You are on page 1of 2

PREDSTAVLJAMO

]ilim vekovna inspiracija


]ilim nas osim na Aladina asocira na pro{lost, na uticaje susednih zemalja, vladavinu Turaka, pa se ne retko prave gre{ke i }ilimi iz razli~itih krajeva unificiraju bez obzira na njihovo poreklo i razli~itost. Kada ka`emo na{ }ilim mislimo na na{u tradiciju i pirotski }ilim. Pirotski }ilim je sli~an sa turskim }ilimom i na prvi pogled bi se reklo da su iz istog kraja jer su boje i {are sli~ne, ali pirotski }ilim ima dva lica i tka se u jednom komadu dok se kod turskog }ilima spajaju dva dela u jednu celinu. Pretpostavka je da je zahvaljuju}i tome {to je }ilim tkan tako da ima dva lica njegova namena mogla biti daleko {ira i samim tim je slu`io i kao ogrta~ i kao prekrivka i kao prostirka i kao dekoracija
Pi{e: Melanija Pavlovi} dipl.ing.arh

erovatno smo svi u`ivali ~itaju}i bajku o Aladinu i ~arobnom }ilimu i zami{ljali kako bi dobro bilo imati sposobnost letenja, ali bajke su ostale u 1001-oj no}i, a }ilim je vekovima inspiracija umetnicima, istori~arima, enterijeristima i mnogim od nas. Da li je }ilim samo obi~an tepih ili ne{to vi{e? Pri~a o }ilimu po~inje davno. Smatra se da re~ }ilim vodi poreklo od persijske re~i gilim. Gilim je u na{e krajeve stigao zahvaljuju}i Turcima i njihovom vi{edecenijskom uticaju. Tehni~ki to bi bila vrsta tkanine izra|ena glatkom tka~kom tehnikom koja se mogla koristiti u razli~ite svrhe od prostirke za pod, prekriva~a za kre-

70 Podovi avgust/2011.

vet, ukrasa na zidu, pokriva~a za konje, skupog dara. Geografski posmatrano }ilim se pominje osim na prostoru Balkana i Turske i u zemljama centralne Azije, severne Afrike, Irana, Avganistana. ]ilim je {iroku primenu imao u svakodnevnom `ivotu, ali i u prazni~nom i verskom. U manjoj meri kori{}en je i za opremanje gradskih enterijera, gde je izra|ivan u specijalnim manufakturama, kao i u dvorskim radionicama, po{to je i me|u najbogatijima bio visoko cenjen kao dekorativna tkanina. Nekada su se gazde ponosile svojim domovima ukra{enim }ilimima. Pri~a se da jedna stara persijska poslovica ka`e da {to je bogatiji i ve}i gazda to je }ilim tanji {to zna~i da je izra|en od najkvalitetnijih i najskupljih prediva. ]ilim nas osim na Aladina asocira na pro{lost, na uticaje susednih zemalja, vladavinu Turaka, pa se ne retko prave gre{ke i }ilimi iz razli~itih krajeva unificiraju bez obzira na njihovo poreklo i razli~itost. Kada ka`emo na{ }ilim mislimo na na{u tradiciju i pirotski }ilim. Pirotski }ilim je sli~an sa turskim }ilimom i na prvi pogled bi se reklo da su iz istog kraja jer su boje i {are sli~ne, ali pirotski }ilim ima dva lica i tka se u jednom komadu dok se kod turskog }ilima spajaju dva dela u jednu celinu. Pretpostavka je da je zahvaljuju}i tome {to je }ilim tkan tako da ima dva lica njegova namena mogla biti daleko {ira i samim tim je slu`io i kao ogrta~ i kao prekrivka i kao prostirka i kao dekoracija. ^esto smo imali prilike da u nekom stranom filmu vidimo u enterijeru sofu prekrivenu pirotskim }ilimom. Nekada nismo ni svesni kakvo bogatstvo i lepotu su nam preci ostavili u nasle|e. Boje, {are, igra oblika i simbola je sve ono {to pirotski }ilim ~ini tako posebnim. Crvena boja u svim nijansama najvi{e preovla|uje prilikom izrade pirotskih }ilima, a prisutne su i plava, zelena i bela. Boje na pirotskom }ilimu imaju teritorijalno-etni~ke odlike i uvek su ukomponovane u kompleksnu kompoziciju. Ornamentika na pirotskom }ilimu je uvek geometrijska i prikazuje stilizovanu pticu, cvet, gugutku ili predmet iz neposredne okoline tkalja. [are kod starih }ilima su sitnije i skladnije raspore|ene, a na novijim primercima {are su krupnije, katkad i neuspele stilizacije. Dolaskom industijalizacije stari zanati bivaju sve vi{e potisnuti u drugi plan. Izrada }ilima je te`ak i mukotrpan posao, a vrednost }ilima velika. Da bi za{titili na{u tradiciju i ne{to {to je svuda u svetu prepoznatljivo odlu~eno je da 2003.godine pirotski }ilim bude za{ti}en kao proizvod od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla. ]ilim se godinama unazad povezivao sa seoskim doma}instvom. Obi~no su drveni podovi bili prekriveni }ilimima ili su oni slu`ili za ukra{avanje zidnih povr{ina.

Trendovi u opremanu enterijera ne moraju uvek donositi nove materijale. Sve vi{e se mo`e primetiti kombinacija stilova u enterijeru kao i primena nekih retro elemenata. Mermerni ili drveni pod prekriven }ilimom u kombinaciji sa stilskim name{ta-

jem. Za{to da ne? I estetski i funkcionalno apsolutno zadovoljava sve kriterijume. Ne treba samo preterivati. Sve treba raditi sa stilom i truditi se da to {to ste se odlu~ili da deo tradicije uklopite u svoj enterijer ne zna~i da treba da odlutate do ivice ki~a.

Podovi avgust/2011.

71