SKRAENI KRIVINI POSTUPAK 1.

Pojam i shodna primena drugih odredaba zakonika Skraeni krivini postupak je pojednostavljen vid krivinog postupka koji se sprovodi pred sudom koji sam u prvom stepenu za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina. ( lan 433). 1 Radi se o krivinim delima koja su manje drutvene opasnosti ovih krivinih dela i stepen sloenoisti njihove strukture glavni su razlog posebnog regulisanja ovog postupka. Postupak koji je propisan za teka krivina dela i koji predstavlja minimum zakonskih garancija za pravilno i zakonito suenje pokazuje se kod lakih i manje sloenih krivinih dela suvinim, kao nepotrebno rasipanje vremena, truda i sredstava. Zbog ovog, kod skraenog krivinog postupka Zakonikom su predviena odsupanja od redovnog krivinog postupka i ona ovaj postupak ine jednostavnijim i brim. Iako jednostavniji i bri, ipak je i skraeni krivini postupak tako koncipiran da ne dovodi u pitanje javni interes i osnovna prava graana. Skraeni postupak ne odstupa bitnije od naela na kojima je zasnovan redovni krivini postupak. Njegove specifinosti ogledaju se pre svega u pojednostavljenju njegove strukture i pojednostavljnju izvesnih procesnih radnji. Posmatrano konkretno, specifinosti ovog postupka dolaze do izraaja kod pokretanja postupka, donoenja presude, albe na prvostepenu presudu i postupka po toj albi. Tu su jo i specifinosti kod pojedinih instituta (sluaj npr. sa pritvorom i roitem radi mirenja). Na ovom mestu govori se samo o navedenim specifinostima skraenog krivinog postupka, tj. o specifinostima koje su sadrane u glavi XXVI (l. 433-448) Zakonika, bez ponavljanja pravila koja vae za redovni krivini postupak pored odredaba l 433448. shodno se primenjuju i ostale odredbe Zakonika, ukoliko u glavi XXVI nije neto posebno predvieno (lan 433. stav 1).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku iz avgusta meseca 2009. godine nastavljen je, sasvim opravdano, trend irenja broja krivinih dela za koja se sprovodi skraeni krivini postupak. Sada se on sprovodi za sva krivina dela za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina, i to bez prethodnog ispunjenja bilo kakvih uslova, to je bio sluaj pre donoenja ovog zakonskog teksta. Vidi: S. Behatovi, ,,Efikasnonst postupanja u krivinim starima kao prioritetan zadatak reforme krivinoprocesnog zakonodavstva, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 3/200, stra. 35-36

POKRETANJE POSTUPKA Skraeni postupak pokree se na osnovu optunog predloga ili privatne tube (l. 431)., Formalni sadraj ovih optunih akta uproen je u odnosu na optunicu; zakonski naziv krivinog dela i obrazloenje nisu obavezni formalni elementi. Optuni predlog podnosi javni tuilac ili oteeni kao supsidijarni tuilac, kada se radi o krivinim delima za koja se goni po slubenoj dunosti i za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna i kazna zatvora do tri godine. Privatnu tubu podnosi privatni tuilac za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi. Javni tuilac moe da podnese optuni predlog i samo na osnovu krivine prijave. Pre podnoenja optuinog predloga on moe da predloi istranom sudiji da preduzme odreene istrane radnje. Ako se sloi sa predlogom, istrani sudija preduzima predloene istrane radnje, a zatim spise dostavlja javnom tuiocu. Istrane radnje se sprovode to je mogue bre i krae. Ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca da se preduzmu pojedine istrane radnje, duan je da zatrai odluku vea pozvanih sudija. Protiv odluke vea alba nije doputena. Posle pijema spisa, odnosno obavetenja iod istranog sudije, javni tuilac moe da podnese optuni predlog ili da donese reenje o odbacivanju krivine prijave (l. 435). Ako javni tuilac u u roku od mesec dana po prijemu krivine prijave oteenog ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenoig da je odbacio krivinu prijavu, oteeni ima pravo da kao supsidijarni tuilac preduzme gonjenje podnoenjem optunog predloga (l. 437). Sudija pojedinac, u stvari, po slubenoj dunosti vri sudsku kontrolu podnesenih optunih akata. Kad nae da je za suenje nadlean drugi optinski sud, oglaava sebe nenadlenim i posle pravnosnanosti moe se oglasiti mesno nenadleni. Posle zakazivanja glavnog pretresa ne nadlean okruni sud, u tom sluaju ustupa predmet okrunom javnom tuiocu koji e, ako smatra da je stvarno nadlean sud koji mu je dostavio predmet, zatraiti odlkuku vea pozivnih sudija suda pred kojim postupa. Na osnovu rezultata sudske kontrole optube, sudija je duan da odbije optuni predlog, odnosno privatnu tubu ako nae da postoje razlozi za obustavljanje krivinog postupka, tj. ako utvrdi: da delo nije krivino delo: da je krivino gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni 2

osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optube, pod uslovom da su prethodno bile sprovedene istrane radnje. Reenje sa kratikim obrazloenjem dostavlja se javnom tuiocu, oteenom kao supsidijarnom ili privatnom tuiocu i okrivljenom (l. 441). U suprotnom, kad nae da je opravdano i zakonito izvoenje okrivljenog na glavni pretres, on zakazuje glavni pretres. PRITVOT U SKRAENOM POSTUPKU Pritvor u skraenom postupku je naelno, jo izuzetnijeg karaktera nego u optem krivinom postupku i on se moe odrediti samo u cilju nesmetanog voenja krivinog postupka protiv lica, za koje postoji osnovana sumnja da je uinio krivino delo, tj. u odnosu na njega, ukoliko postoji neki od alternativno propisanih razloga: 1) opasnost od bekstva ako se lice krije ilki se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje oigledno ukazuju na opasnost od bekstva; 2) preventivni razlozi ako je u pitanju krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni dovriti pokuano krivino delo ili da e izvriti krivino delo kojim preti, odnosno da e ponoviti krivino delo. Trajanje pritvora je vremenski ogranieno samo ui stadijumu do podnoenja optunog predloga, dok pritvor nakon to je optuni predlog podnesen, a do izricanja prvostepene presude, moe trajati koliko i sam prvostepeni krivini postupak, to je ureeno prema pravilima zakonske analogije sa trajanjem pritvora nakon podnoenja optunice u optem krivinom postupku, s tim to je vee u skraenom postupku duno da od momenta predaje optunog predloga, svakih mesec dana ispitiuje da li jo postoje razlozi za pritvor. Pre podnoenja optunog predloga, trajanje pritvora se regulie sa dva roka: 1) faktikim rokom on e trajati samo onoliko vremena koliko je potrebno da se sprovedu istrane radnje, te 2) maksimalnim formalnim rokom pritvor u svakom sluaju, ne moe trajati due od osam dana. O albi protiv reenja o odreivanju pritvora, odluuje vanraspravno vee. Kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je duan da postupa sa naroitom hitnou. Nakon izricanja presude u skraenom postupku, pritvor se moe odrediti, tj. sudija moe odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor, ili da ostane u pritvoru, samo ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) postoje neki od alternativno propisanih razloga 3

za pritvor u skraenom postupku i 2) okrivljenom je izreena kazna zatvora. U takvom sluaju pritvor moie trajati do pravnosnanosti presude, ali najdue dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud. Kada je okrivljeni u pritvoru, a glavni pretres se u skraenom postupku okona odreenom odlukom koja nije osuujua presuda na kaznu zatvora, pritvor se uvek ukida, te se nareuje putanje okrivljenog na slobodu. Do ovoga dolazi ako je shodno optim pravilima, doneta oslobaajua ili odbijajua presuda, ili je okrivljeni oglaen krivim a osloboen od kazne, odnosno osuen samo na novanu kaznu ili mu je izreena sudska opomena ili uslovna osuda, odnosno ako je zbog uraunavanja pritvora u izreenu kaznu ona ve izvrena ili je doneto reenje o odbacivanju optunice, osim zbog stvarne nenadlenosti suda. KONTROLA OPTUBE U skraenom postupku nema prigovora protiv optunice, jer nema ni optunice. Umesto kontrole optunog akta povodom prigovora okrivljenog, ovde postoji ispitivanje optunog predloga, odnosno privatne tube, po slubenoj dunosti od strane sudije pojedinca pred kojim se dri glavni pretres. Ova kontrola obuhvata, kako ispitivanje urednosti optunog akta, tako i ispitivanje postojanja procesnih i materijalno-pravnih pretpostavki za voenje postupka. Sudija pojedinac ispituje: 1) da li je sud nadlean, 2) postoje li uslovi za odbacivanje optunog predloga, odnosno privatne tube i 3) treba li sprovesti pojedine istrane radnje (lan 439. stav 1). Prva odluka u postupku kontrole optube je odluka o nadenosti. Ako predsednik vea ustanovi da je za suenje mesno nadlean drugi sud, oglasie se reenjem nenadlenim i po pravnosnanosti reenje ustupiti predmet sudu koji smatra nadlenim. Sud kome je predmet ustupljen moe da prihvati nadlenost ili da kod zajednikog vieg suda izazove sukob nadlenosti. Ako javni tuilac smatra da je za suenje nadlean sud koji mu je predmet dostavio, zatraie da o nadlenosti idkzli vee vieg suda pred kojim postupa (lan 440. stav 1). Druga mogua odluka u postupku kontrole optube je da se optuni predlog ili privatna tuba odbije. Optuba e biti odbijena ako predsednik vea ustanovi da postoje razlozi za obustavu postupka iz lana 274. stav 1 ta. 1 3 (tj, da delo koje je predmet optube nije krivino delo ili da je krivino gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaeno 4

