terorizma.6 Razlog tome nalazi se u cinjenici da je uzroke terorizma moguce odredjivati
samo pojedinacno za svaku drzavu ili npr. region uz istrazivanje odredjenih elemenata i
uopste, relevantnog stanja koje mora biti dovoljno upecatljivo, da bi se terorizam mogao
tumaciti kao znacajni drustveni fenomen. Od posebnog znacenja je i cinjenica da je uzroke
terorizma potrebno odredjivati samo u datom vremenu. Autori koji se bave izucavanjem
terorizma koriste ralicite elemente u odredjenju njegovog uzroka, sto kao krajnji rezultat
dovodi do suprotnih shvatanja u vezi pojave i egzistencije terorizma.
Sa velikom pouzdanoscu kao uzrok terorizma moze se smatrati cinjenica da se
desavaju ogromne promene globalnog drustva, pre svega u oblasti politike, ekonomije,
normativne, moralne i socijalne sfere drustvenog zivota. Dakle, stvaranje globalnog trzista,
koje je po misnjenju mnogih, nametnuto, diktiramo, slabljenje drzava sa postojanjem
neastabilnih vlada, pojava organizovanog kriminaliteta svetskih razmera, nedostatak

6 D. Jovasevic, Terorizam, str. 65

5
medjunarodne saradnje, povecan broj i heterogenost imigranata samo su ke aod cinilaca
koji dovode do pojave terorzima.
Uzroci koji dovode do terorizma mogu se podeliti na:

* Objektivne uzroke – Pod ovim uzrocima podrazumevaju se objektivni


problemi, nepravde, anomalije u akonomskoj bazi i politickoj nadgradnji drustva.
Prvenstveno se misli na funkcionisanje drustvenih, odnosno drzavnih institucija, pre
sve institucija bezbednosti, nedovoljno obrazovanje stanovnistva, siromastvo,
otudjenost, izolovanost, postojanje korupcije, organizovanog kriminaliteta itd..
Od velikog znacaja je i cinjenica da mnoge drzave danas nisu u mogucnosti da
same resavaju unutrasnje probleme i suprotstavljene interese, sto za posledicu uma
pogorsanje stanja opste bezbednosti u drzavi i njenoj okolini. Unutrasnje krize u nekoj
drzavi danas mogu nastati i zbog desavanja van njenih granica i njihovog uticanja na
iniciranje i izazivanje nestabilne bezbednosti. Ovakve stanje dovodi do pojave
terorizma.
Osnovni objektivni uzroci terorizma se mogu naci i u dubokim drustvenim
promenama, pre svega promene u ekonomskim, klasnim, verskim, etnickim, socijalnim,
politickim i drugim oblastima koji su direktan proizvod procesa globalizacije i nastojanja
uspostavljanja tkz. ‘’novog svetskog poretka’’

* Subjektivne uzroke – Pod ovim uzrocima podrazumeva se procena


terorista da se neodrzivo drustveno stanje, sa palete objektivnih uzroka terorizma,
moze promeniti samo nasiljem odnosno da je nasilje najbrza i najefikasnija i u datim
okolnostima jedina moguca varijanta delovanja.
Prema navedenom proizilazi da su subjektivni uzroci terorizma u direktnoj
zavisnosti od objektivnih uzroka terorizma.
Dakle, moze se podrazumevati da objektivni uzroci terorizma imaju za posledicu
stvaranje erozije autoriteta drzavne vlasti, u kojoj pojedinci(mladi, obrazovani i
sposobni ljudi) i odredjene drustvene grupe(politicke, verske, etnickem nacionalne) ne
mogu da nadju svoje mesto, sto dovodi do gubljenja poverenja u politicki sistem i
drustvene vrednosti.

Medjunarodni izvori uzrocnosti7- Prema stavovima ad


hoc komiteta za terorizam uzroci terorizma su:

 Spoljni - kolonijalizam, strana okupacija, agresija imperijalisticka i hegemonisticka


politika, strana eksploatacija bogatstva i nepravedan medjunarodni poredak ..

