Вы находитесь на странице: 1из 4

Ispitna pitanja iz predmeta

KRIMINOLOGIJA
Školska 2010/2011 godina

Prvo pitanje......................................................................

1. Definicija kriminologije
2. Podela definicija: (nauka o delu ili učiniocu, nauka o faktorima ili
nauka o postupcima i kriminologija dela ili kriminologija
društvene reakcije)
3. Predmet kriminologije
4. Osnovni pojmovi u kriminologiji – kriminalni fenomen, zločin,
kriminalitet, socijalna devijacija, delinkvencija
5. Osnovni pojmovi u kriminologiji – kriminalac i prestupnik,
kriminalizacija i viktimizacija, neformalna i formalna socijalna
kontrola
6. Razlike između pojmova zločina i devijantnosti
7. Kriminologija i krivično pravo, kriminologija i kriminalna
politika, kriminologija i kriminalistika – sličnosti i razlike
8. Kriminologija i penologija, kriminologija i viktimologija –
sličnosti i razlike
9. Metodi kriminologije – postupak naučnog saznanja, metod i
predmet istraživanja
10. Podela kriminoloških metoda prema prirodi podataka
11. Podela kriminoloških metoda prema kriterijumuobima:
izučavanje pojedinačnih slučajeva, metode ”srednjeg obima“ i
globalistički pristup(statistički metod)
12. Istorijske, komparativne i metode predviđanja
13. Metod proučavanja pojedinačnih slučajeva:
a) Klinički metod i prognoza kriminalnog ponašanja
b) Anamnestički metodi
c) Nenametljiva posmatranja
14. Metodi srednjeg obima:
a) Uzorak
b) Longitudinalno ispitivanje
15. Statistički metod

strana 1 od 4
16. Statističke evidencije kriminaliteta:
a) Klasifikacija statističkih evidencija
b) Sadržina statističkih evidencija
c) Kritika statističkih evidencija
17. Tamna brojka kriminaliteta i studije ”samooptuživanja“
18. Brojka preuveličavanja
19. Fenomenološka dimenzija kriminalne pojave
20. Podaci o kriminalitetu u svetu: uporedni podaci i poređenje
podataka iz službenih statistika
21. Države sa visokom stopom kriminaliteta: podaci i objašnjenje
22. Države sa niskom stopom kriminaliteta: podaci i objašnjenje
23. Struktura i tendencije kriminaliteta u Srbiji:
a) kriminalitet punoletnih lica
b) kriminalitet maloletnih lica

Drugo pitanje.................................................................

24.Etiološka dimenzija kriminalne pojave: dva metodološka pristupa


u objašnjenju uzročnosti u kriminologiji i pokušaj objašnjenja
kauzaliteta
25. Delovanje činilaca kriminalnog ponašanja: dejstvo kriminogenih
faktora u okvirima stanja društvenog mira
26. Delovanje činilaca kriminalnog ponašanja: dejstvo kriminogenih
faktora u uslovima socijalnih potresa
27. Individualni kriminogeni činioci: bolesti zavisnosti i nedostatak
samokontrole
28. Kriminalna karijera
29. Tipologija dela i učinioca
30. Nasilnički kriminalitet: pojam, koreni i oblici
31.Nasilnički kriminalitet: nasilje u porodici i nasilje među
partnerima
32. Imovinski kriminalitet
33. Kriminalitet korporacija i kriminalitet belog okovratnika
34. Korupcija

strana 2 od 4
35.Kompjuterski kriminalitet
36.Organizovani kriminalitet: pojam i oblici
37. Transnacionalni organizovani kriminalitet – pojam
38.Transnacionalni organizovani kriminalitet – trgovina ljudima
39. Politički kriminalitet
40.Terorizam
41.Saobraćajni kriminalitet

Treće pitanje................................................................................

42.Značaj teorijskog pristupa u kriminologiji i podela teorija


43. Klasična škola – Beccaria(Bekaria), Bentham(Bentam),
Feuerbach(Fojerbah), Carrara(Carara)
44. Savremeni neoklasicizam i desni realizam
45. Pozitivistička orijentacija u kriminologiji: antropološka,
italijanska škola – Lombroso, Garofalo, Ferri
46. Biološka shvatanja
47. Psihološka shvatanja
48. Sociološka shvatanja – osnivači - Tarde, Durkheim(Dirkajm), von
Liszt(fon List)
49. Teorija istorijskog materijalizma, osnivači i primer primene u
kriminologiji – Bonger
50. (Rane američke sociološke teorije) – ekološka teorija i teorije o
učenju
51. (Rane američke sociološke teorije) – teorije kulturnog konflikta i
raskoraka
52. (Rane američke sociološke teorije) – teorije društvenog pritiska i
kontrolne teorije
53. (Novije sociološke teorije) – teorija rutinske aktivnosti i teorija
reintegrativnog postiđivanja
54. (Teorije društvene reakcije) – Nova društvena odbrana
55. (Teorije društvene reakcije) – interakcionizam i teorija
etiketiranja
56. (Teorije društvene reakcije) – Radikalna kriminologija

strana 3 od 4
57. (Kritička kriminologija) – Levi realizam
58. (Kritička kriminologija) – Postmodernizam
59. (Kritička kriminologija) – Mirotvorni pravac
60. Feministički pristup u kriminologiji

СИСТЕМ ОЦЕЊИВАЊА:
Оцена из криминологије представља збир бодова освојених
предиспитним активностима и завршним испитом.
Основна предиспитна обавеза је полагање два колоквијума. Први
колоквијум обухвата градиво од 1. до 23. питања. Други колоквијум
обухвата градиво од 24. до 41. питања.
Трећи део градива од 42. до 60. питања полаже се на усменом испиту,
који ће се одржати у испитном року.
Укупна оцена добија се израчунавањем просека оцена остварених на
колоквијумима и завршном усменом испиту.
Студент који не положи први или други колоквијум, на завршном
усменом испиту полаже и материју колоквијума из ког је добио
негативну оцену.
Студент који не положи ниједан колоквијум, одговара целокупно
градиво на завршном усменом испиту.
Положени колоквијум се признаје у текућој школској години,
закључно са октобарским испитним роком.
Необавезна предиспитна активност у облику семинарског рада утиче
на формирање коначне оцене.

strana 4 od 4