Digitalni sistemi

Zoran M. Buqevac

Digitalni sistemi

Beograd, 2007.

Sadr aj
1 Sistemi brojeva 1.1 1.2 Definicije razliqitih sistema brojeva . . . . . . . . . . Pretvara a brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1 Binarno decimalno i oktalno decimalno pretvara 1.2.2 Decimalno binarno i decimalno oktalno pretvara 1.2.3 Binarno oktalno (heksadecimalno) i oktalno (heksadecimalno) binarno pretvara a . . . . . . . Aritmetika u sistemu brojeva osnove r . . . . . . . . . . 1.3.1 Sabira e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2 Oduzima e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.3 Mno e e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4 De e e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komplementi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.1 Oduzima e pomo u r-komplementa . . . . . . . . . 1.4.2 Oduzima e pomo u (r 1)-komplementa . . . . . . . Binarni kdovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o 1.5.1 Direktni binarni kd . . . . . . . . . . . . . . . . . o 1.5.2 BCD kdovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o 1.5.3 Kd za otkriva e grexke . . . . . . . . . . . . . . . o 1.5.4 Grejov (Refleksivni) kd . . . . . . . . . . . . . . . o 1.5.5 Alfanumeriqki kdovi . . . . . . . . . . . . . . . . o . . e e . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 6 7 7 10 10 10 11 11 12 12 13 14 15 16 16 18 18 19 21 22 23 23 24 29 33 34 35 35

1.3

1.4

1.5

Bulova algebra i binarna logika 2.1 Definicija Bulove algebre . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1 Dvo-vrednosna Bulova algebra . . . . . . . 2.1.2 Osnovne teoreme i osobine Bulove algebre 2.2 Binarna logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3 Tehniqko izvo e e osnovnih logiqkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . . .

Logiqke funkcije 3.1 Definicija logiqkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1 Komplement-negacija logiqkih funkcija . . . . . . . 3.1.2 Kanoniqki oblici logiqke funkcije . . . . . . . . . v

vi 3.1.3 3.1.4

SADR AJ Standardni i nestandardni oblici logiqke funkcije Pretvara e standardnog oblika logiqke funkcije u kanoniqke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.5 Logiqki dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.6 Logiqke funkcije jedne i dve nezavisne logiqke promen ive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.7 Integrisana digitalna logiqka kola . . . . . . . . . Minimizova e logiqkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1 Metoda algebarskih transformacija . . . . . . . . . 3.2.2 Grafiqka metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.3 Razliqiti oblici dvonivoskih realizacija . . . . . 3.2.4 Sluqaj nepotpunih logiqkih funkcija . . . . . . . . 3.2.5 Tabelarna metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.6 Minimizova e sistema logiqkih funkcija tabelarnom metodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 37 38 39 43 45 45 45 51 56 56 60 63 64 65 66 67 71 73 75 77 80 83 86 91 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 93 96 98 100 103 104 106 109 112

3.2

Kombinaciona logiqka kola 4.1 Definicija kombinacionih logiqkih kola . . . . . . . . . . 4.2 Postupak projektova a kombinacionih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3 Aritmetiqka logiqka kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.1 Sabiraqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.2 Oduzimaqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.3 Tehniqka izvo e a aritmetiqkih logiqkih kola . . 4.4 Pretvaraqi kdova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o 4.5 Postupak analize kombinacionih logiqkih kola . . . . . . 4.6 NI vixenivoska realizacija kombinacionih logiqkih kola 4.7 NILI vixenivoska realizacija kombinacionih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.8 ISK UQNO ILI i EKVIVALENCIJA realizacija kombinacionih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kombinaciona logiqka kola sa integrisanim kolima 5.1 Projektova e sa integrisanim kolima naspram klasiqnog postupka . . . . . . . . . . . . . . 5.2 Binarni paralelni sabiraqi . . . . . . . . . . . . . . 5.3 Decimalni sabiraq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4 Upore ivaq vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.5 Dekder . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o 5.6 Demultiplekser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.7 Kder . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o 5.8 Multiplekser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.9 Memorija samo za oqitava e (ROM) . . . . . . . . . 5.10 Programabilna logiqka matrica . . . . . . . . . . .

SADR AJ 6 Sinhrona sekvencijalna logiqka kola 6.1 Koncept i osnovne karakteristike sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2 Flip flopovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2.1 SR flip flop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2.2 JK flip flop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2.3 T flip flop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2.4 D flip flop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3 Pobudne tabele flip flopova . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.4 Promena sta a kod flip flopova . . . . . . . . . . . . . . . 6.5 Analiza sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.6 Sinteza sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.7 Sinteza sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola kada nisu iskorix ena sva sta a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.8 Sinteza sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola pomo u jednaqina sta a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

vii 117 118 119 119 122 124 125 126 128 131 136 146 152

Asinhrona sekvencijalna logiqka kola 155 7.1 Osnovne karakteristike asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 7.2 Analiza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . 158 7.2.1 Analiza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola samo sa povratnim granama . . . . . . . . . . . . . . . 158 7.2.2 Pojava poreme enog rada . . . . . . . . . . . . . . . . 161 7.2.3 Analiza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola sa nepulsnim flip flopovima . . . . . . . . . . . . . 163 7.3 Sinteza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . 167 7.3.1 Sinteza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola samo sa povratnim granama . . . . . . . . . . . . . . . 172 7.3.2 Sinteza asinhronih sekvencijalnih logiqkih kola sa SR flip flopovima . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 7.3.3 Redukcija primitivne tabele toka . . . . . . . . . . 175 7.3.4 Binarno definisa e sta a . . . . . . . . . . . . . . 179 7.4 Poreme aji izlaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Registri, Brojaqi i Memorije 8.1 Registri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.1 Primena registara za realizaciju sinhronih sekvencijalnih logiqkih kola . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.2 Pomeraqki registri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.3 Dvosmerni pomeraqki registar sa paralelnim pu e em . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1.4 Serijsko sabira e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 Brojaqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2.1 Sinhroni brojaqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 188 190 191 194 195 196 197

viii

Sadr

aj

8.3 9

8.2.2 Asinhroni brojaqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 208 209 209 210

Algoritamska sekvencijalna logiqka kola (ASLK) 9.1 Definicija Bulove algebre . . . . . . . . . . . . . . 9.1.1 Dvo-vrednosna Bulova algebra . . . . . . . 9.1.2 Osnovne teoreme i osobine Bulove algebre 9.2 Binarna logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3 Tehniqko izvo e e osnovnih logiqkih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 215 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 220 220 220 222 222 224 225

10 A/D i D/A pretvaraqi 10.1 D/A pretvaraqi . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1.1 Binarna lestvica . . . . . . . . . . . 10.1.2 Logiqki dijagram, objax e e rada . 10.2 A/D pretvaraqi . . . . . . . . . . . . . . . . 10.2.1 Istovremeno pretvara e . . . . . . . 10.2.2 Brojaqki postupak pretvara a . . . 10.2.3 Uzastopno aproksimativno pretvara

Poglav e 1

Sistemi brojeva
U ovom poglav u se daju definicije razliqitih sistema brojeva pri qemu je akcenat stav en na binarne brojeve jer je ihova primena i zastup enost prirodna kod digitalnih sistema. Prikazani su postupci pretvara a brojeva iz jednog sistema brojeva u drugi, aritmetiqke operacije u binarnom sistemu brojeva kao i definicije razliqitih komplemenata i izvo e a aritmetiqke operacije oduzima a pomo u komplemenata. Dati su razliqiti binarni kdovi za kdira e diskretnih o o elemenata informacija.