 Unutrasnji – rasizam, fasizam, neofasisam, genocid, aparthejd, prenaglasena


drustvena, ekonomska i politicka nejednakost, nepostovanje i krsenje ljudskih
prava, opste siromastvo, beda, glad i osujecenost..
Na konferenciji Beogradskog foruma s temom ,,Medjunarodni terorizam’’,
odrzanij 22. januara 2002. godine ukazano je na nekoliko znacajnih medjunarodnih
faktora ekonomsko-socijalne prirode i tendencija koje pogodoju svim vrstama
ekstremizma, ukljucujuci verski fanatizam i terorizam. Na prvom mestu istice se
povecanje ekonomskog jaza izmedju razvijenih zemalja i nerazvijenih delova sveta,
koje nesumljivo utice na zaostravanje politickih, ekonomskih, socijalnih i bezbednosnih
7 M. Boskovic, Terorizam, str. 310 - 311
problema. To je dovelo do stanja nametanja vecini zemalja sveta uloge snabdevaca
sirovinama i jeftinom radnom snagom, dok manjina drzi monopol na novim
tehnologijama i finansijskom kapitalu sto dovodi do prelivanja profita iz nerazvijanih
zemlja u razvijene i stalno produbljuje vec postojeci jaz izmedju njih. Na drugoj strani,
neresavanje kriznih zarista i sirenja kriza, pogresni prilazi u resevanju, pri cemu
dominira politika sile, nametanje gotovih resenja sa strane i pristrasnost pre svega
dovode do prolongiranja krize i pruzanja povoda za eskalaciju terorizma.

Karakteristike terorista
Sa apekta bezbednosti, tj. mogucnosti borbe protiv terorizma, veoma je bitno
znati osnovne karakteristike terorista i teroristickih organizacija, narocito zbog saznanja
da se i teroristi usavrsavaju za izvodjenje svojih akcija u svakom pogledu.8
Savremene teroristicke organizacije imaju jasno odredjenje svog neprijatelja
protiv koga se bore. Ova cinjenica ukazuje da se teroristi posredno ili neposredno pre
izvrsenja teroristickih akcija ‘upoznaju’ sa metom napada. Informacije mogu pribaviti
sopstvenim izvidjanjemm analizom ili kupovinom informacija od profesionalaca i
profesionalnih organizacija. Do podataka i izbora potencijalne mete danas se moze
doci veoma lako, putem medija, interneta, odnosno na legalan i ilegalan nacin. Ovo
predstavlja veliki problem za one koji se bore protiv terorizma i organizuju zastitu jer je
gotovo nemoguce spreciti ‘curenje’ vaznih informacija i podataka koje teroristima mogu
posluziti za pripremanje i izvrsenje terostickih akcija.
Za razliku od ranije izvrsavanih teroristickih akcija koje su bile tajne, danas
teroristicke organizacije gotovo bez izuzetaka javno preduzimaju odgovornost za svaki
teroristicki akt preduzet protiv neprijatelja, bez obzira na uspesnost te akcije. Oni
takodje unapred otkrivaju svoje ciljeve i zahteve i iznose svoje pretnje.
Sto se tice obucenosti terorista, moze se reci da ona danas stalno napreduje i
velika paznja se posvecuje kako obucavanju pojedinaca, tako i obucavanju celukupne
organizacije. Poznato je i da su se mnogu teroristi obucavali po vojnim kampovima od
strane velikih strucnjaka. Obuka se danas vrsi na specijalnim poligonima i uz primenu
najsavremenijih sredstava. Teroristicke organizacije su u u tehnoloskom smislu veoma
dobro opremljene kvalitetnim sredstvima, oruzjem, laboratorijama.
Medjutim, moze se reci da su najvaznije karakteristike savremenog terorizma:
akt nasilja, izazivanje straha, ostvarivanje politickih ziljeva, prenosenje odredjene
poruke, organizovanost, brutalnost, protivzakonost teroristickog akta itd.

