2. BOSNA A. POSTANAK DRAVE I POLITIKI RAZVITAK Bosna se prvi put pominje u X veku.

Prvobitno je taj pojam obuhvatao zemljite oko gornjega toka reke Bosne. Na istoku se Bosna irila do Olova, na severu do Vranduka, na zapadu je obuhvatala Bugojno, na jugozapadu Prozor, a na jugu i jugoistoku njena granica se prostirala severno od Neretve, ostavljajui Zahumlju Konjic, a Travuniji Fou. Bosna e se u XII veku proiriti i na predeo Soli, oko dananje Tuzle, Usore, u donjem toku Bosne, Donje Kraje, predeoizmeu Kljua i Jajca, Zavrje, oblast oko Glamoa, Livna i Duvna i Krajinu, negdanju Paganiju, izmeu Cetine i Neretve, kao i Zahumlje. U doba svog najveeg prostiranja bosanska drava e obuhvatiti jo i znatne teritorije na istoku i na zapadu, ali e se ubrzo zatim izdvojiti i zaokruiti geografski pojam Hercegovine, koja e biti i zasebna politika jedinica. Bosna je u XII veku bila pod vlau ugarske krune, u ije ime je ovom zemljom upravljao ban. Dospevi u drugoj polovini XII veka pod vizantijsku vlast, Bosna je, po slomu vizantijske ofanzive, pod vladom domaeg velikaa, bana Kulina, izborila samostalnost. Sredinom XIII veka, meutim, Maari su ponovo zavladali Bosnom. Razdoblje krize bilo je prevazieno za vlade bana Stepana II Kotromania (132253), koji je bio ugarski vazal. Njegov sinovac Tvrtko I (135391) bio je vladalac pod kojim je bosanska drava dostigla najvee prostranstvo. Kako je u Srbiji u to doba dolo do dravnog rasula, Tvrtko je osvojio jedan deo srpskih zemalja. To ga je podstaklo da se, istiui svoje poreklo po enskoj liniji od Nemanjia, proglasi za naslednika ove dinastije. U Mileevi, gde se nalazio grob svetoga Save, Tvrtko je 1377. godine krunisan za kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana. Nastavivii osvajanja u Dalmaciji i junoj Hrvatskoj, Tvrtko je pod kraj svoje vladavine nosio naslov kralja Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Stepen II i Tvrtko I predstavljaju meu bosanskim vladaocima izuzetke, zbog svoje duge vladavine. Po Tvrtkovoj smrti presto je ostao u porodici Kotromania, ali su smene na njemu bile este. Vladaoce je na presto uzdizala vlastela, te je Bosna predstavljala jednu vrstu izborne monarhije. Nijedan vladar, sve do propasti bosanske drave, nije se na vlasti odrao ni priblino toliko dugo, koliko Stepen II ili Tvrtko I, a udeoni kneevi su se u XIV veku toliko osamostalili da su neki od njih jedva priznavali sredinu vlast. Bosna je, posle dugotrajnog razdoblja rasula, 1463.godine, potpala pod tursku vlast. B. DRAVA I CRKVA Osobenost bosanske dravne organizacije i tamonjih drutvenih prilika uopte, predstavljali su ureenje bosanske crkve i njen poloaj u dravi. Poeci irenja hrianstva u Bosni nedovoljno su poznati. Pri kraju XI i u XII veku sudarali su se na bosanskome prostoru uticaji Vizantije i Rima. Papa je preko Ugarske pokuavao da uvrsti svoj poloaj u Bosni, naroito po prestanku vizantijske uprave u tim krajevima. Upravo u ovim vremenima, verovatno neto pre bana Kulina, mada se za vlade ovoga vladaoca prvi put pominje, rairila se u Bosni patarenska jeres. Ovo uenje je na tee pristupanom i od crkvenih sredita srazmerno udaljenom bosanskom zemljitu nailo na plodno tle. Njegovome irenju pogodovala je velikaka podrka i naklonost samoga bana. Jo je Kulin bio, pod pritiskom pape i Maara, obavezan da iskoreni jeres, ali se njeno rasprostiranje nastavilo. Pojedini bosanski vladaoci bie docnije zvanino katolici, ali e patarenska ili bogumilska jeres toliko ojaati da e stvoriti sopstvenu crkvenu organizaciju i postati vladajua dravna ideologija. Bogumilski pokret je poivao na dualistikom uenju i suprotstavljanju feudalnome poretku, na asketskim naelima. Upereno protiv feudalizma, ovo uenje je u Bosni doivelo izvesne promene u uslovima kad je uivalo podrku tamonje feudalne klase. Stvorena je crkvena organizacija, crkva bosanska, ali su osnove uenja sauvane utoliko to crkva nije imala sopstvene feudalne posede, niti je stvarala manastire ili ubirala danak. Zbog svega toga ispovedanje ove vere prihvatile su narodne mase. Feudalci su se uz pomo crkve bosanske suprotstavljali sredinjoj vlasti, koju ona nije pomagala, a vladaoci su menjali stav prema njoj, zavisno od politikih prilika. Vernici bosanske crkve nazivani su mrsnim ljudima, a njeno svetenstvo predstavljali su krstjani, koji su iveli u hiama. Status krstjana mogle su imati i ene, koje su onda nazivane krstjanice. Iznad krstjana su u crkvenoj jerarhiji stajali strojnici, kojih je bilo dve vrste. Nii stale meu njima inili su starci, a vii gosti. Na samome elu stajao je episkop crkve bosanske ili ded. Svi krstjani iveli su asketskim ivotom i bili podvrgnuti strogom postu. Neretko su iveli na vlasteoskim dvorovima i imali znatan uticaj na politike poslove.

Crkva bosanska je, s jedne strane, slabila sredinju vlast, a s druge, njoj je bila potrebna samostalna bosanska drava kako bi se uopte odrala. Bosanski vladaoci je nisu unitili sve do kraja bosanske drave, niti su to mogli da uine. Vladalaka vlast u srednjovekovnoj Bosni nije nikad dostigla onu snagu koju je vladalac imao u nekim susednim dravama. Stoga ]e i poloaj bosanskoga vladaoca bio unekoliko osoben. Poev od prve polovine XIII veka vladalaka vlast se odravala u porodici Kotromania, iako su vladari srazmerno esto smenjivani na prestolu. U naelu, reklo bi se da je vladalo tzv. Naelo seniorata. Do 1377. godine vladalac je u Bosni nosio banski, a otad kraljevski naslov. Regalni prihodi poticali su iz vie izvora. Vladalac je davao u zakup rudnike i carine i kovao je novac. Kovanje novca je prestajalo u doba slabe vladalake vlasti. Od brodova koji su pristajali u bosanske luke, ili bi iz njih isplovili, naplaivana je posebna taksa, nazvana trgovina. Na bosanske vladaoce preao je danak koji su Dubrovani ranije plaali humskim i travunskim gospodarima, a docnije I stonski i srpski ili svetodmitarski dohodak, koji je nekad isplaivan srpskim vladaocima. Izgleda da je u vladaoevu korist bio ustanovljen i porez od svake seljake kue u visini od jednog dukata. Mnoge od ovih prihoda, meutim, prigrabila je za sebe vlastela. To je bio sluaj sa seljakim porezom, ali i s dohocima koje su Dubrovani plaali. Uz vladaoca je u Bosni, kao organ koji ograniava vladalaku vlast, postojao i stanak, koji se u izvorima naziva i sbor, sva Bosna, sav rusag bosanski, odnosno samo rusag bosanski, ili najkrae samo Bosna. Zanimljivo je da u sastav stanka nije ulazio niko od krstjana. Njega su inili bosanski velikai. Stanak nije imao nikakvu utvrenu nadlenost. Iz sauvanih izvora moe se zakljuiti da je na stanku mogao biti izabran i krunisan, ali i zbaen vladalac. Pri davanju zemljita u batinu bilo je bosanskome vladaocu neophodno sadejstvo vlastele. To se vidi npr. u povelji Stefana Ostoje od 8. decembra 1400. godine kojom je vojvodi Hrvoju dao u batinu grad i upu Hlevno. Pisar je zabeleio da su pri ovome kraljevskom raspolaganju svidoci I runici vlastele nae: od Bosne knez Pavel Radinovi s bratijom, knez Mirko Radojevi s bratijom, vojvoda Sandalj s bratijom, tepija Batalo s bratijom; od Humske zemlje vojvoda Radi Sankovi s bratijom, vojvoda Vukain Milatovi s bratijom, knez Juraj Radivojevi s bratijom; od Donjih Kraji Vladislav Dubravi s bratijom; od Usore vojvoda Vukmir s bratijom; od Podrinja Dragia Dimi s bratijom. A tomu i pristav od dvora Juraj Dragievi s bratijom, a od svojti Hrvatin Smokvi s bratijom. Na isti nain postupio je i kralj Stefan Toma kad je 22. avgusta 1446. godine sinovima vojvode Ivania Dragiia, Pavlu, Marku i uru podario gradove i sela. Poimenino pobrojana vlastela, kao i pristav i svojta bili su svedoci kraljevog raspolaganja. Upravo pomenuta povelja Stefana Tomaa znaajna je i zbog toga to prua svedoanstvo o ograniavanju vladaoca i sadejstvu vlastele ne samo prilikom davanja zemljita u batinu, nego I prilikom njegovog oduzimanja: Toi vse vie pisano, gradove, upe, sela i vsaka prihodita ka ot toga pristoe, dukati i ine dohotke dasmo i darovasmo naim virnim i drazim slugam, knezu Pavlu I knezu Marku i knezu Jurju i nih ostalomu, u viki vikom za plemenito, kada nas Bog timim volni uini, tere mi budemo timim volni, da im se toi ne ima porei ni potvoriti, ni na mene donesti ni za ednu neviru ni zgrihu kralevstvu naem to ne bi ogledano gospodinom didom i crkvom bosanskom i dobrimi Bonami. Odgovarajua odredba o zabrani samovoljnog liavanja feudalca batine susree se i u drugim poveljama, kao npr. u onim koje je izdao Tvrtko I za Pavla Vukosavia (1367) i za Hrvoja Vukia (1380). U povelji za Vlatka Vukosavia, koju su 1353. godine zajedniki izdali Tvrtko i njegov otac, knez Vladislav, izrekom se kae: dali su viru svoju gospodsku i prisegli su dumanadesete dobrih Bonjan knezu Vlatku Vukosaviu... i da mu se ne moe vira svri esa ne ogledata ona dvanadesete koja sta nimi prisegla. Ogledanje vlastele moralo je, dakle, prethoditi oduzimanju batine. Slabost vladalake vlasti se iz ovog vidi sasvim jasno. Bosanski vladalac je za najtea dela, zapreena oduzimanjem batine, praktino uzev, mogao samo optuiti feudalca pred sudom ravnopravnih. Iz pojedinih povelja, poput onih kralja Ostoje od 1399. ili kralja Tvrtka II od 1420. godine, a obe su izdate u korist Dubrovnika, vidi se da se bosanski vladalac savetovao s vlastelom prilikom otuivanja dravnog zemljita.

Uz vladaoca se u Bosni razvio i dvor sa svojim slubenicima. Ovima je na elu stajao dvorski, kako tog inovnika naziva jedna presuda kralja Stefana Dabie od 1392. godine. Dvorski je bio upravnik dvora. Vladalac je imao i svoga protovestijara ili kaznaca koji je upravljao blagajnom. Dunost dvorskog pisara vrio je dijak, a povelje pominju i logoteta i tepiju, ije uloge u dvorskom aparatu ostaju nejasne. 2) Imovinsko pravo Redovni oblik batine u Bosni zvao se plementina. Naziv ukazuje na staro poreklo ove ustanove, ije korene treba traiti u rodovsko-plemenskoj zajednici. Kolektivna svojina roda nad zemljitem odrala se u Bosni kroz itav srednji vek. Plementina ili plemenito bila je pravnotehniki termin koji se uobiajeno koristio u poveljama. Kad kralj Stefan bude 1400. god. Dao vojvodi Hrvoju grad i upu Hlevno, kazae: dah mu i zapisah viku vikoma za plemenito grad Hlivanski i sa vsom upom i s dohoci i s trgovinami... da je reenomu vojevodi Hrvoju, knezu Baoii njio poslednjemu u vike vikoma za plemenito. U srednjem veku je svojina nad zemljitem, koje je bilo najvrednije dobro, bila skopana s vrenjem javne vlasti. U vojvodskim porodicama, kakve su u Bosni poev od XIV veka bile na zapadu Vukii, na jugu Kosae, a na istoku I jugoistoku Pavlovii, vlast porodinog stareine sve vie je jaala. Njegova vlast nad sopstvenim feudalnim dobrom uvrivala se tim vie to je u sebe ukljuivala dravni imperijum. Zato se moe postaviti pitanje da li je dolo do razvitka plementine i postepenog prevazilaenja elemenata kolektivne batine u ovome svojinskom obliku? Da taj proces u bosanskome pravu nikad nije bio zavren svedoi ranije pominjana vladaoeva obaveza da se, pri oduzimanju batine feudalcu, za odobrenje obrati sudu vlastele na zboru. To samo odslikava vladajuu praksu pri raspolaganju plementinom. U starijem dobu, to je sasvim izvesno, porodini stareina se pri aktima raspolaganja morao savetovati sa srodnicima. Ostaje nejasno da li je od takve prakse bilo odstupanja u poznijim vremenima. Kad kralj Tvrtko II 1420. god. potvruje Dubrovanima da Konavlje i grad Soko mogu drati kako prava i plemenita gospoda, on se o tome prethodno savetuje sa stankom. U toj povelji vladalac se poziva na istovetno ranije raspolaganje vojvode Sandalja Hrania, koje samo potvruje I na njegove listine. Ne vidi se, meutim, da li se i vojvoda s kim savetovao pri sopstvenom raspolaganju. Mogue je, mada nije izvesno, da je Sandalj Hrani tako i postupio, a da kraljevski akt o njegovome postupku ne javlja. Ipak je iz jedne docnije isprave nesumnjivo da je u pojedinim sluajevima zemljitem raspolagao pojedinac bez uea lanova roda u takvom aktu. 1480. god. herceg Stepan je dao zemlju u napolicu Radmilu i ivanu argoviu, izdavi o tome otvoren list overen peatom. argovii su stekli svojinsko ovlaenje, jer e herceg kazati: ja im dah tui zemlju po ti put kakono i druzim tko tei zemlje tee napoli, nim i nih ostankom. Izgleda da su se kolektivno-svojinske osobine plementine polako gubile u XV veku, te se njen razvitak kretao tako da se ova ustanova polako bliila onome obliku feudalne svojine iji je nosilac pojedinac. Akti raspolaganja zemljitem predstavljaju u izvesnom smislu akte imovinskog prometa, budui da je ovaj u srednjem veku, ukoliko je o zemljitu re, izgledao sasvim drukije nego danas. Razlog ovome su, kako bismo kazali, javnopravni sastojci koji su bili obuhvaeni srednjovekovnim pojmom batine. Takve sastojke poznavala je samo svojina na nepokretnostima. Srednjovekovno pravo nije poznavalo apstraktan pojam stvari, koje bi se onda delile na nepokretne i pokretne. Zato je nepokretno imanje usled svog ogromnog privrednog znaaja uivalo poseban reim, koji u naelu nije morao imati nieg zajednikog s normama po kojima se upravljao saobraaj pokretnog imanja. S napretkom trgovine dolo je do poveanja privrednog znaaja pokretnih dobara i njihovog sve eeg i ubrzanijeg prometa. Predmet prometa, meutim, nisu bile samo stvari, nego i prava, odn. kako bismo danas kazali, javnopravna ovlaenja. Bosanski vladaoci i knezovi davali su npr. esto u zakup carine. Zakupci su po pravilu bili Dubrovani, koji se i inae u srednjovekovnoj Bosni mnogo puta javljaju kao stranka u kupoprodajnim ugovorima. O presuivanju sporova iz ovakvih ugovora bie govora nie, u odeljku o procesnom pravu. Ovde se moe napomenuti da se bosanska drava nije trudila da za ovakve odnose stvori poseban pravni reim. U srednjem veku vladala je misao o personalnome vaenju prava, a zakonodavstvo nije bilo ni izbliza tako razvijeno kao to je danas. Istovremeno, postojale su klice misli o univerzalnosti prava, zasnovane na njegovoj iskonskoj povezanosti s pravdom.

Kako je dakle izgledala kupoprodaja i kojim je normama bila ureena u srednjovekovnoj Bosni, to danas ne moemo pouzdano utvrditi. Verovatno je da je najei primer predstavljala instantna kupoprodaja. Terminski poslovi i kreditni odnosi, meutim, nisu bili sasvim nepoznati. Tako je 1447. god. Nika dijak zabeleio da je Milorad Radei, poklisar vojvode Tvrtka Staniia, gospodara Usore, izveo iz dubrovake tamnice Maroja Orlaia, koji bee poloen za dug carina koje bee kupio od reenoga mi gospodina vojvode. Zakupev dug iznosio je 100 dukata. Iz ovoga vidimo da zakupac nije unapred plaao sav iznos zakupnine, ali ne znamo da li je taj iznos bio odreen paualno, to je mnogo verovatnije, ili moda u kakvom postotku od zakupeve ostvarene dobiti. Izvesno je, meutim, da se trenutak zakljuenja ugovora ne poklapa s trenutkom isplate cene zakupa carina, to ovome poslu unekoliko daje kreditno obeleje. Razmah trgovine dovodio je ne samo do pojave kredita, nego i do udruivanja kapitala. 1449. god. ugovorio je kralj Stefan Toma s knezom Nikolom Trogiraninom da obojica uloe po est hiljada dukata i da se ti dukati imajo staviti zaedno u opinu i drati pet godi od onoga vremena kad se stavi zaedno. Tim novcima bi se trgovalo, a knez Nikola bi osnovao tri stacuna, po jedan u Splitu, Fojnici i Jajcu, dok bi kralj u svojim mestima stavio ovome preduzeu na upotrebu kue. Podela dobiti i tete u ortakluku vrila bi se napola. Jedino se kralj obavezao da na sebe primi teret tete koja preduzee zadesi u njegovome rusagu, ali je iz ovoga pokria iskljuio rizik napada turske sile. 3) Porodino i nasledno pravo Postojanje oblika kolektivne svojine u Bosni i njihovo dugo preivljavanje govori u prilog tvrenju da su porodine zajednice morale biti poznate. U mnogobrojnim poveljama u kojima se knezovi javljaju kao svedoci, navodi se, kako smo videli, da knez nastupa s bratijom. Inae su nam porodini odnosi iz izvora slabo poznati. Nema nagovetaja o postojanju vieenstva. Kako su po svoj prilici vie branih parova i njihova deca iveli na istom imanju, to je jedan od mukaraca meu srodnicima uivao najvei ugled i predstavljao porodinog stareinu. Izvesni nesigurni nagovetaji navode na pomisao da za stareinstvo nije postojao utvreni red prvenstva, te da je stareina u porodici mogao biti izabran meu uglednima. Na ovakvu mogunost ukazuje najpre nain dolaska bosanskih vladalaca na presto, putem izbora od strane vlastele. Sline su prilike vladale i u monim velikakim porodicama, u kojima sin nije obavezno zauzimao stareinski poloaj po oevoj smrti. Porodini odnosi se u srednjem veku vazda prepliu s imovinskim i ne mogu se od ovih sasvim odvojiti. U vremenima u kojima je postojala porodina zajednica kojoj je osnovu opstanka predstavljala njena plementina, nasleivanje u pravom smislu rei nije moglo biti poznato. Ta ustanova se ne moe razviti u uslovima kolektivne svojine, poto je nosilac svojine, kolektivitet, vean. Ukoliko se, meutim, razgraivalo staro shvatanje svojine, te se kao njen nosilac sve vie pojavljivao pojedinac, moglo se pojaviti nasleivanje. 0 nekom uspostavljenom naslednom redu nema neposrednih izvetaja. Sasvim je izvesno da je redosled u nasleivanju, ako je u pravnoj svesti onoga vremena bio dovoljno ustaljen, morao imati izvor u obiajima i poivati na bliskosti krvneveze izmeu ostavioca i lica koje bi pretendovalo na naslede. Posledovanje u pravima bilo je poznato ljudima onih vremena i na to ukazuje izraavanje u poveljama. Tako se npr. u jednoj ispravi od 1323. god. o prenosu zemljine svojine kae da e ova pripadati sticaocu i njegovim potomcima emu i ega ostalomu. U ve pominjanoj povelji Stefana Ostoje od 1400. god. oznaeno je da je darivanje u korist vojvode, njegova sina i nijo ostalomu, dok se u jednoj ispravi od 1480. god. kae da se raspolaganje vri u korist navedenih lica i njihovih naslednika nim i nih ostankom. Iz dokumenta se ne vidi, ali nije nemogue, da je napor Juraja Bogiia da ezdesetih godina XV veka pred dubrovakim vlastima dokae svoje srodstvo s hercegovakim knezom Brailom, iji je sinovac bio, kao motiv imao pretenzije na naslee. Testamentarna raspolaganja bosanskih podanika nisu bila nepoznata, ali su vazda poneto zapretena i stoje u vezi s dubrovakim pravom. Bosanski plemii su, kao i srpski, stvari od vrednosti deponovali u Dubrovniku i zatim njima slobodno raspolagali za sluaj smrti. Iz testamenta hercega Stepana, sainjenog u Novome 1466. god. ne vidi se, dodue, da su stvari koje su predmet raspolaganja deponovane u Dubrovniku, ali na to ukazuje injenica da je herceg postavio tri dubrovaka vlastelina za izvrioce svoje poslednje volje. Ostava u Dubrovniku se jasno vidi iz pisma koje je turski feudalac Mehmedbeg oko 1463. god. uputio Dubrovanima, kad

je njegov podanik, Nikola Vrljak, na osnovu dokaza svedocima zahtevao dukate koje je njegov otac Radivoje svojevremeno deponovao u Dubrovniku, kod izvesnog Stepana zlatara. Nije jasno da li se uvek pravila razlika izmeu tekovine i batine, ali je indikativno da je herceg Stepan u svome testamentu takvo razlikovanje naznaio, kazavi: uinih sam testament naemu teenijo i imanijo o je nam Bog dao. Kraj svega ovde navedenog moglo bi se postaviti pitanje, da li je bosanski podanik mogao svojim imanjem, makar samo onim steenim, raspolagati i ako stvari ne skloni u Dubrovnik? Odgovor na to pitanje je teko dati. U Dubrovnik su se dragocenosti sklanjale usled opte nesigurnosti u onim vremenima. Postizanje efekta testamenta nije moralo biti jedini motiv ostave. tavie, iz ve pominjanoga Mehmedbegovog pisma ne vidi se da je Radivoje Vrljak izvrio testamentarno raspolaganje. Njegov sin dokazuje samo da ima pravo da podigne dukate od Stepana, zlatara iz Dubrovnika, pri emu osnov pozivanja na naslee ostaje nejasan, a i nije od prevashodnog znaaja u sporu. Nepostojanje podataka o testamentarnim raspolaganjima u Bosni navodi na misao da iz ranijega izlaganja steena slika o porodinim i imovinskim odnosima mora biti ispravna. Porodine zajednice se nisu raspale i njihova kolektivna svojina spreavala je nastanak nasleivanja. Mada rod ne propada, te se vazda odrava batinsko pravo nad zemljitem, moglo se usled estih ratova desiti da batina ostane bez gospodara. Za taj sluaj vailo je u Bosni pravilo poput onog koje je poznavalo i srednjovekovno srpsko pravo. Takva batina smatrana je odumrtnom I pripadala vladaocu. To je izrekom kazano u povelji Stefana Ostoje od 1400. god.:i oddone ne tretine jesta dva dila odumrtija, Galein i Bubanin, komu je ti da. Ovakvo shvatanje ostatak je iz starih vremena. 3. SRBIJA 1) Vladalac Drava i crkva ne mogu se u srednjem veku odvojiti jedna od druge. Ne samo da je crkva svojim politikim uenjem postavljala temelj srednjovekovnome drutvu, nego bez nje nije bila zamisliva drava u doba klasinoga feudalizma. Kako je monarhija bila redovni oblik vladavine, to se povezanost drave i crkve ogleda pre svega u odnosu ove potonje prema dravnom poglavaru. Hrianski svet je stvorio ideju o zakonitoj vladavini. Ovakva vladavina potie od Boga. Stoga je za postanak zakonite vlade monarhove neophodno sadejstvo crkve. Njeno se posredovanje ogleda u inu krunisanja. (a) Vladalaki naslov Osniva nemanjike dinastije, Stefan Nemanja, kako smo napred videli, nosio je naslov velikog upana i nije bio krunisan. Prvi krunisani vladalac ove loze bio je Nemanjin sin Stefan Prvovenani. Krunisanjem faktika vlast pojedinca postaje zakonita i on zauzima mesto u redu hrianskih vladara. Istovremeno, meutim, taj in oznaava u duhovnom smislu akt Boje milosti, te vladaoci upravo ovaj moment istiu u svojim naslovima i uobiajenom saobraaju. Zanimljivo je da je Stefan Prvovenani ovo isticao i pre nego to je bio krunisan. U jednom pismu papi Inoentiju III od 1199. god. Stevan je pisao: Innocentio Dei gratia summo pontifici et universali pape Romanae ecclesie ... S(tephanus) eadem gratia et sancta oratione vestra magnus iuppanus totius Servye ... Ovakvo izraavanje govorilo je o faktikoj snazi vladalake vlasti kakva je izgleda bila uspostavljena jo pod Nemanjinom vladom, ali i o pretenziji samoga Stevana na vii vladalaki naslov.Kraljevska kruna je u Srbiju bila poslata iz Rima 1217. god. No, gotovo istovremeno s ovim dogaajem, osamostaljivanje srpske crkve dovelo je do toga da je in krunisanja vladaoca obavljao njen primas. Kako smo u prethodnoj glavi videli, srpska kruna je od 1377. god. prela u Bosnu, kad se njome u Mileevi ovenao kralj Tvrtko I. Kraljevstvo je u srednjovekovnoj Srbiji bilo ustanova koja je u prvome redu oznaavala monarhovu, kako bismo danas kazali, suverenu ili vrhovnu vlast. Valja imati na umu, meutim, da je u nekoliko sluajeva pored kralja bio krunisan i mladi kralj, kojem bi bio poveren na upravu deo dravne teritorije, najee Zeta, te izgleda kao da je u ovakvome postupanju iveo odsjaj tamonjeg ranije uspostavljenog kraljevskog naslova. Zapretena je, s pravnikoga stanovita, bila situacija u doba vlade Dragutina i Milutina. Vladalac koji je odstupio nije izgubio naslov. Milutin ga je takoe stekao, a Dragutin je samostalno zavladao od Maara ustupljenom teritorijom. Ideja dravnog jedinstva, meutim, nije bila naputena, to pokazuje spor o prestolonasleu koji je izbio po Milutinovoj smrti. Dragutinov sin je bio smatran zakonitim naslednikom. Zbog svega toga, poloaj kralja, ukoliko je Milutin u

pitanju, podsea na poloaj regenta. Ovo tim pre to je po Dragutinovoj smrti prestala srpska vlast u jednom delu njegovih zemalja. Taj posed je bio privremen. Najzad, u doba carstva kraljevski poloaj je, kako po svemu sudei treba tumaiti status kralja Vukaina, predstavljao poloaj savladara. Mladi kralj je takoe predstavljao savladara, a neki su skloni da ovu ustanovu dovedu u vezu s pitanjem o prestolonaslednome redu u srpskoj dravi. (b) Prestolonasledni red Prestolonasledni red je svoj koren nalazio u obiajima, ali je, kako je ispravno primeeno, njegovo uobliavanje bilo presecano presedanima u politikoj praksi. U ranijem srednjem veku preovlaivalo je u srpskim zemljama, ukoliko je o prestolonasleu re, naelo seniorata. To se vrlo dobro vidi u Rakoj, gde se promene na prestolu vre esto nasilnim putem, ali vazda u okviru jedne kue. Izgleda da je postojala svest o tome da pravo na presto polae jedan rod, kojem kao takvom pripada vladalaka vlast. Ovakva situacija svakako podsea na poloaj roda Kotromania u Bosni. Nemanja je, zapravo, vladao samo jednim delom srpske zemlje, a injenica da su drugim delovima vladala njegova braa nije potirala svest o dravnom jedinstvu. To se vidi npr. iz srpskodubrovakoga mirovnog ugovora od 1186. god. u kojem prema Dubrovanima istupaju zajedno Nemanja i njegov brat Miroslav kao jedna ugovorna strana, ali se sav posed Nemanjin, Miroslavov I Stracimirov, njihovoga treeg brata, smatra jednom celinom, te e Dubrovani kazati: Hanc pacem cum megaiuppano Nemanna, Strazimiro, Miroslauo, nos Ragusei fecimus et cum heredibus eorum et terra illorum. Jaanje vladalake vlasti za vreme Nemanjine vladavine izmenie situaciju u dvostrukom smislu. Najpre, stvorie se uverenje da naslov velikog upana pripada iskljuivo Nemanjinim potomcima, a ne i potomstvu njegove brae. Iz ovoga je proistekao i drugi preobraaj. Ako je Nemanjino potomstvo pozvano na naslede, postavlja se pitanje kako da se naslede izvri u okvirima ue porodice, poto je ira iskljuena? Nemanja je, izgleda, postupio onako kako se postupalo u ranijim vremenima. Podelio je dravno zemljite, poveravajui ga na upravu svojim sinovima. Ovome u prilog govori i injenica da je i Rastku bio dodeljen na upravu Hum, ega se on, meutim, odrekao i zakaluerio. Najvei deo svoje drave Nemanja je ostavio sinu Stevanu, postavivi ga za naslednika. To je dovelo do spora. Nemanjin najstariji sin, Vukan, je po oevoj smrti osporio Stevanovo pravo. To je bio prvi sluaj da se, po uspostavljanju nemanjike dinastije, istie pravo primogeniture ili prvoroenja. Spor je okonan jednom vrstom poravnanja. Sv. Sava je izmirio zavaenu brau, od kojih se svaki vratio u sopstveni posed. Iz ovakvoga presedana mogli bismo zakljuiti da pravo primogeniture nije uspelo da nadvlada vladaoevo raspolaganje. Sudar pomenutih naela, primogeniture s jedne strane i vladaoevog slobodnog raspolaganja s druge, potrajae kroz itavo razdoblje kraljevstva. injenica da nijedno od ovih nije uspelo da odnese konanu prevagu govori o snazi i politikoj ulozi srpske vlastele, izraenoj kroz dravni sabor. Pri nasleu Stevana Prvovenanog dva naela su se poklopila. Vladalac je raspolagao prestolom u korist svoga najstarijeg sina. Za vlade Stefana Radoslava postavilo se novo pitanje: ako je aktuelni vladalac doao na vladu raspolaganjem svoga prethodnika, a budui da se raspolaganje vri uz sadejstvo vlastele na saboru, moe li se onda takvo raspolaganje ponititi? Radoslavov silazak s prestola pruio bi potvrdan odgovor na upravo postavljeno pitanje. Naelo primogeniture je jo jednom ustuknulo. Radoslavov mlai brat i naslednik, Stefan Vladislav je, usled politikih komplikacija, bio prinuen da prepusti vladu najmlaem sinu Stevana Prvovenanog, Stefanu Urou I. Naelo primogeniture, koje ni pri ovoj smeni na prestolu nije odigralo bilo kakvu ulogu, izbilo je za vlade Uroa I u prvi red. Izgleda da je Uro I izvrio raspolaganje u korist svoga najstarijeg sina, Dragutina, koji se u stranim izvorima naziva mladim kraljem. Opet su se, kao pri raspolaganju Stevana Prvovenanoga, poklopila naela primogeniture i slobodnog raspolaganja krunom. Ovakvo poklapanje svedoi o prodiranju primogeniture u pravnu svest. Vladalac raspolae krunom, ali se smatra normalnim da takvo raspolaganje izvri u korist prvoroenog sina. Neki su, poput Taranovskoga, skloni da u Dragutinovome ustanku protiv oca vide preventivnu odbranu prava primogeniture, mada za takvo shvatanje nema neposredne potvrde u izvorima. ini nam se da se ovim suava mogui krug Dragutinovih motiva. Moglo bi se, naime, isto tako smatrati da je Dragutinovo preventivno delovanje za misao-vodilju imalo zatitu raspolaganja uinjenog njemu u korist i spreavanje novog raspolaganja. Ponaanje samoga Dragutina na

prestolu govorilo bi u prilog tome da je naelo raspolaganja krunom jo uvek bilo u prednosti nad primogeniturom. Dragutin je najpre raspolaganje izvrio u korist svoga brata. Milutin je tako, kao pre njega Uro I, postao savladar, koji je faktiki bio regent. Dragutin je, meutim, posle toga ponovo raspolagao krunom, ovoga puta u korist svoga prvoroenog sina. Po Dragutinovoj smrti dolo je do nove dravnopravne situacije. Milutin, kralj-regent, bacio je u tamnicu Dragutinovoga sina Vladislava, zakonitog prestolonaslednika. Time je bila izvrena uzurpacija od strane regenta. Po Milutinovoj smrti dolo je do spora izmeu trojice pretendenata. Sin zakonitoga kralja, Vladislav, nije se mogao popeti na presto, jer su mu to pravo osporavali uzurpatorovi sinovi, Konstantin i Stefan. Opet je Vladislav imao dvostruki argument. Ne samo da je po pravu prvoroenja izvodio svoju pretenziju od zakonitoga kralja, nego je tome u prilog iao i Dragutinov naknadni akt raspolaganja krunom. U pogledu preostale dvojice pretendenata situacija u izvorima ne moe biti dovoljno rasvetljena. Nije naime, jasno ko je od dvojice Milutinovih sinova bio stariji. Oni koji dre da je stariji bio Stefan, tvrdie da je njegov raniji neuspeli ustanak protiv oca imao za cilj zatitu prava primogeniture, nasuprot, kako izgleda, Milutinovom raspolaganju krunom u korist Konstantina. Ovakvo razmiljanje moda nije netano, ali je sporno da li ima dovoljno podrke u izvorima. Neredovna situacija na prestolu podstakla je sabor da 6. januara 1322. g. svojom odlukom predupredi budue komplikacije. Iako je u viemesenome graanskom ratu meu trojicom pretendenata presudila snaga oruja, pokualo se spreiti otimanje o presto ubudue. Poto je krunisanjem Stefana Deanskoga za kralja ozakonjena uzurpacija izvrena od strane njegovoga oca, krunisan je istovremeno i mladi kralj Stefan Duan, njegov prvoroeni sin. Vazda se, pri nasleu prestola, teilo pomirenju dvaju naela, iji se sukob u pravnoj svesti ipak nastavljao. Ako vladalac raspolae krunom, on to ne mora uiniti u korist prvoroenog sina. Ako prvoroeni sin ima pravo na naslee prestola, vladaoev akt raspolaganja je izlian. Kako se i ranije, u sluaju Uroa I I Dragutina pokazalo, bilo je donekle naivno uverenje da e sudar naela biti prevazien ako se raspolaganje izvri u korist lica koje bi po pravu primogeniture bilo pozvano na presto. Uvek je postojala opasnost od novih, naknadnih raspolaganja. Opet se dolo do istog ishoda. Mladi kralj je ustao protiv oca i svrgao ga s vlasti. Motiv ovakvoga ustanka, inae nedovoljno jasan u izvorima, moe biti dvostruk: zatita prava primogeniture ili zatita raspolaganja u korist pobunjenog pretendenta. U oba sluaja, meutim, sigurno je jedno htelo se spreiti novo raspolaganje krunom. Ni pod carstvom se situacija nije mnogo izmenila. Kad se Duan krunisao za cara njegov sin Uro krunisan je za kralja. Misao o poklapanju naela opet je dola do izraza. Po Duanovoj smrti, meutim, carski naslov e Urou osporiti Duanov polubrat Simeon. Jo vie e se komplikovati dravnopravna situacija dodeljivanjem kraljevskoga naslova Vukainu. Ovo je bio presedan. Savladar je bio predstavnik druge plemike loze. Iako su ovome razlog bili mladost Uroeva I verovatno tenja za jaanjem sredinje vlasti, ostaje izvesna nedoumica o Vukainovoj unutranjoj politici. Moda je odsjaj njegovih pretenzija na presto sauvalo narodno predanje u fantastinom pripovedanju o umorstvu cara Uroa, koje je navodno, Vukain izvrio. Pod despotovinom je, to je razumljivo, naslee prestola uzelo drugi oblik. ura Brankovi je doao na despotski presto na osnovu sporazuma prethodnog despota s njegovim ugarskim seniorom. ura je nasledio despot Lazar, koji mu je bio savladar, ali ne i najstariji sin. Kako Lazar nije imao sinova, nego samo keri, po njegovoj smrti bilo je obrazovano namesnitvo, a zatim je despotom postao njegov stric Stefan, za ije je vlade Srbija izgubila samostalnost. Tako su, praktino uzev, do kraja srpske srednjovekovne drave naelo primogeniture i raspolaganje prestolom konkurisali jedno drugom. (c) Vladaoevi prihodi Privrednu podlogu i temelj vladaoeve moi u srednjovekovnoj Srbiji predstavljali su njegovi zemljini posedi. Na ovima je vladalac neposredno koristio rad i ubirao dabine od potinjene sebarske klase. Pored ogromnoga zemljinog poseda srpski vladalac je imao i izvesna iskljuiva prava na pojedine izvore prihoda, kojima je jaao svoj privredni, pa time i politiki poloaj. Ovakva prava nazivana su regalijama. Taan spisak regaiija u srpskome pravu ne moe se sa sigurnou utvrditi. Vladaoev prihod predstavljao je najpre, neposredni porez na zemlju, koji se nazivao soe. Dunik ovoga poreza bila je sva srpska vlastela. Obavezu plaanja soa predvideo je i Duanov zakonik u l. 42. Njena visina je iznosila 1 perper ili kabao ita godinje.

Primorski gradovi, Bar i Budva, plaali su srpskome vladaru poseban porez, nazvan akrostih, u visini od 100 perpera godinje. Dubrovani su u srpsku dvorsku kasu plaali godinji danak u iznosu od 2000 perpera. Taj se danak zvao srpski ili svetodmitarski dohodak. Po l. 190. Duanovoga zakonika bilo je predvieno da srpski vladalac ima pravo na polovinu ira koji rodi u upi. Ovo pravo je u posrednoj vezi s jo jednom regalijom. ir se koristio za uzgajanje svinja. Stoarstvo je pak, na vladarskim domenima bilo veoma razvijeno. Usled njegovog razmaha i velike proizvodnje mesa srpski vladalac je bio prinuen da za sebe ustanovi pravo prvenstvene prodaje mesa na trgovima. Pored ovoga, vladaoeve prihode poveavali su i naplata kazni, zatim carine, koje su esto davane u zakup, a tako isto i izvesne posebne dabine i podanike obaveze. lanom 128. Duanovoga zakonika bio je ustanovljen vanredni namet u sluaju enidbe ili krtenja carevog sina. 127. lan Zakonika predvideo je obavezu gradozidanja za sluaj da grad bude poruen, a l. 60. tzv. ponos vladaoev, odnosno slubu prenosa i prevoza za potrebe dvora. Dok je gradozidanje predstavljalo dunost kako graana, tako i upljana iz gradske okoline, ponos vladaoev je bio opta podanika obaveza. Najzad, valja pomenuti i dve tipine regalije, koje su u strunoj knjievnosti izazvale najvie sporova. Radi se o korienju rudnog blaga i kovanju novca. Iako su mnogi skloni da obe pomenute delatnosti ubroje u iskljuiva prava srpskoga vladaoca, izvorni podaci nisu dovoljni da sa sigurnou potvrde postojanje ovih regalija u srednjovekovnoj Srbiji. (d) Dvorski aparat Srpski vladalac nije u srednjem veku imao stalnu prestonicu. U tome pogledu Srbija je bila slina Ugarskoj i Nemakoj, gde takoe nije bilo prestonice. Uprkos tome to je dobar deo godine provodio na putovanjima i u ratnim pohodima vladalac je razvio oko sebe dvorski aparat, koji je poznavao razliite slube i inovnike. Najstarije zvanje na srpskome dvoru bilo je zvanje tepije. Poreklo rei tepija nije razreeno, kao ni sadrina funkcije koja se skriva iza toga naziva. Vremenom, dolo je do umnoavanja dvorskih zvanja. Pojedini inovnici imali su najpre, domae, srpske naslove, da bi potom ista funkcija bila oznaena vizantijskim imenom. Takav je sluaj bio npr. s ministrom finansija, koji se isprva pominje kao kaznac ili veliki kaznac, da bi ga potonji dokumenti zvali protovestijar. Prodor vizantijskih dvorskih titula naroito se oseao pod vladom cara Duana. Pojedine od tih titula, meutim, nisu u doba carstva oznaavale funkciju, nego rang. Meu ovima se mogu pomenuti titule kao to su sevastokrator i despot. Dvorskim poslovima upravljao je inovnik koji se zvao dvorski knez ili dvorodrica, dok je na elu dvorske kancelarije bio logotet. Vojnika dvorska zvanja bila su jo od Nemanjinih vremena vojvode, a u doba despotovine pojavljuje se naziv elnik. 2) Dravni sabor Pored vladaoca postojao je u srednjovekovnoj srpskoj dravi i sabor. Taj dravni organ se u izvorima razliito naziva: sabor srpski, sav sabor srpski, sav sabor Zemlje Srpske. Povest ustanova nije u stanju da prati razvitak sabora bez tekoa. Re je o ustanovi koja se, kao i mnoge druge u srednjem veku, razvijala u obiajnome pravu, bez zakonodavevog meanja. Tekoe izazivaju kako sastav, tako i delokrug sabora, kao i procena znaaja ove ustanove i njeno mesto u srednjovekovnome srpskom dravnom pravu. Sastav sabora odlikuje se ueem kako svetovne, tako i crkvene vlastele. Sie zakonik postavljajem ot pravoslavnago Sabora naego, preosvetenim patrijarhom kir-Joanikijem i vasemi arhijereji i crkovniki, malimi i velikimi i mnoju, blagovernim carem Stefanom, i vasemi vlasteli carstva mi, malimi e i velikimi. Zaglavlje Duanovoga zakonika, kakvo zatiemo u Prizrenskome rukopisu, ukazujui na sastav dravnoga sabora zahteva izvesna preciziranja. Uopteno bi se moglo kazati da su sabor sainjavali vladalac, crkvena i svetovna vlastela. Dok u pogledu ove potonje moemo zakljuiti da vlasteliii nisu ulazili u sabor, kod crkvene vlastele neophodno je objanjenje. Istraivai ovoga pitanja saglasni su, premda je broj izvornih podataka malen, da su saborima pored poglavara srpske crkve prisustvovali episkopi i igumani. Mnogo komplikovanije je, meutim, pitanje da li su saboru prisustvovali i pripadnici pojedinih drutvenih slojeva o kojima napred navedena formula iz doba cara Duana uti. Raspravu je, naime, izazvalo pitanje o ueu dvorjana i inovnika na saboru. Oprene stavove u toj raspravi

zauzeli su Radoji i Taranovski. Taranovski je tvrdio da inovnitva u pravome smislu rei u srednjovekovnoj Srbiji nije ni bilo. inovniku slubu vrila je vlastela, te odgovarajua mesta u izvorima koja bi stvarala utisak o ueu inovnika na saborima treba tumaiti tako kao da je tu re o vlasteli: Radoji je tvrdio suprotno, dokazujui posebno za vremena u kojima su srpskoj dravi osvajanjem pripojeni grki krajevi, uee inovnikih stalea i dvorjana. U novijoj knjievnosti, pokuavajui da preutno pomiri oba miljenja, Jankovi e zapravo pristati uz Taranovskoga i rei da je na saboru uee uzimala vlastela, velika i mala ... podrazumevajui tu i vladaoev dvorski aparat. itav ovaj spor svedoi o tome da sastav sabora nije bio precizno utvren. Obiajna norma na kojoj je poivao, vremenom se osipala i doivljavala promene, koje su odslikavale tadanju politiku klimu i odnose unutranjih snaga. Moda je najvie u pravu Radoji kad kae da je pravo uestvovanja na srpskim dravnim saborima zavisilo, osim tradicije i od vladareva shvatanja i njegova poziva. Kao to sastav sabora nije bio ustaljen, tako isto nije bio tano utvren ni njegov delokrug. Srbija u tome pogledu nije usamljen sluaj meu srednjovekovnim stalekim dravama, nego potpada pod opte pravilo. Vladalac je pred sabor iznosio ona pitanja koja je u datom trenutku smatrao znaajnim, odnosno ona za ije mu je reavanje bilo potrebno sadejstvo dravnoga sabora. Pri ovome nije mogue otkriti vladaoeve motive kod svakog konkretnog pitanja. Zanimljivo je da je vladalac esto samostalno donosio odluku u sluajevima istovetnim s onim koje bi u drugoj prilici izneo pred sabor. Izuzetak u tome pogledu predstavlja izbor poglavara Srpske crkve. To je bilo jedino pitanje koje nikad nije reavano bez saborskog pristanka. tavie, u doba naruenog dravnog jedinstva udeoni kneevi srpskih zemalja okupili bi se na saboru radi izbora crkvenog poglavara. Sva ostala saborska nadlenost moe se opisati jedino primerima. Sabor je razmatrao promene na prestolu, vladalac je na njemu proglaavao svoje povelje; sabor je obavljao I zakonodavni rad, pa ak i presuivao u pojedinim sluajevima. Promenljiv sastav i neutvrena nadlenost sabora dovode nas do sredinjega pitanja, o uticaju ove ustanove i njenome mestu u itavome dravnom sklopu. Uopteno bi se moglo kazati da sabor nije predstavljao organ koji bi u formalnome smislu rei ograniavao vladalaku vlast. Politika suprotnost vladara i vlastele ogledala se u radu sabora, ali taj odnos nije jednostavan. Vladaoci koji su se, poput Stefana Duana, u najveoj meri nametnuli vlasteli i umanjili njenu mo, bili su upravo oni koji su esto sazivali dravni sabor. Sabori su najee prihvatali vladaoeve odluke I odobravali ih. Retki su i sporni navodi u izvorima koji upuuju na to da bi na saboru bila voena rasprava u pravome smislu rei. Srazmerno esto zasedanje sabora, znaaj pitanja na njima razmatranih, kao i napor upravo onih vladalaca za ije je vladavine osnaena vladalaka vlast, da u mnogim prilikama sazivaju sabor, svedoanstva su znaaja ove ustanove. Sabor nije imao iskljuivo ceremonijalna obeleja. S praktinoga stanovita posmatrano, vladaocu je za savetovanje s vlastelom mnogo pogodnije bilo veanje u savetu, organu koji je, kao i sabor, bio bez vrsto odreenog sastava i nadlenosti, a u koji su ulazile samo najvee velmoe. Taj organ, meutim, nije uivao autoritet kakav je imao sabor. Dravni sabor je svojim postojanjem i prestiom, kako lepo primeuje Taranovski, umeravao vladalaku vlast. Nikakvih formalnih uporita za takvo dejstvo ovaj organ nije imao, ali je u njemu snaga vlastele dolazila do izraaja. Vladaoci su o tome morali voditi rauna i upravo stoga je sadejstvo sabora uveavalo ugled njihovih odluka. 3) Srpska crkva Crkva je u srednjem veku igrala u dravnome ivotu osobenu i vanu ulogu. Crkveno dravnopravno uenje bilo je utkano u temelje drutvenoga reda. Crkva nije predstavljala samo versku zajednicu, nego i monog feudalca, kojem je ogromni zemljini posed omoguavao ogroman politiki uticaj. Kako ideja o sekularnoj dravi u srednjem veku nije bila poznata, to se crkvena organizacija u poneemu preplie s dravnom i zahteva bar elementarno poznavanje, ukoliko se eli razumeti celokupno dravno ustrojstvo i pravni poredak. Hrianska crkva ima vaseljensku misiju, koju raskol od 1054. godine nije ponitio. Oba dela raspoluene crkve pretendovala su i dalje na njeno vrenje, a oba crkvena sredita smatrala iskljuivo sebe legitimnim. Srpske zemlje su, po raskolu crkava, potpadale pod vlast carigradskoga patrijarha. Prava povest srpske narodne crkve poinje, kako smo videli, 1219. godine kad je diplomatskim putem izdejstvovano posveenje prvoga srpskog arhiepiskopa, sv. Save. Domentijan izvetava da je tom prilikom novonastaloj arhiepiskopiji srpskih i pomorskih

zemalja podarena naroita povlastica, jer sv. Sava isprosi blagoslov od asnoga patrijarha i od svega sabora vaseljenskoga, da vie ne ide drugi arhiepiskop u vaseljenu na osveenje, no samo njegovo pominjanje meu prvima, i da samoosveeno bude otaastvo njegovo kao to je Bojom pomou I samodravno. Po istom inu i ovo satvori, da je sa obe strane bezbrino, no da se sastane sam taj arhiepiskop sa saborom svojih episkopa i tako osveuju sebi arhiepiskopa. Domentijanovo kazivanje o osamostaljenju srpske crkve izostavlja politiki milje dogaaja. Po slomu Vizantije 1204. godine car i patrijarh stolovali su u Nikeji. Nikejska patrijarija otimala se o prvenstvo s ohridskom arhiepiskopijom, koja je bila na zemljitu epirske despotovine, takmaca nikejskoga carstva. Aktom nikejskoga patrijarha srpska crkva je osamostaljena i izdvojena iz jurisdikcije ohridske arhiepiskopije. Potpunu samostalnost srpska crkva e postii 1346. godine uzdizanjem arhiepiskopije na stepen patrijarije. Kanonsko priznanje ovoga ina doi e tek 1375. godine kad carigradski patrijarh prizna srpsku patrijariju. Prvo arhiepiskopsko sedite bilo je u manastiru ii, ali je ve prvi naslednik sv. Save, Arsenije I, premestio svoj presto u Pe, gde e docnije stolovati i srpski patrijarh, sve do velike seobe Srba. Srpska crkva bila je organizovana u vie episkopija, iji se broj kretao od 12 do 15. Episkopije su se delile na parohije. Episkop je u svojoj oblasti imao kako versku, tako i upravnu i sudsku vlast, odnosno uivao je na svome posedu feudalne imunitete. Posebnu organizaciju imao je kaluerski red. Kaluerom je u naelu mogao postati svako, ukoliko dobije episkopov blagoslov. Kaluerski ivot odvijao se u manastirima. Manastiri su, opet, imali poseban znaaj u srednjovekovnome drutvu, budui da je crkva ispunjavala mnoge socijalnopolitike zadatke i vrila humanu misiju. U manastirima su bile mnogobrojne kole i pisarnice, ali I bolnice i biblioteke. Na elu manastira bio je iguman, ije je postavljanje bilo ureeno manastirskim tipikom. Pri ovome je postupak bio razliit igumana su mogli birati kalueri, ali ga je mogao odreivati i episkop, vladalac ili ktitor. Uvod: Spomenici srpskoga prava Spomenici srpskoga prava mnogobrojni su i raznovrsni. Posluimo li se razvrstavanjem kakvom je u novijoj knjievnosti pribegao arki, mogli bismo kazati da se sauvani pravni spomenici razvrstavaju u etiri vrste. To su pre svega povelje, zatim meunarodni ugovori, zakoni I gradski statuti. Ovakvoj podeli se, kao peta vrsta, mogu dodati i privatne isprave, koje su za prouavanje srpskoga srednjovekovnog prava od velikog znaaja, ali ih, na alost, nije mnogo sauvano. Povelje su vladalaki akti koji najee predstavljaju darovnice. Njima su vladaoci poklanjali posede i ustanovljavali povlastice crkvama, manastirima, vlasteli i gradovima. Zanimljivo je da je meu sauvanim poveljama daleko najvei broj manastirskih, vlasteoske su veoma retke, a od gradskih je sauvana samo jedna, kojom je kralj Duan 1343. godine dao povlastice graanima Kroje. Najstarija sauvana povelja potie od Stefana Nemanje. To je Hilandarska povelja od 1198/9. godine. Od meunarodnih ugovora najei su oni koje je srednjovekovna srpska drava sklapala s Dubrovnikom. Ti ugovori su ureivali mnoga pitanja koja se nisu odnosila samo na meusobno komuniciranje dveju drava, nego su se doticala i privrede, pravosua i privatnopravnih odnosa Dubrovana i Srba. Najstariji srpsko-dubrovaki ugovor potie od 1186. godine. Meu docnijim ugovorima koje je Srbija zakljuila s Dubrovnikom, ugovor koji je 1349. godine sklopio car Duan dolazi u prvi red, jer je posluio kao obrazac za potonje ugovore srpskih vladalaca s Dubrovakom republikom. Sauvani zakonski spomenici srpskoga prava se, da opet pribegnemo arkievoj podeli, mogu razvrstati na prevode i prerade vizantijskih zakona, s jedne strane i na domae, srpske zakone, s druge. Vizantijski zakoni koji su primenjivani u Srbiji obuhvataju Svetosavski nomokanon, koji se naziva i Krmija, Sintagmu Matije Vlastara, tzv. Justinijanov zakon, a po svoj prilici i prevod Zemljoradnikoga zakona. Od domaih zakona sauvani su Duanov zakonik i Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia. Krmiju je sastavio sveti Sava 1219. godine preradom pojedinih vizantijskih zbornika crkvenog i svetovnog prava. Meu crkvenim zbornicima koji predstavljaju izvornike Svetosavskoga nomokanona treba pomenuti Sinopsis efeskoga episkopa Stefana i Fotijev nomokanon, a meu svetovnim su najvanije Justinijanove novele i Prohiron, koji je preuzet u celini i u srednjovekovnoj Srbiji nazvan Zakon gradski. Sintagma Matije Vlastara, nastala 1335. godine bila je u Srbiji prevedena za vlade cara Duana, krajem etrdesetih godina XIV veka. Iz nje su u srpskoj verziji bile izostavljene sve crkvene odredbe, a zadrane su svetovne, te se zato obino naziva skraenom Sintagmom.

10

Tzv. Justinijanov zakon je kratak izbor iz vizantijskih zakona. Ova zbirka od svega tridesetak lanova nema, uprkos svome imenu, nikakve veze s carem Justinijanom I. Nastala je u Srbiji u doba cara Duana, a njen glavni izvornik bio je Zemljoradniki zakon. U manastiru Hilandaru je sauvan i prevod Zemljoradnikoga zakona na srpski jezik. Taj prevod potie iz prve polovine XV veka. Pretpostavlja se da su na osnovu toga zakona bili ureeni agrarni odnosi na imanjima koja su pripadala Hilandaru. Duanov zakonik, o ijem je postanku ve bilo govora na odgovarajuem mestu, predstavlja svakako na najznamenitiji i najvaniji srednjovekovni pravni spomenik. Donet na dravnim saborima 1349. i 1354. godine Zakonik je, kako smo videli, za izvornike imao vizantijsko pravo, posebno Vasilike, kao i nesauvano, starije srpsko zakonodavstvo, ali i povelje, meunarodne ugovore i obiajno pravo. Raznovrsna sadrina zakonika obuhvata norme vie grana prava, ali na ovome mestu valja primetiti da je Zakonik privatnopravnu materiju u velikoj meri prepustio prevodima vizantijskih zbornika, koji se u prepisima gotovo redovno javljaju uz Duanov zakonik. Izvorni tekst Duanovoga zakonika nije nam sauvan, ali je do nas doprlo vie od dvadeset njegovih prepisa, nastalih u razdoblju od XIV do XVIII veka. U nauci se razilaze miljenja o tome koji je prepis najblii originalu. Najee se takvim smatra Struki, a u novije doba i Atonski rukopis. Zanimljivo je da se oba ova rukopisa danas uvaju u Moskvi. Prvi od njih potie s kraja XIV, a drugi s poetka XV veka. Od rukopisa koji se nalaze kod nas, najblii originalu je Prizrenski, koji je najverovatnije nastao krajem XV veka, a uva se u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Zakon o rudnicima izdao je despot Stefan Lazarevi 1412. godine radi ureenja pravnih odnosa rudara iz Novoga Brda, u ono vreme najvanijeg rudarskog sredita u Srbiji. Poto su se rudarstvom u Srbiji bavili pre svega nemaki doseljenici, ovaj zakon sadri mnoge nemake izraze, koji su na taj nain prodrli u srpsko pravo. Zanimljivo je da je posle osvajanja Novoga Brda od strane Turaka Zakon o rudnicima preveden na turski, a nova vlast je nastavila da primenjuje njegove odredbe. Sauvana su samo dva statuta gradova koji su pripadali nemanjikoj Srbiji. To su kotorski I budvanski. Oba ova grada uivala su samoupravu u okviru srpske srednjovekovne drave. Njihovi statuti potiu iz XIV veka. Najzad, ako se pod petom vrstom spomenika srpskoga srednjovekovnog prava podrazumevaju privatne isprave, osim ve uinjene opaske o njihovoj malobrojnosti, treba kazati da ih ipak ima razliitih vrsta. Tako je sauvan jedan broj ugovora i drugih privatnopravnih akata. Meu ovima se posebno istie tzv. Prizrenska tapija, dokument nastao polovinom XIV veka. 1) Statusno pravo (a) Vlastela Povlaenu feudalnu klasu u srednjovekovnoj Srbiji predstavljala je vlastela. Njen razvitak nije jednostavno pratiti u izvorima pre kraja 12. veka. Jireekovo je miljenje, zasnovano na izvornome materijalu, ali i na uporedno-istorijskom razmatranju, da srpsko plemstvo nalazi svoje poreklo u starim vladalakim i upanskim lozama, kao i u sporednim granama vladalake kue I najviim zemaljskim inovnicima. Vremenom je vlasteoska klasa zaokruena u povlaen dravni stale koji nije bio ni malobrojan ni jednorodan. Stoga se vlastela po razliitim merilima moe razvrstati na svetovnu i crkvenu, veliku i malu, a isto tako i na batinike i pronijare. Svetovna i crkvena vlastela Podela na svetovnu i crkvenu vlastelu u strunoj knjievnosti potie od Krstia. Izvorima je ovakvo razvrstavanje bilo nepoznato, jer se u onovremenim dokumentima pod vlastelom podrazumevao samo svetovni plemiki stale. Pomenuta deoba plemike klase ipak ima opravdanja. Ovo u prvome redu stoga to sva crkvena lica, kao to e se nie videti, nikako nisu dolazila u povlaeni stale. Onako kako je meu svetovnim licima razlikovana via i nia klasa, pravila se na izvestan nain razlika i u okviru svetenstva, mada se o potpunoj paraleli ne moe govoriti. Odgovor na pitanje o razlikama izmeu dveju vlasteoskih grana nije lako dati. Osim osnovne razlike, koju stvara pripadnost crkvi, mogle bi se uoiti jo poneke. Sve one, meutim, potiu od upravo navedene, osnovne razlike. Duhovnici nisu bili obavezni da vojuju vojsku. To, meutim, nikako ne znai da su podanici crkvenih poseda bili osloboeni vojne obaveze. Oni nisu ili s kraljem u rat, ali su bili duni da u sluaju potrebe brane vlastelinstvo. S ovime je skopana jo

11

jedna osobenost poloaja vieg svetenstva. Crkveni posed, naime, nije mogao biti konfiskovan zbog feudalne nevere. Valja pomenuti i to da Je bilo mogue da svetovni vlastelin bude podloan crkvi. Takav sluaj zatiemo u povelji kralja Milutina svetome oru Skopskom od 1300. godine gde se obaveza ovakvoga vlastelina opisuje reima da rabota crkvi u vojniki zakon. Velika i mala vlastela i vlasteliii Razlikovanje vlastele na veliku i malu zatie se prvi put u jednoj povelji iz sredine 13. veka. Merilo za ovakvu podelu prema raspoloivim dokumentima uopte nije Jasno, pa se namee razmiljanje o veliini poseda ili politikoj moi kao moguim osnovama razlikovanja. Jedinu razliku u pravnome poloaju ovih grupa poznaje l. 62. Duanovoga zakonika, koji predvia da se samo veliki vlastelin poziva na sud knjigom sudijinom, a svi ostali peatom, pokazanim od strane sudskog inovnika. Izgleda da je velika vlastela predstavljala vrh piramide vlasteoskoga stalea, dok je mnogobrojna mala vlastela inila redovno plemstvo u srednjovekovnoj Srbiji. Poseban drutveni sloj predstavljali su vlasteliii. Oni se najpre pominju u jednoj povelji Stevana Prvovenanoga, docnije tog izraza nema sve do Duanovoga zakonika, da bi se zatim redovno javljao. U pojedinim svojim lanovima Zakonik je stavio vlasteliie u isti red s vlastelom. Izuzetno, Zakonik predvia razliku izmeu ova dva sloja u sluaju meusobne uvrede njihovih pripadnika. Opte je prihvaeno miljenje da su vlasteliii predstavljali vojniki stale. Zato se dugotrajno utanje izvora o vlasteliiima objanjava upotrebom drukijih termina. Jo je u ikoj povelji od 1220. godine pomenut termin vojnik, koji je i docnije korien, izgleda sve dotle dok se nije ustalio i preovladao izraz vlastelii. Tamo se u l. 18. kae: ate li kotori budet ot vlastel... ate li ot inih voinik... ate li ot ubogih. Vlastela batinici i pronijari Prema karakteru svoga zemljinog poseda delila se srpska vlastela na batinike i pronijare. Dok su prvi imali nad zemljitem potpuno svojinsko pravo, potonji su bili u poloaju dralaca dravne zemlje, koja im je od vladaoca bila data u proniju. Izvesno je da je pronija ustanova koja je u srpsko pravo prodrla iz Vizantije, ali nije jasno da li je do toga dolo pre Milutinovih osvajanja, ili upravo tada, kad se u povelji ovoga vladaoca svetome oru Skopskom, ta ustanova prvi put javlja u srpskim izvorima. Naelna razlika izmeu batine i pronije, kako je napred opisana, u praksi nije poznavala odgovarajuu otrinu. To je pravne istoriare navelo na suptilna ralanjavanja i podrobno prouavanje. Batinik je, naime, bio duan da vojuje vojsku, a vladalac mu je za neveru mogao konfiskovati batinu. Pronijar je vladaocu takoe vrio vojnu slubu. Soe su plaali i jedan i drugi. Pronija u naelu nije bila nasledna, ali je sukcesija ipak bila mogua, ukoliko naslednik prihvati pronijarsku slubu. To se vidi jo pri napred pominjanome, najranijem sluaju pronije koji belee nai izvori. Duanov zakonik je u l. 40. propisao optu i naelnu zatitu batina i slobode raspolaganja ovima, dok odgovarajue norme nema kad su u pitanju pronije. tavie, l. 59. Zakonika zabranjuje darivanje pronije crkvi, dok o nasleivanju pronija uti. Opet nedostaje paralela s 41. lanom Zakonika, koji ureuje nasleivanje batina. Iz svega dosad izloenog proizlazilo bi da je pronijar u svome raspolaganju pronijom bio ogranien utoliko to je nije mogao podloiti crkvi. Ovo je sasvim razumljivo, jer prelaskom pronije u crkveni posed osipala bi se vladaoeva vojna sila. Pronijar je dugovao vojnu obavezu vladaocu. Naravno, namee se pitanje da li Duanov zakonik, zabranjujui darovanje pronija crkvi kodifikuje normu obiajnoga prava ili upravo uvodi novinu, pokuavajui da stane na put jednoj po vladaoca nepovoljnoj praksi. Nama ono prvo izgleda manje verovatno. Zakonodavevo izraavanje na kraju 59. lana Zakonika kao da svedoi o postojanju upravo takvog postupanja: ako li podloi da nest tvrdo. 59. lan Zakonika znaajan je, izmeu ostalog, i zbog toga to predstavlja dokaz o zabrani raspolaganja pronijom: Proniju da nest voljan nikto prodati ni kupiti kto ne ima batinu. Starije miljenje je smatralo da se na ovaj nain promet pronijama dozvoljavao samo batinicima. Modernije itanje, meutim, smatra da je u pitanju izraavanje karakteristino za starog zakonodavca, te da se tom normom htelo stati na put postupanju koje je uzelo sasvim drukiji pravac.Ustanova primljena iz vizantijskoga prava, pronija, je u drutvenoj stvarnosti doivljavala preobraaje i iskrivljavanje, koji su je u poneemu pribliavali batini. Takav razvitak je razumljiv ukoliko se ima u vidu injenica da su pronijari bili iskljuivo pripadnici vlasteoskog reda.

