Вы находитесь на странице: 1из 5

OBLICI DRUTVENE SVESTI I KRIMINALITET

42.

(pojam drutvene svesti i njihov odnos prema kriminalitetu, oblici drutvene svesti i njihov preventivni i podsticajni znaaj uticaja na kriminalnu orijentaciju)

Drutvena svest: je svest razvijena u drutvu u vidu zajednikih sadraja raznih oblika moralne, religijske, pravne i ideoloke svesti, koji neku zajednicu ljudi ine kohezionim faktorom i relativnom celinom. Drutvena sredina, obrazovanje, nauka i kultura su osnovna podruja i uslovi formiranja drutvene svesti kojima se izgrauje sistem vrednosnih sudova (stavova) linosti. Ti stavovi ine oveka sposobnim da opaa, vrednuje i da na odreen nain reaguje na uzronike i druge faktore ugroavanja, onih vrednosti koje ine osnov njegove line sigurnosti i stabilnosti drutvene zajednice. Posredstvom drutvene svesti, zajednica i drutvo se odreuju, prema pojavama line i socijalne patologije. Njome se oblikuju moralne, religijske i obiajne norme prema pojavama delikvencije. Savremeni svet je doneo novi vrednosni sistem, nove sadraje drutvene svesti. Vreme tranzicije i polarizacije drutva na bogate i siromane, dovelo je do: bitnih promena uslova socijalne egzistencije i ugroavanja osnovnih prava i slobode oveka. Najvaniji oblici drutvene svesti su: 1) politika; 2) religija; 3) ideologija; 4) moral i 5) pravo.

Politika
Politika: obuhvata ukupnost procesa, odnosa i institucija regulacije ivotnih aktivnosti, interesa i konflikta u okviru neke globalne zajednice. Ona je najvanija oblast uticaja na inkriminaciju i dekriminaciju ljudskog ponaanja, to je uslovljeno stepenom demokratizacije, politike i ekonomske stabilnosti odnosa u datom drutvu. Politika je usko povezana sa ideologijom. Od politikog sistema politike i politikih programa zavisi i oblik drutvene reakcije. A u irem smislu zavisi i materijalni poloaj i socijalni status pojedinca. Ona odreuje stanje anomije i stabilnosti.

Politiki odnosi u drutvu mogu da laviraju od drutveno prihvatljivih vidova politike konkurencije (onog to nazivamo legitimnost i legalitet) do sukoba pri kojima se ne biraju sredstva u odravanju postojeeg stanja ili njegovog bezuslovnog menjanja. Politiki sukobi i protivreni interesi u drutvu su uzrok ratnih zloina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova politikog privrednog i nekih oblika klasinog kriminaliteta. Politiki angaman u drutvima nerazvijenih demokratskih odnosa i tranzicije moe biti uslov delikventne orijentacije. Tri su razloga zbog kojih se ljudi opredeljuju za takvu orijentaciju:
1. neki - ulaze u strukture politikog angamana radi materijalnog

bogaenja; 2. drugi - koji su ve stekli bogatstvo u kriznim vremenima tranzicije, ele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizaciju steenu imovinu; 3. trei nastoje da preko (legalnog ili nelegalnog) steenog bogastva pribave mo koju ima jedino vlast.

Religija
Religija: U nauci su podeljena miljenja o vezi religije i kriminaliteta: a) jedni zastupaju stav da religija nema nikakve uzrone veze sa kriminalitetom; b) drugi da religija svojim moralnim kanonskim principima i kroz propovedi znatno utie na prevenciju i spreavanje kriminaliteta; c) trei su zastupnici stavova da verski fanatizam predstavlja jedan od kriminogenih faktora.

Statistiki podaci govore o veem ili manjem uticaju religije na kriminalitet. Ipak, tu vezu ne treba zanemariti. Poznato je da je crkva u nekim periodima imala znaajnu ulogu u raspirivanju mrnje (rasne i verske), podsticala i na rat, a samim tim i na natee vidove kriminaliteta. U savremenim uslovima, neka zakonodavsta posebno u islamskim zemljama imaju versku osnovu u brojnim inkriminacijama vezanim za erijatsko pravo.
2

Meutim, u osnovnim izvornim religijskim dogmama (zalaganje za mir, ljudski odnos, moralne obzire), moemo nai faktore spreavanja i suzbijanja delikvencije. Za razliku od religije, sujevjerje je uvek imalo negativnu ulogu, koja je kao izrazita sugestibilna psiholoka reakcija, pod vidom otklanjanja crne magije od zlih oiju uticala na podsticanje kriminalnih radnji. U savremenim uslovima s kriminolokog aspekta, interesantno je delovanje nekih verskih sekti. Pojava sekti vezuje se za opadanje moi velikih crkava, a objanjava se krupnim drutvenim promenama, koje dovode kod savremenog oveka do usamljenosti i sve manjeg direktnog kontakta sa narodom. ovak je usamljen i kao takav idealan da postane rtva sektakog delovanja, koje nudi vrstu povezanost u odreenu zajednicu. Takve osobe podpadaju pod kontrolu voa sekte, a njihov novac slui za bogaenje voe i za manipulaciju ljudskim sudbinama. Neke sekte u svojim obredima propagiraju: fanatizam, iskljuivost, agresivnost, mrnju, netoleranciju prema drugima nasilje u svim oblicima (satanisti, sajentoloka crkva, red sunanog hrama). Tu je prisutna veza sa kriminalitetom.

