You are on page 1of 23

Bebe bez belega

31. jul 2002

Mnogi roditelji kojima crv sumnje nije dozvoljavao da prihvate zvaninu verziju smrti svojih beba i posle dvadesetak godina nastoje da dokau da su im deca iva i zdrava.
Pie: Mia Ristovi DA li je i to mogue na ovim naim podrujima? Da li su sedamdesetih i osamdesetih godina lekari u porodilitima krali i preprodavali bebe koje su pre toga proglaavane mrtvim? Da li i u naoj zemlji ve nekoliko decenija svoj prljavi posao nesmetano radi **bebi mafija**, koja otkupljuje tek roenu decu i preprodaje drugim roditeljima, koji ne mogu da imaju poroda, za pozamane sume deviza? Da li se i dandanas na ginekoloko-akuerskim klinikama odvija ovaj **biznis** u kome uestvuju ljudi u belim mantilima? Teka pitanja, jo tee dileme, koje mnogim roditeljima u naoj zemlji ne daju mira. Mnogi od njih, kojima do sada crv sumnje nije dozvoljavao da prihvate zvaninu verziju smrti svojih beba, i posle dvadesetak godina pokuavaju da dokau da su im deca iva. I iva i zdrava, ali kod drugih roditelja. Razna ubeivanja da je takve sumnje teko dokazati, mnoge roditelje su pokolebale u nameri da stvar isteraju na istac, dok pojedine porodice uporno istrauju i pokuavaju da dou do pravih dokaza da je kraa dece u porodilitima - skandalozna realnost. PATNJA NE ZASTAREVA DODUE, mnogi od roditelja potporu u svojim trdnjama da im je dete ukradeno posle poroaja imaju samo u raznim rekla-kazala priama, to ih naravno nikada nee dovesti do onog emu tee - pravoj istini o sudbini svojih mezimaca. S druge strane, pojedini pokuaji, u kojima su pojedini brani parovi i direktno prstom upirali na druge roditelje, tvrdei da se njihovo dete nalazi upravo kod njih, doiveli su fijasko. Takva svoja ubeenja nisu mogla da dokau na sudu, niti da bilo koga krivino gone jer su veina **sluajeva** zvanino zastarela. - Pokuaemo na svaki nain da ostvarimo svoje pravo, koje nam niko ne moe osporiti. elimo da saznamo istinu o svojoj deci, a ako su zaista mrtva, neko e morati da odgovara i za to to ih mrtvu nikada nismo videli. Ako krivino delo moe da zastari, naa pitanja ne moe. A ni istina - poruili su lanovi Udruenja **Gde su naa deca**, koje su osnovali roditelji ija su deca osamdesetih i devedesetih godina navodno umrla u nikom porodilitu. lanovi ovog udruenja krenuli su u zajedniku potragu za svojom decom, ali do sada (bar zvanino) nijedna od roditeljskih sumnji da im bebe nisu umrle, ve ukradene - nije dobila potvrdu. U meuvremenu, od pre nekoliko meseci, kada su Milutin i Radojka Manojlovi iz Sokobanje potvrdili da su posle 23 godine pronali devojku za koju smatraju da je njihova erka **umrla** po roenju, sve je vei broj porodica, koje smatraju da im tek roena deca svojevremeno nisu umrla, kako su im to lekari tvrdili, ve su u dobro organizovanom lancu prodata drugome. ZID UTANJA NA spisku onih koji su spremni da **preoru i nebo i zemlju** kako bi najzad doli do istine o svojim mezimcima nalaze se beogradske porodice LJiljane i Jovice Vukovia, Dragice i Branislava Dudia, LJiljane i Dragutina Velikovia, Olivere i Sae Bogojevia, Renate i Miroslava Svilara, Olivere Nei i Milke i Pavla Kneevia iz Paneva, Mirjane Gaji iz okoline Kruevca, Danijele i Zorana Cvetkovia iz Mozgova kod Aleksinca, LJiljane i Predraga Petrovia iz Prokuplja... Za svojom decom uporno tragaju i Peii iz Nia, Milenkovii iz Babunice, Danica Dimitrijevi iz Beograda, Sofijanka Milivojevi iz Aleksinca, Slavoljub Milenkovi iz Trnjana, Ivanovii iz Prokuplja, Radiii iz Obrenovca, Stana orbi iz okoline Kraljeva, aslav i Biljana Momirovi iz Prokuplja... Svi oni su svesni da oseanja ponekad preovladaju razum, ali njihove zajednike sumnje pospeuju kontradiktorni dokumenti, neprobojni zid utanja, nerazumevanje onih koji bi takve pojave, ako imaju logiku, morali da gone i hvataju krivce. I utanje onih prozvanih koji odbijaju bilo kakav razgovor na tu temu. Sve ove nesrene porodice bile su akteri i skupova u Sokobanji, u domu Milutina i Radojke Manojlovia, gde su razmatrali kako da se organizuju, jer mnogi od njih nisu znali ta treba preduzeti. SLUAJ IZ GAK-a - STVARI poinju da se odmotavaju kada neko od nas krene da prikuplja pojedina dokumenta. Tek tada se

hvatamo za glavu, jer se nita sa ni sa im ne slae - tvrdi Milutin Manojlovi. - Dete je mrtvo, ali ga nema u knjigama. A deava se, kao to se desilo Stani orbi iz okoline Kraljeva, da posle est godina od navodne smrti dobije poziv da upie ime detetu, jer treba da poe u - kolu. Sve ove porodice povezuje zajednika sudbina - majke su na poroaju na misteriozan nain ostale bez tek roene dece. Dete se rodi, uglavnom ga majka vie i ne vidi a kada im se saopti da je beba umrla, roditeljima se ne dozvoljava da ga vide. Za tako **umrlo** dete se ne daje ni otpusna lista, ni umrlica, a tek na uporne zahteve, roditelji posle vie meseci, pa ak i godina, dobiju rezultat obdukcije bez broja protokola, potpisa i sa umrljanim peatima iz kojih se nita i ne vidi. Zato su ove porodice ubeene da u naoj zemlji postoji organizovani kriminal trgovine decom i da postoji ustaljeni sistem, a da mozak svega je uvaeni lekarski kadar po mnogim bolnicama u Srbiji. U poslednje vreme, dodue, postoje pokuaji da se pojedine dokazane krae dece iz porodilita opravdavaju pojedinanim sluajevima. Ba kao to je to bio i sluaj pre pet godina kada je dr Veroslav Marinkovi u GAK **Narodni front** za 100 maraka, prase i litar rakije jednoj eni dao tue dete sa otpusnom listom, koju je lino potpisao, u koju je uneo lane podatke o proaju, stanju i polu deteta. POTRESNE ISPOVESTI NIKADA toliko tekih sumnji, na koje niko ne reaguje. **Veernje novosti** objavljivanjem ovog feljtona ne nameravaju da bilo koga optuuju i proglaavaju krivim, cenei da je to posao iskljuivo nadlenih pravosudnih institucija. Uz duno uvaavanje roditeljskih patnji, koji smatraju da su im bebe po roenju ukradene, odvojili smo prostor za njihove potresne prie. Svesni smo da e mnogim drugim roditeljima ove ispovesti, zbog slinih sudbina, biti bacanje **soli na ivu ranu**, ali smatramo da svaki majka i otac imaju prava da se bore i izbore za konanu istinu o svom detetu, ma koliko ona bila surova i teka. Naravno, nae strane su otvorene i za drugaije stavove, razmiljanja i reagovanja.

Berza otete dece


01. avgust 2002.

Za zdravu bebu na Zapadu se plaa od 250.000 do 2,5 miliona DEM. Istinu o nestaloj novoroenadi trai vie od 300 porodica.
Pie: Mia RISTOVI ALTERI matinih slubi skuptina optina i porodilita u naoj zemlji bili su poslednjih par nedelja pod opsadom roditelja koji sumnjaju u zvanine smrti svojih beba. Oko 300 porodica iz Beograda, Nia, Aleksinca, Prokuplja, Kraljeva, Kruevca, Kragujevca, Paneva, Zrenjanina i drugih gradova zakucalo je na vrata matiara ali i ginekoloko-akuerskih klinika da zatrai istinu o svojoj deci, koja su po roenju navodno naprasno umrla. Ove sumnjiave roditelje povezuje zajednika sudbina: retko koja majka je po roenju videla svoju bebu, a kada im se saopti da je dete umrlo, ne dozvoljava se da ga vide. Za tako **umrlo** dete se ne daje ni otpusna lista, ni umrlica, a tek na uporne zahteve, roditelji posle vie meseci, pa ak i godina, dobiju rezultat obdukcije bez zavodnog broja protokola, potpisa i sa umrljanim peatima iz kojih se nita i ne vidi. NJihove zajednike sumnje pothranjuju kontradiktorni dokumenti, neprobojni zid utanja, ali i hvatanje za glavu administratora u matinim slubama i porodilitima kada se pojave za zahtevom da im se izdaju dokumenta za svoju navodno umrlo decu. Mnogi se nazivaju ak i ludacima, paranoicima, a obavezna su pitanja u stilu **ta e vam ti papiri posle toliko godina?!** OK KOD MATIARA JASNA Spasojevi, komercijalista u kragujevakoj **Zastavi** nedavno je doivela ok kada je u SO Kragujevac zatraila Izvod iz matine knjige roenih za dete koje je navodno umrlo 16. maja 1985. godine, odmah po roenju. - Matiari su pokuali da pronau dokument koji potvruje roenje mog detata, a nije bilo nijednog papira kojim dokazuje i da je ono umrlo - predoava Spasojevieva. - Potom su mi izdali uverenja da mog sina nema ni meu ivima, ni meu mrtvima, a po optinskim knjigama nisam se ni porodila. Svi sumnjiavi roditelji od matinih optinskih slubi traili su da im na kune adrese dostave prijave o roenju njihove dece, fotokopije matinih knjiga roenih, krtenice kao i papir na osnovu kojeg je upisana smrt deteta i izvod iz matine knjige umrlih. Od porodilita su zahtevali da im dostave izvod iz protokola poroaja, istorije bolesti i otpusne liste. Potom

su napisali tube Optinskim tuilatvima i policiji. Istovremeno, sve tube su skupa poslate i gradskom SUP-u Beograd i Drugom optinskom tuilatvu, gde se ve sedam meseci vodi istraga po tubi Milutina Manojlovia iz Sokobanje, koji tvrdi da je pronaao devojku za koju smatra da je njegova erka Nikoleta, koja je pre 23 godine **umrla** u Zavodu za prevremeno roenu decu. - Ovo je organizovani kriminal trgovine decom - smatra Milutin Manojlovi iz Sokobanje. - Postoji ustaljeni sistem, a mozak svega je uvaeni lekarski kadar po mnogim bolnicama u Srbiji. **Bebi mafija**, po sumnjiavim roditeljima, najpre odabira jo neroeno dete, pronalazi kupca i trai nekoga od rodbine da ga ukljue u tu rabotu. Dete se rodi, uglavnom ga majka vie i ne vidi niti doji, da bi lake prihvatilo nove roditelje. Za sve vreme neizvesnosti, **potkupljena** rodbina obavetava porodilju i ostale i priprema ih za navodno neizbenu smrt. Za tako **umrlo** dete se ne daje ni otpusna lista, ni umrlica, a tek na uporne zahteve, roditelji posle vie meseci, pa ak i godina, dobiju rezultat obdukcije bez zavodnog broja protokola, potpisa i sa umrljanim peatima iz kojih se nita i ne vidi. POTRAGA ZA - SINOM - LEKARI koji su uestvovali u projektu krae dece, uz drugo medicinsko osoblje i poverljive ljude iz matinih slubi optina, pravili su i internu dokumentaciju, koja je kasnije volebno nestajala - tvrdi Manojlovi. - Ovo to sada izbija na videlo, samo potvruje nau sumnju. Kako je moglo da se uje na sastancima sumnjiavih roditelja u Sokobanji, cena jednog ukradenog deteta kree se od 250.000 do 2,5 miliona maraka. Veliki broj nae dece prodat je u Zapadnoj Evropi i Americi, dok enske bebe zavravaju u albanskim porodicama. - Istraivala sam ta se desilo sa mojom navodno umrlom sestrom bliznakinjom - kae magistar ekonomskih nauka Sneana Kneevi iz Beograda. - Sigurna sam da je ona iva, znam gde sada ivi Saa i Olivera Bogojevi sumnjaju da im je dete ukradeno 1993. Olivera je rodila blizance mukarce, a bebe su prebaene na Institut za neonatologiju. Ubrzo im je javljeno da je jedna beba umrla... Danica Dimitrijevi iz Beograda kae da nikada nije posumnjala u injenicu da je 27. jula 1969. godine u 14 sati i 55 minuta donela na svet zdravo muko dete i da joj je ono posle nekoliko dana ukradeno! - Evo, trideset trea godina e kako se borim sa avetima, lopovima, kriminalcima, tragam za nestalim sinom i ne prihvatam nikakvu la da je on navodno umro, da ja nisam u pravu - kae Danica Dimitrijevi. A da sam u pravu, imam sijaset dokaza. Za razliku od ostalih unesreenih roditelja koji imaju slinu traginu sudbinu mojoj, nijednog trenutka nisam prestala da traim svoje dete. to dosad nisam uspela, to samo moe da ide na duu onima koji hteli da me upropaste tim besramnim inom. ZATO TEK SADA? - KADA sam ove godine reila da zvanino zatraim sve papire, rekli su mi da nisam normalna kada to radim posle 36 godina - pria Sneana. - Naravno, sve zahteve morala sam da piem u ime majke Milke, a traila sam jasne odgovore - od ega je umrla moja sestra, koji je lekar konstatovao smrt... Poetkom marta ove godine Vidosav Jovanovi, pomonik direktora za pravne i opte polove Instituta za neonatologiju, odgovara da sam sa sestrom primljena 16. marta 1966. godine, potvruje **smrt prvog Milkinog enskog deteta** i konstatuje da je moja majka o tome obavetena **telegramski, uz izjavu sauea i obavetenje da telo umrlog deteta moe preuzeti radi sahrane iz kapele Medicinskog fakulteta, a u sluaju nepreuzimanja sahranu e izvriti JKP za komunalne usluge Beograd**. Jedno jedino obavetenje, umesto zvanino traene istorije bolesti i potvrde o smrti bilo je dovoljno za pojaa sumnje Sneane Kneevi. Jer, njena majka Milka je potvrdila - nikakav telegram nisu dobili!

Papiri puni - sumnje!


02. avgust 2002.

