Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Berberovi Marija

Cvearstvo
-Posebni deo-

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Cvee otvorenog prostora

Za cvetno oblikovanje zelenih povrina koristi se veliki broj razliitih cvetnih vrsta i sorti. Smatra se da se danas u te svrhe koristi neto vie od 4000 vrsta cvea. Ako se tome doda oko 20 000 sorti rua, 12 000 sorti georgina, 11 000 sorti lala i preko 4 000 sorti perunike, bogatsvo cvetnog asortimana, te palete hortikulturalnog inenjera iz koje on slika svoju sliku promenjlivu u prostoru i vremenu je ogromno i nesagledivo. To ogromno bogatstvo biljnih vrsta podeljeno je u tri grupe : jednogoginje, dvogodinje i perensko cvee.

Jednogodinje- sezonsko cvee

Ovoj grupi pripadaju one zeljaste dekorativne vrste ije se razvie od setve semena do sazrevanja novog semena odvija u toku jedne kalendarske godine, tj.od rano u prolee do kasno u jesen. Obian razvoj vrste iz ove grupe cvea zapoinju u februaru-martu u staklarama ili toplim lejama i odmah po prolasku opasnosti od poznih prolenih mrazeva iznose se na stalno mesto na zelenim povrinama gde ostaju do prvih jesenjih mrazeva. Vrste iz ove grupe odlikuju se produenim periodom cvetanja. U naim klimatskim uslovima taj period zapoinje sredinom maja i traje do prvih jesenjih mrazeva. Cvee iz ove grupe koristi se na zelenim povrinama u vidu razliitih cvetnih kompozicija. Najee primenjivani oblici korienja jednogodinjeg cvea su cvetne rondele razliitih oblika i veliina, proste ili sloene, cvetne leje (rabatne), zatim cvetne ivice i grupe. Pored toga vrste iz ove grupe se koriste za cvetne partere, arabeske, tematske cvetnjake, sagove. Primena ovog cvea je nezamenljiv biljni elemenat za ozelenjavanje uzidanih delova grada (trgova, saobraajnih stanica, drugih trotoara, prilaza zgrada, terasa, balkona i dr.)

Ageratum (fam. Asteraceae)

Ime roda dolazi od latinske rei ageratos - uvek mlad, koji ne stari, to se odnosi na duinu trajanja cvetova. Rod broji oko 30 vrsta koje su poreklom iz Amerike. Ageratum mexicanum poreklom je iz Meksika, Perua. Stablo je visine 10 30 cm, gusto razgranato, kompaktno, listovi su pri osnovi srcoliki, maljavi, cvetovi su sitni, usko trubiasti, okupljeni u cvasti. Boja cvetova je
2

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

plava, svetloplava, bela, ree roza. Cveta 50-70 dana posle setve i produava sve do prvih jesenjih mrazeva. Poznato je nekoliko sorti : A.m. A.m. A.m. A.m. blue ball visine 15-20 cm, tamno plave boje; roseum compactum jako nizak, roza plave boje; blue mink visine 20-25 cm; little dorrit visine 15-20 cm.

Razmnoava se semenom i vrnim reznicama. Setva semena vri se u februaru- martu u staklari ili toplim lejama. Biljke se presauju 1-2 puta, zatim se sade u saksije. Od druge polovine marta dre se u polu toplim lejama. Na stalno mesto se iznose polovinom maja na razmaku od 10-20 cm. Lako se razmnoavaju oiljavanjem reznica u pesku. Zahteva sunana do polusenovita mesta, nema naroitih zahteva u odnosu na zemljite. Cveta na hranljivom zemljitu i uz normalno zalivanje. Suvinu vlagu u zemljitu ne podnosi. Veoma se dobro i brzo obnavlja posle orezivanja. Primenjuje se za rondele, cvetne leje, bordure, balkone, terase, ardinjere i ree kao saksijska cvetna kultura.

Slika 1. - Ageratum mexicanum.

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Aster (ili Callistephus ) (fam. Asteracea)

Ime roda dolazi od grkih rei kallo lep i stehos venac , to se odnosi na lep cvet oblika venca. Najee se gaji: Aster chinensis (syn. Callistephus chinensis) lepa kata, poreklom je iz Kine i Japana. Ova vrsta je jedini predstavnik ovog roda koji se gaji kao jednogodinja kultura te se esto naziva i letnji aster. Raste kao uspravan piramidalan ili zaobljen bun visine 15 - 80 cm. Cvetovi su u glaviastim cvastima raznog stepena punoe (jednostavni, dupli i puni.) Po obliku cvetovi su : centralni trubiasti, ivini lani- jeziasti; razliito su objeni i razne su veliine. Boja cveta je bela-roza, crvena, plava razliitih stepena intenziteta na jednom cvetu, najree se sree uta boja. Prenik cvasti se kree izmeu 4-15 cm. Cvet se u vodi odrava 10-15 a u jesen i do 20 dana. U odnosu na boju, veliinu, oblik cveta, krunu i visinu stabla nastale su mnoge sorte. Prema visini stabla asteri su podeljeni na : Visoke 50 - 80 cm Poluvisoke 30 - 50 cm Niske 15 - 30 cm. Gaji se veliki broj sorti od kojih su najese sledee : Pomponuaster visine 50- 60 cm, cvast plitka, sastavljena iz trubiastih cvetova, u centru su uti, a ivicom roze, tamno crvene ili plave boje. Stranssenfedoraster visine 60 70 cm, jako razgranato stablo, grane su pod uglom od 60 75 stepeni. Cvasti su krupne, cvetovi su u vidu traka, dugi, na krajevima kovrdasto uvijeni na dole. Prenik cvasti 10-12 cm, raznih boja. Koristi se kao rezano cvee. Margaretenaster visine 60 70 cm, jako razgranat, cvasti plitke sa 1-2 reda jeziastih, svetlo obojenih cvetova i sa uzdignutim diskom trubiastih utih cvetova. Prenik cvasti je 8-10 cm. Koristi se za rezano cvee, grupe, leje. Zimi se gaji Unicun, Triumpol, Paconieu, Chrysanthemum i druge sorte astera. Razmnoava se semenom (1 gr. Sari 400- 500 semenki). Setva se vri u razmacima od marta do juna meseca tako da imamo cvetove u toku celog leta, sve do duboko u jesen. U martu se seme seje u tople leje, a kasnije na otvorenom polju. Izvri se po jedno rasaivanje (za sluaj izbora u toplim
4

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

lejama) pa se onda biljke sade na stalno mesto sa razmakom za niske sorte 20 cm, a visoke 30 35 cm. Asteri nemaju velikih zahteva - vrlo su skromne. Najbolje rastu i bogato cvetaju na suglinastim, neutralnim, organskim materijama bogatom zemljitu. Isto tako najbolje ih je saditi na otvorenim, svetlim mestima, ne podnose sve stajnjak ni suvinu vlagu u zemljitu. Asteri se mnogo gaje i koriste kao rezano cvee, a niske forme za razne oblike cvetnih kompozicija u zelenim povrinama.

Slika 2. - Aster chinensis.

Calendula (fam. Asteraceae)

Naziv roda je od latinske rei calendae prvi dan u mesecu, mesec dana, ime se obeleava duina trajanja cveta koji se redovno i kalendarski ujutru otvara a uvee zatvara. Rod obuhvata oko 10ak vrsta koje vode poreklo iz Evrope, Severne Amerike i Zapadne Azije. Calendula officinalis neven, poreklom je iz Sredozemlja, stablo je jako razgranato, visine 20 75 cm. Listovi su izdueni, eliptini, pri osnovi srcasti, svetlo zelene boje, karakteristinog mirisa. Cvetovi su pojedinani u vidu korpica, prenika 10-12 cm. Ima dva tipa cvetova : muki su u centru korpice a enski na periferiji. Cvetovi su svetlo ute do oran boje. U kulturi se najee sreu : C.of.fl.pl. Orange konig C.of.fl.pl. Radio C.of.fl.pl. Golg kugel C.of.fl.pl. Maisterstuck, i dr.
5

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Razmnoava se setvom semena u hladne, tople leje ili na stalno mesto. Lako podnosi presaivanje i brzo se razvija. Cveta 60 65 dana posle setve pa sve do jaih mrazeva. Razmak sadnje na stalno mesto je 20 30 cm. Neven je biljka sa najmanjim zahtevima. Uspeva na svim zemljitima, na sunanim do polusenovitim mestima uz umereno zalivanje. Koristi se za sve oblike cvetnjaka, za terase, balkone, a visoki varijeteti za rezano cvee.

Slika 3 - Calendula officinalis

Petunia (fam. Solanaceae)

Naziv potie od brazilskog naziva za duvan petun, ijim cvetu su slini cvetovi vrsta ovog roda. Ovaj rod obuhvata oko 25 vrsta koje rastu u Junoj Americi. Poetkom 19og veka u Evropu su donete dve vrste: P. nyctageniflora Juss, (visine oko 60 cm), sa belim mirisnim cvetovima i P. violacea Lindi, (nia, sitnijih cvetova koji su purpurno-violet.). U Engleskoj, Francuskoj, pa zatim u Belgiji izvrena su ukrtanja navedenih vrsta pa su nastali brojni hibridi obuhvaeni zajednikim nazivom : Petunia hybrida Hort. Smatra se jednom od najzastupljenijih vrsta jednogodieg cvea kod nas. Ona jako varira po visini, formi stabla, izgledu, veliini i boji cveta. Kod najveeg broja sorti cvetovi su pojedinani, krupni, 1,5- 7 cm u preniku, trubasto-levkasti, mirisni, naroito posle zalaska sunca. Boja cvetova je bela, roza, crvena, crveno-ljubiasta, ljubiasta, jednobojni su, ree areni. Cveta obilno od juna do jesenjih mrazeva. Plod je aura sa mnogo sitnih semenki. Listovi su okruglo ovalni, pokriveni lepljivim, lezdastim dlaicama. U Erfurtu je dobijena krupnocvetna petunija P.H. gradniflora superbissima sa jako somotskim ivicama i gustim spletom finih nerava na velikoj cvetnoj trubici. U poetku ovih hibrida razmnoavanih
6

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

semenom dobilo se neujednaeno potomstvo pa su uglavnom razmnoavane reznicama. Kasnije su selekcionirane sorte koje daju dosta ujednaeno semeno potomstvo. Brojne sorte koje se razlikuju po obliku cveta i stabla mogu da se podele u nekoliko klasa: -

Petunia hybrida pendula- stablo duine 70-80 cm (Alba, Blaues Wunder, Dunkelrot, Violaceae i dr.) Petunia hybrida nana, stablo visine 20-30 cm (moe da bude Multiflora, Compacta, Grandiflora) Penunia hybrida grandiflora, vrlo krupnog cveta, (moe biti nana, compacta,multiflora, fimbriat, flora plena, sa sortama prema boji cveta) Petunia hybrida fimbriata, visine do 80 cm (Tango original) i Petunia hybrida fimbriata nana visine do 30 cm (Fire, Gleam, Robin i dr.) Petunia hybrida superbissima, visina 60 80 cm sa jako krupnim cvetom, Petunia hybrida superbissima nana , visine oko 45 cm, Petunia hybrida flora pleno (America, Canadin Black Prince, Blue, White) . Kod naziva pojedine klase se kombinuju tako na primer : Petunia hybrida nana compacta (Himmelsroschen) ili Petunia hybrida grandiflora nana fimbriata (Spitzenshleier) itd.

Razmnoavanje petunija vri se uglavnom semenom. Seme je dosta sitno, pa u jednom gramu ima 8 000-10 000 semenki, a klijavost zadrava 3-4 godine. Setva semena vri se u februaru u sanduie. Setva se vri u smei lisnjae, klijaline zemlje i peska. Pri temperaturi od 16-18oC seme nie u roku od 8-10 dana. Poto se formiraju prva dva lista izvri se pikiranje rasada, zatim se sade u male saksije i gaje u toplim lejama. Cvetanje nastupa 75-80 dana posle setve semena. Sredinom maja biljke se sade na stalno mesto na rastojanju 20-30 cm za niske ili 30-40 cm za visoke sorte. Najbolje joj odgovaraju sunana, od vetra zaklonjena mesta, humusom bogata i umereno vlana zemljita. Petunija moe da se razmnoava i vegetativno reznicama. Matine biljke prezimljavaju u suvim, svetlim, dobro provetrenim staklarama ili toplim lejama uz umereno zalivanje. Branje reznica vri se u martu mesecu. Reznice se oiljavaju u vlanom pesku pri temperaturi od oko 20oC. Posle oiljavanja gaje se kao i biljke dobijene iz semena. Ovaj nain
7

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

razmnoavanja koristi se kod sorti sa punim cvetovima kod kojih je proizvodnja kvalitetnog semena vrlo oteana. Petunija se koristi za sve forme cvetnjaka na zelenim povrinama, a najee za cvetne leje, ivice, grupe, masive, kao dodatak u perenskim zasadima, zatim kod ozelenjavanja uzanih delova grada (trgova, duz ulica, trotoari, prilazi i ulazi zgrada, prozore, balkone, terase, za formiranje cvetnih posuda razliitih oblika i namene. )

Slika 5 - Petunia hybrida sp.

Portulaca (fam. Portulaceae)

Stari latinski naziv jo od Plinia. Po nekim autorima naziv dolazi od portula vratanca, ime se pravi aluzija na lako vidljive otvore na plodu kroz koje ispada seme odmah po sazrevanju. Broji oko 100 vrsta a kao cvetna kultura najee se gaji : Portulaca gradniflora Hook. Ova vrsta poreklom je iz June Amerike gde raste kao viegodinja biljka, dok se kod nas gaji kao jednogodinje cvee. Stablo je sono, mesnato, zadebljalo, visine 10-15 cm. Sone grane gusto su pokrivene sitnim, cilinrinim, mesnatim, zadebljalim listovima. Cvetovi su pojedinani, jednostavni ili puni, prenika 3-5 cm, bez mirisa, raznih boja i nijansi (bela, roza, crvena, ljubiasta i dr.). Cveta vrlo obilno od juna do mrazeva. Portulaca se masovno razmnoava setvom semena, dok se sorte punih cvetova najee razmnoavaju vegetativno- reznicama. Seme je vrlo sitno tako da u 1 gr.ima 9 000-10 000 semenki, a zadrava klijavost oko 4 godine. Setva semena vri se u martu i aprilu u toplim lejama ili u aprilu na stalno
8

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

mesto. Seme nie dosto sporo (2-3 nedelje.). Ova vrsta dobro podnosi presaivanje. Sadnju na stalno mesto treba izvriti u razmacima na 10-15 cm. Ako se setva vri direktno na stalno mesto, onda se poupavanjem biljke razreuju do propisanog razmaka. Dok su biljke jo mlade paljivim posmatranjem izdvojiti one sa punim cvetovima. (razlikuju se po tome to imaju kratka, zadebljala stabla, a listovi su krupniji) od onih sa prostim cvetovima (stablo tanje, sitniji listovi i za isto vreme izrastu vee). O ovome treba voditi rauna kod rasaivanja, odnosno propeivanja. Od setve semena do poetka cvetanja proe 60 - 70 dana. Portulaka zahteva sunana, otvorena i topla mesta, suva ocedita, topla i srednje hraljiva zemljita. Treba znati da se cvetovi portulake otvaraju pri sunanom vremenu dok su pri oblanom vremenu zatvoreni. U toku gajenja treba ga retko zalivati. Zahvaljui niskom rastu, obilnom i produenom cvetanju, raznovsnosti boja i oblika cveta, malim zahtevima u gajenju, portulaka se ubraja u najcenjenije vrste letnjeg cvea za stvaranje cvetnih tepiha, bordura, grupa, oformljene rondela, kamenjara, sozozidina, cvetne sanduke i ardinjere.

Slika 6 - Portulaca grandiflora

Tagetes (fam. Asteraceae)

Rod je dobio ime po Tagetu, lepom i pametnom mladiu iz etrurske mitologije. Ovaj rod obuhvata oko 30 vrsta koje vode poreklo iz tropskih oblasti Amerike. Prvi predstavnici ovog roda su doneti u Evropu u 16. veku, ali su iroku primenu u cvearstvu nali tek krajem 19. veka. Vrste ovog roda formiraju gusto razgranato stablo visine i do 80 cm. Listovi su naizmenino rasporeeni, retko naspramni, duboko useeni ili raslanjeni, zgnjeeni miriu intenzivno i neprijatno. Cvetovi su sakupljeni u glaviaste cvasti, sa trubiastim i jeziastim cvetovima, uti, bronzano dvobojni, cvetaju od juna do mrazeva. Kao cvetne kulture gaje se sledee vrste:

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Tagetes erecta, L. Ova vrsta vodi poreklo iz Meksika. Ima uspravno snano razgranato stablo, visine i do 80 cm. Glavno stablo je u nivou ili je malo nie od grana prvog reda i zavrava se vrlo krupnim cvetovima glavicom. Sve grane prvog reda odvajaju se pod otrim uglom prema vrhu i zavravaju krupnim cvetovima prenika 5 - 10 cm. Boja cvetova je uto - oran. Prema visini i formi, veliini, obliku i boji cvetova gaji se vei broj varijeteta i sorti. Najee se gaje: T.e.fl.pl. T.e.fl.pl.chrysanthemumblutig, itd. nana; T.e.fl.pl. Gupido;

Slika 7- Tagetes erecta

Tagetes patula, L., Poreklom je iz Meksika. Glavno stablo grana je znatno nie od grana prvog reda. Grane prvog reda pri vrhu se odvijaju pod otrim uglom, dok se sa donje odvajaju pod skoro pravim uglom. Na bunu se obrazuje veliki broj cvetajuih granica prvog, drugog i treeg reda. Cvetovi su veliine 3-5 cm. Visina biljke kree se i do 60 cm, listovi su veliine 7x14 cm. Najee se gaje: T.p. Lemon gem; T.p.fl.pl. nana Harmony.

10

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 8 -Tagetes patula. Tagetesi se razmnoavaju semenom. U 1gr.semena ima 300 semenki (T.erecta), odnosno 400 semenki (T.patula). Klijavost seme zadrava do 4 godine mada je setvu dobro izvriti u prve dve godine posle branja semena. Na 1m2 leje norma setve je 3-5 gr. Setva semena vri se u tople leje ili pak u hladne leje za kasniji zasad u toku marta odnosno aprila meseca. Seme nie 5-6 dana posle setve. Biljke cvetaju 60-70 dana posle setve pa sve do jesenjih mrazeva. U toku maja meseca biljke se sade na stalno mesto na rastojanju 20-30 cm za niske sorte, odnosno 30-40 cm za visoke sorte. Tagetesi imaju veoma male zahteve u odnosu na uslove sredine. Dobro se razvijaju na sunanim do slabo senovitim mestima. Srednje hranljivim i umereno vlanom ali dobro ocednom zemljitu. Vrlo se mnogo koriste za cvetne leje, rondele, masive, terase, balkone, ardinjere, a visoke sorte esto nalaze primenu i kao rezani cvet.

Salvia (fam. Lamiaceae)

Ime roda potie od Rimljana za S. officinalis, dolazi od salveo - spasavati ili od salvatus zdrav, to se odnosi na lekovita svojstva koje imaju neke vrste iz ovog roda. Rod broji oko 700 vrsta, od kojih se samo tri koriste kao dekorativno-cvetne. Salvia splendens, Ker. Ova vrsta je poreklom iz brazila, gde raste kao viegodinja, bunasta biljka, dok se kod nas gaji kao jednogodinje cvee. Odlikuje se etvorolanim crvenkastim, gusto razgranatim, obrnuto piramidalnim kompaktinim i uspravnim stablom, visine do 70 cm. Listovi su iroko jajasti neto uzdignuti na gore, svetlo zelene boje, po obodu nazubljeni, naspramno rasporeeni. Cvetovi su kao kod svih usnatica nepravilnog oblika, krupni, sa kratkim cvetnim drkama. Cvetovi su brojni, po
11

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

2-6 zajedno u grupi, skupljeni su u metliaste cvasti, duine 15-20 cm. U jednoj cvasti moe da bude 30-95 cvetova. Cvetovi u cvasti se otvaraju od osnove ka vrhu cvasti, tako da je period trajanja jedne cvasti veoma dug. Salvia cveta od juna do jesenjih mrazeva. Najee njene sorte su : S. splendens Feuerball- cveta rano, obilno, visine oko 40 cm, na glavnom stablu u jednoj cvasti ima 52-100 cvetova; S. splendens Zurich cveta kasnije od predhodne, u jednoj cvasti ima 40-100 cvetova, visina stabla je 45-50 cm; S. splendens Vesuv kompaktno 40-50 cm visoko stablo, sa 50-80 cvetova u cvasti. Poreo ovih sreu se jo i Scarlet, Piccolo, Bonifire i dr. Salvia se masovno razmnoava setvom semena, a samo za manje obime proizvodnje se preporuuje vegetativno razmnoavanje reznicama. U jednom gramu semena ima oko 850 semenki, a klijavost zadrava 2-3 godine, setva semena vri se januara-februara meseca, u staklarama, u sanduiima u smei lisnjae, klijaline zemlje i peska. Kada se formiraju prva dva lista izvri se pikiranje na razmaku 3x3 do 4x4 cm, zatim se biljke sade u male saksije u istu zemljinu smesu kao kod setve. Posle sadnje u saksije gaje se u toplim lejama. Ako se razmnoavaje vri vegetativno, vrne reznice sa matinih biljaka se beru u prolee i oiljavaju u vlanom pesku, u staklarama pri temperaturi od 20oC. Biljke se iz toplih leja u maju sade na stalno mesto na razmaku od 25-30 cm. Od setve semena do poetka cvetanja proe period od 100-120 dana. Salvia se dobro razvija na sunanim do slabo zasenjenim mestima u hranljivim i rastresitim zemljitima. Ako je suvie naubreno zemljite, razvija se bujna vegetaciona masa ali na raun cvetova, veoma je osetljiva i na vrlo slabe mrazeve, kao i na nedostatak vlage u zemljitu. U toku gajenja treba je obilno i redovno zalivati. Salvia je jedna od najee i najmasovnije gajenih kultura jednogonjeg cvea kod nas. Ona se mnogo koristi za cvetne rondele, bordure, cvetne leje i rabatne, grupne i masive, za terase, balkone, ardinjere i ree kao saksijska kultura.

12

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 9- Salvia splendens.

Zinnia (fam. Asteraceae)

Red je dobio ime po Nemakom floristi i profesoru medicine J.G.Zinnu koji je neke vrste iz ovog roda doneo u Evropu. Ovaj rod broji oko 20 vrsta koje su, uglavnom, poreklom iz Centalne Amerike. U kulturi je veliki broj sorti i to: Zinnia elegans, Jasq. Poreklom je iz Meksika i Brazila. Odlikuje se uspravnim razgranatim dlakavim stablom, visine 30-90 cm. Listovi su jajasto-lancetasti, hrapavi, naspramno rasporeeni i obuhvataju stablo. Cvetovi su raznobojni (najee uti, krem beli, roze, crvenkasti, raznih nijansi ljubiaste.), skupljeni u cvasti - korpice terminalno rasporeene na granama. Cvetna drka je pri osnovi spljotena i uplja, a cvast se otvara postepeno od periferije ka centru i traje oko jedan mesec. Boja, veliina, punoa cvasti kao i veliina stabla su razliite, pa se sve sorte mogu grupisati u nekoliko klasa:
-

Obine pune, flora pleno, visine do 70 cm, prenik cvasti 8-10 cm, Farly Wonder; Niske fl.pl.pumila, visine oko 40 cm, prenika cvasti 6-8 cm; Liliput, visina stabla oko 30-40 cm, prenik cvasti 3-5 cm ; Bogato cvetne, Dahliosidne, visina stabla oko 90 cm, prenik cvasti 1015 cm; Kalifarnische- bogato cvetne, visina stabla oko 90 cm, prenik cvasti 10-15 cm; Chrysanthemumblutige - cvet slian cvetu krizanteme, visina 80 cm, a cvast 8 cm;
13

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Kaktus visina stabla 80-90 cm a prenik cvasti 8-10 cm. Uniflora visina stabla 80-90 cm, a prenik cvasti 8-10 cm.

Cinija se razmnoava setvom semena. U jedno gramu ima 180-200 semenki, a seme zadrava klijavost 3-5 godina. Setva semena se vri u aprilu, u toplu leju. Seme nie vrlo brzo, posle 4-5 dana. U maju biljke se sade na stalno mesto na razmaku 20x30 cm za niske, a 30x40 za visoke sorte. Biljke imaju jak korenov sistem i lako podnose pikiranje i presaivanje. Ako se eli rani uzgoj onda se setva semena moe izvriti u staklari pri temperaturi od 18oC uz jedno pikiranje. Cinija je toploljubiva vrsta. Cveta obilno i produeno od poetka juna do jesenjih mrazeva. U odnosu na zemljite veoma je skromna, a najbolje se razvija na dubokim, hranljivim i umereno vlanim zemljitima. Veoma je otporna na suu i nisku vlanost vazduha i zemljita. Osetljiva je na zahlaenja i manje mrazeve kao i na dui period jake sue, pri emu se dekorativnost cveta umanjuje. Niske i srednje visoke sorte su veoma pogodne za cvetne leje, balkone, terase itd. Visoke sorte mnogo se koriste za odvojene grupe i masive. Zahvaljujui lepoti, veliini i formi cveta, lakom kao i brzom uzgoju i posebno trajnosti cveta, cinija se mnogo koristi kao rezano cvee za razne oblike araniranja.

14

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 10 - Zinnia elegans.

