PRAVA ENA I POLOAJ ENE U PORODICI I DRUTVU

ena je ta koja je poinila Istoni greh u zemaljskom raju kad je pojela zabranjeno voe i dovela Adama u napast i otada ispata zbog toga. Bog je tada rekao da e joj muke zadati kad zatrudni, da e u mukama decu raati, da e joj volja biti pod voljom mua i da e joj on biti gospodar.

Mnogi bi u ovom mogli nai mitoloko opravdanje za poloaj ene u drutvu. Mnoge bi ene taj saetak svoga odnosa s muem mogle shvatiti kao vrlo veran opis svog statusa kroz istoriju. ene raaju decu, ene su majke i supruge, ene kuvaju, peru i iju, brinu se za mukarce i pokoravaju mukom autoritetu. One su uglavnom iskljuene iz zanimanja visokih poloaja i moi. Ove injenice se mogu primeniti praktino na svako poznato ljudsko drutvo. ene koje se odluuju za karijeru su esto negativno doivljavane u drutvu, a kroz istoriju su bile opisivane kao hladne i proraunate. U veini sluajeva ne mogu raditi na visokim poloajima jer su za to nesposobnije od mukaraca, a esto su za posao kojeg takoe obavljaju i mukarci slabije plaene. Ako zatrae porodiljsko odsustvo (esto

POLOAJ ENE
Ako je porodica osnovna jedinica drutva, a brak odraz porodinih odnosa, tako je i najpodesnije posmatrati ulogu ene kroz razliite oblike braka koji su karakteristini za pojedine periode razvoja ljudskog drutva.

Ponimo od perioda matrijarhata i razliitih vidova grupnog braka za koje je karakteristian HETERIZAM - stanje potpune polne slobode, situacija u kojoj su i mukarci i ene imali vie polnih partnera, a da to nije vrealo oseaj morala.

heterizam(gr. drugarica) priznato nalonitvo, priznatkonkubinat;pretpostavljena ustanova zajednikog braka u plemenu.

Sa sigurnou se moe utvrditi jedino ko je majka, ali ne i ko je otac. S toga se porodina loza raunala po majinoj strani u kojoj je ena bila veoma potovana najvie zbog svog napornog rada na ouvanju domainstva u kojem je vodila glavnu ulogu, ali isto tako zato to je bila jedini priznat roditelj.

Ne samo da je ena u tom drutvu bila ginekokratija(gr. gynaikokratia) potovana, ve je bila i vlast (ili: vladavina ena), nadmonost slobodna. GINEKOKRATIJA ena u odnosu prema mukarcima.

PAD ENE

tj. njenog poloaja u drutvu poinje sa pojavom privatne imovine kao posledice vika u proizvodnji. ovek je poeo da prozivodi vie od neophodnog minimuma za samoodranje. Sva privatna imovina nastala ovim putem je pripadala mukarcu s obzirom da je prema prvobitnoj podeli rada ona bila rezultat njegove delatnosti pribavljanje hrane, kasnije uzgoj stoke.

Istovremeno se poveanjem bogatstva koncentrisanog u rukama mukarca poveavala i njegova uloga u drutvu i samim tim se javila potreba da se to

Patrijarhalno pravo je dolo na mesto matrijarhalnog i time se moglo garantovati ko je otac deteta koje nasleuje celu imovinu.

Time se uloga ene degradirala i svela na raanje potomstva muu.

Tako se raa monogamni brak. Svrha monogamnog braka je da garantuje oinstvo time to e zabraniti eni polne odnose sa bilo kim osim sa njenim muem, meutim, njenom muu se ne uskrauje sloboda polnih odnosa i time monogamija vai samo za enu (prostitucija kao dopuna monogamnog braka).

POLOAJ ENE U ANTIKO DOBA

U Grkom drutvu, tanije u Atini, ene su bile tretirane skoro kao robovi - to je pomalo paradoksalna situacija ako se ima u vidu da je grka mitologija obilovala likovima enskih boanstava. Zavisan i podreen poloaj atinske ene vidljiv je ve u devojakoj dobi i nainu na koji je ulazila u brak. Udate su ene tek retko mogle prekoraiti prag svoga doma, dok su se devojke jedva pojavljivale u unutranjem dvoritu, jer su morale iveti daleko od nepozvanih pogleda pa tako i od mukih lanova vlastite porodice.