Poglav e 2. Sistemi brojeva

1.1

Definicije razliqitih sistema brojeva

Xta je to sistem brojeva? Xta znaqi brojati u nekom sistemu brojeva? Da bi se odgovorilo na postav ena pita a polazi se od skupa nekih elemenata, na primer, skupa kuglica. Za oznaqava e razliqitih koliqina kuglica posmatranog skupa neophodno je koristiti neke simbole. Pri tome su mogu a dva priistupa. Jedan pristup je da se za svaku koliqinu kuglica posmatranog skupa odredi poseban simbol. Ovakav pristup je nepovo an jer je u sluqaju jako velikog skupa kuglica texko prona i razliqite simbole za svaku drugu koliqinu kuglica. Drugi pristup je da se uvede konaqno mnogo tz. osnovnih simbola i da se bilo koja koliqina kuglica predstavi nekim od osnovnih simbola ili nekom kombinacijom nekih osnovnih simbola pri qemu se osnovni simboli kombinuju prema unapred utvr enim pravilima. Na ovaj naqin se izbegava problem nedostatka simbola. Oqigledno da je ovaj drugi pristup povo niji i zbog toga se on i usvaja za navedenu svrhu. Treba primetiti da u ovom poglav u jox uvek nije upotreb en pojam broj izuzev u pita ima koja su postav ena na poqetku. Definicija 1.1 Sistem brojeva je kd za oznaqava e, predstav a e razo liqitih koliqina elemenata nekog skupa. Drukqije reqeno, pod sistemom brojeva1 podrazumeva se skup simbola, takozvanih brojeva, koji se koriste da predstave razliqite koliqine elemenata nekog skupa. Pri tome sistem brojeva ima konaqno mnogo osnovnih simbola. Definicija 1.2 Osnovni simboli jednog sistema brojeva se nazivaju egove cifre kojih ukupno ima konaqno mnogo i xto predstav a tz. osnovu ili bazu tog sistema brojeva. Pomo u cifara nekog sistema brojeva, bilo koja koliqina elemenata posmatranog skupa mo e se predstaviti pojedinaqnim ciframa ili nekom kombinacijom nekih cifara. Kombinacija cifara se vrxi prema unapred utvr enom pravilu. Oqigledno da mo e postojati vixe razliqitih sistema brojeva u zavisnosti od toga koliko taj sistem brojeva ima cifara. Pod broja em u nekom sistemu brojeva podrazumeva se uzastopno niza e brojeva tog sistema brojeva poqev od najma eg broja pa navixe pri qemu svaki naredni broj oznaqava prvu slede u ve u koliqinu elemenata u odnosu na koliqinu elemenata koja je oznaqena sa prethodnim brojem. Ovde e biti pomenuta qetiri sistema brojeva: decimalni sistem brojeva, binarni sistem brojeva, oktalni sistem brojeva i heksadecimalni sistem brojeva.
1 Mo e da se koristi brojqani sistem ali je pogrexno da se koristi brojni sistem.

2.1. Definicije razliqitih sistema brojeva

Kada se ka e broj obiqno se misli na broj iz decimalnog sistema brojeva. To je zbog toga xto je ovaj sistem brojeva u skoro isk uqivoj primeni u praksi. Bez obzira xto je decimalni sistem brojeva dobro poznat, ovde e biti izlo ene egove osnovne postavke. U tabeli 1.1 su uporedno date cifre decimalnog sistema brojeva, ihova imena i odogovaraju e koliqine elemenata nekog skupa npr. kuglica koje te cifre predstav aju. Cifra 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Ime cifre nula jedan dva tri qetiri pet xest sedam osam devet Koliqina kuglica ihova imena i odgo-

Tabela 1.1: Cifre decimalnog sistema brojeva, varaju e koliqine kuglica

Logiqno pita e se name e: kako oznaqiti koliqinu kuglica ve u od koliqine oznaqene sa 9, npr. koliqinu kuglica . Oqigledno da je ova koliqina ve a za jednu kuglicu od one koja je oznaqena sa 9. Ova koliqina kuglica se oznaqava tako xto se drugoj cifri, dakle cifri 1, pridru i prva cifra, dakle cifra 0, tako da se dobije 10. Ovakvom kombinacijom ove dve cifre dobijen je broj koji ima svoje ime koje je dobro poznato a to je deset. Koliqina kuglica koja je ve a za jednu kuglicu od prethodno navedene koliqine kuglica oznaqava se tako xto se uzme druga cifra, tj. cifra 1, pa joj se pridru i opet druga cifra, tj. cifra 1, tako da se dobije 11. Dobro nam je poznato da je na ovaj naqin dobijen broj koji ima svoje ime a to je jedanaest. I tako redom, dobijaju se 12 (dvanaest), 13 (trinaest), da bi na kraju bile iscrp ene sve mogu nosti kombinova a dve cifre brojem 99 (devedeset devet). Slede a ve a koliqina kuglica se oznaqava tako xto se uzme druga cifra, tj. cifra 1, pa se oj pridru i dva puta prva cifra, tj. cifra 0, tako da se dobije 100, a to je broj qije je ime sto. I tako redom. Ovo xto je sada opisano nije nixta drugo do broja e u decimalnom sistemu brojeva. Pod broja em u decimalnom sistemu brojeva se podrazumeva uzastopno niza e (re a e) decimalnih brojeva poqev od najma eg, a to je cifra odnosno broj 0, ka ve im brojevima, pri qemu svaki naredni broj oznaqava prvu slede u ve u koliqinu elemenata u odnosu na koliqinu elemenata koja je oznaqena sa prethodnim brojem.