amnestijom ili pomilovanjem, ili dap ostoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje). Ako su prethodno bile sprovedene pojedine istrane radnje, optuba se moe odbiti i iz razloga predvienog u taki 4. lan 274, tj ako nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optube. Reenje sa kratikim obrazloenjem se dostavlja ovlaenom tuiocu i okrivljenom. Trea mogua odluka u postupku kontrole optube je zakljuak da treba sprovesti pojedine istrane radnje ili dopuniti ve sprovedene. Sudija e doneti ovu odluiku kad od izvoejna, odnosno dopune istranih radnji zavisi donoenje odluke da li e optubu odbiti ili zakazati glavni pretres. Po zahtevu sudije odreenog za glavni pretres istrane radnje preduzima istrani sudija (lan 439. stav 3). Istrani sudija ne moe odbiti taj zahtev, niti traiti odluku vea. ZAKAZIVANJE GLAVNOG PRETRESA Ako u postupku kontrole optunog akta ne donese ni jedno od pomenutih reenja, sudija odmah zakazuje glavni pretres (lan 439. stav 2). Meutim, ukoliko se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, pre nego to zakae glavni pretres sudija pojedinac moe da odredi roite na koje e pozvati samo privatnog tuioca i okrivljenog radi ,,prethodnog razjanjenja stvar, ako smatra da bi to bilo celishodno za bre okonanje postupka (lan 447. stav 1). Cilj je ovog roita da se pokua mirenjue privatnog tuioca i okrivljenog na inicijativu i uz posredovanje suda. Okrivljenom se uz poziv dostavlja i prepis privatne tube. Ako ne doe do izmirenja i povlaenja privatne tube, sudija uzima izjave od stranaka i poziva ih da stave svoje dokazne predloge. Ukoliko ne odbaci tubu, sudija donosi odluku o tome koje e dokaze izvesti na glavnom pretresu, zakazuje odmah glavni pretres i to saoptava strankama (lan 447. stav 3), ali ako nije potrebno pribavljanje dokaza i ako ne postoje drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, moe odmah otvoriti glavni pretres i nakon izvoenja dokaza koji se nalaze pred sudom doneti odluku povodom privatne tube (lan 447. stav 4). Na mogunost da se glavni pretres odri u nastavku roita za neuspelo mirenje upozoravaju se privatni tuilac i okrivljeni uz pozivu za to roote. Ako se privatni tuilac ne odazove na poziv za ovo roite smatra se da je odustao od privatne tube (lan 447. stav 5). 5

POLOAJ OTEENOG U SKRAENOM POSTUPKU Poloaj oteenog u skraenom postupku je neto povoljniji nego u optem postupku. To se vidi po tome to mu u ovom postupku pripadaju dva prava vie nego to ih ima u optem postupku. U skraenom postupku je proireno pravo oteenog da se javi kao tuilac na mesto javnog tuioca. Osim sluajeva u kojima supsidijarna tuba nastupa u optem postupku (kad javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka i kad u ve pokretnutom postupku odustane od daljeg gonjenja), u skraenom postupku do supsidijarne tube moe da doe jo u jednom posebnom sluaju: Oteeni koji je podneo krivinu prijavu moe da se javi kao tuilac i kad javni tuilac u roku od mesec dana od prijema krivine prijave ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu (lan 437). Rok od mesec dana je uslov za nastupanje supsidijarne tube, a ne krajnji rok za preduzimanje postupka. Oteeni gonjenje preuzima podnoenjem optunog predloga, koji se pre iznoenja na glavni pretres podvrgava kontroli sudije kao i optuni predlog javnog tuioca. Ovaj sluaj nastupanja supsidijarne tube ima cilj da ubrza postupak i da zatiti oteenog od neaktivnosti javnog tuioca. Kao i u optem postupku javni tuilac ima pravo da ponovo preuzme gonjenje od oteenog kao tuioca do kraja glavnog pretresa (lan 64. stav 2). Posebna prava oteenom u skraenom postupku se priznaju zavisno od uslova pod kojima je odran glavni pretres. Glavni pretres u skraenom postupku moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog javnog tuioca. U tom sluaju oteeni ima pravo (ne i obavezu) da na pretresu zastupa optuni predlog u granicama koje je postavio javni tuilac (lan 445. stav 1). Oteenom pripada samoi pravo zastupanja, ne i raspolaganja optubom, tako da ne moe odustati od tube, ni delimino ni u celini, ne moe je proiriti ili izmeniti. Po zavrenom glavnom pretresu koji je sproveden u odsustvu javnog tuioca, oteeni ima pravo da izjavi albu protiv presude po svim osnovima, kao da je u postupku bio tuilac (lan 446. stav 10), bez obzira na to da li je prisustvovao glavnom pretresu, i ako je prisustvovao, da li je zastupao optuni predlog javnog tuioca. Pravo pune albe protiv presude pripada oteenom u ovom sluaju bez obzira da li se ali i javni tuilac.