Kyrios - devojin otac, a ako ga nije imala, brat, deda, ili pak zakonski staratelj, bio je taj koji je devojci birao mua i odluivao za

Mu je uvek imao pravo oterati enu ak i kada nije postojao opravdani razlog. Neplodnost je tome bila est povod. Naime, kada se ve enio da bi osigurao odravanje loze i drave, mu je, proterivanjem neplodne ene, samo ispunjavao svoju versku i patriotsku dunost.

Brak nije unosio nikakve promene u povueni ivot ene. Pravilo je bilo: potena ena neka bude u kui, ulica je samo za nevaljalice.

Uopteno, enu nije smelo zanimati ono to se deava izvan kue. To se ticalo mukarca i samo njega. Uostalom, ona i nije imala prilike razgovarati s muem, koji je gotovo uvek bio odsutan.

Nedostatak slobodnih ena nije doveo

POLOAJ

ENE

U SPARTI

Sparta je za razliku od Atine u odnosu prema enama bila neuobiajeno liberalna. Do odreene dobi edukacija i vaspitanje devojica i deaka bili su jednaki. Fizika sposobnost se smatrala jednako vanom za mukarca i za enu. Uile su jahati i upravljati koijom te su uestvovale u raznim takmienjima: tranje, rvanje, bacanje diska i koplja.

Sistem vaspitanja za devojke u Sparti ukljuivao je i prouavanje umetnosti pa su se Spartanke - kao i Spartanci, ponosile svojim intelektualnim znanjem.

Vaspitanje je ukljuivalo i upoznavanje sa seksualnou, brakom i materinstvom to

Prema grkim standardima, Spartanke su se u odnosu na Atinjanke relativno kasno udavale, negde oko osamnaeste godine, dakle kada su ve bile potpuno zrele.

Spartanski obiaj koji je oduvek smatran najstranijim, jeste deljenje ene meu mukarcima. To je bio tradicionalan i opte prihvaen obiaj. Tri ili etiri mukarca delila su istu enu, a deca su smatrana zajednikom.

Raanje dece bila je najvaniji zadatak slobodne Spartanke. Zbog toga se velika panja posveivala fizikoj spremnosti ene, jer se verovalo da doprinosi raanju snanog i zdravog potomka.

Spartanka je bila ponosna majka, a sinovi su je zbog toga izuzetno cenili.

Spartanke su bile samostalne, mone,

POLOAJ

ENE

U RIMU

Rimljani su veoma cenili svoj brak, porodicu i dom i za razliku od atinjana enu su tretirali na drugaiji nain.

U istoriji Rima eni nije bilo omogueno ukljuivanje u javni ivot i politiku pogotovo na samom poetku razvoja republike, ali su se u doba Rimske imperije mnogi muevi u tajnosti konsultovali sa svojim enama pri donoenju bitnih odluka.

Ugledne ene svoj dom nisu naputale same,

U Rimu su postojale ene koje su uivale posebne privilegije vestalke. One su bile svetenice rimske boginje Veste. Bilo ih je 6 - u likovnoj umetnosti prikazivano je 5 vestalki, jer je esta uvek bila pored dravnog ognjita. Vestalke je birao vrhovni svetenik Pontifex Maximus jo dok su bile devojice od est do deset godina. Njihova sluba je trajala trideset godina i za to vreme nisu smele izgubiti nevinost jer bi u tom sluaju bile kanjene, ive zakopane. Nakon zavrene slube imale bi pravo na udaju. Kosu su eljale na poseban nain, nosile su belu odeu, a prilikom rtvovanja glavu su prekrivale belim velom.

POLOAJ VEKU

ENE

U SREDNJEM

U srednjem veku najvei uticaj na drutvo, pa samim tim i poloaj ene imaju svetenstvo i crkva. Pojavom monoteistikih religija i svemonog Boga u liku mukarca, koji se javio mukarcu, degradacija ena silazi na najniu taku. Sama biblijska predanja govore mnogo o odnosu prema eni i njenom podreenom poloaju u takvoj sredini.