Poglav e 2. Sistemi brojeva

Oqigledno je da decimalni sistem brojeva ima deset cifara tako da egova osnova tj. baza 10. Umesto ve prikazanih simbola koji su usvojeni za cifre decimalnog sistema brojeva moglo se potpuno ravnopravno usvojiti da to budu i neki drukqiji simboli, npr. A, B, C, . . . pri qemu bi A oznaqavalo koliqinu od nijedne kuglice, B slede u koliqinu itd. Va e e cifre decimalnog sistema brojeva se koriste sa lako om zato xto smo naviknuti na ih i qim vidimo ili izgovorimo neku cifru mi odmah znamo eno znaqe e jer je to znaqe e memorisano u udskom mozgu i na taj naqin mi imamo ose aj za znaqe e svake cifre pa i xire tj. ve ih brojeva. Ako bi smo za trenutak zamislili da se umesto va e ih cifara decimalnog sistema brojeva uvode drukqiji simboli npr. A, B, C, D, E, F, G, H, I, J i izgovorimo ili napixemo cifru G ili pak broj GH mi nebismo imali ose aj za znaqe e te cifre i tog broja iz prostog razloga xto u naxem mozgu zbog ne korix e a nije memorisano da je G nexto xto odgovara dobro poznatoj cifri 6 niti da je GH nexto xto odgovara dobro poznatom broju 67. Da bi sa sigurnox u moglo za neki broj da se zna da je to broj iz decimalnog sistema brojeva usvojen je slede i naqin pisa a decimalnih brojeva: decimalni broj se stavi u malu zagradu a u do em desnom uglu van zagrade na mestu do eg indeksa se napixe osnova 10 decimalnog sistema brojeva. Ovaj naqin pisa a decimalnog broja se ilustruje u slede em primeru. je Primer 1.1 (100)10 . Oqigledno da je prikazani broj decimalni broj sto. (an an1 a2 a1 a0 , a1 a2 am )10 predstav a uopxteni zapis decimalnog broja pri qemu su am , , a1 , a0 , a1 , a2 , , an1 , an neke cifre decimalnog sistema brojeva. Dobro je poznato da je koliqina izra ena prikazanim deciamlnim brojem odre ena sa slede im izrazom an 10n + an1 10n1 + + a2 102 + a1 101 + a0 100 + a1 101 + am 10m . (1.1) Oqigledno da svaka cifra decimalnog broja ima pored svoje cifarske vrednosti i takozvanu mesnu vrednost xto nije nixta drugo do neki stepen osnove decimalnog sistema brojeva tj. broja 10 u zavisnosti od toga koju poziciju posmatrana cifra zauzima u posmatranom decimalnom broju. Kod binarnog sistema brojeva sve je sliqno kao kod decimalnog sistema brojeva s tom razlikom xto binarni sistem brojeva ima ma i broj cifara. Definicija 1.3 Sistem brojeva koji ima samo dve cifre 0 i 1 pa prema tome qija je osnova ili baza jednaka dva je binarni sistem brojeva. U tabeli 1.2 su uporedno prikazane cifre binarnog sistema brojeva, ihova imena i odgovaraju e koliqine kuglica koje te cifre predstavaju. Zbog toga xto ih ima samo dve te cifre se nazivaju binarne cifre ili bitovi.

2.1. Definicije razliqitih sistema brojeva Cifra 0 1 Ime cifre nula jedan Koliqina kuglica

Tabela 1.2: Cifre binarnog sistema brojeva, varaju e koliqine kuglica

ihova imena i odgo-

Kao xto se vidi iz tabele 1.2 za cifre binarnog sistema brojeva su usvojeni simboli koji su isti kao simboli za prve dve cifre decimalnog sistema brojeva. Bilo je mogu e usvojiti i neke druge, bilo koje, simbole, kao na primer slova A i B tako da bi A oznaqavalo prazan skup kuglica a B skup koji se sastoji od jedne kuglice. Dakle usvojen je princip da ako neki sistem brojeva ima ma i broj cifara nego xto je sluqaj kod decimalnog sistema brojeva onda se za cifre tog sistema brojeva pozajm uju prve cifre iz decimalnog sistema brojeva odnosno kada sistem brojeva ima ve i broj cifara nego xto je sluqaj kod decimalnog sistema brojeva onda se pozajm uju sve cifre decimalnog sistema brojeva i nadopu uju do potrebnog broja prvim velikim slovima abecede. Sliqno kao kod decimalnog sistema brojeva, postav a se pita e kako e se u binarnom sistemu brojeva predstaviti ve e koliqine kuglica od one koja je predstav ena cifrom 1. Npr. kako e se predstaviti koliqina od dve kuglice. To se radi tako xto se uzme druga cifra iz ovog sistema brojeva a to je 1 i oj se pridru i prva cifra tako da se dobije 10. Dobijen je broj u binarnom sistemu brojeva koji predstav a koliqinu od dva elementa (dve kuglice) nekog skupa. Da bi se napravila razlika izme u ovog broja i broja deset iz decimalnog sistema brojeva, poxto su oni formalno identiqni, ovaj broj u binarnom sistemu brojeva se izgovara jedan nula. Koliqina od tri kuglice, a to je koliqina koja ima jednu kuglicu vixe u odnosu na prethodno razmatranu, se u binarnom sistemu brojeva predstav a tako xto se uzme druga cifra iz binarnog sistema brojeva a to je cifra 1 i oj se pridru i druga cifra iz binarnog sistema brojeva, dakle cifra 1, tako da se konaqno dobije broj u binarnom sistemu brojeva 11 xto se izgovara jedan jedan a ne jedanaest kao u decimalnom sistemu brojeva. Na ovaj naqin su iscrp ene sve mogu nosti kombinova a cifara binarnog sistema brojeva u dvocifrene binarne brojeve. Koliqina kuglica ve a za jednu kuglicu u odnosu na prethodno razmatranu koliqinu, u binarnom sistemu brojeva, se predstav a tako xto se drugoj cifri ovog sistema brojeva tj. jedinici pridru i dva puta prva cifra ovog sistema brojeva tj. nula tako da se konaqno dobije binarni broj 100, xto se qita jedan nula nula, a ne sto kao u decimalnom sistemu brojeva. Da bi se sa sigurnox u znalo za neki broj da je binarni broj usvojeno je pisa e binarnih brojeva na slede i naqin: binarni broj se stavi u malu zagradu a u do em desnom uglu van zagrade na mestu do eg indeksa se napixe osnova 2 binarnog sistema brojeva. Ovaj naqin pisa a binarnog broja se ilustruje u slede em primeru.

Poglav e 2. Sistemi brojeva

Primer 1.2 (100)2 . Oqigledno da je prikazani broj binarni broj jedan nula nula. Oktalni sistem brojeva ima tako e ma i broj cifara od decimalnog sistema brojeva. Definicija 1.4 Sistem brojeva koji ima osam cifara pa prema tome qija je osnova ili baza jednaka osam je oktalni sistem brojeva. Prema ve izlo enom principu za cifre oktalnog sistema brojeva usvaja se prvih osam cifara decimalnog sistema brojeva. Heksadecimalni sistem brojeva ima ve i broj cifara od decimalnog sistema brojeva. Definicija 1.5 Sistem brojeva koji ima xesnaest cifara pa prema tome qija je osnova ili baza jednaka xesnaest je heksadecimalni sistem brojeva. Prema ve izlo enom principu za cifre heksadecimalnog sistema brojeva usvajaju se sve cifre decimalnog sistema brojeva dopu ene prvim velikim slovima abecede A, B, C, D, E i F. Predstav a e razliqitih koliqina elemenata nekog skupa brojevima oktalnog ili heksadecimalnog sistema brojeva je potpuno analogno postupku koji je opisan za decimalne i binarne brojeve. Tabela 1.3 prikazuje uporedno prvih xesnaest brojeva decimalnog, binarnog, oktalnog i heksadecimalnog sistema brojeva tj. u oj se broji u ova qetiri sistema brojeva do broja koji odgovara decimalnom broju 15. Po analogiji sa decimalnim brojevima uopxteni zapis vixecifrenog razlom enog broja osnove r je: (an an1 a2 a1 a0 , a1 a2 am )r . (1.2)

gde su aj , j = m, , n neke cifre sistema brojeva osnove r. Dati broj izra ava koliqinu koja je odre ena sa: an rn +an1 rn1 + +a2 r2 +a1 r1 +a0 r0 +a1 r1 + +am rm . (1.3) Oqigledno, svaka cifra prikazanog broja ima i mesnu vrednost koja je odgovaraju i stepen osnove r.

