TRANZICIONI I MIGRACIONI FAKTORI KRIMINALITETA

(pojam tranzicija i migracija, drutvene i socijalna obeleja stanja i uticaj na odreenu vrstu kriminaliteta)

36.

Migracije su fiziko kretanje seobe stanovnitva u prostoru, privremeno

ili trajno preseljavanje stanovnitva(imigracija ili emigracija) iz jednog socio-kulturnog ambijenta u drugi, iz jedne zemlje u drugu. Mogu biti uslovljene: - politikim iniocima; - ekonomskim iniocima. - dobrovoljne i - prinudne Posledice migracija su:
problemi adatacije praeni socijalni problemi vezanim za uzroke kriminaliteta,

( nezaposlenost, zdravstveni i stambeni uslovi ivota, loa komunikacija u novoj sredini, zbog razliitih kultura, obiaja, svesti.).
nepovoljan razvoj linosti (nova sredina ga moralno ne vezuje za izvorne obiaje, porodicu i susedstvo) kidanje patrijarhalnih veza i tradicionalnih vrednosti, nastanak socijalnih, psiholokih problema i konflikata, nova iskuenja u vidu alkoholozma, narkomanije, prostitucije i delikvencije.

U svetu ( koji je polarizovan i ekonomski i socijalno) postoji problem ili tendencija prelaska stanovnitva iz siromanih drava u bogatije. Ovaj proces se odvija sve bre i zemlje useljenja postavljaju sve vee barijere tim pojavama (diskriminacija doseljenika nemaju ista politika i socijalna prava, kao domai dravljani). Prisutan je porast desniarskih pokreta koji se sukobljavaju sa doseljenicima. Javljaju se kulturni anragonizmi, izazivanje povreda javnog reda, a esto i delikvencije teih oblika (imovinska krivina dela, krae i teke krae).

Ovo ne znai da je doseljeniko stanovnitvo predodreeno da vri krivina dela. To su problemi adaptacije i jedne i druge strane . Pored dobrovoljnih, poseban problem predstavljaju ilegalne migracije. U ove procese direktno su ukljueni: - krijumarenje i trgovina ljudima kao najunosniji izvor zarade organizovanog kriminaliteta gde su rtve siromani imigranti.

Ilegalne imigracije predstavljaju direktno krenje ljudskih prava

(ropstvo, prostitucija, ekonomska eksploatacija).
URBANIZACIJA I INDUSTRIJALIZACIJA:

Vezano za ekonomske uslove kao kriminogeni faktor, migracije su karakteristine za neka normalna stanja, kao to su:
1. urbanizacija naselja i

2. industrijalizacija Sa urbanizacijom se pojavljuje niz pitanja kriminogenog znaaja: o o o o o problemi adaptacije; sukobi kultura i vrednosti; nezaposlenost; stambeni problemi; zdravstveni problemi

Zbog toga mnogi kriminolozi istiu povezanost urbanizacije i kriminaliteta. Postoji nekoliko elemenata uslovljenosti tih dveju pojava:
faktor zakona velikih brojeva (vei broj ljudi podrazumeva i vei

broj asocijalnih ponaanja) faktor pauperizacije (nezaposlenost i beda menifestuju se vie u urbanim, nego u ruralnim podrujima) faktor iskuenja (grad nudi mnogo vie izazova za laku zaradu nego selo) faktor anonimnosti (individua u gradu je usamljena i nepoznata to joj pogoduje da se zatiti u kriminalnim radnjama). faktor interakcije i imitacije (nosioci delikventnog ponaanja ive preteno u gradu i u svojoj sredini reprodukuju kriminalce lake nego na selu).

