FLOBER : Teorija proze razvija se u 20.v. u dva pravca : 1.- formalisti, praki strukturalisti do fr.strukturalista, danas u prednosti; naratologija.

. 2.- javio se u zapadnoj Evropi obuhvata neke probleme u vezi sa pripovednim anrovima na koje su prvi ukazali sami pisci Flober, Henri Dejms. Odatle se razvija pristup teoriji proze. Teoretiari produbljuju pristup pisaca. Problem narativne perspektive je temeljni problem. enetova naratologija predstavlja pokuaj da se pravac povee sa problemima narativne perspektive. Narativna perspektiva (taka gledita). Depersonalizovani pripoveda (onaj koji se ograniava na neiju taku gledita). ''MmeBovari'' objavljuje u nastavcima 1856. izuzetna popularnost, brzo stie status klasinog dela. - Diranti (kritiar, zagovornik realizma) nepovoljna ocena. ''U romanu nema ivota. Sve je u deskripciji.'' - Sent-Bev u sutini pozitivno ocenjuje knjigu, ali zamera Floberu to u romanu nije pokazao vie emocija, to je ostao hladan i bestrastan. Sent-Bev je knjigu itao jo u rukopisu, i u jednom pismu to delo naziva ''majstorskim''; pre svega hvali stil. - Henri Dejms : '''Madam Bovari' treba staviti svakoj gimnazijalki u ruke, da vidi ta joj se moe dogoditi...'' u tekstu o Floberu. - Bodler : Flober je jedini pravi Balzakov naslednik. Sloena narativna tehnika. Ve na tom planu makrostrukture se mogu primetiti novine. On insistira na jednom drugaijem komponovanju narativnih segmenata i njihovom uklapanju u celinu. Kompozicija se zasniva na gotovo pravilnom smenjivanju vanih epizoda (dramskih prizora) i opisa. Ti opisi uglavnom predoavaju Eminu svakodnevnu egzistenciju. Ovi odlomci u romanu pisani su u imperfektu (u modusu kojim se u romanu doarava svakodnevica junaka, a dogaaji kao paradigmatski u toj svakodnevici). To se ranije nije radilo. Kasnije Prust ceo prvi deo ''Traganja'' je u imperfektu. Stvara se specifian ritam u romanu (ne standardan, gde je akcenat stavljen na izlaganje jednog dogaaja koji juri ka kulminaciji). Kod Flobera, dramska radnja nije potpuno potisnuta, ali je naglasak stavljen na tematizovanje problema vremena, na to kako se vreme doivljava u jednom narativnom tekstu. Po tanclu : Flober ukida sveznajueg pripovedaa. Narativna perspektiva je ograniena na odreeni broj taaka gledita. Pripoveda se iz Emine take gledita, pojedini delovi su arlovi, i neki krai iz take gledita drugih junaka. Taka gledita nije, dakle, vezana za jednog junaka. Jo jedna inovacija tie se naina na koji funkcioniu detalji. Tu se akcenat pomera. Detalji dobijaju karakter autorskog komentara, tj. ukazuju na interpretativni okvir u kome treba posmatrati ono to se u romanu deava. Tako Flober iskazuje svoj stav prema prikazanom predmetu. Kritika 19.v. ekspozicija je predugaka. Na to ukazuje i Flober. Do Jongvila sve je ekspozicija. Flober je smatrao da je to jedan od veih nedostataka njegove knjige, ali ga pravda potrebom da ostvari psiholoku autentinost svojih likova, i time to je akcenat stavljen na neto drugo a ne na dramsku radnju. Za Balzaka je karakteristina tehnika dugog dana. Iz jednog temporalnog sredita putuje na razne strane, npr. opisuje junaka u jednom trenutku pa onda daje istoriju junaka, pa se opet vrati na taj trenutak, onda opet govori o istoriji eventualnog junakovog sagovornika, itd. Kod Flobera, svako poglavlje je vezano za jedan vremenski trenutak. Nema meanja kao kod Balzaka. ''Flebek'' ide u posebno poglavlje. Za Floberovu tehniku opisivanja vremena kae se da je linearna. Dogaaji su dati onim tokom kojim su se dogodili, i to je posledica uklanjanja sveznajueg pripovedaa. Kontrastirane scene : seoska svadba / bal, neuspela operacija Ipolita / prizor u operi, vonja koijom kroz Ruan / scena umiranja. Kontrastovanje arlovog i Eminog lika. Sredinja epizoda stoni sajam u Jongvilu i ona je sama graena po principu kontrasta. Opisano je Rodolfovo romantino udvaranje Emi na takvoj pozornici.

Uitelj ne uspeva da razume arla (kad se predstavlja) tako Flober uvodi motiv nerazumevanja, nedostatka emocionalne i intelektualne veze meu likovima u romanu (- Brombert). Opis arlove kape je namerno groteskan. Takav je i opis svadbenog kolaa. Tema usamljenosti pojedinca arl. Naratoloko objanjenje zato roman poinje arlom. arlova pojava na poetku romana slui Floberu da unese inovaciju u narativnu tehniku. U tradicionalnom (Balzakovom) romanu junak se prvo prikazuje spolja. Flober koristi arlovu perspektivu, koja je spoljanja u odnosu na glavnu junakinju. Roman poinje u 1.licu mnoine odbacivanje autorske perspektive. Floberu je vano da vee svoju perspektivu za uenike ili za arla. Stalno dolazi do pomeranja perspektive. Floberovim postupkom italac prvo sagledava likove spolja, a tek kasnije im ulazi u svest. ''Sentimentalno vaspitanje'' spoljanja perspektiva je svedena na najmanju moguu meru. Na samom poetku kratka deskripcija, odmah zatim ''Frederik Moro ... '' ve je to unutranja fokalizacija. Ta tehnika uklanjanja okvirne, spoljnje perspektive kasnije se sve vie primenjuje u knjievnosti u Francuskoj i Engleskoj. Kod Dejmsa u ''Golubiinim krilima'' : ''Ona je, Kejt Kroj, ula...'' odmah se sva zbivanja postavljaju u umetnikovu perspektivu. ''Slobodni indirektni stil'' francuski i engleski termin (kod nas ''doivljeni govor'') pripovedanje u 3.licu, gde se odjednom, bez ikakvih spoljanjih upozorenja (rekao je, pomislio je...) prelazi u perspektivu samog lika. Imamo doivljaj govora tog lika. U ''MmeBovari'' i ''Sentimentalnom vaspitanju'' toga ima jako puno. Flober ume da naglasi kurzivom doivljeni govor. Stilsko pravilo o tri prideva ili imenice Flober esto primenjuje : npr. ni lepota, ni strast, ni saanjenje. Opis Jonvila jedan od retkih velikih ''balzakovskih'' opisa kod Flobera rei istaknute kurzivom, kao da se pripoveda distancira i da navodi rei stanovnika Jonvila i da primenjuje doivljeni govor ironija. Balzak ne koristi doivljeni govor u ovakvim situacijama (inae ga retko koristi). U ''Sentimentalnom vaspitanju'' ne zna se ustvari ta govori pisac a ta lik (sa koga su stanovita date). Ako pretpostavimo da govori lik onda kontekst treba da ironizuje to to lik kae, ali ako uzmemo da to govori autor, koji ima vei autoritet, nismo sigurni da li je po sredi ironija. To je glavna Floberova tehnika pripovedanja. Kod njega nema unutranjeg monologa ili balzakovskih postupaka. Kad pripoveda iz nebeske perspektive ue u svest lika i onda rezimira sadraj svesti junaka ovo je najkarakteristinije za Stendala nema minucioznih analiza, autor samo prepriava kako se junak osea (npr. Stendalov opis ilijena u tamnici). Taj se postupak moe nazvati ''psiho naracija''. Tarnel : u ranijem romanu sr je bila naracija, pripovedanje, predoavanje nekog niza zanimljivih dogaaja i eventualno (u realistikoj tradiciji) na predavanje odnosa teksta romana i stvarnosti. Kod Flobera zadatak romana nije pripovedanje neke zanimljive prie. Naglasak je stavljen na stilistike efekte koji za cilj imaju da uvedu veoma veliki broj metafora, slika, simbola, i da ih onda poveu. U ''MmeBovari'' gotovo da ne postoji slika koja ne upuuje na neto to joj prethodi ili dolazi posle nje. Flober se slui slikama, obino vizuelnim, da bi pomou njih zamenio direktne iskaze o tome kako se oseaju likovi. Kad Emu uvodi u novu kuu, novi vrt, Flober ne kae kako se ona osea, ve daje jednu spoljanju sliku sumornog vrta (taj odlomak nije preveden), pa se slika projektuje kao izraz Eminog oseanja. Bart (Todorov) se nadovezuje direktno na Propovu ''morfologiju bajke'' ovaj, opet, na formaliste. On pokuava, kao Prop sa bajkom, da stvori formulu koja bi se mogla primeniti na svaki roman (to je, naravno, nemogue). Mnogi su otro kritikovali Floberovu metaforu, npr. Prust. Tarnat(?) : vrednost Floberovih metafora ne treba traiti u nekom konotativnom kljuu, da donose neko poetsko znaenje, da ukazuju na neto van celog romana, koliko je vaan odnos i povezanost tih slika. Pojedini detalji imaju funkciju da poveu celinu teksta, da stvore neki unutranji krug znaenja. Tabakera, otimanje od arla (praktian ovek), fantazije te noi, poklanjanje Rodolfu iste takve tabakere. Ovo poslednje moe se tumaiti kao simbol Emine neautentine ljubavi, neeg to je naueno iz sentimentalnih knjiga.