Sofijanka i Miodrag Milojevi iz Mozgova poseduju dve otpusne liste: na jednoj pie da je njihova beba umrla, a na drugoj samo da je roena. Zato je Vukadinka Pei iz Nia traila obdukcioni nalaz preminulog sinia.
Pie: Mia RISTOVI I ONI su podneli tubu kako bi **privoleli** nadlene da pokrenu istragu o sumnjivoj smrti beba u porodilitima. Pokuavaju da dokau ono to je za mnoge do sada bilo nedokazivo, uvereni da niko ne moe da im ospori da dou do prave istine o svojoj deci, koja su navodno umrla u nikom porodilitu. Sofijanka (42) i Miodrag (48) Milojevi, iz Mozgova kod Aleksinca, uvereni su da im je muka beba umrla pod misterioznim okolnostima 1986. godine u nikom GAK-u, a njihove sumnje posebno je podgrejala kontroverzna dokumentacija koju su dobili za navodno mrtvo dete. Kao i mnogim drugim sumnjiavim roditeljima, ni Milojeviima nije dozvoljeno da vide dete, niti da ga

sahrane. - Izigravali su patriote, pa su nau decu sahranjivali o svom troku, iako smo insistirali da mi to uradimo pria Sofijanka Milojevi. - Pre svega zbog toga, ali i mnogih brljotina sa zvaninom dokumentacijom, sami su podgrejavali nae sumnje. Zato sada traimo da nam odgovore - zato su izazvali moju sumnju? Da su mi dali sve **iste** papire, da smo videli i sahranili svoje dete, sigurno ne bi imali nikavog povoda da bilo ta sada istraujemo. I ova pria o tunoj sudbini porodice Milojevi poinje, kao i mnogobrojne druge, upravo u porodilitu. U nikom GAK-u Sofijanka je 22. maja 1986. godine u veernjim satima na svet donela sinia sa ocenom devet. Beba je, kako kae, zaplakala, a srena majka je i poljubila svoje novoroeno edo. NISAM VIDELA BEBU - NAREDNOG dana mi ne donose bebu u terminima za podoj, a kada pitam gde mi je dete odgovaraju: **Videemo, ne znamo** - prisea se Sofijanka. - Potom mi jedan doktor saoptava da je dete inkubaturu, ne dozvoljavaju mi da ga vidim, a pred samu zoru daj isti lekar mi saoptava da mi je **beba umrla tokom noi**. Babica mi je gurnula neke papire da potpiem, a ni meni ni suprugu nisu dozvolili da vidimo dete. Prethodno su suprugu predoili da je dete **poplavelo, da ne mogu nita da urade i da ekaju da Bog odlui ta e biti**. Sofijanka Milojevi ve 16 godina, iz noi u no sanja svog sina, a kada su ove godine poeli da vode privatnu istragu o svom detetu, za koje veruju da je ivo, zatraili su iz nikog porodilita izvod iz protokola poroaja, istoriju bolesti, otpusnu listu sa epikrizom i obdukcioni nalaz. Dobijaju rogobatni prepis otpusne liste, sa matinim brojem istorije bolesti 1577, sa eprikrizom **dete muko TM 3.100/49 cm roeno 22. 5. 1986. godine**, sa napomenom da su podaci prepisani iz porodiljskog protokola. Ni pomena da je dete umrlo. Milojevii, inae, ve poseduju otpusnu listu iz 1986. godine, ali sa matiim brojem 03718, sa epikrizom da je dete roeno, ali i umrlo 23. maja te godine. - Kako moe da bude as mrtvo, as ivo? - pita se Miodrag Milojevi. - Kada nam je izdavan prepis otpusne liste, zamenik direktora nikog GAK decidirano je konstatovao da svi podaci moraju da se slau sa istim dokumentom, ako ga ve imamo, a u suprotnom neko mora u zatvor do deset godina. Evo sada prilike policiji i sudstvu da utvrde kako je mogue da se otpusne liste vode pod dva razliita matina broja istorije bolesti i kako moe da na jednoj pie da je dete mrtvo, a na drugoj da je ivo. U svojoj tubi Milojevii navode i da im je zahtev za odbukciju i izvetaj o rezultatima potpisala ista osoba Slavica Jovanovi, ali bez faksimila lekara i bilo kakvog peata, a na tim dokumentima stoji datum 23. novembar 1986. godine. - Pri izlasku iz bolnice dobila sam odbukcioni nalaz na obrascu za otpusnu listu, sa nekim umrljanim peatom, bez potpisa lekara. Ako je verovati svim tim dokumentima, zahtev za odukciju je stariji od rezultata obdukcije itavih est meseci! Pa kako onda ovek da ne sumnja? - pita se Sofijanka Milojevi. OCA OTERALI LEKARI KADA su traili dokumentaciju, Milojeviima je u nikom GAK reeno da je to ugledna ustanova, u kojoj se godinje raa oko 4.000 dece i da se mnogim sumnjama blati ovo porodilite. - Rekoe da nam je neko sigurno gledao u olju kafe, pa smo poeli da sumnjamo u smrt naeg deteta! tvrdi Miodrag Milojevi. I Vukadinka Pei, diplomirani inenjer elektronike iz Nia, navodi slinu priu. Veli da se dobro sea kada je pre 20 godina deurni lekar u nikom porodilitu pregledao i rekao da e to biti karlini poroaj. Reeno joj je da ostane u bolnici i da e je on ujutro poroditi. - Bila je nedelja, 3. oktobar 1982. godine. Ali, odmah iza ponoi na svet sam donela zdravo muko dete. Tri kila i trista, dugo 51 centimetar. Zaplakalo je jako, dali su mi ga u ruke, podrala sam ga malo i onda su ga odneli... Vie ga nisam videla - pria Vukadinka Pei. - Ne donose mi ga ceo dan i no, a ja, prvorotka, mislim da tako treba. Dola svekrva Vukosava i odmah posumnjala. **Dajte mi nae dete da vidim, da ga nosim kui. Nae je pa kakvo da je. Zaplakao je, a ako je mrtvo, hoemo da ga mi, po narodski, sahranimo.** Beali su od Vukadinke lekari i sestre, kao da ima kugu. Potom su jedva uspeli da je smire, ali joj nisu dali da vidi bebu. - A meni je jedan ginekolog doao i onako hladno rekao: **Budi mirna, idi kui, takvo dete ne treba da ivi, namerno smo ga pustili da umre.** On ginekolog, nije pedijatar, ali to mi tad nije bilo bitno - pria Vukadinka. - Traila sam obdukciju i tek nedavno uspela da dobijem papir da je autopsija uraena, ali bez peata. Potpisao neki doktor Xinov i to dva meseca posle navodne smrti. A kad sam rekla da nema peata, oni ga lupie i kau: **Eto ti, samo baca pare, ne moe nita da dokae.** I suprug Slavia mi je tek nedavno ispriao da je on pokuavao tog dana kad se rodilo da ga vidi. I probio se do treeg sprata, kae, ali ga je est lekara fiziki oteralo, odguralo odande. Vukadinka, koja je posle toga rodila kerku Mariju i sina Marka, zdravu i pravu decu, odluna je da ide do

kraja. Da utvrdi ta se, zapravo, desilo s njenim prvoroenim sinom. Ako je iv, a u to veruje, da ga nae po svaku cenu. - Mnogo je slinih sluajeva pa me to vie uverava da su u pitanju mutne, neljudske radnje. Bila sam naivna, priznajem, ali vie nisam - konstatuje ova Nilijka. Nedostatak neophodne dokumentacije, onog linog, ljudskog uveravanja da se desila tragedija, nemogunost da porodilja ili neko njen blizak vide telo deteta, da se uvere da je tako, danas otvaraju prostor sumnjama. SUMNJA DO SUMNJE PRE nekoliko godina, kada je izbila nika afera sa bebama navodno umrlim u nikom porodilitu, svoje teke sumnje su izrazili Lidija i Dragan Brovi iz Vrnjake banje i porodice iz Nia i okoline: Zorica i Jovan Micakovi, Olgica i Bogdan Filipovi, Zorica i Zoran Stojanovi, Vukica i Zoran Pani, Sonja i Stanko Jovanovi, Slaana i Stanko Jovanovi, Slaana i Radovan Milenkovi, Zorica i Jovan Koci, Suzana i Miroslav Zdravkovi, Olivera Mili, Lidija Kesi.

Pronali sina posle 17 godina


03. avgust 2002

Biljana i aslav Momirovi iz sela Digolj kod Prokuplja tvrde da su u okolini Aleksinca pronali mladia za koga smatraju da je njihov sin, koji je navodno umro posle roenja 1985. godine u prokupakom porodilitu.
Pie: Mia RISTOVI REILI su da podnesu krivine prijave i tube protiv onih koji su ih, kau, ojadili. Da se stvar istera na istac. Da se uvere da li tu ima istine ili ne. To to ih svi odvraaju da je proteklo mnogo vremena njima nita ne znai. Kau da idu do kraja. Biljana i aslav Momirovi iz sela Digolj kod Prokuplja uporni su u svojoj nameri da dokazima potkrepe svoj stav da im je dete - ukradeno. Ako ne moe pred sudom, moi e pred Bogom, kau. A Momirovii, za razliku od drugih sumnjiavih roditelja, tragaju za dvoje dece, dva sina. - Znamo da nismo jedini koji tragaju za svojom navodno umrlom decom. Porodica Gopi iz sela Babotinac imala je, otprilike u isto vreme, iste nevolje. Takoe i Ivankovii iz Bourne. Odluili smo da uinimo sve to je mogue da pronaemo svoju decu - pria aslav Momirovi. - Podnetom krivinom prijavom samo smo pitali smemo li, imamo li pravo na istinu, makar i posle toliko godina roditeljskog bola. DETE JE UMRLO BILJANA kae da je prvo dete rodila 10. januara 1983. godine. Dva kilograma i dvesta grama. Zaplakalo je po roenju. Videla ga je, a babica joj je rekla: eno, pogledaj, ima sina! Meutim, nisu joj ga donosili dva dana. - Tek treeg dana doktor mi je kratko rekao da je dete umrlo. Bez ikakvog objanjenja, bez ijedne utene rei. Samo, eto, deava se, a ja sam mlada i pa u imati jo dece - kae Biljana Momirovi. - Sutradan su me pustili kui. Godinu dana kasnije, 26. januara, Biljana je rodila kerku. Vrlo brzo je sa njom izala iz bolnice. To je danas lepa, zdrava devojka. Tree dete Biljana i aslav su dobili 26. jula 1985. godine. Prethodno je Biljana ila na sve kontrole. Sve je u redu, govorili su joj. I na Svetog Aranela, njihov sabor u selu, aslav je odvodi u istu bolnicu gde se prvi put porodila. Jave mu da je muko, a on se raduje. Deak je bio vitalan, po reima sestara i doktora, kau Momirovii. - Zdravo, plae jako, ali mi ga posle prvog puta ne donose na podoj - nastavlja Biljana. - ekam, ekam i poinjem da sumnjam. Nije valjda opet. im je muko, odmah muke. Pitam babicu zato mi ga ne donosite? Ona kae osorno i grubo: Valjda mi ovde znamo kad emo ti ga doneti... Treeg dana je ula u sobu i povikala: eno, dete ti je umrlo, hajde sa mnom kod doktora na razgovor. Ja hou da se ubijem. Ne verujem. Rekli su mi da ne dolazi u obzir da vidim dete, da sam mlada i da u se prestraviti. Odmah sam posumnjala da tu neto nije u redu. Zato da ne vidim roeno dete, makar i mrtvo. I ta e oni uraditi sa njim? aslav dodaje da je doao u bolnicu odmah po Biljinom poroaju, kada su mu rekli da je sve u redu i da ide kui i asti komije jer je dobio sina! OBDUKCIJE NIJE BILO - TAKO sam i uradio. A onda, kao grom iz vedra neba, vest o tome da je dete dobilo izliv krvi na mozak.

Uvere i mene da ne vidim dete, da je bolje tako... Jo rekoe da e poslati telo na obdukciju. Pitam kada emo da znamo ta je bilo. **Dobiete potom odgovor**, kau mi - podsea aslav. - I evo, proe sedamnaest godina, a nalaza sa obdukcije nema. Uvidom u bolniku arhivu, preko veze, utvrdili smo da zahtev nije ni upuen. Neko je **preskoio** ovu formalnost. I sklonio na dopis. aslav je vremenom poeo da razmilja da Biljana ne bi smela vie da raa, da moda ima neku skrivenu bolest. Zato su ili na mnoge preglede u Ni, pa u Beograd, gde su lekari konstovali da je ena sasvim zdrava. Dugo su oklevali s novom trudnoom. Osam godina ni tamo ni ovamo. Konano, Momirovii su dobili jo jednu bebu, roenu u Niu 27. januara 1993. godine. To je njihov sin Vlada, devetogodinji, veseo i temperamentan deak. - Ali vremenom razmiljamo, kako to da je od tri muka samo jedno iznela. Crv sumnje nas nagriza. Sina roenog 26. jula 1985. godine oboje smo godinama sanjali. Bio je to jedan isti, stravino podudaran, san. Sanjala sam kuu, i njega, plavokosu bebu, i jednu enu u crnom, i jednu drugu, koja ga uva. Ispred kue esma, nad njom jabuka - velika, razgranata... I neku prodavnicu u komiluku - kae Biljana. - Oduvek smo sumnjali u ono to nam je reeno u prokupakoj bolnici. aslav tvrdi da nije traio veze kada se njegova Biljana poraala, niti je znao ko je od lekara tada u toj smeni. - Mi smo ljudi sa sela, ne razumemo latinski i potujemo beli mantil. Ne elimo nikoga ni da optuujemo, jer nismo znali ni kako su se zvali lekari i babice u porodilitu, a i zato bismo - kae aslav. - A moda smo i zato delovali pogodno za krau dece. SNOVI ILI STVARNOST MOMIROVI pria i da su, sluei se pre svega roditeljskim instinktom i uz pomo volje, u okolini Aleksinca pronali deaka koji bi mogao biti njihov sin. - Saznali smo da postoji jedan mali koji je usvojen, to ne krije ta porodica, ali da vremene raanja i slinosti sa Biljanom ukazuju na naeg prvog sina. Odem, krijui se, da ga vidim. I jeste, nema tu mnogo razmiljanja. Ali, ta porodica pria sasvim neku drugu priu, krije neto. ena kod koje ivi kae da ga je uzela iz beogradskog porodilita - tvrdi aslav. - Mi jesmo neuki ljudi, ivimo od poljoprivrede, ali znamo da se deca za usvajanje uzimaju iz Doma u Zveanskoj, a nikako odmah iz porodilita. I znamo da je usvajanje jedna teka i dugotrajna procedura. A ona kae - ima ugovor o usvajanju. Pa nije to njiva na prodaju, pa da ima ugovor! Majka deaka je navodno neka doktorka iz Sokobanje koja ga je ostavila i svih ovih godina se ne pojavljuje. Ne dozvoljavaju da se uradi analiza krvi. Da se vidi da li sam ja otac. Nisam toliko neuk da ne znam da je krv uvek ista, da to nema veze sa pubertetom i drugim priama. Biljana predoava i da su oni bili u toj kui i porazgovarali o svemu. - Prilikom prvog susreta ena je bila neprijatna. Kasnije je **omekala**. Kad sam prvi put videla tu enu, njenu kuu i dvorite - zamalo da se sruim! To je bila ena iz mog sna, i u dvoritu je stvarno bila esma, a iznad nje velika jabuka. Ista ulica, isti sokak, a u njemu - prodavnica... Sve sam ja to ve videla, znala sam i kao majka oseala - kae Biljana. Momirovii su ubeeni da e pravda na kraju da pobedi. Vano nam je da smo deaka pronali. - Teko je opisati kako nam je bilo kad je pozvao brata i sestru u etnju, i kad smo ih gledali kako priaju i sede zajedno - kau Momirovii. - On je ve odrastao, uskoro e biti i punoletan. Ako bude eleo, uradiemo sve analize i dokazaemo istinu. TA STE EKALI - VIDIMO u novinama da u prokupakom tuilatvu pitaju ta smo ekali do sada sa prijavom, i tvrde da ovakvi sluajevi zastarevaju posle tri, a najvie est godina. Nama jo nisu zvanino odgovorili. Ako je neko ukrao nae dete zar to nije zloin i ne razumem kako takvo nedelo moe da zastari? - pita se aslav. Pogotovo ako u Optinskom tuilatvu u Prokuplju kau da ne iskljuuju mogunost da je osamdesetih godina bilo sluajeva kakav je sluaj porodice iz Digolja!

