PEDAGOKA DIJAGNOSTIKA

DIJAGNOSTIKA U VASPITNO OBRAZOVNOM RADU

napisala: mr Nadeda Rodi

PEDAGOKA DIJAGNOSTIKA
Status predmeta: Obavezni izborni (zavisno od modula) Semestar: VI Broj ECTS kredita: 3 Fond asova: 2P+1V Ciljevi izuavanja predmeta: 1. Osposobljavanje studenata da prate deji razvoj i evaluiraju sopstveni rad srazmerno objektivnim dijagnostikim sredstvima; 2. Osposobljavanje studenata da kompletno uestvuju u procesu dijagnostikovanja razvojnih osobenosti dece, naroito dece sa posebnim potrebama

PREDISPITNE OBAVEZE STUDENATA I PROVERA ZNANJA I OCENJIVANJE Formiranje didaktikog dosijea sa uzorcima instrumenata za pedagoku dijagnostiku. Test znanja 0-70%, Dosije 0-30%. Student je poloio ispit ukoliko sakupi min. 55 bodova (%)

Sadraj predmeta
Pojam pedagoke dijagnostike, svrha dijagnosticiranja i praenja dejeg razvoja i procesa vaspitno obrazovnog rada Sumativna i formativna evaluacija Elementi dijagnostikog procesa Metode i tehnike dijagnostikovanja Dijagnostika u funkciji savetodavnog i terapijskog rada Instrumenti koji se koriste u pedagokoj dijagnostici Pokazatelji deijeg razvoja i uenja sastavljanje nizova zadataka objektivnog tipa za njihovo sagledavanje Vrednovanje rada vaspitaa kao uslov njegovog stalnog unapreivanja Praktini deo: Vebe u konstituisanju i primeni instrumenata za postavljanje pedagoke dijagnoze.

LITERATURA
- Stanojlovi, B. (1997): TEORIJSKO-METODOLOKI PROBLEMI PEDAGOKE DIJAGNOSTIKE, Pedagogija, br. 1-2/97, str. 1-13 - Hrnjica, S. i sar. (1991): OMETENO DETE (Uvod u psihologiju ometenih u razvoju), ZUNS, Beograd, str. 739 - ordi, A., Bojanin, S. (1992): OPTA PEDAGOKA DIJAGNOSTIKA, ZUNS, Beograd, str. 15-18, 31-38, 4160, 170-173. - Koren,I. ( 1990): POGLED NA POJAVU NADARENOSTI I ULOGU NADARENIH POJEDINACA U SUVREMENOM SVIJETU, Sacen, Novi sad. - Grupa autora (1969): PRIRUNIK O ISTRAIVAKIM METODAMA DEJEG RAZVOJA, Vuk Karadi, Beograd, str. 529-562, 865-868. - Mandi, P. (1986): SAVJETODAVNI VASPITNI RAD, Svjetlost, Sarajevo, str. 78-97. - Peikan, A. /red/, (1995): O MERENJU U PSIHOLOGIJI, Centar za primenjenu psihologiju, Institut za psihologiju. Beograd, str. 31-38. - Troj, F. (1975): PSIHOLOGIJA DETETA, Nauna knjiga, Beograd, str. 170-188.

DIJAGNOSTIKA - pojam diagnostis (gr.) raspoznavanje, razlikovanje, razluivanje, klasifikovanje. To je i: - Sakupljanje podataka od znaaja i odbacivanje beznaajnih, - Svaka klasifikacija individue na osnovu posmatranih osobina, - Identifikovanje bolesti, - Konstatacija latentnog stanja na bazi odreenih indikatora.

DIJAGNOSTIKA definicija Pedagoka dijagnostika je skup aktivnosti u pedagokom delovanju koji se sprovode radi utvrivanja uzroka odreenog stanja u razvoju, uenju i ponaanju linosti deteta i, na bazi toga, predlaganje mera pedagokog i drugog delovanja radi promene datog stanja, kao i predvianje rezultata preduzetih mera- B. Stanojlovi Slinosti

i razlika u odnosu

na MPI: - Slinost: po pitanju postupaka i

instrumenata, - Razlika: u ciljevima

Dijagnostika u VOR ukljuuje:

- Pedagoku dijagnostiku dijagnostikovanje edukativnih elemenata i nivoa funkcionisanja, - Psihodijagnostiku dijagnostikovanje stanja osnovnih psih. funkcija (sposobnosti, emocionalno-socijalne zrelosti, motivacije, strukture linosti). - Defektoloku dijagnostiku dijagnostikovanje osnovnih senzomotornih funkcija i na njima zasnovanih razvojnih poremeaja, - Medicinsku dijagnostiku dijagnostikovanje organskih i duevnih potencijala i nivoa zdravlja, - Socijalnu dijagnostiku - dijagnostikovanje osnovnih socijalnih uslova u kojima dete funkcionie i koji se odraavaju na detetov razvoj.