Na planu makrostrukture romana postoji udvajanje : Tost i Jonvil, bol i prizor u operi, kua i kua dojkinje, paralela izmeu scena analogija uspostavljena pomou kontrasta : na poetku arl upoznaje Emu (detalji noga, ramena, znoj, naginjanje nad dakove) scena Eminog umiranja (vie nisu to grake znoja, pesma slepca : devojica koja se saginje...). Udvajanje samih likova : vikont Leon, Leon Rodolf, vikont tenor u operi. Tarnel daje jedno objanjenje za ovo udvajanje : Floberovi karakteri ne produbljuju nae znanje o ljudskoj psihologiji (to je esta zamerka Floberu). Ti likovi su shematizovani, tipini, njima ne upravljaju neke stvarne ljudske strasti ve kliei. Likovi su krajnje uproeni i pri tom stilizovani (karikirani). Oni su individualizovani samo toliko da ih prepoznajemo i to tako to stalno ponavljaju neke gafove, stalno su na isti nain motivisani. Imena su takoe stilizovana : Bovari aluzija na francusku re govedo. Takvi nisu samo sporedni junaci i glavni likovi su takvi : arl je tipian prevareni mu. Floberova ideja da dijaloge treba pisati u stilu komedije, a ostalo ozbiljnim stilom. U ''MmeBovari'' burleska u epizodi gledanja opere, Ema kod vojvotkinje, arl je esto prekida pitanjima... grubost u karikiranju situacije. Neto to je trivijalno predstavlja se esto sa nekom ironinom ozbiljnou. Ali, konani uinak romana daleko prevazilazi ove pojedinane komine efekte. Krajnji efekat je tragi-komian. Flober esto mea visoki i niski stil, smeno i ozbiljno, komini i tragino apsurdno, ironino i karikaturalno. esto se zato ''MmeBovari'' poredi sa ''DonKihotom'' : - jer osnovna tema je sukob izmeu stvarnog i imeginarnog (junakove mate). - u stilskom smislu predstavljaju parodije nekih romana (''DK'' vitekih, ''MB'' romanse). - i jedan i drugi roman proizvode sline tragi-komine efekte. - Ema je takoe proitala isuvie knjiga. Razlika : - Ema ima pogrenu predstavu o sebi samoj, a DonKihot o svetu oko sebe. Ema - u manastiru imala priliku da sretne sentimentalnu literaturu i sve to joj se kasnije dogodilo... Ne vie mesta u tekstu vidljiva je Floberova simpatija prema Emi : esto kae ''jadna enica'', ''sirota dua'', itd. Surova stvarnost na samom kraju romana odnosi pobedu nad idealom. U ''Sentimentalnom vaspitanju'' osnovna tema je profanizacija snova. Moro dolazi iz provincije pun ideala, postepeno ga vreme lomi i on svoje snove zamenjuje neim drugim. U Moroovom ivotu ne deava se gotovo nita. To je obian ivot koji tako protie. Slino je i sa Emom. Flober se trudio da ne stavi patetinost u te sudbine, da tragini efekat ublai (pre svega na planu stila) uvoenjem grotesknih, burlesknih efekata. Flober u pismima : ''Cilj umetnosti nije da navede na smeh ili suze ve da bude uzviena i hermetina, da nas navrede na posmetranje.'' Koncepcija bestrasnog pripovedanja na sudu je reeno da se uopte ne moe rei ta pisac misli. U maju 1869.g. zavreno ''Sentimentalno vaspitanje''. Krajem te godine umire Sent-Bev (po ijem je ukusu roman pisan ( po Tibodeovoj proceni to se pre svega odnosi na istorijsku i socijalnu dimenziju koju je Sent-Bev uvek oekivao od romana). Prve kritike su jednoduno negativne i otre : roman je dosadan, minuciozan opis, radnja uopte ni ne zapoinje, delo odie minucioznim pesimizmom, Flober se podsmeva svim uzvienim stvarima ljubavi, patriotizmu... Posebno je napadnut sam kraj romana nedopustivo je cinian, skandalozan. Flobera brane Zola, or Sand po njoj, roaman se nadovezuje na Stendala i Balzaka : tema je poraz, izgubljena iluzija, neostvaren san o slavi. ''Roman je originalan pre svega u stilu beskrajna trezvenost, suzdranost, bestrasnost. Ovo rezultira surovim prikazom stvarnosti'' .Sand. I neki kasniji kritiari misle da je roman promaaj. Henri Dejms zamera : Frederik je isuvie obian i nezanimljiv karakter i nije u stanju, kao takav, da dri priu romana na okupu; i da je delo emotivno prazno i da u njemu preovlauje atmosfera hladna kao smrt to je zamerka na Floberovu bestrasnost.

Frederik je kao karakter loe sredstvo za ono to Flober hoe da predstavi sazrevanje jedne generacije u istorijski uzbudljivom vremenu. Sa Frederikom se ne moe ni saoseati, jer je slab, sebian i bezoseajan. Ponegde se u romanu moe nai lep, uspeo odlomak, stilski uspeo, ali ceo roman je neuspeo. Glavni uspeh : lik mme Arnu, koja je ne samo fizika ve i moralna lepota kako je Flober pokuao da uradi, ali je na kraju dobijeno neto drugo, realizacija je promaila. Ona je skoro potpuno liena karaktera i svedena na bledi ideal, na ablon. To je zato to je u romanu prikazano gotovo iskljuivo iz Frederikove perspektive a ta perspektiva je ograniena upravo u ovoj moralnoj dimenziji. Frederik je i moralno i intelektualno slaba linost, i slika je nuno izvitoperena i bleda. Gotovo nikad se ne navode njene rei, ne prikazuje se ono to ona ini, ve se sve najee daje posredno ili pripovedaevim ili Frederikovim glasom. Flober je, po Dejmsu, napravio 3 kapitalne greke : - izbor Frederikove skuene svesti da reflektuje jedan tako bogat ivot - zato to je uopte poeo da pie ''B i P'' (?) - nije uvideo da je propustio priliku da predstavi jedan lep i sloen karakter. Ovo vie govori o samom Dejmsu. Tano je ..., ali nije tano da je to propust. Pre e biti da je Flober namerno na ovaj nain oblikovao mme Arnu. Flobera ne zanima moralna lepota za kojom traga Dejms. To je u vezi sa Floberovom pesimistinom vizijom sveta. Kasnije kritika : roman je preoptereen dokumentarnom graom. Kompozicija, po kritiarima, je labava i fragmentarna, samo niz nevezanih epizoda gde se meaju elementi raznih anrova. Nedostaje organsko jedinstvo. To nije sasvim bez osnove. Toga je i Flober bio svestan : ''Moja pria nije dovoljno dramatina''. Iz prepiske se vidi da mu je osnovni problem kako da kombinuje priu o Frederiku sa priom o istorijskim dogaajima. Plai se da e istorija progutati privatne likove, ali takoe i da e privatni ivoti privui previe panje itaoca i odvui ga od istorijskih dogaaja. Trudio se da nae ravnoteu. Romanu nedostaje dramski sukob, gde sve tei nekoj kljunoj epizodi, ve je sve ''kao u ivotu'', sve tee ravno, hronoloki, i u tom kretanju se troe ideali, snovi o ljubavi i slavi a to je i osnovno to je eleo da pokae. Brombert : osnovno naelo kompozicije treba traiti u metaforinom povezivanju tema, a ne u dramskom sukobu. Osnovna tema je tema proticanja vremena, starenja i propadanja. Roman ima krunu kompoziciju epilog ukazuje na sam poetak romana i aktuelizuje temu neuspeha, ukazuje na to da se Frederik umorio od ivota, da je izgubio ideale i postao svestan injenice da mu je ivot promaen. U tradicionalnom romanu junak prolazi odreena iskustva i na kraju sazreva. Ovde je drugaije, kraj je definitivan, nema novog ivota za Frederika to je taj Floberov pesimizam. Po Brombertu : najsnanije oseanje je oseanje prolaznosti, sveprisutnosti smrti. Zato je Prust izuzetno cenio ovaj Floberov roman. Flober daje krajnje precizne vremenske dimenzije u kojima je data radnja romana. To je postupak koji postaje posebno semantiki optereen. ak i kod Balzaka je ponekad nemogue odrediti hronologiju. Nasuprot tome, Flober postavlja subjektivno vreme, doivljaj vremena samih junaka. U poglavljima ''MmeBovari'' gde se opisuje Emina svakodnevica vreme je predstavljeno kao neko amorfno kretanje gde se promene registuruju samo na osnovu promene godinjih doba, doba dana, isl. Flober pokuava da tu monotoniju otro odvoji od objektivnog vremena. Stie se utisak da je objektivno vreme potpuno odvojeno od subjektivnog. To su dva potpuno odvojena plana. U doivljaju vremena samih junaka postoji nekakva ''rasplinutost''. Tehnika zgusnutog vremena kod Balzaka ili Prusta sastoji se u tome da jedan dogaaj smesti u temporalno sredite iz koga se kree u digresije; pripoveda se vraa u razliite vremenske periode. Prust je to doveo do kraja. Ono to pojaava utisak o nezavisnom proticanju vremena je veliko ubrzanje radnje (u nekoliko reenica se preskae period od 20 godina 3.deo, 5-6 glava). Svi likovi u romanu postaju rtve destruktivnog uinka vremena; motiv prostitucije na neki nain rezimira strukturu ponaanja svih likova u romanu (Brombert). Tema politike prostitucije tretirana cinino. Naziv Arnuovog preduzea ''Industrijska umetnost'' ukazuje na profanizaciju umetnosti.