Ana nije umrla?


04. avgust 2002.

Lidija i Dragan Brovi iz Vrnjake Banje javno optuili brani par iz Nia da im je iz porodilita ukrao kerkicu Anu, koja je, prema tvrdnjama medicinskog osoblja, preminula neposredno posle roenja.
Pie: Mia RISTOVI ONO to sada pokuavaju mnogi roditelji, Lidija i Dragan Brovi iz Vrnjake Banje osmelili su se da

urade jo pre nekoliko godina. Javno su optuili i imenom i prezimenom prozvali jedan niki brani par da im je ukrao bebu u porodilitu. Velika nika psiholoka drama zapoela je februara 1988. godine, kada su Brovii odluili da posle 18 godina utanja i pretrage nekako dou do istine. Da otkriju i saznaju da li je njihova erka Ana dalekog 23. decembra 1980. godine umrla ili je njena smrt bila iscenirana kako bi postala mezimica jedne druge porodice. Uz podnoenje krivine prijave Okrunom javnom tuilatvu u Niu, Brovii su i u nikim lokalnim novinama otvorili duu i bez pardona teko optuili jedan ugledan brani par da im je iz porodilita ukrao tek roenu kerku. U do tada nezabelenoj situaciji, Lidija i Dragan su poimence nabrojali mnoge osobe koje su okarakterisali kao sauesnike velike krae njihovog deteta. Dok su oekivali i zvanini rasplet po krivinoj prijavi, Dragan Brovi je otputovao u vajcarsku, gde je dugo godina radio, kako bi pronaao pravi nain da sa tamonjim strunjacima dokae da je erka koja ivi sa prozvanim nikim branim parom - njegovo dete. Brovii su javnosti tada predoili da se pomenuti brani par iz Nia, posle podizanja velike praine, ak spremao da otputuje u inostranstvo, to je za Brovie bio dokaz vie da su u pravu. PORODILJA NESTALA Interesantno je i da se u redakciji nikih lokalnih novina, dan pre objavljivanja imena i prezimena branog para koje su Brovii prozvali za krau deteta, pojavio upravo ovek na koga su sumnjali, zahtevajui da se njegovo I enino ime ne obelodanjuje u javnosti. Na emu se se bazirale teke optube Brovia? Na osnovu tvrdnji iz njihove krivine prijave, sumnju su u poetku izazvale neuobiajeni pregledi za jednu trudnicu. Lidiji Brovi su, kako su tvrdili u prijavi, vadili krv u deset epruveta, sa ubeivanjem lekara da se to radi kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje majke i deteta. - Na klinici u Niu kao medicinska sestra radila je i bliska roaka zeta moje supruge, ali i prijateljice jedne Nilijke za koju sumnjamo da je ukrala nau kerku - istakao je Brovi u krivinoj prijavi. - Kada se Lidija porodila, u njenu sobu je u kunoj haljini dola ta Nilijka i objasnila joj da se porodila dan pre toga carskim rezom, da je dobila devojicu i da sa bebom neto nije u redu. Lidiji je predoila i da nema mleka, pa ju je zamolila da joj **ustupi** svoj dragoceni napitak za njenu bebu. Lidiji je i tada bilo nelogino da ena koja je imala komplikovani poroaj moe tek tako da se eta po hodniku. Potonjih est dana Lidija je toj eni davala mleko, iako njenu bebu nije ni videla. Sedmog dana ta ena je naprosto nestala, dok je pomenuta medicinska sestra uzela slobodan dan, dobro znajui da moja supruga tog dana izlazi iz porodilita. Lidija Brovi se porodila na Ginekoloko-akuerskoj klinici u Niu 23. decembra 1980. godine. Rodila je ensko dete teko 2.300 grama. Kerkica je imala izraene duge crne trepavice i dugu gustu kosu. Sedmog dana po poroaju, kako su predoavali Brovii, dete je podojeno ujutru, pa tri sata kasnije, i nije bilo nikavog znaka koji bi ukazivao na bilo kakav poremeaj. Kada je pre naputanja porodilita Lidija trebalo jo jednom da podoji kerkicu, deurna babica je pomenula da sa bebom neto nije u redu, uz preporuku da ode kod doktorke na razgovor. - Doktorka je hladno, bezoseajno i sa povienim tonom Lidiji saoptila da je dete umrlo - naveo je u krivinoj prijavi Dragan Brovi. - okirana, moja supruga je pitala kako je to mogue kada je baba do tada bila i iva i zdrava, ali je dobila odgovor da je u pitanju trenutna smrt i da ne znaju kako je nastupila... Brovii istiu da je Lidija insistirala da vidi mrtvo dete, ali da su joj medicinske sestre dale injekciju, a pod nos stavile gazu. Posle toga Lidiji su poturili jedan papiri nepoznate sadrine koji je ona, na njihovo insistiranje, u oku i strahu - potpisala. ODGOVOR NA TUBU - U tom trenutku pojavio se Lidijin bivi zet, koji ju je ubedio da ne via mrtvu kerkicu reima: **Ma, pusti to. Misli malo na sebe, mlada si, rodie jo dece!** - istie Dragan Brovi. - Tog dana doao sam u 11 sati da preuzmem suprugu i dete, ali me je u holu porodilita doekala jedna medicinska sestra koja mi je posle predstavljanja rekla da mi je dete umrlo. Uputila me je kod doktora koji je potvrdio njene rei, uz konstataciju da je bolje i tako, nego da je dete ostalo ivo! Traio sam da vidim dete makar i mrtvo, ali su mi odgovorili da je to nemogue, jer je beba ve upuena na obdukciju. Otiao sam do zgrade koju mi je doktor pokazao, ali mi je tamo reeno da dete ne mogu da vidim jer je poslato na obdukciju u Beograd! Posle provere telefonom nesreni Dragan Brovi je saznao da beba ipak nije poslata za odbukcioni pregled u Beograd i da se tako neto i ne praktikuje. Jedini pisani trag o smrti deteta je otpusna lista br. 14220, dok sa obdukcije ne postoji nikakav dokument. Istovremeno, posmrtni ostaci deteta nisu predati Broviima, te tako svoju erku nisu mogli ni da sahrane. - Reeno mi je da je dete umrlo u 11, a na otpusnoj listi pie da je preminulo u 12 sati, dok rezultate obdukcije nikada nismo dobili - tvrdi Brovi . - Kada smo pokrenuli pitanje sudbine naeg deteta i javno otuili taj niki brani par da nam je ukrao erku, oni su poeli da priaju kako je moja Lidija to dete

prodala, to je znailo da i oni sami znaju da nae dete nije mrtvo. Lidija i Dragan Brovi su sve vreme sumnjali da im je erka zaista umrla, a povod da krenu u **akciju** dokazivanja da im je dete ipak ukradeno bilo je jedno iznenadno pitanje upueno preko **tree ruke**. Jedna od njihovih roaka je, naime, drugu roaku pitala: **Zato se Lidija i Dragan ne raspitaju da li im je dete ivo?**. Ova nika afera okonana je reenjem Okrunog javnog tuilatva, kojim je krivina prijava Brovia odbaena kao neosnovana. Istovremeno, prozvani brani par iz Nia je tuio Brovie. Oglaavanje Lidije i Dragana Brovia izazvalo je lavinu sumnji mnogih roditelja ija su deca u tom periodu umrla u nikom porodilitu. NEVEROVATNA SLINOST BROVII su ak tvrdili da dete koje ivi kod prozvanog branog para u Niu veoma lii na Lidiju. Predoavali su da e prihvatiti da im se uzme krv ili da se nekom drugom metodom utvrdi ije je dete. Javno su isticali i da pristaju na maksimalno moguu kaznu ukoliko su pogreili u otubama nikog branog para. Cilj im je bio da se sazna istina jer, kako kae Dragan, sa Lidijom ima dva sina Srana i Filipa, i eli da njihova erka, a zna da su joj oni roditelji, ima brae. - Sinovima smo sve ispriali i oni su jedva ekali da vide svoju sestru - tvrdio je Dragan. - elja nam je bila da naa Ana najzad sazna ko su joj pravi roditelji, a posle neka sama odlui s kim e da ivi. Cenim i to to su je ti ljudi iz Nia odgojili, ali je bitno da i ona zna da kod nas moe uvek da doe, da moemo da joj pomognemo.

Trae etvrto dete


05. avgust 2002.

Ljiljana i Jovica Vukovi imaju troje zdrave dece, ali se ne mire s tim da im je tek roeni sin pre 11 godina preminuo, jer za to nema nikakve dokumentacije. Beograanka Danica Dimitrijevi ne prestaje da traga za svojom bebom.
Pie: Mia RISTOVI I ONI spadaju meu ucveljene roditelje koji bez oklevanja trae svaki traak nade da e moda nai svoju davno izgubljenu decu, za koju sumnjaju da su posle roenja ukradena iz porodilita. Porodici Vukovi iz Beograda - LJiljani i Jovici - mnoga teka pitanja i jo tee dileme ne daju mira. - Mnogi e pitati ta smo ekali 11 godina, pa tek sada pokreemo pitanje nae navodno umrle dece. Pa, nismo bili svesni ta nam se dogodilo, niti smo mogli da poverujemo da nam je neko proglasio dete mrtvim, da bi ga kasnije preprodao - kae Jovica Vukovi. - Posle silnih slinih pria, vrsto verujemo da su deca kradena iz porodilita. Pridruili smo se zajednikoj tubi kako bi spreili da se to vie nijednoj porodici ne desi. A nadamo se i da emo ui u trag naem detetu. Joviina supruga LJiljana 1988. godine rodila je sina Vukaina. Posle tri godine ponovo je u drugom stanju, a 27. avgusta 1991. godine odlazi na odravanje trudnoe u GAK u Viegradskoj ulici u Beogradu. AUTOPSIJA BEZ PEATA - Leala sam dva dana sa puklim vodenjakom potpuno sama u sobi, a oni su hteli da idem na ultrazvuk, da rade neke analize - pria LJiljana. Kada je 15. oktobra osetila bolove, bukvalno je sama otila do boksa za poraanje i sve je proteklo u redu. Rodila je muko dete koje je zaplakalo, a potom joj je reeno da dete mora neko vreme da bude u inkubatoru. Meutim, ubrzo je dr Kosti rekao da **ne brine, jo je mlada, i da joj je dete umrlo**. Navodno su mu ispucali kapilari. - Doao sam tek sutradan u bolnicu, ne znajui ta se deava jer nisam dobio nikavo obavetenje. Tek posle tri sata uspeo sam do odem do odeljenja gde je leala LJilja, koju sam zatekao ucveljenu... - pria Jovica Vukovi. - Posle nekoliko dana doli smo k sebi i zatraili obdukcioni nalaz, ali nam je saopteno da autopsija nije zavrena. Bili smo uporni da bi na kraju dobili taj dokument, sa potpisom dr era Kokaia. Na izvetaju, meutim, nema nijednog peata. Vukovii posle velike traume odluuju da analizom svoje krvi utvrde da li postoji neki genetski problem koji je prouzrokovao smrt deteta. Meutim, na Institutu za isipitivanje krvi jedna doktorica im je rekla da je sve u redu sa njima, da je poroaj bio normalan i da su za fatalan ishod krivi doktori. LJiljana 1993. godine raa sina Nikolu, a etiri godine kasnije i kerku Jelenu. - Sada traimo etvrto dete, naeg sina - poruuje Jovica. Danica Dimitrijevi (65), penzionisani ekonomista iz Beograda, za razliku od ostalih unesreenih roditelja koji imaju slinu traginu sudbinu, nijednog trenutka nije prestala da trai svoje dete.