Dijagnostika u VOR-u tretira:

Decu sa posebnim potrebama (sa razvojnim smetnjama) - Decu sa povienim mogunostima - Decu masovne populacije direktno neupadljivih osobenosti
-

Dijagnoza o subjektima VOR moe biti: - Grupna (odnosi se na grupu

vaspitanika), - Individualna (odnosi se na pojedinca).

Primer grupne dijagnoze

STRUKTURA I NIVO VASPITNE GRUPE

Podsetnik za Knjigu rada Vaspitaa (>Dnevnik<)

1. Opti podaci o strukturi grupe: - naziv vaspitne grupe

- broj upisane dece - polna struktura - uzrasna struktura - celovitost porodice - obrazovni nivo porodice - zaposlenost roditelja

2. Nivo razvijenosti navika:

- higijenske navike - kulturne navike - radne navike

3. Nivo razvijenosti socijalnih odnosa: - opta socijalna klima u grupi

- stepen kooperativnosti (spremnosti na saradnju i pomaganje) - komunikacija - socijalni konflikti - razlozi neprihvaenosti pojedinca ili manje grupe

4. Nivo adaptacije i razvijenosti emocionalnih reakcija:

- emocionalno prihvatanje odvajanja od porodice - pojave emocionalne lepljivosti i odbojnosti - kontrola impulsivnosti - dominantna emocionalna raspoloenja - emocionalne reakcije na uspeh i neuspeh - emocionalne reakcije u frustracionim i konfliktnim situacijama

5. Nivo razvijenosti znanja, intelektualnih sadraja i operacija:

- poznavanje boja, oblika, relacija, ukusa, mirisa - vremenska orijentacija - uoavanje slinosti i razlika meu stvarima i pojavama - sposobnosti serijacije, korespodencije i klasifikacije - sposobnost kauzalnog miljenja - nivo usvojenosti govora i eventualna prisutnost govornih smetnji - panja (obim, trajanje, fluktuacija) - radoznalost - nivo poznavanja okoline - nivo usvojenosti osnovnih matematikih pojmova - posebni talenti

ELEMENTI DIJAGNOSTIKOG PROCESA

SIMPTOMATOLOGIJA Autoanamneza ANAMNEZA Heteroanamneza PRELIMINARNA Dg radna Dg ispitivanja istraivanja

DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA

FINALNA Dg

PROGNOZA

TERAPIJA
Korekcija, stimulacija, leenje

 METODE I TEHNIKE DIJAGNOSTIKOVANJA: - Introspekcija - Opservacija - Intervju - Merenje (testiranje, uporeivanje) INSTRUMENTI DIJAGNOSTIKOVANJA: - testovi - razvojne skale - upitnici - ek liste - projektivne tehnike...

KLASIFIKACIJA RAZVOJNIH POREMEAJA Pre bilo kakvih reedukativnih postupaka i programa korektivnih vebi neophodno je izvriti prepoznavanje i dijagnostikovanje razvojnih poremeaja, odnosno utvrditi uzroke i manifestacije (simptome) poremeaja. Pored dijagnostikih postupaka, tu nam moe pomoi i klasifikacija razvojnih poremeaja. U ovoj oblasti fungiraju dve priznate klasifikacije. Obe, a posebno druga, koriste medicinsku terminologiju ( bez prevoenja na pedagoki renik). Vano je da svi strunjaci koji se bave decom sa p.p. koriste istu terminologiju (pr. nemirno dete- vaspitna zaputenost, MCD ili neto drugo).

KLASIFIKACIJA razvojnih poremeaja (uproena): POR. NA PLANU PONAANJA (hiperaktivnost, nespretnost, agresivnost, impulsivnost i sl.) POR. NA PLANU NEUROLOKIH SMETNJI (smetnje u finoj motorici i motornoj koordinaciji), POR.NA PLANU PSIHOLOKIH SMETNJI ( tekoe u funkcionisanju saznajnih procesa, perceptivne tekoe, poremeaji panje, motivacije i sl.), POR. KOJI PRIPADAJU SOCIJALNOJ RAZVOJNOJ PSIHIJATRIJI