Razlikujemo tri perioda: predfeudalni period; poetak feudalne epohe;

U predfeudalnom periodu (V - IX vek) uskraena su sva znaajna i uticajna prava enama. enama je ostao prostor da uestvuju u formiranju manastira i da ire katoliku veru. Kao opatice, kraljice, princeze one su uestvovale u obrazovanju dece, bavile se misionarenjem i preobraanjem u hrianstvo. U okviru porodice, ene su u predfeudalnom drutvu uglavnom prihvatale potinjen poloaj koji je propisivala crkva, a sva inicijativa bila je na mukarcima. Poetkom feudalne epohe (X i XI vek) samo odabrane ene i one ene koje su imale posebne uslove povratile su deo svoje moi (supruge, sestre i erke kraljeva i prineva). Vizantija se posebno izdvajala po broju kraljica i uenih ena koje su se bavile drutvenim poslom u to vreme: Teodosijeva ena Evdokija reformisala je vizantijski univerzitet, a Ana Komin je osnovala kolu medicine 1083. godine i predavala je u njoj.

Uloga ene je uglavnom ograniena na reprodukciju i porodini ivot. Smatrale su se potpuno inferiornima i to prvo kao oevo, a zatim ako muevo vlasnitvo.

Zadatak ene jeste vaspitanje dece u smislu potovanja hijerarhije i roda.

Njena kompetencija odnosi se na kuno gospodarenje. Ona upravlja porodinim osobljem (slugama, ili ak ponegde i robovima) i ima moralnu dunost brinuti se o njihovim materijalnim i duhovnim potrebama.

Brakove su dogovarali roditelji. Tek od sredine XIII veka verenici su se mogli dogovoriti, a venanje je moralo biti javno, kako bi se mogle obelodaniti mogue prepreke.

Za ene viih stalea, koje nisu uspele nai

U svim oblastima ivota i delovanja (ekonomija, vera, politika) uloga ena se suava, ali one ne pristaju na takav poloaj bez otpora.

ene su imale ulogu lekara i babica (tradicija i moral nisu doputali da ene pregleda mukarac). Babicama je bilo zapoveeno da prilikom poroaja rtvuju ene, a ostavljaju dete.

U to vreme su enama ukinuta i prava nasleivanja tako da su ostale potpuno obespravljene.

Inkvizicijaje poslala hiljade ena na lomau pod izgovorom da se bave vradbinama (period poznat kao progon

Ponovo se istiu ene - supruge, sestre i erke kraljeva i prineva, pa i same kraljice.

Kraljica Elizabeta I koja je odigrala veoma znaaju ulogu u kreiranju istorije.

U doba renesanse ene pokuavaju da povrate svoja prava. One poinju postepeno da uzimaju uee u umetnikom i kulturnom stvaralatvu tog perioda, ali esto bez prava priznavanja njihovih dela (anonimni umetnici ili je delo bilo poznato pod imenom nekog mukarca).

.. .
Tek razvojem buroazije (XVII i XVIII vek) ene uzimaju uea u drutvenim poslovima (trgovina, zanatstvo).

Meutim buroaski brak je daleko licemerniji i ne mnogo povoljniji po poloaj ene u drutvu. Buroaski brak trai dobrovoljni pristanak na brak i garantuje jednaka prava.

Ovaj sluaj se moe lepo uporediti sa sluajem zapoljavanja radnika u doba proletarijata. Neophodan je njegov pristanak na ugovor, kao da taj radnik ima izbora. Isto tako ne moemo priati o jednakosti u pravima kada je za taj sluaj potrebna i ekonomska jednakost kako proleter zavisi od

Takoe, buroaski brak jo uvek ima preljubu kao dopunu, pa i prostu prostituciju. Naime, s obzirom da je ena traena roba jer joj esto moral uskrauje slobodnu ljubav, a kako siromatvo ne jenjava tako je i prosta prostitucija izvor zarade, kako za siromane ene i njihove porodice tako i za trgovce ljudima.

Poziv za jednakim pravima ena i mukaraca postao je javan i glasan tek u graanskom drutvu krajem XVIII veka.

Na osnovu tadanje podele rada, ena se definisala primarno kao supruga i majka, te je bila vezana za kuu i domainstvo.

ene su bile rastereene rada u plaenoj delatnosti. Domainstvo ekonomski osigurava mukarac.

U XIX veku ene postaju znaajna radna

U ovom periodu ljudska prava i dalje vae samo za mukarce. Sve dotadanje povelje o ljudskim pravima (1776. i 1789. godina) koje istiu oveka kao politiki punopravnog subjekta sistematski iskljuuju ene.

Ovakva situacija predstavljala je plodno tlo za prve javne zahteve za jednakim pravima i mogunostima ena i mukaraca, te se tada u Francuskojjavlja prvi feministiki pokretkoji

VANIJI DATUMI I PREKRETNICE U POETNOJ BORBI ENA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST:

1.

