POECI BORBE ZA ENSKA PRAVA U NOVOM SADU I VOJVODINI od 18. do poetka 20.

veka Osnovni pravci borbe /zahtevi, organizacije, asocijacije, linosti/ Podruje Vojvodine je tokom 18., 19. i poetkom 20. veka bilo u sastavu Habzburke monarhije, koja je u tadanjim evropskim razmerama predstavljala multinacionalnu sredinu sa zavidnim privrednim, prosvetnim i kulturnim razvojem. Ideoloki, drutveni, kulturni, pravni poloaj ena u Monarhiji najbolje se oitovao u graanskim zakonima. Ugarski graanski zakonik /na snazi od 1894./ stavljao je enu u daleko povoljniji poloaj od Austrijskog graanskog zakonika /na snazi do 1894/. To je bilo od velikog znaaja, jer dobijajui poslovnu sposobnost i pravo da samostalno raspolau sopstvenom imovinom, ene su dobile i mogunost da ulau u obrazovanje enske dece. Malo je poznata injenica da je veliki broj Vojvoanki zavetao soptveno bogatstvo za stipendiranje kolovanja enske dece ili za odravanje enskih kola. Borba za ravnopravnost ena zapoela je borbom za kvalitetno obrazovanje enske dece i za pravo kolovanja na svim obrazovnim institucijama ukljuujui i univerzitete. Bogati sloj vojvoanskog (i novosadskog) stanovnitva, poev od sredine 18. veka, nastoji da svojim kerima prui obrazovanje koje je kreirano u intelektualnim sredinama Pete i Bea i koje je predstavljalo evropski vrh. Poznavanje jezika (nemaki, maarski, pa i francuski), to se podrazumevalo u multietnikoj sredini Ugarske, omoguavalo je da se evropska kulturni dometi vrlo brzo prihvate. Ipak, ni bogati sloj nije mogao da upie svoje keri u sve kole ve su angaovali privatne uitelje. Za devojke graanskog i niih stalea postojale su narodne kole i lerovigde su u poetku devojke uile da pletu, iju i vezu a kasnije su programi dopunjeni: itanjem, pisanjem raunom, veronaukom i stranim jezicima. Sedamdesetih godina 19. veka u svim zajednicama u Vojvodini sazreva svest o potrebi ozbiljnog i kvalitetnijeg obrazovanja ena kao preduslovu za opti nacionalni preporod. To je period kada se u izvesnoj meri tolerie ulazak ena u javnu sferu do tada rezervisanu samo za mukarce. Pojava Jaroslave Jaroi /Frantika Jozefna Jaroiov/ i Drage Dejanovi i drugih borkinja za enska prava dovee do patrijarhalnog odgovora drutva pokuaja definisanja za patrijarhat poeljne emancipacije ena. Iz tog razloga dalji pravci borbe za kvalitetno obrazovanje sve enske dece kretae se kroz nastojanja enskih drutava i uglednih borkinja za enska prava za otvaranje viih enskih kola i kroz rad uglednih pedagokinja koje su osmislile i za ivota realizovale programe za obrazovanje ena. Uporedo sa tim definiu se i drugi zahtevi vezani za potrebu ekonomske samostalnosti ene kroz rad /draga Dejanovi, Savka Suboti/ a ubrzo zatim /prvo pojedinani/, zahtevi za pravo glasa za ene /Katarina Milovuk/. Vojvoanski i novosadski prostor bie onaj na kome e se pojaviti: Adel Nemeanji /Nemassnyi Adl/, prve direktorke Novosadske devojake graanske kole i osnivaica drutva Marija Doroteja, Jaroslava Jaroi /Frantika Jozefna Jaroiov/, prva slovaka pesnikinja u Vojvodini, prva srpska knjievnica 19. veka Eustahija Arsi, feministkinja Draga Dejanovi, politiarke sestre Ninkovi, pedagokinja Katarina Milovuk, knjievnica Milica Stojadinovi Srpkinja, borkinja za prvava ena Savka SubotiPojava ovih izuzetnnih ena kao i enskih organizacija uinie da borba za kvalitetnije obrazovanje ena dobije jasne ciljeve i pravce razvoja. Nosioci te borbe bie

ene koje e sopstvenim delom obeleiti period od kada je 1757. Marta Nekova iznimno zavrila srednju kolu do 1868 kada je posebnim propisom ugraskih vlasti uvedeno obavezno kolovanje enske dece od 6-12. godina. Borba koju je veliki broj ena vodio protiv patrijarhalnog naslea ili ak otvorene mizoginije, podrazumevala je esto velika iskuenja, patnje, neizvesnu starost, zaborav ili preranu smrt na koju su mnoge prve borkinje za enaka prava feministkinje bile osuene. Osim ena koje su imale siguran drutveni poloaj i dovoljno novca, veina onih drugih, makar i talentovanih, proivljava, esto kratak, gorak ivotni put, kao drutvenu kaznu za slobodu, koju su sebi dodelile.