Begonia (fam. Begoniaceae)

Ime roda dato je po prezimenu Micheala Begona, koji je u 17om veku bio francuski guverner na ostrvu San Domingo (sada Haiti). Rod Begonia obuhvata preko 800 razliitih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim umama June Amerike, Afrike i Azije.. Begonije se meusobno veoma razlikuju po uzrastu, grai, boji, veliini cvetova i slino, to dovodi do postojanja velikog sortimenta. Kod nas je najznaajnija: Begonia semperflorens . Ova vrsta se ubraja u jednogodinje biljke, mada uspeno prezimljava. Poznat je veliki broj sorti i selekcija. Za praksu su najznaajniji stalno cvetajui hibridi visoki 15 30 cm. Meusobno se razlikuju po boji stabla, lista, cveta i po uzrastu. Predstavljaju najvaniju cvetnu vrstu za sadnju na zelenim povrinama parkova, kunih vrtova, balkonskih sanduka i dr. Postoji veliki broj hibrida od kojih su najznaajniji : Serija Ascot sa zelenim ili bronzanim listovima, serija Eureca sa zelenim ili bronzanim listovima, serije Bayot i Victory, serije Roxy i Swing, serije Ambasador, Senator itd. Poetni period proizvodnje od setve do drugog pikiranja je najtei i najsloeniji, dok su ostali radovi do realizacije znatno jednostavniji i laki. Razmnoava se setvom semena. Jedan gram semena sadri od 70 000 do 120 000 semenki. Vreme setve se protee od novembra do marta i obino se
15

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

seje u dva navrata, kako bi se dobile cvetajue biljke spremne za trite ve od marta i dalje. Moe da se seje omake u pikir sanduke ili pojedinano u pikir sanduke ili kontejnere u formi piliranog semena. Zemljini supstrat treba da je od najfinijeg treseta. Najbolje je sejati u gotov fabriki supstrat sa pH vrednou 5,5. Supstrat se pre setve dobro natopi a nakon setve se samo lako poravna i veoma paljivo zalije roenjem. Posejane povrine se ne pokrivaju niti zamrauju. Za optimalno nicanje najbolje odgovara temperatura vazduha i zemljinog supstrata od 22oC, uz visoku relativnu vlanost vazduha. Nicanje je za 10-15 dana, a posle 6-7 nedelja biljice treba pikirati sa razmakom od 4-5 cm. U tom periodu rasad treba titi od direktnih sunanih zraka, te je blago senenje obavezno. U ovoj fazi razvoja rasada posebnu paznju obratiti na preventivnu zatitu od bolesti poleganja mladica. Posle narednih 4-6 nedelja pristupa se zavrnom ulonavanju u saksije 8 x 8 cm ili okrugle saksije prenika 10 cm. Nakon presaivanja poetna temperatura se odravan na 20-22 oC, a posle ukorenjavanja sniava se na 15oC i odrava do realizacije. Ulonene biljke se u toku odravanja nedeljno prihranjuju komleksnim ubrivima kao to je NPK (20:20:20) u koncentraciji 0,5 do 1 gr na litar vode, ili se rasad tretira Wuksalom koncentracije 0,2 % . Zasad se titi preventivnim prskanjem protiv poleganja mladica protiv pepelnice, tripsa i pueva golaa. Preporuuje se jednokratno korienje pikir sanduka i kontejnera. Koristi se za ozelenjavanje zelenih povrina i kao saksijska kultura.

16

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 11 Begonia semperflorens

17

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Dvogodinje cvee
Ovoj grupi pripadaju cvetne vrste ije se razvie produava u toku dve kalendarske godine. Setva semana poinje avgusta meseca (na otvorenim lejama) jedne godine, pa se biljke (rasad) zasadi na stalno mesto novembra meseca da bi posle prezimljavanja bez zatite, cvetale u prolee (mart jun) druge kalendarske godine. U sutini radi se o jednogodinjim vrstama samo to je ciklus proizvodnje u dve kalendarske godine. Primenom cvetnih vrsta iz ove grupe skrauje se bezcvetni period na javnim zelenim povrinama u naselju. One se zasauju uglavnom na onim mestima gde je bilo jednogodinje cvee u toku leta, sve do mrazeva, praktino nastupanjem hladnih jesenjih dana kada jednogodinje cvee propada, sklanja se sa zelenih povrina pa se na ta mesta sade dvogodinje vrste. To znai da se dvogodinje ili takozvano jesenje cvee na zelenim povrinama nalazi od kasno u jesen do rano u prolee.

Bellis (fam. Asteraceae)

Naziv roda dolazi od latinske rei Bellus lep, to se odnosi na izgled cvetova. Poznato je 7-8 ovog roda a gaji se samo : Bellis perenins poreklom je iz Evrope, perena koja ima visinu 10-15 cm. Cveta od marta do juna. Listovi su iri pri vrhu, a prema osnovi se suavaju gradei lisnu rozetu. Cvetna drka je uspravna, zavrava se glaviasnom cvau. Cvetovi mogu biti jednostavni i razliitog stepena punoe. Oni su raznih boja : bela, roza, crvena, atirana u raznim nijansama. Zimuje na otvorenom polju bez zatite. Razmnoava se semenom i deljenjim bokora. Seme u 1 gr ima oko 3 000 semenki. Seje se u julu-avgustu u hladne leje ili na otvoreno polje. Seme nie posle 7 dana, zatim se izvri pikiranje i u jesen se sade na stalno mesto na rastojanju od 15-20 cm. Forme punih i krupnih cvetova najbolje je razmnoavati deljenjem, posle precvetavanja bokora. Posle sadnje na stalno mesto izvri se obilno zalivanje. Najbolje se razvija na plodnom, rastresitom i umereno vlanom zemljitu. Najee gajeni varijeteti :
-

B.p.fl.plena (svih boja) B.p.pomponete (svih boja)

18

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

B.p.manstosa (svih boja)

Ova vrsta se koristi u rondelama, lejama za terase, prozore, ardinjere, ree kao saksijsko cvee i stvaranje cvetnih travnjaka.

Slika 12 Bellis perennis

Cheriranthus (fam. Brassicaceae)

Predstavnici ovog roda spadaju u najstarije gajeno cvee kod nas. Najee gajena vrsta ovog roda je : Cheiranthus cheiri , eboj poreklom je iz June Evrope. Ovo je viegodinja vrsta cvea. Gaji se kao dvogonje cvee, jer najbolje cveta u drugoj godini. Odlikuje se poludrvenastim, iz osnove razgranatim stablom, visine od 30 70 cm. Listovi su glatki, lancetasti ili izdueno jajasti, celi. Cvetovi su puni ili jednostavni, raznobojni, najee uti, zlatno uti poprskani kafenim mrljama, ree violet, prijatnog mirisa. Cvetovi su skupljeni u cvast, pri vrhu stabla. eboj cveta u period april jun. Gaji se veliki broj sorti koji se razlikuju po boji i izgledu cvetova i visini stabla. Razmnoava se setvom semena. U jednom gramu semena ima oko 600 semenki. Seme zadrava klijavost 3-4 godine. Setva semena vri se u junu, julu u lejama na otvorrenom polju. U toku avgusta, vri se sadnja rasada na rastojanju izmeu biljaka od 10 cm. U septembru i oktobru biljke se sade na stalno mesto sa razmakom 20-30 cm. Uspeva dobro na svim poloajima, ali mu najbolje odgovaraju sunana mesta i bogato suglinasto batensko zemljite. eboj se mnogo koristi za cvetne leje, grupe, nie sorte za cvetne rondele i ivice u parkovima i vrtovima. Pored toga je naroito cenjen kao rezano cvee, dok se retko gaji i kao saksijska kultura.

19

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 13 Cheirantus cheiri.

Dianthus (fam. Caryophyllaceae)

Od brojnih vrta ovog roda kod nas se gaji samo : Dianthus barbatus poreklom je iz June Evrope; perena koje se gaji kao dvogodinje cvee. Stablo je visine 40 50 cm, vrsto; listovi lancetastog oblika sa kratkim drkama i rukavcem koji obuhvata stablo. Cvetovi su na kratkim drkama, brojni, skupljeni na vrhu stabla u krupne titaste cvasti prenika 8 15 cm. Krunini listii su horizontalno povijeni i cvetu daju zvezdast izgled ; raznih su boja crvena, ruiasta, ljubiasta do bele areno u raznim nijansama. Zbog tolikog arenila cvetova ova vrsta se zove cic-karanfil. Gaje se mnogi varijeteti: -

D.b. holborn Glory beo sa crvenim centrom ; D. b. Scarlet Beanty; D. b. White beantuy, beli; D. b. Nigracens, crno-crven; D. b. Variettes naumus i dr.

Razmnoava se semenom, ree reznicama i deobom bokora. Najee se ramnoava setvom semena. 1 gr. semena sadri oko 1.200 semenki a 2gr.na 1m2. Setvu treba izvriti u junu, na otvorenom polju. Rasad se sadi u leje na otvorenom polju na razmaku 15 20 cm. Iz ovih leja se u jesen sadi na stalno mesto na razmaku 30 40 cm, ako su biljke namenjene za proizvodnju rezanog cveta razmak je 30x30. Za proizvodnju semena odvaju se najlepi, bujni primerci odreenih boja, s tim to se seme skuplja samo od prvih cvetova.
20

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Zahteva otvorena, sunana, od vetra zatiena mesta ; podnosi polusenovita mesta. Predpostavljena je za batenska, dobro naubrena i dobro drenirana (propustljiva) zemljita. Na teskim, vlanim, kao ni na jako suvim zemljitima ne uspeva. Koristi se za cvetne leje, grupne rondele i naroito kao rezano cvee.

Slika 14 Dianthus barbatus.

Myosotis (fam. Boraginaceae.)

Ime roda potie od latinske rei mys, myos mi, ous, otos - uho, to se odnosi na listove ove biljke, koje su sline miijem uvu. Ovaj rod broji oko 40 vrsta a kao dvogodinje cvee gaji se samo : Myosotis alpestris (nezaboravak, spomenak) poreklom iz Evrope. Raste kao kompaktan bun, visine 10 30 cm. Stablo i listovi su pokriveni mekim dlaicama. Cvetovi su brojni, sitni, petolani, plavi, svetlo plavi, ree beli do crveni. Najvie se koriste sorte sa plavim cvetom (M.a. cobalt blue, M.a. Blauer Korb-tamno plava, M.a Victoria azirblau svetloplava.) Razmnoava se uglavnom semenom a moe i vrnim reznicama i deljenjem bokora. Setva se vri u julu, avgustu na otvorenom polju (1 gr. sadri oko 1800 semenki). Biljke se rasauju sa razmakom od 15 cm, i tako mogu da prezime. Meutim u oktobru biljke mogu da se zasade na stalno mesto na rastojanju 15-20 cm. Ako se na prolee sade na stalno mesto potrebno je da se biljke vade sa velikim busenom, jer su tada biljke osetljive na premetanje. Miozotis zahteva plodnu batensku zemlju i obolno zalivanje. Prezimljava na otvorenom polju bez zatite. Primenjuje se za rondele, cvetne ivice i leje, za grupne zasade i dr.

21

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 15 Myosotis alpestris.

Viola (fam. Violaceae )

Ovaj rod broji oko 100 vrsta, ali se mali broj od toga gaji kao cvee (V.odobrata i V. tricolor) Viola tricolor var.maxima (V. wittrockiana) ova vrsta sloenog hibridnog karaktera je najire koriena od svih vrsta iz grupe dvogodinjeg cvea. Zna se da su u stvaranju ove vrste uestvovale V.altaica, V.lutea, V.tricolor i V.cornuata. Raste kao nizak (15-25 cm), vrlo razgranat, kompaktan bun. Listovi ovalnolancetast, nejednako nazubljen, sa po 2 zaliska. Cvetna drka uspravna, sa velikim petolanim cvetom : 2 gore, 2 srednje i 1 najvei dole. Cvetovi su raznih boja ali osnovna boja je ljubista i uta. Gornje dve latice su jednobojne a po sredini na ostale tri latice obod je do na jedne treine latice u drugoj boji. Plod je aura koja u poetku zrenja zauzima uspravan poloaj. Puca na tri dela i izbacuje seme sivo - ute boje. im aura poprimi bledu boju treba je ubrati, ostaviti u kese gde polako sazreva seme. Cveta obilno i dugo. Razmnoava se setvom semena u junu-avgustu (1gr. - 850 semenki). Setva se vri na otvorenom polju ili u toplim lejama. im biljke dobiju 3-5 listia treba ih rasaditi na razmaku od 10-15 cm, a zatim na stalno mesto na razmaku od 20-25 cm. esto biljke poinju da cvetaju jo u jesen; te cvetove je preporuljivo ukloniti dok su u pupoljku. Za vreme gajenja potrebno je odrati umerenu vlagu, a dok su biljke u rasadu titi ih od jakog sunca dok ne ojaaju. Trae otvorena sunana mesta, laku i dobro naubrenu batensku zemlju i umereno zalivanje. U zaseni raste dosta slabo, a na suvom siromanom zemljitu sorte se izroavaju i degeneriu.

22

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Zbog ranog cvetanja masovno se koriste za formiranje cvetnih leja, rondela na zelenim povrinama.

Slika 16 - Viola tricolor var.maxima

Saksijsko cvee lonanice ili sobno cvee

Naziv ove grupe cvetnih kultura je veoma razliit. On uglavnom zavisi od naziva posuda (saksija, lonac) u kojima se najee ove kulture gaje. Naziv sobno cvee dolazi od naziva mesta upotrebe primene ovih kultura, s tim to je sobno uzeto kao sinonim za sve oblike zatvorenog prostora koji slue oveku za stanovanje i rad. Pod saksijskim cveem podrazimeva se iroko uzete sve one cvetne kulture koje ceo ivot provode u saksijama. Proizvodnja i gajenje kod ove grupe cvea odvija se u saksijama i toplim lejama a koristi se za ukraavanje svih oblika stambenog prostora, administrativnih javnih zgrada, restorana i hotela, bolnica, kola, radnih i poslovnih prostorija i dr. Grupa saksijskog cvea prema najizrazititjoj dekorativnoj osobini deli se na dve podrupe : 1. Cvetajue glavni ukras je cvet. 2. Lisnodekorativne glavni uras je list.

Cyclamen (fam. Primulaceae)

23

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Naziv ovog roda dolazi od grke rei kyklos, kyklaminca, krug, okrugli disk, zbog kuglastog oblika gomolja. Ovaj rod obuhvata oko 18 vrsta koje prirodno rastu u Sredozemlju, Kavkazu, Krimu, planinama Srednje Evrope i Male Azije. Vrste ovog roda su perene sa podzemnim zadebljalim stablom u obliku okruglastog gomolja. Listovi su okrugli, srcasti ili bubreasti, celi ili nazubljeni, na dugim sonim crvenskastim drkama. Cvetovi su pojedinani, na dugim crvenkastim cvetnim drkama, koje se kao i listovi razvijaju direktno iz gomolja. Krunica cveta sastavljena je od 5 kruninih, razliito obojenih i unazad okrenutih listova. Plod je okruglasta bobica sa semenom mrke boje. Cyclamen persicum (sin. Cyclamen lapatifolium) je jedina vrsta iz ovog roda koja se gaji kao saksijsko cvee. Ova vrsta vodi poreklo sa ostrva Kipra, Sirije i Izlaela. Razvija podzemno stablo u vidu okruglastog na vrhu spljotenog gomolja, tamno smee boje. Iz gomolja izbijaju brojni listovi i cvetovi. Listovi su bubreastog oblika, koasti, u osnovi tamne, zelene boje, sa lica lista imaju srebrnasto-pepeljaste are, a sa nalija list je crvenkaste boje. Kod pravilno gajene ciklame listovi ine okruglastu, gustu rozetu i svi su skoro u istoj ravni, tako da je ova biljka cenjena i zbog dekorativnosti listova. Cvetovi koji su pri osnovi uvek tamnije boje razlikuju se po obliku, veliini i boji, tako da se u kulturi gaji veliki broj varijeteta ove vrste. Kao saksijske kulture najee se gaje :
-

C. p. splendens tamno crvene boje C. p. album bela C. p. magnificum bela boja cveta sa crvenim mrljama C. p. giganteum- krupni cvetovi C. p. violaceum- ljubiasto crveni cvet C. p. fimbriatum-obog latica resasto-konast. C. p. papilo obod latice podsea na petlovu krestu C. p. rococo cvet kovrdav i dr.

Razmnoavanje i gajenje

24

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Glavni nain razmnoavanja je putem semena. Da bi se proizvelo seme dobrog kvaliteta, treba izvriti pravilan izbor matinjaka semenjaica. Matine biljke treba da su zdrave, jedre odgovarajuih boja i da nemaju vie od 15 cvetova. Ako ima vei broj cvetova dobija se sitnije i manje kvalitetno seme. Cvet se oprauje vetakim putem pri sunanom i toplom vremenu. U praksi se opraivanje izvodi na sledei nain : kada se cvet potpuno razvije kaipstovm desne ruke blago se udara i polen pada na nokat palca leve ruke. Ovaj prah se prinosi vrhu tuka cveta koji treba oploditi vodei rauna da se ne povredi ig i stubi tuka. Pravilo je da se polenom jedne biljke oprai tuak druge biljke. Da je vrena oplodnja poznaje se tako to se latice opraenih cvetova ire nadole i opajaju, a cvetna drka se zajedno sa plodom savija se ka zemlji. Berbu plodova treba izvriti kada aure poinju da pucaju i ostaviti ih na ravnu podlogu (sto ili policu) do sazrevanja. Posle toga seme se izvadi iz aure, isti i sortira po krupnoi. Seme ciklame zadrava klijavost oko 4 godine, ali je bolje setvu semena izvriti u toku prve dve godine. Setvu semena treba izvriti u avgustu septembru. Setva semena se vri u drvenim sanduiima standardne veliine. Najbolje je setvu semena izvriti u smeu lisnjae, pregorelog stajnjaka i peska u odnosu 6-7:1:1. Poto se sanduk ispuni zemljom, izrana, markirerom se oznae mesta setve. Razmak biljke od biljke je najee 3x3 cm, odnosno treba zasejati oko 220 biljka po sanduiu. Zasejano seme se pokrije slojem zemlje oko 0,5 cm. Sanduk se zatim pokrije staklom preko koga se stavlja hartija i ostavlja u staklaru na temperaturi od 18-20oC. Pri ovoj temperaturi seme nie za 25-30 dana. Odmah posle nicanja, sanduci se odkrivaju i postavljaju na svetlo mesto u staklari sa temperaturom 12-15oC . Mlade biljke treba 3 puta dnevno oroavati finim pulvarizatorom. Kada se na biljkama razviju prva dva lista, tj.kad ponu meusobno da se dodiruju (10 12 nedelja posle setve) treba izvriti prvo pikiranje. Pikiranje se vri u sanduie i u smeu zemlje koja je korisena pri setvi semena. Razmak sadnje je 4-5 cm,a okruglasto loptasti gomolj treba da doe u zemlju na istu dubinu na kojoj je bio u predhodnom sanduiu. Pre poetka pikiranja sanduk sa rasadom treba dobro zaliti kako bi se korenov sistem to manje ozleivao pri vaenju rasada. U toku prve nedelje posle pikiranja dobro je poveati temperaturu u staklarama za 2-3oC. Biljke treba redovno oroavati i povremeno pleviti. Kada biljke porastu toliko da meusobno ponu da se dodiruju, treba izvriti drugo pikiranje. Drugo pikiranje treba izvriti obino 6 nedelja posle prvog. Razmak biljka 6-7 cm, a vri se na isti nain i u isti supstrat kao prvo
25

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

pikiranje, ali da je razmak biljaka 6-7 cm. Dalja nega sastoji se u estom oroavanju, plevljenju i opraivanju. Biljke treba gajiti pri temperaturi od 1215oC. Sadnju u saksije br. 7 treba izvriti u toku marta - aprila meseca. Prilikom sadnje mora se voditi rauna da gornja povrina gomolja bude u istoj ravni sa zemljom u saksiji. Zasaene biljke se postavljaju u unapred pripremljenje tople leje. Ispod jednog prozora tople leje smesti se oko 80 saksija. U prvo vreme tolpe leje se provetravaju. Zalivanje biljaka treba vriti oprezno jer suvina vlaga moe da izazove oboljenja korena (Botrytis). Nastupanjem toplih sunanih dana, leje treba zasenjivati, ese oroavati i provetravati. Ponovno presaivanje ciklama u vee saksije (10-12 cm) vri se kada biljke toliko porastu da ponu meusobno da se dodiruju (maj-jun). Pri ovom presaivanju treba gornja povrina gomolja da bude u istom nivou sa rubom saksije. Saksije se stavljaju u iste tople leje samo ih treba predhodno izravnati i prekopati. Razmak izmeu saksija treba da bude neto vei nego kod predhodnog presaivanja, samo oroavanje i provetravanje treba vriti ese. Nega biljaka je ista kod kod predhodnih presaivanja, samo oroavanje i provetravanje treba vriti ee. Zasenjivanje leja treba vriti u jutarnjim satima jer je ovo period visokih temperatura. Upravo merama nege treba biljkama obezbediti stalnu umerenu vlanost zemljita, dovoljno sveeg vazduha. I uslove difuzne svetlost. Napominje se da preko noi tople leje treba drati pokrivene sve dok se ne izjednani dnevna i nona tempretara vazduha. Tree, poslednje, presaivanje ciklama treba izvriti kada biljke ponu meusobno da se dodiruju (avgust, septembar). Pri ovom presaivanju biljke zasaditi tako da gornja ivica gomolja malo viri iznad saksije (gomolj viri iznad zemlje za 1/3 svoje veliine.). U cilju postepenog prilagoavanja gomolja na spoljne uslove sredine, slobodni deo gomolja se prikrije tankim slojem zemlje. Ovaj sloj zemlje se u toku zalivanja postepeno skida sa gomolja koji ostaje slobodan. O poloaju gomolja (dubini sadnje) u toku procesa proizvodnje ciklame mora se voditi rauna poto je biljka cenjenija, trgovaki kvalitetnija, ukoliko ima vei broj listova i ako oni ine pravilnu rozetastu formu. Ovo e se ostvariti samo ako se pri sadnji ciklama ostavi dovoljno slobodnog gomolja. Meutim, vano je da ne ostane suvie gomolja jer moe doi do njegovog isuivanja i propadanja, to slabi mo i unitava izgled biljke. Isto tako, ako je gomolj saen duboko u zemlju broj listova je smanjen, lisne drke iz osnove se krive i izgled cele biljke se znatno smanjuje.
26

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Od setve smena da poslednjeg presaivanja sastav zemljine smee je isti. Kod poslednjeg presaivanja supstrat se sastoji od smee 6-7 delova lisnjae, 1,5 deo pregorelog stajnjaka i 1 deo peska sa optimalnom pH vrednosti 5,5 6,0 . Pitanje sastava zemljinih smea kod ciklama, naroito smee lisnjae, predmet je mnogih studija, pa su istrazivanja u Nemakoj pokazala da su najpogodnije sledee smee:
-

Jedan deo treseta, 1 deo komposta, 1 deo klijaline zemlje i 2 kg plavog nitrofoskala na svaki m3 zemlje, 2 dela treseta, 1 deo ilovaste zemlje i 5 kg kombinovanog ubriva na m3 zemlje. Za posle presaivanja treba na svaki m3 jedne od ovih smea dodati 34 kg rogovino i 2 kg patent kalija.

Posle poslednjeg presaivanja saksije se i dalje neguju u toplim lejama samo to su razmetene na veem razmaku jedna od druge. Oroavanje i provetravanje treba prilagoditi spoljnim uslovima temperature i vlage vazduha. Treba znati da pri jaem zasenjivaju biljke zaostaju u porastu, poinju da cvetaju ranije, cvetovi su mali, u manjem broju i na kratkim drkama. Isto tako suvina vlaga i slabo provetravanje moe da izazove truljenje listova i gomolja. Ako se leje preko noi ne zatvaraju prozorima vlaan i sve vazduh sa rosom na biljke deluju povoljno i poveavaju otpornost listova i cvetova. Nega biljke u toku daljeg procesa proizvodnje sastoji se u davanju veeg razmaka izmeu biljaka, ienju od utih i eventualno trulih listova i njihovom sortiranju po veliini. U toku celog procesa proizvodnje od posednog znaaja je kvalitete vode kojom se vri zalivanje i oroavanje. Voda mora biti meka (da tvrdoa ne prelazi 14 jedinica). Najbolje je koristiti kinicu ili pak odstajalu vodu povremne tvrdoe. Ako se oroavanje vri tvrdom vodom dolazi do zatvaranja pora na listovima to se negativno odraava na intenzitet disanja i druge ivotne procese. Krajem septembra oktobra kada spoljna temperatura postane kritina ciklame treba uneti u svetle staklare na temperaturu od 12oC. U staklaru se prvo unose one biljke koje e najranije cvetati. Na 1m2 staklare stavlja se oko 9-12 saksija, to znai da se izmeu njih ostavlja dosta prostora. Pri unoenju svaku biljku treba oistiti od suvih listova. Ako su jesenji dani sunani zasenom ciklame treba zatiti od direktne svetlosti. Zalivanje ciklama sada
27

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

treba vriti kantom, bez reetke i veoma oprezno tako da tanak mlaz vode sipamo uz ivicu saksije pazei da se nakvase osnove lisnih i cvetnih drki. Setvom semena u razliitim rokovima moe se ciklama imati u cvetu od oktobra do aprila. Za pravilno planiranje proizvodnje treba znati da je od setve semena do dobijanja cveta ciklame potrebno 17-18 meseci. Duina cvetanja jedne biljke u uslovima svetlih, zranih i prohladnih prostorija uz pravilno zalivanje kree se od 2-2,5 meseca. U novije vreme u nekim Zapadno Evropskim zemljama ciklame se gaje za rezani cvet. Kod ovakve namene treba voditi rauna da cvetne drke budu to due. Trajnost cveta u vodi kree se 7-10 dana. Dobro gajena ciklama odlikuje se velikim brojem listova koji su zbijeni u gustu simetrinu rozetu. Listovi su skroz svi u istoj ravni. Lisne drke su kratke i vrste i mogu da izdre prevrnutu biljku biljka dubi na listovima. Najee se deava da se ciklama posle precvetavanja baca. Meutim, one se mogu posle precvetavanja postepeno zasuiti i ostaviti da miruju u hladnim, suvim prostorijama. Posle 5-6 meseci mirovanja ciklama se poinje ponovo postepeno zalivati. Kada se pojave prvi listovi biljke treba presaditi u sveu zemlju na isti nain kao i kod ciklame dobijene iz semena. Na ovaj nain ciklame mogu cvetati 2-3 godine.