Deklaracija o optim ljudskim pravima po principima prirodnog prava u Francuskoj i SAD dovela je do toga da se postavi zahtev o jednakim pravima mukaraca i ena. Francuska Povelja o pravima ena i graanki dokument koji se usko vezuje za Povelju o ljudskim i graanskim pravima proklamovanu 1789. godine.

1.

3.

Declaration of Sentiment, 1848. godine po uzoru na povelju iz 1776. godine, diskriminacija ene je prvi put stavljena na dnevni red zasedanja u SAD (Elizabeth Cady Stanton i Lucretia Mott). Izmeu ostalog, zahtevano je: Pravo raspolaganja imovinom i platom; Pravo starateljstva nad decom u sluaju razvoda braka; Proirene mogunosti razvoda braka; Pravno i ekonomsko osiguranje za razvedene ene; Pristup obrazovanju i mogunostima zaposlenja, kao i pravo glasa.

Ova deklaracija i zahtevi predstavljaju

POKRET

ENA Prvi pokret ena (1848-1914): Istrajna borba za politika i graanska prava

8. MART

Meunarodni dan ena (skraeno Dan ena) se obeleava 8. marta svake godine. Tog dana se slave ekonomska, politika i drutvena dostignua pripadnica enskog pola.

Prvi Dan ena se slavio 28. februara 1909. u SAD na temelju deklaracije koju je donela Socijalistika partija Amerike.

Izmeu ostalih vanih istorijskih dogaaja, njim se obeleava i poar u fabrici u Njujorku 1911. godine kada je poginulo preko 140 ena.

Ideja da se obeleava meunarodni dan ena se prvi put pojavila poetkom XX veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je esto dovodila do protesta zbog loih radnih uslova.

ene zaposlene u industriji odee i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku. Tekstilne radnice su protestvovale

Protesti na 8. mart su se dogaali i sledeih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15 000 ena mariralo kroz Njujork traei krae radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Godine 1910. prva meunarodna enska konferencija bila je odrana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalistike Internacionale koja je ustanovila "Meunarodni dan ena" Sledee godine je na predlog slavne nemake socijalistkinje Meunarodni Klare Cetkin. dan ena obeleen je od strane preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemakoj i vajcarskoj. U predveerje prvog svetskog rata ene irom Evrope su odrale

FEMINIZ Menjanje jedne istorijske epohe AM se uvek moe

odrediti srazmerno napretku ena ka slobodi, stepen enske emancipacije jeste prirodna mera opte emancipacije arl Furije

Feminizam je naziv za grupu ideologija i politikih pokreta kojima je cilj bio poboljanje poloaja ene u drutvu, odnosno izjednaavanje prava ena s pravima mukaraca. Feminizam je pokret koji je nastao u zapadnim zemljama u XIX veku kao jedna od posledica industrijske revolucije. Feministiki pokret se ispoetka ispoljavao u dva oblika - kao pokret za ravnopravnost u platama i kao pokret za davanje prava glasa enama. To je s vremenom postignuto u veini zapadnih zemalja nakon Prvog svetskog rata, a kasnije i u ostatku sveta. Kako je politika, a i ekonomska ravnopravnost ena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evoluirao u novu formu tzv. radikalnog feminizma kome je cilj bio promeniti tradicionalnu ulogu ene u drutvu putem napada na brak i materinstvo kao tradicionalne institucije, odnosno na mukarce koji su po prirodi

Veina feministikih teoretiara, pogotovo onih iz zapadnih i anglosaksonskih drava, zastupa stav da se feminizam razvijao u tri talasa: Prvi talas feminizma nastao je u XIX veku i oznaavao borbu ena za pravo glasa. Te feministkinje su bile poznate kao sufraetkinje. Drugi talas feminizma se javio 1960-ih i trajao do 1980-ih. Oznaavao je klasine postavke i fokuse feminizma kao to su organizacija masovnog pokreta, rodna ravnopravnost, antiimperijalizam, promenu zakonodavstva, enske i feministike asopise, edukacija ena, problematika mukog nasilja i sl. Trei talas feminizma zapoeo je 1980-ih i traje do danas; pokuava negirati rod i nadilaziti rodne razlike te je s toga blizak drugim teorijama: queer teoriji, post-kolonijalnoj teoriji, transnacionalizmu, ekofeminizmu,