Licnost teroriste
Jedno od vaznijih pitanja tipologije delikvenata je i – Ko su izvrsioci
teroristickih akata? Najbolju sliku terorista dale su policijske evidencije. Rec je o
mladjim ljudima do 25 godina zivota, viseg obrazovanja. Ljudi koji poticu iz imucnijih
slojeva drustva, sa odredjenim devijantnim sklonostima. Mnoga istrazivanja su pokazala
da su to ‘normalni ljudi’ ali da se oni u odredjenim sutuacijama ‘brze ljute’ i imaju potrebu

8 A. Savic, Lj. Stajic, Osnovi civilne bezbednosti, str. 60,61.

7
da izraze neku akciju. Takve osobe pribegavaju nasilju kako bi resile svoje probleme, jer
smatraju da za to ne postoji drugi nacin. Za teroriste je karakteristicko da, za razliku od
ostalih ucnilaca krivicnih dela, priznaju svoja, ali odbacuju odgovornost, odnosno prepisuju
je svom protivniku na kome je usmeren sam teroristicki akt.

Organizaciona struktura terorizma


Rec je o nosiocima terorizma, pre svega ilegalnim organizacijama i grupama koje
predstavljaju najvisi stepen ugrozavanja svakog drzavnog poretka.
Uprkos njihovoj raznovrsnosti u pogledu motiva, razvijenosti i snage, teroristicke
organizacije imaju istu osnovnu strukturu:

 Rukovodilacki kapaciteti

 Organizovanje

 Medjunarodno okruzenje

 Fundamentalni uslovi

KOMANDA
Teroristicke Obavestajna Snabdevanje Druga obuka
celije sluzba Logistika
Najcesca organizaciona sema teroristicke organizacije

Neki autori smatraju da u terorizmu ima 5 uzajamno povezanih procesa:


1. Prikljucivanje teroristickoj grupi
2. Formiranje aktivnosti
3. Odrzavanje kampanje
4. Vodjenje organizacije
5. Vrsenje teroristickih dela
U osnovi, uslovi, kao sto su siromastvo, korumpiranost, verski sukobi i etnicka
borba stvaraju prilike koje teroristi koriste. Neki od tih uslova su stvarni, neki proizvedeni.
Teroriosti ih koriste da bi opravdali svoje akcije i prosirili svoju podrsku. Ubedjenje da je
teror legitimno sredstvo odgovara na takve uslove i sprovodjenje politickih promena
fundamentalni je problem koji omogucava terorizmu da raste i da se razvija.
Medjunarodna sredina definise granice unutar kojih se oblikuju strategije terorista.
Kao rezultat slobodnijih, otvorenijih granica, ova sredina nesvesno pruza teroristma pristup
do skrovista, kapaciteta i drugu podrsku. Ali sam pristup nije dovoljan. Teroristi moraju
imati fizicku bazu iz koje ce delovati. Kada se jednom utvrdi u nekoj bezbednoj
operativnoj sredini, organizacija moze poceti da ocvrscava i da se siri. Sama struktura
teroristicke organizacije, kao i clanstvo, izvori i bezbednost odredjuju njene mogucnosti i
domasaj.
Na vrhu strukture, rukovodstvo terorista odredjuje sveukupni smer i strategiju i
povezuje sve ostale faktore. Rukovodtsvo postaje katalizator teroristicke aktivnosti.
Gubitak rukovodstva moze izazvati raspad mnogih organizacija. Medjutim, neke grupe su
elasticnije i mogu promovisati novo rukovodstvo, ukoliko ono prvobitno padne ili bude
neuspesno.
Sto se tice samog delovanja, teroristi i teroristicke organizacije deluju na tri nivoa.
Na prvom nivou su one teroristicke organizacije koje operisu prvenstveno u okviru jedne
zemlje. Njihov domasaj je ogranicen, ali njihove akcije ipak mogu imati medjunarodne
posledice. Na sledecem nivou su teroristicke organizacije koje deluju regionalno. Njihove
operacije prelaze bar jednu medjunarodnu granicu. Organizacije sa globalnim domasajem
cine trecu kategoriju. Njihov raspon operacija obuhvata nekoliko regiona, a njihove
ambicije mogu biti transnacionalne, cak i globalne.
Ova tri tipa teroristickih arganizacija mogu biti povezana na dva nacina. Prvo, one
mogu saradjivati direktno tako sto razmenjuju obavestajne podatke, osoblje, strucnu
pomoc, izvore i skrovista. Drugo, one mdjusobno mogu davati i podrsku na manje direktne
nacine, kao sto su promovisanje istih ideoloskih planova i uzajamno jacanje napora
usmerenih ka razvoju povoljne medjunarodne predstave o njihovim ciljevima.

