VISOKA KOLA S8ukCvnlP S1uul!

A
S8LMSkl kA8LCvCl





SLMlnA8Skl 8Au
8LuML1 ln1L8nL1 1LPnCLCCl!L l ln1L8nL1 CSLCvAn!L
1LMALLLk18CnSkC CSLCvAn!L





8ClLSC8 nCvLM8A8 S1uuLn1
2011 MILOS DERAJIC
211/091
SAu8ZA!


&VOD.......................................................................................................str.1
1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE.......................................................str.2
1.1.POJAM...............................................................................................str.2
1.2. PODELA I OBLASTI........................................................................str.4
1.3.ARHITEKT&RA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA......................str.7
2.TEHNOLOGIJE.KOJE.OMOG&AVAJ&.ELEKTRONSKO
POSLOVANJE.........................str.7
2.1ELEKTRONSKI INFORMACIONI SISTEMI.....................................str.7
3.ZASTITA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA.....................................str.12
ZAKLJ&AK............................................................................................str.15
LITERAT&RA..........................................................................................str.16










uvCu


Elektronska trgovina (engleski-electronic commerce) je danas najznacajnija oblast
elektronskog poslovanja. Pojam elektronska trgovina je danas cesto razmatrana tema i postoji
mnogo deIinicija ali su uglavnom operativnog karaktera. Smatra se najprikladnija ona deIinicija
koja elektronsku trgovinu deIinise kao aktivnost koja se obavlja primenom elektronske
tehnologije.
Kad govorimo o stukturi elektronske trgovine mozemo razlikovati vise kriterijuma za njeno
klasiIikovanje. Ako za kriterijum uzmemo stepen elektronizacije trgovine, onda je mozemo
podeliti na totalno elektroniIiciranu i delimicno elektroniIiciranu trgovinu. Totalna
elektroniIicirana trgovina podrazumeva komlpetnu elektroniIikaciju svih Iaza trgovanja, a
delimicno elektroniIicirana je ona kod koje je iskoriscen samo deo mogucnosti za
elektroniIikaciju. Ako kao kriterijum klasiIikacije uzmemo tip poslovnog kanala (racunarske
mreze) onda elektronsku trgovinu delimo na: ograniceno i neograniceno elektronsko tgovanje.
Ograniceno elektronsko trgovanje podrazumeva poslovanje u zatvorenim, a neograniceno u
otvorenim racunarskim mrezama.











1
1LLLk18CnSkC CSLCvAn!L
11 o[am


Pojam elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen 1996. godine od strane americke
kompanije IBM, kojim je ona nastojala da opise transIormaciju osnovnih poslovnih aktivnosti
kroz upotrebu Internet tehnologija, buduci da se do tada pod elektronskim poslovanjem
podrazumevalo poslovanje preduzeca u oblasti elektronske industrije. Na zapadu u poslednjih
nekoliko godina popularno je koristiti popularne termine koji pocinju sa slovom "e" (buzzwords)
i koji oznacavaju razlicite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu.
Elektronsko poslovanje jeste vodenje poslova na Internetu, sto ne podrazumeva samo
kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija
poslovanja u sopstvenoj Iirmi online i organizacija prema klijentima. Brzina, globalizacija,
unapredenje produktivnosti, dolazenje do novih klijenata i deoba znanja medu organizacijama i
institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti-jesu termini koji odreduju elektronsko
poslovanje, prema recima Lu Gerstnera, generalnog direktora IBM. &kratko, sinonim za
savremeno poslovanje jeste elektronsko poslovanje.
EB EC+BI+CRM+SCM+ERP
e-Commerce (Electronic Commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja
dobara ili usluga putem Interneta, narocito putem servisa World Wide Web. & praksi se ovaj
termin cesto koristi umesto novijeg termina e-business, sto znaci poslovanje putem Interneta.
Termin e-Commerce moze se deIinisati i kao proces upravljanja online Iinansijskim
transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljucuje kako maloprodajne,
tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji biti na
Internetu). Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomocu kojih dolazi do razmene
razlicitih Iinansijskih dokumenata i inIormacija. Ovi sistemi ukljucuju transakcije kreditnim
karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko placanje), e-cheques (elektronski
cekovi), electronic invoices (elektronski racuni), narudzbine i Iinansijske izjave. e-Commerce
prakticno omogucuje nastavak koriscenja tehnologije elektronskih razmena podataka (EDI).
BI poslovni podaci i istrazivanje pruza primarne i naknadne inIormacije o trzistu, potrosacima,
konkurenciji i ostalim ciniocima poslovanja na osnovu kojih se deIinise strategija poslovanja.