PISMA : VII 8.avgust 1846.g. Jo i sada forma je ono to iznad svega volim, samo kada je lepa i nita drugo preko toga... Za mene postoje na svetu samo lepi stihovi, lepo sastavljene reenice, harmonine, zvune, lepi zalasci sunca, meseina, slike pune boja, klasini mramorni kipovi i jako izrazite glave... Od cele politike samo jednu stvar razumeti, a to je pobuna. IX - Ja sam uvek sebi zabranjivao da ma ta od svoga unesem u svoja dela, a ipak sam ga uneo mnogo. Uvek sam se trudio da ne snizim umetnost do zadovoljavanja neke izdvojene linosti... Da postanem jedan od velikih pisaca nedostaje mi mnogo toga, sreenost na prvom mestu, zatim postojanost u radu. Do stila se dolazi uasnim radom, fanatinom i portvovanom upornou. - Pisao sam bez ljubavi vrlo nene strane, i plamene bez ikakvog ara u ilama. Zamiljao sam, seao se i kombinovao. XI Najunutarnjije, najskrivenije u celoj mojoj dui su dve ili tri uboge misli o umetnosti, koje sa ljubavlju grejem u sebi. Najvaniji dogaaji u mom ivotu bile su nekolike misli, proitane knjige, sunevi zalasci u Turvilu, na morskoj obali i razgovori sa jednim prijateljem... - Pesnik forme to je ta odluno uvredljiva re koju utilitarci dobacuju pravim umetnicima. A ja, dokle god mi u nekoj odreenoj reenici ne budu odvojili formu od sadraja, tvrdiu da su te dve rei liene smisla. Nema lepih misli bez lepih oblika, ni obratno. U svetu umetnosti, lepota se lui kroz oblik, kao to u ovom naem svetu iz njega proizilaze iskuenje i ljubav... To su sve gluposti od kojih ivi kritika. Ljudima koji piu lepim stilom prebacuje se da zanemaruju misao, kao da svrha umetnosti nije lepota pre svega. XIII Treba se uvati svega to lii na nadahnue, a to je esto neto unapred smiljen i izvetaen zanos, koji ovek u sebi izazove i koji nije doao sam od sebe. Uostalom, u nadahnuu se ne ivi. Pegaz ee ide korakom nego to prelazi u trk. Sva je vetina u tome da se tera onako kao mi hoemo. Ali ga ne treba prejahati. - Treba itati, mnogo razmiljati, uvek misliti na stil i pisati to se manje moe samo da se ublai nadraaj ideje koja trai da dobije oblik i prevre se u nama, sve dok joj ne naemo odreen oblik, taan, koji joj sav odgovara. (Znati?) da ovek uspeva da stvori lepe stvari velikim strpljenjem i dugotrajnom odlunou. XV to god dalje idem, sve vie nalazim da sam nesposoban da izrazim ideju. Kako je smena ta manija da ovek provodi ivot u tom to troi snagu oko rei i da se po ceo dan znoji da izglaa stihove... Srea je lagarija koja je uzrok svih patnji u ivotu, kad za njom teimo. Ali postoji stanje vedrog spokojstva koje nju podraava i koje je moda prevazilazi. XVII to se mene tie, izgleda mi, ako opet ne uspem sa svojim prvim delom koje piem, da imam samo da skoim u vodu. Ja koji sam bio tako smeo, postajem do krajnosti bojaljiv, to je u umetnosti najgora od svih stvari i najvei znak slabosti. XIX Gospode, kad bih pisao stilom kakav zamiljam, kakav bih bio pisac!... U meni su, knjievno govorei, dva oveka : jedan koji voli dreku, lirizam, visoke orlovske polete, sve zvunosti fraze i vrhove ideje; drugi koji trai istinu i kopa koliko se moe, koji voli da sitnu injenicu istakne koliko i krupnu, koji bi eleo da ljudi osete skoro materijalno stvari koje on predstavlja, i taj voli da se nasmeje i rado se bavi ivotinjskim crtama ovekovim. ''Sentimentalno vaspitanje'' je bilo, a ja to nisam ni znao, napor de se spoje te dve tenje duha (bilo je lake izneti neto ljudsko u jednoj knjizi, a lirizam u nekoj drugoj). Nisam uspeo. Ma kakve prepravke da se uine sa tom knjigom (ja u ih moda uiniti), ostae ipak uvek sa pogrekama : u njoj nedostaje isuvie mnogo stvari, a neka knjiga je uvek slaba po nedostajanju neeg...

- Ono to mi izgleda divno, to bih hteo da napiem, to je neka knjiga ni o emu, knjiga bez veze sa spoljnim, koja bi se drala sama od sebe unutarnjom snagom svog stila, kao to zemlja lebdi a nita je ne podupire. Knjiga koja ne bi imala skoro nikakav predmet ili bar u kojoj bi predmet bio skoro nevidljiv. Ako je to mogue. Najlepa dela su ona u kojima ima najmanje sadraja : to god je izraz blie misli, to god se re vie priljubi i nestane, utoliko je sve lepe. Verujem da je budunost umetnosti na tim putevima... - Tim to postaje veta, forma se tanji : naputa svaku obredsku krutost, svako pravilo, svaku meru; ostavlja epski spev za ljubav romana, stih radi proze; ne zna ni za kakvo pravoverje i slobodna je kao volja koja je stvara. Ovo osloboenje od materijalnosti moe se nai u svetlu... - Zato nema ni lepih ni runih predmeta, i zato bi se moglo postaviti skoro kao aksiom, stavljajui se na taku gledita iste umetnosti, da nikakav i ne postoji, poto je stil, sam bez ieg drugog, apsolutni nain da se stvari zapaaju. XII Popularnost koja kao da proiruje genija, vulgarizuje ga. Jer istinito lepo nije za gomile, naroito u francuskoj. Hamlet e uvek manje zabavljati od gice od ..... (roman Dime oca). XXII (Ironija vlada nad ivotom...) Komino dospelo do krajnosti, komino kome se ne smeje, lirizam u lakoj ali, to je ono to me najvie mami kao pisca. XXV Kakva je pasja stvar proza! Nikad to nije gotovo i uvek ostaje da se neto preradi. Ja ipak mislim da joj se moe dati vrstina stiha. Dobra prozna reenica treba da bude kao kakav dobar stih, neizmenjiva, isto tako ritmina, isto tako zvuna... Ne izgleda mi nemoguno, tako isto, i psiholokoj analizi dati ivost, jasnost, estinu nekog isto dramskog izlaganja dogaaja. To nikad nije bilo pokuano bilo bi divno... Vie razmiljaj pre nego to pie i posveti se rei. Sav dar pisanja, na kraju krajeva, sastoji se u izboru rei. Tanost izraza ini snagu. Sa stilom je isto kao i sa muzikom : najlepe, to je i najree, to je istota zvuka. XXI U umetnosti upravo fanatizam znai umetniko oseanje. Poezija nije nita drugo nego nain da se zapaaju stvari, spoljanji predmeti, jedan naroiti organ koji prosejava materiju i, ne menjajui je, preobraava je. XXXVIII Ono to se meni ini najvia stvar u umetnosti (i najtea) nije ni nekog zasmejati, ni rasplakati, ni raspaliti, nego delovati poput prirode, tj. navoditi na duboka razmiljanja. Vrlo lepa deca imaju tu odliku. Spolja, ona izgledaju spokojna i neshvatljiva. XXXIX F. knjievne kritike (predgovori) u njima hou da dokaem nesposobnost kola, ma koje da su, i da otvoreno izjavim da svi mi nemamo neke namere da neku stvaramo, i da ih ne treba stvarati. Mi ostajemo, naprotiv, u tradiciji. To meni izgleda u dlaku tano... Postoji samo jedno lepo. Uvek je jedno te isto svuda, ali ima razliite izglede : vie ili manje je obojeno odsjajima koji preovladavaju. - Pokuau da dokaem zato je estetska kritika toliko zaostala iza istorijske naune kritike nisu ljudi imali osnova. Znanje koje svima nedostaje je anatomija stila ne znaju kako se reenica grana i ime se vezuje. XLI Da nije moda patiti i misliti jedno isto? Genije, na kraju krajeva, moda je samo istananost bola, tj. potpunije i snanije prodiranje objektivnog kroz nau duu. - Proza, vie nematerijalna umetnost (koja se manje obraa ulima, kojoj nedostaje sve to dovodi do uivanja) mora da bude nabijena sa puno stvari a da se to ne primeti. A u stihovima se i najmanje pokazuje. Tako neko poreenje, najmanje primeeno u proznoj reenici, moe da ispuni itav jedan sonet. Moe li da ih bude u poeziji.

