ANALIZA VEKOVNOG FENOMENA AUTORITARNOSTI NA BALKANU

Milo Bogdanovi, 2Duan Obradovi, 3Lidija uk Jovanovi

1

milos@net.yu, antropo@sbb.co.yu

Neuropsihijatrijsko Odeljenje Instituta Dr Laza Lazarevi, Beograd, Srbija i Crna Gora

Postoji potreba za dubljom analizom uzroka vekovnog fenomena autoritarnosti na Balkanu, jer od dubine razumevanja problema zavisi i uspenost metode koja se primenjuje u reavanju problema. Sama kritika plodova autoritarnosti - kulta linosti, konzervativizma, nepotovanja i mrnje prema osobama druge ideologije, vere, nacije i rase - ne moe donositi oekivane rezultate ukoliko sami uzroci autoritarnog naina razmiljanja nisu raskrinkani i uklonjeni u samom svom korenu. Sklonost ka autoritarnom nainu miljenja i ponaanja se uvek pojavljuje kao posledica odricanja odgovornosti za sopstveno miljenje i ponaanje. Takoe, ljudi e pokazati sklonost ka meusobnim sukobima, nezavisno od toga koje ideali sami zastupaju, ukoliko ih njihova kultura i tradicija optereuje sujetom ili krivicom kao pokretakim motivima u svakodnevnom ivotu. Sujeta ljude ini uvredljivim, a krivica paranoidnim i tako prirodno sklone sukobima. Nezreo i neodgovoran nain miljenja i ponaanja je duboko utkan u nau kulturu i tradiciju, i zato izlazak iz nae vekovne zaostalosti zahteva radikalne promene u naem odnosu prema ivotu.

OVEK KAO SLOBODNO I ODGOVORNO BIE Za razliku od ivotinje, ovek je bie odgovorno za svoje postupke. oveka ine odgovornim razum, savest i volja. Kada razum raskrinka odreene motive kao iracionalne (nesvrhovite sopstvenom i tuem dobru) tada savest tim motivima pridaje moralnu dimenziju - proglasi ih grehom i trai od oveka da im se on svojom voljom odupre. Ukoliko posluamo glas savesti, tada postajemo ljudi u najuzvienijem smislu te rei. Odgovornim ponaanjem mi se uzdiemo iznad svoje bioloke prirode, postajemo slobodni da menjamo i sami sebe i svet oko sebe. Ali, ovek moe i da se odrekne svoje odgovornosti i da postane rtva svojih slabosti i spoljnih uticaja. U tom sluaju on dolazi u sukob sa svojim intelektualnim posebnostima zbog kojih se razlikuje od drugih ivih bia. Ako se ovek svojom voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu smeta upotreba razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva. On tada dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom, ve i sa sopstvenom saveu, koja ga opominje zbog pokoravanja iskuenju. NEODGOVORNOST REZULTUJE AUTORITARNOU Ljudska zajednica, koju odlikuje kolektivna neodgovornost, pokuava da nadomesti problem razuma i savesti kroz potrebu za ideolokim autoritetom koji e da misli i odluuje umesto nje same. Razumno preispitivanje sopstvenih postupaka i susret sa sopstvenom neispunjenom odgovornou bi izazvali neeljeni stres. Kako takav princip opte neodgovornosti vrlo brzo donosi loe posledice, javlja se potreba i za deurnim krivcima na koje se prebacuje odgovornost za postojee probleme, a ti krivci se pronalaze u ideolokim, nacionalnim, verskim, ili nekim drugim neprijateljima. Zatim stupa na delo mehanizam projekcije, pa se neprijatelju projektuju sopstvene nepriznate slabosti, to izaziva psiholoku satisfakciju sopstvene neodgovorne savesti. Tako se formira autoritarna svest, koja predstavlja najvee prokletstvo, ne samo oveka srednjeg veka, ve i oveka savremenog doba.