12

Istovremeno, ovakav razvoj je doveo do zakonodaveve intervencije, koja se rukovodila praktinim razlozima. Zakonodavac nije naelno zabranio sukcesiju pronijara, nego je u tome pogledu ostavio nedirnutu obiajnu normu. S druge strane, zabranio je promet pronija, svakako procenjujui da takva praksa teti vojnim interesima vladaoevim. (b) Sebri Opte je prihvaeno miljenje da se pripadnici potinjene klase u srednjovekovnoj Srbiji nazivaju sebrima. Naziv sebar se, izgleda, uvrstio tek u vreme vlade cara Duana i oznaavao je raznorodan potinjeni stale. Pored ovoga ireg, imao je i ue znaenje da obelei seljakazemljoradnika. Za ovaj potonji pojam postojao je, kako e se nie videti, poseban termin, te se naziv sebar ovom prilikom uzima u svome irem znaenju. U tome znaenju ovaj izraz obuhvata nepovlaeno stanovnitvo svake vrste, kako zemljodelce, tako i stoare, zanatlije, seoske popove, stanovnike gradova u unutranjosti Srbije, pa ak i robove. Izmeu upravo pomenutih drutvenih grupa postojale su razlike u statusu, te o svakoj od ovih valja zasebno govoriti. Meropsi Zemljoradnik se u srednjovekovnome srpskom pravu oznaavao terminom meropah. Pored ovoga postojali su i drugi izrazi, kao zemljanin, ili Srbljin, ili se za ovu kategoriju stanovnitva navodi sa su zemljani ljudi, ili samo ljudi, katkad zemaljski ljudi. Pojedini od upravo navedenih naziva govore o osnovnoj odlici meropakoga statusa u srpskome srednjovekovnom pravu. Meropah je bio, kako se u knjievnosti obino kae, vezan za zemlju. On u naelu nije smeo napustiti vlastelinstvo na kojem je imao svoj meropaki posed, na osnovu kojeg je feudalnom gospodaru dugovao rabote. Meropsi su, s obzirom na to ko im je gospodar, mogli biti vladaoevi, crkveni i vlasteoski. Raspoloivi izvorni materijal omoguava neposredno sagledavanje pravnoga poloaja crkvenih meropaha, dok o vladaoevim i vlasteoskim podaci nedostaju. Postojanje trodeobe meropakoga stalea u izvorima navodi na misao da poloaj sve tri grupe nije bio istovetan. Ipak, osnovano se moe pretpostaviti da se status ovih grupa nije sutinski razlikovao. Uostalom, i sam termin crkveni meropsi plod je izvesnog uoptavanja, jer se poloaj pripadnika ovoga stalea na razliitim crkvenim posedima meusobno razlikovao. Meropake dunosti, ili rabote, na pojedinim vlastelinstvima nisu se razlikovale samo u svome iznosu, nego nisu bile ni uvek odreene na isti nain. Vlajinac, koji je ovo pitanje u strunoj knjievnosti podrobno ispitivao i iji sud prihvata Taranovski, smatra da se mogu uoiti tri sistema odreivanja meropakih rabota. To je najpre, sistem rabota odreivanih koliinom zemlje koju su meropsi morali da obrade, zatim sistem rabota odreivanih koliinom radnog vremena i najzad, sistem dabina. Sva tri sistema sluila su istoj svrsi eksploataciji meropakoga stalea. Njihova primena u praksi zavisila je od konkretnih okolnosti. Ukoliko je onaj deo vlastelinstva koji je feudalac obraivao u sopstvenoj reiji bio mali, pribegavalo se sistemu dabina kao osnovnom. Ukoliko pak, to nije bio sluaj, pribegavalo se jednom od dva preostala sistema. Treba kraj svega ovog primetiti da broj i vrsta meropakih dabina nikako nisu bile jednostavno pitanje u naem srednjovekovnome pravu. Ovo najpre zato to je sistem dabina postojao kao sporedan uz ostala dva sistema rabota. Zatim, kao dopunska obaveza meropaha pojavljivao se rad bedbom, zgonom ili zamanicom, koji je predstavljao takav rad pri kojem su svi teaci jednog vlasteoskog imanja dolazili da rade zajedno i odjednom, kad je to zahtevala priroda posla. Najzad, meropsi su imali i izvestan broj obaveza sporedne prirode koje nisu teretile samo ovaj stale, a zavisile su od faktikih okolnosti. Meu ovima se mogu pomenuti zidanje gradova ili uvanje puteva za stanovnike upa u kojima su se gradovi i putevi nalazili, ili priselica, koja se sastojala u smetaju i ishrani vlastelina I vladaoca. Duanovo zakonodavstvo o meropakim obavezama privlai posebnu panju i unekoliko izaziva neodumicu. Zakonik ini pokuaj da se rabote meropaha izjednae. Takav pokuaj se ogleda u l. 68. koji je izjednaio obaveze meropaha na pronijama: Merophom zakon po vsoj zemlji. U nedelje da rabotaju dva dni pronijaru i da mu dava u godine perperu carevu i zamanicom da mu sena kosi dan jedin i vinograd dan jedin, a kto ne ima vinograd, a oni da mu rabotaju ine rabote dan. I to urabota meropah, to-zi vsi da stei, a ino prez zakon, nito da mu se ne uzme. Kao to se vidi, Duanov zakonik se opredelio za sistem odreivanja rabota koliinom radnog vremena, koje meropah duguje gospodaru zemlje. Smatra se da je ovaj sistem sa stanovita poljoprivrednih radova imao izvesnih prednosti za seljaka. Ipak, novina je bila radikalna. Njen

13

domaaj i tekoe pri sprovoenju ovakve norme u ivot vide se u stilizaciji drugog dela l. 68. Zakonika, gde se za zamanicu najpre predvia samo koenje, i to jedan dan, to je moralo biti nedovoljno, te je vlastelin za pojedine radove ove vrste svakako bio upuen da koristi osnovni fond meropakoga dugovanog radnog vremena. Isto tako za zamanicu je ostavljen i rad u vinogradu, ali je predvieno da se ovaj rad moe zameniti i kakvim drugim. Sve ovo dolazi kao posledica tenje za uoptavanjem obaveza u situaciji u kojoj su pronijarske zemlje predstavljale raznovrsna imanja. Izgleda da je carsko zakonodavstvo, uprkos pomenutim tekoama pri izjednaavanju meropakih obaveza na pronijama, htelo da uini jo jedan korak napred. U drugome delu Zakonika, lanom 139. zajemena je bezbednost meropakoga statusa. Meropah je bio ovlaen da tui svog feudalnog gospodara ukoliko ovaj prekorai u svojim zahtevima ono to mu po pravu pripada: Merophom va zemlji carstva mi da nest voljan gospodar uiniti prez zakon nita, razve to jest carstvo mi zapisalo u zakonice, to-zi da mu rabota i dava. Vlasi Vlasi su u srednjovekovnoj Srbiji bili stoari. Mnogobrojnost i verovatno preovlaivanje vlakoga etnikog inioca meu stoarima uinili su da Vlah postane sinonim za stoara, kao to je na pojedinim mestima u izvorima Srbljin sinonim za zemljoradnika. Status Vlaha bio je u osnovi jednak meropakom. Zavisnost od feudalnog gospodara I vezanost za njega predstavljaju osobene crte pravnoga poloaja kod obe pomenute kategorije stanovnitva. Razlike u odnosu na merophe, ukoliko su Vlasi u pitanju, poticale su od faktikih osobenosti, koje su odlikovale njihovo mesto u privrednome ivotu. Stoari su, po prirodi posla, prinueni da se kreu zavisno od doba godine i da menjaju mesto boravka. Oni su ipak imali svoje naseobine u kojima su due boravili. Ovakve naseobine zvale su se katuni.Vlake feudalne obaveze bile su drukije od meropakih. Opet je tome uzrok priroda stoarskoga zanimanja. Moglo bi se kazati da se osnovna obaveza zavisnih stoara sastojala u napasanju gospodarevog stada. To, meutim, nije bila i jedina obaveza. Povelje poznaju i dabine u stoci. Tako, kad je 1348. god. osnovao manastir Svetih arhanela, car Stefan Duan je propisao I obaveze stoara na manastirskome vlastelinstvu: Zakon Vlahom. Da dajo ot 50 ovcu, s jagnjetom, a drugu jalovu i s runi i da dajo godie prestupajue konj volija 30 perper. Po sebi se razume da nije postojala jednakost dabina u stoci na razliitim imanjima. Vlahe je teretila posebna dabina koja se zvala travnina. Tu obavezu pominju kako povelje, tako i Duanov zakonik, koji u 197. lanu predvia: Kojemu vlastelinu pride da zimuje lovek, da dava travninu: ot 100 kobil kobilu, ot ovac ovcu s jaganjcem i ot 100 goved govedo. Vlasi su osim ovoga bili obavezni da svoju stoku stave na raspolaganje gospodaru za prevoz odreenih proizvoda. Vlasi su, to je zanimljivo, za svoj osnovni rad, napasanje gospodarevog stada primali naknadu u stoci, koja se u poveljama zove beleg ili meseina. Srednjovekovna privredna organizacija susrela se s problemom koji se u ekonomskome ivotu uvek javlja. Taj problem sastoji se u rasporedu radne snage na razliite privredne grane. Izgleda, naime, da je kod meropakog stanovnitva postojala tenja da se zemljoradniko zanimanje zameni stoarskim. Dok se o motivima koji su do ovakvih tenji dovodili moe samo nagaati, a uglavnom se razmilja o povoljnijem pravnom i privrednom poloaju, odn. manjim obavezama stoara, kao moguem motivu, sasvim je izvesno da je zakonodavac na ovo nepovoljno reagovao. U poveljama se na vie mesta nailazi na zabranu: Srbin da se ne eni u Vlaseh. Feudalnoj klasi je bilo vano da joj se zemljoradnika radna snaga ne osipa, pa je reenje jednostavno pronaeno u zabrani promene statusa sebarskoga stanovnitva u okviru pojedinih njegovih kategorija. Sokalnici i seoske zanatiije Sokalnici i zanatlije predstavljali su poseban sloj, iji pravni poloaj na osnovu raspoloivih izvornih podataka nije mogue tano opisati. Uopteno bi se moglo kazati da su sokalnici imali obaveze iste vrste kao meropsi, ali su te obaveze po koliini bile manje. Takav poloaj imale su I zanatlije u selima. Ovo se jasno vidi iz povelje kralja Milutina manastiru Svetog Stefana u Banjskoj, iz prve etvrtine XIV veka: A kovaije urunim i drevodelice i ivci i strigunije i sedlarije I grnarije i zedeci i zlatarije vsi da orju i kose kako i sokalnici. Ne moe se sasvim tano odgonetnuti ta je bilo sokalniko zanimanje. U ve pomenutoj povelji manastiru u Banjskoj kae se na jednom mestu i i sokalnici i koji ljubo majstorije. Takoe se pominje da kad sokalnik s igumenom ili s kaloerom kamo grede na crkovni posel, da se crkovnim hrani, a kad sam grede svoje brano da nosi. Sokalnici su se, pored bavljenja poljoprivrednim radovima, posveivali jo

14

nekim uslovno reeno strunim poslovima, koji moda nisu bili stalni. Zarad njihovog obavljanja bile su sokalnicima, kao i majstorima raznih zanata, smanjene obaveze u zemljoradnji. Otroci Otroci su u srednjovekovnome srpskom pravu bili onaj sloj stanovnitva koji se po svome poloaju najvie bliio potpunoj obespravljenosti. Duanov zakonik je jemio zatitu poloaja svim kategorijama stanovnitva, osim vlasteoskom otroku. 72. lan Zakonika je predvideo: I kto nevoljan doide na dvor carev, da se vsakom uini pravda, osven otroka vlasteoskoga. Izreeno odricanje postulacione sposobnosti otroku ipak ne znai da je poloaj otroka bio potpuno bespravan. tavie, sam Stefan Duan je uneo u Zakonik izvesne odredbe koje poznaju zatitu otroka. Naelno, otrok je bio predmet svojine gospodara. No, upravo u onome lanu Duanovog zakonika koji poiva na takvome naelu susreemo i jednu ogradu. To je 61. 44. koji glasi: I otroke to imaju vlastele, da im su u batinu venu, na otrok u prikije da se ne daje nikada. Iako je, dakle, ovim lanom Zakonika proglaena potpunost svojinskog prava na otrocima, ipak je uinjen izuzetak, utoliko to je propisana zabrana da se otrok da u miraz. ta je ratio legis ovakvoga izuzetka zaista je teko rei. Solovjev misli da ovakva odredba potie od vizantijskog obiaja da se u miraz daju samo robinje. Ovo nije bila jedina odredba u Zakoniku koja prua izvesnu zatitu otrocima. Valja se podsetiti i l. 21. koji otroke izrekom ne pominje, ali zabranjuje pravoslavnom carskom podaniku da proda lice pravoslavne vere inovercu. Predmet ovakvoga ugovora mogao je biti samo otrok. Otroci su dakle, bili u poloaju koji je sasvim slian ropskom. Ovo je dodue, u strunoj knjievnosti dugo i uporno osporavano. Da je otroki poloaj blizak ropskom vidi se i po tome to je gospodar mogao svog otroka osloboditi takvog poloaja. Iz nedovoljno jasnih razloga Stefan Duan je u l. 46. Zakonika naao za potrebno da oznai krug ovlaenih lica, koja mogu punovano izvriti akt osloboenja. To su mogli da uine samo vlastelin, koji je gospodar otrokov, njegova ena i sin. Nasuprot svemu to je dosad kazano o poloaju otroka, pisci koji su poricali slinost toga poloaja s robovskim oslanjali su se prevashodno na l. 67. Duanovoga zakonika, gde itamo: Otroci i meropsi koji sede zaedno u jednom sele, vsaka plaa koja prihodi, da plaaju vsi zajedno na ljudi; kako platu plaaju i rabotu rabotaju, tako-zi i zemlju da dre. Nama se ini da ovakva odredba ne remeti onu sliku o poloaju otroka koja se stie posmatranjem celine odredbi Duanovoga zakonika. lan 67. predvia situaciju u kojoj je otrok naseljen na zemljinoj parceli I bavi se zemljoradnjom. Za taj sluaj, u pogledu obaveza prema feudalcu ne pravi se razlika izmeu otroka i meropha. U svemu ostalom, meutim, otrokov poloaj ostaje onakav kakvim smo ga opisali, a to znai loiji od meropakog. Najzad, l. 103. Zakonika prueno je jo jedno jemstvo otroku odn. poboljanje njegovog poloaja, utoliko to je otrok u naelu podvrgnut patrimonijalnom sudstvu, ali su ispod ovog izuzeti tzv. carski dugovi: krv, vrada, tatba, gusa i prejem ljudski. Formulacija ovoga lana Ate su otroci da se sude pred svojimi gospodari i injenica da se otroku daje pravo da se parnii svedoe o zakonodavevom naporu da u pravni poloaj otroka unese izvesna poboljanja, ne menjajui pri tome u naelu njihov status. Seosko svetenstvo Seosko svetenstvo bilo je raznorodan stale i samo jednim svojim delom dolazi u sebre. l. 31. Duanovoga zakonika napravio je razliku izmeu tri vrste seoskih popova. Ovi najpre, mogu biti popovi-batinici, kojima zakonodavac jemi slobodu. Ukoliko nemaju svoje batine gospodar je po zakonu duan da svetenicima da tri njive. Najzad, ako postoje mogunosti i svetenik to eli, on moe drati i vie od tri njive svoga gospodara. Popovibatinici bili su u naelu slobodni, odnosno nisu imali feudalnih obaveza koje odlikuju sebarski stale, te zapravo u ovaj i ne spadaju. Za popa koji od gospodara dobije tri njive zakonite, Zakonik upotrebljava izraz da jest popovska kapa svobodna. Taranovski smatra da se ovo ima tumaiti tako da je pop slobodan od bilo kakvog linog rada, ali da to ne znai da gospodar s njegovog zemljita ne dobija feudalnu rentu. Seoski svetenik koji je bio u ovakvom poloaju spadao bi, dakle, ipak u sebre. Trei sluaj javlja se onda kad seoski svetenik dri vie od tri njive zakonite. Za sve to ima preko tri njive duan je da rabota i nalazi se u potpuno istom poloaju u kojem i meropah. Svetenici su, bez obzira na razlike u poloaju, imali prihod koji su ubirali od meropaha. Taj

15

prihod zvao se bir. Istovremeno je, meutim, svetenik bio obavezan da u odreenim vremenskim razmacima plaa episkopu izvesne dabine. Sveteniki status je i onda kad su svetenici spadali u sebarski stale bio povoljniji od poloaja drugih sebara. Zato je srpsko srednjovekovno pravo postavljalo ogranienja za prelazak u ovu kategoriji stanovnitva. Da bi se postalo svetenikom bilo je neophodno obrazovanje. Ipak, nije svaki sebar koji se obrazuje mogao postati svetenik, nego samo onaj koji je bio popovski sin. Tako je Stefan Deanski naredio u povelji od 1330. god. pri osnivanju svoje zadubine: I da se pop od popa stavi, a meropi ako knigu izui da je meroph. 2) Imovinsko pravo (a) Stvarno pravo Feudalni poredak kakav je postojao u srednjovekovnoj Srbiji razvijao se pod razliitim uticajima, meu kojima je preovlaivao vizantijski. Feudalizmu je svojstven komplikovan system svojinskih odnosa u kojima vie lica ima svojinska ovlaenja na jednoj istoj stvari. Istovremeno, usled ogromnog privrednog znaaja nepokretnosti, svojina na nepokretnostima poznavala je posebne odlike i predstavlja najvaniju ustanovu imovinskoga prava onoga vremena. Sistem zemljine svojine kakav je poznavalo staro srpsko pravo postao je na vizantijskoj pravnoj tradiciji, ali je srpski feudalizam poznavao i izvesne osobenosti u tome pogledu. Osnovni pojam vezan za svojinske odnose u srednjovekovnome srpskom pravu je batina. Ta re dolazi od rei bata otac i izgleda da je poetkom XIV veka potisnula sline termine kojima bi se oznaavala svojina. Batina znai oinsko naslede i raspolaganje njome bilo je u naelu slobodno; bila je nasledno dobro, ali je usled razvitka svojinskih i stalekih odnosa postala pojam koji je u sebi skrivao razliitu sadrinu i sutinu. Iako izvorima nije poznata, u strunoj knjievnosti je nastala deoba na slobodnu i potinjenu batinu. Da bi se upotpunilo razvrstavanje svojinskih oblika prema merilu slobode raspolaganja predmetom svojine, upravo pomenutim oblicima treba dodati i proniju. Pronija sa slobodnom batinom ima zajedniko to to se obe ukazuju kao dominium directum, odn. daju svojim titularima pravo na feudalnu rentu, po pravilu u vidu rabota, o emu je napred bilo govora. S druge strane, meutim, promet pronijama bio je zabranjen, te se po ovoj svojoj osobini pronija razlikuje od slobodne batine. Slobodna batina je mogla biti vlasteoska i crkvena. Nad vlasteoskom batinom nadvio se dominium eminens vladaoev, utoliko to je batinik morao plaati opti danak soe i vojevati vojsku. Soe je po l. 198. Duanovoga zakonika iznosilo kabao ita ili perperu godinje. Ta] danak je teretio glavu porodice, tako da se moe posmatrati kao glavarina, mada je u stvari predstavljao porez na porodinu imovinu. Soe je sa svog poseda ubirao vlastelin i predavao ga vladaocu. Crkvena zemljina svojina nije bila optereena pomenutim obavezama. Dominium eminens bi nad njome samo teorijski postojao, a srpska srednjovekovna povest nije zabeleila oduzimanje crkvenih poseda od strane vladaoca. tavie, crkvena imanja su retko bila predmet pravnoga prometa, a kako smo napred videli, nije moglo doi do konfiskacije takvog imanja za neveru. Potinjena batina predstavljala je dominium utile. Ovaj oblik zemljine svojine imali su meropsi. Njihova batina nazvana je potinjenom zato to su njeni titulari dugovali svom feudalnom gospodaru, slobodnom batiniku, feudalnu rentu, u vidu rabota i desetaka. Desetak Je bio odreen postotak proizvedenog ita, vina, voska, meda, ulja, kao i stoke, koji je seljak morao predate vlastelinu. Nije bilo svejedno da li je batina potinjena crkvi ili svetovnom feudalcu, jer su od toga zavisile rabote i dabine. Kako smo napred videli, ove obaveze feudalno zavisnih stanovnika u srpskoj dravi nisu bile izjednaene. Pronija se takoe ukazuje kao domininium directum, ali zasebne vrste. Davala je pravo na feudalnu rentu, ali ]e bila izvan prometa. U pogledu nasleivanja, pronija je, naelno posmatrano, od tri navedena oblika zemljine svojine dolazila na poslednje mesto. Nema u izvorima neposrednog dokaza o nasleivanju pronija, ali ima o faktikoj ili bolje reeno, uslovljenoj sukcesiji, vezanoj za pronijarsku vojnu slubu. U ovoj taki pronija podsea na potinjenu batinu, ije nasleivanje zatiemo u hrisovuljama vazda podvrgnuto tegljenju feudalnih rabota. S druge strane, meutim, kako pronija daje pravo na rentu, to sukcesor pronijarev ulazi i u ovo pravo svog prethodnika. Nasleivanje vlasteoskih batina bilo je kodifikovano u l. 41. Duanovoga zakonika. Tako bi se moglo rei da su sva tri oblika zemljine svojine bila nasledna, a da je svaki na naslednika prenoen u svojoj ukupnosti prava i obaveza. Od ovakvog tvrenja izuzetak predstavljaju crkvena

16

imanja, kod kojih o nasleivanju ne moe biti rei. Batinom se u starome srpskom pravu slobodno raspolagalo. Na tome naelu stajao je Duanov zakonik, predvidevi u l. 40: batine da su tvrde ... da su voljni njimi (batinici) i pod crkvom dati, ili za duu odati ili inomu prodati komu ljubo. Robno-novana privreda, kojoj je pogodovala ovakva odredba, razvijala se u Srbiji, kao posledica kako unutranje, tako I meunarodne razmene dobara, pre svega s Dubrovnikom, ali i s drugim primorskim i vizantijskim gradovima i oblastima. U Srbiji se vadila ruda, a iz zemlje su se osim rude izvozili i poljoprivredni proizvodi. U Srbiju su se uvozili luksuzni i zanatski proizvodi, donoeni najee karavanima. Trgovaki saobraaj bio Je vrlo iv, a razmena robe za novac obavljala se na trgovima, najvie u praznine dane. Duanovo zakonodavstvo zajemilo je slobodu trgovine: Da nest voljan vlastelin ni mal ni velik ni in kto ljubo, zadrati i zaruiti svoje ljudi ili ine trgovce da ne gredu na trgove careve. Da grede vsak svobodno. Ova odredba l. 121. Zakonika nije bi!a usamljeno jemstvo trgovake slobode. l. 118. Zakonika pretio je novanom kaznom onome ko ometa slobodu trgovine. Sloboda raspolaganja batinom s jedne strane i jemstva slobode trgovine s druge, kao I postojanje trgova i karavanskih puteva, sveto svedoi o napretku robno-novanih odnosa u Srbiji. Njihov razmah doveo je do razvitka obligacionoga prava. (b) Obligaciono pravo Sauvani podaci koji govore o obligacionome pravu, posebno oni koji bi pruali podatke o praksi, nisu mnogobrojni. U ovoj grani prava snano se oseao vizantijski uticaj, a kroz propise Vlastareve sintagme i Justinijanovoga zakona recipirano je i vizantijsko pravo. Akti kupoprodaje u starome srpskom pravu bili su srazmerno esti. Predmet kupoprodaje predstavljale su kako pokretne, tako i nepokretne stvari. Koliko su esto ove poslednje bile prodavane i kupovane vidi se i po rairenosti termina kupljenica, koji se u izvorima esto koristi da oznai onu nepokretnost koja se razlikuje od nasleenog oinskog dobra batine. esto pominjanje kupljenica, u nedostatku izvora koji bi nas preciznije obavestili o kupoprodajnim ugovorima, ne moe da obezbedi rekonstrukciju ustanova staroga prava. Nauka se zato oslanja na tzv. Prizrensku tapiju, jedini sauvani privatno-pravni dokument o kupoprodajnom ugovoru iz XIV veka i na jedan dokument iz XV veka o prodaji kue u Trepi. Zanimljivo je da su u oba sauvana izvora prodavci bile ene. Prizrenska tapija datovana je 1346. godine i ima tri dela: protokol ili uvod, tekst i eshatokol ili zavretak. U uvodu se nalaze imena ugovornika, gde najpre dolazi prodavac Dobroslava, zatim dva njena sina i erka. Potom dolaze imena suseda, odnosno kako se u ispravi kae sumenika, koji su, kako se iz isprave vidi, prodavevi srodnici. Njihovo pominjanje je neophodno zato to se oni na ovaj nain odriu svog prava prvenstvene kupovine Dobroslavinog imanja. Ova je, po svoj prilici, udovica, jer se njen suprug uopte ne pominje, dok se, meutim, navodi da je ona Karosova ki. Kraj svakog imena je krst, to odgovara potpisu. Svi uesnici ovoga posla bili su nepismeni, a ispravu je sastavio javni belenik, nomik Nikola, ije se ime navodi na zavretku dokumenta. U tekstu se nalazi dispozicija ili pravna sadrina ugovora: Ja Dobroslava Karosova hti i s moimi vie upisanimi, s luboviju i s htenijem postavismo astni ivotvoreti krst Manu Dragiinu bratu i prodasmo mu dvor na. Solovjev, koji je ispravu o kojoj raspravljamo, podrobno ispitivao, nalazi da se u dispoziciji, pored ponavljanja prodavevog imena javlja i kupevo, izreno se naglaava dobrovoljnost pogodbe, navodi se predmet ugovora, a samo njegovo sklapanje opisuje izrazima postavismo krst I prodasmo. U daljem tekstu odreena je cena, koja iznosi osam litara srebra, poto je prethodno nepokretnost opisana, odnosno preciznije oznaena. Zatim dolazi deo teksta koji se odnosi na prenos i sadrinu prava koje se prenosom pribavlja: da odneska oblada Mano onim dvorom jako I suti batinik, ljubi imati, harisati, prikisati, prodati, za duu dati ali zameniti. Prenos svojine nepokretnosti koja je predmet kupoprodaje vri se, dakle, od danas, kako se u ispravi kae odneska. To bi znailo da se svojina na nepokretnosti prenosi samim zakljuenjem ugovora o prodaji i da se za prenos ne zahteva predaja stvari. Sadrina prava sticaoca odgovara u potpunosti naelu slobodnog raspolaganja batinom, jer kako smo videli, sticalac moe steenu nepokretnost drati, pokloniti, dati u miraz, prodati, darovati crkvi ili zameniti. Srednjovekovni belenik je pribegao nabrajanju radije nego optoj formuli, mada bi se moglo smatrati da je i ovu upotrebio u izrazu suti batinik.

17

Dalje u tekstu dolazi sankcija za povredu ugovora. Ukoliko bi neko osporio punovanost pogodbe, za njega je ugovorom predvieno: da se ne uje vsakom sude careve i crkovnom i da platimo nalogijo crkvi. Solovjev je primetio da je ovakva sankcija u skladu s lanom 1. Zakona cara Justinijana, koji je bio primenjivan u Srbiji. Cela isprava je i inae uraena po savremenom vizantijskom obrascu. Nalogija koja se ovde pominje odgovara rei analogija iz l. 1. Justinijanovoga zakona da plati globu koliko je bila upisana analogija. Najzad, na zavretku Prizrenske tapije navode se svedoci, njih trinaest na broju, meu kojima su dvoje ve pomenuti napred kao sumenici. Potom se potpisao nomik Nikola, sastavlja isprave, a na poleini stoje krst i kupevo ime: Mano, Dragiin brat. Isprava od 1438. godine kojom Radosava prodaje kuu u Trepi manastiru Sv. Pavla, mnogo je kraa, ali takoe nosi tragove vizantijske pravne kulture. Uvod sadri samo invokaciju, odnosno prizivanje bojeg imena. Tekst je krai nego u Prizrenskoj tapiji. U dispoziciji se kae: Ja Radosava, Radonje Mirkovia ena, prodadoh kuu moju u Trepe estnomu monastiru svetopavleskomu, da im je u batinu venu nikim neotemeljeno. Na zavretku se nalaze etiri imena svedoka, a zatim dolazi potpis sastavljaa isprave, nomika Gunjana. Sadrina posla je u ovoj ispravi oznaena glagolom prodati, to je i u Prizrenskoj tapiji siuaj. Trenutak prenosa svojine, a ni cena, nisu oznaeni. Razlog je tome to se u pogledu prenosa svojine verovatno nita nije moralo posebno naglaavati, jer je ugovor, kao i u vizantijskome pravu, prenosio svojinu i bez predaje stvari. To je bilo optepoznato. U pogledu cene mnogo je tee neto pouzdano zakljuiti. Ne izgleda verovatno da je izostavljanje cene u vezi s injenicom da je Radosava ugovorom konstituisala slubenost stanovanja za sebe i svoju sestru na jednom delu prodate kue. Ukoliko bi se uspostavljanje slubenosti shvatilo kao prestacija druge ugovorne strane ovaj ugovor zapravo ne bi bio kupoprodajni ugovor. Mogue je da je cena prodavcu bila predata pri zakljuenju ugovora, ali to ne objanjava injenicu zato nije pomenuta u ispravi. Pri oznaavanju sadrine sticaoevoga prava belenik je pribegao optem obrascu. Sadrina prenesenog prava nije opisana nabrajanjem sopstvenikih ovlaenja, kao u Prizrenskoj tapiji, nego se samo kae da se nepokretnost prenosi manastiru u batinu venu. Sankcija se u ovoj ispravi razlikuje u odnosu na Prizrensku tapiju, jer se ne predvia plaanje globe. Najzad, posebno je zanimljivo to je u ovoj ispravi kao prodavac oznaena udata ena. Valja se podsetiti da slovensko pravo nije poznavalo ogranienje poslovne sposobnosti enskih lica. Ovde se radi o poslovnoj sposobnosti udate ene i njenoj imovini. Ne bi se smelo na osnovu ovoga podatka ii suvie daleko. Na osnovu isprave koju smo upravo posmatrali dolazi se do zakljuka da bi udata ena mogla imati svoju posebnu imovinu i potpunu poslovnu sposobnost. 3) Porodino pravo Porodica je u srednjovekovnoj Srbiji imala dva oblika. To su bili prosta porodica, koja se jo zove inokotina i zadruga. Dok je inokotinu po pravilu inio brani par s decom, zadruga je bila sastavljena od vie branih parova razliitih generacija i njihove dece. U pojedinim hrisovuljama nailazi se na podatke koji svedoe o rairenosti zadruge meu vlastelom, mada je u strunoj knjievnosti postojao pokuaj da se tvrdi kako su porodine zadruge poznavali samo sebri. Takoe je u izvorima zapaen proces deobe zadruga na proste porodice. Isto tako, izgleda da je kod sebarske klase postojala tenja da se ponekad deli zajednika porodina imovina, a da se nastavi zajednica ivota, kako bi se smanjio teret feudalne rente. Ovome je Duanov zakonik hteo da stane na put, naredivi u l. 70.: I kto se obrete u jedinoj kue ili bratenci, ili otac ot sinov, ili in kto odelen hlebom i imanijem, i ako bude na jednom ognjiti, a tem-zi odeljen, da rabota jako ini mali ljudije. Raspolaganje zadrunom imovinom zahtevalo je u naelu pristanak zadrugara, ali u poveljama sauvani podaci govore o tome da se javljaju i pojedinani akti raspolaganja, uinjeni od strane porodinog stareine. Ovakvi akti bili su, kako izgleda, podloni pobijanju od strane dece I srodnika. Tako u popisu imanja Bogorodiinog manastira u Tetovu od 1346. godine itamo: Poiska Srezov sin Dragija i zet mu Dragoslavzemlju tojest nih otac Strezo prodal crkvi, a drugo priloil za duu si i stupie pred sudiju Dabiiva i umirie se i rekoe: 'to jest na otac prodal i priloil crkvi, mi ne potvaramo, no pae potvrdamo'. Odricanje od prava na osporavanje oevog akta raspolaganja, na koje ovde nailazimo, svedoi nam o postojanju prava na takvo osporavanje I pobijanje, koje dolazi iz starijih vremena i ostaje kao odsjaj u dobu u kojem je polako dolazilo do razgraivanja zadrune imovine i cepanja porodinih zajednica. U zadruzi je, kao i u prostoj

18

porodici, postojao monogaman brak. Njegovo zakljuenje bilo je najpre ureeno starim obiajnim pravom, tako da je crkveno venanje teko i polako ulazilo u pravni ivot. Za zakljuenje braka bila su, po slovu Duanovoga zakonika, neophodna dva akta crkvenih organa episkopova dozvola i venanje od strane nadlenog svetenika. Staro srpsko pravo je za zakljuenje punovanog braka zahtevalo ispunjenje nekoliko uslova. Najpre, zahtevao se od branih kandidata odreen uzrast, odnosno polna zrelost. Kad se smatralo da ova nastupa, teko je na osnovu raspoloivih izvora precizno zakljuiti. Zatim, bio je neophodan I pristanak roditelja buduih suprunika. Poseban uslov predstavljala je pripadnost pravoslavnoj veri. lanom 9. Duanovoga zakonika bio je zabranjen interkonfesionalni brak. Najzad, bilo je neophodno da ne postoje brane smetnje. Ove su bile predviene kako u Sintagmi Matije Vlastara, iji je prevod vaio u Srbiji, tako i u pojedinim hrisovuljama. Taan katalog branih smetnji u starome srpskom pravu ne moe se pouzdano utvrditi. Milovanovi ih navodi ak jedanaest. Pomenimo meu ovima, primera radi, srodstvo, koje kao branu smetnju predvia jo ika povelja od 1220. godine. Tamo je u l. 28. tazbinsko srodstvo predstavljalo branu smetnju, jer je bio zabranjen brak sa svastikom. Zato je zakonodavac u povelji reagovao upravo na ovaj sluaj, a ne I na druge sluajeve srodstva, teko je kazati. Verovatno je do ovoga u praksi najee dolazilo. Brak je u starome srpskom pravu bio raskidiv. Izgleda da je iz vizantijskoga prava prodrla u srpsko ustanova globe koja se plaa pri razvodu braka. Ta globa se zvala raspust. Zanimljivo je da je ika povelja predvidela telesnu kaznu za enu koja napusti mua, dodue samo ako nema sopstvene imovine. Ukoliko je pak, ima, predviena je bila imovinska kazna. Na kraju ovoga odeljka dolazimo na isto pitanje kojim smo zavrili odeljak o obligacionome pravu. To Je pitanje o branome imovinskom reimu staroga srpskog prava. Kad ena napusti supruga, predvia ika povelja 1220. godine, da ate ima dobitak, dobitkom da nakazuet se. Vie od dva veka docnije, kako smo napred saznali, prodala je 1438. godine jedna udata ena svoju kuu u Trepi. Udata ena Je imala svoju poseonu imovinu, razliitu od muevljeve. Osim toga, Duanov zakonik je u l. 44. izjednaio udatu enu s muem i sinom u pogledu akata raspolaganja porodinom imovinom, ukoliko se radilo o osloboenju robova. S druge strane, meutim, mirazni reim predstavlja unekoliko problem. Vizantijsko pravo, recipirano u Srbiji, zabranjivalo je otuenje miraznih dobara od strane mua bez enine saglasnosti. Taranovski je, meutim, primetio da se u hrisovuljama javljaju mesta iz kojih se moe zakljuiti da mu otuuje prikiju ili miraz bez saglasnosti supruge. Uprkos ovome, Taranovski smatra da je mu na miraznim dobrima imao pravo doivotnog plodouivanja, a ne pravo svojine. U svakom sluaju injenica je da su mirazna dobra inila zaseban fond u porodinoj imovini, to se lepo vidi iz Lesnovske hrisovulje, gde se jedne kraj drugih nabrajaju batina, kupljenica i prikija. 4) Nasledno pravo Nasledno pravo u srednjovekovnoj Srbiji nije bilo jedinstveno. To je posledica sloenog sistema svojinskih odnosa. Vlasteoske batine nisu se nasleivale kao sebarska imanja, a o sukcesiji pronijara bilo je napred rei. Vlasteoske batine su bile nasledne. Njihovo nasleivanje je uredio l. 41. Duanovoga zakonika: Koji vlastelin ne uzima dece, ali paki uz-ima decu, tere umre, po jegove smrti batina pusta (ostane) dogde se obrete ot jegova roda do tretijeg bratueda, ta-zi da ima jegovu batinu. Prvi nasledni red inila su dakle, deca. Izgleda da staro srpsko pravo nije davalo prednost mukim naslednicima u prvome naslednom redu. Takoe, treba primetiti da Zakonik ne kae nita o naelu devolucije i reprezentacije u ovome naslednom redu. Verovatno je da to ne ini zato to se smatralo prirodnim da se pod decom podrazumevaju i unuci. Stoga je pravi smisao zakonodaveve naredbe upravo taj, da prvi nasledni red ine potomci. U drugi nasledni red dolazili su poboni srodnici, kako zakon kae, do tretijeg bratueda. Po modernom raunanju to odgovara osmome stepenu srodstva u pobonoj liniji. Ukoliko ne bi bilo naslednika iz pomenuta dva nasledna reda zaostavtina bi, kako se iz pojedinih povelja moe zakljuiti, postala odumrtna i kao takva pripala bi vladaocu. Sebarske batine su takoe bile nasledne. Iz Deanske i Aranelovske hrisovulje doznajemo da su sredinom XIV veka sebarska imanja nasleivana u pravoj nishodnoj liniji. Duanov zakonik se ovim pitanjem pozabavio u l. 174. gde je nasleivanje meropake batine uslovio postojanjem

19

rabotnika na zaostavtini. Takav sistem poznat je i u Svetostefanskoj hrisovulji s poetka XIV veka, gde se kae: sirota koja ima mala sina da si dri selite i vrt i najbolju glavnu nivu si. Ova socijaina norma staroga zakonodavstva imala je isto polazite kao i Duanov zakonik u l. 174. Meropaka batina se nasleuje u pravoj mukoj nishodnoj liniji. Zakonodavac je u prvome redu zatitio interes maloletnog naslednika, ali je isto tako pruio zatitu udovici koja nema muke dece, ostavljajui joj jedan deo zaostavtine. Raspolaganje imovinom za sluaj smrti predstavlja za istraivae problem. Treba najpre, uoiti izvesnu paralelu izmeu zakonodavevih naredbi u pogledu vlasteoskih i meropakih batina, pri raspolaganju imovinom meu ivima, kakvu zatiemo u Duanovome zakoniku. l. 40. i 174. predviaju za obe vrste batina da mogu biti date u prikiju i podloene crkvi. Ipak, dok l. 40. za vlasteoska imanja kae da se mogu inomu prodati komu ljubo, sporno je da li je odgovarajua odredba postojala i za meropako imanje, jer je zatiemo samo u Atonskome prepisu Zakonika. Promet ovih stvari bio je verovatno podvrgnut vrhovnome naelu feudalne privrede, po kojem je zemljina svojina donosila feudalnu rentu. Da bi se ova mogla ubrati bio je na zemlji neophodan rabotnik. Stoga je promet meropakih imanja verovatno morao biti podvrgnut odobrenju gospodara. Dok je staro zakonodavstvo uredilo raspolaganje imovinom meu ivima, izvori ute o raspolaganju za sluaj smrti. Ovde odmah treba praviti razliku izmeu pokretnih i nepokretnih stvari. One prve su se mogle dati u ostavu u Dubrovniku, kako bi po ostavioevoj smrti bile predate licu koje ostavilac oznai. Time bi se postigli uinci testamentarnog raspolaganja. Srpska vlastela je, kao i bosanska, pribegavala ovakvoj praksi. Izgleda, meutim, da raspolaganje nepokretnim imanjem za sluaj smrti nije bilo poznato u srednjovekovnome srpskom pravu. Iz 1434. godine, sauvan je dokument koji nam moe pruiti dokaz za ovakvo tvrenje. Te godine je u Novome Brdu jedan kaluer, po imenu Savatije, usinio popa Bogdana. O tome govori na izvor: ja monah Savatije primih k sebe popa Bogdana u sinovne ime i dadoh mu i zapisah polovinu crkve moje batine i polovinu kue moje batine u podgrau. I takoi dadoh ja Savatije i biagosiovih poiovinu viereenie crkve i kue, da je on ima i nigovo dete i unue i rod po rodu u batinu do veka po zakonu grada Novoga Brda nikim neotemeljeno. Usvojenje je u ovome sluaju bilo izvreno zato da bi se postigao uinak raspolaganja imovinom za sluaj smrti. Tome se moralo pribei jer je i u etvrtoj deceniji petnaestoga veka bilo jo uvek nemogue testamentarno raspolaganje, koje bi za predmet imalo nepokretnosti, koje su upravo bile predmet raspolaganja u dokumentu koji je pred nama. 5) Krivino pravo Savremena nauna obrada srednjovekovnoga srpskog prava nije postojala. Izvorima je nepoznato izlaganje o optim ustanovama krivinoga prava, kao i podela ove pravne grane na opti I posebni deo. Iako neuobliena, u modernome smislu rei, pojedina shvatanja i ideje ipak su postojale u pravnoj svesti onoga vremena. Zato se na osnovu raspoloivih izvora moe raspravljati o subjektu i objektu krivinog dela, o vinosti i uraunljivosti, kao i o krivinoj odgovornosti uopte, o kazni, a svakako i o mnogim drugim pitanjima, koja naim izlaganjem nee biti obuhvaena. (a) Opti deo Raznoliki termini su u srpskome starom pravu upotrebljavani za to da oznae pojam koji danas zovemo krivinim delom. Povelje i meunarodni ugovori poznaju izraze kao to su krivina ili obida ili prestuplenije. Duanov zakonik se u tome pogledu opredeiio za izraz sagreenjije, koji je I ranije bio poznat. Solovjev smatra da prihvatanje ovoga termina predstavlja rezultat uticaja hrianstva, ali i vizantijskih pravnih shvatanja, koja su bila pod snanim uplivom crkvenoga uenja.Subjekt krivinoga dela bio je i u srednjem veku, kao i danas, oznaavan kao krivac. Staro srpsko pravo poivalo je na misli o pravnoj nejednakosti dravnih podanika. To je jednostavno I jasno izrazila ika povelja od 1220. godine:ate bude ot vlastelj to vlasteljskim nakazaniem da nakazuet se, ate li ot ninih, to protivu rodu da nakazuet se. Svaki stale je, dakle, bio podvrgnut zasebnom sistemu krivinih sankcija. ak i u okviru istog stalea pravila se razlika izmeu pojedinih njegovih delova. Tako je 51. 50. Duanovoga zakonika predvideo imovinsku kaznu za vlastelina koji opsuje vlasteliia, a kumulativno imovinsku i telesnu kaznu za vlasteliia koji opsuje vlastelina. Uz sve ovo valja dodati i ono to je, pri izlaganju o statusnome pravu, napred kazano, a naime, da je i najnia klasa u dravi bila podvrgnuta krivinom pravosuu, te dakle, nije bila obespravljena. Otrok je, po l. 103. Duanovoga zakonika, u naelu

20

odgovarao pred patrimonijalnim sudom, a za tzv. carske dugove, jedan broj taksativno nabrojanih krivinih dela, sudio bi mu carski sudija. Kad je o objektu krivinog dela re, zapaa se u starome krivinom pravu ista osobina koja je primeena kod izlaganja o subjektu. Pravna nejednakost dovela je do toga da je viim staleima pruana jaa krivinopravna zatita. To se moglo videti iz napred navedenoga l. 50. Duanovoga zakonika. Treba primetiti, meutim, da je krivinopravna zatita pruena i otroku, utoliko to je i on mogao biti objektom krivinog dela. O tome svedoi l. 21. Zakonika koji pod pretnjom telesne kazne zabranjuje prodaju pravoslavnog hrianina neverniku. Razmatrajui napred o subjektu krivinog dela, posmatrali smo kao uinioca krivinog dela iskljuivo pojedinca. Ukoliko bi vie lica izvrilo jedno ili vie krivinih dela postojala bi mnoina subjekata. Meutim, subjekt krivinog dela ne mora se uvek poklopiti sa subjektom krivine odgovornosti. Za razliku od modernoga prava u kojem je takvo poklapanje obavezno, staro pravo je doputalo da u pojedinim sluajevima umesto krivca za njegovo delo odgovara kolektivitet kojem krivac pripada. Drugim reima, krivina odgovornost je mogla biti individualna ili kolektivna. Kolektivna odgovornost je ostatak iz starih, preddravnih vremena, kad se s jedne strane napad na pojedinca smatrao istovremeno napadom na zajednicu kojoj pojedinac pripada, te je zajednica reagovala na takav napad. Istovremeno je, s druge strane, pojedinac na neki nain smatran predstavnikom svoje zajednice i onda kad uini delikt, te je po starim shvatanjima itava zajednica bila odgovorna. Srednjovekovna drava je docnije uredila sopstveni krivinopravni sistem koji se nikad nije sasvim liio starih ustanova. Razlog tome bio je spori prodor modernijeg shvatanja o individualnoj odgovornosti, ali isto tako i izvesni praktini razlozi, kojima u osnovi lei nedostatak razvijenog dravnog aparata u srednjem veku. iri kolektivitet koji odgovara kad njegov pripadnik izvri krivino delo, moe biti razliit. U najstarijim vremenima rodovska i teritorijalna zajednica su se poklapale. S napretkom privrednih I drutvenih odnosa takvo poklapanje vie nije moralo biti pravilo. Tako je i u starome srpskom pravu bila poznata odgovornost roda, kue ili sela. Duanov zakonik je ukinuo prvi od navedenih oblika kolektivne odgovornosti i zamenio ga drugim. To je uinjeno u l. 52.: Za neveru vsaku, sagreenije, brat za brata i otac za sina, rodim za rodima, kto su odelni od onoga- zi u svojih kuah, kto je ne sagreil, ta-zi da ne plati nita, razve on-zi koji je sagreil, togova i kua da plati. Ovakva promena u ustanovi kolektivne odgovornosti bila je po svoj prilici izazvana razvitkom porodinih odnosa, kojem je uzrok bio opti privredni napredak. Kua je predstavljala uu porodinu zajednicu. inili su je oni koji su pod jednim krovom iveli u zajednici ivota i rada. Umesto itave rodbine, po slovu Zakonika, odgovarala bi dakle samo porodica. Poto se u navedenoj odredbi kae da je kua duna da plati, to se ova mora shvatati tako da se odnosi samo na imovinsku sankciju, a ne I kakvu drugu. Odgovornost teritorijalne zajednice za krivino delo uinjeno na njenom zemljitu bila je u Duanovom zakoniku predviena u vie razliitih situacija. Tako je, npr. po l. 20. za povredu groba odgovaralo selo, po l. 126. za krau i razbojnitvo na svome podruju odgovarala je gradcka zemlja to je okolo grada, a po l. 158. za krau, razbojnitvo i svaku tetu priinjenu na putu odgovorna su bila sela koja su na odreenom delu puta bila duna da bljudu strau. Kolektivna odgovornost postojala je u starome srpskom pravu u mnogim sluajevima. Ta stara ustanova ivela je kraj novije, individualne odgovornosti, koja je polako prodirala sa irenjem uticaja hrianstva i vizantijskoga prava. Individualna odgovornost povlai jedan red pitanja koja se u poretku kolektivne odgovornosti uopte ne postavljaju. To su na prvome mestu pitanja o vinosti I uraunljivosti uinioca krivinog dela. Ove dve ustanove su bile ureene normama Vlastareve Sintagme i Prohirona. To se naroito odnosi na uraunljivost. l. 166. Duanovoga zakonika je usamljen meu srpskim izvorima utoliko to svedoi o pomenutoj ustanovi. Iz te norme vidimo da je pijanica bio krivino odgovoran, to znai da se nesposobnost takvog lica za rasuivanje o sopstvenim postupcima nije smatrala za okolnost koja iskljuuje ili smanjuje krivinu odgovornost. U pogledu vinosti izvorni materijal prua vie mogunosti za razmatranje. Staro srpsko pravo je naime, pravilo razliku izmeu umiljaja i nehata. Ova se razlika moe dobro uoiti u l. 76. Duanovoga zakonika: Ako kto popase ito, ili vinograd, ili livadu grehom, tu-zi popau da plati to reku duevnici koi cene. Ako li nahvalicom popase, da plati popau (i) est volov. Iz ove

21

odredbe vidimo da je starome pravu bila poznata razlika izmeu nehata i umiljaja, te da su za ove pojmove postojali i posebni nazivi. Nehat je nazvan grehom, dok je umiljaj nahvalnica. Ovaj potonji izraz pominje se i na drugim mestima u Zakoniku, kao npr. u l. 87. koji se odnosi na umiljajno ubistvo. Kod pojedinih krivinih dela Zakonik je u njihovome biu predviao poseban oblik umiljaja, koji bi se dananjim renikom mogao oznaiti kao zla namera uinioeva. To je bio sluaj u l. 57. koji za ovakav odnos uinioca prema delu pribegava izrazu pizma: Koji je vlastelin na priselice, komu pizmom koje zlo uini zemlji plenom, i kue poee ili koje ljubo zlo uini, tako-zi ta-zi drava da mu se uzme, a ina da ne dast. Reklo bi se da se ovakvom normom htela pruiti ne samo zatita vlasteoskim podlonicima, nego i samome vlastelinu, jer pod udar sankcije nisu dolazila sitnija i nehotina prekoraenja njegovog prava priselice. Kanjiva su bila samo ona dela koja su uinjena s pizmom. Zahtevanje posebnog oblika umiljaja za primenu sankcije ovde bi zapravo pogodovalo vlastelinu. Za kaznu kao optu ustanovu krivinoga prava postojao je u srednjem veku izraz nakazanie. Isto tako, u pojedinim dokumentima sreu se i izrazi: da se nakae, da se kae, ili pedepsa. Postojalo je vie vrsta kazni. Najpre, to je imovinska kazna, zatim smrtna, telesna, kazna lienjem zvanja, gubitak asnih prava, konfiskacija celokupne imovine, a osim ovih postojala je I kazna lienja slobode. 0 ovoj poslednjoj najraniji podatak nalazimo na poetku XIV veka u Svetostefanskoj hrisovulji, ali isto tako i u Duanovom zakoniku, na primer u ve pominjanome l. 166. kao i u l. 19. Odreenost kazne bila je pravilo u starome pravu. To vai ak i onda kad se sadrina kazne, kao na primer u l. 19. ili l. 34. Duanovoga zakonika, ne navodi precizno. Sankcija je u takvim sluajevima verovatno bila poznata ljudima onoga vremena, jer je po svoj prilici poivala na obiajima. Izuzetno, Zakonik je na pojedinim mestima ostavljao nadlenom organu da odredi sankciju za uinjeno krivino delo. Takvo ovlaenje se, meutim, nije prostiralo na izbor vrste kazne, nego je bilo ogranieno na izbor njene visine. Primeri za ovo mogu se nai u l. 169. Zakonika u pojedinim prepisima, gde se za skrivanje zlatara u selu predvia plaanje globe od strane sela, s tim to e njenu visinu odrediti car, ili u l. 191. gde za krau svinja globu odreuje sud. (b) Posebni deo Kao to je srednjem veku bila nepoznata deoba krivinoga prava na opti i posebni deo, tako je i razvrstavanje krivinih dela po tzv. zatitnom objektu i njihovo grupisanje u pojedine vrste, plod modernih razmatranja. Ipak smo, prevashodno iz pedagokih razloga, prinueni da ovde izloimo posebni deo staroga srpskog krivinog prava tako to emo posmatrati etiri vrste krivinih dela, razliite s obzirom na objekt kojem pruaju zatitu. To su krivina dela protiv javnog poretka u najirem smislu rei, zatim krivina dela protiv vere, protiv linosti i najzad, protiv imovine. Ni o jednoj od pomenutih vrsta izlaganje nee biti iscrpno. Krivina dela protiv javnoga poretka Kao primere krivinih dela protiv javnog poretka posmatraemo neveru, zbor sebara, provod I prejem ljudski, izam, udavu, prestoj i odboj. Nevera se sastoji u povredi obaveze vojne slube koju su vlastela dugovali vladaocu. To je zapravo izdaja najtee krivino delo. Nevera se pominje na mnogim mestima u izvorima. Bie ovog krivinog dela bilo je u pravnoj svesti jasno uoblieno, tako da ga Duanov zakonik nije odredio. Zakonik predvia u l. 192. da je nevera carski dug, to znai da za ovo krivino delo sudi carski sud. Zakonik nije odredio ni kaznu za neveru, ali je ova ljudima onoga vremena morala biti dobro poznata. Dokaz za ovakvo tvrenje pruaju l. 140. i 144. Zakonika, gde se za druga dela nareuje kanjavanje njihovih uinilaca kaznom kao za neveru. Nevera je bila krivino delo iji je uinilac mogao biti samo pripadnik vlasteoskog stalea. Pri nabrajanju carskih dugova otroka u l. 103. Duanovoga zakonika nevera se zato ne pominje. Kazna za neveru, kako se iz pojedinih povelja moe zakljuiti, sastojala se u konfiskaciji uinioevog imanja. Pored toga, u strunoj knjievnosti izraeno je miljenje da su na nevernike primenjivane i druge kazne, poput telesnih, ili ak smrtne. Zbor sebara je krivino delo predvieno l. 69. Duanovoga zakonika:Sebrova sabora da nest. Kto li se obrete sabornik, da mu se ui ureu i da se osmude povodije. Feudalno krivino pravo zapretilo je kaznom sebrima ukoliko se okupe, najverovatnije stoga to se smatralo da svako takvo okupljanje preti da pobunom ugrozi feudalni poredak. Novakovi je primetio da je inkriminacija ovakvoga dela nastala verovatno pod uticajem vizantijskoga prava.

22

Provod ili prejem ljudski je krivino delo koje se sastoji u primanju tueg sebra na sopstveno vlastelinstvo ili u grad. Delo su predvideli 51. 140. i 141. Duanovoga zakonika. l. 103. i 183. ovo je delo bilo proglaeno za carski dug. Iako iz stilizacije l. 140. i 141. Zakonika proizlazi da je delo mogao izvriti samo pripadnik vlasteoskoga stalea, njegovo pominjanje u l. 103. svedoi o tome da ga je mogao poiniti i otrok. Prejem ljudski je predstavljao radnju pomaganja sebru u bekstvu s vlastelinstva, koja je bila inkriminisana kao zasebno krivino delo. Osnovno delo koje je s ovim u vezi predvideo je Zakonik u l. 201. kojim je merophu za bekstvo od gospodara bilo zapreeno telesnom kaznom, ali je Zakonik takvome merophu pruio zatitu od imovinske kazne. Izam i udava su krivina dela koja su u pojedinim poveljama bila obuhvaena skupnim imenom samosud. Delo se, uopteno reeno, sastojalo u samovlasnom pribavljanju prava vansudskim putem. Dok je udava predstavljala hvatanje samog dunika, izam se sastojao u hvatanju kakvog drugog lica, koje je s dunikom u vezi, kako bi se na ovoga inio pritisak da izvri svoju obavezu. Svetostefanska hrisovulja je za samosud predvidela novanu kaznu u iznosu od est dinara. Duanov zakonik je zabranio samopomo, ali je o kazni poznavao drukiju odredbu. O tome itamo u l. 30. na kraju: Ako li jest kto komu kriv, da ga ite sudom i pravdom po zakonu, ako li urve bez suda ili komu zabavi, da plati samosedmo. Kazna je, dakle, bila odreena kao sedmostruki iznos potraivanja koje je poverilac hteo samovlasno da naplati. Prestoj je bio krivino delo koje se sastojalo u neodazivanju sudskom pozivu. Poznato je bilo I pre Duanovog zakonika, koji je ovo delo predvideo u l. 56. zapretivi uiniocu imovinskom kaznom. Unekoliko slian prethodnom delu, a takoe poznat u poveljama, bio je i odboj. Ovo delo se sastojalo u suprotstavljanju nalogu sudskog izvrnog organa: Kto se najde otbiv sudina sokalnika ili pristava, da se pleni i da mu se vse uzme to ima, predvideo je Duanov zakonik u l. 107. Krivina dela protiv vere Kao primeri krivinih dela protiv vere mogu se navesti otpadnitvo u katolianstvo I vradbine. Otpadnitvo u katolianstvo se u starome srpskom pravu zvalo jeres latinska. Duanov zakonik je ovome krivinom delu posvetio l. 6, 7. i 8. Delo se javlja u dva osnovna oblika. Njegov uinilac mogao je biti kako katoliki svetenik koji pravoslavnog obrati u katoliku veru, tako i sam preobraenik. Pri izlaganju o ovome treba uiniti napomenu. Srednjem veku je bila nepoznata ideja o slobodi savesti. Crkva je predstavljala vaan oslonac feudalne drave. Srpska drava nije u tome pogledu bila izuzetak, utoliko pre to je pomenuti oslonac nalazila u svojoj narodnoj i samostalnoj crkvi. To, meutim, nikako ne znai da u srpskoj dravi nije bilo verske tolerancije. Naprotiv, u srednjovekovnoj Srbiji iveli su mnogi rimokatolici, kako u Primorju, tako i u unutranjosti, gde su bili naseljeni Sasi, Dubrovani i drugi. No, srednjovekovna drava nije uspela da ode dalje od sistema tolerisanja druge vere. Slobodan izbor veroispovesti svojim podanicima nije dozvoljavala. Zato su ona lica koja su roena kao rimokatolici, slobodno ispovedala svoju veru. Zabranjeno je bilo samo preobraanje u katolianstvo. Lice koje izvri pomenuto delo bilo je kanjavano po zakonu svetih otaca. Pozivanje na zakon svetih otaca javlja se i kod vradbina, predvienih dodue, bez odreenja bia krivinoga dela, u l. 109. Duanovoga zakonika. Zakonik je zahtevao da se krivac naide oblino, tj. uhvati na delu. Ljudima onoga vremena je svakako bilo poznato koje su se konkretne radnje mogle podvesti pod pojam kanjivog dela u smislu ovoga lana Zakonika. Novakovi je smatrao da pominjanje zakona svetih otaca upuuje na primenu odredaba Vlastareve Sintagme. Krivina dela protiv linosti Da bismo prikazali krivina dela protiv linosti u starome srpskom pravu posmatraemo ubistvo i silovanje. Za ubistvo je u naim srednjovekovnim spomenicima postojalo vie termina. Ovo se delo zvalo krv, vrada, duegubija ili dueubistvo. Pomenuti izrazi, meutim, nisu uvek bili sinonimi. Tako npr. u l. 103. i 183. Duanovoga zakonika zatiemo krv i vradu, jednu kraj druge. Novakovi je smatrao da krv tu znai ubistvo, a da je vrada kazna za ubistvo kad ubica nije pronaen. Taranovski je osporio ovo miljenje, tvrenjem da krv u pomenutim normama znai teku telesnu povredu, a vrada ubistvo. Navedenim odredbama Zakonika krv i vrada su bile proglaene za carske dugove. Vrada je i u poveljama pominjana i imala je dvostruko znaenje, koje je pri tumaenju gore pomenutih zakonskih tekstova izazvalo nedoumicu. Vrada je oznaavala kako ubistvo, tako i sankciju za ubistvo. Staro srpsko pravo poivalo je na naelu

23

otkupa. Poetkom XIV veka Dubrovani su predloili kralju Milutinu ukidanje takvog obiaja i uvoenje smrtne kazne za ubistvo u srpskome pravu, poput one koju je predviao dubrovaki Statut. Srpski kralj je odbio ovakav predlog. Uprkos zadravanja svog osnovnog stava o otkupu srpsko pravo je u pogledu sankcije za ubistvo doivelo izvestan razvitak, koji je primetan u Duanovom zakoniku. Osnovnu normu Zakonika koja se odnosi na ubistvo predstavlja l. 87. koji glasi: Kto nest doal nahvalicom po sile, tere je uinil ubistvo, da plati 300 perper; ako li bude prial nahvalicom, da mu se obe ruce otseku. Srpsko pravo je, kao i druga stara prava, srazmerno rano napravilo razliku izmeu umiljajnog i nehatnog ubistva, koja je ovde kodifikovana. Za nehatno ubistvo zadran je otkup, dok je za umiljajno ubistvo predviena telesna kazna. Zakonik je, meutim, uneo izvesne suptilnosti pri normiranju krivinoga dela ubistva. Pored osnovne norme, Zakonik poznaje i one o meustalekom ubistvu, kao i o kvalifikovanim oblicima ovoga krivinog dela. Normu o meustalekom ubistvu nalazimo u l. 94.: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u upe, ili u katunu, da plati tisutu perper; ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruce otseku i da plati 300 perper. Sistematsko tumaenje ove odredbe u vezi s l. 87. izaziva nedoumicu. Da li je vlastelin za umiljajno ubistvo sebra podvrgavan telesnoj kazni iz l. 87. Zakonika, ili je l. 94. predviajui vei iznos otkupa, izuzeo vlastelina od telesnog kanjavanja? Nepostojanje podataka iz prakse onemoguava odgovor na upravo postavljeno pitanje, mada tumaenje koje u l. 94. vidi izuzetak od pravila iz l. 87. ne zvui neprihvatljivo. S druge strane, meutim, norma o meustalekom ubistvu oteava poloaj sebara, jer je pri izvrenju dela iz l. 94. sebar podvrgnut telesnoj kazni i onda kad delo nije uinio s umiljajem. Kvalifikovana ubistva Duanov zakonik je predvideo u l. 95. i 96. Po l. 95. ubica svetenog lica kanjavan je veanjem, dok je l. 96. Zakonika predvideo ubistvo bliskog srodnika oca, majke, brata ili deteta i za takvo delo propisao smrtnu kaznu spaljivanjem. Silovanje je jedno od onih krivinih dela protiv linosti pri ijem normiranju su dole do izraza staleke razlike u feudalnome drutvu. l. 53. Duanovoga zakonika je predviao: I koji vlastelin uzme vladiku po sile, da mu se obe ruke otseku i nos uree. Ako li sebar uzme po sile vladiku, da se obesi; ako li svoju drugu uzme po sile, da mu se obe ruke otseku i nos uree. Vladika u ovome lanu znai ena vlasteoskog roda. Vlastelinu je, dakle, pretila telesna kazna za silovanje ene iz njegovoga stalea. Naprotiv, sebar je, ukoliko siluje vlastelinku, kanjavan smrtnom kaznom, a za silovanje ene svoga stalea kanjavan je telesno. Zakonodavac nije predvideo sankciju za sluaj da vlastelin siluje enu sebarskoga stalea. Izgleda da takvo delo nije dolazilo pod udar krivinoga pravosua, to reito svedoi o obesti feudalne klase. Krivina dela protiv imovine Tipino krivino delo protiv imovine je kraa. Srpsko pravo zvalo je ovo delo i tatba. U Duanovome zakoniku se pribegava izrazu kraa, ali se njen uinilac uvek zove tat. Kao i u drugim starim pravima i u srpskome je bio nepoznat opti i apstraktni pojam krae. Zakonik je u svojim odredbama najee povezivao ovo delo s razbojnitvom, koje se naziva gusa, a njegov uinilac gusar. Primer za ovakav postupak zakonodavev prua l. 149. Zakonika, koji nalae: Sim-zi obrazom da se kae gusar i tat oblini. I tako-zi oblienije, ako se to gode licem uhvati u njih, ili ako uhvate u gusi ili u krae, ili ih preda upe, ili selom, ili gospodarem, ili vlastelinu, koji je nad njim, kako jest vie upisano. To-zi gusarije i tati da se ne pomiluju, da se oslepe i obese. l. 149. Zakonika je tako s razbojnitvom izjednaio delo koje uini oblini tat, tj. Kradljivac koji je uhvaen na delu, ili su kod njega pronaeni ukradeni predmeti. lan koji u Zakoniku dolazi odmah za ovim predvideo je sluaj kad ne bude oblienija. Tada je bio propisan dokaz elezom. Lice optueno za krau moralo je da prenese usijano gvoe od crkvenih vrata do oltara. Time je sistem normiranja krae upotpunjen. Kradljivca je, bilo da je dokaz protiv njega postignut oblienjem, bilo elezom, pogaala smrtna kazna. Kraa i razbojnitvo su izgleda, spadali u ona dela koja su esto vrena u srpskoj srednjovekovnoj dravi, Zakonodavac je na njih veoma otro reagovao, to vidimo iz l. 145. Zakonika, koji je naredio jednu vrstu opte istrage, a zapretio tekim kaznama selu i gospodaru sela u kojem se nae kakav gusar ili tat. 6) Procesno pravo (a) Sudsko ureenje

24

Izlaganje o procesnome pravu valjalo bi poeti sudskim ureenjem. To ureenje je u srednjovekovnome srpskom pravu bilo razueno i sloeno. Postojale su razliite vrste sudova, te je jednoobrazno ustrojstvo pravosua bilo nepoznato u Srbiji, kao i u drugim feudalnim dravama. Najvanije vrste sudova bile su patrimonijalni sud, zatim crkveni, dravni, gradski, vladaoev sud I stanak. Ovo nabrajanje, meutim, nije iscrpno, jer su pored navedenih, najvanijih vrsta sudova, postojale jo neke, koje u ovoj prilici ostaju izvan naeg razmatranja. Patrimonijalno sudstvo se u izvorima zatie na vie mesta u poveljama. Feudalni poredak je vlastelinu pruao sudski imunitet utoliko to je on na svom posedu bio ovlaen da izrie pravdu I sudi sopstvenim podlonicima. Srpskoj vlasteli je takav imunitet uvek bio u izvesnoj meri ogranien nadlenou drugih vrsta sudova, pre svega vladaoevoga. Pod patrimonijalnim sudom ovde podrazumevamo kako sud svetovnog vlastelina, tako i crkveni sud kad sudi ljudima koji su naseljenici crkvenog imanja. Crkveni sud u uem smislu rei postupao je u skladu s dvostrukom nadlenou. Ratione personae ovaj je sud bio nadlean da sudi svim svetenim licima, bez obzira na predmet i prirodu spora. Ratione materiae njegova se nadlenost protezala na tzv. duhovne dugove, tj. ona dela za koja je pravni poredak izriito propisivao nadlenost crkvenog suda. Dravni sud je po postanku mlai od prethodne dve vrste. Srpska vlastela nije imala povlasticu, poput one koja je postojala u nekim drugim feudalnim dravama, da joj sudi njen staleki sud, tzv. sud ravnopravnih. Snaga sredinje vlade bila je u srednjovekovnoj Srbiji tolika da je uspevala da vlastelu podvrgne pod dravni sud. No, dravni sud je, po personalnome naelu, sudio i sebrima koji su bili neposredno potinjeni vladaocu. Osim toga, s obzirom na materiju, pojedina krivina dela, poput nevere, ubistva ili krae, bila su u iskljuivoj nadlenosti dravnog suda. Dravni sud se razvio iz ovlaenja vladalake vlasti i bio je posebno ureen Duanovim zakonikom. Da li je i koliko njegovo uspostavljanje prethodilo Duanovoj vladi, danas je teko kazati. Nesumnjivo je da je uspostavljanje i razvitak ove vrste suda znailo nadmo dravnoga naela nad stalekim. Gradski sudovi imali su razliito ureenje i nadlenost, zavisno od stepena samouprave pojedinih gradova. Razliita je bila organizacija sudova u gradovima osvojenim od Vizantije, od one kakvu su poznavali primorski gradovi. I meu ovima poslednjim postojale su razlike, kako u ustrojstvu sudova, tako i u nadlenosti. Vladaoev sud je proistekao iz njegove vladalake vlasti. Smatralo se u srednjem veku da ova obuhvata i pravo na izricanje pravde u sporovima meu podanicima. Vladalac je u starijim vremenima presuivao lino. U starome srpskom pravu ovakvo postupanje se zadralo za sve vreme postojanja srednjovekovne drave u parnicama zbog crkvene zemlje. Te parnice presuivao je uvek sam vladalac. No, usled nagomilavanja sporova i verovatno srazmerno estog obraanja vladaocu sa zahtevom da u kakvom sporu izrekne pravdu, od vladaoevoga linog suda postao je dvorski sud, koji Duanov zakonik pominje u lanovima 175. i 177. Nadlenost dvorskoga suda prema upravo navedenim odredbama Zakonika, bila je trojaka. Dvorski sud je presuivao u krivinim delima izvrenim na samome dvoru, zatim sve parnice protiv dvorana i najzad, to je od posebnog znaaja, taj sud je sudio strankama koje se izriito obrate dvorskom sudiji zahtevom za presuivanje spora. Dvorski sudija postupao bi u ovome poslednjem sluaju kao izabrani sudija. Ne moe se na osnovu raspoloivih izvora utvrditi da li je ovakva odredba predstavljala novinu koju je uveo Zakonik, ili je takva praksa postojala i ranije. Iskljuiva nadlenost dravnog suda suavala je sudski imunitet feudalne klase u Srbiji. Mogunost koju je Zakonik predvideo u l. 175. da parnine stranke izaberu dvorskog sudiju za presuditelja jo vie je krnjila domen patrimonijalnog sudstva. Posebnu vrstu suda u starome srpskom pravu predstavljao je stanak. To je bio meoviti sud, iji je nastanak izazvan injenicom personalnoga vaenja prava u srednjem veku. Stanak je presuivao parnice izmeu Srba i Dubrovana, poto je svaka od stranaka morala biti podvrgnuta svom personainom statutu. Pre nego to se upustimo u razmatranje o stanku, treba napomenuti da je parnice meu Dubrovanima u Srbiji presuivao dubrovaki konzul, ili su bile iznoene pred redovni dubrovaki sud. S druge strane, dubrovaki statut je dozvoljavao raspravljanje meovite parnice izmeu Dubrovanina i Srbina pred dubrovakim sudom. Za ovo je, meutim, bio neophodan pristanak srpskog parniara. Ukoliko pak, takvog pristanka ne bi bilo, za raspravljanje meovitih sporova bio je nadlean stanak.

