Kombuha gljiva Drugi nazivi: Kombuha, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovenost, kargaok aj, cembuja orijentalis, Kombucha

(Eng) Opis: Kombuha gljiva je iroko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom ajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. ajnu gljivu zapravo ini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija siretnog vrenja. Kvasci iz eera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u siretnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omoguuju bakterijama da stvaraju glukuronsku kiselinu, koja titi kvasce od konkurentnih mikroorganizama (ne treba meati glukuronsku kiselinu sa glukonskom kiselinom, koju kvasci takoe stvaraju, ali o tome emo u nastavku teksta... ). Vrsta kvasaca koja uestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog podruja u kome se ajna gljiva gaji. Smatra se da ovaj napitak vraa mladost: pegla bore, potamnjuje kosu, ali i poveava imunitet, odlae starake bolesti, pa ak i preventira pojedine vrste raka. Kombuha, iako joj u imenu stoji re gljiva, nije samo to. Naime, to je simbioza razliitih organizama, ukljuujui i liaj, kvasac i neke bakterije (bacterium jylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Graena je u obliku vieslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se. Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeda navlaka pihtijaste mase koja pliva na povrini zaslaene tenosti, koju nakon fermentacije koristimo kao ajni napitak, ali takoe i kao kiselinu koja se moe koristiti kao zain umesto sireta. itav proces se odvija u staklenoj tegli. Moe se staviti u obinu, zaslaenu vodu i tada ima ukus obinog sireta. Ime je dobila upravo po tome to se stavlja u ohlaene ajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tecnosti se dri nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne eljena kiselost, a to se meri lakmus papirom. Izuzetno je vano da napitak bude blag, poto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inae u normalnim metabolikim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zatitnu ulogu za ljudski organizam. Poveanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakieljavanja krvi, to moe u mnogome da poremeti ravnoteu organizma, a u teim sluajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi ajna gljiva prua zatitu od zagaenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugaije u na organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu naroito pomogla u cicenju organizma i spreavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene praine. Kombuhu moete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i ceenja vina u kominu treba dodati odreenu koliinu vode i malo eera, a posudu zatim ostaviti izloenu vazduhu.

Ve nakon 7 dana vinski kvasci iz komine e se udruiti sa siretnim bakterijama iz vazduha i dobiete smei, sluzavi pokriva koji se ponaa kao ep i prekriva vinsko sire.

Sastojci: Kultura Kombuhe (kvasna gljivica) Priblino 70-100g rafiniranog belog seera na litru vode 2 cajne kasiice crnog ili zelenog aja na litru vode

Posude i materijal: Jedna 2-4 litarska posuda za kuvanje vode Jedna 2-4 litarska staklena ili porculanska posuda Gumica Laneni ili pamuni tkanina odnosno papirnata maramica Boce

Postupak za pripremu Kombuhe: Najbolje je poeti s pripremom 2 litre aja. Kad vaa Kombuha kultura dovoljno naraste i pone se razmnoavati, moi ete pripremati vee koliine napitka.

1. Pripremite aj na uobiajeni nacin. Na litru sveze skuvane vode dodajte 2 ajne kasiice crnog ili zelenog aja (priblino 5g). Moete koristiti aj u vreicama. Neka se listii aja namau 15-tak minuta. Zeleni aj dolazi iz istih nasada kao i crni, a razlikuje se od njega uglavnom po nainu obrade: on nije fermentiran. Japanski lekari su utvrdili da zeleni aj spreava rast raka. Za Kombuha napitak preporuuje se zeleni aj. Ako ne elite upotrebiti ni zeleni ni crni aj, takoe moete upotrebiti neki drugi biljni aj.

2. Procedite ajne listie kroz cedilo, odnosno izvadite vreicu sa ajem iz vode.

3. Dodajte priblino 70-100 g belog eera na litru aja pre nego sto se ohladi. Promesajte aj tako da se seer potpuno rastopi. Jedna kaika seera ima priblizno 20 g.