XLII Kritiku treba pisati kao to se piu prirodne nauke, izostavljajui svaku moralnu pomisao. - Kad se bude postupilo sa ljudskom duom sa istom onom nepristrasnou koja se unosi u fizike nauke, izuavajui mrtvu materiju, uinie se ogroman korak unapred. To je jedini nain da se oveanstvo uzdigne iznad sebe samog. Ono e se tada posmatrati iskreno, prosto u ogledalu svojih tvorevina. Bie kao bog, sudie sebi odozgo... Potrebno je, moe biti, kao u matemazici, samo da se pronae metoda. Nju e valjati primeniti pre svega na umetnost i religiju. Ta dva velika ispoljavanja ideje. XLIV Svejedno bilo ravo ili dobro, divna je stvar pisati, ne ostati svoj, nego kruiti po celom tom svetu o kome govorimo. Danas, na primer, kao ovek i ena istovremeno, kao ljubavnik i ljubavnica u isti mah, etao sam se na konju po umi jednog jesenjeg veera, pod utim liem, i bio sam konj, lie, vetar, rei koje su oni govorili jedno drugom, i rumeno sunce zbog koga su im se upola sklapali oni kapci, natopljeni ljubavlju. - Je li neko pobrojao sve podlosti koje je trebalo posmatrati da se sastavi jedna veliina due? Koliko sve kunih isparenja treba progutati, pretrpeti bolova, podneti muenja, da se napie jedna dobra stranica? To smo mi, pisci, istai nunika i vrtlari. Mi izvlaimo iz trulei oveanstva naslade za njega samog. Mi sadimo itave korpe cvea na rasprostrtim bedama. injenica se destilira u formu i penje uvis, kao ist tamjan duha ka Venom, Neizmenjenom, Nepobitnom, Idealnom. XLVI trebalo bi da ovek sve zna pa da pie. Svi mi, krabala, koliko nas ima, patimo od ogromnog neznanja, a meutim, kako bi sve to donelo misli i poreenja! Nama, uopte, nedostaje sri! Knjige od kojih su potekle itave knjievnosti, kao to su Homer i Rable, prave su enciklopedije svog vremena. Ti su vam ljudi znali sve, a mi ne znamo nita. U Ronsarovoj poetici postoji jedna zanimljiva preporuka : on preporuuje pesniku da proui zanate, kovaki, zlatarski, itd, pa da odatle crpi metafore. To ti je zaista ono to jezik ini bogatim i raznovrsnim. Treba da se reenice komeaju u knjizi kao lie u umi, sve razlino u svojoj slinosti. - Nita nije ozbiljno na ovom svetu osim smeha. XLVIII Jedno od mojih naela je da ne treba sebe pisati .Umetnik treba da bude u svom delu kao bog u svemiru, nevidljiv a svemoan, neka se svuda osea, ali neka se ne vidi. - A zatim, umetnost treba da se uzdigne iznad linih naklonosti i nervoznih osetljivosti! Vreme je da joj se, neumoljivom metodom, da odreenost fizikih nauka. Glavna tekoa, po mom miljenju, ipak ostaje i dalje stil, forma, neodredljiva lepota koja proizilazi iz same zamisli, a koja je blistanje istine, kao to je rekao Platon. XLV Svako delo koje treba napisati ima svoju poetiku koju treba iznai. - Jedino je ideja vena i potrebna. Nema vie umetnika kao nekad, onih iji su ivot i duh bili slepo orue udnje za lepotom, posrednici boga, preko kojih se on dokazivao sam sebi. Za te ljude nije postojao svet, niko nita nije znao o njihovim bolovima, svakog veera su legali tuni, a posmatrali su ivot zauenim pogledom, kao to mi posmatramo mravinjak. - O, jadni Olimpe, bili bi u stanju da zasada polje krompira na tvom vrhu. ( Flober prezire ''drutveni zadatak'' umetnosti ) - Nita nije gora slabost nego unositi u umetnost svoja lina miljenja. (...) Umetnik nema prava da iznosi svoje miljenje o bilo emu. (...) Strast ne pravi stihove, i to god vie budete lini, biete slabiji. (...) Ono to odlikuje genija je uotavanje. (...) Nita u ovoj knjizi nije izvaeno iz mene... Ulazim u koe koje su mi antipatine. - Moja jadna Bovari bez sumnje plae u 20 sela u Francuskoj. (...) Ga Bovari nema nieg istinitog. (...) Ga Bovari ena sa lanom poezijom lanim oseanjima. - Ali, zar ne treba poznati sve odaje srca i drutvenog ivota, od podruma do tavana... naroito ne zaboraviti nunike.

- Prolo je vreme lepog... to se vie bude razvijala, umetnost e biti sve naunija. - Mnogo je lake eretati o umetnosti nego sastaviti najbeznaajniji sonet. - Jednakost to je ropstvo... U umetnosti je sva sloboda. - ikam svakog dramskog pisca da se usudi da iznese na pozornicu radnika-lupea. - Sav sam propao od poreenja kao to ovek propada od vaiju. - Mnogo je predmeta koji su mi dosadni : Volter, Napoleon, revolucija, katolicizam... - Aksiom u umetnosti nema lepih siea. - Zrna bisera sainjavaju ogrlicu. - oveku nikad ne dosadi ono to je dobro napisano. Stil je ivot. - Trebalo je itaoce neosetno dovesti sa psihologije na radnju. Poetika : O Floberovom pojmu objektivnosti : objektivnost je za njega pre svega bezlinost. U pismu Lujzi Kole hvali ekspira jer je uspeo da ostvari nadoveanski bezlinost (pismo 50-ih g.). or Sandovoj pie o istoj temi (60-ih g.). Neposredno po objavljivanju ''MmeBovari'' : ''MmeBovari nema nieg istinitog. Ja u nju nisam uneo nita od svojih oseanja i od svog ivota. Iluzija dolazi od nedostatka.'' Ideja o distanciranosti pripovedaa imala je veliki uticaj na pisce kasnijih generacija (Mopasan). Npr. u Dojsovom ''Portretu umetnika u mladosti'' kae se da umetnost treba da bude kao bog koji stoji iznad dela, ravnoduan. Kod Flobera, za razliku od relista koji su pod objektivnou podrazumevali jedan nauniki stav umetnosti prema stvarnosti koju opisuje, to znai pre svega bestrasnost, nedostatak oseanja za ono to se deava. Pisac ne sme dozvoliti sam sebi da saosea sa likovima i isto to ne trai od svog itaoca. Flober je blii Parnasovcima nego realistima po svom shvatanju umetnosti. Dodirne take : - karakteristino je da Flober hvali poeziju Parnasovaca, i obratno. - poezija i umetniki ideali Parnasovaca (T.Gotje...) je reakcija na romantiarsku subjektivnost; reakcija na poznog Igoa, Misea (patetian), Lamartina (plaljiv)... - Parnasovci veruju da neko umetniko savrenstvo treba traiti u formi, tehnici, stilu. Nije vaan sadraj. Zato neguju neku vrstu ''arhitektonske'' poezije opisi statua, hramova... U poeziji je vano naglasiti jasnou i istotu forme. - ovakav opis Parnasovaca koji je napunjen ''sjajno izbruenog mermera'', ''izbruenog dijamanta'' zasniva se na shvatanju da pesnik radi sa jezikom dok ga ne dovede do savrenstva kao to skulptor radi sa kamenom. Verovali su da se lepo ne sree u prirodi; samo je umetnik sposoban da stvara lepo. - to isto misli i Flober. Flober nastoji da svoj prozni izraz dovede do savrenstva, da prozi da lepotu i savrenstvo stiha. U pismu L.Kole kae da hoe da stvori stil u kome e biti objedinjeni poetski izraz i savrena, naunika preciznost. On je naporno radio na stilu i ostavio je dubok trag na kasnije pisce. Zola pie da mu je Flober poverio kako mu je najvea elja da stvori prozu vrstu kao brana i sjajnu kao zlato. - Parnasovci su isticali ''lar-pur-lart'' (izraz stvoren jo poetkom veka). - Flober, kao i Parnasovci, osea neku vrstu naklonosti prema dehumanizovanom svetu. To se najbolje vidi u ''Salambi'' (?) Parnasovci je voleli. Luka kae da u ''Salambi'' (?) uopte ne postoji ivot ve samo iluzija ivota. Flober je toliko precizan da ta preciznost unosi neku hladnou u roman. - Flober se dosta zanimao za najznaajnije naune i filozofske tendencije svog vremena. Na Parnasovce je snaan uticaj izvrio Ogist Kont. - Parnasovci se zanimaju za drevnu istoriju, veoma su kritiki nastrojeni prema hrianstvu slino i Flober

Flober nije uvek dosledan toj teoriji o distanciranosti od likova. On se ipak uivljavao u svoje likove. Odnos Flobera prema likovima je ambivalentan : pokuaj distanciranosti i romantiarska potreba za uivljavanjem. Flober je verovao da moemo biti pravi umetnici samo bavei se onim to ne izaziva najdublje oseaje u nama... U godinama kad je poeo da objavljuje ''MmeBovari'' Flobera su poeli da svrstavaju meu realiste. On to odbija i stalno ponavlja da on ne pripada ni jednoj koli i da mu smeta to aktuelno nametanje tendencija umetnikom delu. Flober osporava mogunost razdvajanja sadrine i forme. Kritiar mora biti u stanju da zapazi ta je ono to je za svako delo specifino, a to se, po Floberu, nalazi u postupku, u stilu. Flober zapravo pledira za jednu formalistiku kritiku koja bi opisivala specifinosti dela. Za Flobera je karakteristian napor da se roman postavi na vrste stilske osnove. On nije verovao da roman treba da odrazi stvarnost, ve da treba da rei neki stilski, formalni problem, da prozni jezik izbrusi do savrenstva. Flober govori da pripada samo samom sebi, da pie onako kako zna, da ga ne interesuje neka struja u knjievnosti ''...u meni su knjievnogovorei, dva oveka...'' Na poetku kod Flobera ima dosta romantiarskog. Kasnije se to gubi. Prvi tekst koji Flober pie svesno sa namerom da se oslobodi romantiarske tematike je ''MmeBovari''. Ono to bi se moglo smatrati glavnom zaslugom Flobera on je meu prvim piscima koji je uspeo da roman osobodi neke spoljanje uslovljenosti, sa njim se roman poinje shvatati kao umetniko delo ija svrha nije socioloke ... prirode. Njegova proza ne ukazuje na neku stvarnost izvan nje same. Funkcija romana nije didaktika. Flober je strogi moralista. Floberov stil je apsolutni nain da se stvari vide. Flober se rano povukao iz drutvenog ivota, postao ''svetenik umetnosti''.