Slika 17 Cyclamen persicum

Pelargonium (fam. Gesneriaceae)

Ime roda dolazi od lat.rei pelargos to znai roda, to se dovodi u vezu sa formom ploda koji je slian kljunu rode. Smatra se da u okviru ovog roda ima 400 vrsta, koje vode poreklo iz June Afrike i Australije. Meutim, veoma mali broj vrsta se gaje kao cvetne.
28

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Pelargonuim zonale se najee gaji kao saksijska cvetna kultura. To je poludrvenasta, razgranata biljka, visine oko 60 cm. Poreklom je sa Kaplanda i raste uz obale sredozemlja. U Evropi je poela da se gaji karjem 18. veka. Mlade grane i listovi su fino dlakavi. Oblik lista varira od bubreastog do perasto renjevitog sa 5-7 renjeva. Na sredini sa lica lista nalazi se jasno izraen krug u drugoj boji od osnovne boje lista (najee je crveno zelenkasta). Cvetovi su skupljeni u cvasti na drkma duine 10-15 cm, koje polaze iz pazuha lista. Krunica se sastoji od 5 kruninih listia koji su pri vrhu raireni; dva su uspravna a druga tri su izvijena. Pelergonium peltatum puzavi, visei pelargonijum poreklom iz June afrike, sa rta Dobre Nade. Rairena po sredozemlju. Ima tamko puzavo stablo, na listovima 5 jasno izdiferenciranih renjeva, po emu je i dobio ime. Listovi su sjajni, svetlo zeleni, ponekad slini brljanu. Mnogo se gaji zbog brojnih razliito obojenih cvetova i veoma dugog perioda cvetanje. Razmnoavanje i gajenje Razmnoavanje kod vrsta ovog roda se razlikuje u pogledu brzine oiljavanja. Najei nain razmnoavanja kod svih vrsta pelargonija je vrnim reznicama. Za dobijanje reznica dobrog kvaliteta matine biljke treba da su preko leta gajene na punom suncu uz odgovarajuu agrotehniku. Reznice se prave preko cele godine, a za masovnu proizvodnju u periodu septembar januar. Reznice su duine 10-12 cm, sa nje se skidaju donja 2 lista i eventualno razvijeni cvetni zametak. Tako pripremljene reznice ostavljaju se nekoliko sati da provenu radi lakeg i breg oiljvanja. P. zonale reznice se sade u mnoaru ili u saksije koje se dre u staklari ili u tople leje. Oiljavanje se vri u vlanom pesku ili smei jednakih delova peska i klijaline zemlje. Ako se odmah sade u saksije, onda se sadi po 4-5 reznica zajedno. Reznice prezimljavaju u umereno toplim, svetlim prostorijama uz smanjeno zalivanje. Ako se oiljavanje vri u zimskim mesecima potrebna je temperatura od 20 oC. Oiljene reznice se krajem februara sade u saksije, zalivaju, skrauju na 3-4 lista, kako bi se gue granale. Kada se na granama razviju 3-4 lista, one se skrauju na 2 lista. Biljke se gaje u umereno toplim svetlim staklarama, a krajem aprila mogu se saditi na otvorenom polju u cvetne leje, rondele, balkone, terase i druga mesta. Ova vrsta se iroko koristi u ozelenjavanju naselja zbog bogatstva boja, produenog perioda cvetanja i malih zahteva za uslove sredine. Raste u svom zemljitu, ali predpostavlja supstrate teeg mehanikog sastava, sunana do polusenovita mesta, umereno zalivanje i povremeno oroavanje.
29

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

P.peltatum ponaa se slino kao predhodna samo se dosta teko oiljava. Najbolje mu odgovara dobro hranljivi i stalno umereno vlani supstrat i polusenovita mesta. Tako se najvie koristi za ukras balkona, terasa, stepenita, gde svojim puzavim stablom i lepim i brojnim cvetovima daje veoma dekorativan efekat.

Slika 19- P.peltatum

Slika 20 P . zonale

Primula (fam. Primulaceae)

Ime roda potie od lat.rei primus prvi, to se odnosi na rano cvetanje. Rod broji oko 130 vrsta koje su iroko rasprostranjene u umerenom i hladnom pojasu severne hemisfere. Najvei broj raste u Evropi, Srednjoj Aziji i Americi. Od brojnih vrsta ovog roda gaji se kao saksijsko cvee: Primula obconica koja je u Evropu doneta 1882 godine iz Centralne Kine. Ova vrsta je po svojoj pripodi perena, ali se u saksijama najee gaji kao jednogodinja. Ima krupne, blago nazubljne, renjevite listove koji su izbrazdani brojnim nervima. Listovi su na dugim drkama, svetlo zelene boje, skupljeni u rozetu. Nalije lista, lisna drka su gusto dlakavi, dok je lice lista

30

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

slabije dlakavo. Cvetovi su veliine 2,5-5 cm, skupljeni u loptaste, krupne cvasti. U zavisnosti od boje i veliine cveta najee se gaje : P. obconoca grandiflora sa sortama rosea, alba,cocrulea, konig see (plava), violetblauw, Perle von Niederrhein izd. P. obconica gigantea sa sortama Snecumterm lsfom (tamno karmin crvena) itd. Razmnoavanje i gajenje Primula se razmnoava uglavnom semenom. Setva semena se vri u razliitim rokovima, ve prema tome kada je potrebno da ovu biljku imamo u cvetu. Proces proizvodnje od setve semena do cvetanja traje 5-6 meseci. Period setve semena najee je februra-jula meseca. Seme brzo gubi klijavost i treba ga odmah po sazrevanju sejati. Za 1000 odraslih biljaka potrebno je zasejati oko 1,5gr semena, odnosno 0,5gr u jedno standardno sandue. Setva se vri u sanduke ili u terine koji se napune smeom jednakih delova lisnjae, treseta i finog peska. Seme se posle setve ne pokriva zemljom, ve se samo blagim pritiskom daice sabije uz vlanu zemlju. Zatim se zalije (orosi), pokrije staklom i hartijom i ostavi u prostorije sa 1518oC temperature. U ovakvim uslovima seme klija brzo i nie za 2-3 nedelje. Kada su se razvila prva dva lista izvri se prvo pikiranje u istu smeu zemlje kao kod setve. Poto biljke ponu da se dodiruju izvri se sadnja u male saksije, mada neki autori preporuuju jo jedno pikiranje u sandue. Preporuljivo je u saksije zasaditi po tri biljke zajedno. Koliki e broj pikiranja i presadjivanja biti zavisi uglavnom od toga da li oskudevamo u radnoj snazi (manji broj presadjivanja a na veem razmaku, odnosno u veoj posudi i zauzimanje veeg prostora u staklari). Za sada se kod nas skoro uvek vre dva pikiranja i dva presadjivanja. Kod poslednjeg presadjivanja u saksije od 10-12cm sastav zemljine smee se menja. Tako da se sadnja izvri u smeu lisnjae, pregorelog stajnjaka, busenjae (batenske zemlje) i peska u odnosu 1:1:1:1 ija pH vrednost se kree 5,5-6,2. Zasadjene biljke u saksiji najbolje se razvijaju ako se nalaze u toplim lejama (ili stelaama staklare) ukopane u zemlju do ivice saksije. U toku leta vri se zasenjivanje za vreme jakog sunca,nekoliko puta u toku dana vri se oroavanje, i obilno zalivanje. U toku gajenja saksije treba razrediti postavljajui ih na vei razmak jednu od druge, povremeno istiti od eventualnih suvih i poutelih listova. Wyaston Wonder

31

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Kod primule sa esto zapaa pojava ute boje na listovima-hloroza. Ona moe nastati kao posledica prisustva kalcijuma u zemljitu. U ovakvim sluajevima treba dodati amonijum ili kalijev sulfat ili zaliti rastvorom ferosulfata (1gr. na 1 litar vode) . Hloroza moe da nastane kao posledica nedovoljne koliine N u zemljitu. Tada treba dodati 5-6 gr. amonijum sulfata na 10-12 litara vode. Ree se hloroza javlja kao posledica trajne suvine vlage u zemljitu. U ovakvim prilikama biljku treba izvaditi iz saksije i promeniti joj zemlju. Zapaeno je da Primula vrlo dobro reaguje na dopunsko osvetljenje. Ako se osvetli sa 300 vati po m2 poev od 27 januara biljke poinju da cvetaju posle 23 dana i daju oko 33,8 cvetova, dok kontrola cveta mnogo kasnije i daje 23 cveta. Ako se dopunsko osvetljenje kombinuje sa umanjenim CO2 u vazduhu broj cvetova se poveava na 54 - sraunato za 29 mart (G.Papazova). Primula se u domainstvu vrlo esto gaji kao perena, pri emu je u toku leta treba presaditi i gajiti na mestima zaklonjenim od jakog sunca i vruine. Primula je kultura koja danas kod nas zauzima drugo mesto po obimu proizvodnje. Zahvaljujui otpornosti biljke,kratkom proizvodnom ciklusu,dugom periodu cvetanja koristi se kao najei ukras svetlih i hladnih prostorija.

Slika 21 Primula obconica

Saintpaulia (fam. Gesneriaceae)

Ime roda dato je u znak priznanja Saint Paulu koji je otkrio prvu vrstu iz ovog roda i doneo ga u Evropu 1893 godine. Saintpaulia ionantha je prva otkrivena vrsta ovoga roda. Danas se ona moe smatrati praroditeljem za vie od 1000 njenih sorti. Vodi poreklo iz istone
32

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

oblasti, tropske Afrike gde u planinskim i brdovitim predelima Tanganjike i Kenije raste samoniklo. Poznata je pod nazivom afrika ljubiica. Ona je perena bez stabla, okruglasto-ovalni listovi sa dugim dlakavim drkama ine gusto zbijenu rozetu. Listovi su soni, lako lomnjivi, po obodu blago nazubljeni, tamno zelene boje sa lica a sa nalija ruiaste boje, pokriveni celom povrinom finim gustim dlaicama. Iz rozete izlazi veliki broj cvetnih drki duine 7-12 cm. Svaki od njih zavrava se sa 4-6 cvetova skupljenih u ikoku metlicu. Cvetna drka je tanka sa purpurnom nijansom. Krunica je sastavljena od 5 nejednakih latica, gornja dva su kraa, uspravna i srasla, a ostala tri su vea i nisu celom duinom srasli. Zlatno uti pranici se jasno ocrtavaju na violet obojenom cvetu. Boja i forma cvetova je razliita, najee je ljubiasta, plava, roza, bela, prostih ili punih. Cveta preko cele godine, tako da je to ini izuzetno cenjenom saksijskom vrstom. Razmnoavanje I gajenje Najei nain razmoavanja je lisnim reznicama. Na mestu se ostavlja peteljka duine 1,5-2,5 cm. Tako pripremljena reznica sadi se pod kosim uglom u pesak ili u smeu pesak i treseta, na dubinu od oko 1,5 cm. List od lista sadi se na rastojanju od 2-3 cm. Reznice treba drati na svetlom mestu, ali zatieno od direktne svetlosti; najbolja temperatura za oiljavanje je je 21-24 oC . Za celo vreme mora se odravati umerena vlanost supstrata i poveana relativna vlaga vazduha. Oiljavanje reznica izvri se u periodu od 5-6 nedelja. Kada su se mladi listii dovoljno razvili paljivo se biljice vade iz zemlje i sade u male saksije. Biljke se sade u smeu lisnjae, treseta i peska (4:1:1). Da se biljke dobro i brzo razvijaju treba ih drati u svetlim prostorijama, zatienim od direktnog sunca; zalivati ih redovno, ali odstajalom vodom ija je temperatura jednaka temperaturi prostoruje. Kod zalivanja hladnom vodom ili pri padanju kapi na list, list dobija mrlje i biljke gube na svojoj dekorativnosti. Isto se deava ako se dri na direktnoj i jakoj svetlosti. Radi poveanja relativne vlage vazduha dobro je u letnjem periodu vriti polivanje poda staklara. Saintpaulia zahteva svetle postorije (optimalna temperatura 18-25oC), ali pri visokoj vlazi vazduha kratkotrajno podnosi i temperaturu od 37oC. Ova vrsta ne podnosi niske temperature (nie od +15oC), neredovno ni suvino zalivanje, suv vazduh, direktnu svetlost, te joj to odredjuje i mesto primene u enterijeru. Presadjivanje se vri svake ili svake 2 godine u prolee.
33

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Saintpaulia se moe razmoavati i deobom rozete, to je jako jednostavan i brz nain, samo je ogranien broj novih biljaka. Isto tako proizvodnja se moe vriti setvom semena, esto zahteva dosta truda i vremena. Ovaj nain koristi se samo u svrhu dobijanje novih sorti.

Slika 22 Saintpaulia ionantha.

Lisno dekorativne
Asparagus (fam. Liliaceae)
Ovaj rod broji oko 150 vrsta poreklom iz toplih i umereno toplih oblasti zemlje. Kao saksijsko cvee gaji se: Asparagus sprengeri, perena poreklom iz Zapadne Afrike. Odlikuje se brojnim izbojcima koji dostiu duinu 2-3m i padaju nanie. Izbojci stariji od jedne godine pri osnovi postaju poludrvenasti i na njima se razvijaju tanki otri trnovi. Liskoliki delovi su igliasti, spljoteni, duine 2-3cm, pojedinani ili 2-3 zajedno, svetlo zelene boje. Cvetovi su sitni, beli, skupljeni u grozdaste male cvasti. Posebni ukras ove bilje su okrugli, mesnati oran-crveni bobiasti plodovi koji veoma lepo kontrastiraju sa zelenom bojom listova. U svakoj bobici nalaze se 1-3 crne semenke.

34

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 23 A. sprengeri.

Asparagus plumosus u Evropu je donet 1874 godine iz June Afrike. Stablo je tanko, uspravno, razgranato koje pod povolnijim uslovima dostie duinu od nekoliko metara. Listoliko konasti izrataji su neni, dugi 3-5 mm po 6-12 skupljenih zajedno, dajui biljci izuzetno dekorativam izgled fine ipke.

Slika 24 A. plumosus

Razmnoavanje i gajenje Sve vrste asparagusa razmoavaju se semenom i deljenjem bokora. Seme treba sejati odmah po sazrevanju, jer brzo gubi klijavost. Norma poseva je 2500 zrna na 1 m2. Setva se vri u smeu jednakih delova lisnjae i peska. Setva semena se vri u redove na dubini oko 1 cm. Kada mlade biljke ponu meusobno da se dodiruju treba ih rasaditi na razmaku ok 4-5 cm i u isti supstarat kao kod setve. Pri umerenoj vlagi i temperaturi oko 20oC seme nie u periodu od 35-40 dana. Asparagus za porast zahteva veliku toplotu, vlagu vazduha i senovitapolusenovita mesta. U toku listanja treba ga zalivati nekoliko puta osokom ili rastvorom komletnog mineralnog ubriva. Kada se biljke dovoljno razviju onda sade u saksije. Pri sadnji treba voditi rauna da delovi rizomatinog podzemnog stabla ne ostanu van zemlje, jer to
35

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

dovodi do krljavog i slabog bokorenja biljaka. Za sadnju u saksije gornjoj smei treba dodati i deo pregorelog stajnjaka sa pH 6,0-7,0. Od setve semena do dobijanja biljica za prodaju proe oko 6-7 meseci (za A. Plumosus),a za A. sprengeri 12 meseci. Preko leta biljke se mogu gajiti u u hladnim lejama u kojima se saksije do rubova ukopajaju u zemlju. Biljke treba seniti i redovno oroavati. U toku zime biljke se gaje u staklarama sa temperaturom od oko 25oC uz umereno zalivanje. A. sperengeri izdrlji je na niske temperature (moe da zimuje pri temperaturi od 6-8oC) ali pri tome ne raste. Ova vrsta moe se gajiti za proizvodnju rezanog materijala koji slui za dopunu buketima. Tada se biljke sade u staklare ili tople leje u bogatu zemlju i mogu ostati na jednom mestu i 10 godina. A. sprengeri ako se gaji u saksijama na korenu obrazuje krtolika zadebljanja, a naroito tome pogoduje suv supstrat. Potrebno je izvrti svake godine presadjivanje odraslih biljka. U suprotnom sluaju krtolice istisu zemlju iz saksije i biljke propadaju. Kod presadjivanja 2/3 krtolice treba odstraniti. Stare odrvenele u donjem delu sa trnovima izbojke treba sasei. Moe A. sprengenri podmladjivati tako to se podia cela biljka na 5-10 cm i ostavi u toplu, umereno vlanu zemlju da se razvije nova biljka. Masovno se koriste za ozelenjivanje unutranjeg, umereno toplog i svetlog prostora i kao dodatak uz araniranje u buketima.

Dieffenbachia (fam. Araceae)

Ime rodu dato je po nadvrtlaru beke botanike bate J.Dieffenbacu (17961863). Rod broji oko 30 vrsta koje rastuu tropski oblastima Amerike. Dieffenbachia picta je najee gajena vrsta iz Brazila. Odlikuje se uspravnim, lankovitim vrstim (skoro odrvenelim) stablom, najee visine 50-80cm, a prenika oko 4cm. Internodije su dugake 2,5-4 cm. Listovi su krupni (lisna drka duine oko 30 a irine 12-16cm), sa peteljkama duine 10-20cm svetlo zelene boje sa belim pegama i prugama. Prema boji i obliku are na listu kod ove vrste,razlikuju se vie varieteta i sorti. D. pangustior sjajno zeleni listovi i rektih mrlja izmedju lisnih nerava,
36

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

D.p. var. latior duguljasta,gruba liska a du nerava pepaljasto siva i dr. Razmoavanje i gajenje Razmoava se reznicama (deo stabla) ili vrnim izbojcima. Reznice treba umoiti u ugljenu prainu, zatim se sade u treset ili smeu jednakih delova treseta i peska. Potrebna je temperatura vazduha 25-30oC, poveana vlanost vazduha i reznice se oivljavaju nakon 5-7 nedelja. im se na reznicama pojave mladi, svetlo zeleni listovi treba ih zasaditi u saksije. Biljke treba saditi u hranljiv, propusan i rahao supstrat, uz zatitu od jake direktne svetlosti. Treba voditi rauna da sadraj azota i duina zasena ne dovede do gubitka belih panairanih mrlja na listu. Treba ih redovno zalivati i oroavati mekom i mlakom vodom. Krajem leta leje treba drati otvorene, tako da biljke to bolje ovrsnu pred prodaju. Preko zime ne podnose temperature nie od 14oC uz smanjeno zalivanje. Takve biljke se nesmeju naglo izloiti uslovima poveane temperature. Biljke stare 5-6 meseci mogu se koristiti za razne aranmane sa drugim cveem, dok one od godinu dana mogu da se koriske kao ukras svetlih, toplih prostorija, holova i izlobenih delova.

Slika 25-Dieffenbachia picta.

Ficus (fam. Moraceae)

Naziv roda dolazi od gre rei sfukon-sukom, to se odnosi na plod vrsta ovog roda. Rod broji preko 200 vrsta rasprostranjenih u tropskim u subtropskim

37

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

predelima sveta. U svojoj postojbini raste kao drvo, bun ili puzavica. Listovi su ovalni, koasti, sjajni, zimzeleni. Svi delovi biljke lue mleni sok. Ovom rodu, pored dekoratimnih vrsta pripadaju i vrste koje se gaje kao ekonomske (F. gummifera, F. radula), koje daju osnovnu sirovinu za dobijanje kauuka. Osim toga ovom rodu pripadaju i neke jestive vrste kao F. caricasmokva i F. ponifica ija se kora koristi za jelo. Ficus elastica je najrasprostranjenija lisno dekorativna vrsta ovog roda. Poreklom je iz Indije i ostrva Malajskog arhipelaga gde dostie visinu i do 30m. U kulturi njaese raste kao uspravno, nerazgranato slabo razgranato stablo visine 1-2 m. List je duguljast, na kraju suen lancetast, koat, tamno zelene boje sa lica, bledozelenog nalija. Liska je povijena nanie u odnosu na centralno stablo. Najee gajeni varijeteti ove vrste su :
-

F.e. albovariegata list atiran bledo utom bojom, F.e. aurco marginata zeleni listovi sa zlatno utom ivicom.

Ficus decora ovu vrstu mnogi smatraju varietetom F. elastica. List je koast, tamno zelene boje, jajastog oblika, poloaj lista u odnosu na stablo je uspravan. List je sa nalija crvenkasto obojen. U svakom pogledu ovaj fikus je dekarativniji od predhodnog. Mana mu je to se tee oiljava i to je osetljiviji. Razmnoavanje i gajenje Fikusi se razmnoavaju semenom i reznicama. Dobijene biljke iz semena su sitnijih i uih listova i vrlo sporo rastu tako da se ovaj nain vrlo retko koristi u praksi. Razmnoavanje reznicama je uobiajeni nain razmnoavanja. Za matinjake se odabiraju krupne, jedre i zdrave biljke. U tom smislu najbolje je imati starija stabla sa koje se svake godine seku reznice. U narednoj godini izraste jo vei broj mladara koji e se upotrebljavati za reznice. Matina stabla dre se u velikim drvenim sudovima, naroito se neguju uz obilno prihranjivanje. Preko leta mogu se drati napolju na svetlim mestima, zaklonjeni od vetra i obilno zalivati i oroavati. Dobro gajena, srednje stara matina biljka, treba da da oko 100 vrnih i vei broj reznica sa jednim pupoljkom. Za pravljenje reznica vano je izabrati momenat kada su biljke pune sokova. Najbolje je vreme od januara do polovine marta. Pravljenje reznica vriti otrim noem, da bi rez bio gladak. Rez treba praviti koso ispod lanaka.
38

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Vrne reznice imaju 3-4 listia, dok se reznice sa stabla uzimaju duine 2-3 cm i sa jednim ili dva pupoljka, odnosno lista. Uspeh u oiljavanju je daleko vei ako reznice imaju dva pupoljka i takve biljke mnogo bre rastu. Moe se praviti reznica i sa jednim pupoljkom (vorom), ali je procenat oiljavanja manji i razvijaju se slabije biljke. Reznice moraju biti uzete sa poludrvenastih delova stabla. Odrezane reznice se ostavljaju nekoliko sati na vazduhu da se sasui rez. Da bi se osigurao uspravan rast i stabilnost uz reznicu se stavlja tanja pritka, oko koje se uvija i vee list. Savijanjem lista u rolnu utedi se u prostoru pri sadnji reznica (ako su reznice sa dva lanka onda se na internodiji sa donje strane pravi rez). Zatim se reznice sade u male saksije ispunjene smeom lisnjae, klijaline zemlje, treseta i peska (3:2:1:1). Sada se saksije sade u mnoaru tako da su do vrha ivice uronjene u istu smeu zemljita ili samo u treset ili samo u vlaan pesak. Temperatura mnoare kree se od 25-30oC, odrava se stalna umerena vlaga zemljita i vazduha. Ako su svi uslovi zadovoljeni oiljavanje e se izvriti u roku od 4-5 nedelja. Za ubrzano oiljavanje ravnomerne vlage i temperature najbolje je ako se u mnoari improvizuju komore (od stakla ili folija). Posle oiljavanja vri se esto provetravanje i postepeno se biljke prilagoavaju na uslove koji su u staklari. U toku leta, biljke se presade dva puta, uvaju u dubokim toplim lejama, redovno zalivaju, provetravaju i oroavaju. U toku jedne godine dobro negovane biljke treba da izrastu 70-100 cm. Dobro je biljke u toku vegetacije prihraniti 1% rastvorom komletnog mineralnog ubriva (50 gr superfosfata, 40 gr amonijumove alitre, 20 gr kalijeve soli u 10 l vode). Prihranjivanje treba kombinovati sa zalivanjem vodom (na svakih 8 zalivanja vodom izvriti 1 zalivanje ubrivom). Do kraja septembra biljke ostaju u lejama, a zatim se unose u tople staklare na temperaturi od 15-18oC. Da bi se dobio razranati oblik fikusa, treba na visini od 1,2-1,5m odrezati terminalni vrh. Mesto reza treba posuti ugljenom prainom pa e se kasnije na biljci razvijati bone grane. Fikus je veoma cenjena biljka za dekoraciju svetlih, umereno toplih prostorija. Zimi temperatura ne sme da bude nia od 10oC, na svetlim mestima, daleko od izvora toplote i zaklonjenim od promaje. Zalivanje se vri umereno (bolje ree), odstajalom vodom ija je temperatura za 1-2 oC vea od temperature vazduha prostorije.

39

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 26- Ficus elastica

Slika 27 Ficus decora

Slika 28 Ficus benjamina

Philodendron (Fam. Aceracea)

Ime roda dolazi od latinske rei philos-prijatelj i dendron-drvo, to se odnosi na stablo uz koje je potreban oslonac. Ovaj rod broji preko 220 vrsta koje kao drvee, bunje ili puzavice rastu u tropskim oblastima Amerike. Philodendron petrusum (syn. Monstera deliciosa) Ovde odmah treba istai razliku izmedju ova dva roda, koji se javljaju kao sinonim jedan drugome. Kod
40

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

mladih biljaka roda Monstera listovi su celi, a kasnije su vie-manje renjeviti i iarani upljinama unutar renja izmedju nerava, dok su listovi kod vrsta iz roda Philodendron srcoliki, celog oboda i retko kada vrlo slabo ranjeviti. Ph. scandes (ph. cordatum) je veoma esto gajena vrsta. To je lijana sa dugim, tankim, poludrvenastim stablom koje se pridrava uz oslonac. Listovi su srcastog oblika, celi, svetlo zeleni, na kratkim peteljkama; bez vazdunog korena. Razmoavanje i gajenje Filadendroni se najee razmoavaju vegetativnim reznicama. Od svakog stabla moe se dobiti onoliko reznica koliko ima lanaka na njemu. Reznice se prave tako da svaka ima po jedan lanak (pupoljak) iz kojeg e se razviti nova biljka. Najbolje vreme za razmnoavanje filodendrona je u toku februara do kraja marta meseca. Odmah po odkidanju reznice zasipati ugljenom prainom i ostaviti da provene a zatim se sade u vlaan pesak (ili smeu jednakih delova peska i treseta). Pri temperaturi 20-25oC i poveanoj vlanosti vazduha oiljavanje reznica deava se u toku 4-5 nedelja. Posle oiljavanja biljke se sade u laku, hranljivu zemljinu smeu sastavljenu od jednakih delova batenske zemlje, pregorelog stajnjaka i lisnjae uz dodadak 0,5 delova peska. U toku vegetacije biljke je potrebno obilno zalivati, esto oroavati drati na svetlim mestima ali zatieno od jakog direktnog sunca. Filodondron je jedna od najdekorarivnijih i najcenjenijih vrsta saksijskog cvea. Njegovoj irokoj upotrebi doprinosi to to je je znatno otpornija od fikusa. Dobro podnosi temperaturna kolebalja u intervalu od 10-20oC na suvinu duu vlagu u zemljitu ne reaguje oto kao fikusi. Manje je osetljiv na cirkulaciju vazduha. Kod gajenja svih vrsta treba posebno obratiti panju da se uvek istom stranom okreu ka izvoru svetlosti. Ako se to ne ini onda dolazi do uvijanja tkiva i listovi se esko okreu naopako, to ne samo da umanjuje izgled biljke nego dovodi do zastoja u rastu i do propadanja listova. Filodendroni se veoma esto koriste kao ukras u savremenom enterijeru, pa su naroito iz javnih i administativnih zgrada potpuno potisli palme i smanjili obim fikusa.