AUTORITARNOST U VREME KOMUNIZMA U vreme komunizma, ideoloki autoritet je predstavljala komunistika partija sa Titom na elu. Njegova ispravnost se slepo podrazumevala, a dovoenje u pitanje njegove odgovornosti smatralo se hulom. Deurni krivci za probleme u drutvu bili su disidenti. Narod se, bilo iz svesnog interesa, bilo zbog svoje zavedenosti, plaio da nekim svojim postupkom neslaganja sa partijskom politikom ne dobije etiketu - disident, pa se na taj nain odricao i svake dobronamerne kritike koja bi predstavljala lek za bolesno stanje drutva i koja bi spreila produbljivanje opte krize. NADA NEKADANJE OPOZICIJE Ipak, mali front intelektualaca koji je mislio svojom glavom, borio se protiv autoritarnosti svoga vremena i nadao se da e sloboda misli i govora omoguiti uslove da se autoritarnost komunistikog doba raskrinka i da e narod probuen i otrenjen jednoga trenutka stvoriti drutvo uistinu demokratskih principa. LANA REFORMACIJA Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dolazi do ostvarenja slobode misli i govora u drutvu, i istovremeno do pada autoriteta komunistike ideologije. Veina odbacuje svoju iskompromitovanu komunistiku ideologiju. Meutim, socioloka istraivanja su otkrila ne pad, ve porast autoritarne svesti, koja vie nije imala komunistiku, ve antikomunistiku formu. Jedni idoli su samo zamenjeni drugim idolima. Narodni heroji su u ljudskoj svesti zamenjeni stranakim liderima. Deurni krivci optuivani za probleme u drutvu, neprijatelji revolucije - disidenti, sada su zamenjeni nacionalnim, stranakim i verskim neprijateljima. Ljudima je i dalje vanije ko govori, a ne smisao onoga ta se govori. Preko 60% beogradskih studenata u prosuivanju ispravnosti neijeg shvatanja, i danas vie obraa panju na to KO je onaj ko neto zastupa, KOLIKO ljudi tako neto zastupa, i kakav je utisak njihovih SOPSTVENIH OSEANJA, nego to obraa panju na sam SMISAO onoga to neko

2 zastupa. Odricanje od odgovornosti uma je izraz neodgovornog odnosa prema sopstvenim postupcima. Otuda se zlo svake vrste i dalje ini, samo ne vie u ime partije i radnog naroda, ve u ime vere i nacije, i u ime raznih drugih ideolokih izgovora. Kako se narod nije pokajao za zlo koje je inio pod uticajem komunistike ideologije, nego je tu odgovornost prebacio na komunistike voe, to zlo je ostalo u srcu nacije, i otuda je danas stanje u drutvu gore nego u vreme komunizma. Autoritarnost je vekovno iskustvo naroda Balkana i zato zahteva svoje dublje objanjenje. AUTORITARNOST I POLITIKE STRANKE U publikaciji Putevi istraivanja autoritarnosti objavljeni su rezultati istraivanja stepena autoritarnosti meu pristalicama razliitih politikih stranaka u Jugoslaviji: Pokazalo se da su najautoritarnije pristalice SRS (95,41), JUL (94,17) i SPS (93,96), zatim sledi SPO (87,90), a manji stepen autoritarnosti pokazuju pristalice DSS (78,29), DS (73,39) i oni koji su se opredelili za ostale stranke (DPS CG, DA, GSS... 74.95). (Dr Neboja Petrovi, str. 80) Glasako telo demokratske stranke je najmanje autoritarno zbog odsustva autoritarne ideologije, ali je ipak autoritarno u prilinoj meri, zato to je na ovek u globalu neodgovoran i samim tim sklon autoritarnosti. ATRIBUTI AUTORITARNE LINOSTI Tragine posledice nacistike ideologije tokom Drugog svetskog rata, proizvele su potrebu za objanjenjem fenomena autoritarnosti, koje je nalo svoj dublji odgovor u delu psihologa Adorna i njegovih saradnika. Pedesetih godina XX veka oni su objavili definiciju autoritarne linosti, koju odlikuje devet elemenata: 1) Konvencionalnost (rigidno pridravanje vrednosti srednje klase i njihovo rigidno odravanje); 2) Autoritarna submisivnost (nekritiko prihvatanje autoriteta i zavisnost od njih); 3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje kre konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace); 4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i nesklonost ka bavljenju vlastitim doivljajima); 5) Potovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa onima koji imaju mo, naglaavanje strogosti, discipline...); 6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vrednostima i uopte odbacivanje humanosti); 7) Sklonost ka estom korienju mehanizama projekcije (projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje da je svet pun tajni i opasnih stvari); 8) Rigidnost miljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistine uzroke sudbine pojedinca); 9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osuivanje, esto pominjanje, lano moralisanje).
ADORNO. T.W. FRENKEL-BRUNSWIK, E., LEVINSON. D.J. and SANFORD, R.N., 1950