NOVOSAANKE
Judita Horovic (1787-1857), samostalna trgovkinja prehrambenom robom, prva je
preduzetnica na ovom prostoru. Njeno se ime, kao jedino ensko, nalazi u popisu glaveina novosadskih jevrejskih porodica iz 1844. godine. Ona je i prva ena koja je podnela zahtev za osnivanje enske organizacije u Novom Sadu (1848). Milica Stojadinovi Srpkinja (1828 1878), pesnikinja i folkloristkinja predvodnica ''ukletih pesnika'' meu prvima je pisala o potrebi ozbiljnijeg obrzovanja devojaka. Napisala je ''Dnevnik u Frukoj gori 1854'' i zbirku pesama, prevodila Balzaka, Getea i Frankla. Njena poezija predstavlja vezu sa evropskim sentimentalizmom 19. veka. Savka Suboti (1834 -1918) je posle predavanja ''ena na istoku i zapadu'', odranom u Naunom klubu u Beu 1911, postala najslavnija ena sa ovog prostora. Osmislila je i realizovala sopstveni program ekonomskog osnaivanja seoskih ena kroz ''podizanje domae industrije''. Bila je osnivaica i poasna lanica mnogih enskih organizacija. Saraivala je sa Kte Schrimaher i nekim ruskim i ekim feministkinjama. Draga Dejanovi (1840 1871) je ponudila prvu zaokruenu teoriju feminizma kod nas, istina pod uticajem nacionalnih ideja. Svoje stavove je izloila na javnim predavanjima : ''Dve tri rei Srpkinjama'', ''Srpskim majkama'' i u tekstu ''Emancipacija Srpkinja'', objavljenom 1870. Feminizam za nju nije bio samo teorija ve i izabrani ivoni put. Novi tip moderne, ekonomski samostalne ene je time bio promovisan. Katarina Milovuk (1844 1913), bila je upravnica Vie enske kole u Beogradu (1863- 1893). Ona u nastavu uvodi pedagogiju i metodiku (za te predmete pie udbenike), ruski, francuski i nemaki jezik. Njenom zaslugom u Beogradu je osnovano ensko drutvo (1875), potom enska radionica sa ''Pazarom'', list ''Domaica'', humanitarno drutvo ''Sv. Jelena'' i na kraju enski savez. Frantika Jozefna Jaroiov (1851 1877), prva slovaka pesnikinja u Vojvodini ostae zabeleena i po zalaganjima za sadrajnije obrazovanje enske dece i za masovnije istupanje ena u javnosti. Jaroslava je pisala pesme i angaovane lanke na tragu ideje o potrebi kulturnog i socijalnog razvoja Slovaka.

Ninkovi Milica (1854 1881) i Anka (1855 1923) se mogu

smatrati naim prvim politiki obrazovanim feministkinjama, a prve su meu njima po aktivnom ukljuenju u politiku borbu. Feminizam sestara Ninkovi razvio se u okviru socijalistikog pokreta. Bile su saradnice svih socjalistikih listova, bavile su se prevodilatvom, naroito Milica koja je prevela ''Srbiju na istoku'' Svetozara Markovia na ruski. Nemessnyi Adl (1857 1933) je prva ena na mestu direktorke vie kole za devojke u Novom Sadu. Godine 1884. postavljena je za direktorku Novosadske devojake graanske kole sa nastavom na maarskom jeziku. Ona je i prva ena koja je osnovala (1891) i rukovodila udruenjem ''Maria Dorottya'' , sa ciljem unapreenja enskog obrazovanja i strukovnog organizovanja nastavnica. Milica Tomi (1859 1944), knjievnica, novinarka i politiarka jedna je od najznaajnijih linosti nae feministike batine. U periodu od 1911. do 1914. i 1918 1921. izdavala je i ureivala ''enu'', list koji je otvoreno zagovarao politika prava i za ene. Ona je jedna od sedam Vojvoanki izabranih za poslanike Velike narodne skuptine 1918, kada su pravo glasa za kratko dobile i ene. Zorka Jankovi (1870 posle 1926), knjievnica i osnivaica Saveza (zadruga) Srpkinja Vojvodine i Hrvatske napisala je prvi sadrajniji tekst o feminizmu na srpskom jeziku ''ensko pitanje'' (1911). Knjiga se bavi poloajem ena od antikih vremena do 20. veka i prati istorijat feministikih pokreta u mnogim evropskim zemljama. U knjizi ''Problem saveza'' (1926) Zorka se bavila problemima umreavanjima enskih grupa i pokreta . Jelica Bernadikovski Belovi (1870 1946) pedagokinja, knjievnica i etnolokinja bie zapamena i po tome to je prva koja je kod nas u ''Srpkinji'' (knjizi vanoj za istorijat enskog pokreta), koju je osmislila 1913, pisala o ''enskom pismu''. Poetkom 20. veka ona je u Sarajevu kratko ureivala ''Frauenvelt'', list namenjen enama a tokom 1917. u istom gradu list ''Naprednu snagu''. Erika Mitkov (1872 1951), knjievnica i aktivistkinja enskog pokreta bila je znaajna predstavnica slovakog i vojvodjanskog kulturnog kruga. Kao predsednica Centralnog saveza ehoslovakih ena u Kraljevini SHS, kasnije Jugoslaviji, uinila je vidljivim probleme Slovakinja. Vladislava Beba Polit (1886 posle 1940) je meu prvim Srpkinjama promovisana za doktora filozofije na univerzitetu u Peti. Savremenice su je smatrale feministkinjom to je poetkom 20. veka bila izuzetna retkost. Njen tekst ''O feminizmu'', objavljen pred Prvi svetski rat, jedan je od temeljnih u okviru korpusa feministikih tekstova objavljenih na srpskom jeziku. Ona je meu prvima uoila problem ''zapostavljenog poloaja ena kod Slovena'' .