41

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 26- Ph. Pertusum

slika 26 Ph. Scandens

Polypodiaceae
Ova familija broji preko 8000 vrsta koje rastu na celoj zemljinoj hemisferi poev od krajnjeg severa do tropskih oblasti. One su svrstane u 80 raziitih rodova. Paprati su viegodinje, bunaste biljke sa sitno urezanim ili celim jako razvijenim listovima, koji u prvim fazama rasta imaju spiralno uvijen oblik. U Australiji i okolnim ostrvima rastu paprati u obliku stabla visine po nekoliko metara. Na naliju listova nalaze se sporanogena tela-sporangije. Spore kada dodju u vlanu i toplu sredinu brzo klijaju obrazujui srcasti iratajprotalijum. Sa donje strene protalijuma obrazuju se muki polni organi anteridije i enski polni organi arhegonije. Od brojnih vrsta iz familije paprati u kulturi se gaji 2000 vrsta, koje su uglavnom poreklom iz senovitih i polusenovitih tropskih i subtropskih oblasti. Ovo ukazuje da pri gajenju paprati u staklarama treba obezbediti povoljne uslove toplote, visoku relativnu vlagu vazduha i zatitu od direktne svetlosti.
42

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Nephrolepis - Rod broji oko 30 vrsta a u kulturi se najee sree oko 16 vrsta. Listovi su krupni, duina drke 10-15cm, lista 30-80cm. Listovi su presti ili sloeno perasti. Nephrolepis exalatata najee gajeni prestavnih ovog roda. Poreklom je iz Brazila i Meksika. Odlikuje se dugim, na dole savijenim, do 1m dugim perastim listovima. Ova vrsta je veoma osetljiva na suv vazduh, te prostorije treba esto oroavati. Razmoava se deljenjem buna i bonim izdancima. Kada se na izdanku razviju 3-4 nova lista onda se on odvaja od matine biljke i sadi u saksije. Zimi najbolje odgovaraju tople staklare a leti duboke leje atine od sunca i esto oroavane i zalivane. Platycerium alcicorne- jelenski rogovi- listova su dugi do 80 cm, renjeviti na vrhu, vise na dole. Zato je najbolje drati u posudama koje vise zakaene o zid. Zahteva rahlu, humusnu zemlju sa dodaktom vresne zemlje (treseta) mahovine (dradia) i peska. Razmoavanje i gajenje Paprati se mogu razmoavati sporama, deljenjem buna i bokora, bonim izdancima itd. Setva spora vri se u posebno pripremljeni substrat. Za setvu najbolje odgovara smea lisnjae, vresove zemlje (treseta), peska. Posuda (terina) se ispuni sa ovom smeom do 1/3 a onda se ista zemlja proseje kroz fino sito do vrha posude. Pre setve zemlju treba dobro pokvasiti. Posle setve preko posude se stavlja staklo i hartija. Najbolja temperatura za nicanje kree se od 22-25oC. Seme nie u roku od 10-15 dana. Odmah po nicanju skida se hartija. Kad biljke odrastu vri se pikiranje u istu smeu kao kod setve, a kasnije se sade u saksije. Paprati zahtevaju rahlu, rastresitu zemlju i najbolje odgovara smea 2 dela lisnjae, 1 deo vresove zemlje (treseta) 0,5 delova ilovae, 0,5 peska uz dodadak mahovine. Paprati zahtevaju zemljite sa kiselom reakcijom (vrednost pH od oko 6,0); pa zalivanje i oroavanje treba vriti mekom vodom. Najbolje im odgovaraju tople prostorije sa temperaturom 18-24oC, visoka relativna vlaga, polusenovita do senovita mesta. U zimskom periodu temperatura prostorije ne bi trebala da je nia od 14oC. Rano u prolee paprati treba presatiti u novu zemlju.

43

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 27 Nephrolepis exaltata

Slika 28 Platycerium alcicorne

Sanseverija (Fam. Liliaceae)

Ima roda dato je po imenu R. Sansgrie, princa od Sanseviero. Ovaj rod broji oko 60 vrsta, koje rastu po tropskim oblastim Afrike i Azije. Biljke obrazuju prizemne rozete, dugih mesnatih listova , pljosnatih, slabo uvijenih ili cilindrinih. Iz listova izrasta cvetno stablo, sa grozdastom cvau, iji su cvetovi obojeni u raznim nijansama ute, zelenkaste i crvene boje, prijatnoga mirisa. S.guinensis (S. trifasciata) poreklom je iz Gvineje. Ima listove u obliku maa sa jakko otrim vrhom, blago savijeni uz centralni nerv, duine 1,2m, a irine 6-10 cm. Listovi su glatki, sjajni, zebrasto iarani sa poprenim, talasastim, bledoutim pramenovima.
44

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

S.trifasciata var. Laurentii - Razlikuje se od predhodne vrste to obodom listova ima oko 1 cm iroku nepekidnu bledo utu prugu a poprene are su jo izrazitije. S. trifasciata var. Hahnii - Ima kratke, iroko prugaste listove koji rastu u gustoj irokoj rozeti. Razmoavanje i gajenje Sanseverije se razmoavaju semenom i vegetativno. Semenom se razmoavaju veoma retko. Najee se razmoavaju vegetativni putem deobom reznica i listova. Reznice se prave od popreno iseenih listova duine od 6-10cm. Ako su listovi iroki onda se reznice mogu poduno razrezati. Nekoliko sati reznice se ostavljaju na vazduhu da provenu a zatim se sade vertikalno u vlaan pesak na dubinu od 2-2,5 cm. Za vreme oiljavanja potrebno je obezbetiti temperaturu od 20-22oC., pa je razmoavanje najbolje vriti u prolee i leti. Oiljavanje traje oko 4 nedelje. Poto su reznice proterale list, vade se iz peska u sade u saksije u smeu lisnjae, klijaline zemlje i peska u odnosu 2:1:0,5. Treba napomenuti za S. t. laurentii ako se razmoi reznicama od lista novo formirana biljka gubi utu ivicu obodom lista. Ovu vrstu treba razmnoavati samo deobom bokora. Sanseverija je veoma otporna vrsta biljke i skromnih zahteva. Dobro uspeva na svetlim i slabo osvetljenim mestima. Podnosi suv vazduh. Prostorije sa ovom biljkom ne smeju imati manju temperaturu od 12oC. Osetljivaje na suvinu vlagu u zemljitu te je bolje da je zemljite suvo nego suvie vlano. U toku leta zalivati je obilno, preko zime sasvim retko. Sanseveverija vrste su veoma cenjene za ozelenjivanje entrerijera u najirem smislu. Naruito se dobro komponuju u novi savrameni arhitetkonski oblik.

45

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

slika 29 Sanseveria trifasciata

Slika 30 S.t.var laurentii

Slika 31 S.t.var. hanii

Scindapsus (pothos) (fam. Araceae)

Ovaj rod broji oko 20 vrsta poreklom iz tropskih oblasti Azije.
Scindapsus aureus je puzava biljka, koja pomou vazdunog korenja moe da

se pue visoko uz drvee. esto dostie duinu preko 12m. Ova vrsta je
46

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

veoma slina sa Ph. scandensom. Lako se moe prepoznati po najmadjem listu koji ima ukasto, koasti priperak; dok to nije sluaj sa P.scanderns. Razmoava se reznicama slino kao filodendron ; reznice se oiljavaju u pesku ili vodi pri temperaturi od 20-25oC u toku od 3-4 nedelje. Sadi se u dobro drenirane posude, u smeu lisnjae, pregorelog stajnjaka treseta i peska u odnosu 2:2:1:1. Zahteva obilno zalivanje i oroavanje. Kao biljka iz vlanih tropskih uma predpostavlja temperaturu prostorija 1820oC, poveanu vlanost vazduha, ali ova biljka izvanredno dobro podnosi i nie temperature, ali je donja granica 15oC. Scidapsus je naruito efektan kada se postavi na zidove prostorija; svetlih delova prostorija njegovo stablo moe da se postavi uz savijeni nosa tako da se dobije forma vodopada.

slika 31-Scindapsus aureus

Kulture za rezani cvet

Dianthus (fam. Caryophylaceae)
Ime roda dolazi od lat. rei dios-boanstven i ant-cvet, to se odnosi na raskoan izgled cveta. Ovaj rod broji oko 400 vrsta, koje vode poreklo iz Evrope, Azije i Sev. Amerike. One najee rastu kao viegodinje polubunaste, a ree kao jednogodinje i dvogodinje zeljaste biljke. Odlikuju se lankovitim, kratim, glatkim, svetlo zelenim stablom. Cvetovi su na vrhu stabla ili grana, pojedinani ili oblika buketa, raznobojni, prijatnog mirisa. Listovi su naspramno rasporeeni na lancima stabla, uski, lako lomljivi, svetlo do pepeljasto zeleni. Karanfili spadaju medju najstarije gajeno i selekcionirano cvee te su ostali do danas jako omiljeno i esto gajeno cvee. Ovde e biti izneto samo
47

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

najvanije o vrstama, ili bolje sortama koje se gaje kao rezano cvee u staklarama. Ameriki plemeniti karanfil (D. Caryophyllus semperflorens). Ova grupa karanfila nastala je veestrukim ukrtanjem i selekciom u Americi od selekcionera W. Sima. Karanfil se masovno gaji u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Nemakoj i drugim zemljama gde se proizvodnja rezanog cvea ili razvija ili ima ve poznato ime kao proizvoa u svetu. Ovi karanfili iskljuivo se gaje u staklarama. Amerike sorte karanfila karakteriu se zdravim, uspravnim, visokim stablom. Cvetovi su veoma krupni, u preniku 15-20 cm. Bele, roza i crvene boje u raznim nijansama, a nalaze se na vrhu cvetne drke duine 7080 cm. Pri dobrom uzgoju i odgovarajuoj agrotehnici cvetaju ravnomerno i u toku cele godine. Nedostatak amerikog karanfila je to je uglavnom bez mirisa, to lako dolazi do pucanja aice cveta i to je podloan brojnim oboljenjima. Cvetovi bele boje: White Sim, Improved, Divinity, White Betty Lou. Cvetovi roza boje: Crowley Sim, Crowley Sim Improved, Baddy Sim, Charm, Elisabeta, Prinses Iron, Sport Rim. Cvetovi cigla crvene boje: Shocking Pink Sim, Portait Cvetovi crvene do tamno crvene boje: Wiliam Sim,Aalsmeer, Topsy, Joker, Sim, Dard (?) Red

Cvetovi ute boje: Mrs.E.F. Guba, Clear Jellow Sim, Harwest Moon. Cvetovi dvobojni-areni: Artur Sim (beli sa crvenim crticama), Kokomo Sim (zlatno uta sa malim crvenim crtama), Tangerine Sim (oran sa pegama crvene boje), Orchid Beauty (roze crveni sa belim prugama), Esperanca (roza sa crvenim crtama).

Razmnoavanje i gajenje Ovi karanfili razmnoavaju se iskljuivo reznicama. Reznice treba uzimati sa zdravih, dobro razvijenih, 9-12 meseci starih matinjaka. Sa jednog bokora u toku jedne godine moe da se obere oko 20 reznica. Reznice sa matinih biljaka nije preporuljivo da se seku nekim seivom. Reznice je najbolje brati salamanjem na lanku vodei rauna da na svakoj reznici budu po dva dobro razvijena lanka odnosno 4 lista. Vrh preseka reznice treba poravnati otrim, dezinfikovanim noem vodei rauna da je rez gladak i prav. Dobro je
48

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

spremljene reznice odmah postaviti u blag rastvor heterauksina (1 tableta na l vode) u trajanju 4-6 asova ili rezove tretirati nekim drugim stimulatorom za oiljavanje (rizopon). Reznice se zatim sade u sanduie ili na stelae staklare. Oiljavanje reznica moe da se vri u jednom od substrata kao to su reni pesak, perlit ili smei treseta i peska u razmeri 1:1. Pri sadnji reznica treba zemlju uz reznice sabiti pritiskom prstiju, a dubina sadnje se kree od 0,5-1,0 cm. U toku procesa oiljavanja potrebno je vriti redovna i esta oroavanja, vodei rauna da ne doe do preterane vlage, reznice je potrebno tititi od direktne suneve svetlosti i odravati ujednaenu temperaturu vazduha od 15-17oC. Pri ovim uslovima oiljavanje se vri u toku od 3-4 nedelje. Oiljene reznice sade se u saksije br.7 u smeu livadske, gline, treseta, pregorelog stajnjaka i zemlje u razmeru 2:1:1:1. Na svaki 1m3 ove smee dodaje se 1,5kg. kalijumove soli, 2 kg superfosfata i 3 kg strugotine od rogovine . Saksije se postavljaju na stelae, uronjavaju u treset, odrava umerena vlaga, vodei rauna da se pri zalivanju ne polivaju listovi. Dve nedelje po sadnji u saksije vri se zakidanje biljica ostavljajui 2-3 lanka. Jednu nedelju kasnije vri se prihranjivanje mladih biljaka rastvorom mineralnih ubriva (10 gr. Amonijum nitrata, 15-20gr. Superfosfata na 10 litara vode). Drugo prihranjivanje moe se izvriti 10-12 dana posle prvog. Biljke treba jedan put okopati (opraiti) i izvriti preventivno prskanje protiv bolesti i tetnika. Na oko dve nedelje po zakidanju vrnog dela razvijaju se boni izdanci i to u proseku 3-4. Kada se na njima razviju lanci biljke treba zasaditi u leju staklare. Da bi se izvrila sadnja prethodno je potrebno da se izvri priprema zemljita u staklari koja je namenjena za gajenje karanfila za rezani cvet. Na dubini od 30-40cm sipa se prethodno pripremljena zemljina smea koja je ista kao za sadnju u saksije samo to se ovde na svaki 100m2 povrine dodaje 3kg superfosfata, 1,5 kg amonjum nitrata i 10-15kg kotanog brana i roane strugotine. Optimalno pH kree se 6,0-7,0. Zemljite pri svakoj novoj sadnji treba dezinfekovati pregrejanom parom, a unutranjost staklare 10% rastvorom formalina. Zemlja se dobro izmea, izravna i formiraju se leje. irina leje kree se 1-1,2m a izmeu leja ostavlja se staza irine 50-70 cm. Gustina sadnje zavisie od vremena sadnje i duine eksploatacije zasaene kulture. Ako se sadnja vri u januaru-martu gustina je 12,5 x 25 (oko 32 biljke po 1m2),april-maj 12,5 x 20 (oko 40 biljaka po 1m2 ), juna-jula 12,5 x 18 (44 biljke po 1m2). U prvoj nedelji po sadnji leje tem. se kree 15-18oC , a zatim 12-14oC. Dobro je 2 nedelje posle sadnje izvriti prihranjivanje, to se ponavlja se razmakom od jednog do drugog prihranjivanja, od 15 dana, a u
49

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

periodu formiranja cvetnih pupoljaka i cvetanja dodavati kalijeva i fosforna ubriva. Paralelno sa razviem zasaenih biljaka treba nad lejama postaviti mreu kvadrata od tanke ice, to e posluiti kao oslonac biljkama. Otvori na mrei (kvadrati) odgovaraju gustini sadnje. Mrea je najbolja i najjeftinija ako je industrijski izraena, mada se moe plesti od kanapa na licu mesta iznad zasaenih biljaka. Mrea se uvruje (vezuje) za specijalno montiran skelet od cevi debljine oko 0,5 cola ili metalnih ipki. Prvi red mree formira se na visini od 15 cm iznad zemlje, sledei na 30 cm, pa dalje na razmaku od 20 cm jedan od drugog formira se 6-7 redova. Temperatura utie ne samo na rast nego i kvalitet cvetova, utoliko je pravilno voenje temperaturnog reima neobino vano. U zimskom danima ona se odrava u intervalu od 1012oC, a samo pri sunanom vremenu ona se podie do 15 o C, dok se none temp. kreu od 6-10oC ,s tim to nesme padati nie 6oC. Leti se temp. moe poveati i do 25oC, a optimalna je u granicama od 18-20oC. Pri visokim temp. cvetovi su manji i bre se otvaraju. Da se snizi temp. pojaava se ventilacija, polivaju staze i oroavanje se vri iznad leja sa visine od 2 m finim rasprivaima koji stvaraju izmaglicu. Zalivanje karafila u staklarama je najbolje vriti postavljanjem cevi za dovod po zemlji, jer se na taj nain izbegava kvaenje listova to je vrlo tetno po kulturu. Norma zalivanja zavisie od fiziko-mehanikih svojstava zemljita i godinjeg doba. Zalivanje treba vriti sistemom cevi postavljenih na zemljite leje i to zimi jedan put u 3-4 nedelje, a leti znatno ee (7-10 dana zavisno od spoljne temperature). Nedostatak vlage ubrzava proces starenja stabla, smanjuje razvoj izbojaka i kvalitet cvetova. Suvina pak vlaga u zemljitu dovodi do breg ispiranja hranjivih sastojaka, a previsoka vlaga vazduha pogoduje razviju oboljenja na biljkama. Staklara treba uvek da je dobro provetrena. Leti, pri jakim vruinama staklo sa staklare treba zaseniti i uspostaviti dobru ventilaciju ne samo na vrhu i krovu staklare nego i bono. Pinciranjem se regulie poetak cvetanja. Tako na primer ako se pinciranje vri u januaru-februaru onda e biljke cvetati kroz 3,5 meseci, a za aprilsko-majsko pinciranje i junsko pinciranje cvetanje nastupa kroz 3 meseca. Posle junskog pinciranja cvetanje nastupa znatno kasnije ak i do 6 meseci, a u avgustu, septembru, oktobru biljke e cvetati tek posle 8 meseci. Gajenje jedne kulture zasada nije rentabilno due od 3 godine. U proseku u toku prve godine dobije se oko 100 cvetova po 1m2, a u drugoj godini 280 cvetova po 1m2, a u treoj 150 cvetova po 1m2.

50

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Pri zasnivanju kulture karanfila od velikog je znaaja izbor sorti, koje treba da se odlikuju visokim dekorativnim svojstvima (jake boje cvetova, vrstinom cvetne drke i trajnou cvetova). Duina cvetne drke treba da je od 60-70 cm, da je prava, debela, gipka-elastina, prenik cveta na drci 6 cm. U prostorijama sa temperaturom od 18-200C cvet treba da se odri u vazi oko 10 dana a u toplijim prostorijama oko 7 dana.

Slika 32 Dianthus caryophylus

Gerbera (fam. Asteracea)

Rod je dobio ime u ast nemakog botaniara T. Gorbera. Ovaj rod broji 45 vrsta koje rastu u Africi, toplim regionima Azije i Amerike. Od brojnih vrsta ovog roda u kulturi se gaji samo: Gerbera jamesonii, Hokc ova vrsta je otrivena 1878g. u Junoj Afici gde raste na oko 700m nadmorske visine. Odavde je 1887 godine preneta u Englesku i uvedena u kulturu. U botanikoj bati univerziteta u Kembridu, Lunch je izvrio ukrtanje G.jamesonii x G.viridifolia tako da je nastala G.hybrida, u literaturi esto i dalje nazivana samo G.jamesonii ili G.jamesonii hybrida. Gerbera raste bokorasto, u svojoj domovini kao perena, bez stabla sa dubokim korenom. Listovi su na dosta dugim, glatkim modro obojenim lisnim drkama, duine 15-20 cm. Liska lista je u osnovi kopljastog oblika, renjevita, duine 15-25 cm, duine 5-8 cm, tamno zelene boje sa jae
51

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

izraenim nervima na naliju lista, to listu daje hrapav izgled. Listovi su skupljeni u gustu, prizemnu rozetu. Iz rozete se razvija drka, prava, obla, vrsta cvetna drka duine 25-60 i vie cm. Cvetna drka se zavrava velikom cvetnom glavicom koja je razliite veliine i boje. Za gerberu je interesantno da se javlja u svim bojama i nijansama iz bojenog spekta (sem plave i crne), najee se javlja u nekoj nijansi ute, roza i crvene boje. U kulturi se sree vee br,varijeteta ove vrste koji se razlikuju po veliini, formi i boji cveta, kao i po broju cvetova koji se mogu dobiti po jednoj biljci. Ti varijeteti mogu se podeliti u nekoliko grupa : -

Malog cveta sa veoma finom i elegantnom formom, prenika 4-8 cm, Krupnog cveta (ameriki tip) po formi cvetova slina predhodnoj grupi samo su mnogo krupniji, prenika 10-15 cm Tetraploidni cvetovi (u elijama uvean broj hromozoma, odlikuju se masivnim rastom), robusne forme, mada manje dekorativne od predhodne. Poliploidni, po izgledu podseaju na predhodnu grupu.

Razmnoavanje i gajenje Za plantani uzgoj cenjeni su varijeteti sa krupnim, uspravnim laticama, pastelnih i ivih boja, da cvetaju 10 15 meseci posle setve semena, da su cvetne drke iznad 25 cm duine, da prenik cveta nije manji od 5 cm (za sitno-cvetne varijetete) i 8 cm (za krupno cvetne varijetete.), da prinos po jednom bokoru nije manji od 15 cvetova u jednoj godini, da su otporne na bolesti i tetoine. Gerbera se razmnoava generativno i vegetativno. Prvi nain se koristi za masovno proizvodnju. Negativna strana ovoga naina je to se potomstvo neujednaenih osobina u odnosu na matine biljke javlja. Vegetativni nain se koristi kada se eli dobiti potomstvo sa osobinama matinih biljaka i kod manjih obima proizvodnje. Da bi se dobilo seme dobrog kvaliteta potrebno je obabrati zdrave, jedre, krupne i vitalne biljke, biljke za proizvodnju semena. Opraivanje se vri vetakim putem, u dva do tri navrata dnevno. Proizvodnju semena najbolje je vriti u periodu maj-jun. Seme brzo gubi klijavost, te ga treba sejati odmah po sazrevanju. Setva semena se vri u junu-julu, u sanduie, u smei lisnjae, treseta i peska (2:1:1). Setva se vri omake, zasejano seme samo se potapka (blago sabije uz substrat), zatim se zalije, sanduk se blago zaseni
52

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

i ostavi da nie. U toku procesa nicanja semena potrebno je odravati stalnu umerenu vlagu substrata tj. temperaturu od 20-220C. Tri nedelje posle setve vri se prvo pikiranje u sanduie na razmaku 4x4 cm. Ovo se vri u istim substratu koji je korien pri setvi semena, s tim to lisnjaa treba da zameni klijalinu zemlju. Pri pikiranju na malim biljicama treba zakinuti (skratiti) glavni koren, jer to postie bri i bujniji razvoj bonih korenova. Po presaivaanju biljke treba obilno zaliti i do potpunog ukorenjivanja drati pod zasenom. Kasnije biljke treba drati u svetlim, redovno provetrenim staklarama uz odravanje umerene vlage u substratu. 6-8 nedelja posle klijanja biljke se sade u male saksije (br. 5 ili 6) u substrat neto teeg mehanikog sastava od onoga koji je korien za pikiranje. U poetku biljke treba drati u prostorijama sa oko 180C, a kasnije se odrava temperatura na oko 160C. Najbolje je saksije sa biljkama postaviti na stelae tako da su do gornje ivice posude ukopane u treset, to doprinosi odravanju ravnomerne vlage. Kasnije biljke se presade u vee (pogodne su neto dublje saksije zbog korena biljke) u kojima ostaju sve do sadnje u leje staklarejanuara, marta, aprila idue godine. Na ovaj nain razmnoene gerbere uz intezivnu negu poinju da cvetaju u drugoj godini, a punu dekorativnost i etvu postiu u treoj godini. Razmnoavanje gerbera vegetativnim putem deobom bokora primenjuje se kada se radi o manjim obimima proizvodje. Obino sa za ovaj nain razmnoavanja uzimaju matine biljke starosti oko 2 godine. Osim toga za matinjake treba odabrati najbolje primerke, sa pravostojeim laticama, cvetovima jakih boja, lepih formi, velikog prenika i duge cvetne drke. Od jedne biljke matinjaka u proseku se dobije oko 6 novih biljaka. Na delovima budue nove biljke skrauju se liske, dok lisne drke ostaju, pa se ovi delovi rasade kao samostalne biljke u leju staklare- u januaru. Osim metoda delenja bokora po kojem se od jedne matine biljke dobije 5-6 novih biljaka, u primeni je jo jedna metoda vegetativnog naina razmnoavanja. Ovaj metod poznat je pod imenom Dr. Bosianov metod. Kod ovog metoda uzimaju se matine biljke stare 4-5 godina, korenov sistem biljke se izree na oko 30 delova. Ti delovi, budue nove biljke, se oiljavaju u staklari pri temperaturi od 18-250C. Ovaj nain trebalo bi da nae iroku primenu kod plantanog uzgoja gerbera. Bez obzira na koji od gore pomenutih naina je razmnoena gerbera, odnosno dobijen sadni materijal dalji uzgoj u lejama staklare-januara je potpuno isti. Za plantani uzgoj gerbera potrebne su svetle, prostrane staklare sa dobro izvedenim ureajima za ventilaciju. Pored toga veliki znaaj
53

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

ima i substrat u kojem e biti zasaene biljke. Iskustva zapadnih zemalja (Holandije i Nemake, a delimino i SSSR) pokazala su da gerbera zahteva propustljiv substrat sa dobrim vodnovazdunim osobinama, sa pH 6,0-6,5. Pokazalo se da je najbolja smea glinasto-livadske zemlje sa tresetnom prostirkom kada se uzme u odnosu 1:2 a 100 m 2 1-2 m3 pregorelog ubriva. Pred sadnju na svaki 1m3 zemljine smee treba dodati po 2 kg kompletnog mineralnog ubriva. Pred sadnju potrebno je izvriti dezinfekciju zemljita i to je najbolje izvrti pregrejanom vodenom parom. Od tako pripremljenog substrata formiraju se leje koje treba da su blago uzdignute, to se postie postavljanjem betonskih ivica. irina leje kree se od 1,2-1,3, dok duina zavisi od duine staklare. Ispod hranljivog sloja debljine od oko 50 cm potrebno je izvrti drenani sloj kako bi se omoguilo oticanje vode iz substrata. U tako pripremljene leje sade se biljke tako to je razmak reda 30-40 cm, a biljke od biljke 25-30 cm za slabije i srednje bujnog rasta, dok je za sorte vrlo bujnog porasta razmak 50x50 cm. Prilikom sadnje mora se voditi rauna o dubini sadnje. Treba znati da se gerbera najbolje razvija ako se zasadi tako da osnova lista bude u nivou praine zemljita leje. Nega zasaenih biljaka sastoji se u redovnom provetravanju, zalivanju, prihranjivanju, blagovremenoj zatiti od bolesti i tetnika, okopavanju i uklanjanju suvih poutelih listova i eventualno cvetovima. U jesen, zimi i rano prolee zalivanje treba da je znatno manje nego u letnjem periodu. U zalivanju vodi se rauna da se ne kvase listovi i neskuplja voda u rozeti biljke jer to izaziva truljenje biljke. Za dobar razvoj gerbera zahteva obilje difuznog svetla u staklari, to preko sistema zasene treba regulisati. Optimalna temperatura u zimskom periodu kree se od 16-18 0C, to moe da varira do +-20C, dok vea temperatura od 240C dovodi do uvenua i propadanja biljaka. U toku godine plantau gerbera potrebno je ostaviti da miruje u toku 1-2 meseca. U toku mirovanja (to moe da bude bilo koji period u toku godine, a preporuljivo je da to bude kasno jesenji ili zimski) vri se postepeno zasuivanje tako da se zalivanje svodi na najmanju meru, ne prihranjuje se i nema berbe cvetova. Nakon toga se postepeno uveava temperatura i poinje sa zalivanjem. U periodu intezivne vegetacije treba vrti prihranjivanje svake 2 nedelje, 0.3% rastvorom smee kompletnog mineralnog ubriva. Najbolji rezultati su postignuti dodavanjem kompletnog mineralnog ubriva. Azotna ubriva treba koristiti veoma oprezno. Pri veim koliinama ovoga ubriva brzo se razvija zelena masa biljci, formira se manji broj cvetova koji su uz to i manje trajnosti. Osim toga biljke u tim uslovima
54

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

bre i lake oboljevaju. Gerberi vrlo negativno reaguju na prisustvo hlora u zemljitu. Gerbera se na jednom mestu moe gajiti 5-6 godina, ali se svake godine povrinski sloj u debljini oko 10 cm treba zameniti sveom smeom zemlje. Cvetove treba brati kada su zreli tj. na 3-5 dana po otvaranju u prolenom i letnjem periodu, a u zimskom 6-8 dana. Kao znak da su sazreli za berbu ukazuje poetak obrazovanja polena. Cvetove treba brati trganjem, a ne nikako seenjem, tako da se cvetna drka iz osnove rozete istrgne. Cvetovi su veoma osetljivi na transport, te ih treba stavljati svaki pojedinano u meku hartiju u obliku trougla sa prorezom tako da se kroz taj otvor prometne cvetna drka,a latice ostanu u hartiji zatiene. Cvetovi u vazi treba da su uronjeni u vodu do 10 cm. Vodu treba menjati svaki dan, a svaki drugi podrezati cvetne drke. Na ovaj nain cvetovi zadravaju trajnost od 10-14 dana.