ZATO JE PRIRODA NAE AUTORITARNOSTI ENIGMA ZA PSIHOLOGE? Primena Adornove analize u istraivanjima autoritarnosti na naem tlu, izazvala je zbunjenost naih psihologa: Ovde se namee diskusija o neemu specifinom za nae uslove, to se teko uklapa u bilo koju diskusiju o autoritarnosti." (Dr Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, str. 48) Naime, u nekoliko taaka Adornove skale autoritarnosti, istraivanja su kod nas pokazala suprotne rezultate od onih koji su dobijeni na Zapadu. Doivljaji vlastitog Ega su kod nacistike autoritarnosti gotovo sasvim ugueni (pod pritiskom savesti i oseanja krivice), dok su kod nas glavna pokretaka snaga (a savest i svest o sopstvenoj odgovornosti su gotovo sasvim ugueni). Srazmerno nivou autoritarnosti, kod veine naih ispitanika, umesto sklonosti ka dranju konvencionalnih pravila, raste sklonost da se ona kre. Na primer, zapadni tj. nacistiki tip autoritarne linosti pokazuje sklonost da eka na zeleno svetlo na semaforu ak i kada na kilometre nema automobila u blizini, dok prosean predstavnik nae balkanske autoritarne linosti pokazuje sklonost da prelazi na crveno svetlo sa posebnim zadovoljstvom ak i ako ispred njega jure automobili. Istraivanje je takoe otkrilo da se kod nacistike autoritarnosti agresivnost vie izraava prema manjinskim grupama (npr. Romima), i prema niima u hijerarhiji (npr. prosjacima), dok se kod nas mrnja vie izraava prema onima koji su na viim pozicijama moi u drutvu (npr. prema efovima na poslu, vlasti, velikim svetskim silama). Jedno u korenu isto neodgovorno ponaanje moe da rezultuje sasvim suprotnim odbrambenim mehanizmima kod razliitih ljudi u zavisnosti od toga kojim pokretakim motivima oni pokoravaju svoju volju. Postoji fundamentalna razlika izmeu autoritarnosti kod onih ljudi koji su pokrenuti na revnost ponositou ("balkanska" ili "afriko-plemenska" autoritarnost) i onih koji su optereeni krivicom ("nacistika" ili "evropska" autoritarnost).