1757. Marta (Nekova) Jorgovi je kao prva Srpkinja zavrila srednju kolu. 1814. Eustahija Arsi je objavila ''Materinske savete mladei obojeg pola''. 1826. U Novom Sadu radi ''devieska kola pod gradskim patronatom''. 1847. Matija Ban pokree asopis ''enski vospitatelj''. 1848. Judita Horovic podnosi molbu za osnivanje prve novosadske enske organizacije. 1867. Osnovana prva enska organizacija u Novom Sadu na elu sa Marijom Tomekovi. 1869. Sofija Paskovi osniva novosadski enski omladinski odbor. 1870. Draga Dejanovi je objavila ''Emancipaciju Srpkinja''. 1874. Otvorena novosadska Srpska via devojaka kola. 1875. U gradu je radilo Neusatzer Frauenverein. 1875. Frantika Josefna Jroiov se u svojim lancima zalagala za sadrajno obrazovanje Slovakinja. 1876. Osnovano Novosadsko izraelitsko dobrotvorno drutvo. 1876. Osnovana Novosadska devojaka graanska kola sa nastavom na maarskom jeziku 1879. roena je Kornelija Raki, prva ena-lekar koja je radila u Novom Sadu poetkom 20. veka.. 1880. Osnovana Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja. 1884. Nemessnyi Adl postavljena za direktorku Novosadske devojake graanske kole. 1886. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja poela da izdaje asopis ''enski svet'' 1891. Nemessnyi Adl osniva udruenje Maria Dorottya sa ciljem da srukovno povee nastavnice enskih kola, organizuje programe obrazovanja za ene i devojke. 1895. Katarina Milovuk traila od kralja Aleksandra da je upie u biraki spisak. 1903. Osnovano Novosadsko evangelistiko dobrotvorno drutvo ''Tabitha''. 1910. Milica Tomi je osnovala ensku itaonicu ''Posestrimu''. 1911. Milica Tomi pokree asopis ''ena''. 1911. Savka Suboti je u bekom Naunom klubu odrala predavanje ''ena na istoku i zapadu''. 1911. Zorka Jankovi izdaje knjigu ''ensko pitanbje''. 1913. Jelica Beranadikovski-Belovi ureuje knjigu ''Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina umetnost do danas''. 1913. dr Vladislava Polit objavljuje lanak ''O feminizmu''. 1918. ene u delu Vojvodine su privremeno izborile pravo glasameu poslanicima Velike narodne skuptine Banata, Bake i Baranje je bilo i 7 ena. 1919. Osnovana Matica naprednih ena. 1919. Osnovan Narodni enski savez Kraljevine SHS. 4

1921. Osnovano sindikalo Udruenje uiteljica i zabavilja. 1921. Osnovan Centralni savez ehoslovakih ena u kraljevini SHS. 1921. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja osnovala je ensku zanatsku kolu. 1925. Jelena Kon je osnovala ''Koru hleba i deije obdanite''. 1926. Objavljena je knjiga Zorke Jankovi ''Problem saveza''. 1927. Osnovano je ensko muziko udruenje. 1928. Osnovana je enska stranka.