MLADI ISTI OTAC Nikada nije posumnjala u injenicu da je 27. jula 1969. godine u 14.55 sati donela na svet zdravo muko dete i da je ono posle nekoliko dana ukradeno! - To to dosad nisam uspela samo moe da ide na duu onima koji su me tim besramnim inom hteli da upropaste - kae Danica. - Evo, trideset trea godina e kako se borim sa avetima, lopovima, kriminalcima, tragam za nestalim sinom i ne prihvatam nikakvu la da je on navodno umro, da ja nisam u pravu. Ako je umro, gde mu je onda grob? A da sam u pravu, imam sijaset dokaza. Uzimala je Danica advokate i detektive, ali uzalud. Svi su je varali i uzimali novac, pa je reila da sama trai sina. Jednog dana 1991. godine, ispred Mainskog fakulteta primetila je mladia koji joj je iao u susret. Neto je progovorio dok je prolazio pored nje, a Danica se onesvestila Mladi je bio slika i prilika Daniinog momka, njene velike ljubavi, koji je bio korpulentan, karakteristian, sa devijacijom u nosu, te je imao specifian glas. Danica je odmah otrala kod dekana Mainskog fakulteta i traila slike upisanih studenata iz 1988. godine, kada bi njen sin trebalo da upie fakultet. Predoila je dekanu svoje sumnje, a on joj je lakonski odgovorio da je ona sebina majka. Posle toga odluila je da sve ponovo pokrene Danica Dimitrijevi se pre 33 godine zaljubila u jednog mladia i zatrudnela. Kao devojka, u bolnici **Dr Dragia Miovi** u Beogradu rodila je sinia tekog dva kilograma i dugog 49 centimetra. Tri dana posle roenja videla je kroz prozor bolnice kako babica u dvoritu predaje njeno dete nekome u kombiju, a tek kasnije joj je objanjeno da je dete prebaeno u Centar za nedonoad u Ulici kralja Milutina. - Od 6. do 8. avgusta sam bila kljukana lekovima i spavala sam neprekidno. Kada sam se probudila, dola mi je sestra i na silu sam, na lini zahtev, izala. Sestri su u meuvremenu pokazali kobajagi moje dete, ali su joj podvalili. Zamislite lopove, pokazali joj neku nakazu, neko uto dete dugo svega trideset centimetara - pria Danica. - Otile smo pravo u Centar za nedonoad, da vidim i preuzmem dete. A tamo mi, onako lakonski, neki doktor koji se predstavio kao etko Brajovi kae da mi je dete umrlo. Sestra me zatim odvodi kui, kad dolazi kominica koja je primila telegram iz bolnice u kome pie: **Vae dete je umrlo 6. avgusta 1969. godine u 13 asova. Mi emo dete sahraniti o naem troku**. REIM VOJNE TAJNE Narednog dana Danica je otila do bolnice i traila da vidi dete - mrtvo ili ivo, ali svi su beali od nje. Narednih est meseci je od jutra do mraka sedela ili stajala ispred bolnice. - Nisam htela da odem, samo sam ponavljala da mi vrate dete. Klela sam ih, psovala, ali su svi skrivali poglede. Nisu mogli da me maknu s praga, pa su me ak i utirali kako je ko stigao. Ali sve je bilo uzalud veli Danica. - Potom me moja firma poalje na gradilite u Zambiju, gde sam provela godinu i po dana. Danica Dimitrijevi je 1994. godine beogradskom Okrunom javnom tuilatvu podnela tubu, u kojoj je navela da se deca od dva kilograma teine po roenju ne alju u bolnicu za nedonoad, da nisu upisana u knjige roenih, ve samo u knjige umrlih Zamenik okrunog javnog tuioca Milorad Trnani gotovo ekspresno joj odgovara u nekoliko redova da je nastupila apsolutna zastarelost za krivino gonjenje i da nema osnova za to. - Moje dete su tek naknadno, 1993. godine, upisali u matine knjige roenih, da zatakaju trag. Branko Stefanovi, ef matinog odeljenja u optini Savski venac, rekao mi je u oi da je nada mnom izvren kriminal - tvrdi Danica. - Vidosav Jovanovi, zamenik direktora tadanjeg Zavoda za prevremeno roenu decu, i pre devet godina rekao mi je kao i nedavno da sam mogla da vidim dete da sam htela, sedam dana je rok, a ja imam ive svedoke kako su me izbacivali sa ulaza bolnice, ne dajui mi da kroim unutra. A kada sam im traila istoriju bolesti, oni su mi dali potvrdu da mi je dete umrlo. - U bolnici mi umesto tranih papira daju potvrdu da je dokumentacija unitena, ali i da nije, samo je daju na uvid na osnovu sudskog naloga - predoava Danica. - Kao da je to vojna tajna. Sve su to smislili kako bi sakrili svoj kriminal.

Smrt bez potvrde


06. avgust 2002.

Slavoljub Milenkovi iz sela Trnjane tvrdi da njegov novoroeni sini nije preminuo nego je prodat jednoj imunoj porodici u Niu. Radiii iz Obrenovca ne mire se sa istinom da im je erkica Sanja umrla neposredno posle roenja.

Pie: Mia Ristovi JEDAN je od retkih roditelja kome je porodilite, posle vesti o iznenadnoj smrti deteta, omoguilo da sahrani svog mezimca. NJegovoj rodbini isporuen je mali koveg bez bilo kakvog propratnog papira, pa je dete sahranjeno. Od tada je prola 31 godina Slavoljub Milenkovi (57) iz moravskog sela Trnjane, teleprinterista na elezninoj stanici u Aleksincu, svih tih dugih i tunih godina nije se mirio sa tim da je njegov sin zaista umro. - Dete mi je ukradeno! - veli Slavoljub. - Znam i gde se nalazi moj sin. Kupila ga je jedna bogata porodica iz Nia. Ova, jo jedna gotovo neverovatna, pria o sumnjivim smrtima neovoroenadi u porodilitima poinje 7. septembra 1971. godine, kada se u aleksinakoj bolnici porodila Slavoljubova supruga Milica. Na svet je donela muko dete, teko 3.500 grama. Porodila se u devetom mesecu trudnoe... IVOT PROET SUMNJOM Kako nije mogla da doji bebu, Milica je prebaena na deje odeljenje bolinice u Aleksincu, gde su proveli petnaestak dana. U tom periodu konstatuje se da detetu nije dobro, pa dr Trajkovi predlae da se majka sa bebom prebaci u niku bolnicu. - Dete sam dva puta video u Aleksincu i jednom u nikoj bolnici. U drugom pokuaju nije mi dozvoljen ulazak na Ginekoloko-akuersku kliniku zbog neke epidemije - pria Slavoljub Milenkovi. - Onda su me 8. oktobra obavestili da je beba umrla, a ba tog dana supruga je operisala debelo crevo. Odmah se Slavoljub iz Trnjana uputio u Ni. Zatraio je u porodilitu da vidi telo svog sina, ali mu glavna sestra nije dozvolila. Revoltiran, fiziki je nasrnuo na nju, pa su morali da interveniu policajci. Kada su saznali zbog ega je Milenkovi planuo, bili su korektni prema njemu. Slavoljubu ipak nije dozvoljeno da vidi telo svog tek roenog mezimca. Rodbina Milenkovia potom preuzima mrtvaki sandui i sahranjuje bebu. - Limeni sanduk u kovegu nismo otvarali, jer su nam tako naloili iz nike bolnice - kae Slavoljub. - Telo nismo videli, pa je ostala sumnja ta smo uopte sahranili. Skrhana tugom ali i boleu, godinu dana kasnije umire i Slavoljubova supruga Milica. A on, verujui lekarima da je mu je **Bog dao dete, pa ga odmah uzeo** pokuao je da ivi sa onim to mu je crna sudbina trasirala. iveo je, ali i sumnjao. - Trideset godina sanjao sam da mi je sin iv! Nedavno je Slavoljub odluio da krene u veliku istragu do prave istine. Zakucao je na vrata matine slube Skuptine optine Aleksinac i bez problema dobio krtenicu na kojoj, meutim, u rubrici Naknadni upisi i beleke ne pie da je dete - umrlo?! Sumnja je poela da sustie sumnju. Odmah je zatraio i Izvod iz matine knjige umrlih, ali taj dokument nije postojao. Jedna ena, administrativni radnik u SO Aleksinac, obeala je tada ve izbezumljenom Slavoljubu da e mu pomoi. Paljivo je u matinoj knjizi pregledala prijemnu ali i matinu knjigu umrlih. Kada je uvidela da dete Milenkovia nije upisano, Slavoljubu je predloila da ode do policije, da vidi da li je upisan jedinstven matini broj za sina. Meutim, posle provere u kompjuteru, utvrdilo se da sin Milice i Slavoljuba Milenkovia nije zaveden ni u aleksinakom OUP-u. SLUAJ BLIZANACA - Odmah mi je sve prekipelo, jer su se moje sumnje dokazale opravdanim. Kako je moj sin umro, a ta smrt nigde nije upisana? - kae Slavoljub. - Otiao sam do inspektora u OUP Aleksinac, kome sam ispirao ta se sve dogaa, a po njegovoj preporuci, napisao sam tubu i podneo je Optinskom javnom tuilatvu. Kako bi dokazao da mu navodno preminuli sin nije upisan u Matinu knjigu umrlih, Milenkovi je zatraio u Matinoj slubi SO Aleksinac da fotokopira tu knjigu, ali mu je slubenica odbrusila da tako neto ne sme da mu dozvoli. Slavoljub je potom otiao i kod predsednika SO Aleksinac da se poali kako mu ne dozvoljavaju da uzme papire koji mogu biti i te kako vani za eventulani istrani postupak po njegovoj tubi. Prvi ovek aleksinake optine je svog iznenadnog gosta paljivo sasluao, pozvao je matiarku, a onda su mu **horski** saoptili da njegov zahtev nije ostvarljiv i da mu ne veruju u njegove sumnje ni jedan jedni postotak! Posle silnog ubeivanja, ipak su prihvatili da preuzmu zahtev Slavoljuba Milenkovia za izdavanje potvrde da mu sin, koji je zvanino umro 1971. godine, nije upisan u Matinu knjigu umrlih. Naravno, traenu potvrdu u meuvremenu nije dobio. Verica Radii iz Obrenovca je samo jedna od mnogih majki koje su dugo u sebi nosile tu stranu dilemu da li da i dalje uti ili da krene u potragu za detetom za koje smatra da joj je ukradeno. Na jednom od skupova sumnjiavih roditelja u Sokobanji, novinarima je ispriala svoju teku priu. Saa i Sanja. Smislila im je imena dok ih je jo nosila u stomaku. Tog sparnog leta 1986. godine trudna

Verica Radii se radovala svojim buduim bebama blizancima. I 1. septembra se porodila u porodilitu u Obrenovcu. U sedmom mesecu, malo ranije, ali, boe moj, rekli su joj lekari da e sve biti u redu. Deaka i devojicu su sutradan prebacili u beogradsku bolnicu za nedonoad. Rekli su joj da je tako bolje, tamo imaju mnogo bolje uslove da napreduju. Deak - kilogram i osamsto grama, dug 48 centimetara, devojica neto tea i dua. Divno, mislila je Verica. Suprug Milomir - Mia, sreni otac, ve sutradan je otiao u Beograd da se raspita kako su mu deca. Devojica je dobro, ali deak je neto slabiji. Nego, bie sve u redu. Ve sledei put nita nije bilo u redu. TRAGANJE ZA - SANJOM Miu su pozvali u stranu i rekli mu da je deak, hvala bogu, iv i dri se, ali devojica je umrla. Pet dana je ivela, i gotovo. Nebo mu se okrenulo. Tek tako, nema je! Nije se snaao ni da pita kako, zato, gde je... Snuden, u strahu da li e mu sin preiveti, otiao je kui u Obrenovac. Krio je nekoliko dana da kae Verici, da se ne potrese, doivi ok. Posle tri meseca porodica Radii je dola u Beograd i preuzela malog Sau, ve ojaalu bebu od tri kilograma. Srea u nesrei je da im je Saa iv, mladi su, imae jo dece, teili su ih lekari. Dve godine kasnije dobili su sina Slobodana. Nekako su se uteili. Ali, majka Verica nikako da zaboravi svoju kerku Sanju. Sanjala je da je iva. - Odem u crkvu, zapalim mrtvima sveu za duu, ali Sanji ne mogu. Nikada mi to nije uspelo, a htela sam. Kasnije sam i shvatila da ne ide tako, da jednostavno ne mogu to da uradim. I kopkalo me je, nikakav dokaz nismo imali da ona nije iva. Traili smo povremeno, ali nikad uporno. Verovali smo i nismo. Samo sam ja imala neki neodreeni oseaj da nije tako kako su nam govorili lekari. Sau pozovu u vojsku. Bilo je to 1990. godine. - I tada kad je polazio, imala sam oseaj da ga vie neu videti ivog. Plakala sam, suzbijala to u sebi, a crne slutnje su se obistinile - predoila je Verica. - Pet dana do kraja roka, na slavonskom ratitu kraj Markuice poginuo je. Taj 18. decembar 1991. godine pamtiu kao svoj najcrnji dan. Doneli su ga u limenom sanduku, a ja sam ostala da tugujem. Prolazilo je vreme, ali ono majci ne lei rane. Ali, poela sam da razmiljam ta je sa Sanjom. Da li je ona tu negde, iva i da ne zna kako joj majka tuguje. I sada Verica i Mia Radii iz Obrenovca tragaju za Sanjom. Imaju samo njenu otpusnu listu iz bolnice gde pie da je bezimeno ensko dete umrlo. Ne pie ni od ega, ni kada...

**Slika** svog sina


07. avgust 2002.

Ve etiri godine Grana tefan kriom osamtra deaka koji neverovatno lii na bliznakinju Mariju, a koji je, navodno umro posel poroaja. Imam pravo da saznam istinu o svom detetu - kae Grana.
Pie: Mia Ristovi NILIJKA Grana tefan (40), tvrdi da je pronala deaka za koga smatra da je njen sin koji je pre 15 godina navodno umro po roenju u nikom porodilitu. Ve etiri godine kriom osmatra deaka u Niu, za koga kae da lii kao jaje jajetu svojoj bliznakinji, njenoj kerki Mariji. - Srce mi kae da mu priem, ali razum preovladava. Gledam ga, usteem, dua boli, plaem, ali ne smem da mu priem. A gledam svoj dete - kae Grana. Nesrena majka ne samo da sumnja ve je i podnela privatnu tubu protiv bolnikog osoblja Ginekolokoakuerske klinike u Niu, traei od policije i pravosua da konano zaponu istragu o svemu to joj se dogodilo 1987. godine. Meutim, nedavno je od zamenika Optinskog javnog tuioca Tamare Mirovi dobila reenje da je za se njenu krivinu prijava protiv NN uinioca krivinog dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodinog stanja, nastupila zastarelost krivinog gonjenja! - Kako moe da zastari? Valjda se zna da svi rokovi poinju od dana saznanja? - udi se Grana. - Tuilatvo donosi takvo reenje, a istovremeo nika policija poinje istragu po istoj krivinoj prijavi. Granina pria poinje maja 1987. godine kada se ova tada trudna ena radovala svojim buduim bebama blizancima. I 11. maja se porodila u porodilitu u Niu. Na svet je donela devojicu i deaka, jednojajane blizance. Granu je porodio doktor, strani dravljanin, a bebe su bile dobro, obe zu zaplakale... - Trudnoa normalna, kao i poroaj. Decu odnose u bebi blok i smetraju ih u inkubator. Doktor, koji ih je pregledao tvrdi da je sa decom sve u redu - pria Grana. - Narednog dana, oko deset sati, u moju sobu dolazi dr Zeevi, gleda moju listu i saoptava mi da je muka beba mrtva. Daju mi neke injekcije, uspavljujem se, a kada sam posle toga traila da vidim telo sinia reeno mi je da je ve poslato na