Ideologija
Ideologija: je sistem miljenja, verovanja i ideja ire ili ue grupe, klase ili itave epohe, kojima se na prikriven nain izraavaju njihov poloaj, interesi i vrednost koji se predstavljaju kao univerzalni i optedrutveni. Potie na osnovama principa religioznih uenja. Odreeno ponaanje u drutvu suprostavljeno vladajuoj ideologiji je delikt protiv javnog poredka - , a u teoriji ga tretiraju kao ideoloki delikt. Ideologija kao faktor uticaja na drutvene odnose, u negativnom ili pozitivnom smislu najbitnije se prelama preko politike. Ideologija oznaava izopaenu drutvenu svest, netanu, iskrivljenu sliku sveta, drutva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine grupe. Ona je svojevrsno iracionalno miljenje koje se esto koristi kao racionalno sredstvo za nametanje uticaja i moi pojedinih grupa.

U takve ideologije u literaturi se ubrajaju pojedini pokreti u okvitu ideologije (faizma, komunizma, liberalizma). Kod njih je prisutna velika mo manipulacije i njima se utie na razne oblike ljudske destrukcije i samodestrukcije u ime viih ideala gui se svest oveka (homo sapiens-a),k kao humanog bia i drutvenog i pretvara u poslunika bezlinog i otuenog. Ideoloka svest, preko politikog uticaja koristi se za razne vidove: 1. pravnih manipulacija i 2. proganjenje neistomiljenika

Moral
Moral: to je skup usvojenih pravila ponaanja ljudi u zajednici, pomou kojih se ocenjuju vlastiti i tui postupci, kao dobri ili ravi. Moral podrazumeva svest i oseanje dunosti, a povreda moralnu odgovornost, u vidu moralne norme- sankcije. Razliiti su pristupi u prouavanju moralnog ponaanja:
1) 2)

situacionistiki analiza moralnog ponaanja u datoj sredini; postojanje unutranjih dispozicija -crte linosti i kognitivne strukture, koje su presudne u oblikovanju ljudskog moralnog ponaanja.

Svaki oblik kriminaliteta je povreda moralnih normi i obiaja. Kriminalistika misao govori i o drutveno izopaenom shvatanju moralnih vrednosti , kao kriminogenom faktoru. (niske pobude, koristoljublje) Moralna izopaenost u sadejstvu sa drugim iniocima, predstavlja oblik devijantnog, pa i delikventnog ponaanja. Moralna izopaenost je u visokoj meri prisutna kod nekih krivinih dela: 1. silovanja, 2. delikti protiv imovine krae, razbojnitva U najmanjoj meri moralna izopaenost je prisutna kod saobraajnih delikata.

Moral je bitna funkcija neformalne drutvene kontrole, koji deluje kao prevencioni faktor u spreavanju delikvencije. Moral mora da obezbedi: saglasnost javnog mnjenja i institucionalnog oblika reakcije. Ljudsko ponaanje treba da ima moralnu opravdanost, a ne samo zakonsku doputenost - da bi imalo legitimitet.

Pravo
Pravo: kao skup pravnih normi i drutvenih odnosa, sankcionisano dravnom prinudom , obezbeuje funkcioisanje drutva, kao celine (pravnih institucija i subjekata drutva) i adekvatnu formalnu drutvenu reakciju na suzbijanje i spreavanje kriminaliteta. Ono deluje preko pravnog poredka, kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Istorijski posmatrano ima civilizacijsku ulogu ono je:
1. izraz politike volje koja ga stvara, ali i 2. sredstvo racionalnog regulisanja odnosa i sukoba; 3. sredstvo ograniavanja same volje koja ga stvara.

Pravo je po svojoj prirodi:


normativna kategorija: regulisan nain zadovoljavanja ljudskih potreba i ponaanja; sredstvo prinude koje preko sankcija omoguuje razvoj drutva, drutvenih vrednosti, pre svega slobode i prava oveka.

Pravo je osnovna poluga u prevenciji kriminaliteta, od strane drave. Time se obezbeuje funkcionisanje javnog poredka i pravna sigurnost graana u zatiti njihovih osnovnih prava i sloboda preko nadlenih drutvenih organa.

Socijalno-patoloke pojave
Socijalno-patoloke pojave: one su u uskoj vezi, a esto i same uzrok kriminaliteta: 1. alkoholizam, narkomanija, 2. sexualne devijacije, 3. vaganundae, prostitucija, kocka). Ove pojave kao kriminogeni faktor deluju u sadejstvu sa drugim faktorima.