25

Postojale su dve vrste stanka, veliki i mali. Veliki stanak je u naelu sazivan radi raspravljanja dravnih poslova, ali je mogao presuivati i privatne sporove. Mali stanak se sazivao na osnovu ugovora stranaka, iskljuivo radi raspravljanja njihovog spora. Sastav velikoga i malog stanka nije bio isti. Na velikome stanku su dravni poglavari bili predstavljeni putem zastupnika, a pored njih je bio i jednak broj sudija sa svake strane. Na malome stanku presuivale su sudije, birane od samih stranaka i to u jednakom broju za svaku od njih. Stanak se odravao u umetu ili na Kresti, a od druge polovine XIII veka najee kod Brgata. Odravan je zimi i u prolee, od novembra do maja. (b) Sudski postupak Sudski postupak u srpskome srednjovekovnom pravu nije se razlikovao na graanski I krivini. Postupak je po pravilu pokretala oteena strana. Posebno valja naglasiti da je srpsko srednjovekovno pravo zabranjivalo samopomo. Ta zabrana, koju poznaju stare povelje, bila je ponovljena u Duanovome zakoniku, na kraju lana 30.: Ako li jest kto komu kriv, da ga ite sudom i pravdom po zakonu, ako li urve bez suda ili komu zabavi, da plati samosedmo. Iskati u ovome sluaju znai tuiti, odnosno zahtevati sudskim putem. Tuilac je u naim starim spomenicima nazivan parija, a tueni otparija. Parniiti se govorilo se preti se. Pravda je imala vie znaenja. Mogla je ta re znaiti pravosue, predmet spora, ali i dokaz, kao u upravo navedenome 51. 30. Zakonika u izrazu iskati sudom i pravdom, to bi znailo ostvarivati zahtev pred sudom na osnovu dokaza. Ve iz ovakve terminologije vidi se da je sudski postupak staroga srpskog prava bio podvrgnut raspravnom naelu. Duanovo zakonodavstvo uvelo je istrani postupak u l. 145-147. u svrhu pojaane represije tata i gusara. Postupak je poinjao pozivanjem na sud. To pozivanje je vrio tuilac, najpre sam, a docnije u prisustvu dravnog organa, pristava. Duanov zakonik se na vie mesta pozabavio pozivanjem na sud i pruio izvesna jemstva licima koja se pozivaju pred sudiju. Tako se po l. 62. veliki vlastelin pozivao pismom sudijinim, a ostali peatom. l. 56. je propisao da se vlastelin na sud mora pozvati pre obeda. Vojnik je, kao i vlastelin, bio po 51. 61. zatien utoliko to na sud nije mogao biti pozvan u roku od tri nedelje po povratku s vojnog pohoda. Udata ena se, po 51. 104. nije smela pozvati na sud bez mua. Sirota ena, koja nije bila u stanju da se parnii, mogla je po l. 73. dati zastupnika, a takva mogunost je postojala iza lana porodine zadruge kojeg je mogao zastupati zadrugar, na osnovu l. 66. Zakonika. Neodazivanje sudskom pozivu kanjavalo se globom. No, ukoliko tuilac, koji je tuenog pozvao na sud, ne bi pristupio na roite, gubio je spor. To je naredio Duanov zakonik u l. 89: Kto pozove krivca pred sudije, pozvav i ne poide na sud, na sedi doma, ov-di koji jest pozvan, ako pride na rok pred sudije i otstoji se po zakonu, ta-zi da jest prost ot toga-zi dlga za koji je bil pozvan, ere on pozvav doma sedi. Pristupanjem stranaka sudu poinjala je u starome postupku rasprava. Izgleda da je postupak bio neformalan. Srpsko pravo nije poznavalo procesne formule, poput rimskoga i anglosaksonskoga prava. Uprkos tome, postupak nije bio lien izvesnih, zakonom nametnutih formalnosti. Na jednu od ovih ukazuje norma l. 167. Duanovoga zakonika: Parci koji ishode na sud carstva mi da koju re uzgovore u prvinu, te-zi rei da su verovane i tem-zi reem da se sudi, a poslednjim nito. Novakovi smatra da se ova norma odnosila na obe parnine stranke, a Taranovski je miljenja da je njome prevashodno ureen poloaj tuioca. Stranka je dakle, bila vezana svojim prvim iskazom I docnije mu nije mogla protivreiti, niti od njega odstupiti, kad se parnii pred carskim sudom. Ovakva formalna ograda oliena u normi o obaveznoj snazi prvoga iskaza izgleda da je bila neophodna u postupku kojim su vladali raspravno i kontradiktorno naelo. Stranke su slobodno iznosile dokaze i pribegavale razliitim dokaznim sredstvima. Meu ovima treba pomenuti oblienije, odnosno hvatanje krivca na delu, zatim svedoke, isprave, zakletvu stranke, a isto tako i ve pominjani boji sud. Pored dokaza elezom, koji je po Zakoniku primenjivan u sluaju krae, postojao je i kotao, koji se sastojao u vaenju usijanog gvoa iz kotla vrele vode. Takvo dokazno sredstvo predvideo je Zakonik u lanovima 84. i 106. Posebnu panju emo pri izlaganju o dokaznim sredstvima obratiti na svod i porotu. Svod je tipino dokazano sredstvo starih prava, a o poroti u srpskome pravu postoji u strunoj knjievnosti zanimljiva rasprava i nedoumica. Svod je u stvari jedna vrsta dokaznog postupka, koji je izvoen u sluaju razbojnitva i krae.

26

Ukoliko je dralac stvari tuen vindikacionom tubom, on se moe braniti tako to e ukazati na tzv. svodnika, odnosno ono lice od kojeg je stvar pribavio. Ovaj se, opet, mogao braniti ukazivanjem na drugog svodnika, odnosno onog od koga je on stvar pribavio. Postupak se tako nastavljao sve dok neko ne bi bio u stanju da ukae na prenosioca, te bi usled toga podlegao u sporu. Ovakav postupak je najee primenjivan kod krae stoke, a Duanov zakonik ga predvia u l. 180. i 193. Porota je u knjievnosti izazvala raspravu utoliko to je postavljeno pitanje da li je ona u starome srpskom pravu presuivala sporove ili je predstavljala dokazno sredstvo; drugim reima bilo je sporno da li je u srednjovekovnoj Srbiji postojala presudna ili dokazna porota. Mogli bismo kazati da je prevagnulo miljenje u korist ove potonje. Srpsko pravo poznavalo je dokaznu porotu. 0 tome se nalaze podaci u poveljama i meunarodnim ugovorima, starijim od Duanovoga zakonika. Ova ustanova je doivela razvitak za vlade kralja Milutina, ije je reforme u pogledu sastava porote prihvatio Zakonik u 61. 152. Osnovnu normu Duanovoga zakonodavstva o poroti pronalazimo u l. 151. Zakonika, koji glasi: Poveleva carstvo mi. Ot sada napreda da jest porota i za mnogo i za malo. Za veliko delo da jest 24 porotnici, a za pomanji dlg 12 porotnik, a za malo delo 6. I ti-zi porotnici da nesu voljni nikoga umiriti, razve opraviti ili okriviti. I da jest vsaka porota u crkve, i pop u rizah da ih zaklne. I u porote kamo se vei klnu i koga vei oprave, ti-zi da su verovani. Porota je dakle, odluivala veinom glasova. Porotnici su se zaklinjali da je jedna od stranaka u sporu u pravu. Upravo zbog ove zakletve bilo je neophodno uee svetenog lica pri obrazovanju porote i prethodna porotnika zakletva. l. 154. Zakonika je porotnicima zapretio tekom imovinskom kaznom i gubitkom asti, ukoliko se zakunu krivo i krivca oprave. Taranovski na osnovu stilizacije l. 151. Zakonika zakljuuje da porota nije presuivala, a Boa Markovi svoje tvrenje o dokaznoj poroti zasniva i na tome to se iz oba upravo pomenuta zakonska lana ne moe zakljuiti da su se pred porotnike iznosili kakvi dokazi. Iako norma l. 151. Zakonika tei proirivanju primene porote, te ova izgleda kao obavezno dokazno sredstvo u svim sporovima, valja se podsetiti da je Zakonik predvideo primenu i drugih dokaznih sredstava, a pojedina od ovih su primenjivana pred srpskim sudovima iako ih Zakonik nije normirao. To je npr. sluaj sa svedocima, iju je primenu kao dokaznog sredstva uredila Vlastareva Sintagma. Po zavrenoj sudskoj raspravi donoena je presuda, koja je u doba cara Duana morala biti pismena i izraena u dva primerka. Vsake sudije to sude da upisuju sudove i dre u sebe, a drugu knjigu upisave da ju dade onomu-zi koji se bude opravil na sude, naredio je l. 163. Zakonika. Presuda je morala biti zasnovana na zakonu. Car je u 172. lanu Zakonika izrekom zapovedio sudijama da sude po zakoniku, pravo, kako pie u zakoniku a da ne sude po strahu carstva mi. Presudu je u starijem vremenu izvravala stranka koja dobije spor. Docnije je izvrenje presude prelo na organe javne vlasti. To je u prvome redu bio pristav, kojeg Zakonik pominje kao izvrni organ u l. 162: I da ne uzme pristav inoga razve to pie knjiga. A sudije da dre take-ere knjige kakve-no su dali pristavom, kojih-no su poslali da isprave po zemlji. U l. 107. Zakonika se, pored pristava, kao pomoni sudski organ pominje i sokalnik, dok l. 188. predvida kao poseban organ globare: Globarije koji stoje pri sudijah to osude sudije i upisave dadu globarem, te-zi globe da uzimaju globarije. U svome naporu da obezbedi drutveni mir i nesmetano odravanje feudalnog poretka srednjovekovna drava je razvila svoje funkcije i razgranala aparat prinude u dovoljnoj meri da uzme u svoje ruke izvrenje presuda. 4. DUBROVNIK I DUBROVAKO PRAVO (VIIXIX VEK) Razvitak Dubrovnika i njegovo ureenje u mnogome podseaju na razvitak i ureenje drugih gradova na jugoslovenskoj obali. Dubrovaka povest, meutim, poznaje i izvesne osobene crte, kako zbog velikoga privrednog znaaja toga grada, tako i zbog njegovoga meunarodnog poloaja. Sve ovo, uz ogroman broj izvora sauvanih u dubrovakome arhivu, daju Dubrovniku posebno mesto u jugoslovenskoj povesti. Dubrovnik je osnovan u VII veku. Osnovale su ga izbeglice iz Epidaurusa, dananjega Cavtata, kad su taj grad opustoili Avari i Sloveni. Dubrovnik je prve vekove svoje povesti proveo pod vizantijskom vlau, a od X veka u njegovome stanovnitvu je preovladao slovenski inilac.

27

Vizantijska mo je polako slabila, te je Dubrovnik u XI veku u prilinoj meri uspeo da se osamostali. Dubrovaka biskupija je tada podignuta na stepen nadbiskupije. U doba opadanja vizantijske snage Venecija ]e sve vie poinjala da igra vanu ulogu u jadranskim poslovima, te je Dubrovnik, po propasti Vizantije u etvrtome krstakom ratu, na poetku XIII veka bio prinuen da prizna mletaku vrhovnu vlast. Za vlade Mletaka, ije razdoblje poinje 1205. godine, Dubrovnik je ustalio svoje dravno ureenje, koje e vekovima ostati nepromenjeno. Tada je donet Statut 1272. godine. Sredinom XIV veka Venecija je bila prisiljena da uini izvesne politike ustupke Ugarskoj. To je postignuto Zadarskim mirom 1358. godine. Jedna od posledica ovoga akta ogleda se u injenici da je Dubrovnik dospeo pod zatitu ugarske krune, kojoj je plaao danak. Tano vek docnije, 1458. godine Dubrovnik e poeti da plaa danak i turskome sultanu, da bi, poev od 1526. godine, posle mohake bitke, opstao samo danak plaan sultanu. Poev od 1684. godine Dubrovnik je ponovo dospeo u dvostruku zavisnost. Posle propasti Turaka pod Beom 1683. godine Mleani su odmah 1684. godine poveli rat protiv sultana. Predstojala je austrijska ofanziva na Tursku, pa su Dubrovani zakljuili da Turci mogu biti sasvim potisnuti s Balkana. Stoga su pourili da se obezbede i u Beu su 1684. godine sklopili sa ustrijskim carem ugovor po kojem je Dubrovnik dospeo pod austrijsku vrhovnu vlast i caru plaao danak. Istovremeno, isplaivan je danka sultanu je nastavljeno. Ovakvo stanje e potrajati sve do Napoleonovih ratova, kad Dubrovnik 1806. godine dospeva pod francusku okupaciju. 1808. godine ukinuta je Dubrovaka republika, a po prestanku francuske okupacije uspostavljena je u Dubrovniku austrijska vlast, pod kojom e ovaj grad doekati jugoslovensko ujedinjenje 1918. godine.Uprkos srazmerno estim promenama gospodara i plaanju tributa stranim vladaocima Dubrovnik je uivao samostalnost. Njegovo unutranje ureenje, ustaljeno pod mletakom vladom, potrajalo je sve do propasti republike, a poev od sredine XIV veka strana vlast se u Dubrovniku nije oseala. Dubrovani su i u meunarodnim poslovima istupali samostalno, bez obzira na to kojem su od stranih vladara plaali danak, priznajui mu nominalno vrhovnu vlast. Dubrovnikom je, za mletakoga gospodstva, upravljao knez, poslat iz Venecije. Da bi se ograniila njegova vlast, nastala su jo dva organa. Stvoreno je vee, sastavljeno od uglednih Dubrovana, a uz kneza su bila i dvojica njegovih drugova, koji su bili Dubrovani. Kneev uticaj je vremenom opadao, a istovremeno narastala mo bogatih Dubrovana. Mletaki uticaj sudarao se s domaim interesima i to je dovelo do stvaranja novih dravnih organa. 1235. godine pominje se prvi put Veliko vee. Za razliku od ovoga, prvobitno uspostavljeno vee, koje je pomagalo knezu, nazvano je Malo vee. Od 1253. godine pominje se i Vee umoljenih. Svi ovi organi bie docnije predvieni Statutom. Dravno ureenje Dubrovnika je konano uoblieno sredinom XIV veka. Tada je zatvoren krug vlastele, koja je odnela prevagu nad ostalim drutvenim slojevima. Do toga vremena knez I Malo vee birali su zajedniki lanove Velikoga vea. Odlukama donetim izmeu 1332. i 1348. godine, meutim, unete su izmene. Zatvoren je krug vlasteoskih porodica, te je Veliko vee postalo skuptina punoletne muke vlastele. To vee se sastajalo jednom meseno i biralo je ostale organe vlasti. Osim toga, imalo je zakonodavnu funkciju. Malo vee je imalo jedanaest lanova: est savetnika i pet sudija. Bilo je, pre svega, izvrni organ, ali je vrilo i sudsku funkciju. Vee umoljenih ili Senat bilo je najuticajniji dravni organ. Njegovi lanovi su birani od strane Velikoga vea na godinu dana. Svi lanovi Maloga vea ulazili su u sastav Vea umoljenih, ije su ime i funkcije slini odgovarajuem organu u Mletakoj republici. Vremenom je postalo uobiajeno da se isti ljudi uvek ponovo izaberu u Vee umoljenih, te je faktiki, lanstvo u ovome telu postalo doivotno. Vee umoljenih je pretresalo sva vana politika pitanja, pripremalo zakonske predloge i imenovalo pojedine dravne inovnike. Knez je biran na mesec dana. Biralo ga je Veliko vee, izmeu najuglednijih pripadnika starije vlastele. Tokom vremena nastao je obiaj da isto lice ne moe u jednoj godini biti dva puta knez. Knez nije imao nikakvu stvarnu vlast; uvek je svoja ovlaenja vrio zajedno s Malim veem. Vaan i posebno zanimljiv dravni organ u Dubrovniku bili su uvari zakona, zvani proveditores terrae. Njima je bio poveren nadzor nad radom kneza i sva tri vea, utoliko to su svojim vetom mogli spreiti izvrenje svakog zakljuka ili odluke napred pomenutih organa, ukoliko nau da je

28

akt nekog od njih suprotan dubrovakim zakonima. Kroz rad ovoga organa dubrovako pravo je upoznalo onu ustanovu koja se u modernome pravu naziva kontrolom ustavnosti. Najvaniji izvor dubrovakoga prava je Statut od 1272. godine za koji je Bogii kazao da je jedina dubrovaka kodifikacija, jer su sve ostale zbirke zakona ureene po hronolokome redosledu. Statut obuhvata osam knjiga, od kojih su prvih sedam donete 1272. godine, a osma predstavlja zbornik dopuna i izmena izvornoga teksta, koje su uinjene do 1358. godine. Prve tri knjige Statuta posveene su dravnoj organizaciji, etvrta privatnome pravu, dok su u petoj knjizi istovremeno nale mesta norme privatnoga i javnog prava. esta knjiga je posveena krivinome, a sedma pomorskome pravu. Od ostalih izvora dubrovakoga prava valja u prvome redu pomenuti Liber omnium reformationum, Liber croceus i Liber viridis. U Liber omnium reformationum unete su, po vremenu nastanka, raznovrsne odredbe, koje nisu imale statutarno obeleje. Ovaj zbornik obuhvata odredbe nastale izmeu 1306. i 1410. godine, a zakonsku snagu je imao od 1335. godine. Zelena i uta knjiga (Liber viridis i Liber croceus) nazvane su tako po boji svojih korica. U ove zbornike su hronolokim redom unoene razliite odredbe, kojima se razrauju statutarne norme. U Zelenu knjigu vreni su upisi od 1358. do 1460. godine, a otad pa do 1808. godine u utu knjigu. Najzad, ne mnogo pre ukidanja Republike, izvrena je kodifikacija pomorskoga prava, putem Regolamenata o pomorstvu od 1794. godine. Status podanika Dubrovake republike razlikovao se, zavisno od pripadnosti odreenom staleu. Republikom je upravljala vlastela. Takav nadmoan poloaj je ovaj stale uspeo da stekne tokom XIII veka, da bi u XIV veku upoznao proces zatvaranja u sopstveni krug, kakav je poznavala i mletaka povest. Od sredine XIV veka dolo je, praktino, do poistoveivanja pojma vlastele s lanovima Velikoga vea. Kako je Veliko vee biralo meu svojim venicima sve najvanije dravne organe, to je ovim putem bio ostvaren vlasteoski monopol na upravljanje dravnim poslovima. Privredna mo dubrovake vlastele poivala je, pre svega, na bavljenju pomorstvom I trgovinom, te ovaj stale nije inio tipinu feudalnu klasu. Graanstvo je u Dubrovniku predstavljalo raznorodan stale, u koji su dolazili slobodni ljudi razliitih zanimanja. Iako brojno jai od vlastele, ovaj stale nije nikad uspeo da ugrozi njenu politiku vlast, niti da postane jedinstvena drutvena klasa. Najbogatiji meu graanima bavili su se, kao i vlastela, pomorstvom i trgovinom. Povezani u bratovtinu sv. Antuna, osnovanu u XIV veku, oni su nazvani antuninima. Neto docnije nastali su i tzv. lazarini, nazvani po odgovarajuoj bratovtini. To je bio sloj ljudi koji su se bogatili bavei se kopnenom trgovinom. Sve ove razlike meu graanima nisu menjale njihov osnovni status. Graanstvo je, bez obzira na svoj privredni napredak i mo, bilo lieno mogunosti da uestvuje u upravljanju dravom. Seljatvo je u Dubrovakoj republici u poetku bilo malobrojno. Njegov se broj poveao usled irenja drave i ulaska Peljeca, Primorja i Konavlja u njen sklop. Razvitak feudalnih odnosa u dubrovakome pravu zavisio je od privrednih prilika. Feudalni odnosi i eksploatacija kmetova doivljavali su napredak u vremenima u kojima je trgovina opadala. Nasuprot tome, u razdobljima privrednog uspona feudalne stege su slabile, jer je gradskoj privredi, a posebno pomorstvu, bila potrebna radna snaga. Vazda je opstajao i sloj slobodnih seljaka, koji su na Lastovu i Mljetu imali samoupravu. Robovi su u Dubrovniku inili najniu drutvenu klasu. Dovoeni su iz okolnih zemalja, jer je Dubrovnik bio poznat po trgovini robljem. Poloaj robova bio je ureen statutarnim odredbama. Robovi su radili razliite poslove, ali nikad nisu predstavljali osnovnu proizvoaku klasu. Trgovina robljem bila je u Dubrovniku zvanino zabranjena poetkom XV veka, ali je uprkos zabrani nastavljena. 3) Organizacija vlasti u dravi prvog ustanka. a) Od samog izbijanja prvog ustanka, u ustanikoj dravi, stvarana je na teritoriji osloboenoj od Turaka, odreena relativno jednostavna I malo razgranata organizacija vlasti. Iako funkcije organa vlasti kao i njihovi meusobni odnosi nisu bili tano, precizno, i unapred pravnim putem utvreni ipak su ti organi u postojeim uslovima uspeno delovali odn. ostvarivali svoje zadatke. U dravi prvog ustanka postojali su, pored centralnih organa vlasti, i lokalni, sudski I policijski organi a formirane su bile i jedinice stalne, stajae vojske.

29

Pored stareinskih skuptina kao centralni organi vlasti delovali su i vrhovni vod I Praviteljstvujui sovjet. b) U toku postojanja drave prvog ustanka (18041813) odrano je vie skuptina meu kojima pominjemo skuptinu odranu 14. II 1804. u Oracu na kojoj je Karaore izabran za vrhovnog voda i skuptinu odranu avgusta meseca 1805. u Borku na kojoj je odlueno da se osnuje Praviteljstvujui sovjet. Poetkom 1811. odrana je skuptina stareina u Beogradu na kojoj je izvrena reorganizacija Praviteljstvujueg sovjeta u reeno pitanje vrhovne vlasti. Na skuptini avgusta 1812. (u manastiru Vraevnici) prisutne stareine su upoznate s onim to je Bukurekim ugovorom (zakljuenim maja te godine izmeu Rusije i Turske) predvieno u pogledu Srbije a na skuptini koja je odrana januara 1813. u Kragujevcu saopteni su turski zahtevi za mir i bilo je odlueno da se oni ne prihvate. Sazivanje skuptina, njihov sastav i nadlenost nisu bili nekim normativnim aktom utvreni. Od polovine ustanka one se sastaju poetkom godine i kada se, kao to se moe zakljuiti, ukazivala potreba za njihovim sazivanjem. Skuptine su inile stareine i na njima su odluujuu re imale vojvode. Imajui u vidu sastav skuptina tj. ko ih je inio moemo rei da su one po svom karakteru bile stareinske. Na skuptinama su raspravljana i reavana sva znaajnija pitanja unutranje i spoljne politike ustanike drave kao to su npr. ciljevi ustanka, pitanja politikih i vojnih saveza, materijalnofinansijska pitanja i u nekim sluajevima one su presuivale politika i krivina dela stareina ili raspravljale i neke graanske parnice. c) Drugi centralni organ vrhovni vod izabran je na skuptini 14. II 1804. u Oracu. Tom prilikom nisu bila utvrena njegova prava i dunosti odn. odnos prema skuptini i lokalnim organima. Jedan deo stareina je, oigledno, smatrao da Karaore treba da obavlja samo dunost vrhovnog komandanta. Pored te dunosti on je pokatkad predstavljao ustaniku dravu pred inostranstvom i obavljao neke druge upravne funkcije a vrio je i sudsku vlast. U sutini, od izbijanja ustanka odn. njegovog izbora za voda, on postepeno koncentrie u svojim rukama glavne konce vojne i civilne vlasti, jaa svoju vlast i obavljae funkcije efa drave. d) Kao posledica ruskih preporuka i nastojanja stareina da ogranie Karaorevu vlast dolo je do osnivanja i treeg centralnog organa vlasti Praviteljstvujueg sovjeta. Na skuptinu koju su stareine sazvale i koja je trebalo da se odri u Bogovai Karaore nije hteo da doe ve je sazvao drugu u Borku na kojoj je 15. VII 1805. dozvolio da se osnuje Sovjet. Prve sovjetnike je, po Karaorevom odobrenju, odabrao meu uesnicima skuptine tj. postavio prota Mateja Nenadovi. Za mesto u kome e zasedati Karaore im je odredio manastir Voljavu. Poto je prve sovjetnike odabrao (tj. postavio) prota Mateja ostali lanovi kojima je dopunjavan Sovjet birani su bili na nahijskim skuptinama. Tako je Sovjet od svog osnivanja pa do 1811. ima predstavniki karakter. Poetkom januara meseca 1811. odrana je u Beogradu skuptina stareina na kojoj je Sovjet reorganizovan odn. obrazovan je novi Praviteljstvujui sovjet narodni koji su inili estorica popeitelja (vojnih, inostranih i unutranjih dela, prosvete, finansija i veliki vilajetski sudija) i Veliki vilajetski sud. Od 1811. godine popeitelje i ostale lanove Sovjeta imenovao je Karaore. Sovjet je prvo, po osnivanju avgusta 1805. godine, obavljao poglavito sudsku funkciju tj. delovao je skoro iskljuivo kao sud, i to graanski sud (prvostepeni i vrhovni) ali je, u isto vreme, radio i na organizovanju sudova na teritoriji koja je bila osloboena od Turaka. Tokom vremena Sovjet je irio polje svoga delovanja pa e obavljati vojno-organizacionu, diplomatsku, privrednu I kulturnu delatnost, organizovao je upravni (policijski) aparat a pored toga upravljao je dravnim finansijama i obavljao neke crkvene poslove. Moe se rei da je Sovjet od svog osnivanja pa do propasti drave prvog ustanka obavljao sudsku, upravnu i zakonodavnu vlast, da je bio centralni organ ali da nikada nije postao i vrhovni organ vlasti to znai da namere stareina da ogranie Karaorevu vrhovnu vlast nisu bile ostvarene. e) Pre prvog srpskog ustanka Beogradski Paaluk se delio na etrnaest nahija koje su predstavljale najmanje turske upravne jedinice. Meutim, svaku nahiju inilo je po nekoliko kneina, a njih opet vie sela. Iz razliitih razloga a prvenstveno usled slabosti turske drave I nerazvijenosti njenog dravnog aparata srpski narod je u ovom Paaluku odn. u kneinama I selima uivao izvesne lokalne samouprave s odreenim samoupravnim organima i to: seoskim

30

zborovima, seoskim kmetovima i knezovima, kneinskim skuptinama, kneinskim knezovima I nahijskim skuptinama. Kako su najmanje turske upravne jedinice bile nahije to je njihova podela na manje jedinice kneine i sela Turcima sasvim odgovarala. Postojanje narodnih predstavnika odn. Samoupravnih organa u kneinama i selima predstavljalo je garanciju da e naredbe turskih organa vlasti biti izvrene i dabine uredno i na vreme prikupljene. U svakom selu postojali su kao samoupravni organi seoski knez, seoski kmetovi i seoski zbor. Seoski knez nije imao skoro nikakve vlasti ve ga je selo postavljalo u cilju skupljanja carske poreze. Selom su upravljali i starali se o njemu znatniji seljaci seoski kmetovi. Oni su predstavljali prave seoske stareine uivajui veliko poverenje i ugled meu svojim seljanima. Kmetovi su predstavljali selo prema Turcima, branili selo od turskog zuluma i sudili seljacima za kojekakve raspre kad bi ih parci pozvali npr. kad se porodice dijele ili kad stoka jednoga potre ljetinu drugoga. Ovi znatniji seljaci odn. kmetovi sakupljali su se na razline dogovore pa tako i seoske zborove u cilju reavanja pitanja od interesa za njihovo selo. Kneinska skuptina, koju su inili svi znatniji seljaci odn. kmetovi svih sela dotine kneine, bila je vrhovni samoupravni organ i predstavnik samoupravnog ivota u svakoj kneini. Pored izbora kneinskog kneza i razrezivanja poreza na pojedina sela u kneini, kneinska skuptina je raspravljala neke vee sporove i reavala i sva druga pitanja od znaaja za kneinu. I ona i kneinski knez upravljaju kneinom i reavaju sporove po vekovima izgraivanom obiajnom pravu pri emu stoje pod nadzorom turskih organa vlasti odnosno muselima i kadija. Pored kneinskih skuptina svaka kneina je imala svoga kneza koji se za razliku od seoskih knezova zvao i oborknez, ili vilaetski knez, a negde baknez i veliki knez. Kneinski knezovi su, s jedne strane, imali da obavljaju one poslove koje su na njih preneli turski organi vlasti, a s druge da reavaju ona pitanja koja nisu bila regulisana turskim pravnim propisima. Tako su kneinski knezovi bili i samoupravni i dravni organi. Iz tih razloga oni su prvo birani na kneinskim skuptinama a zatim postavljani beratom od strane turskih organa. Knezovi su birani mahom iz iste porodice pa je njihov poloaj postao nasledan. Ovi veliki knezovi bili su, pre svega, odgovorni za prikupljanje poreze. Pored toga, preko kneinskih knezova Turci su odravali vezu s narodom u kneinama. Kneinski knez se u svojoj kneini starao o dranju reda i mira, sudio je manje krivice I raspravljao sporove koji su nastali izmeu seljaka njegove kneine tj. sudio je ponekad ljudima za kojekakve sitnice, ali ih nije mogao natjerati da pristanu na njegov sud. Vlast kneinskih knezova se nije prostirala i na varoi i palanke u kneinama jer je u tim varoima i palankama postojala turska uprava. Nadzor nad radom kneinskih knezova vrili su turski muselimi (i kadije). U nahijama su, kao i u kneinama odravane povremeno, nahijske skuptine. Ove skuptine su, kao i kneinske, sazivane... i odravane prvenstveno radi razrezivanja poreza. Formiranje ovih samoupravnih ustanova u XVIII veku bilo je od velikog znaaja za narod u Srbiji. Turski feudalni sistem i turska uprava nisu vie bili u mogunosti da povrate onu mo nad narodom u Srbiji koju su imali pre XVIII veka. To je omoguilo seljatvu da formira, odnosno organizuje svoje seoske i kneinske samouprave do one mere da se moglo delom vre meusobno povezati i osposobiti za dalju borbu oko dobijanja svoje nezavisnosti. Kneinska samouprava predstavljala je onaj organizacioni okvir koji je, pored ostalog, stvorio pogodne uslove seljatvu u Srbiji da stekne i politiki iskusno vostvo. Kneinski knezovi e stajati na elu svih pokreta naroda u Beogradskom Paaluku krajem XVIII i poetkom XIX veka. Naruavanje ovog dugotrajno izgraivanog sistema lokalne samouprave imalo je za posledicu da je narod s knezovima na elu bio na strani Austrije u njenom ratu s Turskom 17881791. godine. U toku toga rata Porta je uvidela da su janiarski zulumi i nasilja bili razlog zbog koga je srpska raja bila na strani Austrije i da se mir u Beogradski Paaluk moe povratiti samo ako se uklone uzroci nezadovoljstva naroda u Srbiji. Iz tih razloga je i novi sultan Selim III svojim fermanima (17911794) zabranio povratak janiara u Srbiju, ukinuo itluke i potvrdio sistem kneinskih I nahijskih samouprava u Beogradskom Paaluku. Postojea lokalna samouprava je obezbeivanjem mira i relativne sigurnosti u unutranjosti Paaluka, doprinela jaanju trgovine i uzdizanju sloja bogatih marvenih trgovaca. Istovremeno ona je doprinela izgraivanju nacionalne svesti i kao to smo konstatovali formiranju

31

stareinskog sloja od kojih e kasnije izvestan broj odigrati znaajnu ulogu u dizanju ustanka i u samom ustanku. Povratak janiara u Beograd i ubistvo beogradskog vezira Hadi-Mustafe pae imali su za posledicu unitenje svih onih tekovina koje je seljatvo u Beogradskom Paaluku do tada ostvarilo. Ukidanje kneinske i seoske samouprave i postavljanje kabadahija i subaa u kneinama i selima zadalo je teak udarac jednom dugotrajno uspostavljanom redu. Ponovno zavoenje itlukog sistema i ukidanje kneinske i seoske samouprave sprovoeno je uz teror janiarskih dahija I njihovih ljudi. Iako su se uzroci prvog srpskog ustanka nalazili u razvitku drutvenih odnosa u Srbiji XVIII v., a pre svega u zaotravanju tih odnosa od svretka austro-turskog rata 1791. do poetka revolucije 1804. godine, teror kojim je sprovoena dahijska uprava kao i ukidanje postojee lokalne samouprave nesumnjivo su ubrzali izbijanje toga ustanka, odnosno bili povod za njegovo izbijanje. Tradicije te samouprave koju je srpski narod uivao poslednjih decenija XVIII veka u Beogradskom Paaluku, igrae znaajnu ulogu u zahtevima koji su isticani u toku XIX veka u Srbiji za uspostavljanje lokalne samouprave. Postojanje demokratskih ustanova na selu Srbije u XVIII veku zahtevalo je da i drava prvog ustanka odn. nova srpska drava koja je nastala na ruevinama turske vlasti bude izgraena na tim patrijarhalnim, demokratskim odnosima srpskog drutva na selu. Meutim, privredni i drutveni razvoj kao i ratna situacija doveli su postepeno do stvaranja vojnike monarhije i uspostavljanja apsolutne vlasti Karaoreve. U toj novoj srpskoj dravi, dravi prvog ustanka, dolo je protivno oekivanjima prvo do postepenog suavanja lokalne samouprave i potiskivanja seoskih i kneinskih stareina od strane novih vojnih (a istovremeno i civilnih) organa. Izdavanjem ustavnog akta 14. decembra 1808. ukinute su bile nahijske, kneinske i seoske samouprave i uspostavljen je centralizam i Karaorev apsolutizam. Ustavnim aktom donetim 11. januara 1811. na skuptini stareina izvrena je reorganizacija Praviteljstvujueg sovjeta, koncentrisana je vlast u rukama Karaorevim i ukinuta je ponovo nahijska, kneinska i seoska samouprava. Organe dravne vlasti u nahijama i kneinama predstavljali su prvi komandanti i vojvode. Njih je postavljao i smenjivao Karaore a obavljali su policijsko-upravne i vojne, izvrne (izvravali su zapovesti Karaora i Sovjeta) i nadzorne funkcije. Seoski knezovi bili su postavljani od strane vojvoda. Ovi lokalni organi nisu imali samostalnosti u svom radu a nahijske i kneinske skuptine su ukinute. U toku prvog srpskog ustanka vojne stareine vojvode uzdiui se postepeno ekonomski I politiki nastojali su da u to veoj meri ojaaju svoju vlast u lokalnim jedinicama a na raun centralne vlasti pri emu su neki od njih teili da se potpuno osamostale u svojim oblastima. Borei se protiv zavoenja centralizma neke vojvode su ile za tim da srpsku dravu organizuju kao savez nahija. Njihove autonomistike i separatistike tenje predstavljale su stvarno konicu napretka. jer su bile usmerene ka vraanju na stare, u sutini feudalne odnose. Sasvim suprotno ovakvim nastojanjima, Karaore se s jednim delom vojvoda i drugih manjih stareina borio za izgradnju... centralistiki ureene drave. Apstrahujui neke druge razloge kofi su Karaora mogli pri tome inspirisati (kao to su meusobna surevnjivost Karaora i vojvoda) njegova centralistika linija bila je u uslovima ustanka potpuno opravdana jer u nerazvijenim privrednim i drutvenim uslovima tadanje Srbije, a pogotovu u uslovima rata, unitarizam I centralizam predstavljali su ne samo uslov napretka ve i uslov bez ijeg ispunjenja ne bi bila mogua ni sama pobeda buroaske revolucije. Istovremeno s uvoenjem centralizma vrilo se I postepeno iskljuivanje naroda iz centralnih i lokalnih organa vlasti. To iskljuivanje naroda iz vlasti kao i despotsko postupanje vojvoda i drugih stareina prema narodu negativno e se odraziti na razvoj ustanka odn. sa svoje strane doprineti njegovom neuspehu. Stanje drutvenog i ekonomskog razvitka Srbije, u periodu kada se u njoj poinju da izgrauju buroasko drutvo i buroaska drava, doveli su do postepenog formiranja i jaanja centralistike uprave. U takvim prilikama oni koji su uzeli vlast u svoje ruke a u cilju svog ekonomskog jaanja odn. jaanja nove vladajue klase i kapitalistikih odnosa u Srbiji uopte stvaraju i razvijaju centralistiki sistem uprave silom potiskujui i ruei dotadanju samoupravnu organizaciju. f) U poetku prvog ustanka sudsku vlast su vrili vojni i upravni civilni organi vojvode I knezovi. Nedostaci ovakvog sudstva izazvali su potrebu osnivanja posebnih sudskih organa. Na

32

skuptini odranoj aprila meseca 1804. u Ostrunici izvren je izbor.... prvih sudija za pojedine nahije ali ovo reenje nije u praksi dovelo do odvajanja sudstva od uprave. Kao to smo ve konstatovali Praviteljstvujui sovjet je prvo, po svom osnivanju obavljao poglavito sudsku funkciju ali je u isto vreme radio i na organizovanju sudova na teritoriji koja je bila osloboena od Turaka. Raspisom koji je Sovjet uputio svima nahijama bilo je predvieno da one, na svojim skuptinama, izaberu po trojicu sudija koji e u magistratu sedeti, i svakome bez razlike bezpristrasno i bezlicemerno, po sadanjem obiaju za sud, i po istoj svojoj sovesti, suditi. Po svemu sudei ovaj raspis, najverovatnije zbog ratnih prilika, nije u veini nahija mogao biti sproveden u ivot pa e Sovjet oktobra meseca 1807. godine doneti novu naredbu da se po celom vilaetu, po svakoj varoi i u svakome selu, gdi se najmanje obesto nalazi organizuju sudovi koji e raspravljati i reavati sve male poslove kako bi se Sovjetu omoguilo da vie panje posveti optem dobru. Po ovoj naredbi seoski sud ine seoski knez i jedan kmet a varoki dvojica kmetova i jedan svetenik. Pored ovih sudova u Beogradu e postojati varoki sud. Taj sud e svake male poslove pregledati i tube primati kakve mu drago bile, krome smrtoubistva, i to ne bude mogao ovaj sud presuditi i uiniti, dopulnavae Sovjet Narodni Serbski. Kako seoski I varoki tako i ovaj varoki sud u Beogradu bili su izborni i u njihovu nadlenost su spadali mali poslovi. Oni nisu mogli suditi krivina dela ubistva. Nova organizacija sudova koja je postojala od 1811. godine predviala je postojanje seoskih sudova, magistrata (koje su inili po trojica kmetova koje su vojvode u dogovoru sa svima kmetovima iz svoje nahije birali za sudije) i Velikog vilajetskog suda u Beogradu. Magistrati su sudili sve graanske parnice i krivina dela i vrili su I policijsku vlast. Meutim, konstatuje D. Jankovi i posle konanog postavljanja i uvrenja sudske mree, i Karaore i vojvode meali su se, izgleda dosta esto, u rad sudova i sami izricali presude; oni su isto tako vrili pritisak na sudije; spreavali ljude da se obraaju magistratu, titili svoje roake i prijatelje; ponitavali magistratske presude, itd. (g) Osim narodne vojske koja je ratovala o svom ruhu i kruhu i koja je regrutovana po kuama u onolikom broju koliko je i kad vojna potreba iziskivala susreemo, od samog poetka ustanka i neke oblike stalne stajee vojske kao to su momci i beari. Od godine 1808. pristupa se organizovanju i stalnih regularnih vojnih jedinica. Momci su, u sutini, predstavljali telesnu gardu voda i vojvoda. Koliko e koji stareina imati oko sebe momaka, zavisilo je od njegove moi i bogastva. Po proti Mateji momci su poticali od dobrih familija, zadruge i najbogatiji' kua. O bearima Vuk Karadi u svom Srpskom rjeniku kae: U Srbiji za Karaorijeva vremena zvali su se beari vojnici koji su onamo bili doli iz drugijeh zemalja, i tako nijesu vojevali za svoje kue, nego za platu ali je meu njima bilo i domaih siromanih seljaka. Treba istai da su beari pokatkad upotrebljavani i za uguivanje narodnog otpora. Od godine 1808. pristupa se, kao to smo rekli, organizovanju stalnih regularnih vojnih jedinica. Oktobra meseca 1808. Karaore i Sovjet su izdali naredbu vojvodama da po svojim nahijama formiraju jedan ili dva bataljona koje bi inilo po 250 zadrunih ljudi ali je ovo obrazovanje stalnih regularnih jedinica izazvalo otpor u narodu kao i rad na organizovanju ovih jedinica koji je ponovo otpoeo juna 1811. godine. U toku prvog srpskog ustanka mogistrati su obavljali sudsku funkciju ali su istovremeno obavljali i policijske poslove. Meutim, godine 1807. organizuju se u osloboenim gradovima policijski organi. Sauvan je podatak da su u apcu 1808. godine postojali policaj kvartal majstor i magistratualni vice-policaj. 4) Ustavno pitanje i ustavni akti u Srbiji 18041813. Od samog izbijanja ustanka Karaore tei da koncentrie vlast u svojim rukama odn. otpoeo je da se ponaa autokratski I njegove apsolutistike tenje naii e na otpor nekih vojvoda i stareina koje su, s jedne strane, nastojale da to vie ojaaju svoju vlast u lokalnim jedinicama (svojim oblastima) a s druge strane da imaju to veeg udela u vrhovnoj vlasti. Te suprotne tenje i interesi dobijaju vid borbe za vlast koja e trajati skoro koliko i sam ustanak. Tako e i osnovno ustavno pitanje biti pitanje vrhovne vlasti koje e u Srbiji u toku prvog ustanka biti nekoliko puta, na odreeni nain, pravno reeno. Reavanje ustavnog pitanja karakterisale su u toku 1807. godine nastojanja ruskih predstavnika markiza Pauluija K. Rodofinikina da se to pitanje rei saglasno ruskim interesima odn. da se u vrhovnoj vlasti obezbedi premo stareina nad Karaorem. Krajem juna 1807. dolo je u Negotinu do sastanka kome su prisustvovali ruski pukovnik markiz Paului, Karaore, Milenko Stojkovi i Jeremija Gagi. Na tom sastanku zakljuena je bila 28. juna konvencija u kojoj se

33

istie elja srpskog naroda da Srbija doe pod zatitu ruskog cara, da ruski car to skorije zemlji (Srbiji) odredi sposobnog zemljeupravitelje, koji bi narod doveo u pristojan red i u ime cara ruskog, narodu dao konstituciju, po potrebi narodnoj, da se u Srbiji postavljanje vojnih i graanskih inovnika vri u ime ruskog cara i da u srpskim gradovima budu ruski garnizoni i u svakom gradu komandant od ruske gospode. U elji da obezbedi Srbiji rusku vojnu pomo Karaore je pristao na ovu konvenciju, ali kad je trebalo da na nju stavi i svoj peat, izgovorio se da ga je izgubio. Avgusta meseca iste (1807) godine stigao je u Beograd ruski predstavnik u Srbiji Konstantin Konstantinovi Rodofinikin koji je ubrzo zatim upoznao Karaora i stareine sa svojim predlogom ustavnog ureenja Srbije. Po tom Rodofinikinovom aktu koji je nosio naslov Osnovanije Praviteljstva serbskago a koji je Karaore potpisao 20. VII 1807. U Beogradu se ustanovljava Praviteljstvujui Senat pod predsednitvom Knjaza koji ima titulu Svjetljeji Knjaz i pravo na tri glasa u tom Senatu. Senat ine tri kategorije lanova: (1) vojvode (koji nose titulu sijatelni vodi), (2) oni koji su do sada uinili narodu velike i vane usluge (dobijaju titulu prevashodni senatori) i (3) po jedan (izabrani) predstavnik svake nahije (sovjetnici Senata). Prva i druga kategorija (sijatelni vodi i prevashodni senatori) su doivotni lanovi Senata I ulaze u red plemstva. Trea kategorija, sovjetnici Senata (predstavnici nahija), biraju se svake tree godine I ukoliko bi bili tri puta izabrani (za sovjetnike) postaju doivotni lanovi, prelaze u plemstvo I dobijaju titulu prevashodni senatori. Po ovom aktu Karaore je predsednik Senata ali bi mogao biti smenjen bez ikakvih tekoa. Vrhovnu vlast, po Rodofinikinovom Osnivaniju, ima Praviteljstvujui senat. Rodofinikin, koji je svojim aktom uvodio plemike titule, morao je znati da su u osloboenoj Srbiji, ruenjem turske vlasti, ukidani i feudalni odnosi. Meutim, on je ipak raunao na lakomost i slavoljubivost stareina; njemu je takav Senat u kome e krupne stareine imati feudalne privilegije, za kojima su mnogi od njih teili, u kome e biti proglaeni za plemie I doivotne senatore, te na taj nain pridobijeni za Rusiju, bio potreban kao protivtea Karaorevoj vlasti i kao sprovodnik ruskih interesa i ruske politike u Srbiji. I ovaj akt kao i konvencija zakljuena s Pauluijem je neka vrsta podinjenja osloboene Srbije tadanjoj carskoj Rusiji. Karaore je pristao na njega jer je oigledno smatrao da je to neophodna cena one iste ruske pomoi koju je i sam toliko eleo. Iako Rodofinikinovo Osnovanije nije bilo odobreno od strane ruskog cara jer su na to uticale odreene meunarodne okolnosti ipak su neke odredbe toga akta bile izvrene. Na savetovanju stareina, koje je pod predsednitvom Karaora, odrano u toku novembra i decembra 1807. godine u Beogradu, bilo je, pored ostalog, odlueno: (1) da se Srbija podeli na 12 okruga, (2) da sedite Saveta, koji e se zvati Senat, bude u Beogradu, (3) da se u Beogradu i u veim varoicama postave gradski poglavari, a po selima knezovi i da to zvanje mogu dobiti samo oni koji su ve u ratu sluili i koji pisati i itati znaju, (4) da se uvede opta regrutacija, (5) da stranci u Srbiji ne mogu kue kupovati i (6) da se Srbija ruskoj zatiti podvrgne. Izvrenjem ovih odluka nisu, kao to se vidi, menjani sastav i poloaj vrhovnih organa vlasti. Imajui u vidu eventualnu mogunost da mu ponovo bude ograniena vlast kao to je to bilo uinjeno predlogom koji je sainio Rodofinikin Karaore se sledee 1808. godine odluio na izdavanje jednog formalnog akta kojim bi se to predupredilo i njemu obezbedila ... apsolutna vlast. Krajem novembra meseca 1808. godine odran je kod Karaora u Topoli skup kome su prisustvovale neke stareine, njegove pristalice. Tom prilikom dolo je do razmene sveanih izjava izmeu Karaora i prisutnih stareina o meusobnim ustavnim pravima i dunostima. Saglasno tim izjavama iziao je kao obnarodovanje akt od 14. decembra 1808. godine. Izjave potpisane u Topoli nisu sauvane i o njima saznajemo iz Karaorevog govora na skuptini odranoj januara meseca 1811. godine. Akt od 14. XII 1808. sastojao se iz dva dela. U njegovom prvom delu se kae da Sovjet Narodni, svi komendanti, vojvode, knezovi i sav narod priznaju Gospodara Karaora Petrovia i njegovo zakono potomstvo za pervog i verhovnog serbskog predvoditelja i obeavaju mu vjerni i njegovoj zapovesti pokorni biti. Sa svoje strane Karaore obeava da e za sav narod oteesku brigu nositi i Sovjet Narodni za verhovni zemlje sud prepoznavati. Drugim delom akta bilo je propisano da e sve zapovesti izdavati Karaore preko Sovjeta i u dogovoru sa Sovjetom odn. da e sve naredbe i zapovesti

34

izdavati Karaore preko Sovjeta na pervog od Nahije komendanta, koji e posle, primljenu zapovest na podinjene sebi vlasnike izdavati i od njih soverenije zapovesti iziskivati, za koje e otvjet Sovjetu Narodnjem davati. Nema pomena da je ovaj akt bio iznet na skuptinu i on je potvren samo od Karaora i Praviteljstvujueg sovjeta. Kako na skupu u Topoli nisu bile sve stareine odn. kako ovaj akt nije bio potvren od strane skuptine to on nije bio oivotvoren i predstavlja akt samovolje jednog dela stareina nad drugima. Meutim, iako nije bio sproveden u ivot njegov znaaj se, pre svega, sastoji u tome to je to bio prvi pisan i formalan akt samostalnog organizovanja Srbije a zatim to se njime osniva u Srbiji prava monarhina vlast s dinastijom Karaorevom odn. ustanovljava dostojanstvo vrhovnog voe nasledno u Karaorevoj porodici. Osim toga, njime se formalno ukida nahijska I kneinska samouprava i uspostavlja centralistiki sistem uprave. Posle neuspelih ratovanja u leto 1809. godine koja su u znatnoj meri uticala na opadanje njegovog autoriteta a zatim uspenih borbi u toku 1910. godine Karaore je naumio da utvrdi I sprovede u ivot ono to nije uspeo krajem 1808. godine. Poetkom januara meseca 1811. odrana je u Beogradu skuptina stareina na kojoj je bilo 66 lica. Na sastanku skuptine 8. januara Karaore je odrao (ili je neko umesto njega proitao) dve besede. U prvoj je odao zahvalnost ruskom pokroviteljstvu a u drugoj je kritikovao stareine pre svega zbog nepotovanja dogovora u Topoli odn. akta od 14. XII 1808. godine a zatim zbog njihovih meusobnih svaa i nesuglasica, despotskog ponaanja u svojim oblastima, neposlunosti koju pokazuju prema njemu i Sovjetu kao i zbog odravanja veza i prepiske s inostranstvom bez njegove saglasnosti i saglasnosti Sovjeta. Posle dva dana zakleli su se Karaoru i njegovom zakonitom potomstvu na vernost, pokornost i poslunost prvo lanovi Praviteljstvujueg sovjeta a zatim ostale stareine priznajui samo njega za verhovnog voda. Posle Karaoreve zahvalnosti sledovala je njegova zakletva stareinama. Svojom zakletvom on se obavezao da e se drati ruskog cara kao pokrovitelja, da nita bez sporazuma sa Sovjetom nee initi, da nee nikoga kazniti smru ili venim zatoenjem bez sporazuma sa Sovjetom a da sebi zadrava pravo ublaavanja kazni I pravo pomilovanja, da nee nikada dopustiti da bilo ko u zemlji vlast silom prisvaja i da e sve inovnike postavljati zajedno sa Sovjetom. Po obavljenim sveanim zakletvama Karaore je 11. januara bio izdao ukaz o Praviteljstvujuem sovjetu narodnom i njegovim dunostima. Reformom izvrenom na skuptini 1811. Savet je reorganizovan odn. podeljen na dva dela. estorica lanova bili su popeitelji (ministri) a ostali s ministrom pravde (velikim vilajetskim sudijom) inili su veliki vilajetski sud. Svi oni skupa inili su i vladu zemaljsku i zakonodavno telo. Karaore je imenovao popeitelje i ostale lanove Sovjeta i bio je njegov predsednik. Njega je u sluaju odsutnosti zamenjivao jedan od lanova Sovjeta koga je Karaore odreivao i taj se nazivao namesnikom. Sovjet je svoje delatnosti imao da vri po nastavleniju koje mu je Karaore propisivao. Obavljao je zakonodavnu, upravnu i sudsku vlast ali je istovremeno bio potinjen Karaoru pa su, prema tome, sve tri vlasti bile koncentrisane u Karaorevim rukama. Istoga dana kada je Karaore izdao ukaz o Sovjetu tj. 11. januara 1811. reforma je objavljena, po ondanjem obiaju, raspisom svima vojvodama i ti raspisi su, istovremeno, bili akti naimenovanja za te vojvode. Milenko Stojkovi i Petar Teodorovi-Dobrnjac nisu hteli doi na skuptinu, prihvatiti da budu popeitelji (inostranih dela odn. pravde) ni priznati ono to je na skuptini bilo utvreno pa su bili prognani. Ureenje utvreno na skuptini januara 1811. postojalo je sve do propasti Srbije oktobra1813. godine. 5) Zakoni u prvom srpskom ustanku. Za dravu prvog ustanka karakteristino je da je u njoj znaajnu ulogu imalo obiajno pravo. Iako je K. Rodofinikin 1808. godine predlagao da se iz ruskih zakona odabere ono to je za Srbe potrebno to nije uinjeno. Mnoga pitanja su i dalje bila regulisana raspisima i naredbamakoja su donosili Karaore i Praviteljstvujui sovjet. Meutim, dva znaajna, opta pravna propisa na koja treba ukazati zbog njihove sadrine, bili su: Zakon prote Mateje i Karaorev zakon. Zakon prote Mateje Nenadovia nastao je na samom poetku prvog srpskog ustanka, najverovatnije poetkom maja meseca 1804. poto se prota Mateja vratio sa skuptine odrane aprila meseca u Ostrunici. U svojim Memoarima prota Mateja kae da je poto se vratio u Brankovinu sazvao sa svojim stricem (Jakovom) skuptinu na Reljinom polju. Poto se skuptina sastala dogovorimo se da mi na Vraar idemo ali je tada trebalo narodu sud

35

ostaviti. Kako sam ja imao kormiju kae dalje prota Mateja i itao zakone Justinijanove i Mojsijevu strogost nad Jevrejima ... ispiem nekoliko paragrafa iz kormije, od kojih pobrojau neke: 1. Ko bi ubio oveka, da se ubije i na kolo metne. 2. Ko otme devojku silom (kao to je gde bivalo, a osobito u kakvim bunama kad se sudovi pobrkaju), taj enik, kum i stari svat ibu da tre a drugi tapovima da se katiguju. 3. Ko ukrade jagnje, prase, konja ili vola, taj da plati dvoje i da se katiguje tapovima. 4. Ko utee iz vojske bez doputenja, da tri ibu. 5. Sa strae koji pobegne, da se strelja. 6. Koji se krivo zakune i krivo svedoi taj onu svu tetu za koju je svedoio da plati, tapovima da se katiguje, i da mu se nikada vie nita ne veruje, i da se za svagda laom proglaa. 7. Kad se svade I psuju, koji se prihvati za oruje, kao pola ubistva, da tri ibu... itd. 14, 15 li punktova. Kao to vidimo, ovim paragrafima bila su predviena sledea krivina dela: ubistvo, otmica devojke, kraa, beanje iz vojske, beanje sa strae, lano svedoenje i hvatanje za oruje. Analizom onoga to je prota zabeleio u svojim Kratkim zapiskama i poreenjem paragrafa navedenih u Memoarima sa tekstom Krmije moe se zakljuiti da se prota sluio samo 47. i 48. glavom njenog teksta. Pri tome je s obzirom na krivina dela koja je pobrojao kao i sankcije koje je predvideo oigledno imao u vidu prilike koje su postojale u ustanikoj Srbiji. Iz Memoara proizilazi da je njegov zakon donet na skuptini Valjevske nahije i da je vaio za tu nahiju. Kada je re o Karaorevom zakonu, u istoriografiji jo uvek nisu raiena pitanja vremena njegovog donoenja i da li je on kao zakon uopte bio uveden u ivot. Zakon sadri propise koji reguliu razliitu materiju ali bismo ih ipak mogli svrstati u tri grupe: (a) odredbe o krivinim delima protiv dravnog ureenja meu kojima su karakteristini propisi o uvredi drave i vlade, I propisi o hajduiji (kao i uvredi ili kleveti svetenika, stareine i trgovca), zatim (b) vojno-krivine i vojno-disciplinske odredbe u koje bi spadale odredbe o izdaji i pijunai u korist Turaka, bacanju oruja, rasipanju municije, spavanju na strai i neke druge odredbe i (c) ostale krivino-pravne I graansko-pravne odredbe. U tu grupu spadala bi krivina dela ubistva, edomorstva, otmice I krae. Za uvredu vlade (praviteljstva) i drave propisana je bila kazna prebijanja ruku i nogu I stavljanja na toak a za uvredu ili klevetu svetenika, stareine i trgovca kazna batinanja. Treba skrenuti panju na to da zakon uzima u zatitu od uvreda i kleveta ne samo autoritet predstavnika, nosilaca nove dravne vlasti (stareina i inovnika) ve i ostale pripadnike nove vladajue klase (trgovce). Hajduci (kao i njihovi jataci) kanjavani su prebijanjem ruku i nogu i razapinjanjem na toak. Za izdaju i pijunau u korist Turaka propisana je kazna prebijanja obe noge na 2 mesta I obe ruke i stavljanja na toak (i da se ne skine do kost traje) a za bacanja oruja bekstvo iz borbe mrtva iba (da tri ibu mrtvu 6 puta kroz 600 momaka). Isto tako i vojnik koji bi zaspao na stri da tri ibu (3 puta kroz 300 momaka). Karaorev zakon pravi razliku izmeu umiljajnog I nehatnog ubistva. Umiljajno ubistvo kanjavano je smrtnom kaznom a nehatno kaznom robije u trajanju od est meseci i naknadom tete. edomorstvo je, takoe, kanjavano smrtnom kaznom a otmica devojke tekom ibom (3 puta 300 momaka). U zakonu se predvia samo jedna vrsta krae i to krae stoke pri emu se pravi razlika izmeu krupne i sitne stoke. Po par. 26. ko bi ukrao vola ili konja, da plati dobro, poto gazda hoe, i da primi u dva jutra po 50 tapa, ko ukrade ovcu ili jagnje, za jedno dvoje da dade i 25 tapa (primi). to se tie graansko-pravnih propisa, Karaorev zakon sadri samo odredbu o razvodu braka po kojoj se supruzi ne mogu razvesti bez velika uzroka i velika suda i vladike. Treba, isto tako, ukazati na odredbe o stareinama i njihovom odnosu prema narodu (kao I na propise o zabrani stareinskog kuluka i zabrani istraivanja vetica). Po tim odredbama narodu u vlasti nije izbirati vojnike stareine, koji e vojskom upravljati, i na boj voditi. Meutim, narod ima pravo da bira sudije, seoskog kmeta i seoskog kneza ali smeniti ni jednog od njih ne moe bez suda i visoke vlasti, dokle mu se ne bi nale i osvedoile pogreke (par. 38). Zakon nareuje (par. 9) da stareina (vojni i civilni) mora biti pravedan jer ako bi se usudio kome suditi po ateru ili po pizmi ili po kumstvu, ili po prijateljstvu ili po srotstvu ili po mitu, taj e se svaki pred cijelim narodom izobliiti za razoritelja pravde narodne, i onakovi po istoj svedobi liie se svoga zvanija, a od koga bi mito i globu uzeo, sramotno pred narodom vratiti. Karakteristian je i par. 41. zakona po kome se svaki Srbin mogao aliti ako mu je to nepravedno uinjeno ... i ba da bi na samog stareinu tubu imao, slobodno da je sudu moe pretstaviti i da mu stareina pizme ne moe imati. Koi bi stareina zamrzio to bi se kogod tuio pravedno na njega, taj povinen veom osudeniju da bude, to protiv zakona narodnog stoji... Odredbe o zabrani stareinskog kuluka i istraivanja vetica ukazuju na ustaniki (revolucionarni) prekid sa starim

36

feudalnim poretkom i stupanje u novi ... buroasko-demokratski poredak. Po par. 32. stareinama svakog ina, sluiteljima naroda, opredelie se plata i rana po meri, a da kuluka od naroda ni u kakovo delo svoje nema, niti se narodu doputa kulukovati kome ... a stareina koji hoe kakav rad voditi kuni a on neka plati,... neka mu se radi. Zabrana istraivanja vetica bila je propisana prethodnim paragrafom (par. 31). U njemu se kae: Ko bi se usudio vetice traiti i ubijati ene i muiti kako to su bivale ovakove budalatine ili u vodu bacit, ko bi ovo uinio ovakvu ludost, za koje se Srbima belji svet smeje, za ovakvu budalatinu odsuujemo mu: ono to bi on uinio bilo vie reenim veticama, njemu da se uini. Za razliku od zakona prote Mateje, Karaorev zakon po reima D. Jankovia predstavlja sasvim nov zakon, zakon nove srpske drave koja se stvarala na ruevinama turskog feudalnog poretka. On je prekinuo ne samo onu nit srpskog srednjovekovnog prava koja se protezala od Duanovog zakonika i jo odranije, ve je prekinuo svaku vezu i sa dotadanjim, stranim ili domaim, crkvenim propisima i zbornicima. Osim toga, iako se ne moe utvrditi tano vreme njegovog donoenja kao ni to da li je primenjivan ipak on jasno izraava i drutvenu stvarnost i odreene drutvene odnose tadanje Srbije, prilike pod kojima je nastao i vreme u kome je nastao. 4) Odredbe o poloaju Srbije u rusko-turskim ugovorima 18121829. Kao to smo konstatovali period meovite srpsko-turske uprave koji je trajao od 1815. do 1830. godine karakterie stvaranje i jaanje srpskih organa i postepeno potiskivanje turskih organa vlasti. Taj proces, to potiskivanje turskih organa odvijao se uporedo s borbom za dobijanje, od strane Porte, I formalnog priznanja osvojenih pozicija. Oslonac svojim zahtevima Srbi su nalazili u meunarodnim ugovorima zakljuivanim izmeu Rusije i Turske u vremenu od 1812. do 1829. a pre svega u Bukurekom ugovoru o miru sklopljenom 28. maja 1812. godine. Osmom takom toga ugovora bilo je predvieno da e Turska, pre svega, dati potpunu amnestiju i povlastice koje imaju neki podanici na ostrvima Arhipelaga i u drugim predelima Turske a zatim da e njima ostaviti upravljanje njihovim unutranjim delima, tj. poveriti Srbima staranje o unutranjoj upravi. Na taj nain, po ovom ugovoru Srbija je trebalo da ostane u sastavu Turske sa odreenom unutranjom autonomijom (samoupravom). Porta nije izvrila odredbe osme take ugovora ve je oktobra 1813. pokorila Srbiju. Iako nije izvren onda kada je donet konstatuje D. Jankovi lan VIII Bukurekog ugovora je izvanredno znaajan za dalji razvitak dravnopravnog poloaja Srbije, jer je predstavljao bazu za sve kasnije pregovore izmeu Rusije i Turske u pogledu Srbije, i pravni osnov i oslonac svih srpskih zahteva za regulisanje njenog poloaja. Oktobra 1826. godine Turska je pritisnuta zahtevom novog ruskog cara Nikole I bila prinuena na zakljuenje tzv. Akermanske konvencije. Petim lanom ove konvencije bilo je utvreno da e Porta odmah izvriti odredbe Bukurekog ugovora, koje se tiu srpskog naroda, i da e s poslanicima toga naroda narediti mere koje se nau za najudobnije da se utvrde i osiguraju sva ona njemu obeana i u traktatu izloena prava. Isto tako, Porta se obavezala da e u cilju izvrenja preduzetih obaveza izdati ferman (najkasnije u roku od osamnaest meseci) i da e taj ferman saoptiti Rusko-Imperatorskom dvoru. Preuzevi dunost da o ispunjenju obaveza izvesti ruski dvor, Turska je priznala pravo protektorata Rusije nad Srbima. lanu petom Akermanske konvencije priloen je, zatim, jedan odvojeni akt u kome su izloene srpske elje koje se Porta obavezuje da ispuni. Te elje, ije se ispunjenje trai, bile su: sloboda veroispovesti, pravo srpskog naroda da sam sebi bira svoje stareine, nezavisnost unutranje uprave, povraaj od Srbije otrgnutih okruja, da se razni danci spoje u jedan, da se Srbiji ustupi uprava nad turskim imanjima, pod uslovom da se prihodi od tih imanja plaaju zajedno s dankom, sloboda trgovine, davanje dozvole srpskim trgovcima da mogu putovati po turskim oblastima sa svojim sopstvenim pasoima, izgradnja bolnica, kola i tamparija i da se zabrani Turcima, koji ne pripadaju gamizonima, nastanjivanje u Srbiji. Osim toga, ovim aktom Porta se obavezala da e ispuniti i sve one elje koje bi joj srpski predstavnici eventualno izrazili, ukoliko one ne bi bile u suprotnosti s obavezama podanika otomanske imperije. Porta nije izvrila ni ove odredbe Akermanske konvencije. Posle novog rusko-turskog rata, zakljuen je sredinom septembra 1829. godine u Jedrenu rusko-turski mirovni ugovor. estom takom Jedrenskog ugovora Porta se sveano obavezala da e bez svakog odlaganja i tano ispuniti take odelitog akta priloenog petom lanu Akermanske konvencije, da e vratiti Srbiji est otrgnutih okruga (nahija) i da e o izvrenju svojih obaveza izdati ferman, potvren Hatierifom, i saoptiti ga Imperatorsko-Ruskom dvoru u roku od mesec dana, raunajui od dana podpisa ovog traktata.