obdukciju. Posle 40 dana, nezadovoljna lekarskim tretmanom, naputam porodilite sumnjajui u istinitost tvrdnji medicinskog osoblja da je moje dete umrlo. Prolazile su, potom, duge i teke godine. Grana se nikada nije pomirila sa tvrdnjama lekara. Kada je odlazila u crkvu, nikada za svog sina nije palila sveu kao za mrtvu osobu. Neuteno majino srce je govorilo da je njen muki mezimac iv i zdrav, ali kod druge porodice. Naravno, nisu samo oseaji preovladali nad razumom. Splet raznih okolnosti i sutuacija jo vie je potspeivao Granine teke sumnje. Nekih est meseci od poroaja, dok je u njenom naselju etala svoju ensku bebu, sluano se susrela sa lekarom koji je porodio. - Ja sam vam porodio, da mi me se seate, pitao me je. Kako da ga se ne seam - kae Grana. - A zatim je pitao gde mi je drugo dete? Kada su mu odgovorila da je muki blizanac umro, doktor je prvo zanemeo, a zatim rekao da je to nemogue! Uz konstataciju da on sigurno zna da je dete ivo, obeao mi je da je e celu situaciju da ispita. Znam je da je kopao i kada je doao blizu kraja, otriven je da bi odmah posle toga morao da se vrati u svoju zemlju. Iz porodilita je dobio takvu pismenu preporuku da je morao odmah da napusti i Ni i Jugoslaviju. Koincidencija ili prvi konkretni trag detetu koje je navodno umrlo u porodilitu? Grana tefan retko da je mogla da spava mirno. Svake noi je sanjala svog siniia. A posle susreta sa lekarom koji je porodio, doivela je jo jedan ok. Odvela je svoju estomesenu devojicu u niki Dom zdravlja, na obavezno snimanje kukova, kada je bila doekana pitanjem dr Momilovia eno, zato ste ponovo doneli svog sina, pa jue ste bili!?. - Objasnila sam da je to moja kerkica, ak sam je i raspovila, ali je doktor bio ubeen da je predhodnog dana video isto dete, ali muko - pria Grana. - Obeao mi je da ponovo navratim, a posle dve nedelje sami mi je rekao da ne zna nita o tom sluaju!. Pretpostavljam da je zabunu izazvao brat blizanac moje Marije, koga je neko drugi doveo na pregled dan ranije. Pratila je potom Grana tefan veliku aferu sa sumnjivim smrtima beba u nikom porodilitu 1997. godine, a zatim i ovu poslednju, iniciranu posle tvrdnje porodice Manojlovi iz Sokobanje da su pronali devojku za koju smatraju da im je kerka Nikoleta, navodno umrla po roenju pre 23 godine. Potom je krenula u potragu za papirima svog navodno mrtvog mezimca. Smatrajui da kao majka ima prava da dobije kompletnu dokumentaciju o svom sinu, Grana se obrela u nikom porodlitu, ali joj je reeno da ne mogu da joj daju papire, jer je prolo dosta vremena, kao i da toliko dugo ne uvaju arhivu. Uputili su je i na pisarnicu Klinikog centra, ali nisu hteli da joj prime zahtev. Zato se uputila do Istorijskog arhiva u Niu, gde je izdata potvrda, crno na belo, da Ginekoloko-akuerska klinika raspolae arhivom medicinske dokumentacije od 1954. do 1996. godine! - Ponovo odlazim u porodilite, a naelnica dejeg bloka me pita kakva je to moj zahtev, koji je identian sa drugim, koji su se tih dana podnosili drugi sumnjiavi roditelji - kae Grana. - Iznervirana, poela sam da plaem, a onda je pozvana neka sestra sa kartoteke koju su pitali da li imaju dokumntaciju iz 1987. godine. Ona, zbunjena, konstatovala je da je kao bilo poplava, pa mora tek da proveri. Sa tom sestrom odlazi do prijavnice, gde mi pokazuje neku svesku i konstatuje a evo, 1987. godine, doite za neki dan.... Naravno, ponovo odlazim a naelnica mi pokazuje tri dokumenta, od kojih dva nisam dobro videla. Pitala me je da li je na jednom moj potpis, ali kada sam odgovorila negativno, breknula se i rekla da mora da ode do pravne slube a potom mi je porueno da papire ne mogu da dobijem, jer je sestra sa kartoteke sa odmoru. Zatraila sam da mi dokumentaciju poalju potom, ali i upozorila da dobro porazmisle a e napisati, jer ja imam ivog sina kao dokaz!. Do ovih dana, obeanu dokumentaciju o mom navodno mrtvom sinu nisam dobila. Grana oekuje i da e istraga po njenoj prijavi dati uskoro prev rezultate. Morae da saeka poteze drave, verujui da e nadleeni najzad shvatiti da mnogobrojne majke ne sumnjie napamet, niti ih neko nagovara da krenu u istragu o svojoj deci, ba kao to su pokuali da je ubede u nikom porodilitu, pitanjem a ko stoji iza vas?. - Imama pravo da saznam istinu o svom detetu i to niko ne moe da mi ospori. Nije nam namera da blatimo zdravstvene ustanove, kao to nam prebacuju - konstatuje Grana. - A erka Marija jedva da zvanino upozna svog brata blizanca i da, kako kae, ispuni prazninu koju godinama osea za njim. Grana tefan tvrdi da zna kod kojih se roditelja nalazi deak, za koga ona smtra da je njen umrli sin. Prvi put ga je videla 1998. godine u Niu. Ime ene koja je sada majka njenom sinu dobila je na voleban nain. U rukama je imala papir sa imenom i prezimenom te osobe, koji je dobila od jedne ene... O drugim detaljima, Grana, za sada, ne moe da pria. OBDUKCIJA U SVOJOJ privatnoj tubi Grana tefan navodi da je obdukcioni nalaza dobila godinu dana posle poroaja, sa datumom 23. jun 1987. godina, bez potpisa obducenta i njegovog faksimila, bez peata. Ovaj udnovati papir Grana je, kako tvrdi, dobila od istog lekara koji je njenu decu pregledao u poroajnoj

sali.

Smrt pre roenja


08. avgust 2002

Stana orbi iz okoline Kraljeva tvrdi da je 1985, est godina posle poroaja, kada su joj rekli da joj je beba umrla, pozvana u Beograd da upie dete u knjige roenih jer predstoji upis za kolu.
Pie: Mia RISTOVI MNOGIM majkama, posle poroaja, kada su saoptavali da im je beba umrla, govorili su da idu kuu, a da e oni iz porodilita da ga sahrane, o njihovom troku. Stani orbi iz Lopatnice kod Kraljeva, koja se porodila 18. decembra 1979. godine u GAK u Viegradskoj ulici u Beogradu, ak ni to nisu rekli. Rodila je sina tekog dva kilograma i 150 grama, dugog 44 santimetra. Kako tvrdi, dola je jedna medicinska sestra i htela da joj makazama isee **narukvicu** s brojem deteta. **Zato to radite**, pitala je Stana, a odgovoreno joj je hladno **Nee ti vie trebati**. Stana je iz prethodnog braka imala dve erke, a elela je svom suprugu Damjanu da rodi sina. - Ali, od trenutka kada sam dovedena u Viegradsku sve mi je bilo sumnjivo. Doveli su me jer se pretpostavljalo da e morati carskim rezom da me porode. I umesto na sto za poroaj odveli su me u operacionu salu. I porodili samo sa lokalnom anestezijom. To tada nisam shvatala - pria Stana. - Ali kasnije jesam. Da su me u porodilitu porodili, gde postoji knjiga protokola, sve bi u njoj pisalo. Ovako, porode me u operacionoj sali, uzmu dete, daju ga kome su ve isplanirali, a meni samo saopte tunu vest. Na svoje insistiranje ostala sam jedanaest dana u bolnici. POZIV IZ BEOGRADA ORBIEVA tvrdi da joj je jedan stariji profesor, kako su ga predstavili, rekao **eno boja, budi srena to si ostala iva. Mnogo si bolesna. Dete ti je mrtvo i tako je bolje. Da je ostalo ivo, bilo bi falino ili gore ili dole. Idi kui i uvaj onu decu to ima**... A majka, kao majka, ostala je zgranuta. Htela je sina... Sa puno razumevanja, teio je njen suprug Damjan... Vreme je prolazilo i, kako kae, nosila bi tugu u sebi, da u selu nisu poela govorkanja. Kao Stana je, da bi njene dve kerke iz prvog braka nasledile ouhovu imovinu, prodala sina. Priali su ljudi da ga je ak, usmrtila, po dogovoru. - Glupe prie koje poinju da me vreaju, ali i kopkaju. Jer ja nikada nisam poverovala da mi je dete umrlo. A opet, kako da ne veruje lekarima? Tako kau. Da se pomiri, ali opet, sve udno, bez potvrde - kae Stana. - A kada sam proitala da takvih sluajeva kao to je moj ima jo, jer su novine pisale o raznim sudbinama, kraama... krenula sam jo upornije da tragam. I onda se desilo ono to je mnoge majke dovelo do ludila. U dokumentaciji o svojoj navodno umrloj bebi Stana je uvidela mnogo neloginosti. Nita se ni sa im nije slagalo. Kae da u otpusnoj listi pie da je rodila dete ivo i da je umrlo dan kasnije - 19. decembra. I to je jedini trag. - Ni telegram o smrti, ni umrlica, nita, ama ba nita. Ali, est godina kasnije, 1985. godine, dobijam poziv da doem u Beograd i upiem dete u knjige roenih jer predstoji upis za kolu. Kao ruan san - predoava Stana. - Greka, zabuna, mislila sam. Damjan kae da se ja ne maltretiram i da e ika Duko, kod kog je stanovala u Beogradu moja kerka Sanja dok je studirala, otii i ispraviti greku. I tako i bude. Vreme je prolazilo, ispadne tako da ja i suprug odemo da radimo u Italiji, vreme lei sve, pa i tu moju tugu. Ali, svake godine na Nikoljdan kad se moj sin rodio, ja sam ga sanjala. iv, tri, zove me. A od onih crnih pria i dijagnoze da sam toliko bolesna - nita. Ja zdrava, a kako su mi napisali u otpusnoj listi, ne bi trebalo da budem meu ivima. OUH UMRO NAPRASNO A u takvim situacijama, kada majka sumnja, dogodilo se i neto to je moda bilo teko odmah shaviti. - Pojavi se prijateljica moje kerke i kae, znajui za nau muku, da u blizini postoji mladi koji veoma lii na mog supruga - tvrdi orbieva. - Znate, Damjan je visok i plav, svi ga zbog toga zovu Nemac. Karakteristinog je izgleda, takvih je malo u kraju. A da taj mladi o kom je re, povrh svega zna da je usvojen i to da je roen u porodilitu u Beogradu. Po godinama je odgovarao mome sinu. Oklevala je Stana, jer nije imala snage da odmah ode. Bio je to suvie veliki preokret da bi mogla nepripremljena da se susretne s tim mladiem:

- A opet, majka zna. Osea to u utrobi, vidi u oima. To ne moe da se objasni. Zna ili ne zna da je to dete njeno. Tako je i nikako drukije. Dokazi mogu da postoje ili ne postoje ali to se zna. I kada sam se spremala na taj korak da ga vidim, makar iz daleka, ta prijateljica nam je javila, poto se raspitivala, da je on netragom nestao. Niko od njegovih prijatelja ne zna gde se denuo. Taj ouh mu je umro, naprasno, i posle toga je mladi nestao. I sada tragamo za njim. A poslednjih per meseci Stana je u Beogradu pokuavala da razrei silne brljotine sa dokumentacijom. - Ispostavlja se da je mali u matinim knjigama upisan 19. decembra 1979. godine, znai, prvo je umro pa tek onda roen. Ne postoji evidencija u knjizi umrlih, ve samo u knjizi roenih, primedba rukom uneta da je dete umrlo. I to onda kada je stigao poziv za upis u knjige roenih. Znai, na nau primedbu je to uneto, jer smo im mi dali podatak o smrti - veli Stana. KNJIGE ZA PLAKANJE - U MATINOM uredu sam traila izvod iz matinih knjiga. Naelnica me pita ta sad, pobogu, posle sto godina traim. Kaem joj da traim sina. Pa znate li vi da je to sada odrastao ovek, kae mi ljutito. A ne kae da bi bio odrastao ovek. Znai to neto. I kae, znam, to vas **pali** i alje onaj Manojlovi iz Sokobanje, onaj manijak. Proulo se da **akamo**, da tragamo. I nee da nam primi zahtev za izdavanje izvoda iz knjige roenih i knjige umrlih. Jer, dete je bezimeno. A pred nama imamo krtenice koje su drugi matini uredi izdali na bezimenu decu. Znai, jednom moe, drugom ne moe. Zakon je, valjda, na celoj teritoriji Srbije isti. Stana orbi tvrdi i da je iz bolnice dobila potvrdu da je primljena u tu ustanovu, da je rodila ivo muko dete, ali nigde ne pie da je umrlo. - Na jednoj strani imam potvrdu da je umrlo ali da se nije rodilo, a na drugoj strani da je roeno ali ne pie da je umrlo. U matinoj knjizi umrlih nedostaju podaci, nema imena, prezimena, asa i minuta kad je umrlo, nema datuma dojave smrti - kae Stana. - Pa kako onda da znam da je re o mom detetu. Dalje, pie da je 3. januara 1980. upisano dete kao umrlo, a tek 19. januara da je roeno. Neka nam je Bog na pomoi. A kao i mnoge druge majke i Stana je uverena je da se iza svega krije teka podvala. Najavljuje da e sa suprugom sve goniti dok ne dokau ko im je ukrao dete. - I nai emo ga. Nije u zemlju propao. Verujem da e, kad neko vidi sliku Damjana iz mladosti, prepoznati mladia koji je njegov sin. Ili e to on sam da uradi. Ako zna da je usvojen, a uli smo da mu je ouh to na samrti priznao, i on e krenuti u potragu. Samo je potrebno malo da se sretnemo. NEPOJMLJIVI IN SKRNAVLJENJA NEURUIVANJE umrlog novoroeneta majci koja ga je nosila u svojoj utrobi, za pravoslavnu crkvu je in nepojmiljivog skrnavljenja svega to ovek po Bojoj zamisli treba da bude. - Svako ljudsko bie koje je ivo doekalo dolazak na ovaj svet ima pravo i na krtenje i na dostojnu sahranu i na grob u kojem e poivati - predoio je svetenik otac Raa povodom afere sa naprasno umrlim bebama koja je pre nekoliko godina potresla Ni. - Savremeno doba uslovljava poroaj u specijalizovanim ustanovama, porodilitima. Veina osoblja koje pomae enama da decu donesu na svet zna da kada je prisutan i najmanji rizik koji dovodi u pitanje opstanak deteta u ivotu, moe da se obavi i postupak takozvanog skraenog ili klinikog krtenja. Taj obred se obavlja nad ivim detetom i oduzima svega nekoliko sekundi. Meutim, ukoliko se krtenje i pored toga ne obavi, umrlo dete se mora vratiti roditeljima, pre svega majci, koja ga je nosila i donela na ovaj svet. - Sa umrlim novoroenetom se mora postupati kao sa preminulim ljudskim biem, jer je svako novoroeno dete ovek, a to znai ikona Boja - konstovao je otac Raa. - Obdukcija se radi uz saglasnost majke, ali se i posle toga dete daje roditeljima da ga dostojanstveno sahrane i da znaju grob na kojem e poivati posle boravka na ovom svetu, ma koliko kratak boravak bio. Ne sahraniti umrlo dete znai oskrnaviti sve ono to se smatra svetim ali i ljudskim na ovom svetu. Niko nema pravo i niko ne sme to da ospori umrlom ljudskom stvorenju a ni roditeljima.

