UNIVERZITET CRNE GORE FAKULTET POLITIKIH NAUKA smjer: meunarodni odnosi

esej PLATONOVA DRAVA

Autor: Milo Krivokapi (09/66)

Mentor: Prof. dr Sonja Tomovi undi

Podgorica, 19.09.2009.

Platon je roen 427 god. p.n.e u Atini, a umro je 347 god p.n.e. u Atini. Bio je besjednik i filozof , a uz to je bio Sokratov uenik i uitelj Aristotela. Takoe, osnovao je akademiju u Atini. Poznata njegova dijela su Gozba, Drava, Dravnik, Sofist i itd. Bavio se problemima ontologije, gnoseologije, etike, politike. U ovom radu emo se fokusirati na njegovo izuavanje politike i idealne drave i to sa posebnim fokusom na knjigu pet. Platonova drava je idealistika i smatra da e je ljudi teko izgraditi u ovome svijetu, ali bi trebalo njoj da tee. Etiki ideal je da se dostigne vrlina i to vrlina koja se zasniva na znanju . Samo takva vrlina moe da vodi do ideje dobra . Drava koju je on opisao je u sutini utopistika. Ta drava bi trebalo da se sastoji od 3 klase ljudi : filozofa, uvara i proizvoaa. Na elu drave treba da su filozofi iz razloga to su najumniji i najsposobniji za upravljanje dravom. Uz to, filozofi shvataju da upravljanje dravom nije nikakva prednost, ve velika odgovornost i rtva za opte dobro . Filozofe krasi vrlina mudrosti. Platon naziva svoj uveni zahtjev da filozofi budu vladari, a vladari filozofi najveim talasom 1 U dravi kraljevi postaju filozofi ili filozofi kraljevi. Oni moraju da, u stvari, postanu najbolji uvari zakona i drave. Da bi filozof postao vladar neophodno je da ima odreeno iskustvo, vjetine , a uz to treba da ima vaspitanje i obrazovanje. Ipak, sve to je proces , te filozofi postaju ljudi koji imaju preko pedeset godina, kada se smatra da imaju kompetentnost da budu vladari. Sledei u hijerarhiji su uvari koje krase vrline kao to su hrabrost i postojanost. Zadatak uvara je da brane dravu od spoljanjeg neprijatelja, ali i da paze na izvravanje zakona. Da bi oni uspjeno obavljali svoju dunost potrebno je da se ue muzikom i gimnastikom obrazovanju, ali na taj nain da se ne pretjeruje u muzikom vasptanju, jer uvar postaje slab. Ako se previe posveti gimnastici, postoji opasnost da uvar postane zvijerski borac. Pobjedama uvari postiu blagostanje cijele drave, a oni dobijaju izdravanje sebe i svoje djece i drava im dijeli poasne poklone dok su ivi i dostojnu pratnju kada umru.2 Prema graanima uvari moraju da se uzorno ponaaju, a nagrada e im biti ono
Prajs A.V.,Platon : Etika i politika, u Tejlor K.K., Istorija filozofije od poetka do Platona, Beograd, Plato, 2009, str 401. 2 Platon, Drava, Beograd, Bigz, 2002, str 155.
1

to im graani donesu kao zahvalnost za slubu. Trei stale ine iroke narodne mase, seljaci, zanatlije, radnici, trgovci koji se uglavnom bave privrednim aktivnostima i treba da se staraju za materijalnu podlogu drutvu. Za razliku od prva dva stalea oni mogu da imaju privatnu svojinu i vrline koje ih krase su trezvenost i poslunost kao saglasnost po pitanju ko treba da vlada. etvrta vrlina koja je neophodna u idealnoj dravi je pravednost, a ona se ogleda u tome da svako obavlja samo svoj zadatak i da vri svoju dunost, ali ne i tuu. Platon je u ovom djelu panju posvetio zajednici ena i djece .ene uvari moraju da dobiju isto muziko i gimnastiko obrazovanje kao i mukarci, a treba ih nauiti i vjetini ratovanja kako bi se upotrebljavali i kao mukarci uvari. Takve ene moraju pripadati svim mukarcima i one ne smiju da ive samo sa jednim mukarcem . Djeca moraju biti zajednika, a roditelji ne smiju poznavati svoju djecu . Tu je prisutno i jedno pravilo, a to je da najbolji ljudi imaju to ee odnose sa najboljim enama, kako bi se izrodila najbolja djeca i dobilo to kvalitetnije potomstvo. Definisane su i godine u kojim je mogue ostvariti potomstvo, pa tako ene treba da raaju izmeu dvadesete i etrdesete, a ovjek treba da pone da pravi djecu kad proe pubertet pa sve do svoje pedeset i pete godine . Djecu e odgajati drava, hranie ih majke, ali tako da ne znaju ije je koje dijete . Zbog svega toga nee se znati ko je kome roditelj, ene i mukarci e smatrati svojom djecom svu djecu, a djeca ce ostalu djecu smatrati svojom braom i sestrama. Djeca treba da u rat idu zajedno kako bi se na licu mjesta iskuala i stekla neophodno iskustvo i vjetine za budue ratovanje. Prema neprijateljskim vojnicima se treba razliito ophoditi u zavisnosti od toga jesu li Heleni ili ne . Ratnici ne treba da uzimaju druge Helene za robove, ve samo varvare. Vano je istai da se mrtvi Heleni nee pljakati , niti e im se pljakati kue. I razliito se gleda na sukobe izmeu saplemenika i srodnika i drugih plemena i naroda poput npr. Persijanaca. Neprijateljstvo meu srodnicima zove se nesloga, a neprijateljstvo sa strancima zove se rat 3. Najveim zlom u dravi se smatra ono to rui dravu i kada se naspram jedne drave stvara vie drava, a najveim dobrom se smatra ujedinjenje vie dravica u veliku i monu dravu . Platon pridaje znaaj i odnosima izmeu starijih i mlaih, pa tako stariji treba da upravljaju svima mlaima , da ih savjetuju i da ih po potrebi kanjavaju. Mlai, pak, ne smiju da pokuavaju da zlostavljaju i tuku starije , a od te namjere treba da ih odvrati strah i stid . Platonova idealna drava treba da ima zajednicu ena,

Platon, Drava, Beograd, Bigz, 2002,160 str.

djece, sa jasno definisanim relacijama starijih naspram mlaih, kao i da se zasniva na zajednikim poslovima u ratu i miru . Platon je opisao idealnu dravu na temelju svog iskustva i na principu idealizma kojem je teio kroz svoju filozofiju. Kljuna stvar u Platonovoj dravi je ta da je mudrost institucionalizovana na taj nain to dravom upravljaju filozofi, kao i ideja pravednosti koja je satkana u drutvu. Meutim, ono to upada u oi je to da njegova drava kao da ini klicu totalitarnih reima, budui da se idealizuje totalna kontrola drave nad drutvom kroz vaspitanje svih njenih graana .

Bibliografija
Platon, Drava, Beograd, Bigz, 2002 Tejlor K.K., Istorija filozofije od poetka do Platona, Beograd, Plato, 2009 Unos na Wikipedia- slobodna enciklopedija, url: http://bs.wikipedia.org/wiki/Dr %C5%BEava_(Platon)

1. 2. 3.