Tipologija terorizma
Postoje razliciti tipovi terorizma , a sve teroristicke grupe i organizacije, koristeci
oruzje terora, kombinuju verske, etnicke i politicke ciljeve i motive, nastojeci da ih ucine
dugotrajnim i efikasnijim. Tipologija terorizma moze biti izvrsena na osnovu subjektivnih
motiva izvrsilaca, njihovih pristalica ili protivnika. Izvrsioci teroristickih akcija mogu biti
drzave i drzavni organi, nedrzavne grupe, organizacije ili pojedinci.

 Drzava protiv drzave – U ovom slucaju drzave moze primenjivati teroristicke


metode protiv druge drzave na prikriven ili otvoren nacin. Za izvrsenje
teroristickih akata koriste se vec postojece ili novostvorene teroristicke grupe
u inostranstvu, ali se to cini tako da se veza izmedju njih i vlade ne moze
lako otkriti ili se moze poricati, ako se vec otkrije

 Drzava protiv nedrzavnog subjekta – Ovom obliku drzava pribegava kada


njen rezim nastoji da se odrzi na vlasti i odbrani od svojih protivnika
primenom terorizma u stanju koje je stvoreno primenom politickog nasilja.

 Nadrzavni subjekat protiv drzave – Ovakav vid terorizma podrazumeva


metod politicke borbe koju nedrzavne organizacije, grupe ili pojedinci vode
protiv svoje ili strane drzave.

 Nedrzavni subjekat protiv drugih nedrzavnih subjekata - Kod ovog vida


terorizma, teroristii se ne obracunavaju sa drzavom, vec sa drugim politickim
9
protivnicima u borbi za vlast i premoc.

Neke od najucestalijih vrsta terorizma koje se u poslednje vreme ispoljavaju:

 Nacionalni terorizam - Vrsta terorizma koju uglavmom izvode nacionalne


organizacije, ciji je motiv politicka nezavisnost zemlje ili teritorije, odnosno
autonomija oblasti na kojoj zive pripadnici odredjene nacije ili etnicke grupe.
Nacionalni teroristi uglavnom se bore protiv drzave na cijoj teritoriji zive ili
protiv drzave na cijoj se teritoriji izbegli.

 Religiozni terorizam – Terorizam koji sprovode verski zaslepljene teroristicke


grupe u zilju postizanja temeljnih politickih promena u drzavnom politickom
uredjenju na religioznim osnovama. Najopasniji i najekstremniji je svakako
islamisticki terorizam, cija je obnova pocela krajem sezdesetih godina.

 Revolucionarni ili levicarski terorizam – Terorizam radikalnih grupa koje teze


fundamentalnim politickim promenama i ciji idejno – politicki pogledi na svet
prevazilaze nacionalne granice. Terosti se nadaju da ce nasiljem promeniti
nosioce vlasti, politicki i drustveno – ekonomski poredak.