3 AUTORITARNOST NACISTIKOG TIPA POSLEDICA KRIVICE Kada ovek pokorava svoju volju onim motivima koje njegova sopstvena savest osuuje, on zatim prirodno osea krivicu, i zbog sopstvene neiste savesti ima iskuenje da te svoje motive samo potisne u podsvest (umesto da im se odupre). Krivica i strah prirodno rezultuju licemerstvom i formalizmom. Potiskivanje Ega se u drastinim sluajevima moe prepoznati i po emotivnoj hladnoi i strogosti, kao i disciplini koja je sama sebi cilj. Takva hladnoa, istog porekla, u odreenoj meri proima nemaki jezik, kao i karakter onih religioznih ljudi naeg podneblja kod kojih je krivica glavna pokretaka snaga u ivotu. Zbog krivice smisao ponaanja takve posobe postaje rigidan i iracionalan. Umesto da svojim postupcima odgovara na realne potrebe ivota, ona svojim postupcima odgovara na potrebe svoje neiste savesti. Ona pokazuje sklonost i da ak ugrozi svoju egzistenciju slepim pridravanjem odreenih pravila i recepata ponaanja, kojima pokuava da ostvari satisfakciju svoje neiste savesti. Zbog svog formalizma (povrnosti) takva osoba ne ume da se pokaje za uzrok svog problema, ve se kaje na krenje svojih normativnih vrednosti ponaanja, koje esto nemaju nikakvu vezu sa realnim uzrokom njene krivice. Zato, uprkos njenom stalnom kajanju i izvinjavanju, krivica i dalje ostaje postajui izvor rigidnosti miljenja. Osoba vie ne razmilja o smislu svojih postupaka, ve podrazumeva da treba tako i tako da se ponaa. Pravila ponaanja su sama sebi cilj. Iako takva osoba na prvi pogled deluje kao veoma odgovorna, ona je ipak veoma neodgovorna. Odgovorna upotreba razuma u cilju preispitivanja smisla sopstvenih postupaka je iskljuena, jer bi izazvala stres uma, koji je pod uticajem krivice blokiran u svojoj kreativnosti. Neodgovornost uma rezultuje potrebom za formiranjem kulta prema autoritetu (voa, sistem, kodeks pravila) koji sada misli i odluuje umesto samog oveka, i formiranjem tabua vezanih za preispitivanje smisla ponaanja. Na obali Crnog mora turisti iz Rusije esto zadue osobu da svakih deset minuta kroz megafon obavetava sve koji se sunaju na plai: "Prolo je deset minuta, okrenite se na drugu stranu!" Onaj ko, u takvoj vrsti autoritarnosti, misli svojom glavom, on sumnja, a ko sumnja, on ugroava autoritet i stabilnost sistema, i zato se shvata kao neprijatelj poretka. Pored odsustva odgovorne upotrebe razuma, krivica provocira strah i paranoidnost, to predstavlja stalni izvor oseanja ugroenosti i stalni podsticaj na traenje neprijatelja i izazivanje sukoba. Motivi potisnuti u podsvest tee da se projektuju drugome, posebno onome ko je drugaiji jer ne prihvata iste konvencionalne vrednosti. Osoba optereena krivicom je sklona da prezire upravo one osobe koje se otvoreno ponaaju onako kako bi ona sama elela, ali kako ne sme zbog sopstvene savesti i pobuenog oseanja krivice. Mrnja kojom nacisti mrze Jevreje i Rome, ili kojom biblijski fariseji preziru carinike, ili kojom inspektor Drajfus prezire inspektora Kluzoa su upravo takve prirode. Komunizam i nacizam su u svojim postojbinama upravo bazirani na takvoj vrsti autoritarnosti. Mrnja kao izraz prezira, cinizma