''Sentimentalno vaspitanje'' obrazovni roman ili ne? - sentiment : oseanja, dirljivost, enja, nostalgija. - roman jednog lika - roman istorijskih, socijalnih prilika, i kako se ko odnosi prema novim prilikama. - Frederik : pasivan, rezigniran; nepromenljiva budunost, stanje rezignacije. - ta znai vaspitanje sentimenta, i da li je ono mogue? - da li je mogua promena fantazme? Ili je prikazana jalovost i ispraznost romantiarske fantazme? Nema mogunosti da se sentiment obrazuje. Frederik nije imao ambicija, bio je oprezan, on nije prisiljen okolnostima da se suoava sa svetom (na planu politike, finansija). Frederika ne dotie revolucija na ulici, ve je opsednut svojim linim ljubavnim problemom. ovek koji nema prepreke u svojoj volji, ispoljava se slobodno, tj. kako mu padne na pamet, bez odsustva prepreka ali to nije zrela linost. Uroena mu je samo sposobnost da oblikuje svoj ivot. Kao neko umetniko delo (Geteov antropoloki pozitivizam). Ali ta vetina mora da se ui i stie, neguje i upranjava u tome je velika uloga obrazovanja, uloga drugog oveka. Sentenca na kraju : zabluda se lei samo lutanjem (bluenjem od zablude). U svim patrijarhalnim drutvima veruje se da treba iveti po utvrenim pravilima. ''Imati ili biti'' egzistencijalno je bitno (ne duhovno). - Eros i civilizacija - jednodimenzionalni ovek - samo lutanje nije garancija. Filina : ''Ako si mi drag, ta se to tebe tie''. - susret sa Aurelijom ostavljena ena. - Vilhelma na kraju romana ekaju dve stvari : 1.- suoenje sa samim sobom; 2.- suoenje sa Natalijom (koja bi trebalo da predstavlja idealnu priliku za njega).

Predavanja : Moderni roman pretpostavlja destrukciju realistikog romanesknog kanona, a Flober je rodonaelnik ovih tendencija. Ova destrukcija ukljuuje : - defabulizaciju odstranjivanje jedne od osnovnih osobina realistikog romana; - ukidanje naracije ukidanje instance ''sveznajueg pripovedaa'' (tipine za balzakovski roman); - ukidanje koncepcije junaka kao tipa, + izostavljanje spoljanjeg izgleda i okrenutost unutarnjem svetu junaka; - nove tehnike pripovedanja tok svesti, unutranji monolog...; - probijanje vremenskih koordinata realistikog romana subjektivno vreme pripovedaa kao osnovna mera dogaaja. Ovo su negativna odreenja modernog romana, kao suprotstavljenog tradiciji. ta je moderni roman po sebi, pitanje je koje raa brojna neslaganja. Luka (''Dananji znaaj kritikog realizma'') o modernom romanu pie poredei Dojsa i Mana : u Ulisu i Loti iz Vajmara prisutna je tehnika unutranjeg monologa, ali tu poinje i zavrava se slinost ta dva romana; kod Dojsa je tehnika sama sebi svrha, njegov realizam je statian u poigravanju tehnikom pisanja, dok je kod Mana realizam razvojan ka putu sadraju, a ne poigravanju formom. U modernizmu, junak nije odreen miljeom, ''iupan'' je iz drutvenih odnosa : to nosi i aistorinost kao osobinu modernog romana. Luka zapaa da u modernom romanu dolazi do rastvaranja objektivne slike sveta, praenog destrukcijom ovekovog mesta u tom svetu. Na nesrazmeru prvog dela ''MmeBovari'' i samog zapleta, ukazivao je i sam Flober : ''Nedostatak je materijalna nesrazmera''. Flober taj nedostatak pravda na dva naina : 1.- strana mu je peripetija, bitniji je nain na koji e se neto saoptiti, i 2.- nastoji da ostvari psiholoku autentinost. Roman nosi atmosferu monotonije, tekog trajanja vremena, koja je naglaena ne samo uvidom u Emina oseanja ve i opisima prirode, ponavljajuim motivima (obedi u domu Bovarija, postavljanje stola, raunanje vremena u odnosu na bal...). Radnja se ne odvija po principu dramske peripetije, ve su opisi i kljune dramske scene naslagani jedni na druge. Svako poglavlje poinje scenom, zatim se iz nje uzdie pripoveda i daje saet pregled dogaaja. Brombert zapaa da ritam smenjivanja scena i opisa ne utie samo na kompozicionu stranu romana ve i na vremensku perspektivu. Po spoljanjoj kompoziciji, roman je podeljen na 3 dela, a u svakom su po dve kljune epizode koje su meusobno kontrastirane. Retorika sredstva kojima se slui Flober najee su poreenja i metafore. Poreenja preuzimaju ulogu izostalog eksplicitnog komentara. U ''Sentimentalnom vaspitanju'' junak je osnova oko koje se pletu fabularne niti. Zaplet nije konstruisan oko jednog dogaaja gde bi se oekivalo razreenje dramskog zapleta, ve postoji nekoliko pria, manjih zapleta. Oni se prepliu, tako da se karakter junaka gradi u razliitim fabularnim tokovima. Pitanje : koji princip spreava junaka da naini bilo koji sudbonosan korak i zapone dramatsku akciju. U tradicionalnom romanu, ono to spreava junaka obino je spoljanje. Naelo spreavanja je naelo reterdacije. Kod Flobera to naelo je unutranje. Frederika spreava sam njegov karakter, a ne okolnosti. Kao i junaci modernog romana, Frederik nije delatan junak, ve posmatra. Roman nema kraj tipian za sentimentalni roman okrenutost budunosti. Vaspitanje je okonano, ali je perspektiva, budunost, zatvorena za nadu, ostaje samo svest o promaenosti. To je omogueno i krunom kompozicijom romana. Motiv putovanja koja je Frederik preduzimao, na kraju romana, je tu da iscrpi sentimentalne podsticaje i junakovu energiju. Krajem se Fober uklapa u tradiciju, ali je odstupanje u smislu samo vrste romana restrikcija nije spoljanja ve unutranja, zaplet je kruan, nema otvorenosti za moguu budunost. Bitna odlika koja ovaj roman vezuje za moderni roman, je dehumanizacija prikazanog sveta; groteska kao sredstvo kojim su iva bia prikazana kao mehanike figure (scena bala). Dehumanizacija se ogleda u izostanku neposrednog iskazivanja emocija junaka. Viestruko znaajna scena u kojoj se u seanjima Frederika i Delorijea na kraju romana javlja motiv javne kue : ukazuje na Frederikov karakter u kom se romantika sukobi sa stvarnou (u javnu kuu ide sa buketom cvea), njegovu slabost ka enama, ali i neodlunost (beg iz javne kue). Analogija toj neodlunosti je njegov beg iz Pariza u sigurnost provincije. Motiv javne kue na metaforinom planu ukazuje na potrebu za iluzijom.

? ''MmeBovari ili knjiga ni o emu jedan vid umetnosti romana kod Flobera : taka gledita'' : Antiroman po Sartru : uva izgled romana, ali samo zarad toga da se roman ospori tako kao da on sam to ini, da se uniti u trenutku kad izgleda da se izgrauje; roman upravo razmilja o samom sebi. Antiroman kada roman nema istu savest, kad postaje autokritian, kad raskida sa postojeim romanom i ulazi u krizu : kriza predmeta(= pria, zaplet, splet dogaaja, ono to se dogaa), koji sve vie tei da se razlikuje od samog dela, ili da prosto nestane. Gonkur, Zola ali kod njih je osuen samo zaplet i fikcija prethodnog romana, pre nego sam predmet, pozivanje na stvarni svet, a naturalistika doktrina bila je daleko od toga da sieu izrene presudu iskljuenja. Flober : ''Ono to mi izgleda lepo, ono to bih eleo da uradim, to je knjigu ni o emu, knjigu bez spoljne veze,... knjigu koja skoro da ne bi imala nikakvog predmeta, ili gde bi predmet bio skoro nevidljiv, ako je to mogue...''; ''Ako knjiga koju piem sa toliko muke izae na dobro, ja u, samom injenicom njenog ostvarenja, utvrditi 2 istine koje su za mene aksiomi, a to je : prvo, da je poezija isto subjektivna, da u knjievnosti nema lepih umetnikih siea,...; a zatim, i sledstveno tome, da se moe pisati bilo o emu i bilo ta''. ak i ako predmet ''MmeBovari'' ima svoj udeo u konceptu romana, i ne moe se vie odvojiti od njega, ipak : ''Pria, pustolovina romana, to me ne zanima''. ''Umetnika dela koja mi se dopadaju iznad svih ostalih su ona gde umetnikog ima prekomerno. Ono to volim u slikarstvu, to je Slikarstvo; u stihovima, Stih''. ''Ono to mi se ne svia kod mojih prijatelja Sent-Beva i Tena, to je to oni ne vode dovoljno rauna o Umetnosti, o delu po sebi, o kompoziciji, o stilu, o onome od ega je Lepo sazdano''. Kompoziciona injenica o kojoj Flober ne govori izriito : taka gledita, koju pisac zauzima prema dogaajima i linostima u romanu. Oekivano reenje za autora koji tei da bude bezlian i objektivan, kao to to eli Flober, je nepristrasnost i panoramska vizija nekog idealnog svedoka to je uobiajeni nain prezentacije u balzakovskom romanu. Ali, Flober ne veruje u bezlino saznanje : nema objektivne stvarnosti, svako vienje predstavlja neiju, njemu svojstvenu, iluziju. Takvo shvatanje moe da dovede u pitanje povlaeni poloaj sveznajueg autora. 1.- linost uvoditelj arl : Opti redosled knjige iskljuuje junakinju iz uvoda i epiloga i sredinji poloaj daje arlu. Taj redosled je predvien od prvih scenarija, jedina izmena je sve vea Omeova vanost na kraju knjige. arl i Ome - linosti predstavljene izdaleka i spolja, linosti-objekti, neprozirne svesti, obezbeuju poetak i kraj romanu u kom suvereno vlada taka gledita nekoga ko gleda sa visine i distance, i ko nee nita da zna o tajnim motivima likova na koje gleda kao na lutke. arlov ulazak u razred predstavlja njegov ulazak u nae vidno polje spojen sa ''mi'' koje vrlo brzo nestaje; sa druge strane, u simetriji, dat je trijumfalni izlazak apotekara. U oba sluaja maksimum ironije i tunog sarkazma, jer Flober tu gleda sasvim tuim pogledom. Roman se tako rasporeuje kroz kretanje, koje ide od spoljanjeg ka unutranjem, od povrine ka jezgru, od ravnodunosti ka sauesnitvu, a zatim se vraa iz unutranjeg dela ka periferiji. Kod Flobera, prvi pogled na svet dolazi izdaleka, i od tog sveta zadrava samo spoljanjost, koru. Ali, taj pogled uskoro zavlai ispod. Ome do kraja ostaje uvek vien spolja, ali ne i arl autor se pribliava lutku koji se pretvara u oveka : kratak pogled unazad otkriva njegovo poreklo, detinjstvo, mladost (nain da se uspostave veze simpatije), ulazi i u njegovu intimnost. To sanjarenje pred otvorenim prozorom Flober obino dodeljuje Emi. To je sitan dokaz sauesnitva, kratki trenutak kada Flober usvaja perspektivu svoje linosti, koja privremeno uzima lik protagoniste. Ovaj prodor je potajan, autor se odmah povlai. Flober nije uspeo da sa arlom postupa apsolutno kao sa predmetom moda to nije ni eleo. Upravo se u arlovom vidnom polju pojavljuje Ema arl slui kao reflektor sve do trenutka kada Ema, postupno uvedena i prihvaena, postaje sredite i sie. I ona mora da pone od nieg poloaja linosti-predmeta, koja se upoznaje spolja (s tim to se pojavljuje ne pred kritikim, ve zadivljenim okom). Flober se slui arlom da predstavi Emu onako kao je on vidi, pri emu se Flober vrsto spaja sa njegovom perspektivom, usvaja njegov ogranieni ugao gledanja i njegovo subjektivno vienje. On se odrie povlaene optike sveznajueg autora, da bi osvojoj junakinji da samo privremenu, povrnu sliku.