37

5) Hatierifi iz 1830. i 1833. i pojava Srbije kao vazalne drave. Saglasno preuzetim obavezama Porta je, najpre, u drugoj polovini septembra meseca 1829. izdala jedan hatierif u kome je naredila beogradskom veziru da pristupi k ispunjenju svega vie oznaenog i o tome obavesti srpski narod. Odredbe Akermanske konvencije bile su razraene Hatierifom iz avgusta 1830. kojim je bila utvrena osnova dravnog ureenja Srbije posle 1830. godine. Najznaajnije odredbe Hatierifa iz avgusta 1830. bile su: (1) srpski narod uivae slobodu veroispovesti u svim crkvama njemu prinadleeim; (2) Milo Obrenovi po glasu Berata koim je snabden priznaje se za ba kneza (vrhovnog kneza) srpskog naroda i to dostojanstvo e biti nasledno u njegovoj porodici; (3) knez Milo e u ime Porte upravljati unutranjim delima (poslovima) zemlje u dogovoru sa skuptinom, sastavljenom iz poglavara zemlje; (4) u vezi sa zahtevom Srba da im se prisajedine est otrgnutih predela (krajeva) odlueno je da se imenuju komesari od strane Porte i od strane ruskog dvora koji e imati zadatak da izvide pravo stanje i da se na osnovu njihovog izvetaja izvri prisajedinjenje tih krajeva; (5) Ara i svi drugi danci (porezi) utvrdie se tano a suma prihoda od spahiluka bie procenjena i pridodata ukupnoj sumi danka; (6) turske vlasti nee se meati u unutranju upravu zemlje ni u sudejska reenija. Osim toga, one nee traiti ni jednu paru (aspru) vie od sume danka koja e biti za u napredak tano utvrena; (7) da bi se otklonili (predupredili) nemiri i neredi koji bi se mogli dogoditi u Srbiji i da bi se kaznili krivci knez Milo e imati u svojoj slubi potrebnu oruanu silu; (8) Srbi e imati pravo zidati bolnice i osnivati kole; (9) Turcima koji imaju dobra i zemlje u Srbiji, a koja bi eleli da otue, daje se rok od godine dana da ih po pravinoj ceni prodaju Srbima. Meutim, ukoliko to ne ele, onda e prihodi od njihovih dobara i zemlje (poto budu procenjeni) biti isplaeni zajedno s dankom beogradskoj blagajni, koja je duna da ih zatim preda sopstvenicima; (10) prebivanje (stanovanje) u Srbiji zabranjeno je svakom... Turinu, osim onima koji pripadaju garnizonima gradova; (11) lanovi Sovjeta ne mogu se ni zbaciti ni liiti zvanja ukoliko ne bi uinili kakvu teku krivicu ili protiv Porte ili protiv zakona i ureenja zemlje; (12) ukoliko Srbi nau za potrebno da ustanove potu (za svoje sopstvene potrebe) nee se od strane vlasti... visoke Porte nikakva prepona polagati slobodnom njenom prolazku. Ovim hatierifom je, isto tako, bilo predvieno (13) da e, osim carskih gradova koji postoje od davnina u Srbiji, sva utvrenja izgraena pre kratkog vremena, biti poruena i (14) da e srpski agenti prebivati neprestano u Carigradu da bi otpravljali tu dela, koja se tiu Srbije. Iz odredaba Hatierifa proizilazi da je Srbija imala pravo kako na svoju nezavisnu unutranju upravu odnosno na svoje upravne i sudske organe tako i na svoju vojsku. Po ovim odredbama centralni organi vlasti u Srbiji bili su: nasledni knez, sovjet (iji bi lanovi bili stalni) i skuptina. Prema tome, ovim Hatierifom Srbija je postala vazalna drava sa nezavisnom unutranjomupravom. Posle skoro tri decenije herojskih i upornih borbi, i vetih i istrajnih diplomatskih pregovaranja, istie D. Jankovi to je bila tekovina sama po sebi skromna, ali koja je, s obzirom na unutranje snage Srbije i na slabost turske drave, omoguavala i obeavala dalji napredak Srbije i njen dalji uspon ka potpunoj nezavisnosti. Milou Obrenoviu je sultan, istovremeno fermanom dao dostojanstvo kneza srpskog naroda, s tim da to dostojanstvo posle Miloeve smrti pree na njegovog najstarijeg sina, a posle njega na njegovog unuka ... Hatierifom iz avgusta 1830. nisu bile utvrene granice Srbije ve je bilo samo predvieno da e te granice povui ruski i turski komesari. Osim toga, nije bila utvrena ni ukupna suma danka koju je Srbija kao vazalna drava imala da plaa Porti, jer je Hatierifom bilo samo propisano da e ara i svi drugi danci biti tano utvreni a prihodi spahija uraunati u ukupnu sumu danka. Hatierifom iz novmebra 1833. godine utvrene su granice Srbije tj. vraeni su joj krajevi koji su od nje bili oduzeti 1813. godine (Klju, Krajina, Crna Reka, Gurgusovac, Banja, Svrljig, Aleksinac, Raanj, Parain, Kruevac, jedan deo Pazarske nahije, deo starog Vlaha, Jadar iRaevina). Ukupna suma danka utvrena je u iznosu od 2.300.000 groa. Utvrivanjem ukupne sume danka, koju je Srbija kao vazalna drava imala da plaa Porti, ukinuti su u Srbiji spahijski odnosno feudalni odnosi. Rok za iseljenje turskog civilnog stanovnitva iz varoi oko gradova osim varoi Beograda produen je na pet godina tj. do 1838. godine. C. USTAVNI RAZVITAK SRBIJE 18351839. 2) Sretenjski ustav. Govorei o postepenom imovinskom i klasnom diferenciranju srpskog stanovnitva u periodu prve vlade kneza Miloa ukazali smo na to da se istovremeno s

38

pogoranjem poloaja mase seljaka odvijao i proces ekonomskog uzdizanja gazda i stareina a posebno kneza Miloa koji se bogatio na tetu naroda i na raun ostalih stareina i trgovaca. Novi sloj trgovaca pretvara se u kneeve protivnike i vodi borbu protiv Miloevog monopola uvozne i izvozne trgovine odnosno borbu za veu slobodu trgovine uopte i svoje dalje bogaenje. Osnovu ekonomskog I drutvenog uzdizanja nahijskih i kneinskih knezova inilo je, pored ostalog, zahvatanje zemlje I korienje, u velikoj meri, obaveznog kuluka koji je gotovo svaka kua u kneini morala davati. Pravi razlog usled koga se Milo protivio zahvatanju zemlje od strane stareina tj. stvaranju velikih poseda bio je spreavanje ekonomskog i drutvenog uzdizanja pojedinaca koji bi mogli predstavljati njegove konkurente. Voe Miletine bune (Mileta Radojkovi, Stojan Simi, Milisav Zdravkovi, Avram Petronijevi, ore Proti i Ranko Majstorovi), koja je izbila januara 1835, nosili su, najkrae reeno, obeleje stareinsko-trgovako-novane oligarhije i krupne zemljine aristokratije. Vee uee i vea sloboda u ekonomskoj eksploataciji zemlje, njenih prirodnih i privrednih izvora istie D. Stojanevi to je osnovna ideja pokreta a kao sredstvo za obezbeenje i garantovanje ovih zahteva, traili su se i zakoni. Te stareine teile su nesumnjivo veoj vlasti u svojim oblastima u cilju svog daljeg bogaenja. S druge strane, oni bi kao predstavnici svojih krajeva I nepokretni (stalni) lanovi Saveta bili (kao veina) u mogunosti ne samo da ogranie Miloa ve I da mu iznude takve ekonomske propise koji bi samo doprineli daljem jaanju njihovih upravnih I ekonomskih pozicija ... Ova buna je sigurno uticala na bitno slabljenje Miloevog apsolutizma. Posle Miletine bune nazvane tako po njenom glavnom inicijatoru Mileti Radojkoviu, rasinskom Milo Obrenovi se vie nije mogao suprotstavljati zahtevima stareina I naroda odnosno bio je prinuen na donoenje ustava iji tvorac je bio Dimitrije Davidovi, sekretar kneeve kancelarije. Ustav je izglasan odnosno primljen na skuptini, na Sretenje, 15/3. februara 1835. u Kragujevcu pa se iz tih razloga i naziva Sretenjskim ustavom. Ustav, pre svega, utvruje da je Serbija nerazdjelno i u pravljeniju svom nezavisimo knjaestvo pa priznaniju Sultana Mahmuda drugoga, i Imperatora Nikolaja prvoga a zatim sadri odredbe o boji tj. zastavi i grbu Srbije. Odredbama tree glave Ustav propisuje da su vlasti srpske zakonodavna, izvrna i sudska pri emu zakonodavna i izvrna vlast pripadaju knjazu i Dravnom sovjetu. Knjaeva je linost neprikosnovena. On ne odgovara ni za kakvo djelo vladjenija ni pravljenija, za koje odgovaraju ostale vlasti srbske, svaka po svom odjeljeniju. On ne moe biti tuen niti mu se moe suditi. Knjaz je glava drave i ima pravo po presluaniju dravnoga Sovjeta donositi zakona i uredbe I izvravati ih posredstvom nadleni popeitelja razni struka djela narodni. Isto tako, on ima pravo zakonodavne inicijative kao i pravo pomilovanja i ublaavanja kazni. Knjaz imenuje sve vlasti i sve inovnike srpske. On bira i postavlja predsjedatelja Dravnoga Sovjeta, imenuje popeitelje iz redova lanova Sovjeta i moe otpustiti popeitelja ali otputeni ministar stupa u red Sovjetnika dravnoga Sovjeta. Knjaz je ovlaen da obrazuje, kao savetodavno telo, Knjaevski Sovjet ije lanove bira od lica za koja nae da su najsposobnija i najdostojnija ali ona ne mogu biti u isto vreme i lanovi Dravnog sovjeta. Ustav je utvrdio da je knjaevski presto nasledan u porodici Obrenovia. Na osnovu odredbe l. 45. Ustava Dravni Sovjet Srpski najvia je vlast u Serbiji do knjaza. Sovjet ini est popeitelja (ministara) i neodreeni broj dravnih savetnika. On ima svog predsednika i glavnog sekretara. Sovjet se stara da niko ne povredi i ne narui ustav, organizuje zakonom sve ostale srpske vlasti, predlae knjazu lica koja su za koje zvanije i ima pravo kanjavanja inovnika za njihove krivice. Ustrojstvo i nadlenost Dravnog sovjeta propisuje knjaz posebnim ukazima. Po drugoj odredbi l. 49. Ustava sve srpske vlasti kromje knjaza zavise od dravnoga Sovjeta. Postupak donoenja zakona (i uredaba), otpoinjao je tako to su predlozi zakona (i uredaba), izraeni u pojedinim popeiteljstvima, dostavljani Sovjetu. Poto Sovjet pregleda i proui predlog odn. da saglasnost podnosi ga knjazu na odobrenje. Predlog dobija silu zakona (ili uredbe) ako je potpisan od kneza, predsednika Saveta, nadlenog ministra i sekretara Saveta. Knjaz nije morao da potvrdi predlog zakona (ili uredbe) koji mu je Savet podneo odn. imao je pravo apsolutnog veta. Sretenjski ustav je predvideo postojanje narodne skuptine. Skuptina se sastoji od sto poslanika iz svih okruga i svega knjaestva Serbije. Ona se sastaje jedanput a po potrebi i vie puta godinje. Nju saziva i rasputa knjaz ukazom. Skuptina nije zakonodavni organ.

39

Ona reava o uvoenju novih danaka, poveanju kneeve plate i podnosi knjazu i Sovjetu molbe da donesu kakav zakon a moe, isto tako, upuivati knjazu albe ukoliko bi lanovi Sovjeta ili druge vlasti povredili ustav ili ustavna prava graana. Osim toga, skuptina, zajedno s knjazom I Sovjetom, odluuje o izmenama ili dopunama Ustava. Po Ustavu postoje okruni sudovi kao prvostepeni i Veliki sud kao drugostepeni dok u treem i poslednjem stepenu sudi Dravni savet koji e odrediti jedno odjelenije kao sudilite. Sudovi su u izricanju presuda nezavisni i sude po zakonu. Po l. 2. Ustava Srbija se deli na okruge, srezove i optine. Odredbama jedanaeste glave koja nosi naslov Optenarodna prava Srbina Ustav je proklamovao neka prava graana. Po tim odredbama graani su jednaki pred zakonom, niko ne moe biti uhaen protivno zakonu i od strane nenadlene vlasti, uhapeni se u roku od tri dana mora uzeti na ispit i saoptiti mu zato je pritvoren a graanin moe biti kanjen samo po zakonu I presudi nadlenog suda. Isto tako, ovim odredbama se utvruje da je imanje bilo kog Srbina neprikosnoveno, da Srbin nije duan nikakvomu inovniku kuluiti i da ima pravo da se ali vioj vlasti ukoliko bi mu nie zatezale izdati rjeenije u djelima njegovim. Sretenjski ustav sadri i odredbe o inovnicima. Njima se, izmeu ostalog, predvia da su inovnici naimenovani od Knjaza doivotni i da se mogu unapreivati ali se ne mogu vraati na nie zvanje ni otputati bez krivice sudom dokazane. Ostarelim inovnicima ili onima koji zbog bolesti ne mogu vriti slubu odreuje se penzija iz dravne kase. I na kraju, njima se propisuje da se inovnik ne sme baviti trgovinom ili zanatima pod svojim imenom. Kao to vidimo, po Ustavu su zakonodavna i izvrna vlast pripadale knezu i Savetu to je znailo ogranienje Miloeve, od tada, apsolutne vlasti. Meutim, to ogranienje njegove vlasti bilo je kratkotrajno. Protiv Ustava istupile su bile Austrija, Rusija i Turska ocenjujui ga ne samo liberalnim (republikanskim, revolucionarnim, zaraznim itd.) ve i nesaglasnim vazalnom poloaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadrao (kao to su npr. odredbe o grbu i zastavi). Rusija i Turska bile su posebno nezadovoljne Ustavom iz razloga to nije donet uz njihovu saglasnost. Budui da mu je Ustavom bila ograniena vlast, ovakav stav velikih sila prema donoenju Ustava je knezu Milou sasvim odgovarao i on ga je ve sledeeg meseca tj. marta meseca suspendovao. 4) Turski ustav. (a) Istupanje Austrije, Rusije i Turske protiv Sretenjskog ustava imalo je za posledicu da je Milo suspendovao Ustav ali je vienijim stareinama i uticajnim ljudima iz naroda obeao donoenje novog ustava koji bi sadrao odredbu o Sovjetu u kome bi bili zastupljeni svi zasluni ljudi Srbije toga vremena. U cilju izrade prednacrta odn. nacrta novog ustava on je preduzeo i odreene mere (kao to su formiranje komisije za izradu prednacrta, formiranje velike ustavotvorne komisije i dr.). Meutim, u reavanje ustavnog pitanja uplele su se I velike sile Rusija, Austrija i Velika Britanija. Nalazei se pod pritiskom diplomatija ovih velikih sila kao i opozicije u zemlji, knez Milo je preduzeo jedan, moglo bi se rei, neoekivan potez zamolivii Portu da njen visoki opunomoenik sa njim (Miloem) odn. njegovim opunomoenicima, i predstavnicima domae opozicije eliminiui neposredno pri tome Rusiju, Austriju i Veliku Britaniju pretrese sva sporna pitanja i donese jedan ustav koji e biti rezultat sviju oprenih miljenja i suprotnih interesa. Preduzimajui ovaj potez Milo je oigledno raunao da e sa Portom izai na kraj mnogo lake, bre i sigurnije po sebe, nego sa Rusima. Sa svoje strane, Porta je strahovala od politiko-diplomatskih komplikacija pa je elela da se srpsko pitanje u najkraem moguem roku rei. Ona je uviala da je borbe Miloa s njegovim protivnicima istovremeno i diplomatsko-politika borba Britanije i Rusije oko prevlasti u uticaju nad Srbijom. Iz tih razloga je Porta bila da se o srpskom ustavnom pitanju odlui u Carigradu koristei to istovremeno kao povod (priliku) da se ponovo umea u unutranje srpske poslove nastojei pri tome da izvue sve koristi koje joj je unutranji rascep u Srbiji dozvoljavao. Iako se rad na donoenju novog srpskog ustava u Carigradu nije odvijao bez tekoa ipak taj rad nije mogao rezultirati u Miloevu korist. Srpsku deputaciju u Carigradu inili su Avram Petronijevi, Jakov ivanovi i Jovan Spasi ali je voa deputacije Avram Petronijevi bio povezan s protivnicima kneza Miloa kome to nije bilo poznato. Dok se odvijao rad na izradi ustava na Portu su vrile pritisak Rusija, Austrija, Velika Britanija a donekle i Francuska. Ruska diplomatija je ulagala maksimum napora da lanovi saveta, po novom srpskom ustavu, budu doivotni. Preko saveta koji bi ograniavao kneevu vlast a iji bi lanovi bili doivotni, Rusija bi stvorila sebi mogunost da pojaa svoj uticaj u Srbiji odnosno ona je elela da ogranii kneza velikaima na koje je i ona mogla raunati da e potpasti pod njen uticaj. Tako je novi Ustav za

40

provinciju Srbiju tzv. Turski ustav izraen u Carigradu i donet u vidu hatierifa 22. XII 1838. a proitan je na Kalemegdanu 26. II 1839. godine. S njegovim obnarodovanjem nastao je novi period i u politikoj istoriji Srbije i u vladavini Miloa Obrenovia. (b) Turski ustav je sadrao izvesne odredbe o pravima itelja Srbije. Pre svega, u l. 27. izraava se elja sultana da itelji Srbije, podanici njegove visoke Porte, budu zatieni, u njihovim dobrima, njihovim licima, njihovoj asti i njihovom dostojanstvu i istovremeno istie da je njegova volja protivna tome da bilo ko, bez sudske presude, bude lien svojih graanskih prava ili bude izloen kakvom gonjenju ili kanjavanju. Ovim odredbama sa zatim utvruje da nijedan Srbin nee moi biti kanjen novano ili pismeno pre nego to, saglasno zakonu, bude pred sudom suen I osuen, da se kazna konfiskacije zabranjuje i da deca i srodnici (porodica) krivca ne mogu biti odgovorni za krivicu njiovi roditelja. I na kraju, njima se garantuje svakom Srbinu sloboda trgovine i pravo da saobraavajui se zakonima drave moe svoje imanje prodati ili ga ostaviti testamentom i propisuje da nikakav Srbin ne moe biti gonjen ni iznemiravan, ni tajno, ni javno, pre nego to bude pozvan i osuen pred sudovima. Po ovom Ustavu dva najznaajnija organa vlasti su nasledni knez (kome je povereno vnutrenje pravlenije zemlje) i Savet. Njime nije predvieno postojanje narodne skuptine. Savet ini 17 lanova ali to telo nije organizovano po predstavnikom sistemu. Srbija se delila na sedamnaest okruga ali Ustav ne trai da oni budu predstavnici pojedinih okruga. Predsednika I lanove Saveta postavlja knez. Meutim, po l. 17. oni nisu mogli biti zbaeni bez uzroka, dokle ne bi bilo dokazano kod moje visoke Porte, da su se oni uinili povinim zbog kakvog prestuplenija, ili zbog naruenija zakona i uredba zemaljski. To znai da su lanovi Saveta... nepokretni i od kneza nezavisni; oni se mogu smeniti samo po sudskoj presudi i pristanku Porte. Knez i Savet su u zakonodavstvu ravnopravni faktori ali po l. 11. Ustava nikakva uredba nee moi biti primljena, I nikakav nalog nee moi biti sabran, bez da bi on najpre i prethoditelno od soveta odobren I primljen bio. Prema tome, knez nije mogao doneti nijedan zakon bez prethodnog pristanka Saveta. Odredbama l. 12,15. i 16. Savetu su data i odreena prava u oblasti uprave. U cilju uspenog obavljanja poverenih mu dunosti knezu je dato pravo da imenuje odnosno postavi tri ministra popeitelja) unutranjih dela, finansija i pravde koji su sainjavali centralno pravlenije privincije tj. centralnu upravu. Osim toga, on je bio ovlaen da organizuje knjaevsku kancelariju s mjestobljustitelom odn. predstavnikom na elu koji je istovremeno bio i ministar inostranih dela. Po Ustavu postoje seoski ili primiritelni sudovi, okruni ili prvostepeni koji se organizuju u svakom od 17 okruga i apelacioni sud u glavnom mestu pravitelstva. Nijedan sudija ne moe biti zbaen bez sudom dokazane krivice. U pogledu teritorijalne podele Ustav je predvideo da se Srbija deli na 17 okruja, svaki okrug na po nekoliko srezova a oni na optine i sela. Ustav je dozvolio ustanovljenje vojske. Vrhovno zapovednitvo nad vojskom povereno je knezu. Vojska obavlja policijske dunosti i imala je zadatak da se stara o zatiti mira i poretka u zemlji. Turski ustav sadri i neke odredbe o pravima inovnika. Njima se, izmeu ostalog, predvia da inovnik, sluivi nekoliko godina, moe istupiti iz slube u kom sluaju mu se odreuje shodna penzija, da inovnici plaaju porez samo na svoja nepokretna dobra i da graanski i vojni inovnici i svetenici ne mogu biti kanjeni telesnim kaznama ve samo strogim ukorom, kaznom zatvora, zbacivanjem ili zatoenjem. Treba, na kraju, ukazati na dve izuzetno znaajne odredbe ovog Ustava koje znae konaan prekid sa stranim feudalnim odnosima. Jednom od njih se ukida kuluk (l. 49) a po drugoj su spahiluci, timari i zijameti u Srbiji ukinuti i nee se nikad ponovo tamo uvoditi (l. 59). (c) Donoenjem Turskog ustava i abdikacijom kneza Miloa juna meseca 1839. u Srbiji je bila izmenjena istie V. Stojanevi samo politika vlast na vrhu, dok su problemi sela, u stvari problemi drutveno-ekonomskog ivota naroda ostali i dalje nereeni. Promena je donela koristi trgovako-stareinskom sloju Miloevih protivnika. Sem toga, na objektivnom planu drutvenoekonomskog razvitka, ova promena je omoguila nesmetani proces akumulacije i koncentracije kapitala u rukama mlade srpske buroazije. 3) Srpski graanski zakonik. Jedan od najznaajnih zakona donetih za vreme vlade ustavobranitelja bio je Srpski graanski zakonik. Kada smo govorili o ustavobraniteljskoj opoziciji knezu Milou ukazali smo na to da je ta opozicija, pored ostalog, zahtevala garantovanje privatnih prava i pravne sigurnosti. Drugim

41

reima, ustavobranitelji su stvarno eleli da se donese graanski zakonik tj. skup propisa kojim bi se regulisali imovinsko-pravni odnosi i obezbedila privatna, pre svega imovinska prava i interesi pojedinaca. Poto su po donoenju Turskog ustava razliitim propisima regulisali organizaciju vlasti, ustavobranitelji su 25. II 1844. godine doneli i Graanski zakonik. Srpski graanski zakonik predstavlja recepciju odn. skraeni prevod austrijskog Opteg graanskog zakonika koji se zasnivao na rimskom pravu pri emu su neki paragrafi austrijskog zakonika spojeni u jedan, neki podeljeni na dva ili vie ili su skraeni a neki izostavljeni. Sredinom XIX veka stupanj kapitalistikog razvoja Srbije zaostajao je za stepenom toga razvoja u dravama kontinentalne Evrope, koje su za osnov svojih graanskih zakonika uzele rimsko pravo ali su kapitalistiki odnosi u Srbiji postepeno izgraivani jer su i osnovni uslovi za to bili ispunjeni. Osim toga, u prilog recepciji austrijskog Opteg graanskog zakonika govorilo je i to to je taj zakonik vrlo razumljivo pisan, jasan i pregledan, zbog ega je blizak i irokim narodnim masama. Srpski graanski zakonik, meutim, sadri i izvesne elemente srpskog obiajnog prava koji posebno dolaze do izraaja u propisima koji utvruju prednost muke dece pred enskom u naslednom pravu i u propisima koji reguliu nasledno pravo i odnose u porodinoj zadruzi a koji ne postoje u austrijskom Optem graanskom zakoniku. Na samom poetku rada na graanskom zakoniku, za vreme prve vlade kneza Miloa, bile su kada je re o naslednom pravu predviene neke odredbe kojima su prava enama i kerima pri nasleu okrnjena. Anketa koju je knez Milo sproveo da bi pokazao da je to zavedenije starodrevno potvrdila je postojanje takvog obiaja. I pored izvesnih protivljenja i dvoumljenja ipak su na kraju u Srpski graanski zakonik unete odredbe koje utvruju prednost muke dece pred enskom u naslednom pravu. Tako je paragrafom 396. bilo propisano da deca muka umrloga I njihni muki potomci dobijaju prvi nasledstvo; oni iskljuuju sestre, oca i mater i sve pretke njihne I njihovo potomstvo ili pobone srodnike a paragrafom 397. koliko muke dece, na toliko se delova deli imanje roditeljsko, i svako dete muko dobija ravan deo. A enskoj deci u ovom sluaju pripada uivanje, izdranje, snabdevanje i pristojno udomljenje po postojeim obiaju. Ako nema muke dece kae se u par. 400. no samo bi enske dece bilo, onda enska deca nasleuju zaostalo imanje oino sve na ravne esti... To znai da su umrloga prvo nasleivali sinovi i njihovi muki potomci pa tek ukoliko njih nije bilo onda enska deca. Iz par. 478. proizilazilo je da su putem testamenta enska deca mogla biti izjednaena u nasleivanju s mukom decom. Ova prednost muke dece pred enskom u naslednom pravu obrazlagana je tada potrebom odravanja celokupnosti zadrunih imanja ali isto tako i patrijarhalnim shvatanjima i tradicijama naroda u Srbiji o nastavljanju imena i porodice od strane muke dece. Karakteristino je u tom pogledu konstatuje D. Jankovi da je ve posle sedam godina od donoenja zakonika Sovjet doao do saznanja da su u poglavlju zakona o nasleu zanemarena prirodna prava i naela zdravog razuma i ovenosti, i da su se onda kad je raen i izdat na Graanski zakonik, mnogo vie imali u vidu obiaji naeg naroda, koje je bez sumnje proizvela ona dugovena bezdravnost, nego Pravda i pravica osnovana na umnim naelima i jasnim prirodnim pravima. I pored svega toga, prednost muke dece pred enskom u naslednom pravu ostala je po ovom Zakoniku dotle dok je on bio na snazi. Odredbe glave XV Srpskog graanskog zakonika koje reguliu nasledna prava i odnose u zadruzi nisu u meusobnoj saglasnosti. Njima se prvo zadruno imanje proglaava kolektivnom svojinom. to je god imanja i dobara u zadruzi kae se u par. 508. nije jednog no sviju; i to god koji u zadruzi pribavi, nije sebi no svima je pribavio a u par. 510. o zadrunom doboru bez saglasija sviju punoletnih i oenjenih mukih glava jedan ili drugi nije vlastan raspolagati, kao ni prodati ili zaduiti Meutim, tom se imanju zatim daje karakter susvojine to proizilazi iz par. 515. i 521. Po par. 515. zadrugar u smesi ivei samo svoj deo zaduiti moe; i zajmodavci koji su jednom bez znanja druine zajam uinili, samo se iz njegovog dela namiriti mogu... a paragrafu 521. na sluaj smrti svaki u zadruzi, koji lino sposobnost ima, o svom delu raspolagati moe... Saglasno ovom drugom shvatanju, po kome je zadruno imanje susvojina, Srpski graanski zakonik je i izriito dozvolio deljenje zadruga (par. 527).

42

Prvih etrnaest paragrafa Zakonika nose naslov O graanskim zakonima u opte a paragrafi 15-35 Osnovne crte pravde i pravice u zakonima graanskim. Tekst Zakonika je zatim podeljen na tri dela sa naslovima: (1) O linim pravima, (2) O pravima stvaranim i (3) Opredeljenja opta za prava lina i stvarna. Zakonik sadri ukupno 950 paragrafa. Srpski graanski zakonik je sankcionisao neprikosnovenost privatne svojine proglaavajui je za punu i neogranienu. Sve stvari, dobra i prava utvruje se paragrafom 211. koja Srbinu prinadlee, jesu njegova svojina ili sopstvenost, koje e rei, da je svaki Srbin savreni gospodar od svojih dobara, tako da je on vlastan, ova po svojoj volji uivati, s njima po volji raspolagati, I svakoga otuda iskljuiti, naravno po propisu zakona. Kao jedinstveni zakonik doprineo je brem privrednom razvoju zemlje. Otvarajui puteve kapitalistikom razvitku Srbije ponovo je potvrdio ukidanje feudalnih odnosa. Kao god to su spahiluci, timati i zijameti ukinuti u Srbiji kae se u par. 213. tako niti ih ima, niti se u napredak uvesti mogu.... I na kraju, treba ukazati na to da je Zakonik proglasio punu slobodu ugovaranja. 1) Organizacija vlasti u periodu 1858-1868. Poto je na Svetoandrejskoj skuptini bio opet izabran za kneza (23. XII 1858) Milo je preduzeo izvesne mere usmerene ka jaanju svoje jer je i sada eleo da vlada onako samovoljno kako je to inio pre svog odlaska iz zemlje 1839. godine. Istovremeno on je od Porte, izmeu ostalog, zahtevao reviziju Turskog ustava. Milo je preminuo septembra 1860. godine a ti njegovi zahtevi nisu bili ispunjeni. Po svom ponovnom dolasku na presto Mihailo Obrenovi je sproveo odreene reforme u cilju jaanja kneevske vlasti. Po Turskom ustavu vrhovna vlast je bila podeljena izmeu kneza I Saveta pri emu je Savet imao prevagu nad knezom. Izmene u organizaciji i poloaju centralnih organa vlasti zahtevale su prethodnu promenu Ustava iz 1838. pa je Mihailo teei da koncentrie vlast u svoje ruke nameravao da donese novi ustav. Portin zahtev da se novi ustav donese u formi hatierifa knez Mihailo je odbio smatrajui da Srbija uiva potpunu unutranju samostalnost pa prema tome ima pravo da donosi sve svoje domae zakone, ak i ustavne. Po savetu velikih sila Mihailo nije doneo novi ustav ve je postojei promenio i to donoenjem odreenih zakona koji su, u stvari, predstavljali zakone ustavnog karaktera. Na taj nain Turski ustav nije bio formalno ukinut ali je izdavanjem tih zakona iz osnova promenjen. Promenama izvrenim u dravnom ureenju Mihailo Obrenovi je uspostavio lini reim tj. koncentrisao je vlast u svoje ruke. Po Ustrojeniju Dravnog sovjeta od 17. VII 1860. Savet mora biti sastavljen od ljudi koji se odlikuju znanjima, ili odlinim iskustvom u dravnoj slubi. Za savetnika moe biti postavljen samo srpski graanin koji je navrio 35 godina i raspolae nepokretnim imanjem u Srbiji i koji je proveo najmanje deset godina u dravnoj slubi. Broj dravnih savetnika ne moe biti vei od sedamnaest. Savetnici dolaze u broj redovnih inovnika. Po odredbama par. 17. lanove Dravnog Sovjeta bira i postavlja sam Knjaz. Knjaz moe dravnog savetnika penzionisati ili po svojoj volji, kad to nae za shodno, ili po molbi samog savetnika. Osim penzionisanja, savetnici mogu biti uklonjeni sa svojih mesta i sudskom presudom. Dravni savet se ne moe meati u koju drugu vlast, i stoji samo s Knjazom i popeiteljima u zvaninim odnoajima. U nadlenost Dravnog sovjeta, pored ostalog, spada: donoenje, ukidanje, menjanje I tumaenje zakona, reavanje pitanja organizacije zemaljskih vlasti i vojske i donoenje dravnog budeta prihoda i rashoda. Prema tome, Savet je i po ovom Ustrojeniju ostao zakonodavni organ. Predlog da se neki zakon donese moe uiniti Knjaz Sovjetu, i Sovjet Knjazu (par. 7). Meutim, po par. 5. Ustrojenija Sovjeta Knjaz moe odrei svoje potvrenje predloenom zakonu. Zakonom o Dravnom savetu ovaj centralni organ je potinjen knezu a savetnici su postali kneevi inovnici. Ustrojenijem centralne dravne uprave u Knjaestvu Srbiji (od 10. II 1862) dravna uprava je radi boljeg odpravljanja poslova podeljena na vie ministarstava. Broj ministarstava je u odnosu na Turski ustav povean na sedam (pravde, prosvete i crkvenih dela, inostranih dela, unutranjih dela, finansija, vojske i graevina). Ministri su neposredni organi Knjaza koji u njegovo ime rukovode.... poverene im poslove. Ovim Ustrojenijem stvoren je prvi put ministarski savet (koji ine svi ministri) pa svi projekti zakona i sve to je obte i od vanosti i upliva na celu zemlju i upravu, ima se prethodno reavati u Sovjetu ministerskom.. odn. Sovjet ministerski postoi da bi se projekti zakona i uredba i sve vane mere i naredbe svestrano i zrelo mogle pretresati i reavati kao i da bi se odralo jedinstvo i jednoobraznost u delima praviteljstva i uprave (l. 5, 15. i 16. Ustrojenija). Ministri ne samo to izdaju potinjenim nadletvima i

43

inovnicima nastavlenija o formalnom voenju poslova ve, isto tako, imaju pravo da u granicama zakona odobravaju ili menjaju reenja potinjenih vlasti i da donose reenja u poslednjem stepenu (par. 10). Ideja koja lei u osnovi Zakona o ustrojstvu centralne uprave (i zakona o inovnicima iz 1861,1864. i 1865) je sprovoenje birokratskog centralizma. Ministri su izvrioci kneeve volje. Oni ne odgovaraju ni Savetu ni Skuptini ve samo knezu. Poto je prvo propisao da narodnu skuptinu ine slobodno izabrani narodni poslanici Zakon o narodnoj skuptini donet 17. VII 1861. predvideo je postojanje obine i velike narodne skuptine. Obina narodna skuptina sastaje se u redovan saziv svake tree godine a u vanredan saziv kad knez nae za potrebno. Ona je savetodavni organ ali je zakonom bilo predvieno da se ona mora sasluati kada se radi o ustupanju ili promeni dela dravne teritorije (ustupljenja, ili promeni koga kraja, oblasti srbske), poveanju ili promeni sistema danka i o promeni ustava. Jedan poslanik obine skuptine birao se na 2000 poreskih glava. Knjaz odreuje mesto odravanja I obine i velike narodne skuptine. On, isto tako (par. 32), postavlja skuptini predsedatelja, podpredsedatelja i sekretare, i to prvu dvojicu iz sredine skuptine.... To pravo da postavlja skuptini predsednitvo predstavljalo je jedno vano kneevo orue za dranje skuptine u pokornosti. Velika narodna skuptina je etiri puta vea od obine i sastaje se u zakonom predvienim sluajevima: (1) radi izbora novog kneza (u sluaju da ne bi bilo zakonog prestolonaslednika), (2) odobrenja usvojenja prestolonaslednika kad ne bi bilo mukog potomstva u vladajuem plemenu i (3) u cilju odreivanja namesnika za vreme kneevog maloletstva. Paragrafom 36. bilo je predvieno da popeitelji imaju slobodan ulazak u zasjedanja skuptine; i kad zahtevaju, imaju biti sasluani. No i skuptina moe pozvati popeitelje u svoja zasjedanja radi objasnenja, koja e oni davati.... Time se najverovatnije htelo da istakne da skuptina postoji radi obavetavanja vlade o potrebama i eljama naroda. To se moe zakljuiti i iz odredaba par. 3. Zakona po kojima se na obinim skuptinama narod ima sasluati (1) o svim tegobama i potrebama njegovim, kao i o nainu, na koji misli da bi se istima pomoi moglo i (2) o predmetima onima, o kojima bi knjaz i vlada njegova eleli uti i glas naroda. Govorei o osnovnim odredbama Turskog ustava i nekim karakteristikama ustavobraniteljskog reima ukazali smo, izmeu ostalog, i na poloaj i privilegije koje su inovnici uivali za vreme toga reima. Meutim, Zakon o inovnicima graanskog reda od 24. II 1861. ne samo to je propisao otrije disciplinske mere koje su mogle biti izricane inovnicima ve je dao I pravo vladi da inovnike penzionie po svom nahoenju odn. kad nae da interesi dravne slube to zahtevaju a izmene toga zakona izvrene 1864. omoguile su i otputanje inovnika kad je to u interesu dravne slube. Apsolutistike i centralistike tenje kneza Mihaila sprovedene su i u lokalnoj upravi. Po njemu zadatak lokalnih jedinica je sprovoenje naredaba centralne vlasti, pa prema tome, one mogu biti samo upravne jedinice koje e obavljati dravne poslove i odravati red i poredak u zemlji odn. u optini, srezu i okrugu. Okruzi, srezovi i optine razlikovali bi se samo po tome to bi okruzi i srezovi, kao vee upravne jedinice, bili neposredno potinjeni centralnoj vlasti dok bi optine kao teritorijalne jedinice obavljale svoje dunosti pod kontrolom okruga i srezova. Posledica takvih shvatanja je zadravanje na snazi i dosledna primena ustavobraniteljskog Zakona (od 12. V 1839) o ustrojstvu okrunih naelstava i glavnim dunostima sreskih naelnika. Po odredbama toga Zakona okruni i sreski naelnici su, kao to smo videli, policijski organi potinjeni centralnoj vlasti. Taj Zakon je zadran na snazi i primenjivan jer je omoguavao sprovoenje centralizma i apsolutizma i u lokalnoj upravi. Ustavobraniteljski Zakon o optinama nije, meutim, sasvim odgovarao koncepcijama kneza Mihaila o poloaju i zadacima lokalnih organa. Iz tih razloga je i donet 1866. godine Zakon o ustrojstvu optina i optinskih vlasti. Ovaj Mihailov Zakon o optinama ostao je prvo na snazi sve do donoenja Ustava od 1888. odn. radikalskog Zakona o optinama iz 1889. godine. Dravnim udarom izvrenim 9. V 1894. Aleksandar Obrenovi je ukinuo Ustav od 1888. i lokalnu samoupravu uspostavljenu na osnovu toga Ustava i vratio je ponovo na snagu Zakon o optinama iz 1866. godine. Tako je ovaj Zakon o optinama bio jedan od onih zakona koji su u Srbiji XIX veka bili najdue na snazi. (Ustavobraniteljski Zakon o ustrojstvu okrunih naelstava i glavnim dunostima sreskih naelnika bio je na snazi u Kneevini i Kraljevini Srbiji oko est decenija a Zakon o optinama iz 1866, sa izmenama i dopunama, oko 30 godina.)

44

Po Zakonu o ustrojstvu optina i optinskih vlasti donetom 24. III 1866. optinski organi su: optinski zbor, optinski odbor i optinski sud. Optinski zbor su inili svi punoletni lanovi optine koji su plaali graanski danak, i to u varoima potpun od est talira, a u selima makar I nepotpun. Zbor bira lanove optinskog odbora i to mu je osnovni zadatak. Mandat lanova odbora traje etiri godine pri emu se polovina lanova obnavlja svake druge godine. Da bi neko mogao biti odbornik morao je uivati pravo glasa na optinskom zboru a pored toga imati i nepokretno imanje. U okviru svoje nadlenosti optinski odbor je odobravao optinski budet i kontrolisao njegovo izvrenje i reavao o optinskim prirezima. Odbor je, isto tako, vrio nadzor nad optinskim sudom. Optinski sud su inili jedan kmet kao predsednik i dva lana. Sud su u varoima birali optinski odbornici. U selima sud je biran preko poverenika. Izbor predsednika i lanova suda morao je biti potvren od strane dravne vlasti. Trajanje mandata predsednika i lanova suda nije bilo odreeno. Njih je mogla smeniti ona dravna vlast koja je bila nadlena za potvrdu njihovog izbora i to kako iz vlastitih pobuda tako i po tubi optinskog odbora. Optinski sud je bio I dravni i optinski organ. Kao organ optine sud je izvravao reenja optinskog odbora. Zakon o ustrojstvu optina i optinskih vlasti pravno je regulisao poloaj optinskih organa I njihove nadlenosti i istovremeno sankcionisao strogi nadzor dravne vlasti nad optinom. U vrenju svoga nadzora nad optinskim organima dravna vlast je pre svega, mogla prisustvovati kako optinskom zboru tako i sednicama optinskog odbora. Sreski naelnik je prisustvovao izboru optinskog suda a izbor lanova suda morao je biti potvren od strane nadlene dravne vlasti. Ona je, isto tako, imala pravo da disciplinski kanjava i smenjuje predsednika i lanove suda. Nadzor nad aktima optinskih organa obuhvatao je ocenu zakonitosti i celishodnosti njihovih akata pa je dravna vlast mogla ponititi svako reenje zbora, odbora i suda za koje je nalazila da je protivno vaeim zakonima ili tetno po interese dravne ili optinske. Izmeu optinskih i dravnih poslova nije bilo nikakvih granica. Ovim Zakonom je, isto tako, omogueno dravnoj vlasti da stvara velike optine ak i protivno elji itelja pojedinih manjih optina. Po ovom Mihailovom Zakonu o ustrojstvu optina i optinskih vlasti optina predstavlja neposrednu mesnu policijsku vlast odn. podruni organ sreskog naelnika pa je iz tih razloga nad njom i uspostavljen strogi dravni nadzor. Davanje prava dravnoj vlasti da potvruje izbor lanova optinskog suda i da po svom nahoenju stvara velike optine izazvalo je estoko reagovanje liberalne opozicije. Ona je isticala da je Zakon unitio optinsku samoupravu, uspostavio vladavinu birokratije u optini i optinu pretvorio u jedan dravni organ iji je glavni zadatak vrenje policijske funkcije. Zakonom o ustrojstvu optina i optinskih vlasti optine su pretvorene u izvrioce naredaba centralne vlasti. One su izgubile svaku samostalnost i postale deo mehanizma dravnog aparata pa je tako birokratski centralizam sproveden do kraja. Ustrojenijem vojske donetim maja meseca 1860. za vreme druge vlade kneza Miloa poveano je bilo stojee voinstvo (na 3529 ljudi) koje je i tada, kao i za vreme ustavobranitelja, imalo da slui radi policije, radi predohranjenja dobrog unutranjeg poretka i mira ali je istovremeno tim propisom bilo odlueno da se organizuje i tzv. narodno voinstvo. Ustrojenijem narodne vojske koje je knez Mihailo izdao 17. VII 1861. bilo je predvieno postojanje (pored stojeeg voinstva) narodne vojske koja je imala da slui za odbranu zemlje I za odranje prava knjaestva. Nju su inili svi graani od 20 do 50 godina sposobni za vojnu slubu. Ustanova narodne vojske istie D. Jankovi predstavljala je znaajan korak u razvitku vojnih snaga Srbije. Dok su sve dotadanje stajae oruane snage u Srbiji imale unutranje politike ciljeve (dranje naroda u pokornosti, spreavanje njegovog otpora), narodna vojska imala je da slui interesima nacionalnog osloboenja. Idui za ciljevima potpunog osloboenja od Turaka I proirenja drave, vraeni Obrenovii morali su doi do ideje o narodnoj vojsci, jer se na okupljanje u kasarnama i na izdravanje iz dravnog budeta vee stajee vojske u to vreme nije moglo ni pomiljati. S druge strane, znaaj ustanovljenja narodne vojske je u tome to je itav narod bio naoruan, to su se svi ne samo obuavali kod svojih kua ve i oruje drali u svojim kuama. Naoruan i obuen narod, predvoen stareinama koje su, mada postavljene od policijskih vlasti, bile iz redova narodne vojske, bio je za vladajue buroasko-birokratske slojeve jedna stalna pretnja i ustava na njihovom putu i u njihovim planovima za jae podjarmljivanje naroda. I doista, bilo je I za vreme Mihaila i kasnije sluajeva da se naoruan narod odupirao nasilju pojedinih stareina, pa i

45

same vlade. Iz tih razloga je knez Mihailo posle tri godine tj. 1864. doneo nov Zakon o ustrojstvu vojske kojim je narodna vojska bila stavljena pod nadzor policije odn. okrunih naelnika ali je ipak i posle toga oruje ostalo u rukama naroda pa e povod jedne od najveih seljakih buna u Srbiji XIX veka, tzv. Timoke bune biti taj to je kralj Milan 1883. godine naredio da se od obveznika narodne vojske oduzme oruje, bojei se da ga oni ne upotrebe protiv njegove vlade. Posle ustavobraniteljskog Ustrojenija okrunih sudova iz 1840. donet je 20. II 1865. novi Zakon o ustrojstvu sudova. I po ovom Zakonu postoje okruni sudovi (sudovi prvog stepena), Apelacioni sud (sud drugog stepena) i Kasacioni sud. Na efikasniji rad sudova uticalo je donoenje Zakona o pravozastupnicima (28. II 1862). Po tome Zakonu pravo zastupanja pred sudovima mogla su dobiti, od ministarstva pravde, ona lica koja su zavrila prava i poloila pravosudni ispit. Novim Zakonom o pravozastupnicima donetim 15. juna 1865. godine bilo je predvieno da pravozastupnik ne mora imati svreni pravni fakultet, ve je dovoljno da poloi pravozastupniki ispit. Reim koji je Mihailo Obrenovi bio uspostavio za vreme svoje druge vlade (18601868) bio je lini reim u kome su i zakonodavna vlast i vrhovna uprava bile koncentrisane u njegovim rukama. Dravni savet, koji je reavao o zakonima, bio je potinjen knezu pa su iz tih razloga I zakoni donoeni za vreme druge vlade Mihaila Obrenovia izraavali njegovu volju. Upravnu vlast vrili su ministri koje je knez postavljao i smenjivao. Dravna uprava vrila se, u stvari, preko niza upravnih organa koji su bili potinjeni viim organima odn. pojedinim ministrima. Sa svoje strane ministri su bili odgovorni neposredno knezu. Lokalna uprava usredsreena je u rukama okrunih naelnika koji su potinjeni vladi. Organizacija lokalne uprave imala je da obezbedi sprovoenje odluka centralnih dravnih organa. Prema tome, za vreme druge vlade Mihaila Obrenovia izvrena je koncentracija vlasti u rukama kneza, tj. uspostavljen je apsolutistiki reim i sproveden je strogi centralistiki system uprave u kome su se lokalni organi nalazili u punoj hijerarhijskoj zavisnosti od centralnih organa vlasti. D. USTAV OD 29. JUNA 1869. TZV. NAMESNIKI USTAV 1) Neki dogaaji koji su prethodili donoenju Ustava. Ustav od 29. juna 1869. godine. Po ubistvu kneza Mihaila izvrenom 29. maja 1868. godine proglaen je bio u vojsci za novog kneza maloletni Milan Obrenovi (unuk Jevrema Obrenovia). Velika narodna skuptina, koja se sastala 20. juna 1868. (u Topideru), potvrdila je to proglaenje i na njoj su izabrani za namesnika Milivoje Blaznavac, Jovan Risti i Jovan Gavrilovi. Razvitak kapitalistikih drutveno-ekonomskih odnosa u Srbiji od polovine XIX veka, kada je bio snaniji, doveo je za vreme druge vlade Mihaila Obrenovia (18601868) do odreenih promena u socijalnoj strukturi. O toj izmenjenoj socijalnoj strukturi Srbije istie D. Jankovi iz koje su proizili svi kasniji zahtevi naroda za poputanjem birokratsko-policijskih stega, novi namesniki reim koji je doao na vlast posle ubistva kneza Mihaila, s Jovanom Ristiem na elu, morao je da povede vie rauna. Pre nego to je knez Mihailo bio ubijen Jovan Risti mu je predlagao preduzimanje politikih reformi (promenu Ustava) obrazlaui to time da je bolje ... da ih mi damo nego da nam silom budu otete. Prema tome, prvi razlog koji je uticao na namesnike da donesu novi ustav bilo je shvatanje o neophodnosti odreenih reformi. Meutim, namesnici nisu stvarno nameravali da pristupe demokratizaciji politikog i drutvenog ivota i institucija srpske drave ve da donesu jedan prividno liberalan ili poluliberalan ustav. Drugi razlog koji je uticao na namesnike da izdaju novi ustav sastojao se u ouvanju interesa dinastije Obrenovia koja je bila svedena na jednoga, pa i to maloletnoga lana... Milana Obrenovia. Trei razlog bio je trajanje mandata namesnika. Po Zakonu o nasleu kneevskog prestola (iz 1860) ako namesnitvo ima da traje vie godina, namesnici se biraju svake tri godine. Ista lica ne mogu biti izabrana dvaput uzastopce. Kako je novi knez Milan Obrenovi postajao punoletnim 10. VII 1872. to bi dotle mandat izabranih namesnika istekao a oni ne bi mogli biti ponovo birani za namesnike. Knez Mihailo Obrenovi je bio ubijen krajem maja meseca a namesnitvo je est meseci po njegovom ubistvu bilo obrazovalo ustavni odbor sastavljen od 76 lica (uglavnom inovnika I poznatijih intelektualaca i trgovaca Ristievih liberala). Ovaj odbor, iji je rad trajao manje od dve nedelje, nije imao za zadatak da saini nacrt novog ustava, ve samo da d miljenje o nekim pitanjima vezanim za donoenje novog ustava, kao to su: da li treba doneti ustav, da li narodno predstavnitvo treba da bude jednodomno ili dvodomno (ako bi bilo dvodomno koje uslove treba predvideti za izbor lanova gornjeg doma, kakav treba da bude odnos izmeu

46

domova i dr.), da li ministri treba da budu odgovorni za svoj rad i da li treba doneti zakon o slobodi tampe. Poto je ustavotvorni odbor zavrio rad, nacrt-projekat ustava izraen je u jednom uskom, zatvorenom krugu od nekoliko lanova vlade i namesnika, meu kojima je Risti vodio glavnu re. Prilikom izrade projekta sainjenog u ovom uskom krugu lica nije se polazilo od odluka ustavnog odbora. Rad namesnika na donoenju ustava bio je potpuno nesaglasan tada vaeim zakonima Srbije (Zakonu o nasleu prestola, Zakonu o narodnoj skuptini i dr.), pa je na kraju Ustav donela 29. juna 1869. Velika narodna skuptina koja je zasedala u Kragujevcu. Ustav od 29. juna 1869. je, pre svega, utvrivao naroito sveanim nainom prava dinastije Obrenovia (to se jasno uoava u odredbama l. 10. i 11. njegovog teksta). Po Ustavu postoje obina i Velika narodna skuptina koja je etiri puta vea od obine I sastaje se u ustavom predvienim sluajevima (radi izbora kneza, izbora namesnika, smanjivanju ili razmeni koga dela dravne teritorije i kada knez nae za potrebno da saslua veliku narodnu skuptinu). Izbori narodnih poslanika su neposredni i posredni preko poverenika. lanom 45. bilo je propisano da knjaz bira na svaka tri poslanika po jednog od svoje strane iz reda ljudi, koji se odlikuju naukom ili iskustvom u narodnim poslovima, na ovaj broj ne mora biti podpun. To znai da obinu skuptinu ini 3/4 izabranih poslanika i 1/4 poslanika koje knjaz bira. Aktivno birako pravo ogranieno je cenzusom doba (i pola) i imovinskim cenzusom koji se sastoji u plaanju graanskog danka na imanje, rad ili prihod. Za poslanika je mogao biti izabran srpski dravljanin koji je navrio 30 godina i plaa dravni danak najmanje 6 talira godinje. inovnici I advokati nisu mogli biti birani za poslanike, osim onih koje knjaz bira. Ustav iz 1869. dao je Skuptini pravo reavanja o zakonima tj. dao je skuptini zakonodavnu vlast ali je knjaz u zakonodavstvu ipak bio nadmoniji inilac. Knjaz potvruje (i proglaava) zakone. On saziva otvara i zakljuuje skuptinu, odreuje vreme i mesto gde e se ona sazvati, moe je odloiti I raspustiti. Skuptina nije imala pravo zakonodavne inicijative jer formalni projekti proizilaze samo od knjaza dok skuptina moe samo izjaviti elju da se kakav zakon izda. Isto tako, vlada je mogla zahtevati podpuno primanje ili odbaenje svojih predloga to znai da je mogla zahtevati da se njeni predlozi ili prime bez ikakvih izmena, ili sasvim odbace. I naposletku, u sluaju kad je zemaljska bezbednost, bilo spolja bilo iznutra u velikoj opasnosti, a skuptina nije sakupljena knjaz je mogao izdavati privremene zakona tj. uredbe po nudi. Ustav od 1869. nije ustanovio odn. omoguio postojanje parlamentarnog reima. Po njemu nije postojala mogunost da ministri istovremeno budu i narodni poslanici. Skuptina nije mogla odbaciti vladin predlog budeta u celini. Ona nije mogla uslovljavati odobrenje budeta predmetima, koji ne bi sa istim u svezi stajali tj. nije mogla uslovljavati odobrenje budeta prethodnom promenom vlade. U sluaju da vlada ne prihvati primedbe skuptine na nacrt (predlog) budeta ili je skuptina rasputena pre nego to je budet donela, onda vai postojei budet i za iduu godinu. To znai da je vlada u tim sluajevima mogla produiti prologodinji budet i za narednu godinu pa, prema tome, drava nije mogla biti dovedena u vanbudetsko stanje. Ustav je predviao samo krivinu a ne i politiku odgovornost ministara. Pravo optube ministara pripada i knjazu i Narodnoj skuptini. Ministar moe biti optuen kad uini izdajstvo, povredi Ustav, primi mito ili oteti dravu iz koristoljublja. Sve to pokazuje da Namesniki ustav nije omoguio postojanje parlamentarnog sistema. lanovi dravnog saveta ulaze u red ostalih inovnika i njih postavlja knez. Njihov broj ne moe biti manji od jedanaest ni vei od petnaest. Za savetnika moe biti postavljeno ono lice koje ima trideset i pet godina ivota, deset godina dravne slube i nepokretnog imanja u Srbiji. Savet, pored ostalog, daje vladi miljenja o predmetima, koje bi mu ona predloila, na poziv vlade izrauje i ispituje zakonske i administrativne projekte, razmatra i reava albe protiv ministarskih reenja i spornim administrativnim pitanjima i reava sukobe izmeu administrativnih vlasti. Po ovom Ustavu Dravni savet nije vie zakonodavni organ. Sudovi su pri izricanju pravde nezavisni ali sudije nisu nepokretne. Ustav ne pominje okruge i srezove kao teritorijalne jedinice ve sadri samo neke odredbe o optinama. lanom 127. utvruje se da su optine ... samostalne u svojoj upravi, shodno propisima zakona ali je taj lan bio u suprotnosti s nekim drugim ustavnim odredbama koje su

47

se odnosile na optine kao i sa Zakonom o ustrojstvu optina i optinskih vlasti koji je bio na snazi a po kome optine nisu uivale samostalnost. Namesniki ustav je proklamovao izvesna prava graana kao to su: pravo na slubu, lina sloboda, pravo sopstvenosti, nepovredivost stana, sloboda govora, sloboda tampe i neka druga prava graana. Meutim, proklamujui ta prava Ustav ih istovremeno garantuje samo u granicama zakona (npr. osim u sluajevima, zakonom opredeljenim) pa su proklamovane slobode i prava vredeli samo u principu jer se Ustavom ostavljala mogunost zakonodavnoj vlasti da ta prava I slobode ne samo ogranii ve i ukine. Sloboda zbora i udruivanja nije bila ustavom proklamovana. Osim toga, u sluaju preke opasnosti za javnu sigurnost vlada je mogla privremeno obustaviti odredbe kojima su proklamovane lina sloboda, nepovrednost obitalita i sloboda govora I tampe. Namesnikim ustavom bili su zadovoljni samo Ristievi, tj. vladajui liberali i jedan deo konzervativaca dok su liberali u zemlji i inostranstvu, koji su bili u opoziciji prema namesnikom reimu, kao i svi napredni drutveni slojevi u Srbiji osudili... neki vrlo otro, ovaj ustav, gledajui u njemu pokuaj vlade da obmane narodne mase. Liberali koji su predstavljali opoziciju namesnitvu nisu bili zadovoljni ustavom, pored ostalog, zato to on nije dozvolio da inovnici I advokati budu birani za narodne poslanike od strane naroda, to je u zakonodavstvu uspostavio prevagu kneza nad skuptinom i to proklamovana prava i slobode graana nisu dovoljno garantovana odn. to vrede samo u principu. Jedan od najeih kritiara Namesnikog ustava bio je Svetozar Markovi zaetnik socijalistike misli i socijalistikog pokreta u Srbiji. On je stajao na stanovitu da su, pored monarhije, birokratija i centralistiki upravni sistem uzroci tekoa odn. stanja u kome se Srbija tada nalazila. On je vodio borbu protiv birokratije jer je njeno postojanje kao povlaenog drutvenog sloja odvojenog od narodnih masa i iznad masa, spreavalo demokratizaciju I demokratski razvitak srpskog drutva. Svetozar Markovi je zahtevao ukidanje postojeeg birokratskog upravnog sistema kao konice daljeg razvoja i napretka drutva i uspostavljanje potpune narodne samouprave. On stoji na stanovitu da samouprava predstavlja suprotnost birokratskom sistemu odn. da je ona jedini put za ostvarenje politikih i ekonomskih sloboda. Nasuprot ovakvim pogledima S. Markovia Namesnikim ustavom uspostavljen je jedan reim u kome je imala da vlada birokratija. Ustav je ak i o optinskoj samoupravi govorio posve nejasno pa su svi izgledi bili da e i po njegovom donoenju birokratski centralizam ostati onakav kakav je bio izgraen za vreme druge vlade Mihaila Obrenovia. Svetozar Markovi i njegove pristalice bili su miljenja da spas od birokratije nije leao u tome to e se na na centralistikobirokratski sistem nakalemiti ustanova Narodne skuptine odn. da namesnika ustavna reforma nije u stvari nikakva reforma. Ustav od 29. VI 1869. nije odgovarao stupnju drutveno-ekonomskog razvoja Srbije odn. on je koio, usporavao taj razvitak. Meutim, treba istai da je to prvi ustav u Srbiji XIX veka koji je Skuptini dao (mada ogranienu) zakonodavnu vlast, predvideo izbore poslanika svake etvrte godine i sastajanje skuptine svake godine i da je to Ustav koji je Srbija sama donela ne vodei rauna o pravima Turske kao sizerena ime joj je u sutini potvreno pravo na nezavisnost. 2) Osnovne odredbe organskih zakona. Po Namesnikom ustavu doneto je sledee 1870. godine nekoliko organskih zakona kojima se razrauju i dopunjuju pojedine ustavne odredbe. To su bili: Izborni zakon skuptinski od 10. X 1870, Zakon o poslovnom redu u Narodnoj skuptini od 1. X 1870, Zakon o ministarskoj odgovornosti od 21. X 1870, Zakon o Dravnom savetu od 5. X 1870. i Zakon o peatnji (tampi) od 23. X 1870. Za sve njih bi se moglo rei da u poreenju s Ustavom jo vie sputavaju manifestovanje elja i volje naroda. Po odredbama izbornog zakona Skuptina je birana na etiri godine iako je narod bio miljenja da svake godine valja birati Skuptinu iznova. Biranje poslanika je samo u okrunim varoima bilo neposredno a u svim srezovima posredno, preko poverenika. Glasanje je bilo javno to je omoguavalo pritisak vlasti na birae, koji se naroito oseao u srezovima zbog malog broja poverenika. Po Zakonu o poslovnom redu u Narodnoj skuptini (od 1. X 1870) poslanici nisu uivali potpunu neodgovornost za svoj govor. odn. oni su mogli odgovarati pred sudom ukoliko bi u Skuptini kritikovali rad dravnih inovnika. Drugim reima, ako bi poslanik napao u Skuptini koga inovnika zbog njegovih zloupotreba, taj inovnik mogao bi ga, s odobrenjem Skuptine, tuiti za uvredu ili klevetu. Mnoge odredbe ovog Zakona omoguavale su vladi i njenim