i gaenja prema onima koji su na niim pozicijama moi je odlika upravo takvog nacistikog autoritarnog naina razmiljanja. AUTORITARNOST BALKANSKOG TIPA POSLEDICA PONOSITOSTI Realno je da ovek koji se ponaa neodgovorno (u onom najdubljem smislu te rei) ima adekvatno oseanje krivice koje ga navodi na reformu motiva kojima pokorava svoju volju. Sposobnost samokritikog preispitivanja je uslov odgovornog razmiljanja i odluivanja koje oveka uzdie iznad njegove bioloke prirode i iznad iskuenja ivotnih okolnosti. Meutim, ukoliko ovek svoju volju pokorava svojoj ponositosti, on postaje sujetan i nesposoban za samokritiko preispitivanje, jer bi njime ugrozio svoj sujetni Ego. Kako sujetna osoba zbog svoje nesamokritinosti stalno kroz ivot reaguje nezrelo, bez odgovorne upotrebe razuma, savesti i volje, njena linost vremenom postaje potpun rob velikog Ega. Iako zna da e poputajui porivima svoga Ega da ugrozi i sopstvenu i tuu egzistenciju, ona nema vlast nad sobom, jer nije nauila da odgovorno samokritiki misli i postupa. Infantilno ponaanje se kod nas zadrava i posle navrenih godina punoletstva. Nezreo susret sa stresom ivota postaje odlika kojom se prepoznaje ovek Balkana kao razliit od oveka Zapada. Svi razumni principi ponaanja, svaki obzir o realnim potrebama drugih ljudi (na primer, apstinencija od duvana, ...), svaki odgovoran nain ponaanja, balkanskom tipu autoritarca deluje kao navlaenje okova ropstva, za razliku od nacistikog autoritarca koji u pravilima ponaanja (kojih se slepo dri) trai izvor svoje sigurnosti. Otuda, u balkanskoj autoritarnosti, vidimo mehanizme miljenja i ponaanja suprotne nacistikoj ili uopte klasinoj autoritarnosti zapadnog sveta. Dok krivica nacistike autoritarnosti rezultuje kompleksom nie vrednosti, sujeta balkanske autoritarnosti rezultuje kompleksom vie vrednosti. Za razliku od nacistike autoritarnosti gde savest (krivica) potiskuje Ego u podsvest, ovde kod nas, sujetni Ego uguuje svest o sopstvenoj odgovornosti, pa jedno, u korenu isto neodgovorno ponaanje, rezultuje sasvim suprotnom reakcijom - nacistiku autoritarnost odlikuje licemerstvo, formalizam i disciplina, a balkansku autoritarnost odlikuje otvorena neodgovornost, primitivizam i divljatvo. Vekovni problem naeg oveka, moda najdublje otkrivaju rei vladike Petra Petrovia Prvog izgovorene pre oko dva veka: "Ja s mojom najviom alou i plaem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj eci najvii krvnici i neprijatelji duevni i tjelesni i da svi avoli i svi vai neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko tete i sramote vam uiniti, koliko vi sami sebe inite. Vi se ne moete krvi bratske nasititi, vaa slava, vae potenje vaa pohvala i dika i vae junatvo stoji u vau domau rat i neslogu, u koju najviu svoju sreu i radost nahodite. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta nazivaju dobrim i potenim narodom, kako sam pree reka, da vam budu tui gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvaavanje kao i ostali narodi evropski, nego je vam drae i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupa nigdje nemate i da vas eraju kako hajduke i razbojnike."