Klasifikacija:
Feminizam je ideoloki prilino raznorodan pokret, s brojnim, esto suprostavljenim, strujama koje su ponekad pod uticajem drugih ideologija, a ponekad pod uticajem specifinih drutveno-ekonomskih prilika u kojima ive ene u nekom delu sveta. Uglavnom se razlikuju sledei tipovi: Liberalni feminizam Radikalni feminizam Socijalistiki feminizam Ekofeminizam Individualistiki feminizam

Psihologija i FEMINIZAM:
Davno pre nastanka psihologije kao nauke postojao je koncept normalne i zdrave ene i zamisli kako ona treba da se ponaa, osea, misli i izgleda. Samim tim, stvorena je i kategorija problematinih ena, ena koje su od tih normi odstupale. To su bile ene koje su moda bile previe ili premalo besne, bune, samostalne, povuene, brine i negujue, agresivne, hladne, tune... Razlika izmeu problematinih mukaraca i ena bila je, pre svega, u tome to su oekivanja vezana za ene formulisana u odnosu na njenu funkciju u patrijarhalnom drutvu u odnosu sa mukarcem, a zatim i s potomstvom koje se samo po sebi podrazumevalo. Ta nekorisnost ene kao ljubavnice, domaice i majke se ispravljala i kanjavala na razliite naine. Jo Hipokrat spominje fenomen histerije (rehabilitovan u

Od stare Grke do XIX veka, ovo shvatanje se nije mnogo promenilo Hipokrat lek za to vidi u udaji ili preudaji, ali su kasnije primenjivani i neki drugi metodi, poput paljenja klitorisa ili odstranjivanja materice i jajnika. Pored toga, histerine ene su odbacivane, iskljuivane iz drutva i izolovane u specijalne ustanove. Najzad, kada je lekar XIX veka sumnjao na histeriju, on bi eni koja ima psihike probleme savetovao da se u potpunoj izolaciji i samoi kloni razmiljanja, kako ne bi otetila matericu. Vek kasnije, ene su leene elektro-okovima i insulinskom terapijom, a potpuna senzorna izolacija, prethodnica dananjih psihijatrijskih institucija, i dalje se smatrala ekasnom metodom. Istorija je enama dodelila ulogu pacijentkinja, a mukarcima ulogu doktora. Kada se pojavila u formi psihoanalize, psihoterapija je nekim enama donela poboljanje, ali je i ona zapravo bila sredstvo odranja postojeeg

...

OSVRT NA POLOAJ ENE U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

Kraljevina Jugoslavija bila je drava koja se razvijala pod evropskim uticajima. Prvi svetski rat je ubrzao zapoeti proces izlaska ena na javnu scenu. Proces je obuhvatao niz pojava: znatnije obrazovanje i zapoljavanje ena, promenu demografskih obrazaca i modela odnosa izmeu polova, a posle mukotrpne borbe i politiku ravnopravnost ena. Na takve korake ene su osnaene, jer su u ratu preuzimale i ulogu mukarca, i to u oblasti privrede, voenja celog domainstva, kao i na frontu, najee radei kao bolniarke. Posledica ovih procesa je drugaije poimanje sebe i sopstvenog ivota. Kao i u drugim evropskim dravama, borba za emancipaciju ena u Srbiji poela je u

Pod snanim uticajima urbanizacije, podele i specijalizacije rada, pojavom novih tehnikih ureaja, novih vidova zabave, tradicionalnopatrijarhalna porodica polako je gubila svoj smisao uzmiui pred naletom modernog i novog. Tradicionalno poimanje ene i njenih osnovnih uloga, majke i domaice, polako je gubilo teinu, ali prava i dalje nisu bila U Kraljevini Jugoslaviji izjednaena sa mukarcima. Sve se zasnivalo nailazimo na na tradiciji. stalni porast broja zaposlenih ena, naroito u tekstilnoj, prehrambenoj i duvanskoj industriji kao i porast broja poljoprivrednih radnica i ena u kunoj posluzi. Broj ena ukljuenih u privredu Srbije u preiodu od 1923. Do 1932. godine stalno se poveavao. Mesto stanovanja bilo je kljuni uslov za

DRUGI SVETSKI RAT I POSLERATNI PERIOD ENE U SFRJ

Na naem podruju prve organizovane grupe ena pojavile su se ve dvadesetih godina XX veka u okviru KP. Poele su voditi borbu za bolje sutra. Pre II svetskog rata ene su se ukljuivale u jedinstveni revolucionarni radniki pokret i u borbu za ravnopravnost. Meu najpoznatijim aktivnostima istiu se trajkovi u fabrikama, posebno tekstila, drugi vidovi borbe radnika, seljaka i inteligencije, te borba protiv faizma. ene su bile ukljuene u borbu za ravnopravnost. Taj se rad odvijao u

U toku II svetskog rata ene su bile snaan oslonac u narodnooslobodilakom pokretu, dale su snaan doprinos u oruanoj revoluciji na najveem nivou. Antifaistiki front ena kao masovna organizacija osnovan za vreme II svetskog rata 6. 12.1942. na I zemaljskoj konferenciji AFZ-a u Bosanskom Petrovcu.