48

poslanicima zloupotrebe i gonjenje naprednih poslanika i predstavljale pretnju za narodne poslanike, a istovremeno i zatitu za birokratiju. Govorei o osnovnim odredbama Namesnikog ustava ukazali smo na to da Ustav predvia samo krivinu (a ne i politiku) odgovornost ministara, da ministar moe biti optuen kad uini izdajstvo, povredi Ustav, primi mito ili oteti dravu iz koristoljublja a da je pravo optube ministara pripadalo i knjazu i Narodnoj skuptini. Meutim, po Zakonu o ministarskoj odgovornosti (od 21. X 1870) Skuptina je mogla veinom glasova osloboditi ministra od optube pa je vlada na taj nain putem svoje veine u skuptini mogla uvek osujetiti suenje ministru. Osim toga, pravo optuenja ministra prestaje, ako prva skuptina, posle uinjenoga dela sazvana, ne zakljui, da se dotini ministar optui to znai da je skuptinsko pravo optube ministara zastarevalo u vrlo kratkom roku. Zakon je ustanovio poseban dravni sud za suenje ministrima iji su lanovi birani kockom iz reda sudija kasacionog i apelacionog suda i lanova Narodne skuptine ali je ovaj sud mogao ministrima izrei samo kaznu lienja zvanja ili kaznu nesposobnosti za dravnu slubu. Namesniki ustav je, kao to smo konstatovali, proklamovao neka prava graana ali je ostavljao mogunost zakonodavnoj vlasti da ih ona ne samo ogranii ve i ukine. Sloboda tampe je bila proklamovana samo u naelu pa je zakonodavac imao da odredi sadrinu i obim toga prava graana. Po zakonu o peatnji (tampi) od 23. X 1870. rasturanje broja nije moglo poeti pre nego protee jedan as od predaje jednog primerka policijskoj vlasti odn. tampar je morao na jedan sat pre rasturanja novina predati po jedan primerak mesnoj policijskoj vlasti kojaako nae u novinama neko kanjivo delo, moe iz uzaptiti i predati stvar sudu. Kako Zakonom nije bio predvien rok u kome se reenje o zabrani rasturanja moralo dostaviti sudu to se u praksi deavalo da sud, tek posle nekoliko meseci, donese odluku o osnaenju ili ponitenju zabrane. Pored toga, vlada je imala pravo opomene i obustave lista. Ako se novine ili povremeni spisi kae se u l. 46. Zakona tako ureuju, da se u njima stalno i u neprijateljskom duhu napadaju i izopaavaju dela dravnih vlasti, ili se uopte tako ureuju, da postanu ubitane za javni mir i poredak, minister unutranjih dela, posle dve opomene ... moe takvim novinama i povremenim spisima obustaviti izlazak od tri meseca. Kako nad obustavom lista nije postojao sudski nadzor vlada je mogla uguiti svaki list koji bi htela. Na kraju treba ukazati i na to da po ovom Zakonu za javnu prodaju novina potrebna je bila dozvola policijske vlasti, i ta dozvola mogla je u svako doba, i bez naroite krivice, biti opozvana. Tako je Ustav proklamovao slobodu tampe a Zakon o tampi je zaobilaznim putem uveo cenzuru odn. svojim odredbama stvarno oduzeo graanima proklamovanu slobodu tampe. B. MEUNARODNI POLOAJ SRBIJE Posle rusko-turskog rata 187778. zakljuen je poetkom marta 1878. godine u San-Stefanu mirovni ugovor izmeu ove dve drave koji je, pored ostalog, predviao stvaranje Velike Bugarske. Njenim granicama bile su obuhvaene cela Makedonija i delovi Stare Srbije naseljeni u velikoj veini srpskim stanovnitvom. Ovim ugovorom priznata je nezavisnost Srbije a bilo je predvieno i njeno teritorijalno proirenje za oko 150 kvadratnih kilometara. SanStefanski ugovor odraavao je ciljeve Rusije da Istono pitanje rei saglasno svojim interesima odn. da ovlada moreuzima Bosfor i Dardaneli i izie na Sredozemno more. Saglasno tome je i stvaranje Velike Bugarske, kao predstrae prema Turskoj bilo samo etapa na putu ka ostvarenju takvih namera. Ovaj ugovor je izazvao nepovoljan odjek u Srbiji a izazvao je i reakciju velikih sila, posebno Velike Britanije i Austo-Ugarske. Po njegovom zakljuenju Austro-Ugarska je predloila sazivanje kongresa koji bi bio odran u Berlinu i na kome bi bila raspravljena sva pitanja obuhvaena mirovnim ugovorom izmeu Rusije i Turske. Predlog su odmah prihvatile Nemaka, Velika Britanija i Italija. Da bi izbegla sukob sa Austo-Ugarskom i Engleskom Rusija je bila prinuena na pristanak a francuska vlada, poto je dobila odreena uveravanja, prihvatila je na kraju predlog da se kongres odri. Posle dva i po meseca upornih zakulisnih dogovaranja i pogaanja suprotstavljenih sila koja su imala za cilj da usaglase koliko je mogue suprotna gledita i interese Velike Britanije, AustroUgarske i Rusije i omogue poetak rada kongresa Bizmark je uputio zvanian poziv

49

velikim silama za odravanje Berlinskog kongresa. U pozivu se istie da je cilj rada kongresa pretresanje celokupnog sadraja ugovora u San-Stefanu. Pre poetka rada kongresa odn. poetkom juna meseca 1878. god. Austro-Ugarska je jasno stavila do znanja Srbiji da ne moe dopustiti njeno proirenje ni na zapad prema Bosni, ni na jugozapad prema Novom Pazaru i Mitrovici. Ta podruja smatra podrujima austrougarskog uticaja. Uslovi pod kojima je Austro-Ugarska pristala da prui u Berlinu podrku zahtevima Srbije a koje je Srbija prihvatila sastojali su se u sledeem: 1. Austro-Ugarska i Srbija e zakljuiti trgovinski ugovor koji e sluiti unapreivanju intimnih i stalnih odnoenja izmeu obadve zemlje, a naroito olakavanju pogranine trgovine koje e biti potinjena specijalnom ureenju. 2. Srpsko-austrougarske eleznice e se povezati u roku od tri godine. Srbija se obavezuje da izradi prugu Beograd-Ni sa dva kraka koji e ovu liniju vezati sa postojeim turskim prugama: Mitrovica-Solun i Sofija-Carigrad. 3. Graenje, dranje i eksploatiranje ovih eleznica bie jednoobrazno. Da bi se to postiglo, u Beu e se sastaviti komisija od predstavnika Austro-Ugarske, Turske, Srbije i Bugarske sa zadatkom da izradi konvenciju izmeu istih drava i interesovanih kompanija. 4. Austro-Ugarska primie na sebe teret regulisati erdap, a Srbija se obavezuje ukazivati sve olakice, koje bi se mogle zahtevati u interesu izvrenja poslova, ukoliko bi bilo potrebno posluiti se privremeno srpskom obalom Postavljajui ove uslove Austro-Ugarska je oevidno elela da obezbedi iskljuiv ekonomski, a preko njega i politiki uticaj u Srbiji. lanom 34. ugovora zakljuenog 13. jula 1878. u Berlinu sile potpisnice (Nemaka, Austrija, Francuska, Velika Britanija, Italija, Rusija i Turska) priznale su nezavisnost Kraljevini Srbiji pod uslovima navedenim u sledeem lanu. U Srbiji kae se u l. 35. ugovora razlike u veri i veroispovesti nee moi da budu smetnja da neko iz tog razloga bude iskljuen ili spreen da uiva svoja graanska i politika prava, da ne bude primljen u javne slube, na poloaje i da mu se ne ukazuju poasti ili da ne obavlja razne zanate i zanimanja, ma u kome mestu to bilo. Sloboda i javno vrenje crkvenih obreda svih veroispovesti bie zajemeni svim graanima Srbije i strancima, i nikakve smetnje nee se moi praviti hijerarhijskom ureenju raznih veroispovesti niti njihovim odnosima sa svojim duhovnim stareinama. Pod vidom borbe za slobodu veroispovesti kae D. Jankovi ovim uslovom, predvienim u l. XXXV Berlinskog ugovora zapadne kapitalistike drave osiguravale su unapred teren za prodiranje svojih kapitala i svog uticaja u Srbiji preko svojih dravljana kojima razlika u veri ne sme biti smetnja da zauzmu javne slube, zvanja i asti u Srbiji i da vre razne zanate I industrije ma u kom mestu to bilo. Ovim ugovorom Srbija je bila i teritorijalno proirena tj. pripojena su joj etiri okruga: Niki, Pirotski, Vranjski i Topliki. Berlinskim ugovorom Srbija je postigla meunarodno priznanje nezavisnosti. Meutim, ovaj ugovor je sadrao i neke odredbe koje su u izvesnoj meri ograniavale njenu suverenost I postavljale joj odreene obaveze. To su odredbe 51. 37. i 38. njegovog teksta. Po l. 37. do zakljuenja novih sporazuma u Srbiji se nee nita menjati u postojeim trgovakim odnosima Kneevine sa drugim zemljama. Za prevoz dobara preko Srbije nee se nametati nikakva tranzitna taksa. Sadanja prava i povlastice stranih lica, kao i pravo konzularne jurisdikcije i zatite ostae u punoj vanosti sve dok se sporazumno ne izmene izmeu Kneevine i zainteresovanih sila. lanom 38. bilo je pak predvieno da Kneevina Srbija nasleuje obaveze koje je Visoka Porta preuzela prema Austro-Ugarskoj i Kompaniji za eksploataciju eleznica u evropskoj Turskoj s obzirom na dovravanje i povezivanje prikljuaka, kao i za korienje eleznica koje e se izgraditi u novopripojenim oblastima Kneevine. Da bi se reila sva ova pitanja, odmah posle potpisivanja ovog ugovora zakljuie se potrebni sporazumi izmeu Austro-Ugarske, Porte, Srbije i, u granicama njenih ovlaenja, Kneevine Bugarske. Nezavisnost Srbije istie D. Jankovi nesumnjivo je bila jedna krupna tekovina u razvitku srpske drave i uslov njenog daljeg i breg napretka. No, iziavi definitivno ispod jarma i ispod zajednikog jemstva velikih sila, Srbija je ula u jednu novu veliku, moda i veu opasnost da opet postane stvarno, i privredno i politiki, zavisna, jer je posle 1878. godine kao nezavisna ula

50

u sferu interesovanja mnogo jaih sila nego to je bila Turska, u sferu naroito Austro-Ugarske i Rusije, koje su obe ve bile sile na Balkansko poluostrvo (Rusija u Bugarsku, Austro-Ugarska u Bosnu i Hercegovinu) i tako dole u neposredni doticaj sa Srbijom. Pa ipak, I pored estih i esto... vrlo tekih kriza i akutnih opasnosti, i pored veih ili manjih uticaja pojedinih sila u Srbiji, Srbija je uspela da do kraja svog dravnog ivota, tj. do njenog ulaska u sastav Jugoslavije 1918. godine odbrani i ouva svoju nezavisnost i suverenitet. C. USTAV OD 22. XII 1888. 1) Neki dogaaji koji su neposredno prethodili donoenju Ustava. Posle srpsko-bugarskog rata (1885) kralj Milan je nastojao da se formira koaliciona vlada naprednjaka i radikala sa M. Garaaninom na elu ali su radikali odbili da s naprednjacima obrazuju vladu. Na zboru radikalne stranke odranom 6. i 7. februara 1886. u Niu doneta je odluka da radikalna stranka ne moe ni s kojom od drugih dveju stranaka u zemlji stupiti u svezu i zajedniki rad. Tom prilikom utvreni su i stavovi radikalne stranke u pogledu promene ustava. Radikali su, meutim, odstupili od zakljuka donetog na zboru u Niu i zakljuili su sporazum s liberalnom strankom. Razlog usled koga su promenili svoju odluku bila je namera da u zajednici s liberalima obore naprednjake. Po ostavci Garaaninove vlade obrazovana je (1. VI 1887) koaliciona vlada radikala i liberala pod predsednitvom Jovana Ristia. Ostavka naprednjake vlade znaila je kraj naprednjakom reimu. Nepopularnost naprednjaka tako je ogromno narasla da se njihov pad s vlasti teko mogao izbei. U programu nove koalicione vlade koji je Risti podneo kralju istie se potreba promene Ustava. Po Ristiu narod trai promenu Ustava iz sledeih razloga: iz potreba jae kontrole nad upravom zemlje i za vee uee Narodnog predstavnitva u dravnim poslovima ... i iz potreba to jae line i imovne bezbednosti, jer smatra da su sadanje garantije oslabile. U sutini, posle dogaaja iz 1885. mase u zemlji zahtevali su slobodoumniji Ustav, koji e uiniti kraj linom reimu. Program nove vlade u kome se ukazivalo na potrebu promene Ustava bio je prihvaen od strane kralja Milana. Nova koaliciona vlada raspustila je naprednjaku Skuptinu i sprovela nove izbore na kojima naprednjaci nisu uestvovali. Na izborima odranim sredinom septembra meseca radikali su odneli pobedu. Broj izabranih poslanika radikala iznosio ]e 87 a liberala pedeset i devet. Kako do sporazuma izmeu liberala i radikala oko podele vladinih poslanika nije moglo doi, kralj Milan je postavio 36 poslanika liberala i 16 poslanika radikala pa je odnos broja poslanika radikala i liberala posle imenovanja vladinih poslanika bio: 103 radikalnih prema 95 liberalnih poslanika. Liberalno-radikalski sporazum nije naiao na dobar prijem od strane kralja Milana i on je radio protiv toga sporazuma od samog formiranja liberalno-radikalne vlade. Iako je kralj Milan ponovio svoju pretnju da e formirati novu vladu ukoliko postojea ne bude radila saglasno njegovim eljama, izostala je jedinstvena akcija liberala i radikala protiv kralja. Umesto toga, nastavljena su njihova meusobna trvenja i pokuaji kako liberala tako i radikala da privuku kralja na svoju stranu. Razlog ostavke koalicione vlade (do koje je dolo 17. XII 1887) bila je nesloga u vladi kao to je, uopte razlog slabosti liberalno-radikalske vlade bila nesloga izmeu radikala i liberala. Posle pregovora koje je kralj Milan vodio s radikalima i zakljuenja njihovog sporazuma, obrazovana je (19. XII 1887) radikalska vlada sa Savom Grujiem naelu. Poetkom 1888. kralj je dozvolio novoj vladi da moe raspustiti Skuptinu i narediti nove izbore. Na izborima obavljenim februara radikali su odneli pobedu. Liberali su na izborima dobili petnaest poslanikih mesta a naprednjaci nijedno. Nezadovoljstvo kralja Milana radikalskom vladom brzo se manifestovalo. On se nadao da e radikalna Skuptina sluati radikalnu vladu, a radikalna vlada njega. Bio je nezadovoljan zakonima koje je radikalska Skuptina prihvatila. Radikalska vlada nalazila se na upravi zemlje od 19. XII 1887. do 14. IV 1888. tj. neto manje od etiri meseca. Posle ostavke radikalskog kabineta obrazovana je nova vlada s Nikolom Hristiem na elu. Ovu vladu inili su birokrati van stranaka i naprednjaci. 2) Ustav od 22. XII 1888. Posle poraza u ratu s Bugarskom kralj Milan je uviao da je njegov optanak na prestolu nemogu. Iz tih razloga on je doneo odluku o ustupanju prestola sinu. Meutim, kralj Milan je strahovao da se njegov naslednik nee moi odrati na prestolu, ako ne bude imao potporu radikalne stranke... Iz tih razloga on je zakljuio sporazum s radikalima dajui pristanak da se donese novi ustav dok su se radikali obavezali da e braniti presto

51

maloletnog kralja. Prema tome, Ustav od 1888. (kao i Ustav od 1869) donet jeradi spasa dinastije Obrenovia. Proklamacijom kralja Milana upuenom narodu 14. X 1888. nareeni su bili izbori za Veliku narodnu skuptinu koja je imala da donese novi ustav. Proklamacija je sadravala i apel svima strankama da mu pomognu pri izradi ustava. Pored proklamacije izdata su i dva ukaza koji su formalno sadravali ono to je proklamacijom bilo nareeno. To su bile naredbe o izborima za Veliku narodnu skuptinu (koji su imali da budu obavljeni 20. novembra) i sazivu Velike narodne skuptine za 1. decembar 1888. godine. Kralj Milan je bio odluio da i sam uestvuje na izradi ustava i njegova zamisao je bila da se novi ustav donese sporazumno sa svima strankama bez nadglasavanja. Dana 15. oktobra obrazovan je veliki ustavotvorni odbor sastavljan od predstavnika sviju stranaka. Odbor je imao za zadatak da izradi nacrt novog ustava koji e posle Velika skuptina imati samo da odobri. Predsednik ustavotvornog odbora bio je sam kralj, dok je za potpredsednika postavio J. Ristia, M. Garaanina i S. Grujia, voe liberalne, napredne i radikalne stranke. Na svom prvom sastanku odranom 22. X 1888. ustavotvorni odbor je odluio da se ne vre promene postojeeg Ustava ve da se donese novi ustav i da se izabere ui odbor za izradu predloga ustava. Ui odbor su sainjavali predsednik i potpredsednici ustavotvornog odbora i po tri predstavnika politikih stranaka i on je radio u vremenu od 22. X do 24. XI 1888. tj. neto vie od mesec dana. Nacrt ustava koji je on izradio, bio je uglavnom usvojen i od ustavotvornog odbora i od Velike skuptine. U ustavotvornom odboru raspravljalo se, izmeu ostalog, o zabrani smrtne kazne za politike krivce, pitanju jednodomnog ili dvodomnog narodnog predstavnitva, izbornom sistemu i nainu glasanja i administrativnoj podeli zemlje. Poto je kralj Milan insistirao na tome da sve stranke moraju primiti ustav kao zajedniko delo, dajui na znanje da bez sporazuma nema novog ustava odran je sastanak predstavnika liberala i radikala na kome je postignut sporazum o pitanjima o kojima nije postojala saglasnost. U govoru koji je odrao na sednici ustavotvornog odbora odranoj 9. decembra kralj Milan je, pre svega, ukazao na to da su u Ustavotvornom odboru zastupljene sve tri stranke preko svojih prvih ljudi i da ovo od ega se zajednikim sporazumom dolo mora biti il ne biti Ustav.Velika narodna skuptina rekao je tom prilikom ili e primiti ovaj ustav ovakav kakav je od korice do korice, ili ga nee primiti ali ukoliko ga ne bi primila, on je sasvim naisto ta e zatim initi. Saglasnost oportunistikog vostva radikalskog sa sadrinom ustavnih odredaba dozvolila je kralju Milanu da postavi ultimatum u pogledu prihvatanja ustava od strane Ustavotvorne skuptine. Ocenjujui dranje politikih stranaka u ustavotvornom odboru moemo rei da su u njemu naprednjaci, koji su predstavljali najslabiju stranku, preteno iznosili svoja gledita ne insistirajui da se ona usvoje. Garaanin se najvie zalagao za svoje gledite u pitanju teritorijalne podele zemlje. Vostvo radikalne stranke bilo je i pre poetka rada ustavotvornog odbora spremno na kompromis s kraljem Milanom. Ono je bilo zadovoljno postavljanjem ustavnog pitanja na dnevni red odn. donoenjem novog ustava. Meutim, ono je istovremeno strahovalo da nacrt ustava zbog kompromisnog karaktera nee biti dobro primljen u irokim slojevima njihove stranke. Zahtevi i napori voe liberalne stranke J. Ristia bili su uglavnom usmereni na uvoenje kvalifikovanih poslanika i srazmernog predstavnitva koje e manjini obezbediti ulazak u skuptinu. Izbori za Veliku narodnu skuptinu, koji je trebalo da se obave 20. novembra, nareeni su bilu od 14. oktobra 1888. godine. Kako se policija meala u izbore poverenika koji su imali da biraju poslanike radikali su protestovali. Pozivajui se na kraljevu proklamaciju kojom je obeao slobodne izbore oni su se alili da policijske vlasti rade u korist naprednjaka odn. tvrdili ustav ne moe biti delo kompromisa svih politikih stranaka ako se policijske vlasti budu i dalje meale u izbore tj. radile u korist naprednjakih kandidata. Kralj Milan je uviao da e radikali napustiti rad na ustavu ukoliko ne bude obezbeena sloboda izbora. Iz tih razloga je i donet (u sporazumu s prvacima stranaka) ukaz, kojim su poniteni ve izvreni izbori, novi izbori nareeni za 4. decembar a sastanak Skuptine za 11. decembar. Ovim ukazom je isto tako, predvieno da se odrede naroiti komesari za svako birako mesto, iz svake stranke po jedan koji su imali da vre

52

nadzor nad policijom. Na izborima za Veliku narodnu skuptinu koji su odrani 4. XII 1888. radikali su odneli pobedu. Skuptinu je inilo oko 600 poslanika od kojih je preko 500 bilo radikala. Poto se Velika narodna skuptina sastala i konstituisala proitan je pored drugih ukaza I ukaz kojim je vlada ovlaena da Velikoj narodnoj skuptini uputi predlog ustava te da ona rei da li ga usvaja u celini. U stvari, ovim ukazom dat je pravni oblik odluci kralja Milana da Velika narodna skuptina u celini primi ili odbaci ustav. Skuptinski odbor koji je imao za zadatak da proui predlog ustava podelio se bio na veinu I manjinu. U izvetaju veine predlae se Velikoj narodnoj skuptini da u celini bez ikakvih izmena, primi predloeni ustav. U izvetaju manjine konstatuje se da je predlog ustava bolji od vaeeg ustava od 1869 ali se istovremeno ukazuje na to da je po predlogu ustava ministarska odgovornost... iluzorna, da u njemu nema odredaba o narodnoj privredi i da on predvia i dalje postojanje Dravnog saveta i okrunih naelstava. Sutina kritike predloga ustava u izvetaju manjine svodi se na sledee: birokratija se utvruje, a za seljake nema nita u ustavu. Izvetaj manjine potpisala je seljaka grupa radikala iz unutranjosti. Poto je prethodno dopunjen jedan lan po pristanku kralja Milana, Ustav je posle debate o izvetajima odbora konano izglasan na drugom redovnom sastanku Velike narodne skuptine 2. XII 1888. godine. Za ustav je glasalo 498 poslanika, protiv je bilo 75, a uzdrala su se od glasanja 3 poslanika. Novi ustav kralj Milan je potvrdio na treem redovnom sastanku Velike narodne skuptine odranom 22. decembra 1888. godine. Ustav od 22. XII 1888. je, pre svega, proklamovao niz ustavnih prava graana kao to su: jednakost graana pred zakonom, lina sloboda, zabrana izgnanstva srpskih graana iz zemlje, nepovredivost stana, sloboda izraavanja miljenja, nepovredivost tajne pisama i telegrafskih saoptenja, sloboda zbora i udruivanja, pravo svakog graanina da neposredno i bez iijeg odobrenja tui inovnike sudu ukoliko su mu oni u svojem slubenom radu povredili njegova prava i niz drugih prava graana. Ukinuta je smrtna kazna za isto politike krivice izuzimajui sluajeve izvrenja ili pokuaja atentanta na vladaoca ili lanove njegovog doma. Za razliku od Ustava iz 1869. Ustav od 22. XII 1888. pruao je vee garancije proklamovanim ustavnim pravima utvrujui ogranienja koja ni zakonodavac ne sme nametati graanskim pravima. Sloboda tampe je detaljno regulisana pa su bila zabranjene sve mere koje su po miljenju sastavljaa Ustava u suprotnosti sa slobodom tampe. Mogunost obustave proklamovanih prava nije postojala ni u sluaju spoljanje ni u sluaju unutranje opasnosti. Po Ustavu postoje obina i Velika narodna skuptina koja je dvaput vea od obine i sastaje se u ustavom predvienim sluajevima (kada se reava o prestolu, izboru namesnika, izmenama u Ustavu, smanjivanju ili razmeni koga dela dravne teritorije i kada kralj nae za potrebno da saslua Veliku Narodnu Skuptinu). Narodnu skuptinu sainjavaju narodni poslanici izabrani neposrednim i tajnim glasanjem. Aktivno birako pravo ogranieno je cenzusom doba (i pola) i imovinskim cenzusom odn. aktivno birako pravo imao je svaki dravljanin koji je navrio 21 godinu i plaa godinje 15 dinara neposredne poreze. Pasivno birako pravo ogranieno je cenzusom doba (30 godina) i imovinskim cenzusom (30 dinara). Ustav je predvideo postojanje kvalifikovanih poslanika tj. u svakom okrugu morala su se od ukupnog broja poslanika birati dvojica s fakultetskom ili viom strunom spremom. Odredbama Ustava proirene su vlasti Narodne skuptine. Narodnim poslanicima je dato I pravo zakonodavne inicijative (koje po Ustavu iz 1869. nisu imali). Proirena je ne samo zakonodavna ve i finansijska vlast Skuptine. Po odredbama 51. 174. i 175. Ustava Narodna skuptina svake godine ... odobrava dravni budet koji vredi samo za godinu dana. Ukoliko Skuptina nije mogla da utvrdi novi budet pre poetka raunske godine, ona moe produiti privremeno budet istekle raunske godine sve dok novi budet ne bude utvren. To znai da je skuptinsko odobrenje bilo potrebno kako za stupanje u vanost novog, tako i za produenje vanosti staroga budeta. Kralj je mogao, svojim ukazom, produiti stari budet za etiri meseca samo u sluaju ako je Narodna skuptina rasputena ili odloena pre nego to rei budet. Uspostavljen je i nadzor nad izvrenjem budeta pa je vlada bila obavezna da uz budet podnosi Skuptini i zavrni raun za prolu godinu. Ustav je predvideo ne samo krivinu ve i politiku odgovornost ministara. Ministri su kae se u lanu 136. Ustava odgovorni Kralju i Narodnoj Skuptini za svoja slubena dela. Da bi

53

Skuptina mogla vriti kontrolu nad radom vlade, njoj je dato pravo istrage u izbornim i isto administrativnim pitanjima i pravo primanja peticija odn. molbi i albi. Osim toga, poslanici su mogli upravljati ministrima pitanja i interpelacije. Dok po Ustavu od 1869. nije postojala mogunost da ministri istovremeno budu i narodni poslanici, Ustav od 1888. dopustio je spajanje ministarskog i poslanikog poloaja. Propisi o budetskom pravu Skuptine i njenom pravu da vri nadzor nad radom ministara kao i odredbe o politikoj odgovornosti ministara i uzimanju ministara iz reda narodnih poslanika pokazuju da ustav od 1888. usvaja parlamentarni reim. Odredbama Ustava pootrena je ministarska odgovornost jer su ministarske krivice zastarevale za 4 godine od kako je delo uinjeno. Isto tako, proirena je nadlenost Dravnog saveta, proglaena je sudska nezavisnost (i nepokretnost sudija) a zabranjeno je obrazovanje vanrednih ili prekih sudova ili komisija za suenje. Ustav je uspostavio okrunu i optinsku samoupravu. Pravi razlog usled koga se kralj Milan odluio na donoenje Ustava bio je da pre abdikacije obezbedi presto svome maloletnom nasledniku. Iako je u besedi kojim je 22. XII 1888. zakljuio sednice Velike narodne skuptine istakao da vie ne moe biti naimenovanih poslanika, da nee biti vie vanrednog stanja, niti e moi da budu obustavljene politike i graanske slobode odn. da novi ustav predstavlja svretak ustavnih I politikih borbi, koje su sputavale sve narodne snage ipak je on novi Ustav smatrao... kao neto privremeno to ima za cilj da otupi borbu radikala do punoletstva kralja Aleksandra. Kralj Milan ]e bio uveren da je Ustav od 1888. preterano slobodouman; po njemu se nije moglo vladati, I reakcija morala je nastupiti pre a posle. Prema tome, Ustav je imao da obelodani nepraktinost radikalnih ideja i utre put kraljevoj diktaturi. Njegova prava namera je bila da jednoga dana oduzme sve ono to je Ustavom dao. Uloga radikalne stranke prilikom donoenja Ustava bila je, nesumnjivo, velika. Radikalna stranka bila je do Timoke bune kao to smo konstatovali sitnoburoaska stranka. Posle Timoke bune teite socijalnog sastava radikalne stranke odn. njenih vrhova pomeralo se sve vie prema imunijim elementima u selu i gradu pa e tako ona postati izrazito buroaska stranka. Promena karaktera ove stranke dola je, pre svega, do izraaja u njenom paktiranju s kraljem i liberalnom strankom. Sporazum izmeu voa radikala i liberala, do koga je dolo u prolee 1886, ukazuje na elju beogradskih prvaka da dou na vlast po svaku cenu to su i uspeli 1887. godine. Ustav od 1888. je tvorevina i rezultat viegodinje borbe radikalne stranke. Meutim, njegove odredbe su rezultat kompromisa izmeu kralja Milana i radikalskih prvaka. Ustav od 1888. predstavlja jedan liberalni, buroaskodemokratski ustav. Njima je Srbija dobila jedan od najnaprednijih graanskih ustava u Evropi toga vremena. On je proklamovao I garantovao niz osnovnih prava graana, omoguio je postojanje sistema parlamentarne vlade, proglasio je sudsku nezavisnost (i nepokretnost sudija), zabranio obrazovanje vanrednih ili prekih sudova ili komisija za suenje i utvrdio je osnovne okrune i optinske samouprave. Ustav je rezultat dugotrajne borbe naroda protiv apsolutizma knezova i kraljeva u Srbiji, predstavljao je jedan od najteih poraza obrenovievskog apsolutizma ali je u isto vreme znaio I veliku dobit za buroaziju u Srbiji. Buroazija u Srbiji dobila je ovim ustavom uglavnom sve ono to je decenijama pre toga traila: dobila je znatno vei udeo u vlasti i mnogo bolje uslove I mogunosti za svoj dalji nesmetani razvitak i napredak. Njime je srpska buroazija postigla da rad dravnih organa stavi u zavisnost od naela postavljenih Ustavom, da postavi temelje tzv. pravnoj dravi. Buroaski demokratizam i parlamentarizam uspostavljeni ovim Ustavom iako su sluili pre svega buroaziji, doprineli su znatno da narodne mase aktivno udu u politiki ivot zemlje i da u njemu vremenom nau i svoj pravi put. E. USTAV OD 6. IV 1901. 1) Oktroisanje novog Ustava. Svoj stav u pogledu donoenja ustava Aleksandar je promenio poetkom 1901. godine. Razlozi usled kojih je promenio svoj stav bili su pritisak Rusije I radikala i neophodnost njegovog poputanja posle smrti biveg kralja Milana koji je preminuo u Beu krajem januara 1901. godine. Rusi su zahtevali od Aleksandra naputanje linog reima I uspostavljanje ustavnog reima. Posle smrti biveg kralja Milana Aleksandar je poputao radikalima. Istovremeno s njihovim zahtevima da budu u veoj meri predstavljeni u vladi Alekse Jovanovia, formiranoj 12. VII 1900. radikali su pokretali i ustavno pitanje. Poetkom februara 1901. iz vlade su uklonjena trojica ministara i u nju ula dvojica radikalnih prvaka Mihailo

54

Vuju i Milovan Milovanovi. Nova vlada s Mih. Vujiem na elu obrazovana je 20. III 1901. godine i u njoj su bila etiri radikala i tri naprednjaka. U svome delu Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji. J. Prodanovia kae da je zadatak nove vlade bio da pripremi promenu ustava, upravo donoenje novog ustava. Na izradi novog ustava uestvovali su kralj Aleksandar, Milovan Milovanovi, Pavle Marinkovi, Mih. Vuji i Nikola Stefanovi. Osnova od koje se polo prilikom izrade nacrta ustava bio je ustavni projekat koji je sainila vlada S. Novakovia 1896. godine. Ustav od 6. IV 1901. sadravao je elemente Ustava od 1888. i nacrta ustava koji je naprednjaka vlada izradila 1883. a preradila Novakovieva vlada 1896. godine. Glavna karakteristika nacrta ustava koji su izradili naprednjaci je predvianje ustanove senata. Pomou tog Senata, iji je vei deo lanova postavljao, kralj Aleksandar se nadao da e obuzdati radikalnu veinu u Skuptini, i spreiti je da doe do one premoi koju je uivala pod Ustavom od 1888.. Liberali su bili iskljueni iz poslova oko novog Ustava. Predstavnici liberala iz naroda i efovi iz Beograda bili su pozvani na savetovanje odrano 26-28. marta 1901. Stvarni razlog njihovog pozivanja na savetovanje bio je da se upoznaju s novim ustavom i da ga odobre. Kralj Aleksandar nije pristajao da se u cilju donoenja novog ustava sazove Velika narodna skuptina (saglasno Ustavu od 1869. koji je tada bio na snazi). To je imalo za posledicu da je Ustav donet bez uea narodnog predstavnitva odn. da je oktroisan. Prema tome, Aleksandar je izvrio... ustavnu promenu putem dravnog udara. Radikali su jo 1897. dali saglasnost da ustav bude oktroisan ako je to jedini nain da se doe do novog ustava. Oni i sada nisu vrili pritisak na kralja da se sazove Velika narodna skuptina jer bi pritisak na njega mogao dovesti u pitanje ceo novi Ustav. Tekst novog ustava razmatran je na sastancima voa politikih stranaka s kraljem (koji su odravani u dvoru) i na kojima im je Aleksandar vie objanjavao svoje elje nego to je sasluavao njihovo miljenje. Da bi onemoguio prevlast radikalne stranke Aleksandar je predvideo ustanovu Senata I naprednjakoradikalni sporazum. Sporazum je nainjen po kraljevoj elji da bi se udruenom naprednjako-radikalnom snagom uvrstilo novo ustavno stanje odn. da bi unapred spreio da radikali u sluaju pobede na izborima ne zahtevaju da sami obrazuju vladu. Oktroisanjem ustava kralj Aleksandar je imao nameru da produi pod parlamentarnim vidom opet jednu vrstu linog reima. Ustavom od 6. IV 1901. suena su unekoliko prava monarha u odnosu na Ustav iz 1869. koji je bio na snazi do oktroisanja ovog tzv. Aprilskog ustava. On vie nije preteni inilac u zakonodavstvu kao to je to bio po Ustavu od 1869. jer nije imao iskljuivo pravo zakonodavne inicijative, niti pravo da se o njegovim zakonskim predlozima reava ucelo (bez posebnog pretresa), niti pravo izdavanja privremenih zakona u odsustvu Skuptine. U ustav je uneta odredba o pravu enskog potomstva da nasledi presto. Aprilskim ustavom uveden je dvodomni sistem Narodnog predstavnitva. U Senat ulaze prestolonaslednik, beogradski arhiepiskop, niki episkop, trideset senatora koje je postavljao kralj i osamnaest biranih senatora. Na taj nain senatori postavljeni kraljem inili su tri petine Senata. Aktivno birako pravo za izbor senatora imaju samo oni graani koji plaaju 45 dinara neposredne godinje poreze. Broj poslanika koji ine Narodnu skuptinu utvren je samim Ustavom i nju je sainjavalo 130 poslanika. Ustav od 1901. usvojio je uglavnom izborni sistem koji je vaio pod Ustavom od 1888: izbor po okrunim listama prema srazmeri stanovnitva. Postoje i dalje kvalifikovani kandidati ali sada, na svakoj kandidatskoj listi, samo po jedan. Aktivno birako pravo za izbor poslanika ogranieno je i imovinskim cenzusom koji je sada iznosio 15 dinara bez ikakvih prireza odn. po odbitku svih prireza. Osim toga, da bi se dobilo birako pravo trebalo je plaati biraki porez tri uzastopne godine. Ustav, s izuzetkom, sprovodi naelo ravnopravnosti oba doma Narodnog predstavnitva. Ustav sadri izvesne uslove za parlamentarnu vladu (kao npr. budetsko pravo) ali neke njegove odredbe nisu u saglasnosti s naelima parlamentarizma. Po l. 78. ministri ne mogu biti poslanici u Narodnoj Skuptini, niti putem narodnog izbora postati senatori. Kad poslanik Narodne Skuptine ili senator koga je narod izabrao postane ministar, gubi svoj mandat. Isto tako, nije postojala mogunost da Narodno predstavnitvo odbaci budet u naelu pa zato ono nije moglo oboriti jednu vladu kojom ne bi bilo zadovoljno. U sluaju rasputanja skuptine, pre nego to je donela novi budet, kralj je imao pravo da produi prologodinji budet do sastanka Narodnog Predstavnitva, a najdalje za godinu dana. Ustav je prihvatio odredbe o krivinoj odgovornosti ministara koje su postojale u Ustavu od 1888. s tim to je produen rok zastarelosti na pet godina poto je delo uinjeno.

55

Dravnom savetu je dato pravo da reava albe protiv ukaza a ne samo protiv ministarskih reenja to je do tada bio sluaj. lanove Dravnog saveta kralj imenuje izmeu naimenovanih lanova Senata odn. iz reda doivotnih senatora pa se na taj nain pojaavao politiki karakter Dravnog saveta. Ustav je garantovao nezavisnost sudova i nepokretnost sudija. Postojanje Velike narodne skuptine nije ovim Ustavom bilo predvieno. U Ustavu od 6. IV 1901. ne postoje odredbe o okrugu i srezu kao upravnim i samoupravnim jedinicama. to se tie optina on sadri odredbu o njihovom ureenju na naelu samouprave. Proklamovana prava graana nisu bila obezbeena. Sloboda tampe i sloboda udruivanja garantovane su samo u granicama zakona s tim to je cenzura izriito zabranjena. F. DONOENJE USTAVA OD 1903. GODINE 1) Drutveni i politiki uslovi donoenja Ustava od 1903. godine. Drutveno-ekonomski uzroci promena do kojih je dolo 1903. godine nalazili su se kao to smo videli u izmenjenim ekonomskim i drutvenim odnosima na kojima su se dotle zasnivali lini reimi srpskih vladara. Na promenu tih odnosa uticao je bri privredni i drutveni razvoj Srbije krajem XIX veka. Posledica promena bila je nesaglasnost izmeu stupnja ekonomskog i drutvenog razvoja kao i razvoja naprednih drutvenih snaga i apsolutistikog sistema vladavine. Apsolutistiki sistem vladavine kralja Aleksandra Obrenovia bio je konica daljem razvoju kapitalizma u Srbiji i smetnja daljem razvoju i jaanju buroaske klase. Srpska buroazija teila je da uspostavi takvo unutranje ureenje zemlje koje e stvoriti pogodnije uslove za njeno dalje bogaenje i jaanje odn. ostvarenje njenih klasnih interesa i ciljeva. Interesi radnika i seljaka sastojali su se, nesumnjivo, u poboljanju njihovog materijalnog I drutvenog poloaja i uspostavljanju demokratskih sloboda. Prema tome, promene izvrene 1903. u Srbiji bile su rezultanta suprotnosti izmeu privrednog razvoja zemlje, stepena razvitka srbijanskog drutva i politikog obrazovanja masa s jedne strane, i diktature kralja Aleksandra s druge strane. Oktroisanjem Ustava kralj Aleksandar je imao nameru da produi pod parlamentarnim vidom opet jednu vrstu linog reima. Narod u zemlji bio je nezadovoljan ustavnom promenom. Preovlaivalo je shvatanje da se novim Ustavom, u sutini, nita nije promenilo. Za razliku od skuptina biranih u periodu od 1894. do oktroisanja Ustava, Skuptina izabrana jula 1901. imala je pravu opoziciju koju su inili poslanici samostalni radikali i liberali. Govori poslanika samostalnih radikala u Skuptini, u kojima su iznosili svoje poglede, oblikovali su se posebnom hrabrou. Pored kritika upuivanih vladi sve je vie napadana dinastija to je bio jasan dokaz nezadovoljstva linim reimom. Napadi na kralja bili su siguran znak da je lini reim, posle sedam godina trajanja, najzad dotrajao. Istupanja predstavnika skuptinske opozicije imala su veliki odjek u tampi. Kralj Aleksandar je, meutim, i po oktroisanju Ustava, nastavio s politikom i metodima linog reima. Policija je progonila kraljeve protivnike pa line sigurnosti graana nije bilo. Ona je, isto tako, progonila i tampu. Prilikom puta po zemlji septembra meseca 1902. kralj je otro napadao opoziciju. Sve je to imalo za posledicu jaanje opteg nezadovoljstva linim reimom. Kralj Aleksandar je optuivao radikale to stvari ne idu kao to treba da idu, da oni ele da sami obrazuju vladu bez naprednjaka i da hoe isto onako slobodoumne zakone kakve su imali I pod Ustavom od 1888. Dok je opozicija napadala kralja i njegov dom on je tvrdio da ona zloupotrebljuje politike slobode Aprilskog ustava, i da tim zloupotrebama treba to pre uiniti kraj pa je traio vrst i strog reim koji bi s opozicijom raistio. Taj vrst i strog reim je po njegovom nahoenju, bio moguan u granicama Ustava od 1901. U govorima odranim septembra meseca (1902) u Kragujevcu i Niu on je ukazao na to da je nezadovoljan stanjem stvari pod novim Ustavom, i da je pokret za politikim slobodama uzeo suvie brz tok. Poto su prethodno sednice Narodnog predstavnitva bile odloene za dva meseca, one su ukazom od 3. januara 1903. godine bile zakljuene. U zakljuenju rada Narodnog predstavnitva opozicija je gledala poetak dravnog udara. Ukaz od 3. januara 1903. javnost je primila kao nagovetaj promene Ustava odn. dravnog udara. U vladinim listovima objavljivani su, krajem 1902. i poetkom 1903. godine napisi u kojima se isticalo da ustav nije odgovorio oekivanjima i da kralju treba dati punu vlast. Budui da su sednice Skuptine bile prvo odgoene a zatim i zakljuene to je opozicija svoje napade na vladu i lini reim vrila preko svoje tampe pa je policija revnosno zabranjivala opozicione listove. Nezadovoljstvo naroda reimom dostizalo je

56

postepeno svoju kulminaciju. Posle demonstracija koje je socijalistika omladina organizovala i predvodila 23. marta 1903. u Beogradu protiv linog reima a za uspostavljanje sloboda i prava graana kraljevom proklamacijom objavljenom 24. marta 1903. u 23.15. h. (pred pono) obustavljen je Ustav na kratko vreme, a do dalje... naredbe. Ovaj svoj postupak kralj Aleksandar je opravdavao, izmeu ostalog, time da su izbili... jaki prohtevi zakoraavanja Narodne skuptine u prava Krunina kao izvrne vlasti i kao drugog dela zakonodavstva, zatim da je tampa napadala... i nanosila velike tete ne samo prestolu ve i samoj naoj Otadbini i da su se poele razvijati i uzimati maha I takve politike struje, kojima je jedini zadatak bio da se Ustav... upotrebi na tetu... naroda i njegova napretka, i da se trai ono, to je Ustavom potpuno zabranjeno, koristei se onim to je Ustavom dato. Proklamacijom od 24. marta 1903. rasputeni su Senat i Skuptina, poniteni ukazi I naimenovanju senatora i stavljeni su na raspolaganje lanovi Dravnog saveta. Ovom proklamacijom ukinuti su: Zakon o izborima lanova Narodnog predstavnitva (od 12. XII 1902), Zakon o poslovnom redu u Senatu i Zakon o poslovnom redu u Narodnoj skuptini (oba od 21 .V 1902), Zakon o optinama (od 21. III 1902) i Zakon o tampi (od 18. XII 1901). Istovremeno su vraeni na snagu Zakon o tampi od 12. II 1881. (sa izmenama i dopunama iz 1882, 1884. i 1898) I Zakon o optinama od 24. marta 1866. (sa izmenama i dopunama iz 1875, 1878, 1879, 1884. I 1885). Istog dana kralj Aleksandar je naredio nov izbor predsednika i sudija sviju sudova (osim predsednika Kasacionog suda) i postavljeni su novu senatori i savetnici. U prvim jutarnjim asovima sledeeg dana tj. 25. marta 1903. objavljena je nova kraljeva proklamacija kojom je vraen u potpunu silu i vanost Ustav od 6. aprila 1901. godine. Na taj nain bezustavno stanje trajalo je svega tri etvrti asa... Opozicionoj tampi nije bilo dozvoljeno da pie o ukidanju Ustava. Broj lista Odjek u kome je pre proklamacije od 24. marta objavljen tekst kraljeve zakletve na Ustav bio je zabranjen. to se tie vladine tampe, ona je isticala da odredbe Ustava nisu menjane ve samo ukinuti oni tetni i opasni zakoni, one opasne busije partijske. Rezultati kraljeve proklamacije od 24. II 1903. bio je povratak na stanje koje je postajalo u momentu oktroisanja Aprilskog ustava odn. ukidanje svih zakona koji su posle oktroisanja Ustava bili doneti. U dravnom udaru izvrenom 29. maja 1903. ubijeni su kralj Aleksandar Obrenovi i kraljica Draga.Po ubistvu Aleksandra Obrenovia obrazovana je, od strane zaverenika, nova vlada pod predsednitvom Jovana Avakumovia. Svojom proklamacijom od 29. V 1903. vlada je saoptila da stupa u vanost Ustav od 6. aprila 1901. godine, sa zakonima koji su vaili do 25. marta ove godine. Isto tako, ona je sazvala za 2. juni Narodno predstavnitvo rasputeno 24. marta 1903. godine.U svome odgovoru na akt vlade Kraljevine Srbije od 2. juna kojim su otvorene sednice Narodnog predstavnitva, Narodno predstavnitvo je odalo priznanje Vladi na osvedoenom rodoljublju, koje je pokazala u ovim sudbonosnim trenucima i sloilo se s time da Vlada vodi I dalje poslove zemaljske, do izbora i dolaska novoga Kralja. Ono je odmah zatim (2. juna) izabralo za kralja Petra Karaorevia koga je vojska... ve 29 maja proglasila za kralja. Iako su voe radikalne stranke (osim dr Milenka Vesnia) bile za to da se zadri na snazi Ustav od 1901, na sastanku predstavnika radikala i samostalnih radikala usvojeno je gledite samostalnih radikala da se vaspostavi Ustav od 1888. ukinut dravnim udarom kralja Aleksandra Obrenovia izvrenim 9. maja 1894. godine. Skuptina i Senat doneli su tada odluku o povratku na snagu Ustava od 22. XII 1888. i svih politikih zakona koji su po njemu doneseni sa izmenama i dopunama koje su potrebne prema dananjim politikim prilikama i koje e se doneti jo u toku ovog saziva... i pre nego se izabrani Vladalac na nj zakune. Skuptina je 2. juna izabrala odbor koji je imao da izvri te izmene i on je 4. juna podneo svoj izvetaj Skuptini. Poto je Skuptina usvojila predlog Ustava ona ga je poslala Senatu u kome je jednoglasno usvojen. Povratak Ustava od 1888. predstavlja ostvarenje tenji buroazije za uspostavljenjem njene pune vlasti odn. takvog unutranjeg ureenja zemlje koje e stvoriti pogodnije uslove za ispunjenje njenih klasnih interesa i ciljeva. Dogaaji koji su se odigrali 1903. predstavljaju zavretak razdoblja borbi protiv apsolutizma kneeva i kraljeva u Srbiji a za uspostavljanje buroaskog parlamentarizma.

57

Ukaz da se zakljuuju sednice Narodnog predstavnitva, sazvanog Proklamacijom Vlade Kraljevine Srbije, od 29. maja 1903. godine donet je 17. juna 1903. U vladinom raspisu (od 3. jula) svima dravnim vlastima o upravljanju njihovih organa prema graanima, i o dranju njihovom za vreme izbora kae se, izmeu ostalog, da vlada eli da se raskrsti s celim sistemom pod kojim nije bilo ni slobode ni bezbednosti jer Srbija sad ulazi u period prave ustavnosti i parlamentarnosti. 2) Ustav od 5. VI 1903. godine. Ustav od 5. VI 1903. predstavlja, u stvari, ponovljeni Ustav od 1888. godine sa izvesnim izmenama kojim su, izmeu ostalog, pojaana ogranienja kraljevske vlasti. Odredbi Ustava iz 1888. (l. 136) po kojoj pismena ili usmena naredba Kraljeva ne moe ni u kakvom sluaju zakloniti ministre odgovornosti dodato je u Ustavu od 1903. (l. 135) da kraljeva naredba ne moe zakloniti od odgovornosti ni druge dravne slubenike. Dok po Ustavu iz 1888. (l. 140) kralj nije mogao osuenome ministru ni oprostiti ni smanjiti kaznu bez pristanka Narodne Skuptine, sada po Ustavu iz 1903. (l. 139) on nije mogao (bez pristanka Skuptine) ni prekinuti povedenu istragu protiv optuenog ministra. U sluaju ako je Narodna Skuptina rasputena ili odloena pre nego to rei budet kralj je mogao produiti budet istekle raunske godine najdalje za etiri meseca ali sada, za razliku od Ustava iz 1888, samo uz pristanak Dravnog Saveta. (l. 174. Ustava). Od ostalih izmena pominjemo sledee: Aktivno birako pravo bilo je i sada ogranieno imovinskim cenzusom od 15 dinara neposredne godinje poreze ali se sada u tu sumu uraunavao I stalni dravni prirez. Poslanici se biraju na etiri godine a ne na tri godine kako je bilo utvreno Ustavom iz 1888. (l. 100. Ustava od 1903). Odredbom l. 102. Ustava iz 1888. bilo je propisano da svaki redovan saziv Narodne Skuptine traje najmanje est nedelja. Po Ustavu od 5. VI 1903. redovni saziv Narodne Skuptine ne moe se zakljuiti dok skuptina ne rei dravni budet. Osim prava istrage, Skuptina je sada dobila i pravo ankete u izbornim i isto administrativnim pitanjima. Prelaznim nareenjima Ustava od 5. VI 1903. vraena je na snagu veina zakona koji su, na osnovu Ustava od 1888. godine, regulisali organizaciju vlasti i politika prava graana. To su: Zakon o izborima narodnih poslanika od 25. III 1890. (sa izmenama i dopunama od 28. I 1891), Zakon o poslovnom redu u Narodnoj skuptini od 1. XI 1889 (sa izmenama od 28. I 1891), Zakon o ministarskoj odgovornosti od 30. I 1891, Zakon o ureenju Glavne kontrole od 1. V 1892, Zakon o administrativnoj podeli Kraljevine Srbije od 15. III 1891. (sa izmenama i dopunama), Zakon o javnim zborovima i udruenjima od 31. marta 1891. i Zakon o tampi od 31. III 1891. godine. CRNA GORA 1. POSTANAK I RAZVITAK DRAVE A. STVARANJE DRAVNE ORGANIZACIJE Crna Gora je u XVIII veku ivela plemenskim ivotom. Pleme je bilo organizacija koja je samo delimino poivala na srodnikoj osnovi. To je u veoj meri bio sluaj s bratstvom, koje je bilo ua jedinica od plemena. Plemenski ivot je stvorio ustanove koje obino odlikuju drutva u takvome stadijumu razvitka. I bratstvom i plemenom upravljale su skuptine njihovih odraslih mukih lanova. Kroz itav XVIII vek protee se proces zbliavanja plemena, pre svega u borbi protiv zajednikog neprijatelja. Jedan od ishoda ovakvoga razvitka predstavlja stvaranje ustanova koje su imale opti crnogorski znaaj i obeleje. Valja, meutim, odmah primetiti da su pojedine od ovih ustanova bile nasleene od starine ili ak primljene sa strane. Druge su, opet, nastale pri kraju XVIII i poetkom XIX veka, u vreme stvaranja crnogorske drave. Opti crnogorski zbor bio je organ sastavljen od plemenskih stareina. Njegov autoritet bio je vei od uticaja svih drugih organa, ali je postepeno opadao, ukoliko je s jedne strane jaala mo vladike, a s druge se razgranjavali poslovi pojedinih organa koji su nastali u procesu stvaranja drave. Po sebi se razume da zbor nije imao nikakvu utvrenu nadlenost. Naelno se smatralo da se na zboru moraju raspraviti sva najvanija pitanja drutvenog ivota. Guvernadur je bio svetovni gospodar Crne Gore. Vuk pripoveda da je dostojanstvo guvernadura postalo na poetku XVIII veka od dostojanstva velikog serdara, koje je bilo nasledno. Granice guvernadurovih ovlaenja nisu bile precizno utvrene. U procesu stvaranja drave guvernadur je bio takmac cetinjskoga vladike u borbi za prvenstvo. Zanimljivo je da je u spoljnopolitikome pogledu guvernadur traio oslonac u Mlecima i Austriji, dok se vladika oslanjao na Rusiju. Vladika je stolovao na Cetinju i uivao izuzetan ugled u narodu. To mu je omoguilo da u procesu stvaranja drave odigra osobenu ulogu. Vladika se uopte nije ograniavao na brigu o duhovnome ivotu

58

naroda, nego je svakodnevno uzimao uea u svetovnim poslovima. Ratniko drutvo u kojem se kretao poveravalo mu je i uloge koje duhovnici obino ne vre. Tako su, na primer, u bici na Krusima 1796. god. kad su Crnogorci do nogu potukli nadmonu tursku silu, vojsku vodili zajedno vladika i guvernadur. Za poloaj vladike nije bez znaaja ni injenica da je ta titula vremenom postala nasledna u porodici Petrovia. Za vreme vladike Petra I stvoren je, odlukom optega zbora, 1798. god. nov organ vlasti, nazvan praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog. Ovaj organ je nazivan i kuluk, jer se smatralo da je za njegove lanove teret to to su morali da ostave svoje poslove, kako bi se posvetili javnome radu u praviteljstvu. Kuluk je bio sastavljen od pedeset lanova iz svih plemena, a zasedao je na Cetinju; predsedali su mu vladika ili guvernadur. Praviteljstvo je bilo sredini organ vlasti, presuivalo je sporove, ali i izdavalo naredbe, te bismo danas kazali da je vrilo I upravnu vlast. 1803. god. obrazovana je narodna kancelarija, na ijem je elu bio narodni sekretar. Kancelarija je uvala dravni peat i obavljala razliite poslove. Preko nje se saobraalo s inostranstvom, upuivani su sudski pozivi, vrio nadzor nad dravnim finansijama. Ve i ovako ovla sainjena skica ustanova navodi na misao da je izmeu pojedinih organa moglo doi do nesuglasica i otimanja o vlast. To se u prvome redu odnosi na poloaj vladike I guvernadura. Pri ovome su u procesu oblikovanja ustanova linosti odigrale vanu ulogu. Sukob vladike i guvemadura postao je posebno otar sredinom drugoga desetlea XIX veka. Guvernadur Vuko Radoriji bee doao u sukob s plemenskim stareinskim slojem glavarima. Zbog toga mu je zbor oduzeo zvanje 1818. god., ali mu je ono 1820. god. vraeno. Tako je u doba vladike Petra I, koji je uivao veliki ugled u narodu, guvemadurov poloaj bio ozbiljno uzdrman, a ravnotea poremeena na tetu ovoga potonjeg. Po smrti Petra l njegov naslednik Petar II Petrovi Njego bio je prinuen da se suoi s Radonjievom opozicijom. Zbor je opet stao na vladiinu stranu, te je guvernadurstvo konano ukinuto. Radonjiev pokuaj da obnovi pomenutu ustanovu i ponovo stekne zvanje zavrio se bez uspeha. Njegova porodica bila je proterana iz Crne Gore. Proterivanje ranijeg guvernadura uvrstilo je Njegoevu vlast. Vladika je postao gospodar Crne Gore. Uvrstivi se na vladi Petar II je izvrio reforme. Njihov rezultat je bilo stvaranje novih I stalnih organa vlasti. Kao to je proterivanje guvernadura predstavljalo poraz austrofilne stranke I pobedu ruskog uticaja, tako je i do reformi dolo pod uplivom Rusije. 1831. god. u Crnu Goru su doli Ivan Vukoti i Mateja Vuievi, kao opunomoenici ruskoga cara. Njihov dolazak je u prvi mah osnaio vladiin poloaj, ali su oni ubrzo doli u sukob s vladikom u borbi za vlast, pa su 1834. god. napustili Crnu Goru. Dravni organi stvoreni pod uticajem ruskih izaslanika razlikovali su se od preanjih po tome to su stalno vrili svoje funkcije, kao i injenicom da su njihovi lanovi bili plaeni za svoj rad. Najvaniji organ vlasti nastao u reformama za vlade Petra II bio je praviteljstvujui senat. inilo ga je 16 senatora, a imao je predsednika i potpredsednika. Predsednitvo je u senatu pripalo Vukotiu, dok je potpredsednik postao Vuievi. lanovi senata nisu bili birani s obzirom na plemensku pripadnost; morali su stalno da borave na Cetinju, a pada u oi i injenica da je ovaj organ malobrojniji nego ranije praviteljstvo suda, to ga je inilo efikasnijim pri odluivanju. Senat, meutim, nije imao tano odreenu nadlenost. Presuivao je sporove u najvioj instanci, ali I nadzirao rad drugih organa. Sa senatom je unekoliko bio povezan jedan nov organ vlasti, nazvan gvardija. Ova je u naelu izvravala senatske odluke, ali to nije bio njen jedini zadatak. Gvardija je presuivala pojedine sporove, a vrila je i policijsku slubu. Imala je u poetku 156 lanova, a docnije 300, izabranih meu ljudima iz glavarskih kua. Kako lanovi gvardije nisu morali boraviti na Cetinju, to je ovaj organ, kako bi se danas kazalo, vrio lokalnu vlast putem delegacije nadlenosti sopstvenim delovima. Valja, meutim, primetiti da gvardija nije bila jedini takav organ, jer su mesnu vlast vrili i plemenski kapetani koje je Njego prvi imenovao. Dok je gvardija na svojevrstan nain bila pridodata senatu, vladika je imao dva pomona organa. Jedan je bio nasleen od vremena Petra I. To je bila narodna kancelarija, kojoj je na elu I dalje bio narodni sekretar. Pored ove, reformama s poetka tridesetih godina XIX veka, stvoren je jo jedan organ. To su bili perjanici. Njih je u poetku bilo osam, a docnije se taj broj poveao. Izabrani iz glavarskih porodica, oni su bili vladiina telesna straa, a vrili su i policijsku ulogu. Kao i senatori, morali su stalno boraviti na Cetinju.

59

itav sistem organa vlasti kakav je uoblien pod Njegoevom vladom stvarao je mogunost za trvenje vlasti, naroito u odnosima vladike i senata. Usled politikih dogaaja do kojih je dolo sredinom i krajem tridesetih godina takav razvitak je izbegnut. Ruski izaslanici povukli su se iz Crne Gore, pa je Njego za predsednika senata postavio svoga brata, a za potpredsednika brata od strica. U sve dravne organe postavio je svoje pristalice. Sklop vlasti kakav je nastao u reformama dobro je funkcionisao. Drava je bila oformljena. U Crnoj Gori su tako nastali centralizam I monarhija. Obe ove ustanove suprotstavljale su se plemenskoj posebnosti i podvojenosti, koje su pretile da spree postanak globalnog drutva. 2. RAZVITAK PRAVA (OPTI POGLED) Drutveni ivot u Crnoj Gori upravljao se vekovima po normama obiajnoga prava. Kao i u drugim drutvima na takvome stupnju razvitka obiaji su bili vrsto ukorenjeni u drutvenoj svesti. Ideja o zakonodavstvu poela je prodirati u svest onda kad su privredni ivot, a i potrebe zajednike odbrane srodnih plemena od Turaka, doprineli stvaranju kohezije u crnogorskome drutvu. Najraniji zakoni javljaju se u doba obrazovanja drave, krajem XVIII i poetkom XIX veka. Tada je nastao Zakonik obi crnogorski i brdski, koji se naziva i Zakonikom Petra I. Zakonik Petra I donet je 18. oktobra 1798. godine na skupu u manastiru Stanjeviima. 17. avgusta 1803. godina na Cetinju, Zakonik je noveliran, tako to mu je dodato 17 lanova, pored 16, koliko je imao prvobitni tekst. Zakonik je sainjen istovremeno s jo jednim dokumentom nazvanim Stega, iji je cilj bio sjedinjenje Crne Gore i Brda, te je, moglo bi se kazati, predstavljao svojevrsnu zakletvu o savezu svih crnogorskih i brdskih plemena. Zakonodavac je cilj svoga dela izrazio u l. 32. gde je, izmeu ostalog, kazano: Knezovi i starjeine ot plemena jesu duni svakoga domaina ot kue nauiti i svakomu govoriti da mirno u ljubavi sa svakim ive, da se Boga boje i da zlo govoriti i initi prestanu i da se spomenu i razumiju ove sentencije oliti kastizije, koje smo svi dogovorno uinili verhu svakoga zloinca ... budui sentencija, uinjena za svakoga prie nego li e koji zlo uinio i svakomu unaprijed kazana, da ni jedan poslied ne moe rjei er nije znao to e sentencija za koje zloinstvo izgovara. Zakonodavac je ovim svoje delo poloio na temelj naela zakonitosti. Misli o vladavini zakona u plemenskom drutvu vazda se suprotstavlja ideja o samovlau I pojedinanoj osveti. Zbog toga je prosveeni zakonodavac uinio poseban napor da osujeti i sprei samovoljno pribavljanje prava. Na kraju prvoga dela Zakonika u l. 16. bila je predviena zabrana samopomoi: Svaki koji ima o iskati, ili dug, ili pokrau, oli preuzam i plijen, oli koju etu I poharu, ali ostalu ikakvu malu oli golemu stvar, neka ie sudom i razlogom da bude podmiren, a sam da ne uzima nita bez ruke ot suda. Vanost ove zabrane bila je tolika da je zakonodavac smatrao potrebnim da je na kraju drugoga dela Zakonika ponovi: Svaki kojemu bi napasni oek uinio koju malu oli veliku pakost i etu, ili preuzamom i derainom, ili drugim samosilnim nainom i grabitelstvom neka prikae sudu zemalskomu i neka se sam ot svoje volje ne sveti. Na slian nain postupali su i zakonodavci starijih vremena, kad su se nalazili u situaciji u kakvoj je delovao Petar I. U uslovima nerazvijenog dravnog aparata u drutvu neposredno sjedinjenih plemena, zakonodavev prevashodni cilj je bio da se uspostavi elementarni drutveni mir. Obezbeenje drutvenoga mira ima za neophodnu pretpostavku vrenje i izricanje pravde. Stoga je zakonodavac u l. 22. Zakonika uputio sudijama nekoliko zapovesti. Oni najpre moraju postupati, ne kako naemnici, no kako otci i pravi ljubiteli oteestva. Njihova je dalja dunost moliti se Bogu da im dade prosveenije razuma i silu mudrosti. Zatim, oni ne smeju pogaziti zakletvu da ne na mitu ili po hajteru sude, nego po pravici malomu i velikomu, erbo sud boiji est. Najzad, radi ostvarenja svih napred pomenutih moralnih naela, sudije se pri sudovanju moraju pridravati kontradiktornoga naela: I poo obije strane na punu volju izgovore svekolike svoe razloge, tada neka se uklone za uiniti sudcima mjesto slobodno da oni mogut sve po redu isto razabrati i setenciju pravedno po nainu uiniti. Zakonik Petra I bio je oslonjen na predanje i vrsto uklopljen u postojee obiajno pravo. Tek mali broj ustanova bio je ureen ovim Zakonikom. Meu ovima u prvi red dolaze najtea krivina dela, kao to su ubistvo, telesna povreda, silovanje ili kraa. U pojedinim odredbama Zakonik je uredio i pravo pree kupovine, kao i odnose povodom prouzrokovanja tete. Zakonodavev napor da zapisivanjem uvrsti obiajne norme preplitao se s njegovim pokuajem da uvodi novine. Ove nije bilo jednostavno uneti u drutvo koje je poivalo na predanju i vrsto ga se dralo, smatrajui ga, u neprijateljskom okruenju u kakvom je ivelo, za jedan od osnova sopstvenog opstanka. Svakako da je najveu meu novinama predstavljalo uvoenje poreza, na osnovu l. 20.