4. Ohladite aj na temperaturu od 20 - 25 stepeni Celzijusa (da bude mlacan). Kultura umire ako se stavi u prevruci aj.

5. Kad se aj ohladi na sobnu temperaturu, ulijte ga u staklenu teglu, (moe i u porculansku, glaziranu glinenu ili posudu od nerajuega elika). Najbolja je staklena posuda. Metalne posude koje nisu iz nerajuega celika nisu prikladne i nikad ih ne treba koristiti, jer stvorene kiseline mogu reagovati s metalom. Takoe mozete koristiti posudu iz visokokvalitetnog sintetskog materijala poliletilenske grupe, npr. polietilen (PE) ili polipropilen. Izbegavajte upotrebu posuda od polivinilhlorida (PVC) ili polistirena.

6. Ako Kombuha napitak pripremate prvi put, dodajte aju tenost koju ste dobili zajedno s kulturom. Za sve sledee pripreme uvek sauvajte dovoljno Kombuha napitka, da bi dodali oko 10% koliine u vau novu pripremu kao "startnu tenost".

7. Stavite zivu Kombuha kulturu u tecnost.

8. Pokrijte otvor posude za fermentaciju s lanenom ili pamunom tkaninom, papirnatim rucnikom ili slinom laganom tkaninom da bi zatitili napitak od vonih muica, praine, biljnih spora i drugih zagaivaa. Privrstite je sa gumenom trakom da bi osigurali da vone musice ne mogu ui. Tkanina mora biti dovoljno porozna da omogui vazduhu da cirkulie, da bi kultura mogla disati, ali opet ne toliko porozna da bi malene vone muice mogle ui i snesti svoja jajaca.

9. Fermentacija treba da traje 8-12 dana, zavisno od temperature. Sto je via sobna temperatura, to je bra fermentacija. Period 8-12 dana je samo orijentacioni.

Kombuha kultura treba toplo i mirno mesto i nikad je ne pomerajte. Temperatura aja ne sme pasti ispod 20 C niti narasti iznad 30 C. Idealna temperatura je izmeu 23 i 27 C. Svetlost nije potrebna za fermentaciju. Kultura takoe uspeva i u mraku. Kultura se moze otetiti izlaganjem jakoj sunlanoj svetlosti. Bolja je polusenka.

Za vreme procesa fermentacije kvas razgrauje eer i pretvara ga u plin (CO2) i razne organske kiseline i druge sastojke. Kombinacija tih procesa daje Kombuha napitku njegov karakteristian ukus. Napitak je ispoetka sladak, ali se ova slatkoa gubi kako se eer razgrauje. U isto vreme poinje se razvijati kiseli ukus kao rezultat aktivnosti bakterija, tako da dolazi do prelaska od slatkoe u kiselost. Ako vie volite blago slatki napitak, fermentaciju treba ranije zaustaviti. Za suvi ili blago kiseli ukus neka fermentacija traje due.

10. Kad aj postigne eljeni ispravni stepen kiselosti (pH 2,7-3,2) zavisno od individualnog ukusa, sa istim rukama izvadite kulturu iz posude. Operite kulturu hladnom ili mlakom vodom. Ulijte novi aj u posudu i odmah dodajte kulturu. Pazite na pravilnu temperaturu aja. Ulijte napitak u staklenke, koje trebaju biti pune do vrha. Priblino 10% sauvajte za izradu nove kulture. Staklenke dobro zatvorite. Nije potrebno

proceivati fermentisani napitak kroz tkaninu. Odreena kolicina taloga je normalna. To dolazi zbog rasta kvasa, koji proizvodi plin koji gazira napitak. Smatra se da kvas ima neke pozitivne uinke na ljudski organizam.