2
CRM (odnos sa potrosacima) predstavlja potporu izmedu poslovanja (preduzeca i krajnjeg
korisnika) kupca, direktnu strategiju nastupa, SCM upravljanje zalihama-lancem dobavljaca
koordinacija kanala distribucija isporuke proizvoda pravovremeno do potrosaca.
ERP (primena inicijativa) je organizacija i optimizacija poslovnog procesa u skaldu sa
smanjenjem troskova poslovanja.
kao sLo se moze vldeLl lz preLhodnlh deflnlcl[a po[am elekLronskog poslovan[a [e mnogo slrl od
deflnlcl[a na[cesce korlscenog n[egovog slnonlma eCommerce Mnogo prlkladnl[l Lermln za elekLronsko
poslovan[e [esLe e8uslness

ebus|ness ( LlecLronlc buslness L8elekLronsko poslovan[e) po reclma sLrucn[aka l8M ko[l su
deflnlsall elekLronsko poslovan[e kao slguran flekslbllan l lnLegralnl prlsLup dosLavl[an[u raznlh
ekonomsklh vrednosLl kroz komblnacl[u slsLema l procesa ko[l obavl[a[u osnovne poslovne operacl[e sa
[ednosLavnoscu l obuhvaLom ko[l omogucu[e prlmena lnerneL Lehnologl[a predsLavl[a skup poslovnlh
akLlvnosLl ko[e se odvl[a[u posredsLvom lnformaclonokomunlkaclonlh Lehnologl[a a posebno lnLerneLa
l ko[e podrazumeva[u
O optimizaciju poslovnih procesa ( proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija,
prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha );
O unapredenje odnosa sa ciljnim javnostima ( klijentima, zaposlenima, dobavljacima,
distributerima ) i
O unapredenje ostalih poslovnih servisa podrske ( banke, advokatske agencije,
racunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije ).
Sa druge strane, elektronska trgovina, e-commerce, predstavlja komponentu elektronskog
poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i inIormacija,
putem racunarskih mreza koje ukljucuju i Internet.
Bilo koja Iirma ima mogucnost primene elektronskog poslovanja u svom poslovnom
procesu. & praksi, vecina Iirmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovanja u pojedine
poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvodenja elektronskog poslovanja u Iirmama jeste
postepeni razvoj automatizacije poslovnih procesa. Da bi se u nekoj Iirmi uveo neki proces
elektronskog poslovanja, odgovarajuci poslovni proces u Iirmi mora biti prethodno
automatizovan.



3
12 odela l oblasLl

na[znaca[nl[l krlLerl[um za podelu elekLronskog poslovan[a [e svakako sLepen korlscen[a
elekLronske Lehnologl[e u savremenom poslovan[u o ovom krlLerl[umu elekLronsko poslovan[e
mozemo podellLl na
otpuno e|ektronsko pos|ovan[e 1o znacl da se kompleLan ekonomskl clklus od prozvodn[e preko
Lrgovlne l dlsLrlbucl[e mora obavl[aLl poLpuno uz prlmenu elekLronsklh Lenologl[a

De||m|cno e|ektronsko pos|ovan[e podrazumeva elekLronlflkacl[u po[edlnlh poslovnlh procesa Cva[ vld
ekonomskog poslovan[a se cesce srece u praksl l Lo zbog nedosLaLka flnansl[sklh sredsLava nlskog
sLepena razvl[enosLl po[edlnlh Lehnologl[a all l radne lnLezlvnosLl neklh akLlvnosLl

LlekLronsko poslovan[e se sasLo[l lz dva glavna dela sLraLegl[e elekLronskog poslovan[a l prlmene
elekLronskog poslovan[a (operaLlvnl procesl) SLraLegl[ama elekLronskog poslovan[a deflnlsu se svl
poslovnl procesl ko[l lma[u za kra[n[l cll[ zadovol[sLvo kll[enLa l proflL flrme MeduLlm da bl se osLvarlo cll[
elekLronskog poslovan[a poLrebno [e krelraLl l vodlLl operaLlvne procese ko[l u blLl clne elekLronsko
poslovan[e
LlekLronsko poslovan[e se sasLo[l lz dva glavna dela sLraLegl[e elekLronskog poslovan[a l prlmene
elekLronskog poslovan[a (operaLlvnl procesl) SLraLegl[ama elekLronskog poslovan[a deflnlsu se svl
poslovnl procesl ko[l lma[u za kra[n[l cll[ zadovol[sLvo kll[enLa l proflL flrme MeduLlm da bl se osLvarlo cll[
elekLronskog poslovan[a poLrebno [e krelraLl l vodlLl operaLlvne procese ko[l u blLl clne elekLronsko
poslovan[e
LlekLronsko poslovan[e se sasLo[l lz nekollko oblasLl Cve oblasLl predsLavl[a[u elekLronlflclrane akLlvnosLl
savremenog poslovan[a l n[lhova za[ednlcka karakLerlsLlka [e korlscen[e elekLronske Lehnologl[e CblasLl
elekLronskog poslovan[a su
eI||ozof|[a
LlekLronska fllozofl[a odnosno 8uslness hllosophy SLraLegy ollcy [e pak Lakva fllozofl[a poslovan[a
ko[a lma za cll[ kll[enLa a ko[a [e uLemel[ena na sLraLegl[l posmaLra[ globalno delu[ lokalno u
dlsLrlbulranom okruzen[u lnLerneLa gde [e cll[ osLvarlLl odabranl nlvo lnLerakLlvnosLl s kll[enLom