60

Zakonika. Zakonodavevo izraavanje, kome je cilj da objasni i opravda pomenutu ustanovu, najbolje govori o znaaju same novine i njenom naprednom obeleju: Ni edan narod ne moe biti estit ni srean u koemu zakonitoga suda i dobroga pravitelstva nema i ni edno pravitelstvo bez pomoi narodne stojati ne moe. Zato dakle, svi narodi u svijetu na svako godie daju u obu miriju porez koliko e u kojemu mjestu i deravi reeno, a to ne daju za drugo, nego za samieh sebe, da se na one novce dere pravitelstvo, sudnici i vojska, koja e ot neprijateljske napasti branit i uvati ot svakog zloga i inakoga straha, da oni mogu mirno i bez svakoga straha svoe posle odpravljati i spokojno u mirnoi ivjeti... Dalje je u ovoj odredbi bilo predvieno da se porez plaa u iznosu od ezdeset dinara godinje po kui. U svakoj kneini je knez s glavarima bio duan da prikuplja porez i da ga na dan Rodestva Presvete Bogorodice predaje praviteljstvu, na Cetinju, ili u drugom mestu u kojem praviteljstvo bude boravilo. Pola veka posle Zakonika Petra I, pod vladom kneza Danila, donet je nov zakonik, nazvan Optim zemaljskim zakonikom. Danilov zakonik je donet maja 1855. godine, a prvi put je objavljen u Novome Sadu. Nije poznato da li je na naziv ovoga kodifikatorskog dela uticalo ime pruskoga zakonika od 1798. godine ali slinost njihovih naziva je upadljiva. Danilov zakonik, osim slinosti po imenu, a uprkos malome broju svojih normi (95), pokazuje, poput pruskoga, izvesne tenje ka sveobuhvatnosti. Zakonik ureuje mnogo vie ustanova nego Zakonik Petra I. Pored mnogobrojnih normi koje dolaze u krivino pravo, Danilov zakonik ureuje i graanskopravnu materiju, a naroito nasledno i porodino pravo. Pored toga, Danilov zakonik poznaje i izvesne odredbe o ljudskim pravima. Ovako raznorodna materija, kakvu zatiemo u srazmerno kratkom zakonskom tekstu, ukazuje na zakonodavevu tenju ka sveobuhvatnosti. Danilov zakonik je po jeziku i stilu moderniji od Zakonika Petra I; norme su po pravilu krae nego u starijem zakoniku i s pravnikoga stanovita preciznije i bolje uobliene. U zakoniku se javlja i upuivanje, koje ipak nije esto, te ne oteava baratanje zakonskim tekstom. Kao primer za jezik i stil zakonodavevoga izraavanja, a istovremeno i za upuivanje, moe se navesti deseto pravilo, kako zakonik naziva svoje lanove: Sok koji nasoi sudca mitnika, dobie nagrade pedeset talera; a ovije pedeset talera treba uzeti u sudca mitnika i postupati s njime onako, kako to osmo pravilo ovog zakonika izgovora. Danilov zakonik je, po zamisli sastavljaa, produavao delo Petra I i ukljuivao ga u sebe. S izuzetkom est odredaba, svi lanovi Petrovoga zakonika bili su preuzeti u novijem kodifikatorskom radu. Teilo se da se na bolji i precizniji nain iskau stare norme, kako pisanoga, tako i obiajnog prava, pri emu je zakonodavac, naroito u ovome potonjem, izvrio izvesne izmene. Kao primer za ovakvo meanje u poredak obiajnoga prava moe se uzeti 67. pravilo, u kojem se kae: Razpust mua sa enom, koji je bio dosad u naoj zemlji uobiajen, nema po danas vie nikakova, osim onoga, koeg po nudi u nedostatcima ili pogrijekama mua ili ene naa pravoslavna istona crkva doputa. Ovo je istovremeno jedan od retkih primera upuivanja na norme crkvenoga prava u zakoniku. Norma obiajnoga prava dola je u suprotnost s kanonskim branim pravilima. Crkva nije mogla sopstvenim autoritetom da postigne iskorenjivanje nekanonskog obiaja, pa je zakonodavac naao da je njegovo meanje neophodno. Kao i Zakonik Petra I i Danilov zakonik je pre svega imao za cilj odranje drutvenoga reda I zabranu samovlasnog pribavljanja prava. U svome 39. pravilu ovaj zakonik je ponovio zabranu privatne osvete, kakvu je Petrov zakonik iskazao u l. 31. Danilov zakonik je otiao i korak dalje, uvoenjem odredaba o ljudskim pravima. Tako je 1. zakonsko pravilo proglasilo jednakost graana pred sudom, a 2. pravilom proglaeni su za svetinje est, imue, ivot i sloboda. Valja primetiti da je 92. pravilom Danilovoga zakonika, jo pre proirenja crnogorske drave, uvedena verska tolerancija. To pravilo nalae: I ako u ovoj zemlji nema nikakve druge narodnosti do jedine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne istone, to opet svaki inoplemenik i inovjerac moe slobodno iviti i onu slobodu i onu nau domau pravicu uivati kako i svaki Crnogorac i Branin to uiva. Zbog svega toga moglo bi se kazati da se u Danilovome zakoniku susreu misli prosveenog apsolutizma s pojedinim idejama koje su poznavale graanske revolucije. Iako je u odnosu na Zakonik Petra I Danilovo delo oznaavalo vaan napredak u pravnome razvitku, na pojedinim takama Zakonik od 1855. godine je ustuknuo. Petar I je naime, pokuao da iskoreni pojedine ustanove obiajnoga prava, koje je smatrao nazadnim i tetnim po drutvenu zajednicu. Takva ustanova je na primer, bio dvoboj ili megdan. U 21. lanu Petrovoga zakonika

61

opirno se pripoveda kako pojedinci esto za malu stvar pozovu drugog na mejdan, no poto za tu priliku skupe i vojsku, to zakrve narod da se i njihova djeca kolju. Posle ovako opseno izloenih motiva, zakonodavac je postavio odlunu zapovest: Toga radi neka svaki znade: ako se po sad nae takvi megdandija u nau zemlju, bie kastigom ot suda zemalskoga i ot svijeh nas eran kako zloinac i vozmutitelj naroda. Petar I je ovakvom normom otiao ispred svoga vremena. Valja se podsetiti da su i desetleima po donoenju Petrovoga zakonika, ne samo u Crnoj Gori, nego i u mnogim evropskim dravama, dvoboji bili u primeni. Zbog svega ovog je Danilovo zakonodavstvo bilo opreznije. Noviji zakonik je ustuknuo pred drutvenom stvarnou. Dvoboj po Danilovome zakoniku vie nije bio zabranjen. Takva zabrana, poznata u starijem zakoniku, oigledno nije posluila svrsi. Danilov zakonik je jedino zabranjivao prerastanje dvoboja u rat bratstava ili plemena, pokuavajui na taj nain da sprei nastanak najgore i najtee drutvene posledice pomenute ustanove. 40. pravilo Optega zemaljskog zakonika glasilo je: Megdan mogu samo megdandije same dijeliti, ali bez evera i bez okupljanja vojske i bez iije pomoi; koji li bi poao za evera ili pomonika megdandijama, taj e biti oglobljen sa taliera stotinu. Opreznost Danilovoga zakonika u ovome sluaju, a i inae, dolazi od zakonodavevih saznanja, koja su poticala iz posmatranja drutvene prakse. Pojedine ustanove obiajnoga prava nije bilo jednostavno iskoreniti i prevazii, pa se zakonodavac ograniio na pokuaj da poniti njihove po zajednicu najpogubnije posledice. Tridesetak godina posle Optega zemaljskog zakonika, pod vladom knjaza Nikole, donet je u Crnoj Gori nov zakonik, koji e zbog svojih modernih shvatanja i briljantne izrade privui panju itavoga sveta. Bio je to Opti imovinski zakonik, donet 1888. godine. Ovaj zakonik delo je naeg znamenitog pravnika i erudite, Valtazara Bogiia. Posle proirenja drave na Berlinskome kongresu, knjaz Nikola je smatrao da su neophodne zakonodavne reforme. Zbog toga se ruskome dvoru obratio s molbom da mu poalje jednog uenog pravnika, koji e se moi posvetiti nameravanim reformama. Ruska vlada je poslala Bogiia, rodom iz Cavtata, koji je pravniko obrazovanje stekao na Zapadu, a potom bio carski savetnik I profesor prava na Univerzitetu u Odesi. Po dolasku u Crnu Goru Bogii je imenovan za ministra pravde i poveren mu je rad na izradi zakonika. Knjaz je bio miljenja da treba doneti nov I sveobuhvatan zakonik. Bogii je bio protiv ovakve ideje i savetovao je da se pristupi kodifikovanju gradanskopravne materije. Takav savet knjaz je prihvatio. Pri uzakonjenju graanske materije, meutim, Bogii je stao na stanovite da se u toj materiji moe uoiti izvesno razgranienje i razvitak shvatanja njene sadrine. Bogii je poao od tradicionalnoga shvatanja obima graanskoga prava, te e kazati: Ko i najpovrnije zaviri u uevnu knjigu privatnoga prava ili koji drago 'graanski' zakonik koga drago naroda Evrope, lako mu je opaziti da se kao glavni dijelovi graanskoga prava broje: a. Zakoni o imovinskim pravima na stvari; b. O ugovorima i drugim dugovima; v. O obiteljskoj jedinici, ubrajajui ovamo i brak I starateljstvo, a najposlije g. O nasljedstvu. Razlog ovakvoga razgranienja graanskopravne materije bili su, po Bogiiu, tradicija i navike. To meutim, nije bilo od znaaja za Crnu Goru, poto ona, po Bogiievim reima, ivljae toliko vjekova posve izvan sfere te tradicije. Zbog toga je Bogii smatrao da iz zakonika treba iskljuiti sve to nije jednorodno i isto imovinsko, te da zakonik i ne treba zvati graanskim, nego imovinskim. Uzakonjenje iskljuivo imovinskoga, a ne celokupnog gradanskog prava, Bogii je branio jo jednim razlogom: Poto imovinsko pravo ima openitiji karakter ve po svojoj prirodi nego li su pravila obiteljskoga udruenja i nasljedstva, biva da e se zakonik bez velikih zaprijeka primjenjivati moi i k inorodnim i inovjernim plemenima koja ne odavno uoe u granicu Crne Gore. Bogii je bio pristalica istorijsko-pravne kole i izvrstan poznavalac uporednoga prava. Zakonik ipak nije utemeljio na uporednopravnim ili uporednoistorijskim posmatranjima, kojima je inae bio sklon. Nije bio ni pristalica one kodifikatorske metode, koja je bila iroko rasprostranjena u XIX veku, a svodila se na recepciju stranog zakonodavstva, kao uzora, ponekad doteranog izvesnim prilagoavanjima. Bogiiev rad se, moda vie od svega, zasnivao na jednoj vrsti sociolokog posmatranja. Po dolasku u Crnu Goru on je preduzeo opsena istraivanja tamonjih obiaja, to je trebalo da poslui kao podloga za zakonik. Zakljuci do kojih je doao posmatrajui prilike i obiaje u Crnoj Gori naveli su Bogiia da pristupi kodifikaciji imovinskoga prava. On je uoio da u proirenim granicama Crne Gore ive jedan kraj drugog, etiri razliita tipa porodice. To je najpre prava zadruga, zatim inokotina na naelima zadruge, potom varoka familija i najzad muslimanska obitelj na temelju poligamije. Ovako razliite porodine vrste bilo je

62

nemogue obuhvatiti jednim zakonikom. Istovremeno, norme naslednog prava neodvojive su od porodinopravnih. Zato se ni nasledno pravo nije moglo kodifikovati. Ovakav Bogiiev pristup kodifikaciji i njegova metoda doveli su do stvaranja originalnog dela, koje je s pravom imalo velikog odjeka u svetu i prevedeno je na mnoge strane jezike. Dodamo li ovome lakou stila i izvanredan jezik Zakonika, utvrdiemo da smo u prisustvu pravog zakonodavnog remek-dela. Bogii je s pravom smatrao da zakoni treba da su prosti, jasni i teni, odnosno kako na drugom mestu kae, da su napisani prosto, jezgrovito i jasno. U pogledu jezika I stila Bogiiev rad u naem pravu do danas nije prevazien. Originalnost Bogiievoga dela ne ogleda se samo u izboru materije za kodifikaciju I izvrsnome jeziku i stilu, nego i u rasporedu materije u samome Zakoniku. Opti imovinski zakonik ima est delova. Prvi deo obuhvata uvodna pravila i nareenja. Ovaj deo koji ima dodirnih taaka s optim delom nekih stranih graanskih zakonika sastoji se od etiri razdela. Prvi od ovih posveen je zakonima, odn. njihovom vaenju i tumaenju. Drugi razdeo je posveen pravnim subjektima, za koje Bogii koristi termin imaonici. l. 10. predvia: Svaki je ovjek imaonik, tj. u granicama zakona svak je potpuno vlastan imati svoju sopstvenu imovinu: tei je, uivati i njome raspolagati po volji. l. 14. dopunjuje krug imaonika: Osim roenih ljudi, tj. linih imaonika, imaonici mogu jo biti: i kua, i optina, i crkva, i drava, i zaklada, i u opte svaka ustanova kojoj zakon priznaje tu osobitost. Trei razdeo posveen je imovini i njenoj zatiti, a etvrti drini ili posjedu, kako Bogii naziva dravinu. Drugi deo Zakonika nosi naslov: O vlatini i o drugim vrstama prav ukorijenjenih u stvari. Vlatinom Bogii zove svojinu, dok za hipoteku koristi naziv zastava, posveujui joj jedan od razdela ovoga dela. Bogii je usvojio romanistiko shvatanje svojine, a odredba l. 93. iz koje se takvo shvatanje jasno vidi, upravo je primer njegovoga plemenitog stila: Ko god ima vlatinu kakve stvari, bilo pokretne ili nepokretne, ima pravo: da je dri, da se njome slui i da je uiva; da od nje uzimlje sve plodove i dohotke, da brani da se njome niko preko njegove volje nebi sluio, iz njegove mu je drine uzeo ili mu drinu na koji drago nain prijeio. Vlasnik moe stvarju raspolagati po volji: na nju dati drugome kakvo stvarno ili dugovinsko pravo, ili je sasvim drugome ustupiti, moe uraditi s njome to ga je god volja: sve to razumije se, u koliko time tua prava nevrijea ili naroiti zakon ne prestupa. Trei deo Zakonika posveen je kupovini i drugim glavnijim vrstama ugovor, da bi etvrti deo govorio o ugovorima u opte, kao i o drugim poslovima, djelima, prilikama od kojih dugovi potjeu. Bogii je kao to se vidi, bio pristalica induktivne metode, te je odredbe o pojedinim ugovorima postavio ispred optih odredaba ugovornoga prava i ostalih izvora obveza. Peti deo Zakonika posveen je statusnome pravu i nosi naslov: O ovjeku i o drugim imaonicima, kao i o svojevlasti i u opte o raspolaganju u imovinskim poslovima. Najzad, esti deo Zakonika obuhvata objanjenja, odreenja i dopune. Ovaj deo ima pouni karakter i unekoliko podsea na Justinijanove Institucije. Svakome od prvih pet delova Zakonika posveen je u estome delu poseban razdeo, a pored ovih postoje i posebni razdeli o dokazima, o raunanju vremena, kao i zaseban osmi razdeo pod naslovom: Neke zakonjake (pravnike) izreke i postavke koje, i ako ne mogu zakona ni preinaiti ni zamijeniti, mogu mu, ipak, objasniti razum I smisao. Mnoge od ovih izreka predstavljaju prevode latinskih sentencija rimskih pravnika. Primera radi, moe se pomenuti l. 999: I to nije zabranjeno moe da ne bude poteno. To je prevod Pavlovoga navoda iz ezdeset druge knjige o ediktu, sauvan u D.50.17.144. pr.: Non omne quod licet honestum est. Izreku Dura lex, sed lex, prevodi Bogii u l. 988: Zakon je zakon, ma kako opor bio, i sl. No, briljantno formulisane, izreke poslednjega razdela Bogiievoga zakonika izvrile su uticaj u naoj pravnoj nauci, te se i danas susreu u udbenicima pri izlaganju o odgovarajuim ustanovama. Tako je na primer, zabrana zloupotrebe prava izvrsno uobliena u izrekama: Ni svojim se pravom sluiti nemo' tek drugome na tetu il' dosadu (l. 1000) i Ni u pravu svome ne tjeraj mak na konac (l. 1014); pravilo o res inter alios acta iskazano je jasnije I jednostavnije nego kod Rimljana to dva uglave treega nevee (l. 1025) itd. Opti imovinski zakonik je proglaen 25. marta 1888. godine na Cetinju. Plemenitim reima knjaeske sankcije bila je koliko lepo, toliko i precizno kazana istina o Bogiievome velikom delu: I Mi Sami tu osnovu s osobitom panjom pregledasmo, i naavi da, sa svake strane, odgovara naelima pravde, dobrim obiajima i potrebama mile Nam Crne Gore, Mi joj kao ugaonom kamenu

63

Nae dalje zakonodavne radnje, podijeljujemo i podijelismo nau potvrdu... Zakonik je neznatno revidiran 1898. godine i predstavljao je ne samo ugaoni kamen nego i najvii domet crnogorskoga I junoslovenskoga zakonodavstva. Knjaz Nikola je nastavio svoje zakonodavno delo iji je prevashodni cilj bio modernizovanje Crne Gore. Tako je u prestonoj besedi, kojom je 19. decembra 1905. godine proglaen Ustav, Knjaz i Gospodar Crne Gore obeao donoenje Krivinog zakonika. Svega nekoliko meseci docnije, aprila 1906. godine donet je Krivini zakonik, poto je knjaz odluio da se za Knjaevinu Crnu Goru usvoji Kriminalni (Kaznitelni) Zakonik bratske nam Kraljevine Srbije s izmjenama i dopunama prema naim prilikama i pravnim obiajima. Priklanjajui se u oblasti krivinoga prava ideji totalne recepcije knjaz je ipak smatrao neophodnim izvesna prilagoavanja uzora. Takvih prilagoavanja nije bilo mnogo, a rezultat zakonodavnoga rada na polju krivinoga prava bio je jedan srazmerno moderan zakonik, podeljen u tri dela. Prvi deo uredio je opte ustanove krivinoga prava. Taj deo je nosio naslov: O kaznenju zloina i prestupa uopte i sadrao je osam glava. Crnogorski Krivini zakonik se, poput mnogih drugih, priklonio trodeobi kanjivih dela. Tako je drugi deo bio posveen kaznenju zloina i prestupa ponaosob. Tu su u dvadeset tri glave bili razvrstani zloini i prestupi, prema zatitnom objektu. Najzad, u treem delu, koji je nosio naslov O kaznenju istupa, bili su u etrnaest glava ureeni istupi. Ovi su bili razvrstani prema zatitnom objektu, s tim to su prva i poslednja glava u ovome delu, odn. XXXII i XLV u ukupnom rasporedu, bile posveene nekim optim ustanovama koje se odnose na istupe: prva je bila posveena kaznama, a potonja zastarevanju istupa. Nikolin zakonodavni rad nije na ovome stao. U godini proglaenja kraljevine, 1910. doneta su jo dva vana zakona. To su bili Zakon o krivinome postupku i Zakon trgovaki i menini. Moglo bi se kazati da je za vlade ovoga vladaoca Crna Gora dobila ne samo ustav, nego i zakone u svim najvanijim oblastima drutvenog ivota. Svi su ovi zakoni po sadrini i stilu bili na visini savremenoga uporednog zakonodavstva, a neki su, kao Opti imovinski zakonik, predstavljali znaajan dogaaj u uporednome pravu. 3. HRVATSKO-UGARSKA NAGODBA OD 1868. god. Temelj hrvatsko-ugarskoga sporazuma od 1868. g. predstavljala je u stvari austro-ugarska nagodba od 1867. g. koja je uredila ustavni ivot habsburke monarhije u poslednjih pola veka njenoga postojanja. A. AUSTRO-UGARSKA NAGODBA Austrija i Ugarska su nagodbom od 1867. god. uredile svoje odnose, stvorivi realnu uniju. Nagodbu su prihvatila predstavnika tela dveju drava, proglasivi je unutranjim zakonom za svaku od ovih. Ugarski zakon o nagodbi bio je usvojen u julu, a austrijski u decembru 1867. god. Svaka od dveju lanica unije imala je sopstvene dravne organe. Pored ovih, postojali su I zajedniki organi za obe drave, kojima su bili povereni zajedniki poslovi. Zajednike organe za Austriju i Ugarsku predstavljali su monarh, tri zajednika ministarstva i delegacije. Monarh je za Austriju i Ugarsku bio zajedniki. Nosio je u Austriji naslov cara a u Ugarskoj kralja i bio je krunisan i ugarskom krunom. Spoljni poslovi, vojska i finansije predstavljali su zajednike poslove za obe drave, pa su za njihovo obavljanje bila obrazovana tri zajednika ministarstva. Iako su ovi poslovi naelno smatrani zajednikim, od toga naela bilo je izuzetaka. Tako je npr. pravo odluivanja o ratu i miru pripadalo parlamentima obeju drava; isti je sluaj bio s ratifikovanjem meunarodnih ugovora itd. U Austro-Ugarskoj, da se posluimo Jelinekovim izrazom, nije postojao nikakav od dveju drava nezavisan sredini organ austrougarske vlasti. Postojali su predstavniki organi u dvema dravama i njihova posebna zakonodavstva. Zajedniko, austrougarsko zakonodavstvo nije postojalo. Ipak, poto su bila uspostavljena zajednika ministarstva, bilo je neophodno organizovati neku vrstu parlamentarnog nadzora nad njima. Zato se pribeglo jednoj ideji koja se i ranije javljala u pojedinim planovima za preureenje nemakoga saveza. Stvoreni su posebni organi, nazvani delegacije. Austrijsko carevinsko vee i ugarski sabor birali su iz svoje sredine po 60 lanova, koji su inili austrijsku, odnosno ugarsku delegaciju. Ovde treba primetiti da je ugarska delegacija morala imati pet predstavnika hrvatskoga sabora. Delegacije su zasedale odvojeno, meu sobom su optile pismenim putem, a odluka je donoena tako to su je u istovetnom tekstu morale usvojiti obe delegacije. Jedna delegacija je mogla predloiti drugoj

64

odravanje plenarne sednice obeju delegacija, radi razmatranja kakvog pitanja od zajednikog interesa. Plenarna sednica se mogla odrati samo uz pristanak obeju delegacija. Izuzetno, ukoliko jedna delegacija tri puta ponovi pismeni poziv za zajedniku sednicu, druga delegacija se odravanju plenarne sednice vie ne moe protiviti. Na takvoj sednici odluivalo se veinom glasova. Austrija je bila sastavljena od vie zemalja koje su pripadale njenoj kruni, ali kako ove nisu kao takve uestvovale u stvaranju njene dravne volje, to je Austrija bila ureena kao prosta drava. Ugarska, meutim, nije bila prosta drava i to upravo zbog osobenog poloaja koji je u okviru ugarske drave uivala Hrvatska. Njen poloaj bio je ureen hrvatsko-ugarskom nagodbom od 1868. g. B. DRAVNOPRAVNI POLOAJ HRVATSKE PREMA HRVATSKO-UGARSKOJ NAGODBI 1) Postanak hrvatsko-ugarske nagodbe U drugoj polovini ezdesetih godina XIX veka habsburka monarhija je prolazila kroz jednu od svojih ustavnih kriza. Pripremalo se preureenje monarhije, pa je hrvatski sabor poetkom 1866. g. izrazio svoje stavove o dravnome ureenju. Polazilo se od tumaenja dogaaja iz 1848. god. kakvo je dato u napred pomenutome hrvatskom zakonu od 1861: u doba maarske revolucije raskinuta je dravnopravna veza Ugarske i Hrvatske, te kao posledica toga ina dolazi zakljuak da se dravnopravna veza dveju zemalja moe vaspostaviti samo uz obostrani pristanak. Delegacije dveju sabora, ugarskoga i hrvatskog, poele su pregovore o osnovima za preureenje poseda ugarske krune. Pregovori su bili prekinuti u vreme austro-pruskoga rata, da bi po njegovome okonanju bili nastavljeni. Pri nastavku pregovora maarska strana je odbila hrvatski zahtev za neposrednim ueem u austro-ugarskim pregovorima o nagodbi. Na ovo je hrvatski Sabor odgovorio adresom na krunu, od decembra 1866. g. u kojoj je traeno da se poloaj Hrvatske uredi na osnovu sporazuma njenih predstavnika s habsburkim dvorom. Ovaj pokuaj je ostao bez odjeka. Hrvatski Sabor je, poto je odbio da d svoj pristanak na austro-ugarsku nagodbu, u maju 1867. god. bio rasputen. Potom je promenjen izborni zakon, a novoizabrani saziv Sabora pristao je na nove pregovore s Maarima. Hrvatsko-ugarska nagodba bila je sklopljena u septembru 1868. god. kad je i izglasana u Saboru. U novembru iste godine snabdevena je kraljevskom sankcijom iproglaena zakonom. 2) Ugarsko-hrvatska dravna zajednica Prvi paragraf ugarsko-hrvatske nagodbe predvideo je da Kraljevina Ugarska sjedinjena s Erdeljem i kraljevina Dalmacija, Hrvatska i Slavonija sainjavaju jednu te istu dravnu zajednicu, tako naspram ostalim pod vladom Nj. Velianstva stojeim zemljama, kao to i napram inim dravam. Idui paragraf je propisao da ta zajednica ima jednog kralja, koji e biti krunisan krunom sv. Stevana, ali da e se tom prilikom sastaviti i hrvatska isprava o krunisanju. Od naelnog znaaja za pravnu prirodu ugarsko-hrvatske dravne zajednice su i paragrafi 3. i 70. Dok je par. 3. predvideo obrazovanje zajednikih organa za obavljanje onih poslova koji spadaju u delokrug dravne zajednice, par. 70. je, kao poslednji u nagodbi, odredio nain njene izmene, to je od posebnog znaaja za sagledavanje pravnog poloaja ugovornih strana. Tamo je bilo reeno da ova nagodba ne moe biti predmetom zakonodavstva pojedinih nagaajuih se kraljevinah i da promjena iste uslediti moe samo onim putem, kojim je udjelotvorena, pristupom naime svih onih inbenikah, koji ju sklopie. Osnovni zakon dravne zajednice nije se, dakle, mogao menjati bez pristanka Hrvatske. 3) Zajedniki poslovi U nekoliko nagodbenih paragrafa bili su odreeni zajedniki poslovi, koji e biti povereni zajednikim organima vlasti. Uopteno bi se moglo kazati da su u takve poslove dolazili trokovi dvora, vojska, finansije, novani promet, kao i ureenje poslovanja banaka i kreditnih zavoda, zatim osiguranje, patentno pravo, industrijska svojina, autorsko, pomorsko, trgovako i menino pravo, rudarsko pravo, kao i eleznice, luke, brodarstvo i putevi i reke koji se tiu i Ugarske i Hrvatske. Kod svih ovih poslova nagodba je retko izrekom nametala kakva ogranienja, poput onog iz par. 7. gde se predvia da e vojni obveznici s teritorije Trojedne kraljevine sluiti vojni rok na njenoj teritoriji i da e Primorci po pravilu sluiti u mornarici. 4) Zajedniki organi vlasti Zajedniki organi vlasti ugarsko-hrvatske dravne zajednice bili su, osim kralja, zajedniki sabor u Peti i zajednika vlada. Zajedniki sabor je bio dvodoman. Hrvatski sabor je delegirao 29, a od 1881. g. 40 zastupnika u njegovu donju kuu, odnosno 2, a od 1881. g. 3 zastupnika u gornju ili

65

velikaku kuu. Osim zajednikoga, Ugarska u samoj stvari nije imala drugog sabora. Odnos snaga u zajednikome saboru bio je nepovoljan po hrvatske interese. U Donjem domu od preko 450 poslanika 40 hrvatskih zastupnika nije moglo presudno uticati na odluke o dravnim poslovima. Hrvatski zastupnici u postupku odluivanja nisu inili zasebno telo. Hrvatski politiki ljudi su upravo totraili, zahtevajui tzv. kurijalni votum, odnosno, praktino uzev, glasanje u dve odvojene kurije ugarskoj i hrvatskoj, ime bi poloaj Hrvatske u zakonodavstvu liio na njen poloaj u ustavnoj odn. nagodbenoj radnji. Uspostavljanjem kurijalnoga votuma ne bi se bez pristanka veine hrvatskih zastupnika mogla doneti odluka o bilo kojem pitanju od zajednikog interesa, ali kurijalni votum nije nikad bio uveden. Izvrna vlast je bila poverena zajednikoj vladi. Ova je bila organizovana tako to su pojedina ministarstva ugarske vlade proglaena zajednikim. To je bio sluaj s ministarstvima odbrane, finansija, trgovine i delimino poljoprivrede; s ovim potonjim ukoliko se njegova nadlenost prostirala na zajednike reke. Pored toga, postojao je i poseban hrvatsko-slavonsko-dalmatinski ministar bez portfelja. Vlada je kao zajednika bila odgovorna pred zajednikim saborom. Ukoliko zajednika vlada ne bi imala svoje podrune organe u Hrvatskoj, hrvatska zemaljska vlada je bila duna da izvrava njene naredbe. 5) Hrvatski samoupravni organi Paragraf 47. hrvatsko-ugarske nagodbe poznavao je pretpostavku nadlenosti u korist samoupravnih organa u Hrvatskoj, predviajui izrekom: Glede svih onih predmetah, koji ovom nagodbom nisu priuzdrani zajednikome saboru i sredinjoj vladi, pripada kraljevinam Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji pravo podpune samouprave (autonomije) tako u podruju zakonarstva kao I izvrbe. Bez obzira na ovakvu optu odredbu, idui 48. paragraf je nabrojao poslove koji dolaze u delokrug hrvatske autonomije. To su, po slovu ovoga paragrafa, bili zakonarstvo, i uprava u svih poslovih nutarnjih, bogotovlja, nastave i pravosua, amo raunaju sudbenosti u svih molbah, izim glede pomorskoga prava. Za obavljanje napred pomenutih poslova, koji su inili autonomni delokrug, bili su hrvatski samoupravni organi. To su bili ban, sabor i zemaljska vlada. Ban je, po par. 50 nagodbe, stajao na elu autonomne vlade Trojedne kraljevine i bio je odgovoran njenome saboru. Banova odgovornost pred hrvatskim saborom, naelno predviena par. 50 nagodbe, bila je razraena jednim zakonom od 1874. god. Po tome zakonu, koji inae nikad nije bio primenjen, pravo da optui bana imao je hrvatski sabor. U tome sluaju banu bi sudio posebno obrazovan sud u veu dvadesetetvorice, iju bi jednu polovinu inile sudije, a drugu bi imenovao sabor iz svoje sredine. Za osudu se traila dvotreinska veina lanova vea. Kazne koje su se banu u ovakvome postupku mogle izrei bile su samo gubitak zvanja i slube. Bana je, po paragrafu 51. nagodbe, imenovao kralj, uz premapotpis zajednikoga ministrapredsednika. To je bio tradicionalan organ vlasti u Hrvatskoj, koji je nagodbom od 1868. god. stavljen u osoben pravni poloaj, o kojem je u nauci postojao spor. Ban je bio na elu vlade I premapotpisivao je akte kraljevske vlasti, a osim toga bio je, kako smo videli, odgovoran pred saborom. Stoga bi izgledalo da je njegov rang ravan rangu jednog ministra, ako nije i vii, s obzirom na injenicu da ban stoji na elu autonomne vlade. S druge strane, meutim, ban je, po par. 45. nagodbe, bio duan da izvrava naredbe zajednike vlade, a to znai i njenih pojedinih ministara, te bi otud proisticalo da je ban podreen ministrima zajednike vlade. Isto tako, mada je premapotpisivao kraljevske akte, ban nije neposredno optio s krunom, nego je za to postojao hrvatski ministar bez portfelja u zajednikoj vladi. Zbog svega toga nam, ukoliko je pravni poloaj bana u pitanju, izgleda najispravnije Vladisavljevievo miljenje, koje u tome poloaju vidi osobene crte i kae da je ban de facto bio vie, a de iure manje od ministra. Kao i ban, tako je i hrvatski sabor stari, tradicionalni organ vlasti u Hrvatskoj, koji je nagodbom od 1868. g. zadran. Sabor je u autonomnome delokrugu bio zakonodavni organ. Kralj je saborska zasedanja otvarao preko izaslanika i imao je pravo rasputanja toga predstavnikog organa. Sabor je imao dve vrste lanova narodne zastupnike i banske pozvanike. Broj zastupnika se u nagodbenjakome dobu menjao i kretao izmeu 60 i 120. Promene izbornih zakona bile su este, glasanje uvek javno, a aktivno birako pravo bilo je uslovljeno srazmerno visokim izbornim cenzusom. Opte pravo glasa nije bilo uvedeno sve do 1918. g. Banski pozvanici ili tzv. virilisti, ulazili su u jednodomni

66

sabor po sopstvenom pravu. Pripadali su visokom svetenstvu, plemstvu I visokom svetovnom inovnitvu. Nisu inili zaseban dom i njihov broj se tokom vremena smanjivao. Sabor je imao budetsko pravo i pravo zakonodavne inicijative, mada je ovo potonje u praksi prelo na vladu. Takoe je bila mogua interpelacija na bana, zatim, kako smo videli, optuba bana, kao i adresa na krunu. Dok je saboru bila poverena zakonodavna vlast u autonomnome delokrugu, upravnu vlast u Hrvatskoj vrio je kralj, preko zemaljske vlade, kojoj je na elu stajao ban. Zemaljska vlada je imala etiri odela: za unutranje poslove, za bogotovlje i nastavu, za pravosue i za narodno gospodarstvo. Na elu odela za unutranje poslove bio je podban, a na elu preostala tri bili su odelni predstojnici. Oni su u naelu imali rang efova odeljenja, ali su na ta mesta dolazili istaknuti politiari, te je u praksi njihov poloaj sasvim odgovarao ministarskom. I njihova odgovornost pred saborom bila je ureena zakonom od 1874. god. Priroda sistema organizacije samoupravne vlasti moe se opredeliti samo ako se funkcionisanje njenih ustanova posmatra u praksi. Valja primetiti da je pod nagodbenjakim reimom u Hrvatskoj uspostavljena sloboda okupljanja, kao i sloboda tampe; cenzura je bila ukinuta. Zanimljivo je da je sve vreme vaio carski patent od 1852. g. koji nije dozvoljavao politiko organizovanje, ali su, uprkos tome, tokom druge polovine XIX veka, stvarane politike stranke. Kralj i ministar-predsednik zajednike vlade bili su slobodni u izboru bana i nisu se morali povoditi za voljom saborske veine. S druge strane, sabor je u svome budetskom pravu i pravu optube bana i odelnih predstojnika imao uporita da svoj stav nametne kruni i zajednikoj vladi, ali do takvog razvitka ustanova nije dolo, te parlamentarni sistem nije bio uspostavljen. 6) Teritorijalno pitanje Teritorijalno pitanje u reimu hrvatsko-ugarske nagodbe predstavljalo je jednu od onih taaka u kojima se hrvatska strana smatrala oteenom. Tome su doprinele razliite okolnosti. Nagodba od 1868. g. je svome 65. paragrafu jemila teritorijalnu celokupnost kraljevina Hrvatske i Slavonije. Kako u trenutku sklapanja nagodbe pod hrvatsku vlast nisu potpadale sve one zemlje na koje je hrvatska strana polagala pravo, to se maarska strana par. 65. obvezala da e se zaloiti za inkorporaciju ovih krajeva, odn. za njihovo prikljuenje Hrvatskoj. Ova maarska obveza odnosila se na Vojnu granicu i Dalmaciju. U pogledu Dalmacije, koja je inae smatrana zemljom austrijske krune, pomenuti paragraf nagodbe je predviao da se mora sasluati njeno miljenje o uslovima inkorporacije. Za sve vreme trajanja habsburke monarhije, meutim, nije dolo do prikljuenja Dalmacije Hrvatskoj, dok je Vojna granica bila inkorporisana 1881. g. Poseban problem predstavljala je Rijeka. O njenom statusu nije bila postignuta saglasnost prilikom sklapanja nagodbe, te je 66. paragraf predviao da se to pitanje naknadno uredi pregovorima ugarskoga i hrvatskog sabora, uz uee delegacije samoga grada Rijeke. Ovakva odredba bila je od strane Maara stavljena u poslednji as, pred potpisivanje nagodbe od strane vladaoca i bez znanja hrvatskih pregovaraa. to je jo gore, na paretu hartije, tzv. krpici, koja je nalepljena preko teksta nagodbe, stajalo je i to da je rijeki srez separatum sacrae regni coronae adnexum corpus. Tako je putem rijeke krpice ovaj grad bio proglaen za corpus separatum ugarske krune. Formalno uzev, pitanje njegovoga konanog statusa ostalo je otvoreno, a Rijeka je sve vreme bila pod maarskom upravom. 7) Pitanje o dravnim svojstvima Hrvatske u doba nagodbe Pravna priroda poloaja Hrvatske prema odredbama hrvatsko-ugarske nagodbe od 1868. god. izazvala je ivo zanimanje kako domaih, tako i stranih pravnih strunjaka. O tome pitanju voena je zanimljiva rasprava i nastala su razliita miljenja. Izraeno je, najpre, a od maarskih pravnika bilo je esto zastupano, miljenje da je Hrvatska i posle nagodbe bila jedna ugarska provincija, koja dodue ima vei obim samouprave od drugih ugarskih provincija. Ova teza polazi od poricanja postojanja personalne unije dveju zemalja od 1102. god. a rado se oslanjala i na argumente o nepostojanju posebnog hrvatskog dravljanstva I nedostatku meunarodnopravnog subjektiviteta Hrvatske. Ipak je i ovo ekstremno miljenje priznavalo osoben poloaj Hrvatske spram svih drugih ugarskih zemalja, a injenica da je autonomni delokrug bio odreen dvostranim aktom koji se bez hrvatskoga pristanka ne moe izmeniti stavljala je Hrvatsku u poloaj da daje saglasnost na odreivanje sopstvene nadlenosti. Ova je injenica odluna, jer decentralizovana teritorija nikad nema takvo ovlaenje. Njena nadlenost se odreuje zakonom.

67

Drugo miljenje je u Ugarskoj u nagodbenjakome razdoblju videlo saveznu dravu. Takvu tezu zastupao je Le Fir. Poto hrvatski predstavnici uestvuju u stvaranju dravne volje zajednike drave, to je, sledstveno, Ugarska federalna drava, a Hrvatska lanica federacije. Ovo miljenje nailazi uglavnom na dva problema. Prvi potie otud to nagodba od 1868. god. nije odredila sankcije za sopstveni prekraj. Zato se ne moe s dovoljno osnova opredeliti da li je ugarskohrvatska dravna zajednica u sutini federacija ili konfederacija. Jer i u ovoj potonjoj njene sastavne jedinice, odn. lanice, uestvuju u stvaranju dravne volje. Kljuna razlika izmeu konfederacije I federacije, ukoliko se pitanje o suverenosti ostavi na stranu, lei upravo u tome to u konfederaciji ustavnost zakona procenjuje konfederalna drava-lanica. Ona ima pravo na otcepljenje ukoliko smatra da je osnovni zakon konfederacije povreen. U federaciji, meutim, ocena ustavnosti dolazi u nadlenost federalne vlasti. Ugarsko-hrvatska nagodba ne daje nikakva uporita za zakljuivanje u ovome pravcu, te pitanje da li je Hrvatska bila lanica jedne konfederacije ili federacije ostaje otvoreno. Argument koji Le Fir uzima u odbranu svoje teze bio bi tako samo potreban, a ne I dovoljan uslov. Drugi problem na koji se nailazi ako se prihvati misao o zajednikoj ugarsko-hrvatskoj dravi kao o federaciji predstavlja nain njenog postanka. Nagodba je bila svojevrstan ugovor. Federacija, meutim, nije ugovorna zajednica. Ona se stvara na osnovu ustava, koji nastaje na jedan od poznatih naina. ak ukoliko bi se, to je inae retko, federalni ustav pojavio u obliku ustavnog pakta, to je onda ugovor koji monarh sklapa s narodnim predstavnicima, a ne ugovor izmeu federalnih jedinica. Nagodbu od 1868. g. monarh je, dodue, sankcionisao, ali ona opet zbog toga ne predstavlja monarhov ugovor bilo s kim, nego ugovor dveju zemalja. Upravo zbog ovakvoga ugovornog temelja dravne zajednice tree miljenje je nastojalo na tvrenju da je ta zajednica u stvari realna unija. Ovakav stav je, izmeu ostalih, dosledno zastupao Pliveri. Realna unija nastaje ugovorom dveju u naelu ravnopravnih drava, te ova teza nailazi na potekoe pri pokuaju da dokae postojanje ukupnosti dravnih svojstava Hrvatske u trenutku sklapanja nagodbe. Po obliku svoga postanka ugarsko-hrvatska dravna zajednica zaista najvie lii na realnu uniju, ali se dravna svojstva Hrvatske u svojoj celini ipak ne poklapaju s onim osobenim crtama koje se nalaze kod suverene drave. Ovome miljenju ne smeta mnogo ni srazmerna suenost autonomnoga delokruga hrvatskih vlasti, jer se na delokrug zajednikih organa gleda kao na jednu oblast prenesene nadlenosti, koja svoj temelj pronalazi u ugovoru o postanku unije. Prigovor o nepostojanju hrvatskoga dravljanstva otklanjale su pristalice ove teze na dva naina: tvrenjem da je u Hrvatskoj zaviajno pravo na svojevrstan nain nadomestilo dravljanstvo, kao I pozivom na par. 59. nagodbe gde je kazano da su kraljevine Hrvatska i Slavonija politiki narod. Kraj svega ovog tezu o realnoj uniji nije lako osporavati pravnikim argumentima. To je jedna logina konstrukcija ija je osnovna mana izvan pravne sfere. Misao o realnoj uniji sudarala se s injenicama. Ukoliko se to miljenje u potpunosti prihvati, onda se razilaze pravno i faktiko stanje. Hrvatska 1868. god. nije bila samostalna i suverena drava. Ne samo da to nije bila u meunarodnome pogledu, nego ni po svojim unutranjim svojstvima. Upravo na ovoj injenici nastojali su mnogi pravni pisci, meu njima i Jelinek. On je, da oznai poloaj i prirodu onih politikih zajednica koje imaju neka dravna svojstva, ali ne i ukupnost takvih svojstava, koja bi ih inila dravom, pribegao izrazu dravni fragment. Nee se mnogo pogreiti ako se kae da taj pojam najvie odgovara pravnoj prirodi Hrvatske u nagodbenjakom razdoblju. B. KRFSKA DEKLARACIJA 1) Osnivanje Jugoslovenskog odbora i njegovi zadaci. Pre prvog svetskog rata, u jugoslovenskim zemljama Austro-Ugarske Monarhije, jugoslovenska ideja je bila konstatuje D. Jankovi sasvim uopteno govorei, najrasprostranjenija ... po svemu izgleda, u Dalmaciji, a najdublja i najintenzivnija meu omladinom jugoslovenskih zemalja ali su u tim zemljama, s izbijanjem rata, sve dotadanje jugoslovenske nacionalistike akcije morale biti obustavljene. Takve akcije nastavio je bio zatim u inostranstvu tzv. Jugoslovenski odbor. Jugoslovenski odbor osnovan je na inicijativu srpske vlade a inili su ga politiari-emigranti (Hrvati, uglavnom iz Dalmacije, Slovenci i Srbi) iz jugoslovenskih zemalja Austro-Ugarske Monarhije. Odbor je osnovan novembra 1914. u Firenci a formalno se konstituisao 1. maja 1915. u Parizu. Predsednik Jugoslovenskog odbora bio je dr Ante Trumbi. Zadatak Odbora je bio da

68

zastupa jugoslovenske interese i da obavetava zapadne saveznike i javno mnjenje u zapadnoj Evropi odnosno u saveznikim zemljama o poloaju, tenjama i zahtevima Jugoslovena. Predsednik srpske vlade (i ef radikalne stranke) Nikola Pai stajao je na stanovitu da cilj rada Jugoslovenskog odbora treba da bude stvaranje jedinstvene jugoslovenske, eventualno srpskohrvatske drave ali u kojoj bi se bez posebne organizacije uvale nacionalne osobine svakog plemena. Iako se svi lanovi Jugoslovenskog odbora nisu slagali s ovakvim pogledima na nain reenja jugoslovenskog pitanja ipak su u postojeoj situaciji smatrali da nije oportuno da iznesu svoja neslaganja s ovakvim koncepcijama srpske vlade. Po svom osnivanju Odbor je preteno obavijao propagandne zadatke odnosno on je upoznavao politike radnike i javnost saveznikih zemalja zapadne Evrope i SAD s jugoslovenskim problemom i s poloajem jugoslovenskih naroda i vrio agitaciju o neophodnosti ruenja Austro- Ugarske pa je u tom pogledu i postigao zavidne rezultate. Po zakljuenju tajnog Londonskog ugovora 26. IV 1915. kojim su Italiji kao nagrada za ulazak u rat na strani sila Antante obeane teritorije naseljene naim narodima, jedan od osnovnih zadataka Odbora bio je rad protiv tog tajnog ugovora zakljuenog na tetu jugoslovenskih naroda. 2) Donoenje Krfske deklaracije. (a) Stvaranje zajednike drave jugoslovenskih naroda zavisilo je kako od volje odreenih politikih inilaca naih naroda tako i do volje i interesa velikih sila-saveznica. Apstrahujui stavove koje su te sile imale prema stvaranju zajednike drave, injenica je da su pitanja vezana za ujedinjenje jugoslovenskih naroda i stvaranje njihove zajednike drave reavana naporima odluujuih politikih faktora Srbije s jedne i Jugoslovenskog odbora s druge strane. U tim njihovim naporima i meusobnim odnosima jedan od najznaajnijih momenata predstavlja konferencija odrana juna-jula 1917. na Krfu odnosno deklaracija doneta na toj konferenciji. Godine 1917. dolo je do znaajnih promena u ratnoj situaciji i u odnosima zaraenih strana. Osim toga, stupanjem Sjedinjenih Amerikih Drava u rat aprila protiv Nemake a decembra protiv Austro-Ugarske stvorene su bile povoljnije perspektive za pobedu sila Antante a samim tim i za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedniku dravu. Meutim, postojali su i neki drugi momenti koji su doprineli odluci srpske vlade (pad carizma u Rusiji, zaotreni odnosi izmeu vlade i opozicije, vlade i regenta s jedne strane i dela oficirskog kora s druge strane, nereeno makedonsko pitanje) i Jugoslovenskog odbora (neslaganja lanova Odbora, stavovi politikih stranaka i nekih politiara u jugoslovenskim zemljama Austro-Ugarske) da pristupe usaglaavanju stavova i dogovoru o buduem zajednikom radu. Na Jugoslovenski odbor je, sa svoje strane, vrlo nepovoljno uticalo donoenje tzv. Majske deklaracije. Pred zasedanje bekog parlamenta, koji je bio sazvan za 30. maj 1917, obrazovan je bio Jugoslovenski klub koji su inili graanski politiari pripadnici razliitih stranaka iz jugoslovenskih zemalja Austro-Ugarske slovenaki, hrvatski I srpski zastupnici u Carevinskom veu. Predsednik kluba bio je Anton Koroec, jedan od voa Slovenske ljudske stranke (slovenaki klerikalci). Na sednici Parlamenta odranoj 30. maja 1917. proitana je izjava ovog kluba poznata kao Majska deklaracija u kojoj se kae da njeni potpisnici na temelju narodnog naela u hrvatskoga dravnog prava zahtijevaju ujedinjenje svih zemalja u monarhiji, u kojima ive Slovenci, Hrvati i Srbi u jedno samostalno, od svakog gospodstva tuih naroda slobodno i na demokratskoj podlozi osnovano dravno tijelo, pod ezlom Habsburko-lorenske dinastije... Kao to vidimo, u ovoj deklaraciji se trai ujedinjenje jugoslovenskih zemalja u Austro-Ugarskoj Monarhiji u jednu dravu pod okriljem dinastije Habsburgovaca. Ova deklaracija je u osnovi delo kompromisa i oportunizma. Ona je neto kasnije, bila prihvaena ne samo od veine politikih stranaka, nego i u masama naroda, posebno u slovenakim zemljama (tzv. deklaracijski pokret). Razvojem demokratskog pokreta, od jeseni 1917, nadmaeni su stanovita i ciljevi Majske deklaracije i znatno pojaani napori da se izvede jugoslovensko dravno ujedinjenje. (b) Na Krfu je od 15. juna do 20. jula 1917. odrana konferencija kojoj su prisustvovali predstavnici Kraljevine Srbije i predstavnici Jugoslovenskog odbora na kojoj je, pre svega, trebalo razmotriti kljuna pitanja ureenja budue zajednike drave. Za vreme rada konferencije najvie nesuglasica izazvalo je pitanje da li budua zajednika drava treba da bude organizovana kao unitarna ili federativna drava. Predstavnici Srbije (tj. srpske buroazije) energino su zastupali gledite da budua zajednika drava treba da bude unitarna drava. U prilog takvom svom stavu oni su isticali injenicu da samo jedinstvena drava moe biti dovoljno snana da sauva svoju nezavisnost. Iako su predsednik i neki lanovi Jugoslovenskog odbora u sutini, naelno I

69

intimno bili za federativno ureenje, oni se iz odreenih razloga (meunarodna situacija, eventualne posledice razgranienja federalnih jedinica i dr.) nisu energino i dosledno izjanjavali za takvo ureenje. Iz tih razloga se i predsednik Jugoslovenskog odbora A. Trumbi na konferenciji zalagao za posebne zakonodavne i izvrne vlasti u pokrajinama (federalnim jedinicama) koje bi obezbeivale to je mogue veu unutranju samostalnost Hrvatske. Na kraju konferencije doneta je poznata Krfska deklaracija iji potpisnici su predsednik srpske vlade Nikola Pai i predsednik Jugoslovenskog odbora dr Ante Trumbi. Deklaracija se sastoji iz dva dela. U prvom delu teksta deklaracije njeni potpisnici se pozivaju na princip samoopredeljenja naroda i princip nacionalnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca i na osnovu toga zahtevaju osloboenje i ujedinjenje celokupnog jugoslovenskog naroda odnosno stvaranje jedinstvene drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Drugim delom deklaracije utvruju se principi na kojima e biti zasnovana zajednika drava. To su sledei principi: 1) Drava Srba, Hrvata i Slovenaca, poznatih i pod imenom Junih Slovena ili Jugoslovena, bie slobodna, nezavisna kraljevina, s jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim dravljanstvom. Ona e biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na elu sa dinastijom Karaorevia koja je dala dokaza da s idejama i oseajima ne dvoji od naroda i narodnu slobodu i volju stavlja vrh svega. 2) Drava ova zvae se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. A Vladalac: Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. 3) Ona e imati jedan dravni grb, jednu dravnu zastavu i jednu krunu. Ovi dravni amblemi bie sastavljeni iz naih sadanjih, posebnih emblema. Dravna celina obeleava se dravnim grbom i dravnom zastavom. Dravna zastava, kao simbol jedinstva, isticae se na svima nadletvima Kraljevine. 4) Posebne zastave, srpska, hrvatska i slovenaka ravnopravne su i mogu se isticati i slobodno upotrebljavati u svima prilikama. I grbovi posebni mogu se isto tako upotrebljavati slobodno u svima prilikama. 5) Sva tri narodna imena: Srbi, Hrvati i Slovenci su ravnopravni na celoj teritoriji Kraljevine, i svako ih moe slobodno upotrebljavati u svima prilikama javnog ivota i kod svih vlasti. 6) Obe azbuke, irilica i latinica, takoe su potpuno ravnopravne i svako ih slobodno moe upotrebljavati na celoj teritoriji Kraljevine. Sve dravne i samoupravne vlasti dune su i u pravu upotrebljavati i jednu i drugu azbuku, saobraavajui se u tome elji graana. 7) Sve priznate veroispovesti vrie se slobodno i javno. Pravoslavna, Rimokatolika I Muhamedanska veroispovest, koje su po broju sledbenika najjae u naem narodu, bie jednake I ravnopravne prema dravi. Na osnovu ovih principa zakonodavac e se starati da se uva i odrava Konfesionalni mir, koji odgovara duhu i prolosti celokupnog naeg naroda. 8) Kalendar treba to skorije izjednaiti. 9) Teritorija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca obuhvata svu onu teritoriju, na kojoj ivi na troimeni narod u kompaktnoj i neprekidnoj masi, i ona se bez povrede ivotnih interesa celine ne bi smela krnjiti. Na narod ne trai nita tue; on trai samo svoje i eli, da se sav kao jedna celina, oslobodi I ujedini. I zato on, svesno i odluno, iskljuuje svakodelimino reenje svoga narodnog osloboenja i ujedinjena. Na narod postavlja kao jednu nerazdvojnu celinu problem svoga osloboenja od Austro-Ugarske i njegovog ujedinjenja sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu dravu. Po naelu slobodnog narodnog samoopredeljenja ni jedan deo ove celine ne moe se pravino odvojiti i prisajediniti drugoj kojoj dravi bez pristanka samoga naroda. 10) Jadransko More, u interesu slobode i ravnopravnosti sviju naroda, bie slobodno I otvoreno svima i svakome. 11) Svi graani (dravljani) na celoj teritoriji jednaki su i ravnopravni prema dravi i pred zakonom. 12) Izborno pravo za izbor narodnih poslanika za Narodno Predstavnitvo, kao i izborno pravo za optine i druge samoupravne jedinice, jednako je i opte, i vrie se neposrednim i tajnim glasanjem po optinama. 13) Ustav, koji e posle zakljuenja mira doneti Ustavotvorna Skuptina, izabrana na osnovu opteg i jednakog, neposrednog i tajnog prava glasa, bie osnova celom dravnom ivotu, izvor I utoka sviju vlasti i prava, i po njemu e se ureivati celokupni dravni ivot. Ustav e dati narodu i

70

mogunost da razvija svoje posebne energije u samoupravnim jedinicama, obeleenim prirodnim, socijalnim i ekonomskim prilikama. Ustav se ima primiti, u celini, u Ustavotvornoj Skuptini brojno kvalifikovanom veinom. I Ustav i drugi zakoni koje bude donela Ustavotvorna Skuptina, stupaju u ivot kad ih Kralj sankcionie. /.../ Moemo zakljuiti da se drugim delom deklaracije kao najznaajniji principi unutranjeg ureenja budue zajednike drave utvruju: a) monarhijski oblik vladavine s dinastijom Karaorevia na elu, b) ustavno, demokratsko i parlamentarno ureenje i c) unitarno ureenje sa odreenom decentralizacijom. Krfska deklaracija predstavlja izjavu predstavnika Kraljevine Srbije i predstavnika Jugoslovenskog odbora o osnivanju zajednike drave koja istovremeno sadri i principe ureenja te budue drave. Ona ima politiki znaaj koji se sastoji u tome to je njom prvi put jasno potvren zahtev zainteresovanih strana da se stvori zajednika drava jugoslovenskih naroda, a ne proirena Velika Srbija, i da ta zajednika drava bude nezavisna, a ne Jugoslavija u granicama Austro-Ugarske. Pored politikog znaaja ova deklaracija ima i znaaj jednog dravno-pravnog akta, jer su njome kao kod pakta, ugovora potpisnici (jedna vlada i jedna politika organizacija) preuzeli odreene obaveze, i jer je ta izjava saoptena saveznikim vladama. Ono to se kasnije dogaalo pokazuje da ni srpska vlada ni Jugoslovenski odbor nisu bili zadovoljni Krfskom deklaracijom. Pai je u toku 1918. godine odricao ... pravni znaaj deklaracije, gledajui u njoj samo jedan taktiki potez manifestacionog karaktera u odreenoj meunarodnoj situaciji. D. ENEVSKA KONFERENCIJA 1) Odnosi srpske vlade i Jugoslovenskog odbora posle donoenja Krfske deklaracije. Moemo rei da su se odnosi izmeu srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, posle donoenja Krfske deklaracije, stalno zaotravali a na to zaotravanje su uticali razliiti momenti. Jedan od razloga koji e dovesti do nesuglasica izmeu srpske vlade i Jugoslovenskog odbora bio je predlog Odbora uinjen posle govora D. L. Dorda i V. Vilsona da se sazove opta narodna skuptina. U govorima predsednika engleske vlade D. L. Dorda i predsednika SAD V. Vilsona od 5. odnosno 8. januara 1918. u kojima su izneti ratni ciljevi saveznika odnosno uslovi pod kojima bi se mogao zakljuiti mir predvia se, pored ostalog, restauracija Srbije i Crne Gore I davanje autonomije narodnostima u Austro-Ugarskoj. Govori velikih saveznikih dravnika ostavili su nepovoljan utisak ne samo na srpsku vladu (koja je tim povodom uputila 17/4. I 1918. notu saveznikim vladama) i srpsku opoziciju ve, isto tako, i na celu jugoslovensku emigraciju. Dva dana posle objavljivanja Vilsonovog Programa svetskog mira u 14 taaka tj. 10. januara predsednik Jugoslovenskog odbora dr Ante Trumbi uputio je prestolonasledniku Aleksandru, predsedniku srpske vlade Nikoli Paiu i predsedniku srpske Narodne skuptine Andri Nikoliu telegram u kome prvo konstatuje da govori Lojda Dorda i V. Vilsona u kojima su izneti ratni ciljevi saveznika odnosno uslovi pod kojima bi se mogao zakljuiti mir znae da Engleska I Amerika ne prihvataju barem u ovom asu rijeenje naega pitanja u smislu osloboenja I ujedinjenja nego u smislu restauracije Srbije i Crne Gore i autonomije u okviru Austro-Ugarske pa istie da ne smjemo klonuti duhom nego se staviti energino na posao e da svim ujedinjenim narodnim snagama manifestujemo zahtjeve naega naroda, jer na narod po svojim predstavnicima mora da bude prvi faktor u svom pitanju. Iz tih razloga on je srpskoj vladi predlagao: (1) da sazove optu skuptinu na koju bi bili pozvani svi poslanici srpske skuptine, jugoslovenski I crnogorski odbor u cjelini, predstavnici svih naih organizacija u Americi i onih omladinskih solidnih organizacija i predstavnici vojske i dobrovoljaca koja bi imala da manifestuje nacionalne zahtjeve naega naroda kao cjeline; (2) da ovu skuptinu otvori i zakljui prestolonaslednik Aleksandar i (3) da se ona sazove u Parizu ili Londonu radi jaega djejstva koje ne bi moglo da bude dovoljno kad bi se skuptina sazvala na Krfu ili Solunu, koji su daleko i izvan ivota internacionalne politike. Srpska vlada nije prihvatila ovaj predlog Odbora ali je on i dalje u toku januara-marta meseca 1918. uporno zahtevao od regenta prestolonaslednika Aleksandra i srpske vlade da prihvati njegov predlog za sazivanje opte skuptine. U prilog svome insistiranju Odbor je isticao injenicu da meunarodna situacija ini moguim da se sile Antante i definitivno opredele za ouvanje celokupnosti Austro-Ugarske Monarhije. Meutim, po svemu sudei, glavni razlog za sazivanje opte skuptine nalazio se u nameri Odbora i