11. Da bi se postiglo krajnje zadovoljstvo u ovom napitku, treba mu dozvoliti da nekoliko dana zrije (najmanje 5 dana), nakon to je bio flairan. Aktivnost bakterija je zaustavljena jer flairanje iskljuuje dostup vazduhu, dok kvas nastavlja da radi. Ako su staklenke vrsto zatvorene, plin nastao aktivnosu kvasa ne moe izai. Na taj nain se dobija penuavi napitak. U tu svrhu obino su dovoljni tih nekoliko dana u staklenki; Kombuha napitak ostaje dobar mesecima. Ne brinite: u jednom trenutku kvas e prestati da proizvodi plin. Preporuljivo je staklenke drzati na hladnom mestu.

12. Napitak ima prijatan ukus. On je penuav, blago kiselkast i osvezavajui. Normalno ga pijemo tri ae dnevno; jednu au jedan do dva decilitra na prazan eludac ujutro, drugu au nakon ruka, a poslednju au kratko vreme pre odlaska na spavanje. Uivajte!

13. Kad ponete s novim procesom fermentacije nikad nemojte zaboraviti dodati novom aju najmanje 10% tenosti ve fermentiranog napitka..

Napomene: Ponekad kultura pliva na povrini, ponekad tone na dno. I jedno i drugo je u redu. Kad kultura potone na dno, na povrini aja poinje da raste nova kultura . Ako imate problem s rastom nove mlade Kombuhe (to se moe oekivati kad je previe hladno, npr. zimi), pokuajte sledee: S' obzirom da rast nove kulture zahteva vie vremena, odvojite je od pripremljenog napitka koji elite piti. Novoj kulturi na povrini tenosti dozvolite 3 do 5 nedelja da raste. Kombuha kultura raste i u potpunosti prekriva povrsinu aja. Kultura tokom rasta na povrini aja znatno odeblja. Odebljana kultura je sastavljena od lako odvojivih slojeva. Slojevi se mogu lako razdvojiti jedan od drugog i svaki se moe upotrebiti kao nezavisna kultura za proizvodnju Kombuha napitka. Ako kultura potone na dno posude, na vrhu e se poeti stvarati nova kultura. Na taj nain svaka kultura nastavlja da ramnozava sama sebe sve dok ne postane tamno smea. Kad postane tamna i prljavo smea, bacite je i promenite sa jednim od njenih potomaka. aj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomae dugovenost. Ovaj aj sadri koncentrisane visokokvalitetne belanevine koje organizam odmah moe da iskoristi. Gljiva mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog aja i eera u vodi, uz dodatak jabunog sireta ili prethodne ture istog aja, i, na odgovarajucoj temperaturi e se stalno razmnoavati (potrebno joj je nedelju dana da se

samoreprodukuje), proizvodei glukuronsku, mlenu i siretnu kiselinu. Prva potpomae stvaranje nekolicine vanih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica nae hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa nau sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlena kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik. Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra aja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili starakih pega po rukama. Utvreno je, takoe, da ovaj napitak sniava krvni pritisak, podstie rad lezda, stimulie metabolizam, odnosno pomae sagorevanje masnoe, pa tako smanjuje telesnu teinu, sniava ureju, eer i holesterol u krvi, pomae kod reumatskih i artritikih smetnji (poveava pokretljivost zglobova i elastinost kime i krsta), nepravilnosti u radu eluca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja koe Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomae kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomae i osobama pod stresom. Uz to, kombuha preventira i pojedine vrste raka, poveavajui imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje valunge, mada se neposredno posle pijenja ovog aja moe osetiti vruina ali, to je znak da je ubrzan krvotok, to e pomoi prociavanje organizma od toksinih hemikalija i tenosti. Pomae i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kalja, isti unu kesu, pomae kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomae i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose. Postoji dosta razliitih miljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izvetaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok slubena nauka sa skepsom gleda na udotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenoeni usmenim predanjem, govore o velikoj moi aja u spreavanju i leenju najteih oboljenja. Nauno dokazati sve navode je, naravno, nemogue. Izvor: http://superkombuha.weebly.com/o-kombuhi.html