Beba ni iva ni mrtva


09. avgust 2002

U SO Kragujevac Jasni Spasojevi izdato uverenje po kome njen sin nije upisan ni u matine knjige roenih, niti optina raspolae bilo kakvim dokumentom da je novoroene umrlo.
PIE: Mia Ristovi

I ONA je jedna od majki koje sumnjaju da su se lekari poigrali sa sudbinom njene porodice i deteta roenog pa naprasno umrlog mod misterioznim okolnostima. Jasnu Spasojevi (42), komercijalistu u **Zastavi** Kragujevac, 16. maja 1985. godine u gradskom porodilitu porodio je dr Nikolov. Rodila je muko dete, koje je doneto na svet carskim rezom. Kada je Jasnin suprug Milan hteo da vidi bebu, lekar je reima **mladi ste, imaete jo dece** saoptio da je dete umrlo zbog tekih anomalija i da je bolje da ga ne vidi. - Mislila sam da sam ja kriva za smrt deteta, jer sam do poroaja trpela jake bolove. Meutim, moj mu je uvek sumnjao u istinitost lekarevih rei. Na sumnju navodi i to to su me 12 dana u bolnici stalno kljukali sredstvima za spavanje. Ne seam se niega, bila sam kao drogirana. Nisam bila u stanju da reagujem i zatraim od lekara da mi pokae bebu - pria Jasna. A pre mesec dana, kada je krenula lavina sumnji mnogih roditelja da su im deca po roenju oteta, Jasna je doivela novi ok u kragujevakoj optini kada je zatraila izvode iz matine knjige roenih i umrlih za svoje dete. SAMO SUDSKI NALOG! - ZAPOSLENI u matinoj subi su se bezuspeno trudili da pronau dokument koji potvruje roenje mog deteta. Takoe, nije bilo nijednog papira koji dokazuje da je dete umrlo. Po optinskim knjigama, nisam se ni porodila. U optini su mi dali i uverenja, crno na belo, da mog sina nema ni meu ivima, ni meu mrtvima - pria Jasna Spasojevi. - A kada sam u bolnici zatraila dokumetaciju, reeno mi je: **To je zastarelo, nita ne moete da dobijete bez sudskog naloga!**. Za dokumentacuju o mom sinu trae nalog, kao da sam dola sa ulice da traim papire za bilo koje dete. Prema njenim reima, nepotpuna je i dokumentacija iz bolnice koju je ve posedovala. U otpusnoj listi pisalo je najpre da je dete roeno ivo, a zatim je preko te rei prekucano - mrtvo. - Iz otpusne liste vidi se, dakle, da je nekome naknadno palo na pamet da beba treba da se proglasi mrtvom. Ne slau se ni podaci sa otpusne liste i obdukcionog nalaza, koji smo dobili uz naknadnu intervenciju mog supruga, na kome nema ni faksimila lekara. U prvom dokumentu pie da je dete teko 2.920 grama, a u drugom stoji 2.870 - kae Jasna Spasojevi, kojoj ni do danas nisu jasne ove nepodudarnosti u dokumentaciji. Porodica Spasojevi veruje da je lekar koji je porodio Jasnu, a koji sada ima privatnu ordinaciju u Kragujevcu, moda moe da im pomogne da posle 17 godina saznaju pravu istinu o tome ta se stvarno dogodilo sa njihovim tek roenim sinom. Sline sumnje izrazili su i brani par Milka (47) i ivan Agatonovi (55) iz Kragujevca, zaposleni u Fabrici namenskih proizvoda u **Zastavi**, koji imaju 27-godinjeg sina Sau i dve godine mlau erku Sonju. Doekali su i unuie, ali ni dan-danas ne spavaju mirno zbog onoga to im se desilo sa mukim prvencem, bebom prevremeno roenom 26. septembra 1974. godine u kragujevakom porodilitu. - Beba je imala 1.630 grama i bila je duga 46 centimetara. Povili su je i rekli da zbog infekcije mora da se preveze u Ni, na Ginekoloko-akuersku kliniku - pria Milka Agatonovi. - Mene nisu povezli, ostala sam u kragujevakoj bolnici. Suprugu su dali broj telefona na koji moe da se raspita za bebino stanje, ali je telefon bio non-stop zauzet. Videvi da neto nije u redu, ivan 5. oktobra odlazi do nike klinike. LOGIAN TRAG NADE - ULAZIM na odeljenje, pokazuju mi boksove sa bebama i objanjavaju da je sve u redu sa detetom predoava ivko Agatonovi. - Kau da je nestalo vetakog mleka za bebe i da odmah dovedem suprugu da doji sina. Supruga i ja 7. oktobra ujutru stiemo u Ni. Milka objanjava da je odmah po dolasku zatraila da vidi svoje dete. Meutim, babica je ila do boksa do boksa, ali deteta Agatonovia nije bilo. - Pamtim samo da je dola sa sveskom u ruci. Onesvestila sam se - kroz suze govori Milka. - Kada sam dola sebi, videla sam lekara koji mi je kazao: **ao mi je to vas nismo obavestili, vae dete je umrlo jo 30. septembra!**. ivan je revoltiran potom iao od vrata do vrata traei objanjenje. Meutim, sva vrata su bila zakljuana. Obratila mu se samo istaica. - Rekla mi je: **Znala su da ete doi, svi su zakljuani, bolje idite kui** - kae ivan. - Posle nekoliko dana stiglo nam je pismo lekara sa nike Ginekologije, u kome pie da osoblje o smrti nije moglo da nas obavesti jer nisu znali nau adresu niti broj telefona. - Sve postaje jasno kada se uporede datumi. Bio sam 5. oktobra u GAK Ni, vodali su me izmeu boksova sa bebama, rekli mi da je naa beba iva i zdrava, a potom su nas zamajavali tvrnjama da je dete umrlo 30. septembra?! - pria ogoreni ivan. - Niki lekari tvrde da su o smrti naeg deteta odmah obavestili glavnu sestru u kragujevakom porodilitu. Kako to da ona nije obavestila moju suprugu, koja je tamo leala, nego su ekali da mi ponovo odemo u Ni? Zbog svih ovih udnovatih deavanja Agatonovii su, posle 26 godina, uputili zahtev nikom porodilitu za

izdavanje svih dokumenata o smrti svog sina. Istiu da je zanimljivo to da su u to vreme na nikoj Ginekologiji boravile dve bebe upuene iz kragujevakog porodilita. Ba ta injenica Agatonoviima daje nadu da e bar naslutiti trag kojim treba krenuti u potrazi za svojim moda ivim sinom. - Na odeljenju je leala jedna ena iz Maloevca kod Kragujevca. Rekli su joj da su joj do 5. oktobra donosili jednu bebu na dojenje. Moraemo da pronaemo tu enu, jer onda moda zna neto vie o sudbini naeg sina - nadaju se Milka i ivko Agatonovi. SPISAK SVE DUI SVOJE sumnje da su im bebe po roenju ukradene izraavaju i Beograani Nada i Dragoljub Malovi, Vida i Miroslav Gaji, Danijela i Radmilo Stojanovi, Milena i Nenad Jankovi, Mirjana i Vlada Nokmed, Sneana i Stojan Vukmirovi, Stana i ore Nikoli, Slaana i Stevan Panti, kao o Mirjana i Mladen Milanovi. Za svojim navodno umrlim bebama tragaju i Jasmina i Radovan Todorovi iz Pritine, Radojka i Zoran Delibai iz Kosovske Mitrovice, Mirjana i Jovica Ili iz Poarevca, Jelka i Drago Drakovi iz Vrbasa, Katarina ivkovi iz Zrenjanina, Zaga i aslav Jankovi i Vukica i Aleksandar Stankovi iz Nia, Stana Milojovi iz Mozgova kod Aleksinca, Zoran Trajkovi iz Bujanovca. Sumnja i Nemica Jolanda Prokop iz Bea, koja je rodila muke blizance 1962. godine u Beeju. Jedna beba joj je navodno umrla posle prebacivanja u beogradski Zavod za prevremeno roenu decu. Nedavno je preiveli blizanac ove Belijke morao da trai krtenicu u Beeju, ali tamo nije bilo nita osim naznake da je Jolanda rodila dva sina. Sve ove porodice su konstatovale da niko nema prava da im ospori pravo da sumnjaju i trae istinu o svojoj navodno umrloj deci, ukazujui da nikada ne bi ni pomislili da je neko ukrao njihove bebe da se za to nisu **potrudili** sami lekari u porodilitima, ali i administracije skuptine optina.

Uzrok smrti ne pominjati


10. avgust 2002.

Lekarski izvetaji o uzrocima smrti novoroenadi uglavnom neprecizni i nepotpuni. U istragu o svojim naprasno umrlim bebama krenuli Saa i Olivera Bogojevi iz Beograda, Olivera Nei iz Paneva i Katarina ivkovi iz Zrenjanina.
PIE: Mia Ristovi NJIHOVE sumnje podgrevaju silne brljotine na tranoj dokumentaciji. Saa (33) i Olivera (30) Bogojevi iz Beograda zato su reili da idu do kraja i konano raiste ta se zaista desilo sa jednim od njihovih mukih blizanaca, za kojeg im je reeno da je umro. Olivera Bogojevi je nosila blizance, a porodila se 25. avgusta 1993. godine, u GAK u Viegradskoj ulici u Beogradu. Reeno joj je da su mukarii u redu, da ne brine, a zatim su prebaeni na odeljenje neonatologije. Oliveri narednog dana dr Kosti saoptava da je jedno dete umrlo i tei je reima Mladi ste, imaete jo dece.... NJenom suprugu Sai ne dozvoljavaju da ue u bolnicu i negativno odgovaraju na njihove zahteve da vide mrtvo dete. - Ve narednog jutra mene otputaju, dok druga beba ostaje na leenju. Narednih mesec dana mogli smo samo telefonom da se informiemo o stanju naeg maliana, da bi ga najzad otpustili bez bilo kakvog papira - predoava Olivera Bogojevi. - Uspeli smo nekako da doemo do izvetaja sa obudkcije, u kome nema ni linog broja nae bebe, niti podataka o meni. Pie samo ime i prezime. A kao uzrok smrti se navodi masovno krvarenje u modane komore. Nije napisano ni ko je bio odgovorni akuer. - A dok sam nakratko bila smetena na odeljenju neonatologije, upala sam u odeljenje gde je moj sin trebalo da bude u inkubatoru. Kad tamo, zateknem neku enu u zelenoj uniformi, kako dri moje dete. Uspela sam i da je uslikam fotoaparatom - pria Olivera. - Ko je ta ena, koja dri dete koje je navodno u tekom stanju, da je moralo da bude u inkubaturu? PRETNJE KREMACIJOM ISIDOR, drugo muko dete Bogojevia, koje je navodno izgubilo brata po roenju, sada ima devet godina. A Olivera i Saa su uporni - znaju da je teko, ali e nastaviti sa potragom za svojim siniem, za koga ne veruju da je umro na naonatolokom odeljenju GAK u Viegradskoj ulici. Kao i Bogojeviima, i Oliveri Nei (37), zaposlenoj u SO Panevo, kontradiktorna dokumentacija o navodno umrloj deci ne da mira. Ova Panevka rodila je u sedmom mesecu trudnoe 10. oktobra 1994. godine dva muka blizanca. Bebe su prebaene u beogradski Institut za prevremeno roenu decu, a ona je ostala da lei u panevakoj

bolnici. Ve 12. oktobra dobija telegram da joj je prvo blizane umrlo sa porukom ukoliko ne doete da preuzmete dete, sahranjivanje e se izvriti kremiranjem. Olivera izlazi iz panevake bolnice 13. oktobra da bi narednog dana, u jutranjim satima otila do Beograda da vidi drugo dete. Meutim, tada joj saoptavaju da je i ono umrlo! - Kada smo traili da preuzmemo tela, reeno nam je da su ve kremirana, a po povratku u Panevo stigao je telegram indentian prvom Primite nae sauee, vae drugo dete je umrlo. Ukoliko ne preuzmete dete radi sahrane, sahranjivanje emo izvriti kremiranjem... - pria Olivera. Kada je poela svoju istragu, Olivera je pre nekoliko meseci dobila potvrdu JKP Pogrebne usluge Beograda da su joj bebe kremirane - 21. oktobra 1994. godine! I Katarina ivkovi, sada nastanjena u Zrenjaninu, krenula je u istragu za svojim navodnu umrlim sinom, koji je roen 6. maja 1979. godine u Sokobanji, a posle tri dana naprasno umro u nikom porodilitu. - Odmah posle poroaja prebaena sam u niko porodilite, gde je beba odmah smetena u inkubator - pria Katarina. - Kako mi nisu dozvoljavali da vidim sinia, kriom sam uspevala da ga pogledam. Izgledao mi je sasvim dobro, ali su mi lekaru uporno priali da se nalazi u loem optem stanju, da bi mi 9. maja saoptili da je umrlo. - Nedavno sam se obratila matinoj slubi SO Sokobanja sa zahtevom da mi se izda krtenica za moje dete. Matiarka Milena mi je rekla da dete nije zavedeno kao roeno, ali da imaju reenje kojim je njena sluba obavetena o smrti mog deteta. NE NASEDAJTE VRAARAMA KADA sam zatraila taj dokument, dobila sam zauujui odgovor da se taj papir nalazi u sokobanjskoj policiji! Ostalo mi je nejasno kako matiar moe ovakav podatak da pamti pune 23 godine i ga da iznenada saopti iz glave? - predoava Katarina ivkovi. - U prostorijama OUP primio me komandir, a zatim se pojavio neki njegov kolega koji se nije predstavio, ali me je dobronamerno savetovao da ne nasedam na prie nekih baba vraara i da se ne sluim brojkama, iframa kojima Milutin Manojlovi iz Sokobanje pokuava da odredi mesto gde se ukradena deca nalaze. ivkovievoj je u policiji preporueno da ne bude paranoina, kao i da su greke u voenju dokumenata mogue ali da ne treba da se hvata za njih. - Taj isti inspektor, za koga sam kasnije saznala da se zove Boban Trifunovi i da je sa Kosova, na kraju me pitao ta u postii ako sve to i dokaem?! - kae Katarina. Interesantno je da je posle ove javno publikovane izjave Katarine ivkovi, usledilo i prvo reagovanje. Iako je u tvrdnjama ivkovieve pomenuta samo imenom, reagovala je Milena Mili, matiarka SO Sokobanja. - Izjava gospoe ivkovi je ista neistina. Razgovor o pomenutim dokumentima obavljen je u kancelariji sekretara Optinske uprave, kome je pored mene, prisustvovao i sekretar, kao i roaka gospoe ivkovi navodi, izmeu ostalog, u reagovanju matiarka Mili. - Reeno joj je da je dete upisano u MKR u Sokobanji, da je upis izvren naknadno po reenju SUP po isteku roka, a da je podatak o smrti upisan na osnovu izvetaja, odnosno izvoda iz matine knjige umrlih Matine slube optine Ni. Katarina ivkovi, meutim, ostaje pri svojim tvrdnjama, napominjui da je sve to ve napisala u krivinoj prijavi koju je podnela protiv NN izvrioca za oduzimanje maloletnog lica i promenu porodinog stanja. A dok ona pokuava da dokae za mnoge nedokazivo, njena erka Aneta je na Pravnom fakultetu uspeno odbranila seminarski rad na temu Kraa dece iz porodilita! Za svoj rad koristila je upravo novinske lanke o ovoj temi, ali i krivinu prijavu svoje majke Katarine. DUBOKE TRAUME SAMA injenica da je lekar sposoban da proda bebu je dovoljna da neko u ovoj zemlji stavi prst na elo. Ovu konstataciju izrekla je operska pevaica Radmila Smiljani, koja je posle serije novinskih lanaka o misterioznim smrtima beba u porodilitima, javno izrazila i svoje sumnje da joj je pre 33 godine devojica umrla po roenju. Primadona je konstatovala i da svako dete, ako je zaplakalo i ivo roeno, ima pravo na sahranu. - Da li se iko ikada zapitao ta se deava sa tim bebama? Da li ih spale, bace u kre, neke prodaju za prase i dvesta-trista evra, a roditeljima zamau oi. Ako je majka dala lekaru deo svoje utrobe, red je da dete, pa i mrtvo, dobije nazad. Da ima pravo na koveg i grob na koji e otii! Bez obzira koliko je to bolno - istakla je u svojoj ispovesti primadona Radmila Smiljani. - I ko zna u koliko je sluajeva majkama reeno da su deca mrtva, a ona iva, zdrava i prodata negde. Neko je duan da kae gde su tolike dijagnoze i rezultati obdukcije. Kad porodice budu imale pravo da sahrane svoje umrle bebe, onda nee biti preprodaja i javaluka koji debelo kotaju cele porodice. Majke e tada biti bez dilema.