Umesto portreta na Balzakov nain (koji podrazumeva celovito i vanvremensko vienje koje izraava znanje autora a ne linosti), Flober slika fragmentaran i postepen portret, kroz poentilistika opaanja svoje uzbuene linosti. Preuzimanje ogranienja i kratkovidosti linosti nije rigorozno. Flober ne preza od toga da pobolja arlovo obino vienje, kao to e se ponekad staviti i u Emin duh, misao ili neku ironinu tananost, koji od nje ne mogu poticati. Postignuti rezultat esto e biti kompromis u kome se stapaju protivrena osvetljenja spoljnjeg posmatraa i unutranjeg pogleda. Flober se istovremeno dri i izvan i u unutranjosti svesti svoje linosti. Tokom celog uvodnog dela, arl je i sredite i reflektor, i Ema je viena preko njega, o njoj se saznaje samo ono to i on zna nemamo pojma ta ona stvarno misli ili osea. Ema je sistematski prikazana spolja tako zahteva arlova taka gledita. Pr: kad Ema donosi najvaniju odluku, sve je skriveno, dato posredno i sa velike razdaljine, tj. sa arlove razdaljine (eka pored ograde). Ono to se u njoj deavalo, saznajemo pomalo tek preko vremenskih razmaka i u odrazu, kasnije, kada se Flober bude njoj pribliio i kada nam bude otkrio njenu misao. Uskoro se optika menja. Ali arl o tome nee nita znati, Ema i dalje za njega ostaje nedokuiva neznanka, jer on ne poseduje pievu mo da se uvue u njenu linost. Ve od 5.poglavlja, Ema koja je bila objekt, postaje subjekt a italac ulazi u tu svest koja je za njega ranije bila zatvorena kao i za arla. To je razlog arlovog sredinjeg poloaja u toku prvih poglavlja takav raspored omoguuje itaocu da iznutra doivi ono saznanje koje arl ima, i koje e uvek imati o svojoj eni. 2.- umetnost modulacije : Balzak, pristalica celovite i panoramske obrade, slui se sredinjom linou, i oko nje razvija radnju. Flober originalno kombinuje autorovu i junakinjinu taku gledita naizmeninost i interferencije, i prevlast koja je data subjektivnom vienju prikazane linosti. Floberov jedini problem je kako da prelazi iz jedne u drugu perspektivu a da ne zaustavi kretanje. Prelaz sa arla na Emu uvoenje njene take gledita : na osnovu vrta u Tostu. Kada ga Ema prvi put vidi to je jednostavan opis okoline, objektivna konstatacija spoljnjeg izgleda, onakva kakva moe da doe od nekog treeg posmatraa zato to je Ema tek ula u svoju novu kuu i to je ona za nas smo strankinja do koje nam Flober jo nije omoguio pristup. 30 strana kasnije, Flober daje afektivno vienje razoarane Eme, koja je sada osetljiva na sve to odaje gaenje, tromost, raspadanje, propadanje. U meuvremenu se pomerila taka gledita, pa se optika ia neprimetno stopila sa Eminim vienjem : prvi pogled u njene snove; analiza, vraanjem unazad, poetka njenog sentimentalnog ivota; ali jo ne i analiza kakvu bi ona sama mogla da naini Floberova ruka je svuda vidljiva. Kada Flober na trenutak napusti Eminu taku gledita da bi preuzeo arlovu ili Rodolfovu, ili da bi doveo na scenu nekog od statista, on to ini tako da ne prekine tok, sistemom povezivanja u zatvorenom krugu. Pr: Ema ulazi u kuu u Jonvilu, italac ide za njom, osea kao i ona pisac treba da da podatke o nedavno uvedenim linostima sutradan Ema vidi Leona na trgu sa Leona koga uvaava Ome, prelazi se na Omeove obiaje, njegovo ponaanje prema arlu tako se vraa na arla preko arlovog pogleda na trudnu Emu, Flober se vraa na nju, i zavrava svoj obilazak taaka gledita. Pr: kada se Ema i Rodolfo poslednji put sastanu u vrtu, on odlazi a ona ga gleda kako se udaljava prebaen Eminim pogledom, italac je naputa radi predmeta tog pogleda tako prati Rodolfa, slua njegove misli i vidi ga kako pie pismo raskida. + Reajui misli arla i Eme, Flober podvlai njihovo razilaenje; ponekad mora da odustane od svog metoda neosetnih klizanja da bi uinio oiglednijom tu razdaljinu izmeu njih. Umetnost modulacije napor ka onome to se naziva stilom. Za Flobera, stil predstavlja naelo nagomilavanja, svoenje na homogenost. On smatra da treba da dobije to gue i ravnoimernije tkanje, tj. neprekidnost. ''Kontinuitet sainjava stil, kao to postojanost ini vrlinu''. Kvalitet dela nisu biseri, ve konac koji ih dri zajedno to je jednomerno kretanje, tok izlivanja. ''Sve sam proitao prekjue, pa sam se prestraio koliko tu nema skoro niega... Svaki paragraf je za sebe dobar, a ima, u to sam siguran, i savrenih stranica. Ali upravo zbog toga, to ne ide. Tu je niz paragrafa dobro podeenih, koji su se zaustavili i koji ne prelaze jedan u drugi. Morau da ih odrafim, da popustim sastavke...'' ti sastavci moraju da budu jaki i gipki, ali nevidljivi. ''Mnogo sam muke imao da skonim cement, koji se razlivao izmeu blokova, pa je trebalo ponovo nabijati kamenje da se sastavci ne bi pojavili'' (pismo L.Kole).