71

njegovog predsednika Trumbia da kroz optu skuptinu postignu bolji, ravnopravni poloaj i faktiko priznanje od strane srpske vlade. Iako je srpska vlada, odbijajui predlog Odbora o sazivu opte skuptine u Parizu ili Londonu, isticala da ne bi bilo celishodno protestvovati u saveznikim zemljama protiv njihove zvanine politike, izgleda da je pravi razlog njenog odbijanja da se sazove opta skuptina bio taj to ona nije htela ni na koji nain da prizna Odbor za zvaninog predstavnika Jugoslovena s austrijske teritorije odnosno da mu prizna ravnopravan poloaj. Nastojanjima Odbora da ga saveznici priznaju kao predstavnika austro-ugarskih Jugoslovena, srpska vlada je i dalje pruala energian otpor, Kao i ranije tako je i prilikom svoga boravka na zapadu septembra i oktobra 1918. Pai ostao pri svome negativnom stavu prema priznanju Jugoslovenskog odbora kao predstavnika Jugoslovena iz Austro-Ugarske. Krajem septembra meseca Jug. odbor je traio od saveznikih vlada da priznaju: jugoslovenski narod Srba, Hrvata i Slovenaca kao savezniki i njegovo pravo na nezavisnost, jugoslovenske dobrovoljake trupe kao saveznike i ratujue trupe a Jug. odbor kao predstavnika i organ nacionalnih interesa jugoslovenskog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca u Austro-Ugarskoj. Meutim, ni francuska ni engleska vlada nisu udovoljile zahtevima Jug. odbora svakako pre svega iz odreenih obzira prema saveznikoj Srbiji odnosno srpskoj vladi koja se takvom priznanju protivila. Sa svoje strane pak srpska vlada je 11. oktobra traila od saveznika izjavu u kojoj bi bilo reeno da saveznici priznaju kako Srbiju tako i njenu brau Srbe, Hrvate i Slovence za svoje saveznike i da e pomoi njihovo ujedinjenje u jednu nezavisnu dravu kako je to bilo predvieno Krfskom deklaracijom. Poetkom oktobra meseca Paiu je od strane engleskih dravnika savetovano da se sporazume s Jug. odborom pa je Pai, po svemu sudei, pristao da formira novu koalicionu vladu u koju bi uli I predstavnici Odbora. Dana 11. oktobra Trumbi je predloio Paiu da sazove u Parizu konferenciju na kojoj bi uestvovali predstavnici srpske vlade, srpske opozicije, Jugoslovenskog odbora i predstavnici Crnogorskog odbora za narodno ujedinjenje da bi se uskorilo, olakalo i obezbedilo uspeno i pravilno reavanje naega nacionalnog pitanja kako prilikom i za sluaj pregovora o miru tako i u prvo vreme zajednikog slobodnog dravnog ivota. Krajem istog meseca Trumbi se ponovo obraa Paiu s molbom da saveznikim vladama saopti da pristaje da se jugoslovenski narod u Austro-Ugarskoj prizna kao savezniki, Jugoslovenski odbor kao predstavnik toga naroda, a jugoslovenski dobrovoljci kao zaraena strana. Pai se nije odazvao ni ovoj Trumbievoj molbi. U svom izvetaju upuenom 27. X 1918. vladi na Krfu Pai kae da su ga prijatelji savetovali da formira novu koalicionu vladu u koju bi uli i predstavnici Jugoslovenskog odbora i da na taj nain pokae svetu istovetnost pogleda i jedinstvo rada oba faktora u sprovoenju Krfske deklaracije. Tu ideju prihvatila je i opozicija. Navodei razloge usled kojih je pristao na ulazak predstavnika Odbora u koalicionu vladu (koji bi kao ministri bez portfelja uestvovali u sprovoenju spoljne politike), on izmeu ostalog kae: Na taj nain umanjila bi se opasnost koja bi potekla ako se Jugoslovenski odbor prizna kao predstavnik Srba, Hrvata i Slovenaca u Austro-Ugarskoj i ako se bude priznao kao njihov zastupnik u pitanjima svih Jugoslovena u Austro-Ugarskoj. Prilikom razgovora voenih 1. novembra s predstavnicima opozicije Pai je izjavio da smatra da bi bilo dobro da nekoliko lanova Jugoslovenskog odbora uu u srpsku vladu i zajedno rade na sprovoenju onoga to je Krfskom deklaracijom utvreno ali je odmah zatim savetovao da se sa odlukom prieka dok se ne uje ta misle naa braa Srbi, Hrvati i Slovenci, koji su izabrali odbor izvrni, Narodno vijee SHS u Zagrebu, koji ima pravo da radi za ideju naeg troimenog naroda. Poetkom novembra meseca dolo je do krajnjeg zaotravanja odnosa izmeu srpske vlade i Jug. odbora. Na sastanku Paia, Trumbia i predstavnika srpske opozicije koji je odran 4. novembra Trumbi je izjavio da ni jedan lan Odbora ne moe ulaziti u srpsku vladu. Na ovom sastanku, do koga je nesumnjivo dolo pod pritiskom saveznika, Trumbi je prvo traio da saveznici priznaju Jugoslovenski odbor i kada se to priznanje bude dobilo onda se moe pristupiti formiranju jednog komiteta koji bi se sastojao iz dve odvojene strane: od strane srpske vlade, zastupnitva Srbije i od Jugoslovenskog odbora, zastupnitva Jugoslovena u Austro-Ugarskoj, odnosno drave koja je proglasila svoju nezavisnost. Ovaj komitet bi sainjavala tri predstavnika srpske vlade i dva predstavnika Odbora i on bi rukovodio spoljnom politikom Srbije i Jugoslavije. Pregovori voeni 4. novembra prekinuti su da bi posle dva dana bili nastavljeni u

72

enevi. Moemo da zakljuimo da Pai ni sada, prilikom svog boravka u zapadnim saveznikim zemljama nije hteo da prizna Jugoslovenski odbor za zastupnika Jugoslovena iz Austro-Ugarske ali je, usled trenutne politike situacije bio prinuen da pristane na ulazak predstavnika Odbora u vladu, u kojoj bi oni, kao ministri bez portfelja, uestvovali u sprovoenju spoljne politike. Dajui saglasnost na to da predstavnici Odbora uu u koalicionu vladu Pai je eleo da sprei priznanje Odbora i time njegov ravnopravan poloaj sa srpskom vladom na meunarodnom polju. Meutim, do sporazuma izmeu Paia i Trumbia o ulasku lanova Jug. odbora u koalicionu vladu nije (u Parizu) dolo. Treba ukazati i na injenicu da je Pai krajem oktobra i poetkom novembra ulagao maksimum napora da se formira srpska koaliciona vlada sastavljena od predstavnika opozicije I radikala jer je smatrao da e u sluaju obrazovanja takve vlade imati jae pozicije u odnosu na Odbor, ukoliko se s njime sporazum ne postigne. Meutim, srpska opozicija je stalno isticala kao svoj uslov za ulazak u koalicionu vladu prethodni sporazum izmeu Jug. odbora i Paia. Predstavnici opozicije su pristajali da uu u vladu samo u tom sluaju ako se u njoj budu nalazili I predstavnici Odbora. Kako do sporazuma izmeu Paia i Odbora nije dolo, to Pai nije mogao obrazovati ni koalicionu vladu s predstavnicima opozicije. Neki novi momenti, kao to je stvaranje Drave SHS i obrazovanje Narodnog vijea SHS kao vrhovnog organa vlasti te drave, uticali su na odnose srpske vlade i Jugoslovenskog odbora. I Odbor i srpska vlada istie D. Jankovi okreu se tada zagrebakom Narodnom vijea SHS oekujui od njega podrku za svoje stavove o ujedinjenju. Predsednik Odbora Trumbi pokuava da Narodno vijee podredi sebi, da ga tretira kao pomoni organ Odborov, dok u isto vreme Narodno vijee odnosno njegov predsednik A. Koroec pokuava da to isto uini s Odborom. Predsednik srpske vlade, pak, oekuje da e se lake sporazumeti s Narodnim vijeem, u kome izgleda sede i neki politiari vrlo odani Srbiji i srpskoj vladi. 2) enevska konferencija. Na konferenciji o jugoslovenskom ujedinjenju koja je odrana od 6. do 9. novembra 1918. u enevi uestvovali su od strane Srbije N. Pai, predsednik srpske vlade i predstavnici opozicije M. Drakovi, V. Marinkovi i M. Trifkovi, od strane Narodnog vijea SHS iz Zagreba A. Koroec, G. erjav i M. ingrija i predsednik Jugoslovenskog odbora A. Trumbi i neki lanovi tog Odbora. Pai je na konferenciji prihvatio Trumbiv predlog o formiranju zajednikog ministarstva. Na njegovu odluku da odstupi od stava da Srbija treba da oslobaa i ujedinjuje, uticali su nesumnjivo saveznici ali isto tako i injenica da je na konferenciji imao protiv sebe ne samo Jugoslovenski odbor nego i srpsku opoziciju. Po enevskom sporazumu poznatom kao enevska deklaracija osniva se zajedniko ministarstvo za Kraljevinu Srbiju I podruje Narodnog vea u Zagrebu, kome je zadatak, da organizuje zajedniku dravu SHS do saziva ustavotvorne skuptine koja bi ustavom imala da odlui o obliku i unutranjem ureenju budue zajednike drave. Formiranjem ovog zajednikog ministarstva ne bi bila ukinuta ministarstva Srbije i Narodnog vijea ve bi ona nastavila da obavljaju poslove u delokrugu svoje nadlenosti. Ovo zajedniko ministarstvo inilo bi 12 ministara. Polovinu njegovih lanova imenovala bi vlada Srbije a drugu polovinu Narodno vijee. Ministri imenovani od strane Kraljevine Srbije polau zakletvu po srpskom ustavu svome vladaru a oni imenovani od strane Narodnog vijea, predsedniku toga Vijea. Ovakvo ureenje moglo bi biti promenjeno samo meusobnim sporazumom vlade Kraljevine Srbije i Narodnog vijea. Po ovom enevskom sporazumu Kraljevina Srbija i Drava Slovenaca, Hrvata i Srba postojale bi i dalje kao zasebne drave sve dok ustavotvorna skuptina ne bi donela ustav jedinstvene drave sastavljene od Kraljevine Srbije i Drave Slovenaca, Hrvata i Srba. enevski sporazum nije bio sproveden u ivot jer je bio suspendovan najverovatnije po sugestiji ili nalogu srpskog regenta Aleksandra, a uz podrku radikalske vlade s Paiem i Protiem na elu, koje su pomogli i neki politiari iz Hrvatske pa i potpredsednik Narodnog vijea SHS iz Zagreba S. Pribievi koji je srpskoj vladi javio da Vijee ne smatra obaveznim enevske odluke. E. PRVODECEMBARSKI AKT 1) Proboj Solunskog fronta. Posle dobro sprovedenih vojnih priprema izvrenih na Solunskom frontu (tokom leta 1918) saveznika i srpska Vrhovna komanda odluile su da ofanziva na ovom frontu otpone sredinom septembra. Iako su u operacijama na ovom frontu uestvovale I saveznike trupe i dobrovoljci iz jugoslovenskih zemalja Austro-Ugarske ipak glavni teret borbi u tom velikom i tekom ratnom poduhvatu proboju solunskog fronta poneli su srpski vojnici uglavnom seljaci i radnici, pokazavi pri tom veliki elan i portvovanje. Usled

73

brzog napredovanja naih i saveznikih trupa dola je bugarska ponuda za primirje koje je zakljueno 29. septembra a predstavljalo je, u stvari, potpunu kapitulaciju Bugarske. Izolovana od drugih centralnih sila Turska je kapitulirala 30. septembra 1918. godine. 2) Odluka Narodnog vijea SHS o ujedinjenju sa Srbijom i Crnom Gorom. Dravu Slovenaca, Hrvata i Srba stvorenu 29. oktobra 1918. su od samog njenog stvaranja sve vie pritiskale kako unutranje (zeleni kadar, opasnost od revolucionarnog talasa radnika i siromanih seljaka) tako i spoljnopolitike tekoe (nadiranje Italije u Istru i Dalmaciju shvatajui okupaciju jugoslovenskih pokrajina ne kao privremenu, vojniku nego politiku, kao poetak sprovoenja Londonskog ugovora iz 1915). Ove tekoe su nesumnjivo, sa svoje strane, doprinele da Narodno vijee ubrza donoenje odluke o ujedinjenju sa Srbijom i Crnom Gorom. Dana 24. novembra 1918. sredini odbor Narodnog vijjea SHS prihvatio je predlog po kome Narodno vijee SHS u skladu sa svojim dosadanjim zakljucima i prema izjavi vlade Kraljevine Srbije, proglauje ujedinjenje drave Slovenaca, Hrvata i Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom jugoslovenskom podruju bive austro-ugarske monarhije, s kraljevinom Srbijom I Crnom Gorom u jedinstvenu dravu Srba, Hrvata i Slovenaca, i izabralo je odbor sastavljen od 28 lica s punom vlau, da u sporazumu s vladom kraljevine Srbije i predstavnicima sviju stranaka u Srbiji i Crnoj Gori bezodvlano provede organizaciju jedinstvene drave prema priloenim naputcima, a dotine zakljuke ratificirat e na svom prvom sastanku Dravno Vijee, kome e pripadati uz predstavnike Kraljevine Srbije i Crne Gore svi lanovi dananjeg Narodnog vijea u Zagrebu, pojaani sa predstavnitvom Jugoslovenskog odbora. Priloenim naputcima je, izmeu ostalog, bilo predvieno da se najkasnije 6 mjeseci poslije sklapanja mira mora sastati sveopa narodna ustavotvorna skuptina koje e veinom od 2/3 odluit konano kako o obliku vladavine (monarhija ili republika) tako i o unutranjem dravnom ustrojstvu. Do sastanka konstituante (ustavotvorne skuptine) vrhovnu vlast e vriti Dravno vijee (sastavljeno od lanova Narodnog vijea, predstavnika Skuptine Srbije i Skuptine Crne Gore i petorice lanova Jugoslovenskog odbora), kralj odnosno prijestolonaslednik Aleksandar kao regent drave Srba, Hrvata i Slovenaca i dravna vlada (odgovorna Dravnom vijeu). Dravnu vladu ine, pored predsednika, ministri za sve grane dravne uprave i sedmorica dravnih tajnika i to po jedan za Srbiju, za Hrvatsku i Slavoniju, za Bosnu i Hercegovinu, za Sloveniju, za Dalmaciju, za Crnu Goru i za Baku, Banat i Baranju tj. svaki za po jednu od onih drava odn. pokrajina koje su ule u sastav drave SHS. U nadlenost Dravne vlade spadali bi spoljni i vojni poslovi kao i poslovi iz oblasti pomorstva, finansija, pota i telegrafa. Sve ostale poslove vodie i dalje zemaljske odnosno pokrajinske vlade i sabori. Postoje odreene razlike izmeu enevske deklaracije i odluke Narodnog vijea SHS od 24. novembra 1918. godine. Po enevskom sporazumu Drava Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevina Srbija postojale bi i dalje kao zasebne drave sve dotle dok ustavotvorna skuptina ne bi donela ustav jedinstvene drave sastavljene od Kraljevine Srbije i Drave Slovenaca, Hrvata i Srba. Po odluci Narodnog vijea SHS od 24. novembra Drava SHS i Kraljevina Srbija spajale su se u jednu dravu jo pre sastanka Ustavotvorne skuptine, koja je imala samo da reava o konanom ureenju te ve stvorene drave. Po donoenju odluke Narodnog vijea o ujedinjenju Drave SHS sa Srbijom i Crnom Gorom upuen je iz Zagreba u Beograd odbor koji je imao za zadatak da u sporazumu sa vladom Kraljevine Srbije i predstavnicima sviju stranaka u Srbiji i Crnoj Gori provede organizaciju jedinstvene drave. U meuvremenu, dogodila su se dva znaajna dogaaja na planu stvaranja zajednike drave. 3) Prisajedinjenje Vojvodine i Crne Gore Srbiji. Na velikoj narodnoj skuptini Vojvodine koja se sastala u Novom Sadu doneta je 25. novembra 1918. godine odluka da se Vojvodina neposredno prisajedini Srbiji. Istovremeno Skuptina je izrazila elju da Srpska vlada, udruena s Narodnim vijeem u Zagrebu, uini sve da doe do stvaranja jedinstvene drave Srba, Hrvata I Slovenaca, pod vostvom kralja Petra i njegove dinastije. U Crnoj Gori su 19. novembra 1918. bili obavljeni izbori poslanika za Veliku narodnu skuptinu. Skuptina se sastala 24. novembra u Podgorici (dananjem Titogradu) i na svojoj sednici odranoj 26. novembra donela je odluku da se kralj Nikola I Petrovi Njego i njegova dinastija zbace s crnogorskog prijestolja i da se Crna Gora s bratskom Srbijom ujedini u jednu jedinu dravu pod dinastijom Karaorevia, te tako ujedinjena stupi u zajedniku Otadbinu naeg troplemenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.

74

4) Prvodecembarski akt. Izaslanstvo Narodnog vijea bilo je 1. decembra 1918. primljeno kod regenta Aleksandra. Tom prilikom ono mu je u Adresi saoptilo zakljuak Narodnog vijea o ujedinjenju drave Slovenaca, Hrvata i Srba sa Srbijom odnosno pozvalo ga je da on u ime kralja Petra kao regent preuzme vladarsku vlast na itavom teritoriju sada jedinstvene drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Srpska vlada i prestolonaslednik Aleksandar su uspeli u svojim nastojanjima da odbor Narodnog vijea odstupi od onoga to je bilo predvieno u Naputcima i da d izjavu koja bi odgovarala eljama predstavnika Srbije. Tako se u Adresi delegacije Narodnog vijea ne govori nita o zahtevima istaknutim u pomenutim Naputcima. U svom odgovoru na Adresu regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvodecembarski akti (adresa izaslanstva i odgovor regenta Aleksandra) nisu ratifikovani od strane Narodnog vijea SHS. Predsednitvo Narodnog vijea saoptilo ih je 3. decembra narodu I istovremeno izjavilo da je prestala funkcija Narodnog vijea kao vrhovne suverene vlasti drave SHS na teritoriju bive Austro-Ugarske. Ovi akti saopteni su srpskoj Narodnoj skuptini 29. XII 1918. i to od strane prve zajednike vlade novostvorene drave. Iako je sam tok stvaranja stare Jugoslavije sadrao u sebi odreene mane i nedostatke ipak obrazovanje te drave predstavlja progresivnu pojavu u istoriji jugoslovenskih naroda. Govorei o ujedinjenju Junih Slovena drug Tito je konstatovao da je do njega trebalo i moralo doi jer je to bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se nazivale jugoslovenskim. Drava stvorena ujedinjenjem jugoslovenskih naroda 1. decembra 1918. bila je buroaska drava sa kapitalistikim drutvenim ureenjem ali su njenim obrazovanjem stvoreni bili i odreeni uslovi da se jugoslovenski proletarijat mogao na daleko iroj osnovi organizovati i boriti za poboljanje uslova svoje egzistencije, da bi tako ujedinjen i ojaan bio u stanju d obori vladavinu buroazije tokom narodne revolucije (19411945) i zamijeni je svojom, i tako prvi put otvori mogunost punog ekonomskog, drutvenog i politikog razvitka na bazi potpune ravnopravnosti I jednakih mogunosti za sve nae narode. Gl a v a I I 2. USTAV KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA OD 28. VI 1921. tzv. VIDOVDANSKI USTAV A. DONOENJE VIDOVDANSKOG USTAVA 1) Rad Ustavotvorne skuptine na donoenju ustava. (a) Izbori za Ustavotvornu skuptinu obavljeni su 28. novembra 1920. godine. Najvei broj poslanikih mesta dobile su Jugoslovenska demokratska stranka (92), Narodna radikalna (91) i Komunistika partija (58). (b) Izborni zakon od 3. IX 1920. je u prilinoj meri ograniio prava Ustavotvorne skuptine. Njime je, pre svega, bilo utvreno da Ustavotvorna skuptina ima da donese ustav i one zakone, koji stoje u tesnoj vezi s Ustavom, kao i zakone finansijske prirode, koji ne trpe odlaganje. Izbornim zakonom je zatim predvieno da rad Ustavotvorne skuptine ne moe trajati due od dve godine. I na kraju, ovim Zakonom je bilo propisano da e ukaz o rasputanju Skuptine doneti vladalac. Na taj nain su unapred odreeni ne samo predmet i trajanje rada Skuptine ve i oblik vladavine tj. da e drava biti monarhija. Ustavotvorna skuptina se sastala 12. decembra 1920. godine. Na osnovu Izbornog zakona privremeni poslovnik za Ustavotvornu skuptinu imala je da propie putem uredbe vlada, u sporazumu sa onim odborom privremenog Narodnog predstavnitva koji je bio odreen da proui izborni zakon. Privremeno narodno predstavnitvo prestalo je s radom 28. novembra 1920. pa je poslovnik Ustavotvorne skuptine propisala vlada. Umesto da Ustavotvorna skuptina sama donese svoj poslovnik njega je u vidu uredbe donela vlada. Ovim poslovnikom su dalje znatno ograniena prava Ustavotvorne skuptine. Pravo ustavotvorne inicijative imala je prvo vlada pa tek onda poslanici odnosno ustavotvorni odbor je morao prvo raspravljati o vladinom nacrtu ustava pa ako taj nacrt ne bi mogao primiti ni u naelu, odbor je imao da izradi nacrt ustava, vodei pri tome rauna o podnetim poslanikim predlozima. Isto tako, poslovnik je propisivao da amandmane (kao i nacrte ustava) ne mogu podnositi lanovi Skuptine kao pojedinci ve najmanje 20 poslanika i to u vremenu od podnoenja izvetaja ustavnog odbora plenumu pa do otpoinjanja naelnog pretresa. Tim ogranienjem vremena u toku koga su se mogli podnositi amandmani skoro je bilo onemogueno podnoenje amandmana od strane poslanika. Poslovnikom je, isto tako, bilo

75

predvieno da poslanik ne moe vriti svoju dunost dok ne poloi zakletvu to je znailo da je pitanje oblika vladavine opet unapred bilo reeno. Nain donoenja poslovnika i njegove odredbe izazvali su estoke sukobe u Ustavotvornoj skuptini. Vea na drugom njenom sastanku 13. decembra 1920. sedam od devet skuptinskih grupa zahtevalo je ukidanje poslovnika koji je vlada propisala. (To su bile sledee grupe: republikanci, socijalisti, komunisti, zemljoradnici, Jugoslovenski, Narodni i Muslimanski klub.) Protestujui protiv postojeeg poslovnika komunistiki poslanici, Narodni i Jugoslovenski klub nisu hteli da poloe zakletvu i nisu hteli uestvovati u skuptinskom radu, sve dokle Skuptina ne bi sama sebi propisala nov poslovnik. Odbor za promenu poslovnika Skuptina je izabrala 17. I 1921. i on je 25. I 1921. podneo Skuptini nov nacrt poslovnika. Nova vlada s Paiem na elu, koja je u meuvremenu zamenila Vesnievu vladu, nije pristajala ni na kakve bitne izmene pa se tako novi nacrt poslovnika nije skoro nita razlikovao od prvobitnog poslovnika. Protiv novog poslovnika istupili su socijalisti, republikanci i muslimanski klub (dok komunisti, Jugoslovenski i Narodni klub jo nikako nisu hteli uestvovati u Skuptinskom radu). Istupajui protiv novog poslovnika, socijalisti i republikanci su, izmeu ostalog, istakli da je u novom poslovniku zadrana zakletva kralju. Muslimanski klub je isticao da veina za donoenje ustava predviena poslovnikom nije ona kvalifikovana veina na koju se mislilo u Krfskoj deklaraciji i zakljucima Narodnog vea pa je zahtevao veinu od 2/3 a zatim od 3/5 poslanika Ustavotvorne skuptine. Zahtevi ovog klub nisu prihvaeni. Da bi ustav bio donet poslovnik je zahtevao natpolovinu veinu odnosno da za ustav da bi bio donet glasa najmanje 210 poslanika od 419 koliko ih je Skuptinu inilo. U Ustavotvornoj skuptini opozicija je zahtevala da ustav bude donet dvotreinskom veinom jer su Srbi imali u toj Skuptini vie od polovine poslanika pa se plemensko nadglasavanje moe ... spreiti samo dvotreinskom veinom poslanika Ustavotvorne skuptine. Novi poslovnik Skuptina je usvojila 28. I 1921. godine. Komunistiki poslanici su na kraju odluili da poloe zakletvu izjavljujui da je to nasilje kome e se oni podrediti samo da bi mogli da se bore protiv mnogih drugih nasilja. (c) Dana 31. I 1921. Ustavotvorna skuptina je izabrala ustavotvorni odbor sastavljen od 42 poslanika koji je imao da pretrese nacrt ustava i svoje miljenje dostavi plenumu Skuptine. Prema poslovniku odbor je morao prvo raspravljati o vladinom nacrtu ustava. Prvi nacrt je bila izradila vlada Stojana Protia. Taj nacrt je preradila Vesnieva vlada a njen pak nacrt Paieva vlada. Protiev nacrt predviao je postojanje dosta iroke lokalne samouprave. Po tom nacrtu drava je bila podeljena na devet oblasti. to su: (1) Srbija, (2) Stara Srbija sa Makedonijom, (3) Hrvatska I Slavonija sa Rijekom, Istrom i Meumurjem, (4) Bosna, (5) Crna Gora s Hercegovinom, Bokom I Primorjem, (6) Dalmacija, (7) Srem s Bakom, (8)Banat i (9) Slovenija s Prekomurjem. Kao to se moe videti, u glavnome, bile su zadrane velike istorijske pokrajine, onakve kakve su se zatekle u trenutku stvaranja drave SHS. Sve poslove iz nadlenosti pokrajine obavljali bi samoupravni organi i to: pokrajinska skuptina i pokrajinski odbor. Dravni organ u pokrajini bio bi pokrajinski namesnik ali samo sa pravom nadzora. Pokrajinska skuptina je mogla u okviru svoje nadlenosti donositi pokrajinske zakone koji nisu smeli protivureiti dravnim zakonima. Konanu ocenu o zakonitosti pokrajinske skuptine donosio je Dravni savet a o njihovoj tetnosti sa gledita optih dravnih interesa reavala je Kraljevska vlada. Protiev nacrt predviao je, isto tako, dvodomni sistem Narodnog predstavnitva. (Gornji dom tj. Senat sastojao bi se od 62 sentora biranih po pokrajinama srazmerno broju poslanika i 38 delegiranih od strane komora, zemljoradnikih zadruga i univerziteta.) Nacrt Vesnieve vlade i Paieve vlade bili su variante istog nacrta. Ustavni odbor je uinio izvesne izmene u Paievom nacrtu. Pretres nacrta ustava u naelu a u plenumu Skuptine trajao je etiri nedelje (od 14. aprila do 12. maja 1921). Do sukoba izmeu vlade i opozicija dolazilo je, u toku ovog naelnog pretresa, uglavnom u vezi s pitanjem ureenja oblasti. Opozicija je zahtevala da se ili jedan deo zakonodavne vlasti prenese na oblasne parlamente ili je traila federativno ureenje. Za takvo ureenje se posebno zalagao Narodni klub. Kako vlada nije htela da izmeni odredbu po kojoj oblast ne moe imati vie od 700.000 stanovnika a ni odredbe po kojima su oblasti ureene kao isto samoupravne jedinice Narodni klub je napustio Ustavotvornu skuptinu. Posebni pretres ustavnog nacrta u skuptinskom plenumu trajao je od 17. maja do 27. juna. Tom prilikom uinjene su, pored drugih,sledee izmene nacrta: (1) jedan poslanik se bira na 40.000 stanovnika (po nacrtu na 50.000) i (2) oblast nije mogla imati vie od 800.000 stanovnika (po nacrtu

76

700.000). U radu Ustavotvorne skuptine istie F. ulinovi dolazilo je do otrih borbi izmeu vladine grupe (radikalsko-demokratske) i opozicije, i to kako s obzirom na socijalno pitanje, tako naroito u vezi s nacionalnim pitanjem, dolazilo je do borbi izmeu centralista i protivnika centralistikog ureenja. Rad na donoenju ovog Ustava razotkrio je sve osnovne suprotnosti u novoj dravi, a njezini vrhovni organi pokazali su se i tom prilikom nedoraslima da ih rijee. U Ustavotvornu skuptinu nisu bili doli poslanici Hrvatske seljake stranke (njih 50) I poslanici Hrvatske stranke prava (dvojica poslanika). Skuptinu su 12. maja 1921. napustili lanovi poslanikog Narodnog kluba, 11. juna zbog proganjanja Partije poslanici Komunistike partije (njih 58) a 15. VI 1921. poslanici tzv. Jugoslovenskog kluba (zbog centralistikog ureenja sankcionisanog buduim ustavom). Kako su Ustavotvornu skuptinu kao to vidimo napustile mnoge opozicione stranke i grupe to su krajem juna meseca u njoj bila samo 258 poslanika od 419 koliko je skuptinu inilo. Pred samo izglasavanje ustava u celini, poslanici socijalisti, republikanci a neoekivano I zemljoradnici, izjavili su da e glasati protiv ustava pa se vlada nala pred opasnou da za ustav nee glasati ni obina veina. U takvoj situaciji vladina grupa (radikali-demokrati) se u poslednjem trenutku (27. VI 1921) sporazumela sa poslancima iz tzv. Demijeta (tako se nazivala stranka muslimanskih zemljoposednika iz Makedonije i sa Kosmeta), muslimanskom grupom poslanika I slovenakim kmetijcima okupljenim oko Bogumila Vonjaka. Za ustav je glasalo 223 protiv je bilo 35 poslanika. Nije glasao ukupno 161 poslanik. Za Ustav su glasali radikali, demokrati, slovenaki kmetijci, muslimanska grupa poslanika (JMO) kao I poslanici Demijeta. Time je ovaj Ustav konstatuje, isto tako, F. ulinovi dobio svoju obaveznu snagu I vlada je bila zadovoljna ovim faktom, ali opozicija je odmah zatim s mnogo osnova isticala pogubnost da se na ovakav nain dravi donosi njen temeljni zakon. Kako su kasniji dogaaji pokazali, skoro su se odatle izrodile mnoge tetne posljedice po novu dravu. 2) Ustavni nacrti koje je izradila opozicija. Mogli smo zapaziti da je u toku rada Ustavotvorne skuptine dolazilo do sukoba tj. do otrih borbi izmeu vladine grupe (radikali I demokrati) i opozicije uglavnom oko pitanja ureenja nove zajednike drave odnosno oko toga da li e ona biti unitarna ili federativna drava. Opozicione stranke i grupe izradile su vie nacrta ustava koji su se meu sobom dosta razlikovali. Medu tim nacrtima (ili odvojenim, posebnim miljenjima o nacrtu ustavnog odbora) pominjemo nacrt Narodnog kluba, nacrt (odvojeno miljenje) Jugoslovenskog kluba, zatim nacrte koje su izradile zemljoradnika, socijalistika I republikanska stranka, nacrt izraen od strane Hrvatske republikanske seljake stranke i nacrt dr J. Smodlake (koji nije bio poslanik Ustavotvorne skuptine ali njegov nacrt izraava misli Hrvata iz Primorja). Nacrt Narodnog kluba (Hrvatske zajednice) tumaio je misli hrvatske inteligencije o dravnom ureenju. Predviao je monarhijski oblik vladavine, dvodomni sistem i podelu drave na est pokrajina. Te pokrajine su: (1) Srbija sa Starom Srbijom i Makedonijom; (2) Hrvatska, Slavonija i Dalmacija sa Meumurjem, Istrom i otocima; (3) Crna Gora, (4) Bosna i Hercegovina; 5) Vojvodina (Baka, Banat i Baranja); (6) Slovenija. U svom nacrtu Narodni klub se sve vie udaljavao od tipa savezne drave gde suverenost pripada savezu, i pribliavao tipu dravnog saveza, gde suverenitet pripada dravicama. Jugoslovenski klub, sa dr A. Korocem na elu predstavljao je parlamentarnu zajednicu hrvatsko-puke, slovenako-puke i bunjevakookake stranke. Ovaj klub nije sainio celoviti nacrt ustava ve samo jedno odvojeno miljenje o nacrtu ustavnog odbora. Meutim, to odvojeno miljenje sadri dovoljno elemenata za izradu jednog potpunog nacrta. Jugoslovenski klub je za ustavnu i parlamentarnu monarhiju i dvodomni sistem (sa dvema skuptinama, od kojih je jedna politika a druga socijalno-ekonomska). Kada je re o pokrajinama pribliavao se federalistima (jer pokrajine Jugoslovenskog kluba vie lie na autonomne oblasti nego na dravice). I po ovom nacrtu drava bi bila podeljena na est pokrajina s tim to (za razliku od nacrta Narodnog kluba) Dalmaciju ne spaja sa Hrvatskom, nego sa Bosnom. Po nacrtu Zemljoradnike stranke oblasti treba (kao i po Vidovdanskom ustavu) razgraniiti prema privredno-geografskim prilikama, a ne prema plemensko istorijskim. Meutim, po njemu veliina oblasti treba da bude odreena zakonom. Iako se nacrti republikanske i socijalistike stranke dosta razlikuju zajedniko im je to to oba predviaju republikanski oblik vladavine. Nacrtom Hrvatske republikanske seljake stranke predvia se republikanski oblik vladavine i konfederativno ureenje drave.Komunistika partija Jugoslavije

77

nije podnela Ustavotvornoj skuptini svoj nacrt ustava ali se njen stav u pogledu ureenja drave ogledao u govorima komunistikih poslanika u ustavotvornom odboru i plenumu Ustavotvorne skuptine. Na drugom kongresu Partije odranom od 20. do 25. juna 1920. u Vukovaru doneti su bili program i statut Partije pa su i komunistiki poslanici u Ustavotvornoj skuptini zastupali stavove toga programa: da se stvori sovjetska republika u kojoj e se vlast nalaziti u rukama naroda, izvri eksproprijacija osnovnih sredstava za proizvodnju koja moraju postati zajednika, dravna svojina, da se odvoji crkva od drave itd. B. KARAKTERISTIKE USTAVA OD 28. VI 1921. GODINE Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prvi ustav zajednike drave jugoslovenskih naroda stvorene 1. decembra 1918. izglasala je Ustavotvorna skuptina a potvrdio prestolonaslednik-regent pa je on, s obzirom na nain donoenja, pripadao kategoriji ustavnih paktova. Kako je ovaj Ustav nastao saradnjom monarha i Ustavotvorne skuptine, to ni ustavno ureenje po njemu nije bilo zasnovano na naelu narodne suverenosti. Po propisima l. 125. i 126. Vidovdanskog ustava o izmenama u Ustavu reava Narodna skuptina sa Kraljem. Predlog za izmenu i dopunu Ustava mogli su dati i kralj i Narodna skuptina. Kraljev predlog za izmenu saoptava se Skuptini koja se odmah zatim rasputa a nova saziva najdalje za etiri meseca. U sluaju da je inicijativu pokrenula Narodna skuptina, predlog mora biti usvojen veinom od 3/5 njenih lanova. Po usvajanju predloga o promeni Ustava Narodna skuptina se rasputa a nova saziva, takoe, u roku od etiri meseca. Novoizabrana Skuptina donosi konanu odluku o izmenama u Ustavu i to veinom od polovine vie jedan od ukupnog broja lanova. S obzirom na to da se izmene Vidovdanskog ustava nisu mogle vriti nainom predvienim za donoenje ili izmenu zakona, ve po specijalnom postupku i posebnim kvorumom lanova narodne skuptine to je ovaj Ustav po svojoj formalnopravnoj moi spadao u kategoriju krutih ustava. Svojim lanom 37. Ustav je, izmeu ostalog, propisivao da je svojina zajemena. Na taj nain on je izriito garantovao neprikosnovenost privatne svojine i ta odredba je predstavljala osnovu svim ostalim odredbama o ustavnom ureenju drave, pa je ustavni sistem Kraljevine SHS bio izgraen na osnovi prava neprikosnovenosti privatne svojine. Vidovdanski ustav je, isto tako, garantovao (l. 25) slobodu ugovaranja u privrednim odnosima, odnosno usvajao naelo ekonomskog liberalizma. Ova odredba predstavljala je pravni osnov za nesmetanu kapitalistiku eksploataciju najamnih radnika od strane ekonomskih jaih vlasnika sredstava za proizvodnju. Garantujui neprikosnovenost privatne svojine i slobodu rada i ugovaranja u privrednim odnosima Vidovdanski ustav je sankcionisao kapitalistiki drutveno-ekonomski sistem u Kraljevini SHS. Vidovdanski ustav je sadrao niz odredaba kojima je proklamovao prava graana kao to su: jednakost graana pred zakonom, lina sloboda, zabrana izgnanstva graana iz drave, nepovredivost stana, sloboda vere i savesti, sloboda tampe, udruivanja, zbora i dogovora i neka druga prava. Meutim, proklamujui ta prava Ustav ih istovremeno garantuje samo u granicama zakona. Obilnim korienjem tzv. kauuk-paragrafa on je dozvolio zakonodavnoj vlasti da proklamovane slobode i prava graana ne samo ogranii ve ih i ukine. Tako je svojim l. 5. obezbeivao linu slobodu osim u sluajevima koje je zakon predvideo. Graanin se kae se u l. 10. Ustava ne moe proterati u zemlji iz jednog mesta u drugo, ni zatoiti u jednom mestu, osim u sluajevima, koje je zakon izreno predvideo a lanom 14. garantovana je sloboda udruivanja u ciljevima koji nisu po zakonu kanjivi. lan 70. je propisivao, izmeu ostalog, da e zakon reiti o enskom pravu glasa a Izborni zakon od 27. VI 1922. nije pripadnicama enskog pola ovo pravo priznao. Niz zakona izdatih po donoenju Ustava kao to je npr. Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi od 2. VIII 1921. stvarno su oduzimali graanima ustavom proklamovana prava. Pored unoenja ovog tzv. kauuk-paragrafa Vidovdanski ustav je svojim lanom 127. davao ovlaenje Narodnoj skuptini da u sluaju rata ili opte mobilizacije moe na celoj dravnoj teritoriji a u sluaju oruane pobune na jednom njenom delu, zakonom privremeno suspendovati sledea prava graana: pravo udruivanja, zbora i dogovora, slobodu kretanja, nepovredivost stana, pisama i telegrafskih saoptenja. Skuptina je na isti nain, mogla ograniiti slobodu tampe na delu dravne teritorije na kome je dolo do oruane pobune. Najbolju ocenu stvarne vrednosti prava graana proklamovanih Vidovdanskim ustavom dao je drug Tito na V kongresu KPJ. Osim toga kae se u njegovom referatu taj Vidovdanski ustav bio je sastavljen tako da je predstavljao demokratski paravan prema vanjskom svijetu, jer je, na

78

primjer, imao i ovakve formulacije: tampa je slobodna, daje se sloboda zbora i dogovora; a podrobnije je bio unesen itav niz klauzula prema kojima se moglo sve izvrdati, tako da je ostao samo puki naslov pojedinih lanova Ustava. U svom IV odeljku Vidovdanski ustav je proklamovao naelo podele vlasti, odnosno trodeobno naelo propisujui da u Kraljevini SHS postoje zakonodavna, upravna i sudska vlast. Meutim, iako proklamuje naelo podele vlasti, on stvarno sprovodi naelo jedinstva vlasti, pri emu su sve njene funkcije bile koncentrisane u rukama monarha. Kao zakonodavni faktor kralj je, izmeu ostalog, imao pravo potvrivanja zakona. Tu potvrdu on je davao po predlogu i uz premapotpis vlade, odnosno resornog ministra ali je pravo potvrivanja zakona ipak stvarno pripadalo kralju. Prema odredbi st. 1. l. 91. ovog Ustava ministri su odgovorni Kralju i Narodnoj Skuptini. Meutim, u ustavnom ivotu Kraljevine SHS vlade su stvarno zavisile samo od kralja a ne i od Narodne skuptine. Najbolji je dokaz tome, da su vlade uvijek padale izvan Narodne skuptine, kao posledica stranakih previranja i kombinacija, u kojima je glavna uloga pripadala kralju. Prema tome je vlada uvijek bila stvarno kraljeva, a ne parlamentarna. U vrenju svojih upravnih funkcija kralj je donosio odreena akta na predlog i sa premapotpisom vlade odnosno resornog ministra. Meutim, kako je vlada, kao to smo videli, zavisila stvarno od kralja, to su i ova akta bila delo samoga kralja. Iz injenice da je kralj u oblasti zakonodavstva i uprave imao niz funkcija, koje nije samo formalno ve i stvarno obavljao, proizilazi zakljuak da je Kraljevina SHS po donoenju Vidovdanskog ustava bila prava monarhija (sa bitnim politiko-pravnim preimustvima vladara), iako je pored monarha postojala i Narodna skuptina kao vrhovni organ vlasti. Da je Kraljevina SHS po Vidovdanskom ustavu bila prava monarhija ukazuje i to da se ni promene toga Ustava nisu mogle vriti bez kraljevog pristanka jer kralj nije imao samo pravo potvrivanja zakona ve i pravo potvrivanja odluke o izmeni Ustava. Tako se u krajnjoj liniji bez kraljevog pristanka nije moglo dirati ni u egzistenciju monarha kao jednog od vrhovnih dravnih organa ni u njegovu vlast. Monarh je bio tako stavljen nasuprot narodu i stvarno nad njim. Ustav predvia postojanje jednodomnog sistema narodnog predstavnitva a svojim odredbama sankcionie sistem ogranienog parlamentarizma. Ustav Kraljevine SHS od 28. VI 1921. prihvatio je kao i Prvodecembarski akti tezu o troimenom, odnosno troplemenom narodu. Ova teza je predstavljala kompromis izmeu stava o jugoslovenskoj vienacionalnosti ... i jugoslovenskog nacionalnog unitarizma. S obzirom nato da je jugoslovenska drava stvorena 1918. godine bila nacionalno heterogena drava to je veina politikih stranaka van Srbije u svojim ustavnim nacrtima predlagala takvo unutranje ureenje drave u kome bi svi jugoslovenski narodi bili ravnopravni i u kome bi pojedine zemlje zadrale veu ili manju samostalnost i mogunost svog posebnog nacionalnog razvitka. Meutim, veina u Ustavotvornoj skuptini, koja je donela Vidovdanski ustav, nije bila za federativno ureenje. To je bio jedan od razloga nestabilnosti te drave i svih onih trvenja i trzavica, do kojih je dolazilo u vrijeme njene egzistencije. Prihvatanje stava po kome je Kraljevina SHS nacionalno homogena drava dolo je do izraaja i u sankcionisanju unitarnog ureenja drave. 3. KRIZA PARLAMENTARIZMA U KRALJEVINI SHS I ESTOJANUARSKA DIKTATURA B. DRAVNI UDAR OD 6. I 1929. I OBELEJA ESTOJANUARSKE DIKTATURE. PRIJEM MONARHODIKTATURE U ZEMLJI 1) Dravni udar od 6. I 1929. Svojom proklamacijom od 6. I 1929. upuenom svima Srbima, Hrvatima i Slovencima, kralj Aleksandar je ukinuo Vidovdanski ustav i raspustio Narodnu skuptinu. Ukidanje ustavnog i parlamentarnog sistema kralj je u proklamaciji objanjavao, pre svega, time da je stranako-parlamentarni ivot u Kraljevini SHS doveo u pitanje i sam opstanak zajednike drave a zatim, da na taj nain ispunjava elje narodnih masa koje su rukovoene svojim prirodnim i zdravim rasuivanjem ve odavno nazirale, da se vie ne moe ii putem, kojim se do sada ilo. Ukidanjem Vidovdanskog ustava i rasputanjem Skuptine i zakonodavna i izvrna vlast bile su koncentrisane u rukama kralja koji je tako postao jedini vrhovni organ vlasti. Prema tome, proklamacijom od 6. I 1929. uveden je u Kraljevini SHS reim monarhodiktature koji je u neprikrivenom vidu trajao sve do oktroisanja novog ustava 3. septembra 1931. godine.

79

Vladajui vrhovi reima nastojali suda uvoenje diktature predstave kao pobedu nad partikularistikim tendencijama koje su dovodile u pitanje i sam opstanak zajednike drave I istovremeno se trudili da reim prikau kao privremenu meru koja ima za cilj uspostavljanje takvih drutvenih i politikih odnosa i takvog dravnog ureenja koje e odgovarati volji naroda I interesima drave. Prelazak na novi reim tumaen je od strane ovih krugova kao iskljuiva posledica postojanja suprotnih gledita politikih stranaka na nain reenja krize u Kraljevini SHS. Postavljanje vojne linosti na elo vlade, rasputanje Narodne skuptine kao i ukidanje Vidovdanskog ustava vrhovi ovog reima prikazivali su kao prihvatanje zahteva vostva HSS koje je ono isticalo u vezi s pitanjem preureenja drave. Na kraju, uvoenje diktature obrazlagao je potrebom uklanjanja nedostataka u radu dravnih organa, kao i stvaranja povoljnih uslova za rad na jedinstvenom zakonodavstvu. Karakteristino je da uvoenje diktature nije nailo u zemlji na iri i vei otpor. To je, nesumnjivo, bila posledica desetogodinjeg parlamentarno-stranakog ivota u Kraljevini SHS. Isto tako, ni vostva graanskih stranaka nisu se suprotstavila ukidanju stranako-parlamentarnog reima. Otpor uvoenju monarhodiktature pruila je samo Komunistika partija Jugoslavije. Vladajui krugovi prijateljskih zemalja povoljno su reagovali na uvoenje monarhodiktature u Jugoslaviji. Smatrajui da politika kriza u Kraljevini SHS treba da bude reena to pre jer je to ne samo u interesu jugoslovenske drave ve i u interesu mira i stabilnosti na Balkanu, francuski politiki vrhovi pruili su podrku promeni reima. Isto tako, i politiki vrhovi ehoslovake povoljno su primili novi reim u Kraljevini SHS. Na ovakav stav vladajuih krugova ovih zemalja prema uvoenju monarhodiktature uticalo je, svakako, i neprijateljsko raspoloenje Italije, Maarske i Bugarske prema Kraljevini SHS. 2) Obeleja estojanuarske diktature. Reim monarhodiktature imao je, nesumnjivo, za cilj ouvanje i jaanje kapitalistikog drutveno-ekonomskog sistema u Jugoslaviji a njegovu socijalnu osnovu nisu predstavljale mase jugoslovenskih naroda ve uglavnom vrhovi vojske I policijski aparat, jedan deo graanskih politiara Srbije i Slovenije, kao i deo najkrupnijih privrednih i finansijskih krugova Hrvatske. Kako su u periodu monarhodiktature mnoge okolnosti uticale na porast nezadovoljstva reimom, to novi poredak nije ni mogao proiriti svoju drutvenopolitiku osnovu. Privredna i socijalna politika estojanuarskih vladajuih vrhova, tj. njihova nastojanja da teret ekonomske krize prebace na mase radnih ljudi, imali su za posledicu pogoranje ekonomskog I socijalnog poloaja seljatva i radnih ljudi uopte. To je izazvalo porast nezadovoljstva i jaanje revolta protiv politike vrhova diktature a uticalo je isto tako i na suavanje socijalne osnovice reima. Iako je razvoj Kraljevine SHS do 1929. godine vodio postepeno sve veim ogranienjima ustavnih prava graana, ipak je niz tih prava i sloboda bio predvien Vidovdanskim ustavom. Meutim, jedno od osnovnih obeleja estojanuarske diktature bilo je potpuno odsustvo graanskih sloboda to je svakako bila posledica apsolutistikog reima diktature. Osnovna prava graana, kao to su, na primer, sloboda javnog izraavanja miljenja i pravo udruivanja, zbora i dogovora, reim nije priznavao. Ogranienja graanskih sloboda pravno su regulisana Zakonom o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi donetim istovremeno s proglaenjem diktature 6. I 1929. Njime su predviene sankcije za svaku antidravnu delatnost i stvorene iroke mogunosti za samovolju dravnih organa a istovremeno je iskljuena svaka pravna sigurnost graana. Ovim Zakonom bile su zabranjene i sve politike stranke, kao i udruenja i organizacije koje bi vrile propagandu u cilju promene poretka u dravi, a bilo je zabranjeno i osnivanje stranaka na verskoj ili plemenskoj osnovi. Ograniavajui prava i slobode graana, vladajui vrhovi ulagali su maksimum napora usmerenih ka unitenju KPJ i SKOJ-a, jedinih politikih organizacija u zemlji koje su pruile otpor uvoenju reima diktature. Jedna od karakteristika estojanuarske diktature sastojala se i u negiranju postojanja posebnih nacija u Jugoslaviji. Vrhovi diktature prihvatili su i sprovodili ideju integralnog jugoslovenskog nacionalnog unitarizma. To je dolo do izraaja u promeni naziva drave koja se od 3. X 1929. zvala Kraljevina Jugoslavija. Zastupanje ideje nacionalnog unitarizma trebalo je, nesumnjivo, da opravda sprovoenje centralistikog ureenja drave. Negiranje postojanja posebnih nacija u Jugoslaviji i proglaavanje jugoslovenstva zvaninom ideologijom imalo je za posledicu zaotravanje nacionalnog pitanja u zemlji, jaanje otpora reimu na nacionalnoj osnovi, jaanje zahteva za revizijom dravnog ureenja, oivljavanje delatnosti nacionalistiko-ekstremnih struja

80

kao i porast politike emigracije ija je propaganda i teroristika aktivnost imala izvesnog odjeka u zemlji i inostranstvu. Svi ovi negativni rezultati sprovoenja ideje o dravnom i nacionalnom jedinstvu odn. integralnom jugoslovenstvu bili su dokaz neuspeha programa estojanuarskog reima. 3) Prijem monarhodiktature u zemlji. Iako se vodstva graanskih stranaka nisu uvoenju novog reima vei deo njih nije prihvatio diktaturu jer se, pre svega, nije slagao s ukidanjem ustavnog i parlamentarnog ivota i politikih stranaka. Osim toga, ovakav stav jednog dela vostava nekih stranaka bio je i posledica uverenja da e diktatura imati privremeni karakter. Seljake mase najvei deo tadanjeg stanovnitva Jugoslavije nisu pruile otpor uvoenju monarhodiktature. Razlog tome bio je, svakako bilans desetogodinje politike graanskih stranaka ali, isto tako, i uverenost seljakih masa da e novi reim stvoriti pogodnije uslove za reavanje ekonomskih i socijalnih problema zemlje. Meutim, vrhovi diktature ne samo to nisu nita uinili na reavanju ivotnih pitanja jugoslovenskog seljatva nego je, naprotiv, njihova ekonomska I socijalna politika imala za posledicu dalje pogoranje poloaja ove veine jugoslovenskog stanovnitva a s tim i jaanje njenog nezadovoljstva i otpora reimu diktature. Jedan deo omladine i inteligencije, koji je prihvatio ideologiju jugoslovenstva, pruio je u poetku podrku novom reimu. Kako su vrhovi monarhodiktature zastupali i sprovodili ideju integralnog jugoslovenstva, to je ovaj deo omladine i inteligencije video u novom reimu pobedu te ideje i garanciju njenog daljeg razvoja. Meutim, shvativi apsolutistiki karakter i prave namere novog poretka on mu je svoju podrku ubrzo uskratio. Komunistika partija Jugoslavije bila je jedina politika organizacija u zemlji koja je od poetka pruila otpor uvoenju monarhodiktature u Jugoslaviji. Meutim, diktatura je pogodila KPJ u fazi obnavljanja njenih organizacija pa su i nastojanja vladajuih vrhova da unite KPJ i SKOJ I mogla da dovedu do toga da je veliki deo partijskih organizacija u zemlji bio razbijen u toku 1929 1931. godine. Pored toga, partijsko rukovodstvo koje se posle proglaenja diktature povuklo u inostranstvo prihvatilo je tezu Kominterne o krizi buroaskog drutveno-ekonomskog poretka u svetu i Jugoslaviji, pa je iz tih razloga izdalo prvo direktivu organizacijama u zemlji o dizanju oruanog ustanka a zatim se obratilo radnicima i seljacima pozivajui ih, takoe, na revolucionarnu borbu. Kako graanske stranke, imajui jo uvek prilinog uticaja u zemlji, nisu ak ni pruile otpor uvoenju diktature, to je ovakva direktiva rukovodstva Partije doprinosila samo odvajanju Partije od narodnih masa u zemlji. Maja meseca 1929. odrana je u Beu proirena sednica politbiroa CK KPJ na kojoj je, unekoliko, izmenjena prvobitna direktiva o pokretanju revolucionarne borbe time to je ukazano na potrebu obavljanja priprema za oruani ustanak. Meutim, partijske organizacije u zemlji bolje su procenile postojeu situaciju, pa su shodno tome u uslovima diktature, prihvatile I odgovarajue metode borbe. One su s jedne strane nastojale da se pod teretom novog reima ouvaju a s druge, da putem tampanja i rasturanja marksistike literature i antireimskih letaka kao i usmenom agitacijom ukau masama u zemlji na sutinu diktature i mera koje je ona preduzimala. Borba organizacija KPJ pokazivala je da vrhovi reima nisu uspeli da unite KPJ i SKOJ I istovremeno je uticala na porast ugleda i uticaja KPJ u zemlji. C. ORGANIZACIJA VLASTI ZA VREME NEPRIKRIVENE MONARHODIKTATURE (1929 1931) 1) Poloaj kralja po Zakonu o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj dravnoj upravi od 6. I 1929. Proklamacijom od 6. januara 1929. godine kralj Aleksandar je ukinuo Vidovdanski ustav pa je organizacija vlasti za vreme diktature bila utvrena nizom zakona izdatim poev od 6. I 1929. a pre svega Zakonom o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj dravnoj upravi donetim istovremeno s proglaenjem diktature. Prema tekstu Zakona o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj dravnoj upravi Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je nasledna monarhija u kojoj vlada Kralj Aleksandar I iz Dinastije Karaoreve. Kralj je nosilac celokupne vlasti u zemlji. Njegova je linost neprikosnovena I njemu se ne moe nita u odgovornost staviti, niti kralj moe biti tuen. Zakonodavna vlast koncentrisana je u rukama kralja, odnosno on je jedini zakonodavac. Kralj izdaje i proglauje zakon , koji istovremeno sadri i sam tekst zakona. Pored njegovog prava da izdaje i proglaava zakone ukazom kralj je imenovao predsednika i lanove ministarskog saveta, koji stoje neposredno pod

81

njim i rade po njegovom ovlaenju. Upravnu vlast vre, po kraljevom ovlaenju, resorni ministri. Ministri su odgovorni kralju, koji ih moe optuiti. Ovim Zakonom bilo je, isto tako, predvieno da se sudska vlast u celoj zemlji vri u ime kraljevo a pored toga kralj je imao i pravo opte i pojedinane amnestije i pravo pomilovanja. Kao to se vidi, Zakon o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj dravnoj upravi koncentrie celokupnu zakonodavnu i izvrnu vlast u rukama kralja koji je tako postao jedini vrhovni organ vlasti. 2) Organizacija vrhovne dravne uprave. Zakonom od 31. marta 1929. vrhovna dravna uprava bila je podeljena na dvanaest ministarstava a pored njih postoji kao posebno nadletvo Predsednitvo Ministarskog Saveta. Ministarski savet koji ine predsednik, resorni ministri I ministri bez portfelja, je savetodavno telo. Na elu vrhovne dravne uprave nalazio se predsednik ministarskog saveta. Kako predsednika tako i ministre imenovao je kralj. Ministri su odgovorni kralju. Kralj ima pravo da optui ministre za povredu zakona uinjenu u slubenoj dunosti kako za vreme trajanja njihove slube tako i u roku od pet godina po prestanku njihove funkcije. Organ nadlean za suenje ministrima bio je Dravni sud koji su sainjavali trojica dravnih savetnika I trojica sudija Kasacionog suda. Sudije i njihove zamenike, kao i dravnog tuioca pri ovom sudu, imenovao je kralj. Dunost predsednika Dravnog suda za suenje ministrima imao je da vri, do obrazovanja Kasacionog suda za celu dravu, predsednik Kasacionog suda u Beogradu. 3) Sudska vlast. U periodu diktature sudska vlast je bila kao i poloaj kralja i ustrojstvo vrhovne dravne uprave utvrena zakonima izdatim posle 6. januara 1929. godine. Organizacija sudova bila je regulisana pre svega Zakonom o ureenju redovnih sudova za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca donetim 18. I 1929. godine. Po ovom Zakonu postojali su u Kraljevini SHS sledei redovni sudovi: sreski, okruni, trgovaki, apelacioni i Kasacioni sud. Pored ovih, postojali su, odvojeno od optinske upravne vlasti, optinski (mesni) sudovi, nadleni za raspravljanje graanskih sporova. Pored redovnih sudova, predvienih pomenutim Zakonom, postojali su i neki posebni sudovi I to: Dravni savet i upravni sudovi, Glavna kontrola, vojni sudovi, erijatski sudovi, Dravni sud za suenje ministrima i Dravni sud za zatitu drave. Dravni savet bio je vrhovni upravni sud. Glavna kontrola predstavljala je vrhovni raunski sud u iju nadlenost je dolazio pregled dravnih rauna i nadziranje nad izvrenjem dravnog i oblasnih budeta. Vojni sudovi vrili su sudsku vlast u graanskim i krivinim predmetima vojnih lica. Prema Zakonu od 21. marta 1929. o ureenju erijatskih sudova i erijatskim sudijama u nadlenost erijatskih sudova dolazili su porodini I nasledni predmeti muslimana, kao i predmeti islamskih vakufa. Ove predmete raspravljali su u prvom stepenu sreski erijatski sudovi, koji su, u stvari, predstavljali posebna odeljenja onih sreskih sudova na ijoj teritoriji je ivelo najmanje 5000 muslimana. U drugom stepenu sudsku vlast po ovim predmetima vrio je Vrhovni erijatski sud, koji su po ovom Zakonu, sainjavala posebna odeljenja apelacionih sudova u Sarajevu i Skoplju. Dravni sud za zatitu drave, pri Kasacionom sudu u Beogradu, bio je ustanovljen Zakonom donetim 8. januara 1929. Po Uredbi za izvrenje pomenutog Zakona donetoj 14. I 1929. Dravni sud za zatitu drave, ustanovljen pri Kasacionom sudu u Beogradu, predstavlja samostalan sud. Sudije, zamenike i dravnog tuioca pri ovom sudu imenuje kralj ukazom. Novi Zakon o Dravnom sudu za zatitu drave donet je 31. decembra 1929. a odmah zatim, 4. I 1930. i Uredba o njegovom izvrenju. Po ovim propisima Dravni sud za zatitu drave je samostalan sud nadlean na celom podruju za izvianje, istragu, pretres i suenje krivinih dela protiv vladaoeve linosti i vlasti, poretka u dravi i njenog ureenja, kao i krivinih dela upravljenih protiv celine drave. Broj lanova ovog suda povean je sada sa osam na deset. Sudije, njihove zamenike i dravnog tuioca postavlja kralj na predlog ministra pravde a po saglasnosti predsednika ministarskog saveta. Protiv presuda i odluka ovog suda, kao i optunice dravnog tuioca, nije postojala mogunost albe. U periodu diktature donet je 24. X 1930. jo jedan Zakon o Dravnom sudu za zatitu drave. Ovim Zakonom regulisan je detaljno, pored organizacije, i postupak pred sudom za zatitu drave. Dravni sud za zatitu drave i Dravno tuilatvo pri ovom sudu bili su po ovom Zakonu samostalna nadletva. Nadzor nad ovim sudom obavljao je ministar pravde. Uslovi za sticanje zvanja, postavljanja, poloaj i odgovornost sudija redovnih sudova regulisani su bili Zakonom o sudijama redovnih sudova od 8. I 1929. i izmenama i dopunama izvrenim u ovom Zakonu. Za poloaj sudija po propisima donetim za vreme diktature karakteristino je odsustvo

82

njihove stalnosti i nepokretnosti. Premetanje, penzionisanje I otputanje iz slube sudija kae se u l. 17. Zakona o sudijama redovnih sudova vri Kralj na predlog Ministra pravde. 4) Lokalna uprava. (a) Po proglaenju diktature zadrana je podela zemlje na oblasti, srezove i optine, ali je odmah zakonskim propisima ukinuta dotadanja lokalna samouprava u Kraljevini SHS. Istovremeno s proglaenjem diktature donet je 6. I 1929. Zakon o izmeni zakona o optinama i oblasnim samoupravama kojim su razreene sve optinske uprave u zemlji. Ovim Zakonom bilo je predvieno da se u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani postave nove optinske uprave, i to kraljevim ukazom (na predlog ministra unutranjih poslova), a u drugim optinama reenjem velikih upana. Pored toga, njime je bilo propisano da su veliki upani duni postaviti u svojim oblastima komesare, koji e nadalje voditi sve poslove dosadanjih oblasnih skuptina i oblasnih odbora, koji se ovim Zakonom rasputaju. Svi dotadanji propisi koji su se odnosili na izbor organa oblasne, sreske i optinske samouprave (skuptine, odbore i zastupstva) bili su ukinuti 14. I 1929. a novi Zakon od 12. II 1929. o izmenama i dopunama u Zakonu o optinama propisivao je da poslove optinskih zborova, tamo gde su postojali, obavljaju optinski odbori, a da se seoski (mesni) zborovi (skuptine) ukidaju, a namesto njih postavljaju mesne uprave od 510 graana, koje e imenovati upan dotine oblasti. Predsednika i potpredsednika optina u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani postavljao je i smenjivao kralj ukazom (na predlog ministra unutranjih poslova),a lanove optinskih uprava ministar unutranjih poslova svojim reenjem. (b) Nova upravna podruja ustanovljena su Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja od 3. X 1929. po kome je drava podeljena na devet banovina, dok su posebnu upravnu jedinicu koja je stajala pod neposrednom upravnom i nadzornom vlau ministra unutranjih poslova inili gradovi Beograd, Zemun i Panevo. Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja i Zakon o unutranjoj upravi od 19. VI 1929. (sa izmenama i dopunama) bilo je predvieno da se opta uprava u Kraljevini Jugoslaviji vri po banovinama, srezovima i optinama. U vlasti bana, upravnika grada Beograda, sreskog naelnika i gradskog naelnika sa funkcijama sreskog naelnika, koji su se nazivali opte upravne vlasti, bila je koncentrisana celokupna opta uprava. Istovremeno je Zakon o unutranjoj upravi propisivao da su opte upravne vlasti kao celina ... potinjene Ministru Unutranjih Poslova. Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja precizno je utvrdio granice banovina i njihova sedita. Njime je drava bila podeljena na devet banovina i to: Dravsku, Savsku, Vrbasku, Primorsku, Drinsku, Zetsku, Dunavsku, Moravsku i Vardarsku a njihova sedita su se nalazila u Ljubljani, Zagrebu, Banjaluci, Splitu, Sarajevu, na Cetinju, u Novom Sadu, Niu i Skoplju. Banovine su predstavljale administrativno-teritorijalne jedinice i na njihovom elu su se nalazili banovi kao predstavnici Kraljevske vlade u banovini. Banove je postavljao kralj ukazom na predlog ministra unutranjih poslova, a po saglasnosti predsednika ministarskog saveta. Po Zakonu o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja ban vri najviu politiku i optu upravnu vlast u banovini, njemu su potinjena sva nadletva i svi organi opte uprave u banovini a pored toga on vri nadzor nad samoupravama i nadzor nad svima javnim vlastima i organima u banovini u pogledu njihovog rada. Ban je stajao na elu banske uprave, koja se delila na odeljenja, odseke i odeljke (referate) a njegovi pomoni organi bili su pomonik bana i okruni inspektori. Pored bana postojalo je u svakoj banovini bansko vee kao njegov savetodavni organ. lanove banskog vea postavljao je i smenjivao, po predlogu bana, ministar unutranjih poslova. Zakon o unutranjoj upravi definie srez kao upravno podruje sreskog naelnika. Podruja I sedita srezova mogla su biti menjana samo zakonom. Sreskog naelnika postavljao je kralj ukazom na predlog ministra unutranjih poslova, a njegovo nadletvo nazivalo se sresko naelstvo. On je bio predstavnik vlade u srezu, koji kao upravna vlast vri neposredno poslove opte uprave, a stoji pod nadzorom bana. O optinama Zakon o unutranjoj upravi kae da one, kao samoupravne vlasti, obavljaju na svojoj teritoriji poslove opte uprave u prenetom delokrugu po uputstvima i pod nadzorom sreskog naelnika. Promena naziva drave obrazlagana je potrebom da se i u slubenom nazivu Kraljevine manifestuje puno dravno i narodno jedinstvo. Novi naziv drave trebalo je isto tako da ukae