Nali svoju ker


11. avgust 2002.

Mi smo tragali i nali dete koje nam je ukradeno po roenju, kae Milutin Manojlovi iz Sokobanje. Krivina prijava protiv lica za koja se sumnja da su organizovala i sprovela krau bebe iz porodilita.
Pie: Mia RISTOVI OVOGODINJI Uskrs obeleen je u Sokobanji neverovatnim dogaajem. U lokalnoj crkvi krtena je kao lan sokobanjske porodice Manojlovi devojka Nikoleta, za koju tvrde da je njihova erka za kojom su tragali 23 godine, od trenutka kada im je u beogradskoj Bolnici za nedonoad (danas Institut za neonatologiju) saopteno da im je 11 dana po roenju blizanaca devojica umrla. Da li je u pitanju sudbina ili igra sluaja, tek, Vaskrs je pao ba na 5. maj, dan kada je devojica Manojlovievih bila roena. Tako je devojka koju smatraju Nikoletom u Sokobanji istovremeno proslavila i roendan, zajedno sa LJubomirom Manojloviem, koji bi trebalo da joj je brat blizanac, pet minuta stariji od nje. - Mi smo traili i nali svoje dete koje nam je bilo ukradeno po roenju, ali na tome nismo stali. Podneli smo krivinu prijavu protiv konkretnih linosti za koje s razlogom verujemo da su organizovale i sprovele krau, mada vidimo da se nadleni time ne bave sa posebnom revnou - kae Milutin Manojlovi. - to se nas tie, mi smo dete pronali. Ali, javilo nam se mnogo drugih porodica kojima se dogodilo neto slino. TELEGRAM O SMRTI DEVOJICE UBEENI da su otkrili ivotnu istinu, Radojka (44) i Milutin (44) Manojlovi iz Sokobanje, vlasnici tamonje male kafeterije **M**, jo 12. decembra prole godine podneli su Optinskom javnom tuilatvu u Sokobanji privatnu tubu protiv N. N. poinioca zbog krivinog dela iz lana 117, stav 1, KZ Republike Srbije. - Dana 29. decembra 1977. godine u Beogradu Radojka i ja smo sklopili brak, a 5. maja 1979. godine ona je rodila blizance u bolnici **Narodni front**. Muko dete je roeno u 22 asa, a ensko u 22.05 - istie Manojlovi u svojoj tubi. - Kao nedonoad, bebe su prebaene 7. maja iste godine u Bolnicu za nedonoad u ulici Cara Hajla Selasija 26. Suprugu koja se nalazila u kui mojih roditelja, majke Darinke i sada pokojnog oca LJubomira Manojlovia, sa kojima je ivela i moja polusestra Zora Neovi-izma u Beogradu, obavestila je moja majka 16. maja da joj je erkica umrla. - U isto vreme, kako Manojlovii navode u tubi, muko dete je po tvrdnjama lekara bilo u vrlo kritinom stanju. Meutim, 25. juna 1979. godine deai je otputen iz bolnice, sa teinom od 2.800 grama i sa preporukom dr Stevana Dudia da napustimo Beograd i ivimo sa detetom u nekoj banji ili na moru - pie Milutin Manojlovi u tubi. Manojlovii u tubi predoavaju i da je u meuvremenu, posle dosta godina, nihov sin LJubomir poeo profesionalno da se bavi sportom, pa je nedavno bilo neophodno da mu se iz bolnice izvadi istorija bolesti. - Sakupljajui dokumentaciju za LJubomira doli smo do podatka da je ensko dete, kretno Nikoleta, ivo, zdravo i teko 3.200 grama, otputeno iz bolnice istog dana kad i LJubomir, tj. 25. juna 1979. godine! tvrde Manojlovii u tubi. U meuvremenu je zamenik OJT iz Sokobanje Branislava Anelkovi ustupila u dalju nadlenost Optinskom javnom tuilatvu u Beogradu krivinu prijavu porodice Manojlovi **s obzirom na to da iz prijave proizlazi da je oznaeno krivino delo promena porodinog stanja iz lana 117, stav 1, KZ RS izvreno na podruju grada Beograda**. Posle **etnje** prijava je konano pristigla do Drugog optinskog tuilatva u Beogradu, a Manojlovii je potom preciziraju sa konkretnim imenima. OTPUTENA ZDRAVA I ITAVA KAKO je dolo do ove velike ujudurme koja je prerasla u do sada neuveni skandal? Pre svega, Manojloviima je velike sumnje izazvala upravo pomenuta potvrda, izdata 3. decembra prole godine od strane Instituta za neonatologiju: **U nau ustanovu primljeno je dete Manojlovi, ensko, mat. br. 600, od majke Manojlovi Radojke i oca Milutina, roeno u GAB Beograd dana 5. 5. 1979. god. Primljeno 7. 5. 1979. a otputeno 25. 6. 1979.** Sudei po tom dokumentu, devojica nije umrla 16. maja, kako je u ono vreme u toj istoj bolnici napisano u potvrdi o njenoj smrti. Naprotiv, ona je, po navodu iz potvrde, 40 dana kasnije otputena iva! U pomenutoj potvrdi inae postoji jo samo jedna i te kako udna reenica: **Zbog tehnikih nemogunosti nismo u mogunosti da vam damo detaljniju informaciju.** U porodinom domu Manojlovia posle dobijanja ove potvrde vie nije bilo mira. Radojka i Milutin ne mogu noima da spavaju. LJubomir Manojlovi (22), brat blizanac umrle (ili nestale) Nikolete, koji svom snagom pomae roditeljima u traganju za istinom o izgubljenoj sestri, sa ogorenjem tvrdi da za Nikoletu nikad nisu dobili epikrizu bolesti, te nemaju ni dokument o tome ta se s njom dogaalo pre nego to je

navodno umrla. - Ali, u bolnikoj knjizi Instituta za neonatologiju video sam da pored **enskog deteta Manojlovi** stoji oznaka **b. o.**, to znai da je bila dobro, uz napomenu da je otputena sa teinom od 3.200 grama tvrdi LJubomir. Poetak ove gotovo neverovatne prie datira od kada su se Radojka, rukometaica iz Benkovca, i Milutin, fudbaler Galenike, sreli, zavoleli, venali i nastavili da ive u Beogradu. Dok je on bio u vojsci, ona je ekala bebu. NJihova velika nevolja bila je u tome to su imali najnepovoljniju kombinaciju rezus-faktora jer je njen bio negativan, a njegov pozitivan. Dodatni problem bio je u tome to tada nisu obavljani pregledi ultrazvukom, pa Radojka nije znala da nosi blizance. DECU NIJE VIDELA - TEK kad se rodio deak, u GAK **Narodni front** dr Duan Stanojevi je shvatio da postoji i drugo dete - pria Radojka. - Povikao je: **Napni se, eno, jo jednom!** i ubrzo je roena i devojica. Htela sam da vidim koje je muko a koje ensko, a oni su uzvratili: **LJubi, ljubi, brzo, mali su, moraju u inkubator!**. To je bio moj jedini susret s devojicom. U protokolu poroaja **Narodnog fronta** zapisano je da je poroaj obavljen 5. maja 1979. godine. Deak je roen u 22.00, sa 1.750 grama. Devojcica je roena u 22.05, sa 1.650 grama. Poroaj je bio normalan, starost trudnoe procenjena je na 34 nedelje. Dva dana kasnije deca su prebaena u Specijalnu bolnicu za nedonoad. Majka je nekoliko dana zadrana u **Narodnom frontu**, a potom je pourila da ih prijavi matiaru u SO Savski venac. Bile su joj potrebne krtenice da bi suprug, kao hranilac porodice, ranije bio puten iz vojske. Decu nije mogla da vidi, a informacije o njima dobijala je preko roditelja svog supruga. Bile su ture i nepovoljne. Javljano je da deak nije dobro. Devojica nije pominjana. Dobila je uput 14. maja da kao majka dojilja ide u Bolnicu za nedonoad, gde se izmuzavala u laktarijumu, ali kontakt s decom nije imala. Onda joj je svekrva pokazala telegram u kojem je pisalo da je devojica umrla 16. maja. Pala je u nesvest. Mleko je presahlo. - Stigao sam iz vojske dve nedelje kasnije. U meuvremenu moj otac je otiao da sa lekarom odeljenja dr Stevanom Dudiem razgovara o okolnostima pod kojima je devojica umrla - pria Milutin Manojlovi. Lekar mu je u hodniku u prolazu rekao da je dobila izliv krvi u mozak. Na oev zahtev da preuzme telo radi sahrane, dr Dudi je odgovorio da je telo u loem stanju i da bi prizor bio potresan. Naglasio je da treba obaviti i obdukciju i da e sahranu na uobiajen nain obaviti Bolnica.

Prvi trag lani broj


12. avgust 2002.

Manojlovii iz Sokobanje na krtenici za svoju kerku zapazili naknadnu zabeleku da je njena smrt zavedena pod brojem 2.222, ali je proverom utvreno da je u knjizi umrlih pod istim brojem evidentiran odrastao ovek.
PIE: Mia Ristovi PUT do istine bio je mukotrpan. Svesni su toga bili Radojka i Milutin Manojlovi iz Sokobanje, koji tvrde da im je erka Nikoleta iva i da je ukradena posle poroaja. Manojlovii se zato paljivo i detaljno podseaju ta se deavalo davne 1979. godine, kada je Radojka donela na svet blizance. Po zvaninoj verziji, devojica je umrla 16. maja. Otac Milutin, koji je za vreme poroaja svoje supruge bio na odsluenju vojnog roka, a skinio je uniformu dve nedelje posle traginog dogaaja, odmah je otiao u Specijalnu bolnicu za nedonoad kod dr Stevana Dudia koji ga je, kako tvrdi, teio time da su on i supruga mladi i da e imati jo dece. - Objanjavao mi je da su deca u inkubatoru i da im se stalno kontrolie bilirubin, koji moe u trenutku da se naglo uvea - pria Milutin Manojlovi. - Tvrdio je da se devojici upravo to dogodilo, u trenutku kada su se smenjivale medicinske sestre, pa u tom kratkom intervalu nije bilo kontrole. Ponovio je da ne bi bilo dobro da vidim telo i objasnio: Kad skoi bilirubin, to je kao kad se topi sapunica u kadi. U trenutku smene sestara bilirubin je skoio i pojeo mozak! Ruku na srce, nisam tada reagovao kako treba jer da sam mogao da razmiljam, traio bih da mi to i napie. Drugo, svi znamo kako je tada bilo vreme jer da sam bilo ta posumnjao sigurno bih zavrio u zatvoru. KRTENICU ILI SMRTOVNICU