Da bi oznaio ono to za njega predstavlja lepotu, Flober se slui slikom potpuno glatkog zida. ''Seam se da sam dobio lupanje srca, da sam osetio estoko zadovoljstvo dok sam posmatrao jednu zidinu Akropolja, potpuno goli zid... E pa! pitam se ne bi li knjiga, nezavisno od onoga to kazuje, mogla da proizvede isto dejstvo? Ne postoji li u preciznosti skupina, u retkosti elemenata, u glatkosti povrine, skladu celine, neka sutastvena vrlina, neka vrsta boanske moi...?''. Ovaj ideal prave linije i masivne zidane graevine ne iskljuuje varijacije u tonalitetu i kretanju, koje obrazuju ritam u tkanju romana. 3.- prozori i pogled u dubinu : Uloga prozora : esta Emina pojava pred prozorom priprema znaajne efekte daleke perspektive i pogleda u dubinu, to odgovara fazama najvee subjektivnosti i krajnjeg intenziteta. Prozor predstavlja povlaeni poloaj za floberovske linosti, koje su ujedno i nepokretne i ponesene strujom, zaglibljene u svojoj tromosti i predate lutanju sopstvene misli. Zatoena meu svojim zidovima, Ema pred prozorom dobija elju da poleti ''ka svim stranama sveta''; gleda dosadne jednoline dane, kiu, vidi Leona i Rodolfa; sa tavanskog prozora oseti prvu samoubilaku vrtoglavicu... prozori dosade i sanjarenja. Sa druge strane : zatvoreni prozori i navuene zavese u retkim trenucima kada Emi, koja biva svesna sebe i svog mesta ivljenja, vie nije potrebno da se iri po beskraju svoje sanjarije, nego se sabira u sebe u poetnoj i srenoj fazi svojih strasti : koije i hotelska soba sa Leonom, Rodolfova soba. Emina prva strast je obino strast na otvorenom u umi ili vrtu. Tako Flober suprotstavlja karaktere dva njena ljubavnika. Takoe, prozor prua zanimljive mogunosti snimanja Flober kao tehniar romanesknog isecanja i reije. Sjajni ''simfonijski'' odlomak o poljoprivrednoj izlobi prikazanoj u perspektivi vienja i sluanja buduih ljubavnika. Pogled u dubinu : slui tome da podvue ironinu razdaljinu sa koje se autor bavi poljoprivrednim skupom, i, posredno, idilom koja se tu mea u jednovremenom opaanja; i obeleava Emin ulazak u strasni ivot. Ista optika se javlja i kasnije prilikom jahanja, kada se zavrava poduhvat zapoet na izlobi : na vrhu prevoja, Flober priprema panoramski pogled na okolinu koji je istovremeno i Emino vienje sopstvenog ivota : ''... i nikad joj to jadno selo u kome je ivela nije izgledalo tako malo''. Ulazak u strast obeleen je uzlaenjem iznad obine ravni ivljenja. Ovoj najvioj taki iznad sela, Flober odreuje drugu ulogu pri kraju romana u trenutku suprotnog smisla Ema se vraa kada je videla Rodolfa poslednji put, izvan sebe od oajanja to nije vie uzlaenje ka ekstazi, ve silaenje ka samoubistvu : svoj poloaj vidi kao ponor, sputa se niz breg... Povratak iz imaginarnog u stvarnost je padanje u pravcu sela koje, ovog puta, izlazi iz magle umesto da u njoj nestane. Na poetku i kraju ove ljubavne odiseje, na dve veoma udaljene ali simetrino rasporeene stranice Flober stavlja Emu na isto uzdignuto mesto, i namenjuje joj istu uranjajuu perspektivu. Drugi diptih : Flober kombinuje upotrebu prozora i vozila dvostruki pogled na Ruan, pri dolasku i odlasku dilianse opet pogled u dubinu, ali poto se njen pogled ne sputa na selo i njegov obian ivot, ve na mesto gde e doiveti svoju strast, to mesto se ne pojavljuje udaljeno i umanjeno, ve predeo, obrnutom opsenom, izlazi iz magle i uveava se do ''ogromne prestonice''. Prozori i dubinske perspektive, otvaranje prema daljini i sanjarije u prostoru vorna mesta u kojima se narativni tok zaustavlja, pisac odustaje od svojih tradicionalnih boanskih prava, a prevlast uzima subjektivno vienje autor se maksimalno poistoveuje sa svojom junakinjom, postavlja se iza nje i gleda pomou nje. Ove scene su nejednako rasporeene, odsutne su u aktivnim fazama kada se strast ostvaruje, a umnoavaju se u periodima stagnacije i ekanja : prvi put vidimo Emu nalakenu na prozor posle bala tu poinje vreme sanjarenja i vie se nikad ne zavrava. Posle poglavlja punih radnje, kada Ema priprema svoje bekstvo, raskid sa Rodolfom donosi novi period tromosti i zastoja, najavljen i ovog puta prozorom koji se otvara pred njom, ali u traginijem vidu sa vrtoglavicom i gubitkom svesti, koji unapred ocrtava rasplet. Posle periodinih uzletanja, predstavljenih sanjarijama pred prozorom, sledi ponovni pad mora da sie na veeru. Ponovo usisana tekom i zatvorenom atmosferom sobe, nepominou ponovljenog vremena i nepokretnih predmeta, prisustvom bia koja ''su tu''... Nastaviti ivljenje, posle asova uzleta ka onostranosti prozora, uvek znai pasti, ponovo padati u zatoenje.

Dvostruko kretanje kao to sredinja faza na izlobi, koja je bila zaetak strasti prema Rodolfu, zahteva slinu scenu : predstava u ruanskoj operi. Loa predstavlja izmenjeni oblik prozora. Grubi prekid sna i vazduaste perspektive, praen je, posle uzleta, neizbenim padom u skuenost (zavesa se sputa, on se svali u fotelju). Flober insistira na gustini vazduha i zaguljivosti prostorije to nagovetava Eminu agoniju, koja se gui i moli da se otvori prozor. U tom ivotu svako ushienje praeno je malom smru; konana smrt nalazi skladno sazvuje sa smrtima koje su joj prethodile i koje su je najavile. Trenuci uranjanja u Emin lini ivot kada Flober najtenje stapa svoje gledite sa njenim najei su u fazama tromosti i dosade, kada se vreme prazni, ponavlja i kao da staje. A kad radnja treba da napreduje, kada treba da se iznesu nove injenice, autor vraa svoja suverena prava i svoju taku gledita, ponovo uzima odstojanje i moe da izlae spoljna vienja o svojoj junakinji. Ponovna zapoinjanja zahtevaju prisustvo reisera koji postavlja dekor i uvodi glumce : prizor u gostionici na poetku II dela, ili hotelska soba i katedrala u Ruanu u III delu. Flober koristi privremenu udaljenost junakinje da bi to vie poveao razdaljinu i dobio efekat snimka : Ema i Leon se sastaju u fijakeru, sa sputenim zavesama, ali itaocu nije dozvoljeno da tu bude sa njima; ako su mi prethodne stranice zabranjivale pristup u Eminu duu, on je ipak mogao da vidi neke kretnje i uje neke rei ovde vie ne vidi nita. Za vreme te kljune epizode, italac dobija najravnoduniju taku gledita, onu koja pripada varoanima za koje je ta ena samo neznanka. I upravo u tom osvetljenju, koje je utoliko neobinije to mu je pre bilo dozvoljeno da uroni u Eminu svest, on je vidi kako izlazi iz fijakera. Ipak, upravo zbog te duge intimnosti, italac moe da pogodi ta se krije iza vela. Daljinsko dejstvo iste vrste postignuto je neto kasnije takom gledita koju autor obezbeuje da bismo koraku koji preduzima izbezumljena Ema (kod Binea) prisustvovali sa tavana dve radoznale susetke to je scena iz nemog filma. Flober je omoguio da iz najvee blizine pratimo tu linost u toku prethodnih asova, i da proivimo njenu dramu iznutra sada je na trenutak prikazuje onakvu kakva se ona pojavljuje pred stranim pogledom spoljnog svedoka i ocenjivaa. Zatim je ak gubimo iz vida, kao i susetke kojima ostaje samo da nagaaju zatim, novom prisilom, pisac nas ponovo vraa Emi, koja stie kod dadilje, i tako nas opet sputa u njenu svest. Ove faze pripovedanja jako iznenauju jer je Flober tokom celog romana upotrebljavao neosetne prelaze i modulacije. Sporost i perspektiva linosti originalnost Flobera, pisca unutarnje vizije i nepominosti. U pismima kae da nema ''radnje'', nema ''kretanja''; ''neprekidnih pedeset strana u kojima nema nijednog dogaaja''. Flober se prvo brine zbog izgleda koji knjiga dobija, mislei na raniji roman, pre svega na Balzaka, kod koga je sve bilo pokret, akcija i drama. Ali na kraju se miri sa tim : ''Treba pevati svojim glasom; meutim, moj nikad nee biti ni dramatian ni privlaan. Uveren sam, uostalom, da je sve stvar stila, ili bolje oblika, izgleda''. On e se truditi da bar uravnotei radnju i odsustvo radnje, dogaaj i san : ''Imau mnogo posla da uspostavim priblino jednaku razmeru izmeu avantura i misli''. To mu ne polazi za rukom on dogaaju pretpostavlja njegov odraz u svesti, strasti pretpostavlja san o strasti, radnju zamenjuje odsustvom radnje, a svako prisustvo prazninom. Najlepe u njegovom romanu su ti veliki prazni prostori; ne dogaaji ve ono to je izmeu njih on uspeva da da ivot i gustinu tim praznim prostorima, i da punou stvara od praznine.
- pozorini komadi i pesme - jedino mladalako prozno delo koje privlai panju : ''Memoari jednog ludaka''. - romani : ''Sentimentalno vaspitanje'' (1869.) tematika iz savremenog graanskog ivota; ''Tri prie'' (1877.) pozdravljeno od savremenika. - istorijski romani, pisani sa velikom ambicijom : ''Salambo'' (1862.) u kojem hoe da minuciozno ovaploti istorijski dekor stare Kartagine, i ''Iskuenja svetog Antonija'' (1874.) knjiga ''mitolokih, istorijskih, filozofskih vizija''. - nedovreni antiroman ''Buvar i Pekie''; ''Renik primljenih ideja'' (1847.) dela u kojima ljudsko neznanje i glupost dobija nemilosrdnog parodiara. - 1857.g. Floberova ''MmeBovari'' i Bodlerovo ''Cvee zla''. Tada ve vie nema Stendala i Balzaka, a pisci nove realistike generacije su skloni da ''vernom oponaanju ivota'' podrede sve umetnike i stilske zakone. Flober stvara roman drugaijeg tipa. - prepiska koju Tibode ocenjuje kao ''najvaniju prepisku jednog knjievnika u 19.v.''.