4 POREKLO PONOSITOSTI I SUJETE Sama ponositost je uvek srazmerna nepotovanju oveka jer ona i jeste posledica nepotovanja sebe i drugoga. Naime, kada sujetna osoba ne bi imala uobraenu sliku o sopstvenoj veliini, ona bi samu sebe mrzela, jer joj nedostaje elementarno potovanje prema samoj sebi. Da bi sauvala samu sebe od sopstvenog nepotovanja ona zato i postaje ponosita (optereena svojim vrednostima), a zatim i sujetno osetljiva (uvredljiva i sklona sukobima) po pitanju svojih vrednosti u sopstvenim i tuim oima. PRIRODA NACIONALIZMA NA BALKANU Nacionalizam kod nas najee predstavlja projekciju sujete na opti plan. Kada sujetna osoba ne bi imala preuvelianu sliku o vrednosti svoje sopstvene nacije, ona bi svoju naciju mrzela. Sujetni nacionalizam je mehanizam odbrane onih ljudi koji nemaju ljubavi prema sopstvenoj naciji. Tek u kriznim situacijama se moe jasno otkriti prava priroda "altruizma" ljudi koje pokree sujeta, pa e tada pokazati spremnost da rtvuju i svoja nacionalna prava, pa i same ivote pripadnika sopstvene nacije, samo da bi izbegli ponienje svog sujetnog Ega, to tada otkriva da njihovom nacionalizmu nije cilj sam narod, niti nacionalna i ljudska prava, ve iracionalni porivi njihovog Ega. Kako ne voli sebe i druge ljude, ve njihove vrednosti, ponosita osoba pokazuje spremnost da rtvuje i sebe samu i druge ljude radi razloga zbog kojih voli sebe i druge. Verovatno smo ve uli da one besmislene parole za vreme rata koje otkrivaju takav iracionalan nain razmiljanja: "Do poslednjeg oveka emo se boriti da se ne izvri genocid nad nama!" Naravno da ne postoje ljudi radi svojih vrednosti, ve vrednosti postoje radi ljudi. Sama sujetna osetljivost balkanskog autoritarca prirodno rezultuje njegovom uvredljivou i sukobima sa drugima. Zato je licemerno kada nae svetenstvo iznosi narodu uzviene fraze jevanelja o ljubavi prema neprijatelju i meusobnoj slozi, a prethodno te iste ljude otruje priama o korenima, srpstvu i tradiciji. Osoba kojoj je zapaljena ponositost, sujeta i gordost, prirodno raa sukobe sa svima koji ne podraavaju uobraenu i nesamokritiku sliku o njenoj sopstvenoj veliini. Sama crkva biva hendikepirana u svom nastojanju da narod povede na reformu karaktera, jer bi kritikom optenarodnih greha povredila sujetni Ego naroda, i samim tim bi izgubila svoje pozicije koje su u narodu i izgraene zahvaljujui njenom laskanju nacionalnoj i verskoj sujeti. Laskanje sujeti, kroz zloupotrebu nacionalnih oseanja i tradicije, rezultovalo je time da ljudi srazmerno svojoj religioznosti pokazuju, ne manju, nego veu sklonost ka netoleranciji i nepotovanje drugog oveka (prema istraivanju dr N. Petrovia), upravo zbog pomenute sujetne preosetljivosti i uvredljivosti. Zapazimo da najei izvor sukoba kod nas nije, kao u nacistikoj autoritarnosti, posledica projekcije potisnutih motiva prema manjinskim grupama koje se ponaaju "nedolino" i "primitivno", ve je posledica povreenog sujetnog Ega od strane onih koji mogu da taj Ego povrede. Otuda balkansku autoritarnost odlikuje izraena mrnja prema onima koji su na viim pozicijama moi, za razliku od nacistikog tipa autoritarnosti koji je sklon da gaji prezir prema manjinskim grupama. SUJETA REZULTUJE FORMIRANJEM PLEMENSKE SVESTI Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga ta e drugi o njoj da misli, sujetna osoba je sklona da rtvuje naela potenja i pravinosti da bi zadrala odobravanje zajednice. Ako poemo od poznatog prepisivanja na ispitima, pa preko roakih veza, stii emo ak do zloina protiv ovenosti uinjenih u ime vere i nacije. Dok prepisivanje na asu ima pokrie pred saveu prijatelja, zloini uinjeni u ime vere i nacije imaju pokrie pred saveu itave zajednice. Izopaava se predstava o pravom prijateljstvu i pravinosti, pa onaj ko odbija da sauestvuje u nepravdi biva proglaen izdajicom, a strah od takvog etiketiranja ne moe da podnese onaj ko se pokorava svojoj sujeti. Sujeta je osnov formiranja plemenskih odnosa i plemenskog izopaenja predstave o dobru i zlu. Na pitanje ta je za vas zlo? poglavica afrikog plemena odgovara: Zlo je kada nas susedno pleme napadne i opljaka! A na pitanje ta je za vas dobro? on odgovara: Kada to isto mi uradimo njima! Nosioci takve autoritarnosti kod nas zastupaju da su linosti sa hakih poternica "nacionalni junaci", bez obzira na to da li su ubice, zato to su se "borili za interese nae nacije!". Dakle, plemenska svest je odlika i nae psihologije. Ne gleda se kakav si, ve za koga si. Ako bi se gledalo kakav je ko, a ne za koga je, onda bi se takvim kriterijumom osudili sopstveni loi motivi, koji za razliku od nacistike autoritarnosti nisu skriveni i potisnuti. Zato se balkanski autoritarac odrie apsolutnih kriterijuma dobra i zla (koji su, na primer, definisani sa Deset zapovesti i koji gledaju "kakav je ko"), pa umesto njih formira subjektivni kriterijum plemenskog naina razmiljanja ("za koga je ko" "ko nije za na kult, on je protiv nas"). Posledice takvog naina razmiljanja su katastrofalne. Onaj ko ne podraava kultni odnos prema zajednici, ko radi njega nije spreman da rtvuje naela potenja i pravednosti, proglaava se izdajnikom i neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasie se i herojem pa makar bio i ubica. Svest o linoj odgovornosti ne postoji, ve su za sve krivi oni drugi. Kult prua izgovor za svako zlo koje se ini u njegovo ime, jer su "plemenski ciljevi sveti". Naravno, plemenski ciljevi mogu biti klasni, partijski, nacionalni, verski, ili neki drugi, ali uvek uvijeni u formu trenutno aktuelne ideologije. PRIRODA AUTORITARNOSTI I STRANAKO OPREDELJENJE Istraivanje je pokazalo da je nacistiki tip autoritarnosti kod nas mnogo manje zastupljen u odnosu na na balkanski ("endemski" ili "afriko-plemenski") tip autoritarnosti. Balkanski tip autoritarnosti je najvie zastupljen u glasakom telu SRS-a, koje predstavlja znaajan procenat nae ukupne populacije, dok je nacistiki tip autoritarnosti zastupljeniji u glasakom telu DSS-a, nego kod radikala.