KADA su se pomirili sa surovom injenicom, Manojlovii su svoju roditeljsku panju skoncentrisali na deaka. Pitali su lekare kako da ga neguju, jer se tvrdilo da je u tekom stanju. Reeno im je da nema nekih garancija, bar dok ne proe pubertet. Istovremeno, predloeno im je da promene sredinu i odu na more ili u banju. Tada Manojlovii donose vanu odluku iz osnova menjaju ivot napustivi Beograd. Milutin se setio da ima neto dedovine u Sokobanji, pa postaju stanovnici ovog turistikog mesta. Mali LJubomir odrastao je u Sokobanji i tek 1998. godine izvadio je novu krtenicu, kako bi dobio linu kartu, paso i vozaku dozvolu. Meutim, ta krtenica je roditeljima bila neobina po tome to u njoj nije bilo njihovih matinih brojeva i to je godite oca Milutina promenjeno, pa je uinjen deset godina starijim. U jesen 2001. godine LJubomir je odluio da se profesionalno bavi fudbalom, zbog ega mu je bila potrebna i detaljna dokumentacija o zdravstvenom stanju. Posle toliko godina, bila je to prilika da Manojlovii zavire i u dokumentaciju o svojoj umrloj Nikoleti. U SO Savski venac majka je zatraila krtenice za oba deteta. Za LJubomira je dobila ovaj dokument 21. novembra, dok je za drugu morala da doe sutradan. - Meutim, tog narednog dana devojka za alterom saoptila mi je da ne moe da mi izda krtenicu devojice. Na ekranu kompjutera bila je ispisana naznaka da se ta krtenica ne moe izdati bez sudskog naloga! - predoava Radojka Manojlovi. - Onda sam zatraila smrtovnicu, ali su rekli da ne mogu dati ni nju! Poela je rasprava, umeali su se i drugi, pa su na kraju odluili da mi ipak izdaju krtenicu. DVA SUMNJIVA DETALJA MANOJLOVII su u toj krtenici zapazili dva, za njih sumnjiva i neobina detalja. Prvi, da je Nikoleta roena u 22.51 sat, iako je u protokolu Narodnog fronta pisalo 22.05, dok Radojka tvrdi da bi sigurno zapamtila da je poroaj trajao itav sat. Drugi, za Manojlovie jo drastiniji detalj je naknadna zabeleka da je Nikoleta umrla i da je njena smrt zavedena u matinoj knjizi umrlih za 1979. godinu, pod brojem 2.222. Meutim, proverom su utvrdili da je pod tim brojem u knjizi umrlih evidentiran odrastao ovek, koji je umro u **Narodnom frontu**, a ne u Bolnici za nedonoad! Broj 2.222 je broj protokola poroaja u Narodnom frontu, a broj potvrde o smrti iz Bolnice za nedonoad, koju je potpisao dr Aleksandar Marjanovi, sa peatom prijemne ambulante i bez ikakvog podatka o tome da li je bilo toliko pominjane obdukcije 2.156. Pod tim brojem se u knjizi umrlih nalaze podaci o bezimenom enskom detetu Radojke i Milutina Manojlovia. Naravno, ovakva otkria su dodatno uznemirila Manojlovie, pa su otili i do Bolnice za nedonoad, sadanji Institut za neonatologiju i zatraili dokument o svojoj devojici, onako kako se to ini za bilo koje dete. Dobili su ve pomenutu potvrdu da je devojica otputena 25. juna 1979. godine, istog dana kada i deak. Mogunost da se radi o nesrenom permutovanju utoliko je manja to je deak zaveden pod brojem 599, a devojica pod brojem 600, kako i pie na potvrdi. Manojlovii zato sada poseduju dva dokumenta iz iste ustanove - staru potvrdu da je dete umrlo u Bolnici za nedonoad i novu da je dete te iste, 1979. godine, otputeno iz te iste bolnice. Razmiljali su o mogunosti da se u pitanju administrativna greka, ali Milutin Manojlovi kae da se ne radi o jednoj, ve o nizu manjih i veih greaka, to je previe za tek roeno dete. Istovremeno, Milutin Manojlovi danas veruje da je neko u Specijalnoj bolnici za nedonoad nameravao da mu uzme i sina LJubomira. DEAKU IPAK BOLJE OD samog poetka dobijali smo informacije da muko dete nije dobro. Dr Dudi je to ponavljao i po mom izlasku iz vojske, poto nam je ve saopteno da je devojica umrla - tvrdi Milutin. - Pri drugom susretu govorio je da je deak izoblien, da mu je u glavi sukrvica i da ve nema pola mozga! Predlagao nam je injekciju, da skratimo muke. Milutin kae da je to odbijao govorei da e, poto mu je jedno dete umrlo, ovo drugo uvati onakvo kakvo mu je Bog dao. Otac veruje da je ta njegova upornost bila u direktnoj vezi sa povoljnijim informacijama o stanju deaka, koje su poele da stiu narednih dana. Zato on danas posebnim oima gleda i na epikrizu bolesti, ispod koje su imena dr Dudia i dr Slobodanke Ili, tada naelnika odeljenja a danas direktora Instituta. U prvom delu epikrize konstatuje se da je dete primljeno u tekom stanju i to se potkrepljuje podacima o skromnoj oceni novoroeneta, snienoj temperaturi, mlitavosti, podrhtavanju, nateenoj modroj koi, ubrzanom disanju i, to je najvanije, smanjenom kalcijumu i uveanoj koncentraciji bilirubina koji moe izazvati encefalopatiju. Na to upuuje i prisustvo krvi i belanevina u likvoru, modanoj tenosti. Zato je dete prvog dana primilo transfuziju, etvrtog mu je menjana krv, imalo je foto-terapiju i primalo je kiseonik. Ostali nalazi bili su dobri.

Roditeljsku sumnju izaziva drugi deo epikrize, za koju Manojlovii veruju da je dopisan naknadno. Tu se konstatuje da je faza oporavka bila primetna u etvrtoj nedelji, dakle pre nego to se otac vratio iz vojske, pa je nejasno zato mu je predlagano da digne ruke od deteta u trenucima kada je nastupalo poboljanje. Manojloviima je nejasno je i to zato je i na osnovu kojih nalaza dete pri kraju boravka u bolnici dobilo jo jednu transfuziju, ako je imalo 4,5 miliona krvnih zrnaca, to je u granicama normale. Nejasno je Radojki i Milutinu Manojloviu zbog ega je konstatovano da je majka odrala laktaciju i da treba nastaviti sa dojenjem, kad je ona izgubila mleko 40 dana ranije, posle vesti o smrti kerke, a sumnju im izaziva i terapija preporuena pri otputanju, koja se svela na mleko, vitamine i gvoe - za pacijenta koji je bio otpisivan. Zato Manojlovii misle da je ovako sroen drugi deo epikrize trebalo da opravda drastine predloge dr Dudia i da ih nekako pomiri sa zdravstvenim stanjem deteta, koje se pokazalo daleko boljim. Otpisani deak je danas kran momak, visok 185 cm, student fizike kulture i aktivan fudbaler. Ima mlaeg brata Dragana (21). GREKA NA javne prozivke Manojlovia usledilo je ubrzo i reagovanje iz Instituta za neonatologiju, nekadanje Specijalne bolnice za nedonoad u Beogradu, u kome se kae da je dolo do greke, odnosno da je u spornoj potvrdi mrtva beba grekom proglaena za ivu.

Greka ili kraa


13. avgust 2002.

Da li je sve ono to se deavalo porodici Manojlovi zbir neverovatnih propusta lekara i administracije ili je u pitanju drastian sluaj delovanja bebi-mafije?
Pie: Mia Ristovi RADOJKA i Milutin Manojlovi iz Sokobanje, koji tvrde da im je tek roena erka 1979. godine ukradena, pre nego to su pronali svoju Nikoletu, otvoreno su pitali kako je moglo da doe do toga da se u njenoj krtnici, izvaenoj krajem 2001. godine, potkradu drastine greke. A upravo takve brljotine njih su naterale na krenu u potragu za kerkom. Manojlovii su ukazivali i na naknadnu zabeleku u krtenici da je njihova Nikoleta umrla i da je njena smrt zavedena u matinoj knjizi umrlih za 1979. godinu, pod brojem 2.222. - Kako je onda pod tim brojem u knjizi umrlih evidentiran odrastao ovek? - pitao se Milutin. - Zato je vreme roenja deteta promenjeno? Zato nema datuma na prijavi dece u SO Savski venac? Zato potpisi moje supruge na prijavama dece nisu identini? Zato su se pojedini slubenici u SO Savski venac tresli i nervirali kada smo potraili dokumenta o naoj deci? Odakle tim slubenicima pravo da pokuaju da pred nama menjaju i prepravljaju matine knjige, posle 22 godine? I ta su hteli da promene: vreme roenja, matini broj, prijavu roenja, prijavu o smrti, broj u knjizi umrlih i koji broj...? ODOBRENA ISPRAVKA UMESTO mnogih odgovora i objanjenja, Odeljenje za optu upravu optine Savski venac, 11. januara 2002. godine, sa potpisom naelnika Sneane Tomaevi, donosi jedno reenje, koje revoltira Manojlovie, kojim se odobrava ispravka zabeleke injenice smrti u matinoj knjizi roenih u rubrici naknadni upisi i zabeleke, na strani 43, pod tekuim brojem 2.334 za 1979. godinu kod upisa injenice roenja Niolete Manojlovi, roene 5. maja 1979. godine u Beogradu, Narodnog fronta 62, i to tekueg broja matine knjige umrlih od 2.222 na 2.156. U obrazloenju ovog reenja istie se da je na predlog matiara pokrenut postupak po slubenoj dunosti za ispravke injenice smrti. - U postupku je na osnovu izvrenog uvida u matinu knjigu roenih i umrlih, i spise matinih knjiga, utvreno da je tekui broj matine knige umrlih 2.156 a ne 2.222, kako je to izvreno u zabeleci injenice smrti u MKR, a to se i dokazuje izvodom iz matine knjige umrlih optine Savski venac, tek. br. 2.156/130 za 1979. godinu i drugim dokazima - istie se u obrazloenju reenja Odeljenja za optu upravu optine Savski venac. Na ovako reenje reagovali su Manojlovii albom u kojoj istiu da su pokrenuli tubu kod OJT u Sokobanji, koja je 14. decembra prole godine prosleena Optinskom javnom tuilatvu u Beogradu. Zatraili su i ukidanje pomentuog reenja jer bi se njime, kako su konstatovali, u potpunosti promenilo injenino stanje, zbog kojih su i pokrenuli tubu. - U meuvremenu su ubeivali i nas i javnost da nisu nainili greke - tvrdi Milutin Manojlovi. - U

prisustvu svedoka 21, decembra prole godine na kompjuteru smo u prostorijama SO Savski venac videli da pie Bez sudskog naloga ne moe se dobiti izvod iz matine knjige roenih za Nikoletu Manojlovi. Tog dana nismo mogli da dobijemo ni izvod iz matine knjige umrlih, a jedan slubenik je ak pokuao pred nama da izvri i odreene ispravke! Narednog dana smo insistirali da nam se za Nikoletu izda bilo kakav dokument, pa dobijamo izvod iz matine knjige roenih, gde smo odmah uoili silne nepravilnosti razliito vreme roenja Nikolete, a u poreenju sa podacima MKR sina LJubomira razliite godine oca i razliite brojeve protokola smrti za kerku. POZNANSTVO IZ KOLE MANOJLOVII kau da su se zatim obratili Gordani Milanovi, zameniku naelnika Odeljenja za opte poslove SO Savski venac, koja im je objasnila da su njihovi podaci precizni i da e se uzaludno iscrpljivati u sudskom sporu. Na mnoga njihova pitanja, kako tvrde, Gordana Milanovi nije imala odgovore pa im je mesto izvoda iz matine knjige urmlih izdala potvrdu o smrti Nikolete broj 256. - To nam je bio jasan znak da treba poeti potragu od bolnice, gde su roenjem nae dece sve **greke** u dokumentaciji i zapoele - istie Milutin. - Pored dobijenog izvoda iz protokola poroaja, od GAK **Narodni front**, u Institutu na neonatologiju zatraili smo i za LJubomira i za Nikoletu istorije bolesti. Posle desetak dana doivljavamo ovakvu situciju na Institutu - za ensko dete nema traene istorije bolesti, osim da je otputeno 25. juna 1979. godine. Posle nastale guve i konsultacije sa svojim pretpostavljenim slubenik Marjenka Lipovaa izdaje nam dokument za koji je jedino i imala zvanino dostupne podatke. Umesto traene istorije bolesti, izdaje nam za kerku potvrdu o izlasku iz bolnice. - Mi smo bili precizni i jasni. U navedenom zahtevu broj 626 traili smo istoriju bolesti, a ne nekakve potvrde - istie Milutin. - Onda se ispostavilo da je slubenik napravio greku, pa nam za ensko dete izdaje potvrdu umesto traenog dokumenta, a za muko ipak istoriju bolesti. Da je taj isti slubenik imao istoriju bolesti i za nau kerku sigurno bi nam je izdao, a ne neto to nismo ni traili. Kad su potom poeli da uporeuju brojke iz raspoloive dokumentacije za takvu decu, uinilo im se da su otkrili ifrarnik kojim je bebi-mafija obeleavala gde se koje dete nalazi. Nekako u to vreme, javila im se poznanica koja je dobro poznavala dr Aleksandra Marjanovia, lekara Instituta za neonatologiju, koji je 1979. godine potpisao potvrdu o smrti njihove keri. Rekla im je da je oduvek verovala da im je dete ivo i da ga treba traiti upravo u - Kruevcu! Manojlovii su organizovali potragu u gradu pod Bagdalom i doli do podataka o jednoj porodici, koja je dosta teko dobila decu. Majka iz te porodice najpre je imala pobaaj, zatim je, zvanino u julu 1979. carskim rezom dobila devojicu, a avgusta 1980. godine, opet carskim rezom, jo jednu devojicu. ZAJEDNIKI ROENDAN DALJE traganje za tom porodicom dovelo ih je u Beograd. Ispostavilo se da je devojica, koju su krstili kao Nikoletu, ila u istu srednju kolu kao i njihov sin, njen mogui brat-blizanac LJubomir, koji se tamo kolovao dok je bio stipendista Fudbalskog kluba Zemun. Oni su se znali sasvim povrno, ali je to bilo dovoljno da sada uspostave drugarski kontakt. Tako su Manojlovii, vremenom dozirano, preneli Nikoleti svoje pretpostavke i savetovali joj da potrai svoje podatke u matinim knjigama u Kruevcu. Marta ove godine, kada se Nikoleta obrela sa svojom sestrom u Kruevcu, posetila je matinu slubu, gde joj je reeno da moe da dobije i krtenicu, ali da ne moe da vidi matinu knjigu, bez obzira to je punoletna i to je ta knjiga javni dokument! Slubenik joj je posebno naglasio da se, u sluaju usvojenja, knjige ne daju na uvid! Potom je otila u srednju kolu, gde je zatraila da vidi podatke za sebe i svoju **beogradsku sestru**. - U Nikoletinoj krtenici pisalo je da joj je otac roen 1957, a majka 1956. godine, to je netano - kae Milutin Manojlovi. - U sestrinoj krtenici bili su tani podaci (otac 1948, majka 1960), s tim to je u toj krtenici navedeno i da je otac roen u Ratkovcu (Orahovac - Kosovo), a majka u Kruevcu, dok u Nikoletinoj krtenici tih podataka nema. - U prijavi roenja Nikolete navedeni su datumi i mesto roenja roditelja (oba u Kruevcu, to je netano), a u krtenici tih podataka nema - predoava Milutin Manojlovi. - U prijavi pie da roditelji stanuju u Kruevcu (bez adrese), a u krtenici je navedena i tana adresa. Kako je dobro poznato da se najpre ispisuje prijava roenja, pa potom krtenica, Manojlovii veruju da je prvo sainjena originalna prijava roenja i da je iz nje uneta u krtenicu adresa roditelja. Onda je, po njima, originalna prijava unitena i nedavno je napravljen falsifikat, u kojem adrese vie nema, ali postoji falsifikovan potpis majke. Videvi sve to, Nikoleta je odluila da za Uskrs doe u Sokobanju, da bude krtena, i da sa LJubomirom, kao bratom-blizancem, proslavi zajedniki roendan. PRVI SUSRETI **BEOGRADSKA majka** i **sokobanjski roditelji** su se, na Nikoletino insistiranje, sreli 20. maja.

Manojlovii kau da su na taj susret doli sa mnogo papira i podataka, a da **beogradska majka** nije imala nita od toga. Navodno je priala da je u porodilite dovedena dve nedelje ranije, da se poroaja ne sea jer je bila pod narkozom, i da ne zna kada su joj doneli dete jer je **tri dana bila uspavana**. U razgovoru je rekla za Nikoletu: **Mi smo je lepo uvali**, a na primedbu da u kruevakoj bolnici nema podataka o poroaju, uzvratila je pitanjem: **A ta e biti sa doktorima?** Kada je reeno da su brat i sestra moda mogli da se zaljube jedno u drugo, odgovorila je: **Sada se znaju, pa nee!** (KRAJ)