Branko Milanovi predgovor : Flober : ''Slika je za mene isto toliko istinita kao i objektivna stvarnost predmeta i ono to mi je stvarnost pruila, posle vrlo kratkog vremena, ne razlikuje se vie od ulepavanja i preinaavanja koja sam ja na njoj inio''. Flober fanatino radi na stilu : ''Kakva je pasja stvar ta proza! Nikad to nije gotovo; uvek ostaje da se neto preradi. Ja ipak mislim da joj se moe dati vrstina stiha. Dobra prozna reenica mora da bude kao kakav dobar stih : neizmenjiva, isto tako ritmina, isto tako zvuna...''. Smatrao je da se na jednoj stranici nijedna re ne sme ponoviti dva puta, izbegavao je da navede dve imenice jednu iza druge, i ispitivao je svaku reenicu itajui je povienim glasom, kombinujui tonove, uklanjajui asonance... Trebalo mu je 52 meseca briljivo odabira, nastoji da ''ne izgubi tlo ispod nogu, ali ni vidik iz svog pogleda'', prekraja pojedine scene mnogo puta, krati tekst... Ali na kraju ipak nije bio u celini zadovoljan. Kritiari smatraju da je osnovni sie pronaao u stvarnom dogaaju iz tog vremena, i da mnogi likovi imaju svoje prototipve u miljeu u kojem je Flober i sam iveo. Cilj da ocrta sutinu provincijskog ivota i odnosa u malograanskoj sredini, i da u sudbini jedne ene simbolino predstavi traginu beznaajnost njenog egzistencijalnog smisla. Pri tom je pazio da ne stvori ''roman sa tezom'', u kojem bi Ema bila jednostrano osvetljena ili kao rtva sredine ili kao rtva vlastite prirode ve sa obe strane. A u oba sluaja Flober zadrava ton nepristrasnosti i objektivnog svedoenja, u ijim okvirima se kree i njegova ironija. Tako on uspeva i da sudbinu jedne beznaajne ene uzdigne do traginog smisla i da jednu neivotnu socijalnu sredinu implicitno raskrinka. Kritiari istiu da roman ne poinje niti se zavrava dogaajima vezanim za lik koji je u naslovu to ne moe da bude kompoziciona sluajnost : da poinje Eminim roenjem i zavrava se njenom smru, mi bismo bili upoznati sa njenim likom i mislima u izdvojenom vidu, ali ne i sa slikom koju ona ostavlja u oima drugih. Ovako, ona se pokazuje postepeno i u promenljivom svetlu razliitih pogleda. Svi ti aspekti su komplementarni, ali bi i u svojoj ukupnosti ostali fragmentarni bez onih poglavlja koja ih uokviruju. Likovi nisu junaci u uobiajenom smislu rei svi su dati nestatino, u veem ili manjem razvojnom luku svoje ivotne putanje. U vezi sa nainom na koji je Flober ocrtao svoje junake stvoren je pojam bovarizma poriv oveka da se zamilja drugaijim nego to jeste; obuhvata i jedno od osnovnih naela Floberove poetike : tenju pisca da ''ue pod kou'' razliitih individualiteta i da otkriva njihov habitus bez imputiranja vlastitih predstava o tome kako ih on u svojoj vlastitoj subjektivnosti vidi. ''Treba nekim duhovnim naporom preneti se u lica, a ne privlaiti ih sebi''. (pojam nepristrasnosti, neuzbudljivosti) Pre nego to je objavljen u zasebnoj knjizi, roman tokom 1856. izlazi u nastavcima u jednom pariskom listu protiv pisca je pokrenut sudski proces. Tuilac u romanu nalazi mnotvo sablanjivih stranica koje vreaju javni moral, i naziva ga apoteozom preljube, atakom na moralne kodekse moderne civilizacije. Odbrana : taka gledita jednog pisca ne moe se svoditi na taku gledita njegovih junaka; razobliavanje, upeatljivi, umetnosti primereni vid osude drutvenih naopakosti, a ne njihova afirmacija. Kritika ''knjiga bez nenosti, bez ideala, bez poezije, i skoro bez due''. Sent-Bev : knjiga ima ''veoma ivih, nepristojnih pojedinosti koje uzbuuju ula'', ali nosi vidan peat trenutka u kom se pojavila, u njoj se na mnogo mesta i u raznim oblicima razaznaju oznake nove knjievnosti. Upravo po tome, Flober je postao blizak i novoj naturalnoj koli i smatran je njenim prethodnikom. Zola mu daje prednost u odnosu na Balzaka : Flober je ''sveo na najnuniju meru duga nabrajanja sudskih izvritelja kojima je Balzak zakrivao prve stranice svojih romana. On je umeren, a to je retka osobina; on povlai upadljivu crtu, glavnu liniju, daje karakteristinu oznaku, i to je dovoljno da postane nezaboravna''. Zola savetuje piscima da kod Flobera izuavaju ''opis, nuno slikanje sredine, svaki put kad ona dopunjava ili objanjava linost''. Dok Balzakov opis karakterie usporenost i postepenost, Floberov je ekonomian i stimulativan. Balzak opisuje prvo grad, pa ulicu, pa kuu, pa nametaj, pa odelo linosti, pa njen fiziki izgled da bi im tek onda dao re i stavio ih u pokret. Nasuprot tome, opisi stvari kod Flobera meaju se sa opisima linosti, koje nisu date samo na jednom mestu, nego u razliitim situacijama; one se pokreu pred nama odmah im se pojave, a ono to se pred njima pojavljuje, otkriva se u istom trenutku i pred naim oima.

Opis poljoprivredne izlobe Flober u jednom pismu opisuje karakter svoje namere : ''Ako su ikad utisci jedne simfonije preneseni u jednu knjigu, onda ovde jesu. Ona treba da urla svojom celinom... Da se u isti mah uje mukanje bikova, uzdasi zaljubljenih i pojedine rei nadstojnika. Nad svim tim ee sunce i dune ponekad, odjednom, vetar, od koga se povijaju duge enske kape. Zacelo da su najtea mesta u 'Sv.Antoniju' bila deja zabava u poreenju s tim. Ja postiem dramatinost jedino preplitanjem dijaloga i suprotstavljanjem karaktera... Moj mi mozak izgleda uzak da jednim pogledom obuhvati svu tu sloenu sliku''. ''Nizati bisere ne isputajui nijedan, a drugom rukom stalno drati konac, u tome je vetina!''. Alber Tibode ''Smisao i vanost MmeBovari'' : Trostruki smisao : za retorski lirizam, za realistiko posmatranje i tunu grotesknost. Roman, to su ene; on je pisan, opte uzevi, za njih, esto o njima, ponekad od njih. One su predstavljale Balzakovu glavnu publiku. Flober je u Emi Bovari stvorio prosenu francusku enu koja je bila najblia francuskoj itateljki romana. Roman u Francuskoj, to je provincija. U ovom sluaju provincijske naravi ... Postoji jedna provincija, jedna i nedeljiva, francuska provincija. Flober je ustanovio u ''MmeBovari'' njen sintetiki lik. Provincija, to je politika. Flober je jedini francuski pisac koji je stvorio jedan politiki lik, predskazujui ga. Za Omea, scijentistu, antiklerikalca, inteligentnog u svojoj praksi, ogranienog u svojim idejama, moe se rei : snagu dobija u hodu (lat.). On je ispred drugih za jedno pokoljenje Francuska Tree republike, postavi radikalnom, stvorila je od Omea tip ''leviara''. Vanost ''MmeBovari'' pesniki stil. Briljivou koju donosi slici, harmoniji, reenici, estetskoj pojedinosti, Flober reaguje protiv one sklonost ka reproduktivnoj lakoi koja ini sastavni deo realizma. Melita Volf ''Floberovo otkrie'' : Stvarnost kod Flobera nije samo poetizovana, ona je pre svega podvrgnuta kritici. Pisac mrzi glupost i malograantinu i stvara tipove koji, preko granica doba koje predstavljaju, postaju klasini. Za to je najbolji primer Ome, glavna meta pieve ironije karakteristian primerak malograanskre gluposti 19.v, koji najavljuje poslednje Floberovo delo ''Buvar i Pekie''. Sloenoj poetinosti Eme i njenom zbunjenom nemiru daje protivteu ''tuna grotesknost'' ostalih likova : aktivni (Rodolfo ili Ome) ili pasivni (arl), oni predstavljaju drutveni red adaptiranih ljudi kojem se suprotstavlja Emin ''nadmoni nered''. Apotekarova pobeda na kraju dela znai trijumf gluposti nad sumnjom i raunice nad strau. Sarkastina poruka romana : probitano je u sebi ubiti duh (upnik, Ome), i srce (Rodolfo, Leon). Veliko Floberovo otkrie nova struktura romana ''koji je roman jednog ivota i njegove krize''. Umesto da gradi fabulu piramidalnog oblika (klimaks i antiklimaks), Flober rea epizode podjednake vanosti koje sugeriu proticanje ivota. Konstrukcija triptiha tri dela romana predstavljaju tri etape u Eminom ivotu; ponavljanje tema i motiva daje romanu jedinstvo; a konstrukcija, iako briljiva, ostaje skrivena, ''avovi neprimetni''. Likove upoznajemo i kroz dijaloge koji treba da izraze ''banalnost banalnog'', gde vibrira pieva ironija a protagonisti govore jedni mimo drugih tipino za roman o odvojenosti svesti i samoi bia. Svaka izgovorena re u delu ima svoje nalije, neprestano se nazire ''pod-konverzacija'', lana ili sentimentalna. ''Iluzija stvarnosti'' koju pisac eli da doara nije nikad neutralna, uprkos njegovoj elji za nepristrasnim kazivanjem. Ironija i saoseanje su dva razliita osvetljenja koja se spajaju u umetnikom izrazu; a banalno i groteskno je preobraeno u umetnost u potpunoj identifikaciji misli i izraza. Moris Nado : Flober je prvi pisac koji je razmiljao o vremenu izrazito romanesknim sredstvima prepriavanjem, ponavljanjem, detaljima koji lome linearno vreme, vreme godinjih doba, da bi se izrazilo jedno drugo vreme, sainjeno od trenutaka.