83

na to da Jugoslavija predstavlja zemlju pune jednakosti i ravnopravnosti svih njenih graana, odnosno da oni imaju jednaka prava i jednake dunosti. U obrazloenju koje je Petar ivkovi (predsednik vlade) podneo prilikom izdavanja Zakona od 3. X 1929. kao i u objanjenju kojim |e donoenje toga Zakona bilo propraeno kae se da su se razlozi podele na banovine sastojali u tome da se stvore preduslovi za privredno jaanje i kulturno uzdizanje pojedinih krajeva zemlje i drave kao celine kao i da se novom podelom drave odgovori potrebama dravne administracije. Prilikom utvrivanja banovinskih granica kae se dalje u objanjenju Zakona od 3. X 1929. polazilo se od toga da granice budu prirodne, da se iskoriste komunikacione i prirodne veze pojedinih krajeva sa pojedinim centrima, kao i da banovine kao ekonomske celine budu potpuno sposobne za ivot. Meutim, pravi razlozi oigledno nisu bili ovi o kojima se govori u obrazloenju i objanjenju, ve oni koje su vrhovi reima istakli govorei o novoj teritorijalnoj podeli zemlje. Novom administrativnom podelom zemlje isticali su vladajui krugovi izbrisane su istorijske granice, te smetnje nacionalnom formiranju i razvoju I postavljeni su osnovi za integralno sprovoenje narodnog i dravnog jedinstva. 5) Karakteristike organizacije vlasti za vreme neprikrivene monarhodiktature (1929- 1931). Kao to smo mogli videti, Proklamacijom od 6.1 1929. reeno je osnovno (ustavno) pitanje pitanje vrhovne vlasti u kraljevini SHS. Ono je zatim detaljnije regulisano Zakonom o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj dravnoj upravi, po kome je kralj i formalno nosilac celokupne vlasti u zemlji. Ovim aktima su i zakonodavna i izvrna vlast koncentrisane u kraljevim rukama, pa je tako u Kraljevini SHS (odnosno Jugoslaviji) uspostavljen apsolutistiki reim. Po proglaenju diktature zadrana je podela zemlje na oblasti, srezove i optine, ali je ukinuta dotadanja lokalna samouprava, pa su u oblastima, srezovima i optinama postojali samo organi imenovani od strane centralne vlasti. Svi lokalni organi obavljali su poslove po nareenjima i pod nadzorom centralne vlasti, kojoj su i odgovarali. Nova upravna podruja ustanovljena su Zakonom od 3. X 1929. godine. Tim Zakonom drava je podeljena na devet banovina koje su predstavljale administrativno-teritorijalne jedinice. Da banovine ne bi imale nacionalni karakter, kriterijume za utvrivanje njihovih granica predstavljali su ekonomski i saobraajni momenti. Iako Zakon o unutranjoj upravi govori o optinama kao samoupravnim vlastima nadlenim za vrenje poslova opte uprave, one nisu mogle predstavljati samoupravne jedinice jer su njihovi organi bili imenovani od viih organa vlasti. Osim toga, optine nisu imale svoje sopstvene nadlenosti, ve su obavljale na svojoj teritoriji poslove opte uprave u prenetom delokrugu i to po uputstvima i pod nadzorom sreskog naelnika. Ustanovljenjem novih upravnih podruja, koja nisu imala nacionalni karakter, i novom organizacijom lokalnih organa vlasti bio je sproveden do kraja strogi centralistiki sistem u Kraljevini Jugoslaviji, u kome su se svi lokalni organi nalazili u punoj hijerarhijskoj zavisnosti od centralnih organa vlasti. Prema tome, moemo rei da su organizaciju vlasti u Kraljevini SHS odnosno Jugoslaviji u periodu od 1929. do 1931. godine (do izdavanja Ustava 3. IX 1931) karakterisali: (1) koncentracija vrhovne vlasti, odnosno celokupne zakonodavne i izvrne vlasti u rukama kralja kojom je bio uspostavljen u Kraljevini SHS odnosno Jugoslaviji apsolutistiki reim; (2) odsustvo narodnog predstavnitva kao vrhovnog zakonodavnog organa vlasti i (3) uspostavljanje i sprovoenje strogog centralistikog sistema u kome su se svi lokalni organi nalazili u punoj hijerarhijskoj zavisnosti od centralnih organa vlasti. Ovakva organizacija vlasti svakako je imala da poslui optem cilju monarhodiktature, uvedene dravnim udarom od 6. januara 1929. godine. 4. USTAV KRALJEVINE JUGOSLAVIJE OD 3. IX 1931. TZV. SEPTEMBARSKI USTAV A. PITANJE RESTAURACIJE USTAVNOG I PARLAMENTARNOG REIMA 1) Vrhovi estojanuarske diktature i uspostavljanje ustavnog poretka. Vladajui vrhovi monarhodiktature isticali su u vie mahova, poev od uvoenja diktature 6. I 1929. godine, da novi reim ima za cilj uspostavljanje normalnog politikog ivota u zemlji i da e, prema tome, imati samo privremeni karakter. Meutim, dugo trajanje diktature odnosno odsustvo vladinih mera u cilju promene forme reima tumaeno je ili tako da vlada ne shvata novi reim kao privremen, ili da reim nije stvorio uslove za reenje akutnih problema zemlje i povratak na ustavni poredak. Isto tako, za politike krugove nekih neprijateljskih suseda ova injenica je, navodno, bila dokaz

84

da je u Jugoslaviji, kao nasilnoj tvorevini, neophodno postojanje diktature da bi ona mogla opstati kao dravna celina. Iako vrhovi diktature nisu preduzimali mere u cilju promene forme reima vesti o tome pojavljivale su se ve od donoenja Zakona o nazivu i podeli Kraljevina na upravna podruja od 3. X 1929. godine. Ove nagovetaje restauracije ustavnog i parlamentarnog reima vlada nije demantovala jer joj je po svoj prilici ak odgovaralo da takve vesti krue, da se na taj nain javno mnjenje dri neprekidno u psihozi oekivanja skorih promena, da se panja skree od svakodnevnih tekoa i razoaranja na skoro poputanje stega, to bi moglo da donese i opte poboljanje. Vladajui vrhovi reima prihvatili su gledite o potrebi restauracije ustavnog poretka posle dve i po godine postojanja monarhodiktature uvedene 6. I 1929. godine. Na prihvatanje takvog gledita uticali su i unutranji i spoljnopolitiki momenti. Privredna i socijalna politika estojanuarskih vladajuih vrhova, njihova nastojanja da teret krize prebace na mase radnih ljudi, imali su za posledicu pogoranje ekonomskog i socijalnog poloaja seljatva i radnih ljudi uopte. To je izazvalo porast nezadovoljstva i jaanje revolta protiv politike vrhova diktature a uticalo je, isto tako, i na suavanje socijalne osnovice reima. Pored toga, njihova politika negiranja postojanja posebnih nacija u Jugoslaviji kao i odsustvo graanskih sloboda imali su za posledicu stalno nezadovoljstvo masa u zemlji reimom diktature. Jaanje nezadovoljstva i otpora monarhodiktaturi izazvalo je kod vladajuih vrhova strah od moguih nemira i antireimskih istupanja do kojih je moglo doi u zemlji. To je, nesumnjivo, bio jedan od razloga koji je uticao na to da vladajui vrhovi prihvate gledite o potrebi vaspostavljanja ustavnog poretka. Isto tako, vrhovi diktature su doneli konanu odluku o restauraciji ustavnog poretka svakako s namerom da menjanjem forme reima sauvaju vladajue pozicije. Promena stava saveznikih zemalja prema reimu monarhodiktature, sugestije francuskih vladajuih krugova da se vaspostavi ustavni poredak u Jugoslaviji i sve otriji napadi skoro celokupne demokratske tampe u Evropi koji su na kraju dobili vid prave kampanje protiv estojanuarskog reima predstavljali su razloge spoljnopolitike prirode koji su, sa svoje strane, uticali na odluku vladajuih krugova reima diktature o vaspostavljanju ustavnog poretka. Kao to su posle atentata izvrenog 20. juna 1928. u Narodnoj skuptini Kraljevine SHS francuski politiki vrhovi savetovali da se to pre normalizuje teka politika situacija koja je dovodila u pitanje i sam opstanak zajednike drave, tako su sada ovi krugovi ukazivali na potrebu promene reima iz bojazni da nepopularnost i nestabilnost toga reima moe eventualno izazvati tee i krupnije komplikacije s obzirom na revanistike odnosno iredentistike aspiracije nekih suseda Jugoslavije, protivnika Versaljskog sistema. Po njihovom miljenju, naputanje neustavnog poretka doprineli bi, s jedne strane, poboljanju situacije u zemlji a s druge, jaanju meunarodnog poloaja Jugoslavije. I ehoslovaki vladajui krugovi menjali su postepeno svoj stav prema poretku diktature usvojivi na kraju gledite o neophodnosti demokratizacije politikog ivota odn. povratka na ustavni i parlamentami reim u Jugoslaviji. Kod vostava bivih politikih stranaka postojalo je uverenje da e politike promene koje su se oekivale, znaiti povratak na sistem koji je postojao pre 6. januara 1929. godine. Na stvaranje ovakvog uverenja uticalo je i to to je kralj, sredinom 1931. godine, pokazivao mnogo vie dobre volje za uspostavljanje kontakata sa nekim efovima zabranjenih politikih stranaka. Meutim, prave pobude za uspostavljanje ovih veza leale su u njegovoj elji da obezbedi njihovu podrku reformama kojima je nameravao da pristupi. U toku jula i u prvoj polovini avgusta 1931. nosioci aparata diktature pristupili su irokoj agitaciji na terenu u cilju pripreme javnosti za promene odnosno osnivanja reimske politike stranke koja je trebalo da obezbedi masovnu podrku politikim reformama. Polaznu postavku programa te stranke predstavljao je kraljev manifest od 6. I 1929. godine. Delatnost vostava bivih politikih stranaka usmerena protiv osnivanja reimske stranke doprinela je, sa svoje strane, neuspehu pomenute akcije nosilaca aparata diktature. To je imalo za posledicu da novi ustav nije mogao biti prihvaen od strane predstavnika iz naroda ve se pristupilo njegovom oktroisanju. Dok se na terenu sprovodila akcija za osnivanje reimske stranke kralj je vodio razgovore s voama bivih politikih stranaka o politikim reformama koje je nameravao da preduzme. Kralj je, u stvari, pokuavao da obezbedi njihovu podrku u uverenju da e politike promene u tom sluaju naii na bolji prijem u zemlji i inostranstvu. Kralj je posebno nastojao da za saradnju pri sprovoenju politikih reformi pridobije A. Koroca i A. Stanojevia, efove SLS i Radikalne stranke. Njihov pristanak na saradnju on je mogao da prikae kao podrku dveju najveih

85

politikih stranaka Srbije i Slovenije predstojeim politikim odn. dravno-pravnim promenama. To bi, pretpostavljalo se, moglo znatno doprineti proirenju drutveno-politike osnovice vladajueg reima u zemlji, a isto tako pozitivno uticati na prijem politikih reformi u inostranstvu i poboljati meunarodni poloaj Jugoslavije. Istovremeno time bi bio zadat udarac opozicionim snagama u celini uzev, a posebno na hrvatskom podruju. Meutim, A. Stanojevi se nije sloio s predloenim promenama. On nije hteo da prihvati ogranienu ustavnost i saradnju s kompromitovanom estojanuarskom garniturom s Petrom ivkoviem na elu nego je predloio da se formira privremena, neutralna vlada koja bi imala da sprovede izbore za ustavotvornu skuptinu. Sa svoje strane, A. Koroec je prvo pristao na saradnju ali poto A. Stanojevi nije prihvatio uspostavljanje ograniene ustavnosti, odbio je i on podrku predloenim reformama. Rekonstrukcija vlade Petra ivkovia izvrena je 2. septembra. Tom prilikom vladu su napustila dva lana a ulo je u nju osam novih ministara. Ovi novi ministri pripadali su vostvima bivih politikih stranaka a njihov ulazak u vladu je trebalo da bude znak da se politiki ivot u zemlji stavlja na iru osnovu. Istog dana tj. 2. septembra odrana je (pod predsednitvom kralja) sednica nove vlade i na njoj su njeni lanovi bili upoznati sa tekstom Ustava koji je sutradan, 3. septembra bio i objavljen. 2) Kraljeva proklamacija od 3. IX 1931. godine. S proglaenjem Ustava objavljena je I kraljeva proklamacija u kojoj on, pre svega, ukazuje na to da je ouvanje narodnog jedinstva I dravne celine njegova sveta dunost i najvii cilj i da je ono predstavljalo glavni razlog uvoenja estojanuarskog reima. U njoj se dalje podvlai da je narod shvatio kako uzroke opasnosti koja je pretila narodnom i dravnom jedinstvu tako i pobude kraljevih odluka pa im je iz tih razloga I pruio punu podrku. Na kraju kraljeve proklamacije se istie da rezultati reima uvedenog 6.1 1929. godine omoguavaju da se pristupi ostvarenju i definitivnoj organizaciji onih ustanova I onog dravnog ureenja, koje e najbolje odgovarati narodnim potrebama i dravnim interesima I da je zato on odluio da dosadanji rad i izvoenje nacionalne i dravne politike stavi na iru osnovu neposredne narodne saradnje. Ve sam sadraj proklamacije od 3. IX 1931. pokazivao je da kralj ne odstupa od principa I politike estojanuarskog reima i da se donoenjem Ustava nee menjati sutina monarhodiktature odnosno da e ona biti samo prikrivena velom ustavnosti. Njen sadraj pokazuje reenost vladajuih vrhova da politikim promenama obezbede dalje sprovoenje naela istaknutih u estojanuarskoj proklamaciji. B. USTAV OD 3. IX 1931. GODINE 1) Postojei podaci o radu na izradi Ustava. U sauvanoj (dostupnoj) arhivskoj gradi ne moe se nai ni jedan dokument koji bi govorio o toku rada na izradi oktroisanog ustava a ni bilo kakav njegov nacrt. Isto tako, ni u tampi koja je izlazila pre i po oktroisanju nije bio objavljen ni jedan izvetaj ili podatak koji bi govorio o radu na izradi Ustava ili njegovim nacrtima. Prema jednom podatku koji navodi dr T. Stojkov (Opozicija u vreme estojanuarske diktature 19291935) na izradi projekata radili su, osim kralja, P. ivkovi, V. Marinkovi, M. Srki i Ninko Peri. Iz onoga to je K. St. Pavlovi izneo u svojoj knjizi Vojislav Marinkovi I njegovo doba (18761935) vidi se da je V. Marinkovi svoj nacrt ustava (i izbornog zakona) bio zavrio sredinom 1931. godine. Po tvrenju K. St. Pavlovia Marinkoviev nacrt je sadravao odredbu po kojoj bi Kraljevina Jugoslavija bila ne samo ustavna, kako je to bilo utvreno oktroisanim ustavom, ve i parlamentarna monarhija a predviao je, kao i oktroisani ustav, dvodomni sistem narodnog predstavnitva pri emu bi jedna polovina lanova senata bila birana a drugu bi postavljao kralj. Pored toga, Marinkoviev nacrt ustava predviao je bri i laki postupak za promenu ustava od onoga koji je bio propisan Septembarskim ustavom. 2) Karakteristike Ustava od 3. IX 1931. godine. Prilikom donoenja Ustava Kraljevine Jugoslavije od 3. IX 1931. godine tzv. Septembarskog ustava nije uestvovalo i narodno predstavnitvo. On predstavlja jednostrani akt monarha pa je, prema tome, njegova prva karakteristika da on pripada kategoriji oktroisanih ustava. Prema nareenju l. 114. Septembarskog ustava o izmenama Ustava reavaju zajedniki kralj i Narodno predstavnitvo tj. organi koji odluuju i o zakonima ali se postupak izmene razlikuje od postupka donoenja zakona. Po odredbama l. 115. predlog za izmenu i dopunu Ustava mogu podneti i kralj i Narodno predstavnitvo. Ako je predlog dao kralj on ga u formi ukaza saoptava Senatu i Skuptini koja e odmah zatim biti rasputena a nova sazvana u roku od etiri

86

meseca. U sluaju da je inicijativa potekla od strane jednog doma Narodnog predstavnitva, predlog mora biti usvojen veinom od 3/5 lanova toga doma. Drugi dom o predlogu reava, takoe, veinom od 3/5 ukupnog broja svojih lanova. Ukoliko ga drugi dom ne bi usvojio smatralo se da predlog nije ni postojao, a ako su ga usvojila oba doma, onda kralj tom predlogu ne daje potvrdu kao zakonima, ve se on objavljuje u formi dve jednake rezolucije domova Narodnog predstavnitva koje e odmah proizvoditi svoje dejstvo odnosno Skuptina se rasputa i nova se ima sazvati u roku od etiri meseca. Nova Skuptina predstavlja redovnu skuptinu koja sa Senatom donosi konanu odluku o izmenama i dopunama Ustava. Za donoenje te odluke propisana je veina od polovine vie jedan od ukupnog broja lanova Senata odnosno Skuptine. Kralj moe uskratiti potvrdu tekstu izmena o kojima se Narodno predstavnitvo sloilo. Ukoliko se pak Senat i novoizabrana ne bi sloili u pogledu izmene Ustava, primenjivao se postupak za donoenje zakona predvien lanom 64. Ustava. Kako se izmene i dopune oktroisanog ustava nisu mogle vriti nainom predvienim za donoenje ili izmenu zakona ve po specijalnom postupku i posebnim kvorumom lanova oba doma Narodnog predstavnitva to je on, po svojoj formalnopravnoj moi, pripadao kategoriji krutih ustava. Odredbom l. 22. oktroisani ustav je nareivao da je svojina zajemena i time je izriito garantovana neprikosnovenost privatne svojine. To znai da je ustavni sistem Kraljevine Jugoslavije po ovom Ustavu (kao i Kraljevine SHS po Vidovdanskom ustavu) bio izgraen na osnovi prava neprikosnovene privatne svojine. Meutim, za razliku od Vidovdanskog ustava, ovaj Ustav nije propisivao i to da iz svojine proistiu i obaveze i da njena upotreba ne sme biti na tetu celine. Prema tome, oktroisani ustav ne usvaja naelo po kome je svojina i socijalna funkcija. Osim toga, on nije utvrivao da e se zakonom odrediti ogranienja prava svojine. Na taj nain Ustav je ostavio zakonodavcu da po slobodnoj volji odreuje sadrinu i obim prava svojine iako zakonodavac nije mogao privatnu svojinu zameniti nekom drugom vrstom svojine. Oktroisani ustav je, isto tako, svojim l. 23. garantovao slobodu rada i ugovaranja u privrednim odnosima. Time je utvrivao prava graana da u okviru svoje privredne delatnosti mogu postupati po svojoj slobodnoj volji i na taj nain, u stvari, usvajao naelo ekonomskog liberalizma. Ova odredba kao I odgovarajua odredba Vidovdanskog ustava pruala je, u sutini, zatitu ekonomski jaim sopstvenicima sredstava za proizvodnju i predstavljala je pravni osnov za kapitalistiku eksploataciju najamnih radnika. Odredbama l. 22. i 23. kojima je garantovao neprikosnovenost privatne svojine i slobodu rada i ugovaranja u privrednim odnosima Septembarski ustav je pravno sankcionisao kapitalistiki drutveno-ekonomski sistem u Kraljevini Jugoslaviji. Oktroisani ustav je, takoe, sadrao niz odredaba kojima je proklamovao prava graana kao to su: jednakost graana pred zakonom, lina sloboda, zabrana izgnanstva iz drave, nepovredivost stana, sloboda vere i savesti, sloboda tampe, udruivanja, zbora i dogovora i neka druga prava graana. Opta karakteristika ovih odredaba jeste da su one najveim delom kratke i neodreene. Osim toga, proklamujui osnovna prava graana Ustavih istovremeno garantuje samo u granicama zakona pa su proklamovane slobode i prava vredeli samo u principu. Na osnovu ustavnih nareenja zakonodavac je imao da detaljno regulie prava graana tj. da im utvrdi sadraj I granice. Unoenjem ovog tzv. kauuk-paragrafa ostavljena je zakonodavcu mogunost da ove slobode i prava graana ne samo ogranii ve ih i ukine. Tako je oktroisani ustav (l. 5) obezbeivao linu slobodu osim u sluajevima koje je zakon predvideo. Svojim odredbama (l. 9) on je u principu zabranio proterivanje graana iz jednog mesta u drugo u zemlji ili njihovo zatoenje u jednom mestu ali je istovremeno reima osim u sluajevima koje je zakon izreno predvideo dozvolio mogunost da se to proterivanje, odnosno zatoenje zakonom predvidi. Ustav je, isto tako, garantovao slobodu tampe i udruivanja a zakonodavac je tu slobodu graanima stvarno oduzeo. Iako je Ustav proklamovao naelo podele vlasti, postojala je stvarno jedna dravna vlast ije su funkcije bile koncentrisane u kraljevim rukama, pa je na taj nain, bio sproveden princip jedinstva vlasti.

87

Kako je kralj u oblasti zakonodavstva i uprave imao niz funkcija, koje nije samo formalno ve i stvarno obavljao, moemo zakljuiti da je Kraljevina Jugoslavija po oktroisanom ustavu bila prava monarhija iako je pored monarha postojalo i Narodno predstavnitvo kao vrhovni organ vlasti. To potvruje i injenica da se ni izmene i dopune Septembarskog ustava nisu mogle vriti bez kraljevog pristanka. Sprovoenjem sistema monarhijske vlade bila je iskljuena primena naela narodne suverenosti. Imajui u vidu ogranienja autonomije i budetskog prava Narodnog predstavnitva, kao I nepostojanje politike odgovornosti vlade tom predstavnitvu, moemo rei da oktroisani ustav sprovodi sistem ogranienog parlamentarizma. Septembarski ustav je utvrivao centralistiko ureenje drave. Dravna uprava vrila se preko niza upravnih organa, hijerarhijski organizovanih i potinjenih pojedinim ministrima koji su bili neposredno odgovorni kralju. Organizacija aparata vlasti karakterie potinjenost svih dravnih organa monarhu, pa je, prema tome, ovaj ustav stvarno sankcionisao, iako ne otvoreno, apsolutistiki reim u Kraljevini Jugoslaviji. Njegove odredbe o banovinskoj samoupravi nisu sprovedene u ivot tj. nisu do kraja postojanja Kraljevine Jugoslavije proizvele ma kakva materijalnopravna dejstva. Iz niza propisa Septembarskog ustava posredno je proizilazilo da on prihvata tezu o nacionalnom unitarizmu odn. integralnom jugoslovenstvu. Prihvatanje teze o nacionalnom unitarizmu, odnosno integralnom jugoslovenstvu trebalo je, nesumnjivo, da opravda sprovoenje centralistikog ureenja drave. Negiranje postojanja posebnih nacija u Jugoslaviji imalo je za posledicu zaotravanje nacionalnog pitanja u zemlji a nain sprovoenja ideje dravnog I nacionalnog jedinstva odnosno integralnog jugoslovenstva izazvalo je jaanje otpora reimu na nacionalnoj osnovi i jaanje zahteva za revizijom dravnog ureenja. Karakteristiku Septembarskog ustava predstavljala je i mogunost privremenog faktikog suspendovanja ustavnih i zakonskih propisa. Prema lanu 116. Ustava u sluaju rata, mobilizacije, nereda i pobune koji bi doveli u pitanje javni poredak i sigurnost drave ili kad su do te mere uopte ugroeni javni interesi, Kralj moe, u tom izuzetnom sluaju, ukazom narediti da se privremeno preduzmu sve izvanredne, neophodno potrebne mere u celoj Kraljevini ili u jednom njenom delu nezavisno od ustavnih i zakonskih propisa. Sve izuzetno preduzete mere podnee se naknadno Narodnom predstavnitvu na saglasnost. Ovaj lan Ustava davao je kralju (i svakom vriocu kraljevske vlasti), u odreenim sluajevima, izuzetnu vlast koja je imala za cilj otklanjanje opasnosti po javni poredak i sigurnost drave odnosno zatitu postojeeg drutvenog i dravnog poretka. Da li su javni poredak i sigurnost drave dovedeni u opasnost ili su do te mere ugroeni javni interesi ocenjivao je kralj. Na osnovu ove odredbe on je mogao, po slobodnom nahoenju, obustaviti vanost svim onim ustavnim propisima iju suspenziju je smatrao neophodnom a isto tako i nareivati sve one mere koje bi po njegovoj oceni bile potrebne radi ouvanja postojeeg poretka. Te mere, iako u sutini protivne ustavnim i zakonskim propisima, ne bi to bile jer ih je Ustav izriito doputao. Obustavom vaenja ustavnih propisa i preduzimanjem izvanrednih mera kralj stvarno postaje jedini zakonodavni faktor sa pravom donoenja tzv. uredaba po nudi. U vezi s pitanjem obustave ili suspenzije Ustava, treba ukazati na jednu odredbu l. 29. petog odeljka Ustava koji govori o kraljevim funkcijama odn. njegovoj vlasti. Ova odredba (st. 1. l. 29) propisuje da je Kralj ... zatonik narodnog jedinstva i dravne celine; On je uvar njihovih svagdanjih interesa. Po ovoj ustavnoj odredbi, kralj je imao za dunost da se stara o uvanju narodnog jedinstva i integriteta i ona se u neto izmenjenom obliku, nalazila i u tekstu kraljeve zakletve utvrene lanom 39. Ustava. Tekstom zakletve kralj se obavezivao da e uvati iznad svega jedinstvo naroda, nezavisnost drave i celinu dravne oblasti. Po jednom tumaenju, ukoliko se opasnost po narodno jedinstvo i integritet drave ne bi mogli otkloniti ni korienjem ovlaenja koja je kralju davao l. 116. Ustava (npr. usled toga to Narodno predstavnitvo ne bi dalo saglasnost izvanrednim merama), kralj bi mogao, na osnovu odredbe l. 29. st. 1, preduzeti sve one mere koje je smatrao potrebnim radi ouvanja jedinstva naroda i dravne celine. Preduzimajui te mere, on ne bi bio ogranien ni jednim ustavnim propisom pa bi, pozivajui se na ovu odredbu l.29. mogao ne samo faktiki obustaviti ustav u celini nego ga ak i ukinuti ili zameniti drugim ustavom. U prilog ovakvom miljenju iznosi se i to da i sam tekst zakletve kae da e kralj iznad svega uvati jedinstvo naroda i celinu dravne oblasti, to znai da je prvo imao voditi rauna o tome pa tek onda o ustavnim odredbama. Ako se usvoji ovakvo tumaenje odredbe st. 1. l. 29. Ustava, iz njega bi proizilo da je kralj, pod

88

izgovorom da su dovedeni u opasnost jedinstvo naroda i celina drave, mogao ne samo faktiki obustaviti ustav u celini ve ga i ukinuti. Drugim reima, pomenutim odredbom lana 29. data su kralju pod vidom staranja o jedinstvu naroda i dravnoj celini takva izuzetna ovlaenja na osnovu kojih je mogao, u cilju ouvanja postojeeg drutvenog i dravnog poretka, ak i ukinuti postojei Ustav. 3) Organizacija vlasti po Septembarskom ustavu. (a) Odredbama etvrtog odeljka koji je nosio naslov Dravna vlast ustav je proklamovao naelo podele vlasti odnosno trodeobno naelo. Meutim, ve sam naslov ovog odeljka kao i propis l. 25. koji je govorio o nainu vrenja dravne vlasti pokazuje da Ustav stoji na stanovitu jedinstva dravne vlasti, a ono to se deli to su samo funkcije vlasti: zakonodavna, upravna i sudska. Drugim reima, izraz dravna vlast znaio je stvarno to da u Kraljevini Jugoslaviji, po ovom Ustavu, nisu postojale tri vlasti, nezavisne jedna od druge, vei tri funkcije jedne dravne vlasti. Zakonodavnu funkciju vrili su zajedniki kralj i Narodno predstavnitvo. Kralj je bio i ef upravne vlasti. Isto tako, iako su sudsku vlast vrili sudovi, oni su svoje presude izricali u ime kralja koji je, takoe, imao i pravo amnestije I pomilovanja. Prema tome, iako je Ustav proklamovao naelo podele vlasti postojala je stvarno jedna dravna vlast ije su funkcije bile koncentrisane u kraljevim rukama, pa je, na taj nain, bio sproveden princip jedinstva vlasti. (b) Za poloaj kralja po oktroisanom ustavu karakteristino je, pre svega, to da je njegova linost neprikosnovena. Kako je kralj u vrenju svojih funkcija odnosno svoje vlasti neodgovoran, to za sve akte kraljevske vlasti odgovaraju resorni ministri odnosno ministarski savet. Kao to smo konstatovali, zakonodavnu vlast u Kraljevini Jugoslaviji vrili su kralj i Narodno predstavnitvo. Kako je Narodno predstavnitvo, po oktroisanom Ustavu, bilo sastavljeno od Senata i Narodne skuptine koji su u zakonodavstvu bili ravnopravni to su postojala tri zakonodavna faktora od kojih je jedan bio i kralj. U vrenju svoje zakonodavne vlasti kralj je pre svega raspisivao izbore, sazivao, otvarao I zakljuivao sednice Narodnog predstavnitva a imao je zatim pravo zakonodavne inicijative I potvrivanja zakona. Zakonske predloge kae se u l. 63. Ustava podnose, po ovlaenju Kraljevom, pojedini ministri. Kako je od kraljevog ovlaenja odnosno odobrenja zavisilo da li e ministar uopte moi podneti svoj predlog Narodnom predstavnitvu to je njemu stvarno i pripadalo pravo zakonodavne inicijative. Poto bi jedan zakon bio izglasan od strane Narodnog predstavnitva kralj bi ga potvrivao (i proglaavao). Do kraljeve potvrde zakon je, u stvari, predstavljao samo zakonski predlog. Da li e taj zakonski predlog postati zakon, zavisilo je od kraljeve volje odnosno njegove potvrde. (Proglaenje zakona kralj je vrio u svojstvu efa izvrne vlasti i to ukazom koji su premapotpisivali svi ministri.) Jedno od najznaajnijih kraljevih prava u oblasti zakonodavstva predstavljalo je njegovo pravo da raspusti Narodnu skuptinu. Odluka o rasputanju Skuptine predstavlja zajedniki akt kralja i vlade. Meutim, kako je po Septembarskom ustavu vlada bila politiki odgovorna samo kralju a ne i Skuptini to je i rasputanje Skuptine bilo stvarno delo samog kralja. Ustavi esto predviaju, neposredno ili posredno, izvesna ogranienja pravu izvrne vlasti da raspusti narodnu skuptinu. Jedno takvo posredno ogranienje nalazi se u propisima ustava koji govore o donoenju budeta i ono je postojalo i po Vidovdanskom i po Septembarskom ustavu ali je po ovom drugom bilo znatno slabije. Odredbama lana 103. Septembarskog ustava budetsko pravo Narodnog predstavnitva bilo je u znatnoj meri ogranieno jer je kralj mogao budet istekle raunske godine produiti prvo za etiri meseca a zatim, ukoliko u tom roku nije donet novi budet, i za daljih osam meseci. To znai da je kralj mogao ukazom produiti stari budet za itavu jednu godinu i na taj nain je njegovo pravo rasputanja Skuptine bilo u mnogo manjoj meri okrnjeno nego to je to bio sluaj po Vidovdanskom ustavu. Po Septembarskom ustavu kralj je mogao i novu skuptinu raspustiti. U svom pravu rasputanja on je bio ogranien tek pri kraju nove budetske godine kada dalje produavanje staroga budeta ukazom vie nije mogue. Prema nareenju l. 27. Ustava upravnu vlast vri Kralj preko odgovornih ministara... Prema tome, kralj je bio i ef upravne vlasti. Dravna uprava vrila se, u stvari, preko niza upravnih organa koji su bili hijerarhijski organizovani i neposredno ili posredno potinjeni pojedinim ministrima. Sa svoje strane ministri su bili odgovorni kralju i stajali pod njegovim rukovodstvom I pod njegovim nadzorom. Ministri nisu bili samo odgovorni kralju ve ih je on kao i predsednika i ministarskog saveta imenovao i razreavao. Kralj je mogao da razrei

89

ministra ili da ga prisili na otstupanje... kad god nae za shodno, naroito kad ministar izgubi njegovo poverenje, jer je ministar taj, preko koga Kralj upravlja i realie svoje politike tenje. Pored imenovanja I razreenja kralj je imao i pravo da optui ministre zbog povrede Ustava i zakona uinjene u slubenoj dunosti. Kralj je po Septembarskom ustavu obavljao i odreene funkcije u oblasti pravosua. Tako je on vrio postavljanje sudija, a pored toga imao je i pravo amnestije i pomilovanja. (c) Ustav od 3. IX 1931. uveo je dvodomni sistem Narodnog predstavnitva. Narodno predstavnitvo sainjavala su dva doma: Senat i Narodna Skuptina. Poto Senat nije mogao biti rasputen, to je on u sluaju rasputanja skuptine postojao i dalje ali se njegov saziv morao zakljuiti. Ustav, s izvesnim izuzecima, sprovodi naelo ravnopravnosti oba doma Narodnog predstavnitva. Imajui u vidu sastav i poloaj Senata, kao jednog od domova Narodnog predstavnitva, moe se rei da je on imao da poslui kao sredstvo Jaanja kraljevih vlasti. Senat su sainjavali senatori imenovani od strane kralja i izabrani senatori. Ustav nije odredio koliko e ukupno biti senatora ali je propisivao da broj imenovanih ne sme prei broj izabranih. Prema lanu 52. Ustava mandate senatora od kralja imenovanih traje est godina ali se oni mogu na predlog Predsednika ministarskog saveta razreiti ove dunosti usled fizike nesposobnosti ili ako su sudom osueni za krivina dela. Broj izabranih senatora odredio je indirektno Zakon (od 3. IX 1931) o izboru senatora polazei od broja stanovnika svake banovine posebno. Mandat izabranih senatora trajao je est godina ali se jedna polovina tih senatora obnavljala svake tri godine. Narodnu skuptinu ine narodni poslanici koje narod slobodno bira optim, jednakim I neposrednim glasanjem. Meutim, Ustav ne kae nita o tome da li je glasanje na izborima javno ili tajno pa je odluku o tome imao da donese zakonodavac a on je Izbornim zakonom predvideo javno glasanje. Narodna skuptina birala se na etiri godine. Ustav ne govori nita ni o broju poslanika ni o izbornom sistemu i izbornom postupku. Regulisanje tih pitanja bilo je ostavljeno zakonu. Septembarski ustav je u svom l. 55. propisivao da aktivno birako pravo za izbor poslanika za Narodnu skuptinu imaju svi roeni ili priroeni dravljani Kraljevine Jugoslavije koji su navrili dvadeset i jednu godinu ali je odmah dodao da ovo pravo ne mogu vriti aktivni oficiri i vojnici pod zastavom kao i to da e zakon... reiti o enskom pravu glasa. Zakon (od 10. IX 1931) o izboru poslanika za Narodnu skuptinu i Zakon o birakim spiskovima (od 6. IX 1931) nisu, meutim, pripadnicama enskog pola davali birako pravo. Tako pravo glasa nije bilo priznato jednoj polovini stanovnitva stare Jugoslavije koja iz tih razloga nije mogla uestvovati u politikom ivotu zemlje. Osim toga, da bi graanin sa navrenom 21 godinom mogao vriti pravo glasa, morao je biti nastanjen na teritoriji jedne optine najmanje est meseci u kom sluaju je tek bio upisivan u biraki spisak. Kako Ustav nije predvideo i ovaj uslov za vrenje prava glasa, a zakonodavac nije mogao dodavati nove ukoliko mu to Ustavom nije izriito doputeno to njegovo propisivanje nije bilo u saglasnosti sa Ustavom. Prema tome, u Kraljevini Jugoslaviji nije postojalo opte birako pravo, jer je Ustav predviao postojanje cenzusa uzrasta ili doba i zanimanja, a ovim uslovima su Zakon o izboru poslanika za Narodnu skuptinu i Zakon o birakim spiskovima dodali jo i cenzus pola I domicila. Uivanje pasivnog birakog prava bilo je po Septembarskom ustavu uslovljeno cenzusima uzrasta, zanimanja, pola i obrazovanja. Senat i Narodna skuptina imali su, po Septembarskom ustavu, pravo izbora predsednitva, zakonodavne inicijative i donoenja zakona i budeta, pravo odobravanja meunarodnih ugovora zakljuenih od strane kralja i voenja ankete i istrage u izbornim i isto administrativnim pitanjima. Isto tako, lanovi Senata i Skuptine imali su pravo podnoenja pitanja i interpelacija ministrima. Jedan zakonski predlog postojao je zakon ako su ga usvojila oba doma Narodnog predstavnitva i kralj potvrdio. Ukoliko se domovi ni u drugom sazivu nisu mogli sloiti o jednom zakonskom predlogu, o njemu je odluivao kralj. On je zakonski projekat mogao odbiti ili usvojiti predlog jednog doma ali u celini. U tom sluaju kralj je vrio zakonodavnu vlast samo s jednim domom Narodnog predstavnitva. Budet donosi Narodno predstavnitvo i on vai godinu dana. U sluaju da Narodno predstavnitvo nije, iz odreenih razloga, donelo na vreme budet, ono je moglo pristupiti izglasavanju potrebnog broja budetskih dvanaestina ali ako je Narodna skuptina rasputena pre nego to je budet reen, budet istekle raunske godine produuje se

90

ukazom za etiri meseca. Ako se i u tom roku budet ne rei, moe se Kraljevim ukazom produiti budet do kraja nove budetske godine. Skuptina je mogla odbaciti budet u celini. U parlamentarnom reimu, ako skuptina ne bi odobrila budet, vlada bi morala podneti ostavku jer ne bi mogla vladati vanbudetski a to znai vanzakonski. Po Septembarskom ustavu, meutim, ako je Skuptina rasputena zbog neslaganja sa vladom, ona ni posle novih izbora ne bi imala mogunosti da obori vladu jer je vlada mogla produiti stari budet i bez pristanka Skuptine. Autonomija Narodnog predstavnitva postojala je po Septembarskom ustavu utoliko to su Senat i Narodna skuptina imali pravo da biraju svoja predstavnitva i propisuju svoje poslovnike. Ova autonomija bila je, meutim, ograniena time to je samo kralj imao pravo da saziva Narodno predstavnitvo i to ne samo u vanredan ve i u redovan saziv. Osim toga, kralj je otvarao I zakljuivao sednice odnosno rad Narodnog predstavnitva i time, u stvari, davao ovlaenje Senatu i Skuptini da mogu vriti svoje funkcije. Bez takvog ovlaenja Senat i Skuptina se nisu mogli sastati i raditi. Najvanije je, meutim, bilo to to je kralj, na osnovu l. 32. Ustava imao pravo da raspusti Skuptinu kad god je to zahtevao njegov politiki interes. Budetsko pravo Narodnog predstavnitva bilo je po oktroisanom ustavu znatno ogranieno. To je imalo za posledicu da je kralj rasputanjem Narodne skuptine mogao nju spreiti da koristei svoje budetsko pravo obori vladu koja je izgubila njeno poverenje. Skuptina bi na osnovu ovog svog prava mogla prisiliti jednu vladu na povlaenje tek onda kada se stari budet ne bi mogao vie produavati donoenjem budetskih dvanaestina (ukazom). Septembarski ustav nije predviao politiku odgovornost vlade Narodnom predstavnitvu. Po ovom Ustavu Narodna skuptina je mogla ministre optuiti za povredu Ustava i zakona uinjenu u slubenoj dunosti ali je ta odgovornost predstavljala krivinu a ne politiku odgovornost. Osim toga, predsednika ministarskog saveta i ministre imenovao je i razreavao kralj i oni su bili njemu neposredno odgovorni. Kako je kralj u vrenju svojih funkcija odnosno svoje vlasti bio neodgovoran to su za sve akte kraljevske vlasti odgovarali ministri odnosno ministarski savet. Tako je vlada bila politiki odgovorna kralju dok on, sa svoje strane, nije nikome odgovarao. Imajui u vidu ogranienja autonomije i budetskog prava Narodnog predstavnitva kao I nepostojanje politike odgovornosti vlade tom Predstavnitvu moemo rei da oktroisani ustav sprovodi sistem ogranienog parlamentarizma. (d) Usvajajui naelo nezavisnosti sudova, Septembarski ustav je propisao da su sudovi nezavisni, da u izricanju pravde ... ne stoje ni pod kakvom vlau no sude po zakonima i da se sudovi i sudske nadlenosti mogu ... ustanoviti samo zakonom. Septembarski ustav ne sadri odredbu koja bi izriito zabranjivala ustanovljenje izvanrednih krivinih sudova ili komisija za izvianje ali je ipak u literaturi preovlaivalo miljenje da po njemu to ne bi bilo dozvoljeno. Oktroisani ustav proklamovao je, isto tako, i naelo sudijske nezavisnosti predviajui istovremeno i osnovne garantije te nezavisnosti, kao to su stalnost i nepokretnost sudija. Meutim, na osnovu l. 118. Ustava, ostali su na snazi svi zakoni (osim Zakona o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj dravnoj upravi) doneti pre 3. IX 1931. godine dok ne budu izmenjeni ili ukinuti redovnim putem. Tako je ostao na snazi i Zakon o sudijama redovnih sudova od 8. I 1929. koji sudijama nije priznavao stalnost i nepokretnost. Pored toga, odredbe o stalnosti i nepokretnosti sudija bile su lanom 119. prelaznih nareenja Ustava suspendovane za pet godina tj. do 3. IX 1936. godine. To znai da su sudije i po donoenju Ustava mogle biti i protiv svoje volje premetane, penzionisane ili otputane prostom odlukom upravne vlasti. (e) Svojim lanom 82. Ustav je propisivao da se uprava u Kraljevini vri ... po banovinama, srezovima i optinama. Posebno upravno podruje inili su gradovi Beograd, Zemun i Panevo. I po Ustavu kao i po Zakonu o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja od 3. X 1929. drava je bila podeljena na devet banovina i to: Dravsku, Savsku, Vrbasku, Primorsku, Drinsku, Zetsku, Dunavsku, Moravsku i Vardarsku ija sedita su se nalazila u Ljubljani, Zagrebu, Banjaluci, Splitu, Sarajevu, na Cetinju, u Novom Sadu, Niu i Skoplju. Kako Septembarski ustav svojim odredbama nije odreivao samo broj banovina ve i njihova sedita i granice to nije postojala mogunost njihove promene bez izmene Ustava. Tako je po oktroisanom ustavu za otuenje ili razmenu koga dela dravne teritorije bio dovoljan pristanak Narodnog predstavnitva, dok se promena sedita ili granica banovina mogla izvriti samo izmenom Ustava po postupku predvienom l. 115. njegovog teksta. Prilikom utvrivanja banovinskih

91

granica tvorci Ustava nisu vodili rauna o ranijim istorijskim celinama kako banovine ne bi imale istorijski odnosno nacionalni karakter. Kriterijume za utvrivanje banovinskih granica predstavljali su ekonomski i saobraajni momenti. U banovinama su postojali pored dravnih upravnih organa i samoupravni organi (banovinsko vee i banovinski odbor) ali su i oni bili potinjeni banu kao predstavniku vrhovne vlasti tj. vlade i efu opte dravne uprave u banovini. Dravni organi vrili su po Ustavu i pravnu I politiku kontrolu nad radom samoupravnih tela u banovini. Iako je Ustav svojim odredbama predviao postojanje samoupravnih organa u banovinama, ipak nije bio donet zakon kojim bi ove odredbe bile sprovedene u ivot pa tako nije bila uvedena ni samouprava u banovinama. Umesto toga, na osnovu l. 118. Ustava, ostali su i dalje ne snazi Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja od 3. X1929. (sa izmenama i dopunama) i Zakon o banskoj upravi od 7. X11929. po kome je u svakoj banovini, pored bana postojalo bansko vee ali ne kao samoupravni ve njegov savetodavni organ ije lanove je postavljao i smenjivao ministar unutranjih poslova. Za razliku od srezova, u kojima su postojali samo dravni upravni organi, optine su imale biti organizovane na naelu samouprave. Meutim, sam Ustav je predvideo mogunost da neke gradske optine mogu biti organizovane i na drugoj osnovi to je predstavljalo odstupanje od naela samouprave. Kako u optinama nisu postojali dravni upravni organi to su samoupravni organi obavljali i poslove tih organa i poslove iz okvira svoje nadlenosti. Na osnovu ustavnih odredaba dravna vlast je imala pravo nadzora i nad samoupravnim organima optine i ovaj nadzor je obuhvatao kontrolu zakonitosti i celishodnosti rada i postupaka ovih organa. Iako Ustav nije predviao i mogunost rasputanja optinskog odbora, Zakon o optinama (od 14. III 1933) dao je banu pravo da razrei optinski odbor, optinsku upravu ili predsednika ako su njihove izjave ili reenja protivni optim interesima drave ili ako ne vre uredno svoje dunosti. D. REVIZIJE USTAVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE OD 3. IX 1931. i PITANJE NJEGOVOG VREMENSKOG VAENJA 1) Revizije Ustava od 3. IX 1931. godine (a) Za vreme vaenja Ustava od 3. IX 1931. izvrene su bile dve njegove promene. Prva je izvrena donoenjem Uredbe o Banovini Hrvatskoj 26. avgusta 1939. a druga dravnim udarom izvrenim 27. marta 1941. godine. Ni prva ni druga promena nisu izvrene po odredbama odeljka XII Ustava koje su odreivale nain njegove izmene. Po padu vlade Milana Stojadinovia (februara 1939) obrazovana je bila nova vlada s Dragiom Cvetkoviem na elu. Kao prvenstveni, primarni zadatak nove vlade postavljeno je reenje hrvatskog pitanja. Reenje toga pitanja prema oekivanjima srpskog tj. odluujueg dela vlastodraca trebalo je da proizvede unutranjopolitiki spokoj i spoljnopolitiko samopouzdanje. Meunarodna situacija nagonila je pojedine faktore srpske i hrvatske graanske politike na pomirljivost. Dragia Cvetkovi i Vlatko Maek, voa Hrvatske seljake stranke zakljuili su avgusta 1939. tzv. srpsko-hrvatski sporazum kojim je bila obrazovana Banovina Hrvatska. Taj sporazum je po reima M. Mirkovia bio ogledalo usiljenog nagodbenjatva srpske i hrvatske buroazije. U njegovoj pozadini i dalje su dejstvovali: njihove teritorijalne razmirice, nacionalistiki sporovi i bojevi oko hegemonizma. Ovaj sporazum nije reio nacionalno pitanje ve sve sveo na preraspodelu vlasti izmeu nagodbakih delova srpske i hrvatske buroazije. Uredbom o Banovini Hrvatskoj donetom 26. VIII 1939. posle sporazuma zakljuenog izmeu Dragie Cvetkovia i Vlatka Maeka izvrena je delimina revizija oktroisanog ustava. Uredbu su propisali kraljevski namesnici na predlog ministarskog saveta i na osnovu l. 116. Ustava, a da bi se obezbedilo uee Hrvata u ivotu drave i time ouvali javni interesi. Tim aktom izvrena je bila promena teritorijalne podele zemlje na taj nain to je u njenom okviru obrazovana nova oblast Banovina Hrvatska. lanom 1. Uredbe bilo je predvieno da se Savska I Primorska banovina, kao i srezovi Dubrovnik, id, Ilok, Brko, Gradaac, Derventa, Travnik I Fojnica spajaju ... u jednu banovinu pod imenom Banovina Hrvatska ije e sedite biti u Zagrebu. Istovremeno, regulisan je pravno poloaj te novostvorene oblasti, odnosno data su joj izuzetna autonomna prava. Uredba je predviala, pored zajednikih poslova, i postojanje banovinskih poslova koji su spadali u iskljuivu nadlenost banovinskih organa. U ove autonomne poslove dolazili su poslovi poljoprivrede, trgovine, industrije, uma i rudnika, graevina, socijalne politike I narodnog zdravlja, fizikog vaspitanja, pravde, prosvete i unutranje uprave. Organe nadlene za obavljanje poslova autonomnog delokruga predstavljali su: ban, sabor i banska

92

uprava. Ban je bio najvii naredbodavni faktor banovinske vlasti Banovine Hrvatske. On je imao pravo donoenja konanih odluka u svima pitanjima svoje nadlenosti a odgovarao je kralju i saboru. Ban je postavljan kraljevim ukazom koji je sam premapotpisivao. Isto tako, on je premapotpisivao i sva akta kraljevske vlasti u stvarima iz nadlenosti Banovine Hrvatske. Sabor je predstavljao zakonodavno telo za Banovinu Hrvatsku ije je odluke potvrivao kralj uz premapotpis bana. Sabor su sainjavali zastupnici, koje narod slobodno bira optim, jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem, sa predstavnitvom manjina. Ukaz o sazivanju sabora donosio je kralj. On je, isto tako, imao pravo i da raspusti sabor ali je ukaz o rasputanju morao sadravati naredbu za nove izbore I za novi saziv Sabora. Ukaz o rasputanju Sabora premapotpisuje Ban. Do izbora lanova sabora I njegovog saziva nije, meutim, dolo usled dogaaja koji su nastupili uoi rata kao i usled izbijanja samoga rata. Banska uprava se delila na jedanaest odeljenja koja su, s obzirom na podelu nadlenosti, imala izvesnih slinosti s resornim ministarstvima. Organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj nije se zasnivala na ustavnim odredbama ve je bila utvrena ovom Uredbom i ona se razlikovala od one koja je postojala u banovinama predvienim Ustavom. Osim toga, dok su organi ostalih banovina bili stvarno potinjeni vrhovnoj dravnoj upravi, odnosno vladi, ban je odgovarao kralju i saboru, a njegov poloaj je (s obzirom na to da je premapotpisivao ukaz o svome postavljenju) bio vii od poloaja pojedinih resornih ministara. Prema tome, Banovina Hrvatska je imala poloaj razliit od poloaja ostalih banovina. Ona je predstavljala neku vrstu autonomne oblasti s posebnim ureenjem. Ovom uredbom izvrena je delimina izmena Ustava od 3. IX 1931. Ova revizija, meutim, nije izvrena po postupku za izmenu Ustava, predvienom u l. 114. i 115. (koji su za promenu zahtevali saglasnost kralja i Narodnog predstavnitva) ve jednostranim aktom namesnitva i to na osnovu l. 116. Ustava. Taj lan je kao to smo konstatovali propisivao da kralj u sluaju rata, mobilizacije, nereda i pobune, koji bi doveli u pitanje javni poredak i sigurnost drave ili kad su do te mere uopte ugroeni javni interesi moe ukazom narediti da se privremeno preduzmu sve izvanredne, neophodno potrebne mere u celoj Kraljevini ili u jednom njenom delu nezavisno od ustavnih i zakonskih propisa. Ustavom su bila odreena sedita banovina i njihove granice i oni su mogli biti menjani samo izmenama Ustava po postupku predvienom u l. 114. i 115. njegovog teksta. Iz tih razloga je I menjanje odredaba o banovinskim granicama, donoenjem ove uredbe, bilo protivustavno. Osim toga, na osnovu l. 116. Ustava nije bilo dozvoljeno stvarati stalne i stabilne situacije odnosno njime se nije mogao ustavni poredak modifikovati sa trajnim dejstvom. Taj lan je dozvoljavao samo suspenziju ili obustavu izvesnih ustavnih odredaba ali ne i njihovu izmenu. Stav 2. l. 116. propisivao je da se sve izuzetno preduzete izvanredne mere moraju naknadno podneti na odobrenje Narodnom predstavnitvu. Kako je Narodna skuptina, istovremeno s donoenjem ove Uredbe bila protivno ustavnim odredbama rasputena, a novi izbori nisu bili raspisani, to ustavno nareenje nije moglo biti ni izvreno. Protiv sporazuma Cvetkovi-Maek i ovakvog reenja predvienog Uredbom o Banovini Hrvatskoj bili su istie M. Mirkovi i mnogi nosioci graanske politike. I liberalniji I konzervativni, meu njima i oni sa krajnje desnice. Srbijanski deo dotadanjeg opozicionog Bloka narodnog sporazuma koji je u odnosu na pitanje dravnog ureenja slovio kao umereno reformatorski nepovoljno je ocenio sporazum od 26. VIII 1939. Stupanje V. Maeka elnika toga Bloka u vladu D. Cvetkovia smatrao je izdajom negdanjih zajednikih naela srpskohrvatske graanske opozicije. Ustaki elementi i nacionalistike proustake grupe u HSS, uporni pobornici separatizma, pojaali su svoje nezadovoljstvo i rad na razbijanju Jugoslavije. U Slovenskoj ljudskoj stranci su jaali zahtevi za formiranjem autonomne Slovenije. Na drugoj strain pak pojavljuje se zahtev da se u okviru postojee drave formira i srpska jedinica. Sporazum je imao za posledicu da su bile ivlje i pojedine crnogorske i makedonske federalistike ili separatistike graanske politike grupe. Sve je ukupno jaalo centrifugalne snage. U takvoj situaciji vlada Cvetkovi-Maek bila je prinuena da potrai reenja u pravcu ublaavanja nacionalne napetosti. Meutim, ona ne samo to ne preduzima bilo kakve korake ka demokratizaciji politikog ivota ve je sve otrije istupala protiv radnike klase i KPJ. S druge strane, ona je zapoela projektovanje trijalistike monarhistike federacije koju bi sainjavale tri jedinice: Srbija, Hrvatska i Slovenija. Dogaaj koji se odigrao u noi izmeu 26. i 27. marta 1941. onemoguio je i ostvarenje te zamisli.

93

(b) Dok je bio na snazi oktroisani ustav izvrena je bila 27. marta 1941. godine i druga promena. Dravnim udarom izvrenim toga dana oboreni su tadanja vlada Cvetkovi-Maek I namesnitvo, maloletni kralj Petar II proglaen je punoletnim i formirana je nova vlada s generalom Duanom Simoviem kao predsednikom. Kraljevska vlast, koju je do tada vrilo namesnitvo, prela je u kraljeve ruke. U vezi s pitanjem da li je promenom uinjenom 27. marta 1941. izvrena revizija Ustava ne postoje, u dosadanjoj literaturi, istovetna gledita. Po jednom miljenju, promena izvrena 27. III 1941. ne predstavlja reviziju Ustava jer nije proveden postupak za njegovu promenu. Po drugom gleditu, ova promena predstavlja reviziju Ustava jer je njome, bez obzira na ustavne odredbe (st. 1. l. 35. i l. 41-49), oboreno namesnitvo a kralj Petar II proglaen punoletnim pa je, na taj nain, stvarno izvrena i delimina promena Ustava. 2) Pitanje vremenskog vaenja Ustava Kraljevine Jugoslavije od 3. IX 1931. Stanje stvoreno dravnim udarom od 27. III 1941. nije dugo trajalo poto je ve 6. aprila dolo do napada na Jugoslaviju i njene okupacije i rasparavanja od strane faistikih drava. Posle toga ustavnopravni razvoj Jugoslavije nije imao za osnovu oktroisani ustav pa je njegov kontinuitet bio sasvim prekinut. Faktiki, Ustav od 3. IX 1931. prestao je da vai stvaranjem organa narodne vlasti na osloboenom podruju u toku oslobodilakog rata i socijalistike revolucije a pravno odlukama donetim na II zasedanju AVNOJ-a. 5. RAZVITAK PRAVA U STAROJ JUGOSLAVIJI A. OPTI POGLED Sve zemlje koje su ule u sastav jugoslovenske drave zadrale su u naelu sopstveni pravniporedak. Novostvorena drava je, istovremeno, stavila sebi u zadatak izjednaenje prava na itavoj dravnoj teritoriji. To se ogledalo kako u l. 133. Vidovdanskoga ustava, koji je za izjednaenje zakonodavstva i uprave predvideo skraeni postupak, tako i u obrazovanju posebnog ministarstva za izjednaenje zakona, kao i u radu mnogih istaknutih jugoslovenskih pravnika, koji su bili pozvani da napor za izjednaenje jugoslovenskog prava pomognu svojim savetima. Rad na izjednaenju prava nije se mogao odvijati onako brzo kako su pojedini politiki krugovi eleli. Moglo bi se kazati da je u mnogim oblastima najvei deo posla bio obavljen u doba parlamentarne monarhije. Monarh je, docnije, preuzevi u vreme sopstvene diktature zakonodavnu vlast, ozakonio izvestan broj nacrta koji su pod prethodnim reimom bili pripremljeni. Uopteno govorei, ukoliko se posmatra problem izjednaenja jugoslovenskoga prava, moe se uoiti razlika koja se u tome pogledu javlja izmeu javnoga i privatnoga prava. Dok je javno pravo bilo skoro u potpunosti izjednaeno, s privatnim pravom je obrnut sluaj. Najvaniji delovi ove pravne oblasti nisu bili izjednaeni, te je u njoj, naelno, vladao pravni partikularizam. B. JAVNO PRAVO Ustavno pravo je u jugoslovenskoj monarhiji bilo jedinstveno za sve vreme njenoga postojanja. Razvitak ove grane prava je opseno izloen u ovome udbeniku na odgovarajuim mestima, te bismo ovde jedino mogli dodati napomenu da je jedinstveno bilo ureeno i tzv. politiko zakonodavstvo i izborni red. Upravno pravo je poev od 1922. g. u jugoslovenskoj dravi bilo jedinstveno, a isti je sluaj bio i sa sudskim organizacionim pravom, poev od 1928. g. Kod ove potonje grane, meutim, treba uiniti napomenu utoliko to se mora imati u vidu razuenost sudskoga sistema. Iako su postojale razliite vrste sudova, njihovo ustrojstvo bilo je ureeno jedinstvenim zakonom. Redovni sudovi u staroj Jugoslaviji bili su optinski, sreski, okruni, apelacioni i vrhovni. Vrhovnih sudova je, meutim, bilo vie. Iako je Vidovdanski ustav predvideo stvaranje jedinstvenog pravnog sistema, na ijem bi vrhu stajao Kasacioni sud u Zagrebu, takav sistem nikad nije stvoren. Razliita pravna podruja u dravi imala su razliite sudove koji su sudili u konanoj instanci. Takvu funkciju vrili su Kasacioni sud u Beogradu, Sto sedmorice u Zagrebu, Vrhovni sud u Sarajevu i Veliki sud u Podgorici. Pored redovnih sudova, za posebne materije postojali su jo i erijatski sudovi, zatim upravni, sudovi radnikog osiguranja, Glavna kontrola, kao raunski sud i neki drugi. Krivino pravo je bilo izjednaeno donoenjem jedinstvenoga Krivinog zakonika 1929. g. Ovaj zakonik, da se posluimo izrazom Borivoja Petrovia, spada u red modernih posleratnih krivinih zakonika. Izraen je na osnovu revidiranog projekta reforme srpskoga Krivinog zakonika. Taj revidirani projekt bio je sainjen jo 1911. g. Jugoslovenski krivini zakonik od 1929. g. odstupio

94

je, meutim, od pomenutoga revidiranog projekta reforme srpskoga kaznenog zakonodavstva utoliko to se, umesto dvodeobe, opredelio za trodeobu kanjivih dela. Iako je ova dela razvrstao na zloine, prestupe i istupe, zakonik je ove potonje ostavio izvan svoga domaaja. Jedinstveno zakonodavstvo o istupima bilo je u pripremi, ali je materija istupa jedan od izuzetaka u javnome pravu, poto je ostala neizjednaena. Za razliku od ove, tzv. dopunsko krivino zakonodavstvo bilo je jedinstveno ureeno. Kao primeri za ovo mogu se pomenuti Zakon o izvrenju kazni lienja slobode od 1929. g. ili Uredba o izvrenju mera bezbednosti od 1930. g. Krivino procesno pravo je bilo izjednaeno Zakonikom o sudskom postupku u krivinim stvarima od 1929. g. Ovaj zakonik je bio zasnovan na ideji o optunom postupku. Optueni je, prema odredbama zakonika, bio stranka, odn. procesni subjekt u svim stadijumima postupka. Od ovoga se donekle odstupilo jedino u fazi izviaja. Postupak je, osim toga, bio zasnovan na naelima javnosti, usmenosti i neposrednosti, kao i na naelu materijalne istine i slobodnoga sudijskog uverenja. Sistem porotnog suenja u zakoniku nije bio prihvaen. C. PRIVATNO PRAVO Privatno pravo u staroj Jugoslaviji nije bilo izjednaeno. Izuzetak u tome pogledu predstavljaju graansko procesno i zemljinoknjino pravo, zatim menino i ekovno pravo, steajno pravo i pravo vansteajnog pobijanja. Najvaniju granu privatnoga prava koja je bila izjednaena predstavljalo je trgovako pravo. Trgovaki zakonik je bio donet 1937. g. ali do rata nije stupio na snagu. Primera radi, ovde emo prikazati izjednaenje graanskoga procesnog I zemljinoknjinoga prava. Graansko procesno pravo je bilo izjednaeno Zakonikom o sudskom postupku u graanskim stvarima, od 1929. g. Ovaj zakonik je uraen na podlozi vie zajednikih nacrta istaknutih jugoslovenskih pravnika, od kojih je prvi bio sainjen 1922. g. Zakonik je bio moderno uraen. Usvojivi sva ona naela kojima se upravlja savremeni graanski postupak, ovo zakonodavno delo je, povodei se za modernim tokovima evropske nauke, otilo i korak dalje, dajui sudiji pravo materijalnog rukovoenja parnicom. To pravo je moglo prerasti i u istrano naelo, ako sud npr. uzme u obzir injenice koje su stranke preutale, ali je sud za njih saznao od svedoka. Zbog toga je, po ovome zakoniku, Gorievom reju, sudijama ... namenjena mnogo vidnija i tea uloga nego u ranijim postupnicima gde su stranke upravljale parnicom. Zemljine knjige nisu postojale u svim krajevima Jugoslavije. Zato je, kao osnova za njihovo uvoenje, najpre ureeno pitanje katastra. Zakonom o katastru zemljita od 1929. g. postavljeni su osnovi katastra zemljita, to je olakavalo razrezivanje poreza. Zakonom o zemljinim knjigama od 1930. g. usvojen je jedinstven sistem zemljinih knjiga za itavu Jugoslaviju. Ni katastar, ni uvoenje zemljinih knjiga nisu, meutim, bili zavreni do drugoga svetskog rata. Zato je uz zemljine knjige iveo i tapijski sistem kao sistem registrovanja prava na nepokretnostima. tavie, poto se tapijsko pravo na teritorijama ranijih kraljevina Srbije i Crne Gore razlikovalo, jednim zakonom od 1929. g. izjednaeno je ovo pravo na podrujima apelacionih sudova u Beogradu I Skoplju, kao i Velikoga suda u Podgorici. Kako smo napred kazali, najvei deo materije privatnoga prava u staroj Jugoslaviji bio je podvrgnut partikularnome naelu. Zato se, sa stanovita vaenja osnovnih izvora privatnoga prava, razlikovalo est pravnih podruja. Na podruju Dalmacije i Slovenije vaio je Austrijski graanski zakonik od 1811. g. u tekstu koji je obuhvatao i tzv. ratne novele. Austrijski graanski zakonik u svome izvornom tekstu, dakle bez ratnih novela, vaio je na podruju Hrvatske, Slavonije i Srema, kao i na podrujima srezova Panevo, Bela Crkva i Alibunar. Sledee pravno podruje inile su oblasti Banata , Bake i Baranje, kao i Meimurja. Tu je vailo maarsko nekodifikovano pravo. Na podruju ranije Kraljevine Srbije, kao i u okruzima metohijskom, beranskom, belopoljskom i plevaljskom, koji su pripadali predratnoj Kraljevini Crnoj Gori, vaio je Srpski graanski zakonik od 1844. g, Na zemljitu koje je nekad pripadalo Kraljevini Crnoj Gori, izuzev upravo pomenuta etiri okruga, vaio je crnogorski Opti imovinski zakonik od 1888. g. Najzad, posebno pravno podruje inile su Bosna i Hercegovina, gde su vaili propisi zateeni na dan ujedinjenja. Posebno treba dodati da je za sva lica islamske veroispovesti po personalnome naelu vailo erijatsko pravo, u njihovim porodinim i naslednim odnosima.

95

Ubrzo po stvaranju jugoslovenske drave poeo je rad na izjednaenju privatnoga prava. Taj rad se, meutim, otegao i nije dao rezultata. Kao temelj budueg jugoslovenskog graanskog zakonika uzet je, jo poetkom dvadesetih godina, Austrijski graanski zakonik (AGZ). Ovo je izgledalo logino, s obzirom na injenicu da je taj zakonik primenjivan u Dalmaciji, Sloveniji, Hrvatskoj i Sremu, da je izvrio uticaj na razvitak prava u Bosni i Hercegovini i predstavljao model po kome je izraen Srpski graanski zakonik. Stalo se na stanovite da norme AGZ treba to je mogue manje revidirati, ali i da se nasledno i porodino pravo urede posebnim zakonima, nezavisno od AGZ. 1934. g. bio je izraen prednacrt Jugoslovenskog graanskog zakonika, zasnovan na austrijskome modelu. Prednacrt je bio objavljen, kako bi se o njemu mogla voditi rasprava, ali su dalji rad na njemu zaustavila potonja politika zbivanja. Jo u toku izrade prednacrta uo se glas kritike struje, koja je AGZ smatrala nepodesnim za temelj i model jugoslovenskog jedinstvenog zakonodavstva u ovoj oblasti. Prof. Mihailo Konstantinovi je 1933. g. predloio da kao model za jugoslovenski graanski zakonik poslui crnogorski Opti imovinski zakonik, koji je smatrao modernijim i podesnijim za na narod. Prof. Konstantinovi je pisao: Taj zakonik, koji ini ast i svom autoru, a i naem narodu, i o kome su se strani pravnici najpovoljnije izrazili, mogao bi, sa neto izmena, da se protegne na celu zemlju. On je raen od naeg oveka, koji je vanredno dobro poznavao svoj zanat, i za jedan deo naeg naroda iji je duh ogromnoj veini naeg naroda mnogo blii od austrijskog.

96