Slika 33 - Gerbera jamesonii

Rosa sp. Rosaceae)

55

(fam.

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Rue zajedno sa amerikim sortama karanfila ine oko 70% ukupnog obima proizvodnje rezanog cvea pod staklom. Veliki je broj sorti rua koje se mogu gajiti u staklarama za proizvodnju rezanog cvea. Kao najbolje pokazale su se: Baccara, Montezuma, Super star, Perle von Aalsmeer, New Yorker, Crymson Glory, Mme Jules Boushe, Carol Else Poulsen i dr. Pri izboru asortimana treba voditi rauna da te budu sorte koje obrazuju duge, krupne cvetne pupoljke, koji se postepeno otvaraju do kraja, da se boja latica znatnije ne menja do potpunog precvetavanja, vodei rauna o boji sorte (pri ovome treba imati na umu da ja najvea potranja na tritu sorti crvenih nijansi, zatim roze, ute pa bele), da su cvetovi dugotrajni i mirisni, da se
56

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

sorte odlikuju bujnim porastom, dugim i obilno olistalim izbojcima-cvetnim drkama, da su otporne na bolesti i tetnike. Za plantani uzgoj rua potrebne su svetle, visoko prostrane staklare sa dobro izvedenim sistemom za provetravanje i regulisanje temperaturnog reima. Osobine zemljita i njegova blagovremena priprema su od velikog znaaja za uspenu proizvodnju. Za uzgoj rua najbolje odgovaraju duboka, suglinasta zemljita bogata humusom i hranljivim materijama. Sadraj hranljivih materija u mg na 100 gr vazduno suve zemlje prema Dr F. Penningsfeld-u iznosi: azota (N) 10-30, fosfora (P2O5) 60-80 i kalijuma (K2O) 80-150. Reakcija zemljita kree se (pH) od 6,0-7,0 a sadraj humusa od 68%. Zemljita za uzgoj rua treba na oko 2 meseca pre sadnje pripremati za sadnju. Priprema se sastoji u tome to se zemljite obradi do dubine oko 60 cm (rigolovanjem). Paralelno sa obradom unosi se pregorelo stajsko ubrivo i to na 1m2, 10-15 kg (to znai da na svakih 100m2 povrine pod staklom treba uneti od 1,5-2,0 m2 stajnjaka). Pored toga treba na istu povrinu dodati 300 gr superfosfata, 200gr kalijum sulfata. ubrivo se unosi 2-3 puta. Nakon unoenja ubriva zemljite se izravna, formiraju se leje irine oko 1,2 m i obilno zalije. Do sadnje rua treba zalivanjem odravati vlagu u zemljitu uz provetravanje staklare. Prema iskustvu proizvoaa rua u SSSR-u zemljina smea za uzgoj rua u staklari moe biti pripremljena na vie naina. Najee se koristi:
-

Glinasto livadska zemlja, pregoreli stajnjak u odnosu 3:2. Pa se na svaki m3 ove smee doda (?) govine, Smea glinasto livadske zemlje, lisnjae i pregorelog stajnjaka u razmeri 4:1:1, Smea glinasto livadske zemlje, pregorelog stajnjaka i komposta i treseta u odnosu 6:1:1.

Sadnja se moe vriti po prestanku vegetacije najee je oktobar-novembar. Pred sadnju rue se oreu-skrauju, ostavljajui 2-3 dobro razvijena okca na svakom izbojku. Dubina sadnje odgovara visini mesta kalemljenje tj. Ono treba da se nalazi u nivou zemljita. Razmak sadnje biljake od biljke je 22-25 cm, a red od reda 30-35 cm, to e zavisiti od bujnosti gajene sorte. Odmah posle sadnje biljke treba obilno zaliti. Pri toplom i sunanom vremenu treba izvriti zasenu staklare i provetriti. Prvih dana posle sadnje voditi rauna da se odri konstantna temperatura u staklari od 3-50C. Paralelno sa razvojem biljke temperatura se poveava za svakih 7-10 dana za 2-30C, da bi krajem
57

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

februara temperatura bila oko 180C, to se smatra optimalnim. U periodu razvoja biljke do potpunog razvoja listova potrebno je oroavanjem i zalivanjem odravati vlagu u zemljitu i vazduhu. Isto tako voditi rauna da ne doe do preterane vlanosti pa se u ta svrhe vri provetravanje danju a po potrebi i nou. Na ovaj nain spreava se stvaranje kondezata i znojenje biljaka, to moe da nastane usled previsoke vlage vazduha i pada temperature u toku noi. Rue u toku razvoja crpe velike koliine hranljivih materija, pa i pored njihovog bogatog sadraja koji je dat kod pripreme zemljita za sadnju, u toku vegetacije treba vriti redovno prihranjivanje. Prvo prihranjivanje treba izvriti krajem februara, zatim do sredine septembra svakih 10-15 dana prihranjivati ih sa rastvorom od 40 gr amonijane alitre, i 20 gr kalijumove soli rastvoreni u 10 litara vode. Ova koliina dovoljna je za 3-4 buna. U septembru dodaje se 30 gr superfosfata i 40 gr kotanog brana po 1m2 povrine. U toku vegetacije redovno se vri okopavanje, plevljenje i mere zatite od bolesti i tetnika. Rue se najbolje razvijaju pri temp. 18-200C. Odravanje ove temperature u toku leta je veoma teko, ali se nastoji da sistemom provetravanja, zasene i poveane vlage vazduha (oroavanju se biljke i svee) da temp. ne pree 250C. Zalivanje rua u letnjem periodu i pri arkom vremenu vri se svakog dana i obilno. Za vreme prohladnog vremena i manje intezivnog razvoja zalivanje je umanjeno i ree, dok je u zimskim mesecima vrlo retko (svake 34 nedelje). Pojavom pupoljaka zalivanje je obilnije i ee. Da bi cvetovi bili krupniji svi boni pupoljci se daju (pinciraju) ostavljajui na svakom izbojku samo jedan i vrni. Isto tako potrebno je blagovremeno uklanjati i bone izbojke. U toku godine, najee u oktobra meseca treba poeti sa pripremom rua za period mirovanja,odmora. Pri ovome nastojati da do prekida vegetacije doe to postepenije. To se postie postepenim sniavanjem temperature u staklari tako to se u roku od oko 5 nedelja temperatura snizi na 2-5 oC. Sniavanje temperature praeno je postepenim smanjenem zalivanja. Po nastupanju perioda mirovanja vri se orezivanje, rua, ienje staklare i biljka (prskanjem sredstvima za dezinfekciju staklare i biljaka, uklanjane suvog lia i grana i dr.). Stepen orezivanja zavisie umnogome od sorte koja se gaji kao i od godine uzgoja. Svi izbojci slabog rasta, zakrljali, bolesni, nedovoljno zreli se uklanjaju. U drugoj i sledeih godina uzgoja orezivanje se vri tako da da se nikada ne zahvata u masu prologodinjeg bokora. To
58

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

znai da orezivanje treba vriti na 2-3 dobro razvijena okca koja se nalaze na donjim partijama ovogodinjeg izbojka. Ako se pak eli izvriti podmlaivanje bokora onda se orezivanje izvri na 2-3 okca iznad vrata korena. Rezanje cvetova berba - treba izjutra rano izvriti, stim to rezanje -branje treba shvatiti kao meru nege odnosno orezivanja. U prvoj godini cvetovi se reu sa kratkim cvetnim drkama vodei rauna da na biljci ostane dovoljno lisne mree. Ako su biljke slabijeg porasta onda treba ukloniti cvetne pupoljke sa njih, nedozvoljavajui da biljke cvetaju. Ova mera samo odlae poetak cvetanja-etvu, ali se pomae razvoj snanih, monijih izbojaka i bujniji bokor, koji e poveanom produkcijom i kvalitetom vratiti na oko izgubljene cvetove. Snane izbojke iz korena vrata treba pincirati na oko 30 cm visine jer se preko njih formira bokor. Znai da bi se formirao bokor seenje cvetova treba vriti na 2-3 okca bez obzira na duinu drke. Ovo se ini sve dok se ne formira dovoljan broj izbojaka i bonih strana. Branjem i orezivanjem treba nastojati da svi izbojci budu dovedeni u iste uslove tj. da svi izboci budu orezani na isti nain. Pri orezivanju-branju treba nastojati da se ostave okca na spoljnoj strani bokora i nikada ne vie od tri po jednom izbojku. Paralelno sa rezanjem-branjem treba uklanjati i sve slabe i eventualno bolesne izbojke. Klasiranje ubranih rua-cvetova vri se prema duini cvetne drke u nekoliko kvaliteta: -ekstra klasa-duina cvetne drke preko 60 cm - prva klasa-duina cvetne drke preko 50 cm - druga klasa-duina cvetne drke preko 40 cm - etvrta klasa-duina cvetne drke preko 20 cm Ubrane rue se zatim slau u vaze po 10 odnosno 20 komada i to tako da se pupoljci izravnjaju tako da su svi na istoj visini jedan uz drugi. Kultura rua pod staklom veoma je podlona napadu tetnika i bolesti. Najee bolesti rua su: -PEPELNICA (Sphaerotheca parnosa var.rossae) sa karakteristinom sivo pepeljastom prevlakom na povrini lista,i zbojaka i pupoljaka, -ZVEZDASTA AAVA PEGAVOST (Marssonnina rosea) na listovima manjevee tamno ili ljubiasto crne pege kole su po obodu zvezdaste,

59

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

-RA LISTA (Phragmidium mucronatun) u prolee na naliju lista, drci i izbojcima javljaju se rdjaste mrlje koje kasnije primaju uto-oran boju, -SIVA PLESAN (Botrytis cinorea) neprovetrene i vlane staklare su idealni uslovi za razvoj ove bolesti koja se manifestuje tako to se cvetni pupoljci ne otvaraju,ve se savijaju ute i otpadaju -RAK NA KORENU (BACTETIUM tumifaciens) napada koren mladih sadnica rua, tako da se javljaju manji i vei tumori na glavnom i bonim korenima itd. Najei tetnici na ruava gajenim u staklari: -VALjKASTI CRV (Heterodera narioni) prouzrokuje zadebljanja na korenskim dlaicama, -ZELENA LISNA VA (Macrosiphon rosae) napada nene biljne delove, sisajui iz njih sokove, -CRVENI PLUK (Tetrranychus sp) napadnuti listovi postaju uto pegavi. -TRIPS (Heliothips haemorrhoidalis) sisa sokove i oteuje cvetne pupoljke i drke rua pa ta mesta postaju uta i odpadaju

Razmoavanje rua
Za kvalitetnu i masovnu proizvodnju sadnica rua osnovni preduslov je obezbeivanje dovoljnog broja sortno istih i kvalitetnih podloga. Zbog ove injenice problem proizvodnje sadnica rua obuhvata istovremeno i problem proizvodnje podloga. Upotrebljavaju se prema poreklu dve grupe podloga: Prva grupa obuhvata generativne podloge, koje se proizvode iz semena generativno,(polnim putem). Setvom semena divlje rue Rosa canina ili njenih selektovanih oblika i tipova. Ovako proizvedene podloge nazivaju se se seljanci ili divljake-divljaice. Imajui u vidu da se sada seme ubira skoro samo sa plemenitih oblika R.canina, potpuno emo zanemariti izraz divljaka ili divljaica i koristiemo se odgovarajuim izrazima podloga ili sejanac. Drugu grupu ine vegetativne podloge. One se proizvode vegetativnim putem uglavnom iz reznica i nazivaju se mladice ili klonovi. Kako se danas u gajenju rua smatra da je okuliranje na spavajui ili terajui pupoljak osnovni nain razmoavanja, a kako ta metoda razmoavanja kao polazni materijal
60

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

koristi generativnu podlogu jednogodinji sejanac, te je nuno poblie se upoznati sa problemom proizbodnje podloga-sejanca. MATINA STABLA Poetak proizvodnje podloga zapoinje skupljanejm i setvom semena. Kako je nauka davno dokazalala da kvalitet proizvedenih podloga veoma zavisi od kvaliteta semena iz kojih su one proizvedene, te odabiranju matinih stabala sa kojih e se seme ubirati treba posvetiti veliku panju. Matina stabla sa kojih e se brati seme treba da su sortno ista, bujna, otporna na suu i mraz, da se nalaze u fazi pune zrelosti itd. Iz ovoga proizilazi da se dosadanja praksa sakupljanja semena po umama, parkovima, grobljima, ili sa nekog podivljalog bokora u bati mora hitno napustiti. Najbolji nain za obezbeivanje kvalitetnog semena je osnivanje sopstvenog matinjaka. U matinjak se sade iste sorte i tipovi u ije smo poreklo sigurni. Neophodno je da izmeu pojedinih sorti bude dobra prostorna izolacija, jer kod rua lako dolazi do medjusobnog ukrtanja. Kod matinih stabala rua radjanje poinje od tree godine i ujednaeno je iz godine u godinu. Sa jednog semenjaka moemo oetivati oko 3 kg ipaka ili oko 2000 kom. proizvedenih kvalitetnih podloga. Matinjaci se najee zasnivaju kao ive odgade i sade sa na sunane poloaje na razmaku od 3x3 m. SAKUPLjANJE SEMENA Veoma su este albe ljubitenja rua pa i profesionalnih proizvoaa da im posejano seme nije niklo narednog prolea. Da bismo objasnili taj neuspeh, moramo znati sledee: Seme od Rosa canina nalazi se u krupnom, crveno obojenom plodu koji se naziva ipak. Seme je zrelo septemba-oktobra meseca, to se da lako ustanoviti po tamnocrvenoj boji mesnatog dela ploda. Meutim, takav potpuno zreo ipak ima u sebi neke tavne materije i eterina ulja, tkz. inhibitore, koji za izvesno vreme onemoguavaju klijanje. To je velika smetnja, jer nam u narednoj
61

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

godini nee nita nii u semenitu, ili e pak procenat isklijalih biljaka biti mali, te u krajnjem efektu cela proizvodanja podloga rua moe da zataji za jednu godinu. Zbog toga se u praksi iskljuivo primenjuje branje i setva ipka znatno ranije, jo avgusta ili poetkom sepembra meseca. Pravo vreme za branje ipka je period kada imaju zelenu do zlatnoutu boju. Pokazalo se da tada seme ve ima potrebnu fizioloku zrelost, to znai da je u stanju da proklija posle setve, koja se mora obaviti neposredno nakon sakupljanja ipaka i ienja semena od mesnatih delova. Treba jo znati da e do sazrevanja ipaka ranije doi na sunanim i peskovitim poloajima, zatim razliite vrste sazrevaju u razliito vreme . Rosa coriifolia froebeli laxa i Rosa canina Pfander sazrevaju veoma rano, dok Rosa canina Inermis sazreva kasno. Razlika moe biti i 3-4 nedelje. Jedino se seme od Rosa multiflora bere u potpuno zrelo stanju, poto plodovi omekaju. Seme e u prolee nii u veoma visokom procentu . Treba paziti da ptice u meuvremenu ne pojedu plodove. Seme ubrano na vreme mora se hitno pripremiti za to skoriju setvu. Plodove treba razbiti drvenim maljem ili ekiem a u sluaju velikih koliina seme se moe propustiti kroz mlin ekiar. Poto semenke imaju tvrdu ljusku , nee doi do oteenja klice. Zatim se seme zajedno sa mesom potopi u mlaku vodu. Na taj nain se odvoji seme od mesnatog dela ploda, a istovremono se odvoje i ture semenke koje se lako poznaju jer plivaju na povrini. Oieno seme se zatim dezinfikuje potapanjem u neki dezinfekcioni rastvor, za tim se zaprai minijumom u prahu. Na taj nain e seme biti zatieno od gljivinih oboljenja, insekata i glodara. Sejati treba odmah, ukoliko imamo slobodne i dobro pripremljene povrine na raspolaganju. Medjutim, ukoliko se setva moe izvriti teku u oktobru, seme treba pomeati sa vlanim peskom i drati na temperaturi od 4 do 6 oC do momenta sadnje. U fazi ienja i setve seme se ne sme isuiti ili izloiti sunevim zracima, jer bi dolo do propadanja klice ili sasuivanja semenog omotaa,u kom sluaju seme prelei godinu dana. Ukoliko smo zakasnili sa pravovremenim branjem poluzrelih ipaka, postupak sa kasnije ubranim semenom je sledei: Poto smo ve konstatovali da takvo seme nee klijati u prolee, jasno je da ga neemo ni sejati. Time smo smanjili za tu godinu mnoge brige oko
62

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

plevljenja, zalivanja i okopavanja gredica. Ubrano seme se mora uvati i pripremiti za setvu u iduoj godini - taj postupak se zove stratifikacija. Stratifikacija se izvodi na sledei nain: Svo seme se predhodno oisti od mesnatih delova, a zatim se u jedan sanduk dimenzija 60x60cm naizmenino slae sloj peska, pa sloj semena sve dok se sanduk ne napuni. Zatim se ceo sanduk sa sadrajem nakvasi i dri celo leto u umereno vlanom stanju na niim temperaturama. Bie korisno ako se jednom meseno sanduk izrui da se seme i pesak prelopata i provetri, a zatim ponovo vrati na isto mesto i zalije. Takvo seme preleae godinu dana u sanduku i odlino e klijati posle setve, koja se moe vriti u jesen ili u prolee. PRIPREMA ZEMLJITA ZA SETVU Istovremeno sa pripremom semena mora se raditi i na pripremi zemljita za setvu. Za setvu su se najbolje pokazale standardne leje irine 120cm i duine 10-15m. Ukoliko se prvi vie leja, treba ih razdvojiti stazama 40cm irine. Za proizvodnju podloga za rue najbolje je lako peskovito zemljite, koje mora biti dovoljno plodno da bi se na njemu za jednu godinu mogle razviti kvalitetne sadnice. Priprema zemljita poinje nanoenjem dobro sagorelog stajnjaka u dva prsta debelom sloju, a zatim rasturanjem kombinovanig mineralnog ubrva u koliinu od 80 grama na 1m2 800 kg ha. Veoma je vano da se istovremeno izvri i dezinfekcija zemljita, to se postie tretiranjem cele povrine sa geolinom. Posle toga pristupa se oranju, a jo je bolje riljanu aovom na 3035 cm dubine. Pri riljanju zemlju treba to bolje usitniti, a sav korov sakupiti i ukloniti. Ukoliko se riljanje povrno uradi, kasnije e biti mnogo tete, jer mlade sadnice rua imaju snanu ilu sranicu, koja se na nedovoljno duboko obraenom zemljitu ne moe dobro razvijati, te e se pojaviti veliki broj biljaka sa iskrivljenim korenovim vratom, to znai neupotrebljivih za kalemljenje. Posle riljanja zemljite treba prei grabuljama i obraditi celu povrinu ukljuujui i obeleavanje gradica i staza. Tako pripremljene gredice ostavljaju se 4-5 dana da se zemlja slegne i malo prosui. KOLIINA SEMENA ZA SETVU

63

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Pravilno odmeravanje potrebne koliine semena za setvu ima prvorazredni znaaj u proizvodnji podloga rua i od toga moe da zavisi uspeh ili neuspeh cele proizvodnje. Poznato je da se pri gustoj setvi, zbog otimanja o svetlost, dobijaju nepravilno razvijene sadnice, izduene, tanke sa nerazgranatim korenovim sistemom, neotporne na bolesti i sl. Pored toga, poskupljuje i proizvodnja zbog neracionalnog troenja semena i rada. Meutim i retka setva ima niz negativnih strana. Poto je razmak izmeu sejanaca velik, one e se bujnije razvijati. Prerae optimalne dimenzije i bie neupotrebljive za kalemljenje. Osim toga, na teem zemljitu, pri retkoj setvi, pojedinane klice nisu u stanju da probiju sloj zemlje iznad sebe. Pored toga, mali broj biljaka po jedinici povrine ne moe da obezbedi potrebnu rentabilnost proizvodnje. Da bi se utvrdila optimalna proizvodnja, kako po utroku semena tako i po broju sadnica na jedinici povrine vrena su mnoga ispitivanja i uzimani su u obzir razni inioci koji utiu na rezultate u proizvodnji, kao: krupnoa semena, odnosno broj semenki u kilogramu, istoa semena, procenat klijavosti semena: razmak redova za setvu; vreme setve i sl. Na osnovu tih istraivanja dolo se do sledeih saznanja: -

Da jedno matino stablo u punom rodu donosi 3 kg ipaka; Da jedan kg sadri 500-600 kom ipaka; Da se u jednom ipku nalazi oko 30-40 semenki; Da 1 kg semena Rosa canine i njenih tipova sadri oko 50.000 kom. semenki; Da 1 kg semena od Rosa multiflore sadri oko 300.000 semenki; Da klijavost svee posejanog semena iznosi samo 40-50%; Da je klijavost stratifikovanog semena 60-70%; Da je klijavost semena Rose multiflore 90%; Da je oko 30% biljaka sa krivim vratom ili nekim drugim nedostatkom; Da je optimalna gustina za dobar razvoj sejanaca 2.500-3.000 biljaka po m2; Da se iz 1 kg semena ili 50.000 semenki na kraju proizvodnje dobije samo 2.000-3.000 kom. sejanaca koji u potpunosti zadovoljavaju sve zahteve podloge.
64

Cvearstvo -

Posebni deo

Berberovi Marija

Ukoliko gornje podatke elimo da svedemo na jezik praktiara proizilazi da je neophodno sejati po 1 ha od 600 do 1.000 kg semena, ili drugaije reeno na 1 m2 seje se od 60 do 100 grama semena. Moemo da kaemo i ovako: sa 1 kg semena moe se zasejati povrina od 10 do 20 m2.

VREME SETVE Seme rua moe da se seje u toku leta, zatim u jesen i u prolee. U toku avgusta-septembra seje se svee obrano seme bez prethodnog stratifikovanja samo u sluaju ako se ima dobro pripremljeno zemljite, i ako je ono dovoljno vlano, te ne preti povremeno isuivanje. Jesenju setvu, oktobar-novembar, treba primeniti u sluaju ako se ima svee uzbrano seme koje je uvano u vlanom pesku a nije se moglo posejati u toku leta. U jesen se moe sejatii stratifikovano seme. Mnogi autori smatraju da jesenje golomrazice pospeuju kvalitetnije nicanje u prolee, pored toga nicanje je neto ranije, te se do kraja godine mogu dobiti snanije podloge. Meutim, u jesen posejano seme moe da strada od glodara i izmrzavanja, a lake strada i od poznih prolenih mrazeva. Setva u prolee praktikuje se kod Rose multiflore i kod stratifikovanog semena svih tipova Rose canine. Sejati treba to je mogue ranije februar- poetak marta, kako bi seme niklo pre poetka prolenih i letnjih pripeka. U sluaju kinog prolea, esto se nee moi seme blagovremeno posejati, te ono poinje da nie u stratifikat. Da bi se nicanje spreilo, seme se u takvim sluajevima mora uvati u hladnjai na 4-60C. NAIN SETVE Najpogodniji nain setve semena je u brazde. U lejama irine 1,2 metra, pet do est redova postavljenih po duini leja obezbeuju najbolje uslove za razvoj mladih biljaka. Obeleavanje redova i otvaranje brazde moe se obaviti markerom ili kanapom i prutom. Setvu omake po celoj irini leje treba izbegavati, jer seme pada na razliito rastojanje i u nejednaku dubini, pa zato neravnomerno nie i sejanci su neujednaenog kvaliteta. Pored toga, radovi, posebno plevljenje i okopavanje su oteani pa je takva proizvodnja skupa. Setva u tople ili hladne leje primenjuje se u sluaju kada nema dovoljno podloga na tritu, te se pikiranjem iz semenita eli nadoknaditi manjak
65

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

podloga, ili se veoma intenzivnim nainom proizvodnje eli postii vea rentabilnost. U dobro pripremljenu toplu ili hladnu leju gusto se poseje seme u toku jeseni ili u najranije prolee. Izniklo seme, zbog veoma povoljnih uslova, to obezbeuju leje, veoma se brzo razvija i napreduje. Poto se na mladim sejancima razviju prva tri lista, pristupa se pikiranju u rastilo. Sa pikiranjem ne treba uriti, jer slabe i nedovoljno razvijene biljke nee moi da izdre presaivanje. Meutim, biljice sa 3-4 dobro razvijena lista dovoljno su vrste i jake da mogu iveti iz rezerve hranljivih materija do ponovnog aktiviranja korenovog sistema. Da biljke ne bi uvenule, za presaivanje je najbolje hladnije i oblano vreme. Zalivanje tih biljaka je sasvim razumljivo potrebno, a za vreme pripeka i povremeno oroavanje. Meutim, razmak biljaka je od 60 do 90 cm i 15 do 20 cm u redu. Pri povoljnim vremenskim prilikama i urednoj nezi one e ve u jesen iste godine biti sposobne za okuliiranje. DUBINA SETVE Seme se seje gusto na dubini od 1-2 cm. Po izvrenoj setvi brazdice se zatvaraju izbaenom zemljom, kompostom ili tresetom. Zatim se cela povrina povalja lakim valjkom, kako bi se seme to bolje priljubilo uz zemlju. Na kraju se brazde prekriju 2 cm debelim slojem peska da bi se spreilo prekomerno isparavanje vlage i onemoguilo obrazovanje pokorice. Pri setvi omake ili u leje seme se motikicama ili grabuljama ukopa na istu dubinu, a zatim se cela povrina obradi na ve opisani nain. Da ptice ne bi vadile posejano seme ili upkale iznikle mladice korisno je u blizini leja postaviti straila ili egrtaljke. NEGA SEJANACA U SEMENITU Prvih dana prolea leje treba plitko obraditi da bi se razbila stvorena pokorica i unitio proklijali korov. Ukoliko prilikom setve nismo prekrili leju peskom, to sada treba naknadno uiniti. Time se spreava preterano isuivanje zemljita i ponovno stvaranje pokorice. Posebno je od znaaja spreavanje stvaranja pokorice, jer kroz otvrdnuti povrinski sloj biljka mora sama da se probija, zbog ega nastaje krivljenje i deformisanje korenovog vrata.