1.2

Pretvara a brojeva

Mogu e je pretvara e brojeva iz jednog sistema brojeva u drugi sistem brojeva, tj. ako imamo broj iz jednog sistema brojeva mogu e je izvrxiti pretvara e u odgovaraju i broj iz drugog sistema brojeva, tako da oba broja predstav aju istu koliqinu elemenata nekog skupa. Tako npr. je mogu e pretvoriti broj iz binarnog sistema brojeva tj. binarni broj ili iz oktalnog sistema brojeva tj. oktalni broj u broj iz decimalnog sistema brojeva tj. odgovaraju i decimalni broj i obrnuto.

2.2. Pretvara a brojeva Decimalni 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Binarni 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 Oktalni 0 1 2 3 4 5 6 7 10 11 12 13 14 15 16 17 Heksadecimalni 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F

Tabela 1.3: Uporedni prikaz prvih petnaest brojeva u decimalnom, binarnom, oktalnom i heksadecimalnom sistemu brojeva

1.2.1

Binarno decimalno i oktalno decimalno pretvara e

Binarno decimalno i oktalno decimalno pretvara e se vrlo jednostavno izvodi i ono je odre eno izrazom 1.3. Radi ilustracije postupka daju se slede i primeri. Primer 1.3 (1010, 011)2 = 1 23 + 1 21 + 1 22 + 1 23 = (10, 375)10 . Primer 1.4 (630, 4)8 = 6 82 + 3 81 + 4 81 = (408, 5)10 .

1.2.2

Decimalno binarno i decimalno oktalno pretvara e

Decimalno binarno i decimalno oktalno pretvara e, tj. pretvara e posmatranog decimalnog broja u odgovaraju i binarni ili oktalni broj, je nexto komplikovanije nego xto je bio prethodno opisani postupak, binarno decimalnog pretvara a. Ovo pretvara e je mnogo lakxe i jednostavnije kada se izvodi posebno za celobrojni deo i razlom eni deo posmatranog decimalnog broja. Ovo pretvara e celobrojnog dela posmatranog decimalnog broja se zasniva na uzastopnom de e u, osnovom binarnog sistema brojeva tj. brojem 2, najpre samog celobrojnog dela decimalnog broja koji se pretvara, a potom celobrojnih koliqnika koji su nastali u prethodnom de e u, sve dotle dok koliqnik ne postane nula. Tra eni binarni ekvivalent celobrojnog dela posmatranog decimalnog broja se formira od ostataka koji su nastali prilikom navedenih de e a, stim xto se ostaci re aju u obrnutom redosledu u odnosu

Poglav e 2. Sistemi brojeva

na ihovo nastaja e i to sleva na desno, da bi se dobio tra eni binarni broj. Pretvara e razlom enog dela posmatranog decimalnog broja se zasniva na uzastopnom mno e u, osnovom binarnog sistema brojeva tj. brojem 2, prvo samog razlom enog dela decimalnog broja koji se pretvara, a potom razlom enih delova proizvoda koji su nastali u prethodnom mno e u, sve dotle dok razlom eni deo proizvoda ne postane nula ili dok se ne postigne odre ena taqnost. Tra eni binarni ekvivalent razlom enog dela posmatranog decimalnog broja se formira od celobrojnih delova proizvoda koji su nastali prilikom navedenih mno e a, stim xto se oni re aju u redosledu ihovog nastaja a i to sleva na desno iza nule i zareza, da bi se dobio tra eni razlom eni binarni broj. Na kraju se od celobrojnog binarnog ekvivalenta i razlom enog binarnog ekvivalenta formira odgovaraju i kompletan binarni ekvivalent. Ovaj postupak e se, radi lakxeg razumeva a procedure, ilustrovati slede im primerom. Primer 1.5 Potrebno je pretvoriti decimalni broj (41, 6875) 10 u odgovaraju i binarni broj. Prvo se celobrojni deo zadatog decimalnog broja pretvara u odgovaraju i celobrojni binarni ekvivalent. Prema opisanoj proceduri, prvo se 41 deli sa osnovom binarnog sistema brojeva, tj. brojem 2, pri qemu se dobija celobrojni deo koliqnika 20 i ostatak 1. Sada se celobrojni deo koliqnika iz upravo obav enog de e a deli sa 2 i dobija celobrojni deo koliqnika 10 i ostatak 0. Taj postupak de e a se nastav a sve dotle dok celobrojni deo koliqnika ne postane nula. Tra eni binarni broj se formira od ostataka koji su nastali prilikom navedenih de e a i to ostaci se re aju sleva na desno, poqev od ostatka koji je nastao pri posled em de e u, uzimaju i ih u suprotnom smeru u odnosu na redosled ihovog nastaja a. Navedena de e a, celobrojni koliqnici i ostaci tih de e a su prikazani u Tabeli 1.4. Tra eni binarni ekvivalent decimalnog broja (41)10 je (101001)2 . Zatim se 0, 6875 mno i sa De e a sa 2, celobrojni koliqnici, ostaci 41 : 2 = 20 + 1, a0 = 1 20 : 2 = 10 + 0, a1 = 0 10 : 2 = 5 + 0, a2 = 0 5 : 2 = 2 + 1, a3 = 1 2 : 2 = 1 + 0, a4 = 0 1 : 2 = 0 + 1, a5 = 1 Tabela 1.4: Pretvara e decimalnog broja (41)10 u binarni ekvivalent osnovom binarnog sistema brojeva, tj. brojem 2, pri qemu se dobija celobrojni deo proizvoda 1 i razlom eni deo proizvoda 0, 3750. Sada se razlom eni deo proizvoda iz upravo obav enog mno e a mno i sa 2 i dobija celobrojni deo proizvoda 0 i razlom eni deo proizvoda 0, 7500. Taj postupak mno e a se nastav a sve dotle dok razlom eni deo proizvoda ne

2.2. Pretvara a brojeva

postane nula. Tra eni binarni broj se formira od celobrojnih delova koji su nastali prilikom navedenih mno e a i to oni se re aju sleva na desno, poqev od celobrojnog dela koji je nastao pri prvom mno e u, uzimaju i ih u redosledu ihovog nastaja a. Navedena mno e a, celobrojni i razlomeni delovi tih proizvoda su prikazani u Tabeli 1.5. Tra eni binarni ekvivalent decimalnog broja (0, 6875)10 je (0, 1011)2 . Konaqno binarni broj Mno e a sa 2, celobrojni i razlom 0, 6875 2 = 1 + 0, 3750, a1 0, 3750 2 = 0 + 0, 7500, a2 0, 7500 2 = 1 + 0, 5000, a3 0, 5000 2 = 1 + 0, 0000, a4 eni proizvodi =1 =0 =1 =1

