Panevo Za deset godina Slobodan Adi je stigao da bude i ef panevake vlade, direktor privatizovanog Konstruktora, da bude na elu u Panevu

vladajueg DS-a i generalni direktor najveeg srpskog izvoznika dravne HIP Petrohemije. U meuvremenu svoja znanja ovaj diplomirani ekonomista usavrio je u Velikoj Britaniji a u februaru ove godine doktorirao je na temu liderstva na Univerzitetu Megatrend i spema se da napusti Petrohemiju gde je savetnik i postane predava na Fakultetu za menadment iz Novog Sada. Doktor liderstva Adi kae da mu je najtee bilo da radi sa dravom. Direktor nije vlasnik. A vlasnik moe da radi ta god hoe sa svojim kapitalom. Ako nema nikakvu koncepciju vi kao profesionalac direktor upozorite. Kad ne poslua sedite utite i primate platu dok ne naete neto bolje. Biti lider u lokalnoj samoupravi je meni bilo najinteresantnije jer je bilo 2000. Godine. Tada smo pravili sistem koji nije postojao. Panevo je bilo sredina koja je prednjaila u dravi koja je pravila velike korake. A biti lider u Petrohemiji koja je u vlasnitvu drave je moda i najgora stvar. Iako ne bi trebalo svaka vlast se bavi privredom a u Srbiji toga je nestvarno puno komparira liderstva dr. Adi.

Kroz studiju sluaja Adi je liderstvo praktino doktorirao na Petrohemiji koju je kao generalni direktor vodio 9 meseci. Moj doktorat je pokazao na primeru Petrohemije da vlast nezna ta radi. I onda ne udi da su efekti poraavajui. Pa za 11 godina se u Petrohemiji desilo jedno veliko nita. A tu se promenilo devet direktora. Jednostavno svi su protiv promena i sindikati i drava kao vlasnik objanjava Adi. Petrohemija je u bombardovanju izgubila treinu kapaciteta a oni ni sada nisu obnovljeni. Nije obnovljena ni dobra poslovna veza sa rumunskim Solventulom naglaava Adi a kao najvei problem ipak navodi: Petrohemija je pravljena da bi radila u sinergiji sa Rafinerijom sada NISom to se nikada u potpunosti nije dogodilo. Tehnoloki su povezani ve dugo ali poslovno nisu. Do te poslovne sinergije nikada nije dolo. Ni Vlada Srbije nije htela ove dve kompanije da spoji. Niti je uloila ijedan evro investicija da osposobi bar ono to je Petrohemiji bombardovanje odnelo. Od 2000. Petrohemija je dva puta pojela sebe prvi put kada je podravljena 2004. I drugi put kada je pre dve godine uvedena u restrukturiranje iz koga se po zakonu izlazi za pola godine to naravno nikog ne obavezuje. Sada i kada bi radila punim punim kapacitetom pravila bi 10 miliona evra godinje gubitka analizira Adi.

Uprkos dvogodinjim obeanjima nedavno smenjenog Dinkia da e drava investirati u Petrohemiju i 80 miliona evra toga tamo nema. Adi kae da bi i da ima novca dok se investicija ne izvede moglo da proe i tri godine. To ulaganje bez polipropilena nee doneti profita Petrohemiji. Uveren sam da je to pria za marketing za izbore. A kompanija gubi vreme do

izbora. Sada je ve izgubila dve godine u tim priama o dravnom investiranju o ega nije vieno nita. Te studije i projekti koji su uraeni u meuvremenu to je manje vie Petrohemija ve imala tvrdi Adi. On smatra da je glavni problem Petrohemije to u startu proizvodi 14 puta skuplje od konkurencije na Bliskom istoku. Uz to samo 30 odsto proizvoda u Panevu su finalne granule plastike a da bi opstala, tvrdi Adi, taj procenat mora da se priblii 100. Sad su vesti da e Petrohemiju da preuzme Srbijagas. Oni sami ne mogu ali u kombinaciji sa NIS-om to postaje odrivo. Iz mog doktorata je jasno da Petrohemija moe da se samo u dva pravca odrivo razvija. Prvo i loije je da se vee za snabdevaa sirovina a drugi i bolji je da se vee za distributera proizvoda. U oba modela u Petrohemiju mora da se investira u polietilen i polipropilen a onda je efikasnije integrisati se sa kupcem jer se tako osvaju trita za proizvode na kojima Petrohemija ne moe sama da nastupa. Preko Srbijagasa i NIS-a Petrohemija e se vezati za snabdevaa a profitabilnije bi bilo da se vee za kupca. Tako bi se bre razvila u centar za razvoj hemijske industrije u celoj Srbiji. Da se mi ovde reindustralizujemo to kau ministri a da se prodajom i marketingom bave oni koji to znaju bolje od nas kae Adi.

Sa mesta direktora Adi je smenjen ba u trenutku kada je postigao dogovor sa viedecenijskim kupcem petrohemijinih proizvoda iz vajcarske o stratekom partnerstvu. Dao sam ostavku da ne bih bio smenjen. Pred moju smenu stiglo je pismo o namerama jednog od naih najveih i najdugovenijih kupaca koji bi po mojoj analizi bio najbolji pravac razvoj za petrohemiju. Meutim ni Dinki ije je ministarstvo bilo nadleno za Petrohemiju ni njegovi saradnici se nisu udostojili da prime vlasnika te kompanije. Zbog toga sam video da tu treba podneti ostavku jer loe je da pie u biografiji da ste dali ostavku ali je gore da budete smenjeni. Najgore je da vas proglase za krivca za sunovrat a niste krivac. Pa do ministra Dinkia, kao direktor najveeg srpskog izvoznika, za devet meseci nisam uspeo ni da stignem. Smenjen je kad sam doktorirao. To mi je bila dodatna satisfakcija lian je Adi.