5 Kada predsednik radikala Vojislav eelj u Skuptini kida mikrofone, to najvie raduje glasako telo samih radikala, dok najvie sablazni pripadnike glasakog tela biveg DOS-a. Istraivanje je pokazalo da prema Amerikancima i masonima veu agresivnost pokazuju pristalice Srpske Radikalne stranke, nego pristalice Demokratske stranke Srbije, dok pristalice Demokratske stranke Srbije pokazuju veu agresivnost prema prosjacima i Romima, nego radikali. (Dr Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, Beograd 2001, str. 80) Pozivanje na slepa pravilan ponaanja (umesto na smisao), formalizam i inhibicija oseanja su vea odlika rukovodstva i glasakog tela DSS-a nego glasakog tela drugih stranaka. FUNKCIJA POLITIKE I POLITIARA U NAOJ AUTORITARNOSTI Zbog autoritarne svesti politika kod nas ima pogrenu funkciju. Od politiara se stalno trai nemogue. Ono to na ovek sam treba da prui svojoj zajednici, on to trai od drave. On se odrie sopstvene odgovornosti i prebacuje je na sistem i politiare. Politika nije u stanju da reava karakterne probleme naroda. Njih mora da reava svaki pojedinac sam sa sobom. Kada se veina ljudi ponaa neodgovorno, prirodno se formira totalitarni reim, zato to sami ljudi trae autoritet moi koji e na sebe da preuzme odgovornost da narodu obezbedi graansku sigurnost. to su ljudi gori, njihova potreba za intervencijom vlasti, za njenom kontrolom nad ljudima je vea, pa je sistem totalitarniji. Pored totalitarnosti sistema koja je nusprodukt problema ljudskog greha, krivica zbog greha rezultuje fanatinou ideologije (uglavnom religije) koja je utoliko fanatinija ukoliko je potreba ljudi za opravdavanje njihovih postupaka pred njihovom saveu vea. Sprovoenje principa zapadne demokratije u podrujima sveta gde ljude odlikuje izraeno neodgovorno ponaanje, rezultuje porastom meusobnih sukoba jer su ljudi navikli da neko drugi misli umesto njih i da ih neko drugi kontrolie umesto sami sebe da kontroliu. Odsustvo totalitarizma rezultuje eskalacijom sukoba i kriminala, koji onda pruaju totalitarnim liderima izgovor za neophodnost totalitarne vlasti. Sama totalitarna vlast, da bi opravdala svoje postupke, trai podrku crkve (ili nekog drugog nosioca zvanine ideologije), a crkva, da bi nadoknadila nedostatak svog duhovnog autoriteta nad narodom, trai potporu dravne vlasti. Samo ruenje takvog sistema, bez uklanjanja njegovih temelja koji su u pogrenim principima miljenja i ponaanja samih njegovih nosioca ljudi, ne predstavlja nikakvo dublje ni trajnije reenje problema. ON JE OTIAO, ALI SMO OSTALI MI Kao to se na narod ponadao da e odlaskom Miloevia sa vlasti 5. oktobra 2000. godine drutvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je i pre jednog veka poverovao da e samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovia 29. maja 1903. godine da znai istorijsku prekretnicu u bolju budunost. Knjievnik i satiriar Radoje Domanovi, koji je i sam trpeo kao rtva diktature obrenovievskog reima, nije imao iluzija da bi promene u politikom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti eljene ideale: - ta e sada da pie? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno - nema vie za tebe materijala! O publiko srpska, dobriino moja, kako si grdno prosta i naivna. Proao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili. (Radoje Domanovi, Stradija, broj 1, 1903) Istorija kao da nikako ne uspeva da nas naui da politike promene nikada nisu bile u stanju da ostvare mir i blagostanje meu ljudima. Zato? Kao to je Domanovi primetio, diktator je otiao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima koje su dotle bile temelj vladavine totalitarnog reima nad njime, i koje su ostale kao snaga njegovih buduih totalitarnih reima. Dakle, nije dovoljno da se samo vlast promeni. Potrebno je da se promenimo mi kao narod. *** Demokratski poredak zahteva ljude demokratske svesti. Mi ne moemo stalno kao neki paraziti da ivimo zakaeni o ivicu Zapadne civilizacije i da se grebemo o njene tekovine. Da bi uli u Evropu treba da proemo kroz onaj proces moralnog i duhovnog preporoda kroz koji je ranije u istoriji prola civilizacija Zapada. Ako ovakvi kakvi smo uemo u Evropu, Evropa vie nee biti Evropa. Preko hiljadu godina je civilizacija Zapada amila u totalitarizmu svog tamnog srednjeg veka, bez ikakvog kulturnog, naunog i privrednog prosperiteta; i mi treba da prouavamo procese koji su nju izvukli iz srednjeg veka, a koje mi do sada nismo iskusili, zbog ega jo uvek amimo u mraku svog vekovnog primitivizma i zaostalosti. *** Istraivanje na osnovu kojeg je uraen ovaj rad je prezentovano na ovogodinjem domaem kongresu antropologa (2004. godine). Istraivanje su uradili antropolog Duan Obradovi, psihijatar Lidija uk Jovanovi i istraiva Milo Bogdanovi.

***

Za materijal (u kompjuterskom formatu) koji predstavlja dublju analizu ovog fenomena obratite se na adresu: antropo@sbb.co.yu