KLASIFIKACIJA RAZVOJNIH POREMEAJA PO BOJANINU, S.: 1. GRUPA PROBLEMA KOJI PRIPADAJU KLINIKOJ NEUROPSIHOLOGIJI RAZVOJNOG DOBA: a) Prakto-gnostiki poremeaji: - opta razvojna disgnozija - razvojna diskalkulija - razvojna disleksija - opta razvojna dispraksija - razvojna konstruktivna dispraksija - razvojna disgrafija b) Poremeaji iz razvojne neurolingvistike: - razvojna disfazija - poremeaj govora usled poremeaja oseanja - dislalija - dizartrija

c) Poremeaji psihomotorike u uem smislu: - razvojni hiperkinetiki sindrom (RHS) - tikovi - motorni debilitet d) Poremeaji usled opteg razvojnog nesklada: - razvojna dishronija - opta razvojna disharmonija - dislateralizovanost e) Nerazvijenost inteligencije i rani poremeaji oseanja: - oligofrenije - rane deje psihoze - navike i poremeaji psihomotorike

2. GRUPA PROBLEMA KOJI PRIPADAJU SOCIJALNOJ PSIHIJATRIJI RAZVOJNOG DOBA

-

poremeaji ponaanja juvenilna delinkvencija psihopatije u detinjstvu i mladosti alkoholizam mladih narkomanija samoubistva u adolescenciji

KLASIFIKACIJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA ( prema Hrnjici, S., 1991):

1. Deca sa senzornim smetnjama (deca sa smetnjama zasnovanim na poremeaju funkcije ula, prvenstveno vida i sluha), 2. Deca sa telesnim smetnjama ( poremeaji lokomotornog aparata, posttraumatski invaliditet, cerebralna paraliza, miina distrofija i sl.), 3. Deca sa nedovoljno razvijenim saznajnim sposobnostima (deca sa raznim vidovima mentalne retardacije-retardatio mentis), 4. Deca sa poremeajima govora (najee: dislalija, dizartrija spastika, disleksija, disortografija, rinolalija), 5. Deca sa poremeajima motorike (disgrafija, dislateralizovanost, tikovi, motorni debilitet, RHS), 6. Deca sa izraenim poremeajima u ponaanju (vaspitni problemi, emocionalna i socijalna nezrelost, pasivno-agresivne i agresivne reakcije, delinkventna ponaanja i sl.).

PREPORUKE PRI TESTIRANJU DECE (Gudinaf i Rid)

-

Soba za testiranje treba da bude privlana za dete Testovni materijali, igrake i ostala potrebna oprema treba da budu sistematski sreena, na dohvat ruke, ali van detetovog vidnog polja Dete ne treba terati da daje odgovore pre nego to je ono spremno Dete treba udobno smestiti pre poetka ispitivanja Insrukcije za primenu testa treba dosledno slediti Brzina testiranja treba da bude prilagoena linosti deteta Ispitiva ne treba da povisuje ton Dete treba pripremiti za svaku vrstu zadataka posebno Detetove napomene ne treba zanemarivati

Treba pruiti odgovarajue pohvale Pratiti znake dosade, umora, fizike neudobnosti, emocionalnih problema i sl., te preduzeti mere pre njihovog pojaavanja Ispitiva treba biti razigran i prijateljski raspoloen, ali da uvek dri kontrolu nad situacijom Ispitiva treba da se trudi da dete bude neprestano spremno na saradnju

Ridova dopuna: dajte detetu mogunost da bira jedino kada nameravate da njemu prepustite situaciju neka vae rei i intonacija budu takvi da se dete osea pouzdano i sigurno nikada ne pokuavajte da promenite ponaanje postupcima koji e uiniti da se ono osea manje potovano

izbegavajte da motiviete dete tako to ete ga porediti sa drugom decom ili ohrabrivati elju za takmienjem - intervencije i usmeravanja su najefikasniji ako su u skladu sa detetovim motivima i intereresovanjima najefikasniji nain da prevladate probleme je da ih predvidite i predupredite granice doputenog ponaanja, ako je potrebno, treba jasno rei i konzistentno ih se pridravati
-

DEFEKTOLOG, PSIHOLOG, PEDAGOG LEKAR SPECIJALISTA

TIMSKI TRETMAN

Dijagnostikuje telesne i razvojne smetnje, primenjuje terapiju i prati efekte

Dijagnostikuju stanje funkcija (saznajne, psihomotorne, edukativne) i svaki sa svog stanovita preduzimaju terapijske ili preventivne mere u cilju stabilizacije i sinhronizacije razvoja

SOCIJALNI RADNIK
Sagledava socijalnoekonomske uslove ivota deteta i preduzima mere
socijalne zatite

VASPITA
Izuzetno vana karika u lancu dijagnostikog postupka: prvi primeuje simptome, prvi primenjuje dijagnostike instrumente iz svog domena, daje miljenje o detetu, postavlja preliminarnu dg, prati postignue deteta u VOR i primenjuje odreene terapijske mere ( po savetima strunjaka)

RODITELJ
Prati razvoj u vaninstitucionalnim uslovima i sarauje sa svima