Tabela 1.5: Pretvara e decimalnog broja (0, 6875)10 u binarni ekvivalent koji odgovara decimalnom broju (41, 6875)10 je: (41, 6875)10 = (a5 a4 a3 a2 a1 a0 , a1 a2 a3 a4 )2 = (101001, 1011)2 . (1.4)

Primer 1.6 Potrebno je pretvoriti decimalni broj (153, 513) 10 u odgovaraju i oktalni broj. Postupak je sliqan kao u primeru 1.5 s tom razlikom xto se ovde de e e i mno e e izvodi sa osnovom oktalnog sistema brojeva tj. sa brojem osam. Navedena de e a, celobrojni koliqnici i ostaci kao i mno e a, celobrojni i razlom eni proizvodi su prikazani u tabeli 1.6. Konaqno, kompletan oktalni broj koji odgovara zadatom deciDe Celi deo 153 19 2 0 e e Ostaci 1| 3| 2| (231)8 Mno e e 0, 513 8 = 4, 104 0, 104 8 = 0, 832 0, 832 8 = 6, 656 0, 656 8 = 5, 248 =sa taqnox u od od qetiri cifre (0, 4065)8

Tabela 1.6: Pretvara e decimalnog broja (153, 513) 10 u odgovaraju i oktalni malnom broju (153, 513)10 je: (153, 513)10 = (231, 4065)8 . (1.5)

Ovaj primer je ilustrativan utoliko xto prilikom pretvara a razlomenog dela zadatog decimalnog broja nikada nemo e da se dobije razlomeni deo proizvoda da je jednak nuli, ve se mno e e zaustav a kada se postigne taqnost od unapred propisanog broja cifara razlom enog dela tra enog oktalnog broja. Pretvara e decimalnog broja u broj osnove r je potpuno analogno prikazanom postupku s tim xto se de e a i mno e a izvode sa osnovom r sistema brojeva u koji se prevo e e sprovodi.

10

Poglav e 2. Sistemi brojeva

1.2.3

Binarno oktalno (heksadecimalno) i oktalno (heksadecimalno) binarno pretvara a

Poxto je 8 = 23 , tj. osnova oktalnog sistema brojeva 8 je jednaka osnovi binarnog sistema brojeva stepenovanoj brojem tri i 16 = 24 , tj. osnova heksadecimalnog sistema brojeva 16 je jednaka osnovi binarnog sistema brojeva stepenovanoj brojem qetiri, svakoj cifri oktalnog odnosno heksadecimalnog broja odgovaraju tri odnosno qetiri binarne cifre. Ova qi enica omogu ava jednostavno binarno oktalno odnosno binarno heksadecimalno i obrnuto pretvara e. Binarni broj se pretvara u odgovaraju i oktalni odnosno heksadecimalni tako xto se levo i desno od binarnog zareza cifre grupixu u grupe od po tri odnosno qetiri a potom se svakoj grupi pridru uje, dode uje odgovaraju a cifra oktalnog odnosno heksadecimalnog sistema brojeva. Obrnuti postupak se koristi za suprotno pretvara e tj. svakoj cifri oktalnog odnosno heksadecimalnog broja se pridru uje, dode uje trobitni odnosno qetvorobitni binarni ekvivalent. Izlo eni postupak ilustruje primer binarno oktalnog i oktalno binarnog pretvara a. Primer 1.7 Potrebno je zadati binarni broj 10110001101011, 111100000110 pretvoriti u odgovaraju i oktalni broj i zadati oktalni broj 673, 124 pretvoriti u odgovaraju i binarni broj. = (26153, 7406)8 010 110 001 101 011 , 111 100 000 110
2

2 (6 7

6 3

5 , 1

3 2

7 4)8

4 =

6 (110111011, 001010100)2

110 111 011

001 010 100

1.3

Aritmetika u sistemu brojeva osnove r

U sistemu brojeva osnove r qetiri aritmetiqke operacije sabira e, oduzima e, mno e e i de e e se izvode na potpuno analogan naqin kao xto se to qini u decimalnom sistemu brojeva. Ove raqunske operacije se pokazuju na primerima binarnih brojeva.

1.3.1

Sabira e

Da bi bilo mogu e izvoditi aritmetiqku operaciju sabira a u binarnom sistemu brojeva prvo se daju osnovni sluqajevi sabira a u tom sistemu brojeva a to su: 0 + 0 = 0, 0 + 1 = 1, 1 + 0 = 1, 1 + 1 = 10 i 1 + 1 + 1 = 11. Izvo e e pomenute aritmetiqke operacije u binarnom sistemu brojeva se ilustruje slede im primerom. Primer 1.8 Pri izvo e u aritmetiqke operacije sabira a u binarnom sistemu brojeva, sliqno kao i u decimalnom sistemu brojeva, sabirci se potpisuju jedan ispod drugog i sabira e se vrxi po razredima idu i s desna

2.3. Aritmetika u sistemu brojeva osnove r

11

u levo. Ako je zbir cifara pri sabira u u nekom razredu jednocifreni binarni broj, tj. 0 ili 1, onda se taj zbir potpisuje taqno ispod cifara razreda u kome se sabira e obav a. Ako je zbir cifara pri sabira u u nekom razredu dvocifreni binarni broj onda se desna cifra tog zbira potpisuje taqno ispod cifara razreda u kome se sabira e izvodi a leva cifra koja je jedinica prenosi se u naredni razred, tj. tretira se kao jedan od sabiraka u narednom vixem razredu. Sabira e 101101 100111 1010100 Sabirak Sabirak Zbir

1.3.2

Oduzima e

Da bi bilo mogu e izvoditi aritmetiqku operaciju oduzima a u binarnom sistemu brojeva prvo se daju osnovni sluqajevi oduzima a u tom sistemu brojeva, a to su: 0 0 = 0, 1 0 = 1, 1 1 = 0, 10 1 = 1. Izvo e e pomenute aritmetiqke operacije u binarnom sistemu brojeva se ilustruje slede im primerom. Primer 1.9 Pri izvo e u aritmetiqke operacije oduzima a, uma enik i uma ilac se potpisuju jedan ispod drugog, sliqno kao kod decimalnog sistema brojeva. Oduzima e se izvodi po razredima idu i s desna u levo. Pri izvo e u oduzima a u okviru jednog razreda mogu e je da je cifra uma enika ve a ili jednaka cifri uma ioca tako da se tada razlika potpisuje taqno ispod cifara tog razreda. Druga mogu nost je da cifra uma enika bude ma a od cifre uma ioca i tada je neophodno da se iz prvog slede eg vixeg razreda uma enika pozajmi jedinica tako da se praktiqno vrxi oduzima e cifre uma ioca, a to je cifra 1, od binarnog broja 10. Pozajm ena cifra 1 iz narednog vixeg razreda se mora uzeti u obzir prilikom oduzima a u tom narednom razredu, tj. ta pozajm ena cifra 1 e imati ulogu jox jenog uma ioca. Oduzima e 101101 100111 000110 Uma enik Uma ilac Razlika