Kadrove u hemijskoj industriji Adi smatra najveom komparativnom prednosti Paneva. Tvrdi da bi se bar 500 inenjera okupilo kroz poslove oko Petrohemije do sada da je njegov koncept saradnje sa vajcarskom kompanijom primenjen. A Petrohemija sa oko 1.000 radnika bila bi daleko najbolja kompanija u Srbiji. Ovo sada reenje u najavi sa Srbijagasom, NIS-om i Gaspromnjeftom je dravni posao i ako se na dravnom nivou sredi bie zaboravljen stav Gaspromnjefta od pre dve godine kada ih Petrohemija nije interesovala. Moda se o tome i prialo prole nedelje kada je u Beogradu bio Putin. Najgore za Petrohemiju je ne uraditi nita. Treba nam brzo

reenje. Trei put nee moi da se krene od nule jer su sada mnogi pogoni pod hipotekom. Nema iste situacije i onda je teko da se pria sa stratekim partnerima oko reenja. Ako se ostavi Petrohemiji da sama reava svoj problem verovatno e otii u steaj koji e se zavriti bankrotom i pogoni e biti raserupani. Ako se drava aktivno ukljui kroz Srbijagas ili drugaije i doe do preuzimanja pre novih problema zbog neplaenih obaveza neke anse ima. To je odrivo mada je vezivanje za kupca bolje zakljuuje Adi. V. okovi

AF

Direktor: Krivac ili rudar

Iz sluaja Petrohemije Adi je izveo zakljuak ogranienosti direktora jakim vlasnicima i jakim sindikalcima koji prave koalicije da ostane status kvo. U diretkoru svi hoe da vide spasitelja. Ljudi ovde oekuju direktore koji e da uvode nova pravila sve do odluke ko e gde da parkira... A pravi liderski pristup je da reite problem i da u firmi, onako kako radi, iskopate zlatnu icu i tako kompaniju koja se davi izvadite na suvo. Otputanje radnika kao prva mera je najgluplja jer svima ubija moral, recimo. Nita dugorono ne dobijate a svi ive u strahu. Oseaj u Petrohemiji je da svima plata doe cubok i niko ne smatra da e kompanija ovako moi jo dugo. Na kraju se opet pojavi drava i odri je na najgori mogui nain upumpavanjem novca. A ne investicijom recimo objanjava Adi.

Af

ta radi ekonomski savet SPC

Od prole godine Adi je jedan od devet lanova Ekonomskog saveta Srpske pravoslavne crkve. Za mene je velika ast da budem lan saveta. To je crkva imala pre drugog svet rata. Cilj je da se poslovi i celokupno poslovanje Crkve dignu na vii nivo. Moj predlog je recimo da Crkva vina i rakije proizvodi sa vrhunskim kvalitetom a u smislu socijalnog preduzetnitva da se to radi po selima i malim sredinama i da deo profita ostane za potrebe tih sredina. Naravno da postoje i dugorone ideje o crkvenoj banci i osiguravajuem drutvu. Prvi korak je napravljen sa osnivanjem firme Patrijarijsko dobro doo. Pokuaemo korak po korak. Povratak imovine je prvi korak sa strane drave jer to je stavljanje crkvene imovine u pravu funkciju a ne da kao dravna propada kao do sada objanjava Adi.

Af

Dinki i Dalibor i Slaa

Jo 1998. Godine Adi je bio na letnjoj koli G17 pre nego to su postali stranka i prerasli u Ujedinjenje regione. Sa Dinkiem sam na ti iako me nije primio dok sam bio direktor Petrohemije. Jo onda sam smatrao da ne treba ba toliko da gura dravu u razvoj firmi. Tu se moda malo zaigrao ali uopte ne potcenjujem njegovu politiku ivost kae Adi.

Za politiare, od glave do pete poput Dinkia, ima posla koji trebaju da rade. Ipak Adi smatra da postoji i posao koji moraju da rade i strunjaci. Koji nikako da dou do glasa. Tamo gde su i politika i privreda dravni normalni su izleti lidera. Tamo gde je to odvojeno, u Americi recimo, to su izuzeci. U Srbiji morate da imate filing i za jedno i drugo istovremeno. Ne moe samo struka jer politika oko nas, koja je doprinela da je Srbija u Evropi najgora zemlja za ivot, ali morate da drite i do struke. Evo DS sada po Srbiji zovu Dalibor i Slaa. Stvarno je napravljen haos pa u politiku dolaze ljudi koji neznaju dve prostoproirene reenice. Vodio sam tu stranku u Panevu i nisam mogao da ivim od ljudi bez struke koji su hteli u politiku jer tu ima kinte. Tada sam DS zvao zavod za zapoljavanje. Ne verujem da je sada razliito zakljuuje Adi.

Af

Slepa creva koja treba sei hitno

Upravni odbori u dravnim firma ostali su nam od Slobe, podsea Adi i tvrdi da ih treba ukinuti: To su ljudi koji su kao neki posrednici, stigli iz stranke, i lako ih, po pravilu, kupuju direktori. To je apras divan za mobilni, raun u kafani. Moj sluaj u Petrohemiji je bio da je predsednik upravnog odbora hteo da bude i ef direktoru. Hteo je da se bavi poslovanjem operativno i vee ruke direktoru koji za firmu odgovora. U oba sluaja odbori su slepo crevo koje moe ponekad da se upali. I treba ih sei pod hitno.