Demokratski i ekonomski aspekti urbanizacije odraavaju se neposredno na socijalni ivot, na adaptaciju migranata, ali i starosedelaca. Njima je posredno uslovljeno i asocijalno ponaanje: U kriminolokom smislu tu se pojavljuju 2 problema:
1. 2.

uticaj nove sredine na migrante i njihovo ponaanje; uticaj migranata na novu sredinu

Ruski kriminolozi - su zakljuili da migracije nisu neposredan faktor

kriminaliteta, ve da deluju u sticaju sa drugim sociolokim iniocima.
INDUSTRIJALIZACIJA:

Jedan od kriminogenih faktora je i industrijalizacija Ona je predpostavka napredka meterijalne osnove drutva, poveanja ivotnog standarda i ekonomskog prosperiteta uopte. Ima neposredan znaaj za poboljanje ovekovog statusa (socijalnog) uslov je njegovog kulturnog i obrazovnog nivoa. Meutim industijalizacija se ne odvija u jednom pravcu i bez problema, naroito u socijalnoj sferi. Ona izaziva niz kulturnih, obrazovnih zdravstvenih i egzistencijalnih problema. U vezi sa kriminogenim znaajem industrijalizacije, odnosno njenom uticaju na kriminalitet postoje razliita miljenja: 1. jedni smatraju da je ona ozbiljan uzrok kriminaliteta;(Negel) 2. drugi da se teko moe dovesti u vezu povezanost industrijalizacije i kriminaliteta (Kristijansen) i 3. trei smatraju da uzrok kriminaliteta nije industrijalizacija, ve njene propratne pojave (ibunski) TRANZICIJA Ovaj pojam zavisno od toga gde se odvija, ima: 1. opte znaenje i 2. posebno znaenje. M. GODDELIER izrazom Period tranzicije oznaava posebnu fazu u evoluciji nekog drutva, fazu u kojoj se ono susree sa sve veim unutranjim i spoljanjim tekoama prilikom reprodukovanja privrednih i drutvenih odnosa na kojima drutvo poiva.

Pojavljuju se novi drutveni i privredni odnosi, koji se bre ili sporije, vie ili manje nasilno proiruju i postaju osnov jednog novog drutva. J. PETROVI smatra da Tranzicija generalno trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja drutvom, to zahteva uvoenje itavog niza upravljakih i drugih elemenata. demokratija, vladavina prava, uspostavljanje novih pravila i institucija, sanacija i reforma neuralginih taaka drutvenog i ekonomskog sistema., - privatizacija, - denacionalizacija, - promenu sistema vrednosti na kome poiva drutvo. Pitanje: U kojoj meri procesi tranzicije utiu na pojave kriminaliteta? Opti zakljuak i odgovor na ovo pitanje ( a na osnovu Dirkemovog shvatanja; da je kriminalitet normalna drutvena pojava je da su tranzicioni procesi imenentni kriminalitetu. (neodvojivi) Npr. Srbija i ostale republike bive Jugoslavije i druge zemlje jugoistone Evrope poslednjih dve decenije su u dinaminim procesima tranzicije. Tranzicija je poela krajem 1989. godine. Svrha tranzicije motivisana je: 1. neefikasnou dravnog sistema zasnovanog na dravnoj svojini i planskoj privredi i 2. potrebom za dinaminijim razvojem i njihovom ukljuenju u Evropsku i meunarodnu podelu rada. U periodu tranzicije dolo je do kriminalizacije bitnih segmenata politikih i ekonomskih odnosa. Umesto trine ekonomije razvila se: pekulativna ekonomija, prelivanje drutvenog kapitala pod vidom privatizacije u fondove elite nomenklature siva ekonomia, a osnov sive ekonomije inila je: Trgovina naftom, cigaretama, devizama, drogom i orujem, organizovani kriminal, korupcija u privrednim, bankarskim i finansijskim institucijama, Nasilni metodi promene politike vlasti.
4

 U pogledu izgradnje demokratskih procesa izostali su principi zakonitosti i sistematinosti, a procesi preputani stihiji pravdanjem politikih ciljeva, ime je organizovani kriminalitet imao veliki uticaj na politike odluke, Nekontrolisan uvoz roba potpuno istiskuje domau proizvodnju, ugroava makro-ekonomsku stabilnost i produkuje budetski deficit Kontrolna funkcija privatizacije ila je na ruku organizovanom kriminalu.