1.3.3

Mno e e

Da bi bilo mogu e izvoditi aritmetiqku operaciju mno e a u binarnom sistemu brojeva prvo se daju osnovni sluqajevi mno e a u tom sistemu brojeva, a to su: 0 0 = 0, 0 1 = 1, 1 0 = 1, 1 1 = 1. Izvo e e pomenute aritmetiqke operacije u binarnom sistemu brojeva se ilustruje slede im primerom. Primer 1.10 Pri izvo e u aritmetiqke operacije mno e a, svakom cifrom mno ioca, idu i s desna u levo, mno i se mno enik i ti proizvodi

12

Poglav e 2. Sistemi brojeva

se potpisuju jedan ispod drugog. Pri tome, svaki naredni proizvod se pomera za jedno mesto ulevo u odosu na prethodni proizvod. Imaju i u vidu da su cifre mno ioca 0 ili 1 to e pomenuti proizvodi biti ili jednaki mno eniku ili e biti vixecifreni binarni brojevi sa svim ciframa nula kojih ima isto onoliko koliko ih ima mno enik. Mno e e 1011 101 1011 0000 1011 110111 Mno Mno enik ilac

Proizvod

1.3.4

De e e

Izvo e e aritmetiqke operacije de e a u binarnom sistemu brojeva se ilustruje slede im primerom gde se pretpostav a da je de enik ve i od delioca. Primer 1.11 Pri izvo e u aritmetiqke operacije de e a u binarnom sistemu brojeva, sliqno kao u decimalnom sistemu brojeva, ispituje se sadr anost delioca u binarnom broju koji se dobija od de enika tako xto se uzima odre en broj cifara de enika, idu i s leva u desno. Kad se izna e prvi takav broj, prva leva cifra koliqnika se dobija kao celobrojni deo koliqnika tog broja i delioca. Sada se proizvod delioca i prve cifre koliqnika oduzima od onog dela de enika u kome je ispitivana sadr anost delioca. Dobijenoj razlici se dodaje prva neiskorixena cifra de enika, pa se druga cifra koliqnika dobija kao celobrojni deo koliqnika broja nastalog na upravo opisani naqin i delioca. Ovaj postupak se ponav a dok se ne iscrpi kompletan de enik. De enik 1010 10 001 00 0010 10 0000 De e e Delilac 10 Koliqnik 101

1.4

Komplementi

Definicija 1.6 Ako je N je pozitivan broj osnove r qiji celobrojni deo ima n cifara, onda je egov rkomplement odre en sa: r komplement = rn N, N = 0 . 0, N = 0 (1.6)

2.4. Komplementi

13

Primer 1.12 10 komplement decimalnog broja (25, 639) 10 je 102 25, 639 = = 74, 361. Formalizovan postupak za brzo dobija e 10 komplementa decimalnog broja je: idu i s desna u levo prepisuju se sve cifre jednake nuli dok se ne nai e na prvu cifru razliqitu od nule koja se oduzima od 10 a sve naredne cifre se oduzimaju od 9. Primer 1.13 2 komplement binarnog broja (101100)2 je 26 101100 = = 1000000 101100 = 010100. Formalizovan postupak za brzo dobija e 2 komplementa binarnog broja je: idu i s desna u levo prepisuju se sve cifre jednake nuli dok se ne nai e na prvu cifru jednaku 1 koja se tako e prepisuje a nada e umesto svake nule pixe se jedinica i obrnuto. Definicija 1.7 Ako je N pozitivan broj osnove r qiji celobrojni deo ima n a razlom eni deo m cifara onda je egov (r 1) komplement odre en sa: (r 1) komplement = r n rm N. (1.7) Primer 1.14 9 komplement decimalnog broja (25, 639)10 je 102 103 25, 639 = 74, 360. Formalizovan postupak za brzo dobija e 9 komplementa decimalnog broja je da se svaka egova cifra oduzme od broja 9. Primer 1.15 1 komplement binarnog broja (101100)2 je 26 1 101100 = = 111111 101100 = 010011. Formalizovan postupak za brzo dobija e 1 komplementa binarnog broja je da se svaka egova cifra koja je 0 zameni sa 1 i obrnuto svaka egova cifra koja je 1 zameni sa 0.

1.4.1

Oduzima e pomo u r-komplementa

Direktan postupak oduzima a dvaju brojeva po sistemu pozajm iva a cifre 1 iz vixeg razreda kada je u prethodnom razredu cifra uma enika ma a od cifre uma ioca, nije pogodan za ostvariva e u raqunaru. Postupak oduzima a dvaju pozitivnih brojeva M i N , (M N ), osnove r pomo u r komplementa se sastoji u slede em: 1. Sabere se uma enik M sa r komplementom uma ioca N. 2. Ispituje se postoja e cifre 1 za prenos posle sabira a cifara najvixeg razreda: a) ako ona postoji, ona se odbacuje i ono xto ostane predstav a tra enu razliku.

14

Poglav e 2. Sistemi brojeva b) ako ona ne postoji, tra ena razlika je r komplement dobijene sume sa znakom minus.

Primer 1.16 Primenom 2 komplementa odrediti razliku M N celih pozitivnih binarnih brojeva M i N ako je: a) M = 1010100, N = 1000100 : 2 komplement od N Cifra za prenos iz najvixeg razreda b) M = 1000100, N = 1010100 : 1000100 +0101100 1110000 10000 2 komplement od N odgovor (2 komplement od 1110000) 1010100 +0111100 0010000

1 /

odgovor

Nema prenosa Odgovor

1.4.2

Oduzima e pomo u (r 1)-komplementa

Postupak oduzima a dvaju pozitivnih brojeva M i N , (M N ), osnove r pomo u (r 1)- komplementa se sastoji u slede em: 1. Sabere se uma enik M sa (r 1)- komplementom uma ioca N. 2. Ispituje se postoja e cifre 1 za prenos posle sabira a cifara najvixeg razreda: a) ako ona postoji, ona se sabira sa cifrom najni eg razreda dobijene sume i ono xto se dobije na kraju predstav a tra enu razliku. b) ako ona ne postoji, tra ena razlika je (r 1)- komplement dobijene sume sa znakom minus. Primer 1.17 Primenom 1 komplementa odrediti razliku M N celih pozitivnih binarnih brojeva M i N ako je: a) M = 1010100, N = 1000100 : 1 komplement od N Cifra za prenos iz najvixeg razreda 1010100 +0111011 0010000 +1 0010000

odgovor

b) M = 1000100, N = 1010100 : 1000100 +0101100 1101111 10000 1 komplement od N odgovor (1 komplement od 1101111)