Komunistika partija, na elu sa drugom Titom, ene je ukljuivala u borbu za osloboenje zemlje, za radnika prava, za bolji i kvalitetniji

Posle II svetskog rata ene su imale znaajnu ulogu u obnovi i izgradnji i privrednom ivotu zemlje. One su predstavljale nau zemlju u meunarodnim organizacijama.Ueem u meunarodnom enskom pokretu i organizacijama, proirivale su saradnju s nacionalnim enskim organizacijama, te s javnim i politikim radnicima iz svih zemalja.

U oslobodjenoj zemlji, prvi put na podruju Balkana ena je bila izjednaena sa mukarcem. Ona dobija pravo glasa. Jugoslovenska revolucija je donela najvei pomak u pravima ena u istoriji ovih prostora.

ZAKLJUAK
ENA

DANAS

Dananjem drutvu su puna usta demokratije, slobode i jednakosti, a u praksi moemo videti da su se odnosi meu polovima (izmeu ostalog) veoma malo promenili. Iako su na povrini naizgled drugaiji, oni uvek odravaju eksploataciju bez nagovetaja da e se situacija sutinski promeniti u korist ena. Akcenat se odrava na sitnim pravima koja ne menjaju situaciju znaajno, pa ak i ta prava moraju da se izdejstvuju silom. Takav je meunarodni Dan ena kada je izdejstvovan

Vano je napomenuti ulogu feministikih pokreta u poloaju ena. Iako ti pokreti istiu nepovoljan poloaj ena, sutinski nemaju efektivno reenje za poboljanje tog poloaja jer ne uspevaju da uoe prave uzroke podjarmljenosti. Naime, uzroci su ekonomske prirode, i kao takve ih treba posmatrati ena kapitalista e eksploatisati i ene i mukarce podjednako. Sa tim u vidu, feministiki pokreti vie idu na ruku samom ekonomskom sistemu i time implicitno podravaju podjarmljenost sa jedne strane, a sa druge odvlae panju potencijalno revolucionarnim pokretima koji su u mogunosti da problem ree sutinski, da drutvo uine boljim i za ene i mukarce.

Kako smo ustanovili da ekonomski, a samim

Drava sama po sebi ne bi trebalo da ima bilo kakvog uvida niti veze sa intimnim meuljudskim odnosima i da ih na bilo koji nain regulie, to znai da bi trebalo teiti ka ukidanju monogamnog braka (za ene) kao patrijarhalne institucije za podjarmljivanje. Meutim, takav potez nije mogu bez ukidanja privatne svojine (nad sredstvima za proizvodnju) te se i taj potez mora navesti kao krajnje reenje. Takoe, jedan od bitnih uslova za osloboenje ena je moralno osloboenje i ukidanje sramote razvoda i slinih moralnih ogranienja obino sprovoenih od strane crkve. Jedan od najznaajnijih aspekata osloboenja ena je njihova edukacija prvo ka upoznavanju sa problemom i njihovim pravima, a kasnije i obrazovnim radom na njihovom oslobaanju i oraganizovanju. Neravnopravnost u naucii kulturi daje jo

Dakle opti zakljuak je da reenje enskog pitanja zavisi od ekonomskih odnosa u drutvu, tj. da bi se osloboenje ena postiglo prvo ukidanjem privatne svojine koja bi praktino ukinula eksploataciju oba pola, pa samim tim ukinula i potrebu za postojanjem braka kao institucije za podreivanje ene mukarcu. Takve promene nisu mogue odjednom, ve se moraju dogaati postepeno i isto tako, sve te promene nemaju efekta ako se istovremeno ne vri edukacija i ne dopusti enama aktivna uloga u revolucionarnim promenama drutva.

Studenti: Ana Trkulja 08/01/025 Radisav Risti 08/01/040 Ana Milo 08/01/001 Mentor: Doc. dr Radmila Bogosavljevi