66

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Dalje mere nege sastojale bi se u prihranjivanju biljaka vetakim ubrivom i u redovnom okopavanju i plevljenju. Poev od juna na sejance treba primeniti preventivnu zatitu od bolesti, to znai poeti sa prskanjem sumpornim sredstvima kako bi se spreila pojava pepelnice. Prskanje se ponavlja svake druge nedelje bez obzira na to to se bolest nije pojavila. Vano u celom procesu proizvodnje i nege podloge jeste pitanje broja sejanca na jednim kvadratnom metru, jer kao to je ranije reeno,njihov kvalitet je u veoma velikoj zavisnosti od gustine sejanaca u semenitu. U gustom semenitu proreivanje vrimo poto su biljice razvile 2-3 lista i tu radnju ponavljamo po potrebi vie puta. U sluaju veih sua potrebno je i zalivanje sejanaca. VAENJE KLASIRANJE I TRAPLJENJE SEJANACA U semenitu odnegovane podloge, poto potpuno odrvene, treba posle zavretka vegetacije povaditi, isklasirati, prebrojati i utrapiti. Vade se krajem oktobra i poetkom novembra poto je prvi mraz prekinuo vegetaciju i lie poelo da opada. Ni u kom sluaju se ne sme poeti sa vaenjem ukoliko listovi jo vegetiraju, jer e se preko listova izgubiti mnogo vlage, to a negativno uticati na prezimljavanje i primanje podloga narednog prolea. Nakon vaenja sledi klasiranje i brojanje podloga. Klasiranje podloga treba vriti prema standardu koji je prihvatila Privredna komora Jugoslavije i koja glasi: Kao podloga za rue kod gajenja na otvorenom prostoru mogu se upotrebiti samo jednogodinji sejanci Rose Canine, Rose Corrilfolie Laxa, Rose Multiflore, i Rose Rubiginose, ta njihovi krianci, tipovi i sorte. Podloga mora imati ravan i gladak vrat, dug barem dva cm, nadzemni deo odrezan najmanje 15 cm iznad korenovog vrata a koren barem 8 cm dug. Podloge se sortiraju s obzirom na prenik korenovog vrata i vezuju u snopove i etiketiraju na sledei nain: 3-4 mm - 100 kom. u snopu 4-6 mm - 100 kom u snopu
67

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

6-8 mm - 50 kom u snopu 8-12 mm - 25 kom u snopu Kao to se vidi, sve podloge su podeljene u debljinske razrede, a odstupilo se od klasine podele na Extra, I. II. klasu i sl. to ima svog opravdanja, jer je takva podela bila samo imitacija nekih zapadnih normativa koji nisu bili prihvatljivi u naim zemljinim i klimatskim uslovima. Naime, s obzirom na nae klimatske prilike i veoma intenzivan porast biljaka posle rasaivanja, za nas su povoljnije slabije i tanje podloge nego to su opte prihvaeni strani normativi. Smatra se da su za najpogodnije podloge sa prenikom od 3-4 mm u korenovom vratu pri jesenjoj sadnji, a podloge od 4-6 mm pri prolenoj sadnji. Korienje podloga od 6-8 mm ima opravdanja u sluaju majskog oenja, s tim da se kultura privede do kraja u istoj godini. Podloge debljine 6-8 i 8-12 mm mogu se koristitii kad se vri zimsko klinasto kalemljenje iz ruke u proizvodnji sadnica za stakleniku proizvodnju. Prilikom klasiranja strogo se mora voditi rauna da se eliminiu sve bolesne i oteene biljke, zatim sve one sa deformisanim korenom i korenovim prahom. Klasiranje je nuno jer u sluaju saenja neklasiranih sejanaca dobie se neujednaeno rastilo, to u prilinoj meri oteava ne samo kalemljenje ve i njihovu negu i odravanje, a kasnije i odgajivanje sadnica. Isklasirane, izbrojane povezane i orezane podloge moraju se do saenja ili prodaje struno utrapiti. Najee se trape sejanci na otvorenom polju. U tu svrhu odabere se neko suvo i ocedno mesto, zazim se kopaju jarkovi irine 40 x 40 cm, u koje se gusto poreaju snopii sejanca. Na korenov sistem se nabaca vlaan pesak, zatim se jarkovi zatrpaju zemljom i pazi sa da samo gornja treina snopa viri iz zemlje. TA SE TRAI OD DOBRE PODLOGE Kvalitetna i masovna proizvodnja rua ne moe se ni zamisliti bez korienja odgovarajuih dobro odabranih podloga. Dok se znaaj podloga u voarstvu davno sagledao, neprekidno se vre obimni istraivaki radovi da bi se to bolje upoznali meusobni uticaji podloge i plemke, dotle se kod nas u proizvodnji rua u tom pravcu skoro nita nije uradilo, tako da
68

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

se za proizvodnju podloga jo i danas koristi kao polazni materijal seme divlje rue (Rosa canina), koje se bere sa grmova po naim umama i ikarama. Svakako da su tako dobijeni sejanci veoma raznorodni, kako po kvalitetu i uzrastu, tako i po otpornosti prema bolestima i tetoinama, i da pruaju nesiguran polazni materijal za proizvodnju. U savremenoj praksi koriste se za razmnoavanje rua razliite vrste, sorte i tipovi podloga. Meutim, da bismo se mogli odluiti koju podlogu da upotrebimo za razmnoavanje, moramo prethodno prouiti sve pozitivne i negativne osobine tih podloga. Pokuaemo da navedemo samo najvanije pozitivne osobine koje mora jedna kvalitetna podloga da zadovolji:
1. Mora biti otporna na zimu i da dobro podnosi niske zimske temperature

i do -300C.
2. Treba da je to otpornija na bolesti i tetoine. Kako rue lako stradaju

od pepelnice , re, aave krastavosti i sl., usled kojih dolazi do opadanja listova, to dobra podloga mora pokazivati rezistentnost prema tim bolestima, jer je dokazano da je uspeh kalemljenja znatno slabiji kod podloga koje su bez lista i kod kojih se kora teko odljubljuje zbog poremeene cirkulacije sokova. Iz istih razloga se i procenat prijema okaca smanjuje. 3. Nadalje, dobra podloga mora da pokazuje poveanu otpornost na suu ili veliku vlanost
4. Mora da ima dobar i ujednaen porast u toku cele vegetacije. Time se

stiu uslovi za kalemljenje u jednom irem vremenskom periodu, to je vrlo znaajno za organizaciju rada u masovnoj proizvodnji. 5. Mora da je dugovena, jer se zasadi rua na javnim zelenim povrinama ili kunom vrtu podiu kao objekti trajnijeg karaktera.
6. Treba da postoji afinitet izmeu podloge i nakalemljene plemke. Kako

je kalemljenje vetako spajanje podloge i plemke u novu biljku, ako kroz takvo spojno mesto nesmetano protiu sokovi u oba pravca, tj. ako podloga nesmetano snabdeva plemku mineralnim materijama i vodom, a plemka podlogu organskim materijama, i ako je spojno mesto bez guka, onda kaemo da je sinerginitet dobar. Meutim, ukoliko je kvalitet kalemljenja lo, porast sadnica slab ili neujednaenim izbojcima, zatim ako dolazi do pojave guka, suenja plemke, lakog izvaljivanja biljaka vetrolomnosti ili poveane osetljivosti prema
69

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

ekolokim iniocima i sl., govorimo o slabom afinitetu, odnosno nepodudarnosti podloge i plemke. 7. Izbojci i listovi treba da su bez trnja ili da su slabo trnoviti. Rad sa trnovitim podlogama smanjuje uinak, odbojno deluje na radnu snagu i znatno poskupljuje proizvodnju.
8. Treba da imaju dugaak i prav korenov vrat, da nije obrastao

korenovim dlaicama i da je kora na korenovom vratu dovoljno debela i elastina kako bi se rad na kalemljenju mogao brzo obavljati. Podloge sa suvie debelom korom ugue tek umetnuta okca,a kod podloga sa tankom korom lake dolazi do vetrolomnosti u kasnijem razvoju.
9.

Treba da imaju snaan i dobro razgranat korenov sistem da bi se obezbedio to bolji prijem nakon rasaivanja. Mnotvo tankih korenovih dlaica ili po koja dugaka i nerazgranata ila smatraju se nepovoljnom osobinom. nadzemnog dela podloge. Neprekodno izbijanje divljaka iz korena i njihovo pravovremeno uklanjanje predstavlja veliki teret za rasadnik ili ljubitelja prilikom odravanja.

10. Ne treba da teraju korenove izbojke, tzv. divljake, nakon odrezivanja

11. Treba da imaju sposobnost razmnoavanja, tj. da matina stabla obilno

raaju i donose seme sa velikim procentom klijavosti.

12. Treba da imaju pozitivan uticaj na plemku prilikom obrazovanja cvetnih

pupoljaka, zatim na boju, trajnost cveta, kao i na broj cvetova i sl. Od mnogih zahteva ni jedna podloga ne zadovoljava u potpunosti, tako da se slobodno moe rei da idealna podloga ne postoji. Na koju e se podlogu odluiti proizvoa zavisi od pravilnog sagledavanja i odmeravanja svih faktora koji mogu da utiu na izbor. KALEMLJENJE RUA Moemo rei da je kalemljenje rua najznaajniji nain razmnoavanja, pa emo o njemu neto vie rei. Teorijski, kalemljenje rua kao i ostalih drvenastih biljaka moe biti kalemljenje na zrelo i kalemljenje na zeleno. Kod rua se skoro iskljuivo primenjuje kalemljenje na zeleno. Kalemljenje na zeleno moe biti kalemljenje na spavajui pupoljak i kalemljenje na terajui pupoljak. KALEMLJENJE (OENJE) NA SPAVAJUI PUPOLJAK
70

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Ovaj nain razmnoavanja smatra se osnovnim nainom masovnog razmnoavanja rua. Ono obuhvata u prvoj fazi rasaivanje sejanaca, a u drugoj fazi okuliranje. Rasaivanje sejanca. Rasaivanje sejanca vri se radi obezbeenja dovoljnog prostora za razvoj, zatim radi pravilne ishrane i dobijanje to ujednaenijeg sadnog materijala. Kao to smo rekli, podloge se mogu rasaivati i u jesen i u prolee. Znajui za izvesne prednosti jesenje sadnje, najtanju grupu, kao i onu od 3 do 4 mm treba posaditi odmah, tj., jo u jesen. Podloge od 4 do 6 mm, kao i one jo deblje, svakako valja saditi u prolee, kako bi se usled usporenog prolenog kretanja postigla manja jaina od momenta okuliranja. Saenje se vri na razmaku od 60 cm izmeu redova ukoliko se obavlja iskljuivo runa obrada, tj. okopavanje motikom, i ako nam stoji malo zemljita na raspolaganju. Razmak redova od 90 cm koristiemo za obradu zemljita, partanje uz pomo zaprege, dok e razmak redova biti 1 m ako e se partanje i friziranje vriti raznim motokultivatorom. U svim sluajevima razmak biljaka u redu iznosi 18-20 cm. Jedino se rue stablaice sade na razmak od 50 cm u redu. Pri saenju nadzemni deo e se prekrati na 3 pupoljka, a korenov sistem na irinu ake. Zatim se koren zamoi u kau od kravlje balega i ilovae, pa se tek onda sadi. Najbre i najlake se sadi nonim sadiljkama ako su u pitanju vee biljke, a u sluaju sadnje manjih biljaka odlino a nam posluiti runa sadiljka. Saditi treba vrlo paljivo, vodei strogo rauna da korenov vrat podloge bude za 3-4 cm iznad nivoa zemljita. Ovo je vrlo vano, jer na taj nain smanjujemo sebi mnogo truda za odgrtanje podloga nepodredno pred kalemljenje. Isto tako okulirana plemka bolje prezimi, te nam je procenat neprimljenih biljaka u prolee znatno manji. Nakon sadnje podloge se blago nagrnu kako bi korenov vrat bio stalno pokriven zemljom i na taj nain mu se spreava odrvenjavanje kore, to je takoe preduslov za kvalitetno jesenje okuliranje. Procent primanja okaca plemke u velikoj meri zavisi od bujnosti i zdravstvenog stanja podloge. Zato se u toku celog leta moramo brinuti da nam povrina zasaena podlogama bude ista od korova, a zemljite partano najmanje 4-5 puta.

71

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Za unitavanje korova treba koristit GESATOP-50 u koncentratu prema fabrikom upustvu. Prskanje se vri u rano prolee odmah nakon sadnje i zagrtanja. (Vidi opirnije Zatita rua od bolesti i tetoina.) Zatitu sejanca od biljnih bolesti i teoina moramo takoe redovno primenjivati. Neuredno odravanje i od re ili pepelnice oslabljene biljke imae znatno manji procenat primanja pri okuliranju. Meutim, iako je zatita nuna desetak dana pred okuliranje ne treba biljke tretirati hemisjkim sredstvima, jer sumporni prah ili rastvor bakarnog krea moe za vreme kie da okvasi ranu i priini znatne tete. Oenje ili okuliranje. Vreme oenja traje od jula do septembra, to zavisi od jaine podloge, koliine okaca i njihove zrelosti, zatim vremenskih prilika, uvebanosti kalemara itd. Kao najpogodnije vreme za poetak kalemljenja na spavajui pupoljak smatra se sredina avgusta. Za okuliranje su najbolje podloge debljine olovke, jer je kod tanjih podloga teko umetanje okca, dok deblje podloge teko odlupljuju koru, ugue okce ili sporo zarauju. Prilikom uzimanja kalem-grana za okuliranje emo birati samo one izbojke koji se zavravaju cvetom: kod ajevki e okce biti zrelo za okuliranje ako je cvet u precvetavanju, i kada se trn lako skida. Polianthe imaju zrele okce neposredno pre rascvetavanje, a kod puzavica i penjaica okca treba uzimati samo sa vrnih puzajuih izdanaka. Ako paljivo zagledamo jedan izbojak zapaziemo da su okca u gornja dva lisna para potpuno zakrljala; to isto vai i za donju partiju izbojaka. Iz ovoga izlazi zakljuak da se zrela okca nalaze od treeg lista nanie u sredinom delu izbojaka. Oblik zrelih okaca je okrugao i zdravog i jedrog izgleda. Slabo poterala okca ili okca sa vrhova moemo izuzetno upotrebiti ukoliko se radi o kvalitetnim sortama pa ih elimo po svaku cenu razmnoiti. Ako je potrebno, moemo sazrevanje okaca ubrzati. Odstranjivanje vrhova sa izbojaka ubrzava sazrevanje okca za oko 10 dana. Prihranjivanje matinjaka 6-8 nedelja pre okuliranja sa 40-60 grama kalijumovog ubriva po 1m2 takoe ubrzava sazrevanje okaca i poboljava im kvalitet. Prilikom obrezivanja kalem-grana treba sa njih odstraniti listove i trnje, da bi se smanjilo nepotrebno isparavanje. Listove emo potpuno odrezati i ostaviti samo jedan santimetar dugaku lisnu peteljku, koja ima zadatak da titi okce, a nakon okuliranja da nam pomogne da lake utvrdimo rezutat naeg rada: kod uspenog okuliranja lisna peteljka e na lak dodir
72

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

otpasti, a kod neuspeha ostae vrsto spojena sa okcem. Uklanjanje trnja kod dobro sazrelih granica je lak posao jer se trnje samo odvaja; meutim, kod nedovoljno zrelih grana bolje je da ih otrim noem odreemo, jer postoji mogunost zacepljivanja nene kore. Uklanjanje trnja vri se neposredno pred kalemljenje. Odrezivanje kalem granica treba sami da vrimo ili da to ine samo sigurna i pouzdana struna lica. Sluajna greka dae nam meane sorte i jedno nepoeljno arenilo. Kalem granice najbolje je rezati u rano jutro, kad su jedre i pune sokova. Osim toga u toku rada odseene granice ne smeju stajati na suncu ili vetrovitom poloaju. Ukoliko pripremamo veu koliinu kalem granica ili smo zbog zastoja u okuliranju (kia, blato, odsustvo) prinueni da ih uvamo po nekoliko dana, moraemo se sve preduzeti da se ne isue. Radi toga moraju se upakovati u vlanu krpu ili mahovinu, a zatim staviti u najlon vreicu koju zatim treba drati na hladnom mestu. Pokrivanje vlanim peskom je takoe dobro, ali tu ipak preti mogunost isuivanja. Odseene granice se povezuju u snopove od po 25 komada i paljivo etiketiraju. Granice treba rezati samo po potrebi ili najvie jedan dan unapred. Kalemari moraju takoe paziti na granice i ne bi trebalo da nose vie od 3 do 4 granice zamotane u vlanu krpu. Ne preporuuje se dranje kalemgrana u vodi, jer se prilikom okuliranja rez na podlozi moe pokvasiti i inficirati, to e dovesti do slabijem rezultata rada. Druga operacija je odgrtanje podloge. Korenov vrat se mora osloboditi zemlje i obrisati mekom mokrom krpom. Povreena i ogoljenja kora stradae od raznih gljivinih oboljenja, a i letnje sunce moe naneti osetne tete. Zato ispred kalemara treba da bude najvie 10 odgrnutih podloga. Samo okuliranje sastoji se od 3 operacije : uzimanje okaca, umetanje okaca i vezivanje. Pri uzimanju okaca granicu treba vrsto drati u ruci da bismo otrim kalemarskim noem mogli brzo izvaditi okce. U tom cilju na 1 cm ispod okca plitko zareemo koru i rezom navie sa delom kore izvadimo okce. Rez mora biti plitak, da bi to manje zavatio drvo. Ostatke drveta ukloniemo paljivim otkidanjem, a istovremeno proveriemo da se okce sluajno nije isupalo. Uklanjanje drveta neophodno je zbog toga to taj deo ne srauje sa podlogom, te moe biti izvor zaraze i uzrok otcepljivanja plemke.

73

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Umetanje okca poinje sa pravljenjem T-reza na podlozi koje kalemar mora vriti s najveom paznjom: prvo zasee na podlozi horizontalan rez do 1 cm duine, a zatim i vertikalan rez nanae. Posle toga noem odvaja koru od drveta kako bi okce plemke moglo bez oteenja da se umetne. Pravljenje t-reza moramo paljivo izvoditi, jer no ne sme da prodre u drveni deo podloge, poto taj deo nema sposobnost zaraivanja i regeneracije. Okce se umee odozgo na dole i mora celom svojoj duinom i irinom da nalegne na drveni deo podloge. Zatim sa 2 prsta namestimo preko okca koru podloge i pristupimo vezivanju, koje poinjemo odozdo nadole, pazei da kod horizontalnog reza rafija ne sklizne u sam rez. Vezuje se cela povrina reza osim okaca i lisne drke. Vezivanje okca vre priueni radnici koji u stopu prate kalemara - kako ne bi nepovezano bilo vie od jednog struka. Za vezivanje se koristi vlana rafija, ili gumica, a u poslenje vreme u poljoprivrednim apotekama mogu da se kupe i specijalne kope za brzo prekrivanje kalemljenih mesta. Radnik koji odgre podloge treba i da ih zagrne. Najbolje je motikom nabaciti na okulirani deo sloj zemlje od 3-5 cm, koji mora biti dobro usitnjen, porozan i bez grudvi. Zagrtanje se vri da bi eliminisalo spoljne uticaje sunce, kiu, grad i drugo. Na kraju, zagrtanjem dajemo potrebnu hladovinu kako okca ne bi pre vremena proterala. Pri samom okuliranju treba ustrojiti matinu knjigu i strikno sprovesti odgovarajue etiketiranje. Kasnija nega kalema sastoji se iz kontlore prijema okaca i popunjavanja, kao i normalnog zimskog zagrtanja. Okulante pri lepom i toplom vremenu treba nakon 16-18 dana odgrnuti i kontrolisati prijem. Pri hladnijem i kiovitom vremenu kontrola prijema bie tek u treoj nedelji. Ukoliko se lisna peteljka lako odvoji okuliranje je uspelo. Kada smo se u to uverili, onda se rafija ili gumica prereu, ali na suprotnoj strani od okca. Odgrtanjem zemlje jaamo okce, jer omoguavamo pristup svetla i sunca i na taj nain ga pripremamo za uspeno prezimljavane. Ukoliko je primanje bilo slabo, vrimo popunjavanje, ali pazei da budu iste sorte. Radi kontrola kvaliteta naeg rada moramo znati da se smatra da je okuliranje uspeno ako imamo prijem od 96% . Ukoliko bi procenat neprimljenih biljaka bio vei od 4% znai da neto nismo dobro uradili, pa se sve operacije moraju proanalizirati kako bi se pomenuta greka izbega kod narednih okuliranja.

74

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Pre zimskih mrazeva treba izvriti zagrtanje okulanata slojem rahle zemlje u debljini od 5-10 cm, da bi uspeno prezimili.

Slika 34- Kalemljenje ruza Kalemarski no

Slika 35 -

Lukoviasto gomoljaste vrste

Tulipa sp. - Lala
Familija Liliaceae

Naziv i poreklo: Naziv roda potie iz turske rei tulipant. Za cvearstvo je znaajna vrsta Tulipa gesneriana kao predak sada kultivisanih sorti. U Evropu je doneta 1559. godine. Stanje proizvodnje: Proizvodnja lukovica lala je zbog visoke rentabilnosti veoma razvijena. Prosena godinja proizvodnja lukovica ustalila se na 8.000 do 10.000 ha. Najvei proizvoa lukovica je Holandija sa oko 4.000 do 6.000 ha proizvodne povrine ili sa 1,5 milijardi lukovica godinje.
75

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Sortiment: Botaniki, svi tulipani podeljeni su u 4 grupe koje se zatim dele na 23 klase. Ukupno je opisano oko 8.000 sorti, ali se broj novih sorti rapidno uveava. Primena: Tulipani su najmasovnije gajena vrsta lukoviastog cvea. Najvie se koriste za sadnju u vrtovima i na zelenim povrinama, ali za dobijanje rezanog cveta u zimskim i ranim prolenim mesecima. Kao i kod drugih lukoviastih vrsta, vreme cvetanja zavisi od sorte, naina skladitenja lukovica, temperature u trapu i trajanja trapljenja, objekta gde se lukovice gaje, zatim od vlanosti zemljita, temperature vazduha i drugih inilaca. Prema mestu i nainu kako se tulipani pospeuju ili gaje cvetanja, razlikujemo sledee vidove gajenje: -

Pospeivanje u sanducima i saksijama, Pospeivanje u zagrevanim staklarama, Pospeivanje u zagrejanim plastenicima, Pospeivanje u nezagrejanim i pokretnim plastenicima.

Mogunosti razliitih naina pospeivanja kao i poetak cvetanja najvie zavisi od pravilne pripreme i skladitenja lukovica predvienih za pospeivanje. Holandski stunjaci su jo davno uoili da lukovice tulipana posle vaenja i za vreme skladitenja ne miruju ve nastavljaju razvoj generativnih organa. Prouavajui tu pojavu zapazili su da cvetni izbojci lukovica prolaze sedam faza razvoja, pa se regulisanjem temperature u skladitu moe uticati na bri razvoj generativnih organa i kvalitetnije cvetanje. U praksi se razvilo vie naina dorade lukovica, zavisno od uslova skladitenja na raznim temperaturama, sa prvenstvenim ciljem da se ubrza cvetanje i skrati vreme proizvodnje. Prema tome na tritu razlikujemo: -normalne ili obine lukovice, koje su posle vaenja razvile sve zaetke generativnih organa zakljuno sa fazom G (VII) u normalnim skladinim uslovima. Ove lukovice predviene su za sadnju u gredicama, hladnim lejama ili za kasno pospeivanje. uvaju se do sadnje u skladitu na temperaturi od 170C.