Nema prenosa Odgovor

2.5. Binarni kdovi o

15

1.5

Binarni kdovi o

Gotovo da nema nikoga ko nije quo ili nezna xta se podrazumeva pod pojmom digitalni kompjuter ili kra e kompjuter, pri qemu je navedeni pojam nastao od engleskih reqi digit xto znaqi cifra i computer xto znaqi raqunar. Isti pojam na naxem jeziku je cifarski raqunar ili kra e samo raqunar, pri qemu se pod tim pojmom u danax e vreme obiqno misli na personalni, tj liqni, raqunar koji pripada posledoj generaciji ovih raqunara. Pod raqunarom u prethodno navedenom smislu podrazumeva se ure aj koji automatski, prevashodno, izvrxava aritmetiqke operacije tj. raquna. Otuda se u egovom nazivu koristi req raqunar. Osnovna karakteristika ovog ure aja je da se u egovoj unutrax osti isk uqivo prenose signali2 koji mogu da imaju samo dve vrednosti, dva nivoa. Fiziqka promen iva koja ima ulogu signala kod digitalnih raqunara je napon i taj napon u raqunaru mo e da ima samo dve vrednosti 0 V i 5 V. Poxto ih je samo dve one se matematiqki pretstav aju binarnim ciframa tj. bitovima. Nizak nivo tj. 0 V se predstav a binarnom nulom a visok nivo tj. 5 V se predstav a binarnom jedinicom. Sledi da se kroz raqunar u svojstvu signala jedino prenose bitovi, tj. binarne cifre, pa se otuda u nazivu ovog ure aja koristi req cifarski ili digitalni. Prethodno opisani naqin prenosa signala je karakteristiqan i za bilo koji drugi ure aj digitalnog tipa, tj. digitalni ure aj je xiri pojam od digitalnog raqunara, tako da je digitalni raqunar ure aj koji pripada grupaciji digitalnih ureaja. Izumite i digitalnog raqunara su se odluqili za ovakav prenos signala kroz raqunar iz qisto praktiqnih razloga jer je mnogo jednostavnije raqunar napraviti od elemenata koji imaju samo dva stabilna sta a, koja imaju za posledicu samo dve vrednosti fiziqke promen ive, nego od elemenata koji imaju vixe stabilnih sta a. Kao xto je dobro poznato, raqunar operixe ne samo sa binarnim brojevima ve i sa decimalnim brojevima, slovima, specijalnim znacima i sl. Imaju i u vidu qi enicu da raqunar prenosi samo signale koji su u suxtini nule i jedinice, da bi raqunar primio, prenosio i obra ivao informaciju o decimalnim brojevima, slovima i specijalnim znacima, neophodno je da oni budu iskazani, tj. kdirani, pomo u binarnih cifara 0 i 1, tj. o bitova. Postav a se pita e, koliko ure eni skup nula i jedinica mora da sadr i bitova pa da se pomo u ega mo e kdirati odre eni broj o razliqitih elemenata. Tako, pomo u ure enog skupa nula i jedinica od n bitova, mogu e je kdirati 2n razliqitih elemenata, zbog toga xto o se skup od n bitova mo e urediti na 2n razliqitih naqina. Ovde e biti izlo eni kdovi pomo u kojih se kdiraju decimalni brojevi, to o o su takozvani BCD kdovi, xto je skra enica od engleskog naziva za bio narni kod decimalnih cifara. Imaju i u vidu da decimalnih cifara ima ukupno deset, BCD kd mora da bude najma e qetvorobitni, jer skup o od tri bita mo e da se uredi na 23 = 8 razliqitih naqina xto je ne2 Pod signalom se podrazumeva fiziqka promen iva koja je nosilac odre ene informacije

16

Poglav e 2. Sistemi brojeva

dovo no za kdira e deset decimalnih cifara, tj. trobitni binarni o kd je nedovo an za kdira e decimalnih cifara. S druge strane, skup o o od qetiri bita mo e da se uredi na 24 = 16 razliqitih naqina xto znaqi da prilikom qetvorobitnog kdira a decimalnih cifara ostaju o i neiskorix eni skupovi. Ovo daje mogu nost da postoji vixe razliqitih BCD kdova u zavisnosti od toga za kojih deset ure enih skupova, o izme u xesnaest postoje ih, se neko opredeli. Najpoznatiji od svih BCD kdova je 8421 BCD kd. Postoje kdovi koji slu e za otkriva e o o o grexaka koje nastaju prilikom prenosa vixecifrene binarne informacije kroz kanal veze. Kd koji za dva uzastopna diskretna elementa ino formacija koja se kdiraju ima osobinu da se samo na jednoj poziciji eo gove cifre razlikuju je Grejov ili Refleksivni kd. Kdovi koji slu e o o istovremeno za kdira e decimalnih cifara, slova engleskog alfabeta o i specijalnih znakova se nazivaju alfanumeriqki kdovi. Za sluqaj da o se pri kdira u slova nekim ovakvim kdom ne pravi razlika izme u o o velikih i malih slova ukupan broj elemenata (cifre decimalnog sistema brojeva+slova engleskog alfabeta+specijalni znaci) koje treba kdirati je 47 tako da alfanumeriqki kd mora da bude najma e xestoo o bitni, 25 < 47 < 26 . U sluqaju prav e a razlike izme u velikih i malih slova ukupan broj znakova koje treba kdirati se jox pove ava o tako da u tom sluqaju alfanumeriqki kd mora da bude sedmobitni ili o osmobitni. Ovde e biti izlo eni primeri xestobitnog, sedmobitnog i osmobitnog alfanumeriqkog kda a to su: Interni, ASCII i EBCDIC o alfanumeriqki kd. o

1.5.1

Direktni binarni kd o

Pod direktnim binarnim kdom decimalnih brojeva podrazumeva se eko vivalentan binarni broj, koji se dobija na ranije opisani naqin, kada se zadati decimalni broj koji treba kdirati u direktnom binarnom o kdu pretvori u odgovaraju i binarni broj. o

1.5.2

BCD kdovi o

Najpoznatiji BCD kdovi su prikazani u tabeli 1.7. o Iz tabele se vidi da je, zak uqno sa decimalnom cifrom 9, direktni binarni kd jednak 8421 BCD kdu. Po tome je ovaj BCD kd i dobio ime o o o 8421 BCD kd, jer direktni binarni kd, kao xto se zna, ima karaktero o istiku da egove cifre imaju pored cifarske vrednosti i mesnu vrednost. 8, 4, 2, 1 su mesne vrednosti, tj. takozvane te ine, cifara ovog qetvorobitnog kda, idu i s leva u desno. Zbog toga ovaj kd pripada o o takozvanim te inskim kdovima. Bez obzira xto BCD kdova ima jako o o puno, kad se ka e BCD kd onda se misli na 8421 BCD kd. Za decimalne o o brojeve ve e nego xto je cifra 9 direktni binarni kd se razlikuje od o 8421 BCD kda. Postupak je takav da se svaka cifra decimalnog broja o zameni sa qetvorobitnim 8421 BCD kdom. Ovo je ilustrovano slede im o primerom.