Pojavni oblici terorizma


Atentati - Vecina poznatih enciklopedija atentat definise kao pokusaj ubistva neke
znacajne licnosti, na javnom mestu, iz politickih, verskih ili drugih razloga. Preciznu
granicu izmedju atentata, u klasicnom smislu, i politickog ubistva je veoma tesko utvrditi,
ali ona postoji. Svrha atentata je uklanjanje nekog politickog, vojnog ili verskog lidera sa
ciljem da se spreci njegovo delovanje i uticaj na tok istorijskih i najcesce politickih tokova
zbivanja. Dijapazon motiva pokusaja atentata je veoma sirok, bez obzira da li se radi o
organizovanoj zaveri ili individualnoj akciji izolovanog pojedinca, od licnih i gotovo
beznacajnih, do globalnih i kosmopolitskih. Fenomen atentatora - egzekutora ubistva,
menja svoje znacenje u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda. Za jednu stranu on je
nacionalni heroj (uzmimo za primer Gavrila Principa), a za drugu, sirovi ubica. Autori
opisuju atentate kroz istoriju, pocevsi od atentata na Filipa II, Cezara, Karadjordja, pa sve
do atentata novije istorije - Gandi, Kenedi, Djindjic...
Ostali oblici terorizma su : paljevine i pozari, bombaski napadi, uzimanje talaca,
kidnapovanje, otmice aviona, oruzani napadi, komercijalne i industrijske sabotaze, lazne
uzbune i dojave...

Mere protiv terorizma


Praksa je do sada nebrojano puta pokazala da akcija uvek radja reakciju. Iz toga
proizilazi i tvrdnja da je i teroristicko nasilje promoralo drzave da uvedu odrednjene
protivmere. Cinjenica je da bi najbolja borba protiv terorizma bila eliminacija uzroka koji
dovode do njegovog nastanka. Ipak, u dosadasnjoj borbi protiv terorizma moguce je
izdvojiti nekoliko najcesce primenljivih mera:
* fizicka zastita objekata i vaznih licnosti, obavestajna delatnost uz primenu svih
metoda i sredstava sluzbi bezbednosti, uskracivanje medisjkog promovisanja teroristickih
akcija, stavljanje terorizma van zakona i ostro kaznjavanje svih pocinilaca teroristickih
akata i njihovih sponzora, medjunarodna saradnja u borbi protiv terorizma, jer je on danas
na medjunarodnom planu nedvosmisleno jedno od podrucja gde treba da postoji najtesnja
saradnja medju organima bezbednosti, medjunarodna izolacija i uvodjenje sancija prema
drzavama koje neposredno ili posredno podrzavaju terorizam...
Najbolji rezultati u borbi protiv terorizma, kako praksa i teorija potvrdjuju, mogu se
postici preventivnim delovanjem i uklanjanjem svih uzroka koji dovode do nastanka i
egzistiranja terorizma. U smislu bezbednosne preventive, treba preduzimati veliki broj
radnji, akcija i mera i postupaka od strane bezbednosnih institucija i subjekata
bezbednosti, ali i od strane gradjana, ne samo u jednoj drzavi. Najcesce radnje koje se
preduzimaju u preventivnom smislu su:
* sprecavanje finansiranja terorizma, sprecavanje ilegalne obuke i izgradnje
ilegalnih poligona za obuku terorista, sprecavanje legalne, a narocite ilegalne nabavke
oruzja, stalno pracenje, otkrivanje i sprecavanje izvodjenja teroristickih akata, razmena
informacija i iskustva u borbi protiv terorista medju drzavama, razvoj drzava na zdravim
ekonomskim, demokratskim, kulturnim i drugim osnovama tj. medjusobno prihvacenim
standardima...
U preduzimanju razlicitih mera i radnji u cilju suprotstavljanja i sprecavanja razlicitih
oblika i vidova terorizma, kao i kriminaliteta uopste, posebno je znacajna uloga
Organizacije medjunarodne kriminalisticke policije – Interpola. Osnovni cilj Interpola je
upsotavljanje efikasne i kvalitetne medjunarodne saradnje medju pojedinim drzavama na
planu suzbijanja i sprecavanja kriminaliteta medjunarodnog i internacionalnog karaktera.
Pored Interpola, odredjenu pomoc pojedinim drzavama u suprotstavljanju razlicitim
oblicima i vidovima kriminaliteta u Evropi pruza i Europol – Organizacija kriminalisticke
policije drzava clanica Saveta Evrope. Nadleznost ove organizacije se ogleda u
preduzimanju razlicitih delatnosti na pruzanju medjunarodne saradnje i pomoci u
suzbijanju i sprecavanju kriminaliteta i terorizma na evropskom kontinentu.
Odgovor terorizmu, pre svega treba biti modernizovan i mora ukljucivati politicki i
diplomatski pristup u kreiranju novih koalicija sa velikim socijalnim, verskim, etnickim i
rasnim grupama, sto pre svega omogucava ostvarenje novih vizija i mogucnosti
ukljucivanja ovih grupa u proces ekonomskog napredovanja i modernizacije sa visim
stepenom socijalne pravde i demoktatizacije. Drzava bi na taj nacin bila u mogucnosti da
eleminise legitimnost teroristickih organizacija, kao i njihovu veiku drustvenu moc.