76

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

- hlaene ili 9oC lukovice posle vaenja i za vreme dorade i skladitenja

odravaju se na temperaturi koja omoguava ubrzanu diferencijaciju zaetaka generativnih organa u samoj lukovici. Sredinom septembra tako tretirane lukovice spremne su za sadnju i pospeivanje, a poetak cvetanja moe se oekivati oko sredine januara. U cenovnicima se ove lukovice posebno iskazuju i nazivaju se hlaene ili 90C lukovice. Sade se, po pravilu, odmah nakon preuzimanja, a ako to nije mogue obavezno se moraju drati do momenta sadnje na temperaturi od 90C. -Coronado ili 50C tulipani koriste se za najranije pospeivanje i za pospeivanje za odreene rokove. Sutina je u tome to se neposredno pred isporuku lukovice dre u skladitu na temperaturi od 50C u trajanju od 9 do 14 nedelja. Ovako tretirane mogu odmah posle sadnje da se pospeuju, bez prethodnog oiljvavnja i trapljenja. Po preuzimanju treba odmah da se sade ili se uvaju do sadnje na konstantnoj temperaturi od 50C. Pospeivanje u sanducima i saksijama Lukovice zasaene u sanducima slue za dobijanje rezanog cveta u zimskim i prolenim mesecima. U zavisnosti od kvaliteta lukovica i vremena sadnje, cvetanje moe da se programira za period od januara do aprila. Odabrane sorte treba da su snanog rasta sa cvetovima na dugakim drkama, kao to su sorte iz klasa Mendel, Triumph, Darwin i Darwin Hybrid. Najvredniji predstavnici ovih klasa su sorte Bellona, Pink Trophy, Attila, Bing Crosby, Don Quichotte, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul Richter, Pax, Peerless Pink, Prominence, Gander, Apeldoorn, Diplomate, Golden Apeldoorn, Gudoshnik, Oxford, Parade i druge. Lukovice pospeivane u saksijama realizuju se kao saksijsko cvee, a u tu svrhu koriste se uglavnom niskorastue sorte iz klase jednostavnih i ranocvetajuih, zatim duplih ranocvetajuih i iz klase Triumph i Darwin Hybrid. Rano gajene sorte su: Brilliant Star, Elektra, Monte Carlo, Oranje Nassau, Bellona, Keizerskroon, Bing Crossby, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul Richter, Peerless Pink, Prominence, Robinea i druge. Sanduci za sadnju standardnih su dimenzija (35x45x8 cm). Dno sanduka treba da je od ice ili da je izbueno radi odvoda vika vode od zalivanja. Ranije upotrebljavane sanduke pre ponovne upotrebe treba dobro oprati i dezinfikovati. Zemljini supstrat u koji se sade lukovice mora biti sterilan, bez uzronika gljivinih oboljenja ili tetnih insekata. Ukoliko se koristi vrtlarska zemlja, ona
77

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

mora da bude prethodno dezinfikovana pomou pare ili hemijski (methylbromid). Vano je da supstrat ima dobar vodni i vazduni reim i optimalnu pH vrednost (6 do 6,5). Vreme sadnje lukovica u sanduke protee se od kraja septembra do kraja novembra, sa planiranim cvetanjem od sredine januara do aprila. Za rano cvetanje sade se hlaene lukovice, a za kasnije sade se normalne lukovice. Gustina sadnje zavisi od veliine lukovice. U jedan sanduk dimenzija 35x45x8 cm sadi se: 50-55 komada lukovica obima 12/+ cm 55-62 komada lukovica obima 11/12 cm 62-70 komada lukovica obima 10/11 cm. Trapljenje lukovica. Nakon sadnje, sanduci i saksije se trape napolju ili se smetaju u specijalne hladnjae ili komore za oiljavanje. Za trapljenje sa najee koriste duboke leje. U leje trapa, sanduci i saksije se slau jedni pored drugih, ali odvojeno po sortama i po redosledu vaenja za pospeivanje. Zatim sledi obilno zalivanje i prekrivanje sanduka i vrhova lukovica 2-3 cm debelim slojem peska, da bi se preko toga cela povrina pokrila 20 do 30 cm debelim slojem zemlje. Sloj peska treba da titi vrhove lukovica u trapu i u fazi porasta od mehanikih oteivanja. Da bi se spreilo promrzavanje zemljita i obezbedilo ravnomerno odravanje neophodne temperature u trapu, cela povrina pokriva se slamom u sloju od 20 do 30 cm debljine. Sortiment pogodan za pospeivanje u sanducima i saksijama veoma je velik. Kod izbora sorti korisno je posavetovati se sa isporuiocem lukovica. Temperatura u trapu i oilitu. Za postizanje dobrih rezultata u pospeivanju, osnovni je preduslov da su se lukovice pre poetka pospeivanja dobro uilile i da je cvetna drka poela da se izduuje, kao i da su uspeno prole period jarovizacije. Ove faze optimalno se postiu pri temperaturi u trapu ili oilitu od 7 do 9oC u trajanju od 16 do 18 nedelja. Kako su u vreme trapljenja od kraja septembra do kraja novembra mogue velike temperaturne oscilacije u spoljnoj sredini, pri vioj temperaturi trap treba rahladiti zalivanjem ili atiranjem, a pri niim teperaturama trap pokriti slamom ili asurama. Vie temperature odlau ne samo cvetanje, ve negativno utiu i na kvalitet cveta, nariito ako traju due od dve nedelje. Eventualne temperature nie

78

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

od 9oC poboljavaju kvalitet cveta, ali istovremeno pomeraju poetak cvetanja, dok pri temperaturi od 0oC do 2oC prestaje svaka aktivnost korena. Vreme unoenja lukovica iz trapa na pospeivanje u plastenik odreuje se na osnovu vizuelnog pregleda lukovica i line procene o fazi postignutog razvoja cveta, cvetnog stabla i stepena ukorenjivanja. Smatra se da su vaenje iz trapa, unoenje lukovica u objekat i poetak pospeivanja dozvoljeni tek poto se korenov sistem dobro razvio, i kada je cvetni pupoljak izbio iz lukovice i dostigao 5-6 cm duine. U povoljnim uslovima to se postie za 14 do 16 nedelja. Pospevanje poinje unoenjem saksija ili sanduka u staklaru ili plastenik. Za pospeivanje moe da se koristi svaki objekat u kome potrebna temperatura moe da se odrava. Nakon unoenja lukovice se zamrauju pokrivanjem proizvodnih povrina crnom folijom. Zamraivanje traje 5 do 10 dana. Na taj nain se u uslovima visoke temperature i vlanosti vazduha, a odsustva svetlosti, ubrzavaju rast i izduivanje cvetnog izbojka. Druga mogunost zamraivanja je da se uneti sanduci ili saksije slau pod parapet i dre 10 dana. Teperatura za pospeivanje je izmeu 18 i 200C i ona se postepeno ostvaruje, poveavanjem za 2-30C dnevno. Otprilike za 8 do 10 dana cvetne drke porastu 13 do 15 cm i to je momenat kad lukovice treba otkriti, odnosno izvaditi iz komore i izloiti ih svetlosti. Da bi biljke to bolje ovrsle, a boja cveta postala intenzivnija, lukovice u poslednjoj fazi razvoja, sve do realizacije , treba drati na teperaturi od 14 do 150C. U fazi cvetanja, estim provetravanjem treba obezbediti odvoenje ustajalog i vlanog vazduha, kako bi se izbegla mogunost pojave sive trulei i flekavosti cveta (Botrytis).

Pospeivanje u zagrejanim staklarama Pospeivanje 50C tulupana U cilju ravnomernog dobijanja rezanog cveta u partijama od Nove godine do sredine marta, za sadnju se koriste tvz. 50C tulipani. To su lukovice koje su od 9 do 12 nedelja pre saenja a nekad i due bile u hladnjai na temperaturi od 5oC. Posebna vrednost tih lukovica je to odmah posle sadnje poteraju i donose cvet za oko 50 dana. Za sadnju se koriste lukovice obima 12/+ cm (i vie) i na 1 m 2 neto povrine sadi se 200 do 250 lukovica, to zavisi od osobina i bujnosti pojedine sorte.
79

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Sade se u leje irine 1 m, a dubina zavisi od vrste zemljita. Na tekim zemljitima sadi se plitko, jedva na 1 cm zemljinog sloja prekriva vrh lukovice, dok se u lakim i peskovitim zemljitima sadi neto dublje. Kako se korenov sistem 5oC tulipana razvija veoma brzo, vano je da zemljite bude dobro obraeno i usitnjeno. Ne preporuuje se utiskivanje lukovica u zemlju, jer to dovodi do sabijanja zemljita, kao i do oteivanja veoma osetljivog korenovog venca. Najbolje je saditi uz pomo vrtlarske kaike, ak i ako to malo usporava radove. Prilikom sadnje sa donjeg dela lukovice treba odstraniti (u delu korenovog venca) tvrdu zatitnu opnu lukovice, jer se time omoguava brz i ravnomeran razvoj korenovih ila. Nakon sadnje, leja se prekriva tankim slojem treseta ili peska, ime se spreava sabijanje zemljita, stvaranje pokorice ili spiranja prilikom zalivanja. Za uspeh proizvodnje presudno je da u prvoj i drugoj nedelji popeivivanja temperatura zemljita bude konstantno 10 i 120C, a temperatura vazduha samo koji stepen via. Ukoliko su temperature u tom periodu vie, moe da doe do pojave trulei korena lukovice (Pythium) dok se pri niim temperaturama usporava rast i produuje vreme pospeivanja. Od druge nedelje, pa sve do kraja pospeivanja temperatura zemljita odrava se na 16oC, a vazduha koji stepen vie. Za lukovice koje se pospeuju kasnije, temperatura zemljita treba da je u prve dve nedelje oko 10-11 0C, a kasnije, do kraja oko 130C, a temperatura vazduha oko 150C. Pospeivanje u zagrevanim plastenicima Ovo pospeivanje nije tako intezivno kao prethodno. Primenjuje se za podmirenje potreba za rezanim cvetovima tulipana od kraja januara do aprila. Objekti za proizvodnju su plastenici srednjeg raspona sa mogunou zagrevanja sistemom radijatora ili vruim vazduhom, pomou termogena. Kao sadni materijal koristi se 90C hlaeni tulipan ili obine nehlaene lukovice. Uglavnom se sade sorte iz klase Mendel, Triumph, Darwin, Darwin Hybrid i Papagaj tulipani. Sadi se od oktobra do sredine novembra. Treba teiti da se lukovice sade u leje odmah nakon prispea, po mogunosti pri temperaturi zemljita ozmeu 7 i 9oC.

80

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Lukovice sa sade u leje irine 1m, u redove koji stoje popreko u odnosu na duinu leje. Razmak reda od reda je 8-12 cm, a razmak izmeu lukovica u redu 5 do 8 cm. Na 1m2 neto povrine sadi se sledei broj lukovica: 125-150 kom. 12/+ cm obima, 150-200 kom. 11/12 cm obima, 200-250 kom. 10/11 cm obima. Dubina sadnje je oko 4-5 cm. Posle sadnje leje se obilno zaliju i prekriju sa 5-6 cm treseta. Veoma je vano odravanje konstantne temperature zemljita na 9oC u trajanju od 12 do 16 nedelja. I ovde vai pravilo da se sa pospeivanjem moe otpoeti tek kad su se lukovice dobro oilile. Nakon oiljavanja i pojave izbojaka, temperatura zemljita se poveava na 11-12oC, a vazduha na 1314oC. Ova temperatura se odrava do pojave cvetanja. Cvetanje nastupa nakon 4 do 6 nedelja, u zavisnosti od osobina sorte i veliine lukovice. Od radova nege treba napomenuti uredno zalivanje, a naroito provetravanje plastenika. U vreme sunanih dana ono mora biti intenzivno, jer e se samo tako odrati neophodna temperatura u staklari i time spreiti izduivanje biljaka i pojava sive plesni cveta (Botrytis). Pospeivanje u nezgrevanim i pokretnim plastenicima Ovim nainom gajenja rezanog cveta postie se za nekoliko nedelja ranije cvetanje u odnosu na klasinu sadnju. Sutina pospeivanja je da se preko leja na otvorenim povrinama zasaenim lukovicama u jesen, najranije u prolee postavi plastina folija. Cilj pokrivanja je da se u toku dana, za vreme sunanog vremena, u plasteniku stvorena poviena temperatura sauva i utroi u toku hladnije noi, tako da se pod folijom stvoreni povoljniji uslovi iskoriste za razvoj i ranije cvetanje. Lukovice se sade u jesen u leje iroke 1m. Sadi se popreko u odnosu na pravac leje. Razmak izmeu redova treba da bude 12-15 cm, a razmak izmeu lukovica u redu zavisi od veliine lukovice i osobine sorte. U proseku, na 1m2 neto povrine, sadi se: 100-125 kom. obima 12/+ cm, 125-150 kom. obima 11/12 cm, 150-200 kom. obima 10/11 cm.
81

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Dubina sadnje je neto vea, pa zemljini sloj koji prekriva lukovice mora biti 6-7 cm. Sa te dubine lukovice e u rano prolee blagovremeno poterati, a u toku zime i prolea bie dovoljno zatiene od naglih kolebanja temperature. Vreme sadnje treba tako podesiti da se zasaene lukovice do zimskih hladnoa dobro ukorene. Taj proces na otvorenim gredicama traje 4-5 nedelja. Optimalni rok sadnje je izmeu 10. i 20. oktobra. Posle sadnje, a pre zamrzavanja zemljita, leje se obavezno prekrivaju zatitnim slojem od 6-8 cm treseta ili slame koji lukovice titi od izmrzavanja, a smanjuje i dnevne oscilacije temperature zemljita. Krajem januara ili poetkom februara proizvodne povrine prekrivaju se plastenicima, koji po svojoj konstrukciji mogu biti stacionarni ili pokretni. Istovremeno se paljivo odstranjuje zatitni prekriva od slame ili treseta, kako bi nadzemni delovi bre i nesmetano poterali. Nakon nicanja zemljite treba paljivo okopati, a korov se kasnije uklanja kopanjem. Dalja nega sastoji se u povremenom zalivanju i zatiti od bolesti i tetolina. Kako se plastenici pod uticajem sunevih zraka lako pregrejavaju, naroitu panju trba obratiti neprekidnom provetravanju i odravanju temperature od oko 15-16oC, tim pre to su cvetovi tulipana pri proizvodnji pod folijom naroito podloni oboljevanju od sive plesni cveta Botrytis, koja se u uslovima visoke tperature i vlanosti vazduha brzo razvija, izazivajui flekavost lista i cveta u vidu sitnih belih, vodenastih pega, koje u kasnijoj fazi poprime mrku boju.

Hyacinthus orientalis - zumbul

Familija: Liliaceae

Naziv: Prema Hyakinthos, potie od imena lepog mladia iz grke mitologije.

82

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Postojbina: U podruju Sredozemnog mora i Male Azije rasprosreanjeno je oko 30 do 40 vrsta, od kojih se gaji samo mali broj. H. orientalnis raste u Srbiji i naa je najznaajnija vrsta koja je posluila kao materijal za dobijanje svih danas gajenih krupnocrvetnih zumbula. Gajenje zumbula u Evropi datira iz 1543. Godine (u botanikoj bati u Padovi). Najvei proizvoa zumbula je Holandija sa proizvodnjom lukovica na 8001000 ha povrine. Primena: Zumbuli se koriste za slobodnu sadnju na zelenim povrinama, ili se pospeuju u zimskim i prolenim mesecima. Sade se u gredice kao ista kultura, ali u kombinaciji sa drugim vrstama cvea. Zumbuli ipak imaju najvei znaaj kao cvee ije se cvetanje lako podeava u zimskim i ranim prolenim mesecima. Uspeh pospeivanja ne zavisi samo od obezbeenja dobrih uslova za rast biljaka (plastenik, temperatura trapa, vlaga i sl.) ve i od priprema koje se moraju obaviti pre poetka pospeivanja. Prihvatanje lukovica: Odmah po prispeu sve kutije ili vree sa lukovicama treba otvoriti i lukovice presloiti u gajbe u jednom sloju, a zatim ih smestiti u suvu i zamraenu prostoriju u kojoj je konstantan temperatura 9 do 12oC. Ako se ostave u kutijama doi e do znojenja lukovica, a ubrzo i do pojave plesni ili truljenja. Zdravstvena kontrola lukovica je veoma vana naroito za vreme manipulacije i sadnje, kada se odstranjuju sve mehaniki oteene i natrule (meke) lukovice. Sade se odmah posle dezinfekcije i dezinsekcije u laku peskovitu listovku sa neto treseta, ali odgovaraju i ostali supstrati. Kako su ve razvijeni svi delovi cveta koji se do punog razvoja hrane iz rezerve hranljivih materija nagomilanih u lukovici, prilikom popeivanja treba voditi rauna samo o odravanju neophodne vlanosti zemljita i temperature (za pojedine naine pospeivanja). Sadi se u saksije prenika 9-10 cm. Prvenstveno treba koristiti ve upotrebljavane glinene saksije, a ako se lukovice sade u nove glinene saksije, treba ih pre sadnje drati 24 asa potopljene u vodi. Ako se koriste plastine
83

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

saksije zalivanje u toku pospeivanja mora biti umerenije, jer su plastine saksije nepropustljive za vodu, pa se zemljite lako raskvasi i zakiseli. Sadi se tako duboko da vrh lukovice bude u nivou oboda saksije. Zato saksiju ne treba puniti do vrha zemljom, ve se ostavlja da vrh lukovice viri iz zemlje oko 2-3 cm. Posle sadnje smetaju se u trap za koji odlino mogu da poslue hladne leje. U trapu se saksije slau jedna pored druge, odvojeno po sortama i zavisno od redosleda vaenja prilikom pospeivanja. Sledi obilno zalivanje i prekrivanje saksija i vrhova lukovica sa 2-3 cm peska, da bi se na kraju cela povrina pokrila 20-30 cm debelim slojem zemlje. U trapu biljke treba da se oile i da ostanu sve do poetka pospeivanja. Za oiljavanje zumbula optimalna je temperatura od 9oC, koju treba odravati po svaku cenu nezavisno od promena spoljne temperature. To se najbolje postie atiranjem i provetravanjem. Zumbuli se mogu oiljavati i u prostorijama za oiljavanje koje imaju niz prednosti nad klasinim trapovima. Lukovice se unose tek kada su potpuno razvile korenov sistem i svojim dugakim i belim ilama gusto protkale busen saksije, a kada su izbojci narasli 5 do 8 cm. Oiljavanje zumbula traje oko 10 nedelja, to se svakako mora imati u vidu prilikom planiranja vremena cvetanja. Isto tako pri planiranju vremena cvetanja treba voditi rauna da ranije zasaene lukovice poinju ranije sa cvetanjem, kao i da postoje rane i kasne sorte, tj. sorta sa kraom i sorte sa duom vegetacijaom. U praksi obino imamo dva termina za koje se zumbuli masovno pospeuju, a to su Nova godina i 8 mart, dok je u ostalim periodima interesovanje ogranieno. Najranije pospeivanje sa cvetanjem krajem decembra i poetkom januara. Za ovu proizvodnju treba koristiti preparirane lukovice koje su u skladitu bile podvrgnute procesu jarovizacije. Obim lukovica treba da je 18/19 ili 17/18 cm. Treba izabrati samo one sorte koje podnose tako rano pospeivanje. Ove lukovice se sade krajem septembra. Nakon unoenja lukovica iz trapa u objekat za pospeivanje treba ih obilno zaliti i oistiti izbojke od peska. Zatim se smetaju u zamraenu prostoriju gde je temperatura 18oC (u prva dva dana). Zatim se temperatura poveava
84

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

na 23-240C kako bi se cvetne drke to bre razvile i izduile. Posle 7 do 8 dana zamraivanja cvetne drke bie dovoljno dugake, pa se biljke mogu izneti na svetlost. Nekoliko dana kasnije, poto se ukae boja cveta, temperatura se sniava na 15 do 170C kako bi biljke ovrsle i bile spremne za prodaju. Za sve vrste pospeivanja treba uredno zalivati i to samo zemlju u saksiji (svako kvaenje ili roenje cveta je tetno). Pospeivanje, raunajui od unoenja u plastenik do rascvetavanja, u zavisnosti od osobine sorte, traje izmeu 14 i 20 dana. Preparirane lukovice ne treba pospeivati posle januara. Rano pospeivanje sa cvetanjem krajem januara i poetkom februara Za sadnju se koriste poslednje partije prepariranih lukovica kao i rane sorte neprepariranih. Njihov obim ne sme da bude manji od 17/18 cm. Vreme sadnje je poetkom oktobra. Trapljenje i odravanje u trapu do potpunog oiljavanja ve su opisani. Nakon unoenja korisno je pospeivati lukovice u mraku, to se postie pokrivanjem crnom folijom. Zamraivanje traje 7 do 9 dana. Sadnjom neprepariranih lukovica i u kasnijim terminima dobie se bolji kvalitet, ali temperatura za pospeivanje treba da je to nia, ne via od 200C. Ostali radovi nege ve su opisani. Pospeivanje za 8. mart To je posebna kategorija pospeivanja, koja je kod nas trino znaajna zbog proslave Dana ena. Opisati tehnologiju proizvodnje tj. pospeivanja za taj termin vrlo je teko, jer je re o pospeivanju u godinje doba kada spoljni vremenski uslovi ve uveliko utiu na buenje i poetak vegetacije, a postoje i velike oscilacije temperatura iz godine u godine, bilo da je to kasna zima sa niskim temperaturama ili rano prolee sa sunanim i toplim danima. Pored toga, velike oscilacije temperature u toku dana i noi jo vie oteavaju posao. Zbog toga bi se moglo rei da se pospeivanje lukovica za 8. mart sastoji pre u kontroli i usklaivanju svih faktora koji utiu na cvetanje ( temperatura u trapu i plasteniku, vlaga, svetlost, sunce i sl.) nego u posebnoj tehnologiji sa strogo propisanim reimom. Za ovaj termin cvetanja koriste se obine nepreparirane lukovice obima 17/18 cm. Sadnju treba pomeriti na 20-25. oktobar, a da bi se do tog roka
85

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

lukovice sauvale, treba se strogo pridravati upustava datih u poglavlju o prihvatanju lukovica. Odravanje niske temperature u trapu u rano prolee posebno je vano, jer su u to vreme lukovice ve sklone da poteraju. Vreme unoenja odreeno je razvojem listova i cvetnog izbojka, i tu ne sme doi do odlaganja ukoliko je taj razvoj postignut, jer bi se svako dalje zadravanje u trapu tetno odrazilo na kvalitet. Zamraivanje lukovica zbog pospeivanja rasta cvetnog izbojka potrebno je samo u sluajevima kada postoji izvesno zaostajanje u porastu. Temperatura za pospeivanje je 18-20oC. U sluaju da su se biljke razvile pre vremena, sniavanjem temperature na 12-15oC moe sa za nekoliko dana usporiti cvetanje. Kod nas se u prodavnicama prodaju potpuno rascvetani zumbuli, to nije sluaj u drugim zemljama koje imaju duu tradiciju u gajenju cvea. Mnogo je bolje saksije kupovati u fazi kada se prvi donji cvet otvorio ili se samo pokazala boja cveta. Jasno, ovo se ne odnosi na cvee koje se poklanja 8. marta, jer ono mora biti rascvetano i u svojoj punoj lepoti. Prednost kupovine zumbula u fazi pupoljka je viestruka: -

Kupac due uiva u biljci, jer moe da posmatra sve faze njenog rascvetavanja; Odravanje takvih biljaka je lake, a njihova trajnost vea; Proizvoau je omogueno lake transportovanje biljaka i realizacija takvih biljaka je dua i sigurnija.

Gladiolus / GLADIOLA Familija Iridacede

86

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Naziv - Ime roda potie od latinske rei gladius - ma, ili gladiolus-mali ma, zbog lista iji je oblik nalik na mau Postojbina-Rod gladiola obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve su prirodno rasprostranjene u Evropi, Africi i Aziji. Znaaj i primena- Od svog lukoviastog i gomoljastog cvea, gladiole su cvetne vrste najvie gajene radi dobijanja rezanog cveta. Dobro programiranom proizvodnjom u stakleniko-plastenikim uslovima, cvetovi se mogu obezbediti od aprila do jula, zatim ponovo u jesen i zimu, od septembra do decembra. Ako se gaje u prirodnim uslovima, cvetaju od sredine juna do sredine septembra. Sadnja gladiola na zelenim povrinama uglavnom je ograniena. Cvetanje je kratko i jednokratno, a cvetna drka se mora odmah ukloniti zbog boljeg izgleda biljaka nakon precvetavanja, to predstavlja dodatni rad i troak. U celini, gredice pod gladiolama ne deluju dovoljno atraktivno, a to je neophodno za zelene povrine. I pored tih mana, ipak se gaji u gotovo svakom vrtu ili bati. Sortiment-Sortiment je veoma bogat i obuhvata oko 3.000 sorti. Meutim, u velikoserijskoj proizvodnji gomolja gaji se svega oko 40 sorti. Kod nas su omiljene snano rastue krupnocvetne gladiole sa dugakom drkom. Za dobru prou rezanog cveta na tritu vaan je odnos boja. Iskustvo govori da preko polovine od ponuenog asortimana ine sorte narandaste, crvene i bordo boje, jednu etvrtinu cvetovi roze boje, a ostatak sortimenta su cvetovi bele i ute boje.

87

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Proizvodnja gomolja

Gladiole se razmnoavaju setvom semena i sadnjom tzv. pilia podmlatka. Setvom semena dobija se neujednaen sastav i on nema nikakvu praktinu primenu. Ovu metodu koriste samo selekcionari za svoja ukrtanja kod dobijanja novih sorti. Gladiole se najbolje i na najbri nain razmnoavaju sadnjom pilia. Pilii ili podmladak se razvijaju na donjim partijama odraslih lukovica. U proseku se moe raunati na 15-20 pilia po lukovici. Ovaj proces uzgoja lukovica od pilia do komercijalnih dimenzija 14/+, 12/14, 10/12 i 8/10 traje 2 godine. Da bi se proizvodnja lukovica mogla svake godine odravati na istoj povrini i u istom obimu, sa piliima mora biti zasaeno bar 30% ukupne povrine. Odmah nakon vaenja pilii se sakupljaju ili skidaju sa izvaenih i prosuenih matinih gomolja. Zatim se klasiraju u tri frakcije. Na osnovu tih frakcija i ukupne proizvedene mase, odreuje se gustina setve i vri planiranje proizvodnje. Mora se paziti da se za vreme skladitenja podmladak ne isui, to se moe postii odravanjem temperature u skladitu na oko 5 do 10oC. Meutim 3-4 nedelje pre sadnje temperatura se poveava na 20oC. Poto su pilii obloeni tvrdom ljuskom mrke boje, koja teko omekava i spreava klijanje,
88

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

te ih je potrebno pre sadnje drati bar 2 x 24 asa u mlakoj vodi. Neposredno pre sadnje potrebno je izvriti jo i dezinfekciju lukovica, potapanjem lukovica u 2% rastvor Benlatea i 0,2% rastvor fosferna. Lukovice se sade u redovima runo ili mainski. U oba sluaja razmak iznosi oko 30 cm. Mlade lukovice se sade veoma gusto. Dubina sadnje je 3-5 cm. Na ovaj nain poseje se po 1 ha od 500-600 kg pilia. Lukovice iz predhodne godine, koje nisu dostigle komercijalne dimenzije, sade se na sledeim razmacima: 2-4 cm obima na 4 cm ili 610 000 komada pa 1ha 4-6 cm obima na 5 cm ili 520 000 komada pa 1ha 6-8 cm obima na 6 cm ili 460 000 komada pa 1ha. Dubina sadnje je 8-10 cm. Vreme sadnje za pilie je od poetka marta. Odnosno setvu moemo zapoeti im se zemljite zagrejalo na 5 - 9oC. Lukovice ostalih dimenzija sejemo neto kasnije, poetkom aprila, kada je temperatura zemljita oko 15oC. Zemljite : Gladiole dobro rastu na svim zemljitima. Ipak najbolji rezultati dobijaju se na peskuama i lakim glinovitim zemljitima, koja su dobro obezbeena humusom. Teko ocedita vlana zemljita su nepogda za proizvodnju lukovica. Vole slabo kisela i neutralna zemljita. Povrine predviene za gladiole ubre se sagorelim stajnjakom u godini pre sadnje. Pre unoenja mineralnih ubriva korisno je izvriti agrohemijsku analizu zemljita. U nedostatku te analize unosi se u zemljite pre sadnje prema holandskom iskustvu 700 kg meanog ubriva sa odnosom NPK 12:10:18, a prihranjuje se amonium sulfatom ili kanom u dva navrata, i to 6 nedelja posle sadnje i 9-12 nedelja posle sadnje, tj.neposredno pred cvetanje. Kod svakog prihranjivanja unosi se po 200 kg ubriva po ha. Osnovna obrada zemljita za gladiole mora se izvriti jo u jesen. U prolee se pre setve vri dezinfekcija i dezinsekcija, a zatim se unite korovi, a zemljite razrahli i izdrlja. Da bi se spreilo razvijanje korova u toku cele godine, na 10 dana pre sadnje zemljite treba tretirati Treflanom, dok se Afalon ili Agelon koriste 7-8 dana posle sadnje, a svakako pre nicanja lukovica.