2.5. Binarni kdovi o Decimalne cifre 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 8421 BCD kd o 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 +3 kd o 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 84-2-1 kd o 0000 0111 0110 0101 0100 1011 1010 1001 1000 1111 2421 kd o 0000 0001 0010 0011 0100 1011 1100 1101 1110 1111 5043210 kd o 0100001 0100010 0100100 0101000 0110000 1000001 1000010 1000100 1001000 1010000

17

Tabela 1.7: BCD kdovi o Primer 1.18 Decimalni broj 98 kdirati direktnim binarnim kdom i o o 8421 BCD kdom. Rexe e je prikazano u tabeli 1.8. o Decimalni broj 98 Direktni binarni kd o 1100010 8421 BCD kd o 1001 1000

Tabela 1.8: Direktni binarni i 8421 BCD kd decimalnog broja 98 o

+3 BCD kd dobija se tako xto se svakoj decimalnoj cifri koja se o kdira pre kdira a doda broj 3, a onda se dobijeni rezultat pretvori o o u odgovaraju i binarni broj, tj. direktni binarni kd. Jedino ovaj o kd od svih BCD kdova prikazanih u tabeli 1.8 ne pripada te inskim o o kdovima. o Za decimalne brojeve ve e od 9 postupak izra ava a u +3 kdu je o takav da se svaka cifra zameni sa qetvorobitnim +3 kdom. Ovo je o ilustrovano slede im primerom. Primer 1.19 Decimalni broj 98 kdirati +3 kdom. Rexe e je prikazano o o u slede oj tabeli: Decimalni broj 98 +3 kd o 1100 1011

Tabela 1.9: +3 kd decimalnog broja 98 o

Vixecifreni decimalni brojevi se kdiraju po sliqnom principu i o pomo u ostalih BCD kdova koji su dati u tabeli 1.7. o

18

Poglav e 2. Sistemi brojeva

1.5.3

Kd za otkriva e grexke o

Pri prenosu binarno kdirane informacije kroz kanal veze mo e do i o do grexke zbog dejstva poreme aja. Korix e em kda za otkriva e o grexke omogu ava se lako otkriva e i uoqava e grexke ali uoqena grexka ne mo e da se otkloni. Ovaj kd ima jedan dodatni bit s ci em o da se ukupan broj jedinica koje su sadr ane u kdu uqini ili parnim o ili neparnim. Taj dodatni bit se stvara u predajniku i to na osnovu glavne binarne informacije koja se prenosi kroz kanal veze a u prijemniku se vrxi provera ukupnog broja jedinica u kdu i upore uje sa onim o koji je oqekivan. Na ovaj naqin je mogu e uoqava e samo neparnog broja grexaka. U sluqaju uqestalih grexaka neophodno je intervenisati u smislu otkriva a uzroka nastaja a grexaka i otkla a a tog uzroka.

1.5.4

Grejov (Refleksivni) kd o

Grejov kd ima osobinu da se za dva uzastopna decimalna broja koji se o kdiraju razlikuje samo na jednom mestu u jednoj cifri. Kao primer o daje se jedan od vixe mogu ih Grejovih qetvorobitnih kdova koji je o prikazan u tabeli 1.10. Decimalni broj 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Grejov kd o 0000 0001 0011 0010 0110 0111 0101 0100 1100 1101 1111 1110 1010 1011 1001 1000

Tabela 1.10: Primer qetvorobitnog Grejovog kda o Proverom u tabeli 1.10 se lako utvr uje da je prikazani Grejov kd o za svaka dva uzastopna decimalna broja razliqit samo na jednoj poziciji a da su im cifre na svim ostalim pozicijama jednake. Mogu i su i drukqiji Grejovi kdovi od prikazanog, dovo no je samo da je zastup ena o navedena osobina i da je to jedan od mnoxtva Grejovih kdova. o

2.5. Binarni kdovi o

19

1.5.5
Znak A B C D E F G H I J K L

Alfanumeriqki kdovi o
Kd o 010 001 010 010 010 011 010 100 010 101 010 110 010 111 011 000 011 001 100 001 100 010 100 011 Znak M N O P Q R S T U V W X Kd o 100 100 100 101 100 110 100 111 101 000 101 001 110 010 110 011 110 100 110 101 110 110 110 111 Znak Y Z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Kd o 111 000 111 001 000 000 000 001 000 010 000 011 000 100 000 101 000 110 000 111 001 000 001 001 Znak ( + $ * ) / , = Kd o 110 000 011 011 111 100 010 000 101 011 101 100 011 100 100 000 110 001 111 011 001 011

Xestobitni Interni alfanumeriqki kd je dat u tabeli 1.11. o

Tabela 1.11: Interni alfanumeriqki kd o ASCII alfanumeriqki kd je dat u tabeli 1.12. Ovaj kd je od izuzetne o o va nosti, xto potvr uje egovo qesto pomi a e i korix e e u praksi, u vezi sa primenama vezanim za personalne digitalne raqunare. egov naziv je skra enica od originalnog punog naziva na engleskom jeziku American Standard Code for Information Interchange xto znaqi ameriqki standardni kd za razmenu informacija. o Znak A B C D E F G H I J K L Kd o 100 0001 100 0001 100 0011 100 0100 100 0101 100 0110 100 0111 100 1000 100 1001 100 1010 100 1011 100 1100 Znak M N O P Q R S T U V W X Kd o 100 1101 100 1110 100 1111 101 0000 101 0001 101 0010 101 0011 101 0100 101 0101 101 0110 101 0111 101 1000 Znak Y Z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Kd o 101 1001 101 1010 011 0000 011 0001 011 0010 011 0011 011 0100 011 0101 011 0110 011 0111 011 1000 011 1001 Znak ( + $ * ) / , = Kd o 010 0000 010 1110 010 1000 010 1011 010 0100 010 1010 010 1001 010 1101 010 1111 010 1100 011 1101

Tabela 1.12: ASCII alfanumeriqki kd o

Osmobitni EBCDIC alfanumeriqki kd je prikazan u tabeli 1.13. o Ovaj naziv je skra enica od punog originalnog naziva na engleskom jeziku Extended BCD Interchange code xto znaqi proxireni BCD kd za o razmenu.

20 Znak A B C D E F G H I J K L Kd o 1100 0001 1100 0010 1100 0011 1100 0100 1100 0101 1100 0110 1100 0111 1100 1000 1100 1001 1101 0001 1101 0010 1101 0011 Znak M N O P Q R S T U V W X Kd o 1101 0100 1101 0101 1101 0110 1101 0111 1101 1000 1101 1001 1110 0010 1110 0011 1110 0100 1110 0101 1110 0110 1110 0111

Poglav e 2. Sistemi brojeva Znak Y Z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Kd o 1110 1000 1110 1001 1111 0000 1111 0001 1111 0010 1111 0011 1111 0100 1111 0101 1111 0110 1111 0111 1111 1000 1111 1001 Znak ( + $ * ) / , = Kd o 0100 0000 0100 1011 0100 1101 0100 1110 0101 1011 0101 1100 0101 1101 0110 0000 0110 0001 0110 1011 0111 1110

Tabela 1.13: EBCDIC alfanumeriqki kd o