11
Zakljucak
Uprkos nastojanja stvaranja i jacanja bezbednosti, kako nacionalne, tako i
medjunarodne, eskalacija terorizma poslednjih nekoliko decenija, zbog broja neposrednih
zrtava koje izaziva, materijalnih razaranja i tezine posledica koje su njime do sada
izazvane, kao i nesagledivih mogucnosti istih u buducnosti, daje se pravo, da se takvo
stanje nazove stanje pretnje terorizmom.
Terorizam je pre svega politicki pojam, sto je njegova kljucna karakteristika i
najbitnija za razumevanje njegovih ciljeva i motiva, ali i ona najznacajnija sa aspekta
bezbednostim odnosno borbe protiv njega.
Sa aspekta bezbednosti, veoma je bitno razlikovati terorizam od drugih vrsta
nasilja.
Kada se govori o medjunarodnom terorizmu kao medjunarodnom pokretu, ne sme
se zaboraviti da organizovanje bezbednosti u borbi protiv njega treba da se temelji na
eleminisanju negovih izvora. Elementi koji uticu na nastanak i sirenje terorizma su
mnogobrojni i razliciti. Oni se nalaze u vidu siroke socijalne, verske, etnicke i rasne
zajednice u cijem socijalnom, ekonosmkom i politickom polozaju moderne teroristicke
organizacije nalaze letimnost svojih delovanja.
Na bezbednost takodje utice i pomeranje delovanja teroristickih organizacija ka sve
intenzivnijem koriscenju visoke tehnologije, koju koriste najsavremeniji vojni i policijski
sistemi, kao i posedovanje nuklearnog, hemijskog i bioloskog oruzja.
Svoje ciljeve, teroristicke organizacije najcesce postizu u drzavama sa nestabilnom
politickom i ekonomskom situacijom i sa visokim stepenom iskljucivosti etnickih, verskih i
kulturnih zajednica. Obzirom da u tim drzavama teroristicke organizacije uglavnom
dobijaju podrsku, ne moze se govoriti o njihovom doprinosu u borbi protiv te posasti, niti o
doprinosu izgradnje globalne bezbednosti.
Samu izgradnju i sve aktivnosti usmerene ka izgradnji nacionalne, regionalne i
globalne bezbednosti, a narocito saradnja u borbi protiv terorizma treba shvatiti kao
mogucnost zblizavanja drzava na svim nivoima, ma gde se one geografski nalaze.
Literatura:

Andreja Savic, Ljubomir Stajic – Osnovi civilne bezbednosti


Milo Boskovic – Kriminologija
Milo Boskovic – Terorizam
Dragan Jovasevic, Mile Rakic – Terorizam
Nenad Djordjevic - Medjunaroodni terorizam
Dragan Simeunovic – Politicko nasilje
Lav Troicki – Komunizam i terorizam

13