89

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Nega: Obuhvata veoma vane poslove u okviru uzgoja lukovica. Sa rahlanjem otpoinjemo kad niknu biljke i delovanje herbicida prestane. U toku vegetacije tu radnju treba jo 2-3 puta ponoviti. Vrlo je vano da se odmah posle nicanja otpone sa uklanjanjem bolesnih, poutelih i svih ostalih biljaka koje ne pokazuju normalan razvoj. Blagovremenim uklanjanjem tih biljaka spreava se pojava bolesti na veim povrinama, zatim zdravstveno stanje u jesen izvaenih lukovica bie besprekorno, a time se kasnije ubrzavaju radovi na ienju i klasiranju lukovica. Svi ti odstranjeni biljni delovi moraju se odmah spaliti ili zakopati. Ovu radnju treba veoma savesno i neprekidno sprovoditi sve od vaenja. Od bolesti i tetoina gladiole e se zatiti ako se od juna meseca svakih 14 dana, ukupno 7-9 puta, preventivno prskaju organskim fungicidima Zineb, Orthocid uz dodatak Ultracida, Fosfreina, Sevina i sl. Istovremeno sa uklanjanjem bolesnih biljaka obavlja se i selekcija lukovica na sortnu istou, a to znai da se posle pojave cvetova iz proizvodne povrine uklanjaju sve primeane i nepoeljne sorte tako to se biljke upaju zajedno sa lukovicama. Odmah zatim na itavoj proizvodnoj povrini treba izvriti zalamanje svih cvetova, jer se time pospeuje rast i poboljava kvalitet lukovica, te se cvetanje u narednoj godini biti neto ranije, a cvetovi krupniji. Vlaga koja se nalazi u zemljitu kao i povremene padavine u toku leta nisu dovoljne za dobar i snaan rast lukovica. Dodatno zalivanje vetakom kiom ili natapanjem je neophodno. Zaliti treba u zavisnosti od padavina 3 do 5 puta sa po 25 do 30 mm taloga. Vaenje: Lukovice se vade im korenove ilice ponu da odumiru, te gube svoju belu boju i postaju mrke. Istovremeno i pilii poinju da tamne. U to vreme, meutim, lisna masa je jo snano zelena. Ali to ne treba da nas zavara. Sa vaenjem treba ipak poeti. Ovi radovi poinju oko 25. Septembra. Valja znati da rane sorte bre sazrevaju i vaenje od njih treba poeti. Ukoliko se zakasni sa vaenjem broj obolelih lukovica se naglo poveava, listovi se lako kidaju i poinje da se osipa. Na manjim parcelama se vadi runo. Posle vaenja sa lukovica se odstarnjuje lisna masa. Najbolje je ako se stablo i lisna masa prelome pri vrhu lukovice. Nikako ne treba upati listove iz lukovice. Ukoliliko stablo reemo, ostaviemo jedan mali deo oko 1cm duine iznad lukovice. Skladienje: Izvaene lukovice se odmah smetaju u skladita radi suenja, ienja, klasiranja, brojanja i konanog skladitenja do momenta upotrebe. Pojedine faze ovog procesa su veoma vane i bitno utiu na proizvodne rezultate.
90

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Smetaj treba da usledi odmah posle vaenja. Treba koristiti zatvorenu prostoriju koja se dobro provetrava pomou ventilatora velikog uinka, jer je neophodno da se cela zapremina vazduha u skladitu zameni svakog sata barem 20 puta. Vlanost vazduha treba da se kree oko 70 do 80%, a temperatura vazuha od 28 do 32oC. Posebno se mora naglasiti da, ako se ne obezbede gornji uslovi, cela godinja proizvodnja moe da strada od Fusariuma za nekoliko dana. Posle 8 dana suenja na temperaturi od 28 do 32oC lukovice su spremne za ienje. Prilikom ienja odstranjuje se sa novodobijene lukovice stara i odumrla matina lukovica, zatim se odbacuju bolesne i mehaniku oteene lukovice, i na kraju se sakuplja podmladak pilii. Prilikom ienja iz proizvodnje treba odstraniti i sve one gomolje koje imaju na sebi vidljive znake bakterijskih, gljivinih ili virusnih oboljnja u vidu raznih pega, re, trulei, deformacija. Gomolje sa mehanikim oteenjima se isto odstanjuju iz proizvodnje. U daljem toku skladitenja, sve do prolene isporuke, temperatura u skladitu treba da je konstantno izmeu 5 i 8oC. Klasifikacija lukovica: po veliini i ustanovljavanje brojnog stanja treba da usledi odmah posle ienja. Za klasifikaciju lukovica za sada jo ne postoje nikakvi domai standardi, te se do donoenja istih vrlo dobro mogu koristiti nemaki standardi iz 1953 godine koji predviaju sledeu podelu lukovica: Extra veliina lukovica od 14 cm obima na vie I veliina lukovica od 12/14 cm obima II veliina lukovica od 10/12 cm obima III veliina lukovica od 8/10 cm obima IV veliina lukovica od 6/8 cm obima V veliina lukovica od 4/6 cm obima Podmladak pilii lukovica od 2/4 cm obima Podmladak pilii - lukovica bez klase
91

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Slika 35 gomolji gladiola

Proizvodnja rezanog cveta

Rezani cvet gladiola kao i rezani cvet ostalog lukoviastog cvea sve vie se trai na tritu. Dok se kod veine lukoviastog cvea (tulipan, ljiljan, hol.perunika) rezani cvet moe obezbediti u toku cele godine, gladiole su drugi sluaj. Rezani cvet se moe dobiti samo iz proizvodnje koja se zasniva na prirodnom ritmu rasta i razvoja gomolja, uz cvetanje od aprila do novembra. Lukoviaste cvetne vrste nakon zavrene vegetacije (u momentu vaenja lukovica iz zemlje) imaju u lukovici ve inicirane generativne organe iji se dalji razvoj u skladitu moe ubrzati ili usporiti podeavanjem temperature. Rezultat toga su na tritu su poznate preparirane, Koronado, hlaene lukovice ijom se sukcesivnom sadnjom dobijaju cvetovi preko cele godine.
92

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Gladiole koje imaju podzemno stablo u obliku krtole lukovice - nakom vaenja gomolja iz zemlje i za vreme mirovanja i skaditenja, na gomoljama ispod zatitnih ljuski imaju samo 2 do 5 pupoljaka, kao zaetke budueg mladog gomolja, ali ne i za ranu proizvodnju toliko vanog cvetnog stavla. Eksperimentima je dokazano da razliitom teperaturom u skladitu ne moe da se inicira zametanje generativnih organa. Do razvoja cvetnog izbojka kod gladiola dolazi tek posle sadnje i odreenog vegetativnog razvoja. Prvo mora da se razvije 20 do 30 ilica koje e u prvo vreme obezbeivati hranu i vlagu iz zemljita. Sledi aktiviranje pupoljaka i razvoj 3/4 tzv. donja lista, pa se razviju 4 lista lukovice i nekoliko snanih ila koje preuzimaju vodosnabdevanje i ishranu novoformiranih lukovica. Istovremeno dolazi i do razvoja 4 lista karakteristinih za sortu koje nazivamo pravi listovi. Iz osnove ovih listova razvie se cvetni izbojak koji se sastoji iz cvetne drke i cvasti. Uvaavajui ove injenice konstatujemo da se ranije cvetanje gomolja gladiola postie samo ranijom sadnjom. Ravnomerno obezbeenje rezanog cveta gladiola od ranog prolea do kasno u jesen postie se sukcesivnom sadnjom gladiola u razmacima od 10 do 15 dana.

Zasnivanje proizvodnje

Radi dobijanja rezanog cveta gomolji mogu da se sade u: - staklenike i plastenike sa grejanjem - plastenik bez grejanja i u prenosivi plastenik - obine leje ili na otvorene njivske povrine Priprema za ranu proizvodnju rezanog cveta poinje jo u skladitu kada se gomolji podvrgavaju suvom prepariranju ili se, kao druga mogunost, gomolji sade u saksije radi iniciranja vegetativnog razvoja. Kako su obe metode kod nas malo poznate, opisaemo ih detaljnije.

Suvo preparovanje ili pospeivanje gomolja gladiola

93

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Ova metoda razvila se u SAD i mnogo se primenjuje. Da bi postupk uspeo, moramo voditi rauna o sledeem: 1. Sa pospeivanjem treba otpoeti 4-6 nedelja pre planiranog vremena sadnje
2. Temperatura na kojoj se gomolji preparuju treba da bude konstantno

28-32oC, a relativna vlanost vazduha 50%. Ako je vea relativna vlanost razvijaju se ile i poteraju izbojci ija oteenja prilikom sadnje dovode do zastoja u porastu i oboljenja korenovog sistema. 3. Gomolji treba da imaju obim 14+ ili 12/14 (za najraniju sadnju) 4. Za pospeivanje treba uzeti one rane sorte, tj.one sa kratkom vegetacijom. U cenovnicima su te sorte oboleene brojem 1. 5. Gomolji moraju biti odlinog kvaliteta, zdravi, jedri, loptastog oblika i da nisu predhodne godine cvetali, ve da im je cvet u najranijoj mladosti zalaman.
6. Da su posle vaenja i za vreme skladitenja gomolji drani u

optimalnim skladinim uslovima, tj. na 6-8oC. 7. Na poetku prepariranja sa gomolja treba odstraniti sve ljuspe. Ogoleli gomolji se zatim kvase i zaprauju fungicidom.
8. Za vreme prepariranja gomolji se nalaze u gajbicama sa ianim dnom

(dimenzije 40x60 cm), a reaju se jedan pored drugog u sloju od dva reda, s tim da je svaki gomolj okrenut vrom na gore tako da gomolji iz donjeg reda mogu neometano da razviju klicu. Ovako pripremljeni gomolji do sadnje poteraju klice visine 5-8 cm, a korenov venac snano nabubri, ali ne potera ile. Nakon sadnje vegetacija se nesmetano nastavlja. Radei na ovaj nain, moemo oekivati skraenje vremena proizvodnje 15-18 dana.

Pospeivanje lukovica sadnjom u saksije Ovo je kod nas najee primenjivana metoda za ubrzavanje cvetanja u ranim prolenim mesecima.

94

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Sutina metode je u sledeem:

1. Gomolji se sade u Jiffy-Pots tresetne saksije prenika 8-10 cm, a u

nedostatku ovih, u glinene saksije prenika 9 cm. 2. Sadnja u saksije obavlja se 6-8 nedelja pre planiranog vremena iznoenja i sadnje na proizvodnoj povrini.
3. Posle sadnje saksije se dre ispod parapeta na tempreraturi od 15-20 oC

do poetka oiljavanja, a zatim se postavljaju na svetlija mesta i redovno odravaju na temperaturi od 20oC. 4. Gomolji treba da imaju obim 14+ ili 12/14 (za najraniju sadnju) 5. Za pospeivanje treba uzeti one rane sorte, tj.one sa kratkom vegetacijom. U cenovnicima su te sorte oboleene brojem 1. 6. Gomolji moraju biti odlinog kvaliteta, zdravi, jedri, loptastog oblika i da nisu predhodne godine cvetali, ve da im je cvet u najranijoj mladosti zalaman.
7. Da su posle vaenja i za vreme skladitenja gomolji drani u

optimalnim skladinim uslovima, tj. na 6-8oC. 8. Na poetku prepariranja sa gomolja treba odstraniti sve ljuspe. Ogoleli gomolji se zatim kvase i zaprauju fungicidom.
9. Korisno je i dvonedeljno prihranjivanje kombinovanim tenim ubrivom. 10. Gomolje koji zaostanu u porastu (ostanu sedei ili imaju uto ili

jednostrano razvijeno lie) treba odmah odbaciti, jer u uslovima pospeivanja ne bi dali cvet. Najee je re o gomoljima koji su zaraeni ili oteeni, ali se bolest u skladitu jo nije mogla otkriti. Sadnjom samo zdravih i snanih gomolja sa dobro razvijenim listovima poveavamo prinos po jedinici povrine. Iako je ova metoda neto skuplja i angauje vie radne snage, njena primena je opravdana, jer i na taj nain kultivisane gladiole procvetaju 15-18 dana ranije. Oba opisana tretmana mogu da se primene na sve termine sadnje u zatienom prostoru, kao i za ranu sadnju gomolja u njivskim uslovima. Sadnja gomolja u stakleniku ili pod folijom sa grejanjem Gladiole za rezani cvet mogu uspeno da se gaje sadnjom u staklari ili plasteniku koji se zagrevaju. Vreme sadnje zavisi od naina predkultiviranja
95

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

gomolja, od klimatskih uslova, naina zadrevanja, tehnike opremljenosti objekta,ali bez obzira na sve pogodnosti, sa sadnjom ne sme da se uri. Ovom prilikom se ukazuje na postojanje meuzavisnosti temperature u proizvodnom objektu i koliine svetlosti za vreme gajenja, koje utie na rezultate proizvodnje. Naime, dokazano je da su za formiranje i razvoj cveta mnogo vaniji koliina i intenzitet svetlosti nego temperatura zemljita ili vazduha. To znai da se dobri proizvodni rezultati i skraenje procesa proizvodnje mogu postii ne u uslovima visoke temperature zemljita i vazduha, nego u uslovima sa dovoljno svetlosti poveanog intenziteta. Ova injenica mora se imati u vidu pri odreivanju rokova sadnje za najraniju i ranu prolenu kao i za kasnu jesenju proizvodnju rezanog cveta, jer biljke gajene u uslovima nedovoljne osvetljenosti razvijaju samo vegetativnu masu bez cvetova, ili e oni, ako ih ima, biti deformisani sedei, na kratkim cvetnim drkama. Prvi rok za sadnju gomolja ne bi trebalo da bude pre kraja januara i poetka februara. U narednom periodu, da bi se obezbedilo sukcesivno cvetanje, moe se saditi svakih 10 do 15 dana. Oekivani poetak cvetanja je kraj aprila. Vreme rascvetavanja biljka je oko 120 do 130 dana. Meutim kako je rana proizvodnja veoma zavisna od vremenskih prilika, izvesna odstupanja su mogua. Sadnja: Gomolji se sade u pripremljene leje, u zemljite bogato organskim i mineralnim materijama. irina leje je 1,1 do 1,2 m. Razmak izmeu redova je 15 cm a izmeu gomolja u redu 8 do 10 cm, to znai da se sadi 60 do 80 gomolja na 1m2 neto povrine. Sadi se na dubinu od 8-10 cm zavisno od krupnoe gomolja i bujnosti sorte, kao i naina predkultivisanja. Gomolji sa busenom sade se u rupe, tako da busen gomolja bude prekriven 3-4 cm debelim slojem zemlje. Nakon sadnje, preko leje se postavlja kvadratno pletena mrea na otvorima 15x15 ili 20x20 cm, da bi se time u kasnijem razvoju spreilo izvaljivanje odraslih biljaka. Temperatura: Temperatura zemljita u momentu sadnje treba da je najmanje 10oC. U narednih 6 nedelja, povoljna je konstanta temperatura zemljita od 12oC, do kraja pospeivanja 15-16oC. Istovremeno, veoma je vano da i temperatura vazduha bude u istim granicama. Zalivanje: Zalivanje u prvo vreme treba da je obilno, ak i sa 20-30 mm vode na m2. Temperatura vode za zalivanje je optimalna ako je za 2-3oC via od tempretaure zemljita. U kasnijem razvoju, kada listovi izbiju i dostignu
96

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

oko 10 cm duine (a to je vreme odumiranja starog matinog gomolja i poetak formiranja novog gomolja sa odgovarajuim ilnim sistemom), biljke su osetljive na eventualni viak vode, pa se zalivanje mora osteno smanjiti, a vegetacija se odrava umerinim povriniskim vlaenjem i roenjem. Meutim, poto se opipavanjem ili uzorkovanjem utvrdi formiranje i razvoj cvetnog izbojka, zalivanje se ponovo intenzivira, a poeljno je i folijarno prihranjivanje svake nedelje, do kraja vegetacije. U poslednjij fazi razvoja cveta treba izbegavati kvaenje cvetnog stabla prilikom zalivanja, kako ne bi dolo do pojave botritisa koji izaziva flekavost cveta. Ostale mere nege: Provetravanja plastenika treba da su svakodnevna i slue kao regulator temperature i vlanosti vazduha. Krajem prolea, kada se poveava intenzitet osvetljenosti i temperature i dolazi do naglih skokova dnevne temperature, sa provetravanjem se poinje ve rano ujutru, kako maksimalna dnevna temperatura vazduha ni u takvim uslovima ne bi prela 24oC. Za vreme sunanih dana potrebno je i zasenjivanje jer mladi i tek iznikli cvetovi lako stradaju od oegotina. Zatita: Jedna od preventivnih mera zatite kod prouzrokovaa bolesti i tetoina sastoji se u sistematskom uklanjanju iz rasada svi bolesnih i poutelih biljaka, kao i onih koje zaostaju u porastu. Ovo su simptomi trulei korenovog venca sa ilicama ili trulei celog gomolja. Prilikom vaenja, bolesni gomolji se ne upaju iz zemlje, ve se vade kaikom ili aovom, zajedno sa okolnom zemljom. Ova radnja je veoma korisna jer se njome spreava trajno zaraavanje zemljinog sloja u lejama. Nezavisno od ove mere vri se i preventivno prskanje fungicidima i insekticidima (svakih 7-14 dana). Meutim, borbi protiv tripsa gladiole, koji pravi vidna oteenja na listu, a izaziva i krivljenje cvetne drke, pored preventivnih prskanja treba obaviti i zapraivanje. Sadnja gomolja u plastenik bez grejanja i u prenosivi plastenik Ovo je znatno uproen nain proizvodnje rezanog cveta, ali zasluuje punu panju zbog mogunosti postizanja dobrih rezultata. Kao proizvodni objekti koriste se plastenici bez grejanja, po mogunosti veeg raspona, sa mogunou dobrog provetravanja. Osim njih, odlino mogu posluiti i pokretno-prenosivi plastenici lake konstrukcije, koji se u sklopu sainjenog proizvodnog programa i predvidjene plodosmene premetaju sa jednog dela zasaenih gomolja na drugi. U prolenom
97

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

pospeivanju obino se koriste dva premetanja, dok se u jesen plastenici koriste za zatitu od ranih jesenjih mrazeva. Za sadnju se uzimaju suvo preparirani ili u saksijama pospeivani gomolji. Sa sadnjom se poinje od kraja februara do poetka marta i to u desetodnevnim intervalima. Sadi se u leje koje moraju da budu potpuno pripremljene jo u jesen, a folija se na konstrukciju postavlja 2-3 nedelje pre planiranog poetka sadnje, kako bi se voda sa leja ocedila i temperatura zemljita neto povisila. Dubina sadnje je uobiajena (8-10 cm), a za gomolje odnegovane u saksijama busen treba da je pokriven 2-3 debelim slojem zemlje. U plasteniku se temperatura zemljita odrava na oko 18oC do potpunog ukorenjivanja, a zatim se snanim provetravanjem sniava na 15oC, dok temperatura vazduha moe biti 3-4o via. U vreme kada su dani dui i topliji a suneva svetlost intenzivna, temperatura u plasteniku moe da se povisi i odrava na 20-22oC, ali se ne sme dozvoliti da se povea iznad 25oC. Forsiranje gladiola na visokim temperaturama je tetno. Rezultat takve proizvodnje su samo tanke i lomljive drke bez formiranog cveta. Iskustvo je pokazalo da je za dobar kvalitet i zdravstveno stanje kao i poveanu trajnost cveta vano da u poslednjoj fazi razvoja cveta, temperatura u plastenicima ne bude via od 15oC, to treba obezbediti provetravanjem, otkrivanjem ili skidanjem folija sa plastenika. Nega i preventivan zatita dati su u predhodnom tekstu. Sadnja gomolja u leje i na otvorene njivske povrine Gladiole dobro rastu na svim zemljitima. Ipak najbolji rezultati dobijaju se na peskuama i lakim glinovitim zemljitima koja su dobro obezbeena humusom. Vole slabo kisela i neutralna zemljita. Zbog osobine gladiola da za 80-100 dana razviju cvet u njivskim uslovima, moemo ih imati u cvetu od juna do novembra. Da bi se posltiglo takvo cvetanje, gomoji se sade na razmacima od 2 nedelje. U naim uslovima, na otvorenim povrinama gomolji se najranije mogu saditi krajem marta i poetkom aprila. Za tu najraniju sadnju koriste se suvo preparovani ili u saksije zasaeni gomolji, unapred pripremani za rano cvetanje. Cvetanje se moe ubrzati jo za nekoliko dana odabiranjem ranocvetajuih sorti, obeleenih u katalozima brojem 1. Cvetanje najranije zasaenih gomolja moe se oekivati oko sredine juna.

98

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Sledea partija gomolja sadi se sredinom aprila. Koriste se gomolji obima 12/14 cm i 10/12 cm bez ikakvog predhodnog tretiranja. Na cvetanje ovih gomolja moe se raunati poetkom jula. U cilju to racionalnijeg iskoriavanja svih frakcija proizvedenog sadnog materijala, u narednim partijama sadnje slobodno mogu da se sade i manje frakcije obima 10/12 cm i 8/10 cm, pa ak i 6/8 cm, jer e kvalitet dobijenog cveta u potpunosti zadovaljavati. Poslednja sadnja gomolja za kasno jesenje cvetanje u njivskim uslovima je oko 15 jula, a cvetanje nastaje krajem septembra i poetkom oktobra. Za sadnju treba koristiti dobro sauvane gomolje dimenzija 14+ ili 12/14 cm obima. Veoma je vano da se sorte gomolja odabrane za jesenje cvetanje izdvoje u skladitu jo krajem januara i da se odmah stave u odvojeno skladite. Uskladitenje treba da je u dobro provetravanoj suvoj prostoriji, po mogunosti sa temperaturom od 3-4oC i sa 50% relativne vlage vazduha. Za dugotrajno skladitenje u obzir dolaze samo apsolutno zdravi gomolji i oni koji u momentu izdvajanja nemaju poterale izbojke-klicu, ili ilice u zoni korenovog venca. Osim toga, za sigurno kasno jesenje cvetanje treba izabrati odgovarajue sorte. Izabrane sorte treba dobro da podnose hlaenje tj. zadravanje vegetacije u skladitu, a da posle sadnje pokau snaan i robustasan rast i pri niim temperaturama uzgoja u jesenjim mesecima. Kod nas su se za jesenje cvetanje dobro pokazale sledee sorte : Oscar, Tradehorn, Deciso, Friendship, Peter Peas, Njhite Friendship i Aristokrat. Zbog relativno kasnog cvetanja, treba se pripremiti za prekrivanje kulture folijom u sluaju naglog zahlaenja, dok se od sredine septembra kulture rutinski pokrivaju.

Rezanje cveta
Cvet gladiole sastoji se iz oko 1m dugake cvetne drke i cvasti. Cvetovi su skupljeni u jednostranu klasastu cvast, dugaku i do 60 cm. U jednoj cvasti moe da bude 12-25 cvetova. Cvetovi imaju osobinu da se idui od dole na gore postepeno otvaraju i vremenom do poslednjeg cveta otvore. Rezanje cveta, upravo zbog toga, poinje veoma rano (im donji, prvi cvet pone da se otvara), a u sluaju transporta jo i ranije, im se na donjem cvetu pokae boja. Ovde treba naglasiti da su otvoreni cvetovi gladiola veoma osetljivi na bone pritiske i lako stradaju pri manipulaciji i transportu, to je razlog vie za rezanje cvetova u fazi pupoljka.
99

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

Cvetovi se odsecaju u ranim jutarnjim asovima jer su tada vrsti, jedri i puni sokova, a i spoljne temperature su nie, pa je manja opasnost od uvenua. Odrezani cvetovi se klasiraju na osnovu duine drke, broja cvetova i duine cvasti. U I klasu spadaju cvetovi ija je ukupna duina 130 cm, a cvasti 5060 cm. Cvetovi treba da su zdravi, bez oteenja i ravnomerno rasporeeni. U II klasu ubrajamo cvetove sa ukupnom duinom od 80-100 cm, a duina cvasti treba da bude 35-40 cm. Krai cvetovi su van klase i koriste se za izradu jeftinih buketa i izradu venaca. Da bi imali traeni kvalitet, cvetovi se reu sasvim nisko (pri dnu), dok se za prve partije cvetova iz pospeivanja preporuuje upanje biljaka iz zemlje, a da se gomolji odrezuju prilikom klasiranja. Prednost ovog postupka je to se dobiju due cvetne drke, a jo vanije, proizvodne povrine se odmah oslobaaju i mogu se koristiti za narednu proizvodnju. Odrezani cvetovi povezuju se u veze od po 10 komada. Prave se dva veza, donji, gde se kraj veze vrsto povezuje na 15 cm visine, i gornji kada se veza razdeli na dva dele i neposredno ispod cvasti cvetovi labavo poveu, pravei kanapom osmicu. Cvetovi u snopu treba da su tako sloeni da su svi licem prema nama, odnosno da je zadnja strana snopa ravna. Nakon klasiranja i povezivanja, snopovi se u uspravnom poloaju slau u bazene sa vodom i na temperaturi od 4-6oC odravaju do isporuke.

Skripta je predviena za pripremu kolokvijuma i ispita iz predmeta CVEARSTVO za studente ratarskog odseka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

100

Cvearstvo

Posebni deo

Berberovi Marija

101