4
e1rgov|na
LlekLronska Lrgovlna [e danas na[znaca[nl[a oblasL elekLronskog poslovan[a Sve deflnlcl[e
elekLronske Lrgovlne mozemo podellLl u Lrl kaLegorl[e opsLe slre l uze CpsLe deflnlcl[e da[u na[opslrnl[e
polman[e elekLronske Lrgovlne na prlmer elekLronska Lrgovlna se deflnlse kao opsLl po[am za
poslovan[e uz pomoc Lelekomunlkacl[a l sredsLava bazlranlh na komunlkacl[ama Cve deflnlcl[e ne da[u
znacen[e vec samo uLvrdu[u n[egove granlce Slre deflnlcl[e pokusava[u da da[u znacen[e all ukl[ucu[u l
akLlvnosLl ko[e nlsu samo Lrgovlnske 1ako se elekLronska Lrgovlna deflnlse kao svaka upoLreba
elekeLronsklh mreza l Lehnologl[a za Lrgovlnske l druge ekonomske akLlvnosLl u slre deflnlcl[e spada[u l
one ko[e komblnu[u akLlvnosLl l Lehnoloske apllkacl[e pa se za elekLronsku Lrgovlnu kaze da [e Lo
poslovan[e elekLronsklm puLem Cno [e bazlrano na elekLronsko[ obradl l prenosu podaLaka ukl[ucu[ucl
LeksL zvuk l vldeo Cna ukl[ucu[e mnoge akLlvnosLl kao elekLronsko Lrgovan[e robom l uslugama
elekLronsku lsporuku dlglLalnlh sadrza[a elekLronskl Lransfer novca elekLronsko Lrgovan[e aukcl[ama
elekLronske llsLove Lrgovlnske aukcl[e dlrekLan markeLlng l posLproda[ne usluge Cna podrazumeva l
prolzvode l usluge Lradlclonalne akLlvnosLl (obrazovan[e zdravsLvo) l nove akLlvnosLl (vlrLuelne Lrzne
cenLre) uze deflnlcl[e smaLra[u da elekLronska Lrgovlna predsLavl[a elekLronlflclranu Lrgovlnsku
akLlvnosL pa [e deflnlsu kao kupovlnu prolzvoda l usluga l lnformacl[a puLem elekLronske mreze lma
pogresnlh shvaLan[a da elekLronska Lrgovlna predsLavl[a Lrgovlnu puLem lnLerneLa lnLerneL Lrgovlna [e
sasLavnl deo elekLronske Lrgovlne SmaLra se da [e na[prlkladnl[a deflnlcl[a ona ko[a elekLronsku
Lrgovlnu deflnlse kao Lrgovlnsku akLlvnosL ko[a se obavl[a prlmenom elekLronske Lehnologl[e

e|acan[a
LlekLronska placan[a podrazumeva[u Lransfer novca l lzvrsen[e placan[a prlmenom elekLronske
Lehologl[e LlekLronska placan[a vellklh vrednosLl se obavla[u upoLrebom prlvaLnlh lnformaclonlh mreza
korlsnlcl ovlh mreza su banke l druge flnansl[ske lnsLlLucl[e Cvakve mreze se korlsLe za obavl[an[e
medunarodnlh placan[a (kao sLo [e mreza SWll1 organlzacl[e) l za unuLrasn[l plaLnl promeL (prlmer
amerlcke mreze lLuWl8L) lacan[e mallh vrednosLl se elekLronskl obavla[[u uglavnom prlmenom
elekLronsklh karLlca na[savremenl[l vld plaLnlh karLlca su plaLne karLlce sa elekLronsklm oclLavan[em
lnformacl[a l one omogucava[u elekLronska placan[a uglavnom prlmenom elekLronskog prenosa
sredsLava sa mesLa proda[e (Ll1CS)

ekomun|kac|[e
LlekLronske komunlkacl[e podrazumeva[u oblasL elekLronskog poslovan[a u ko[o[ se elekLronska
Lehnologl[a prlmen[u[e za razmenu poruka lzmedu poslovnlh sub[ekaLa na[znaca[nl[l medl[l elekLronsklh
komunlkacl[a su elekLronska razmena podaLakaLul LAn komunlkacl[aLAnCCM l lnLerneL
komunlkaclonl servlsl
3
e-Marketing
Stratesko odlucivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u cilju zadovoljenja potreba
korisnika i Iirme zasniva se na kreiranju baza znanja o proIilu i potrebama kupaca, osoblja Iirme,
managementa, i ostalih ciljnih javnosti u poslovnom okruzenju Iirme.
e-Proizvodnja
Elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i izvrseje usluga primenom
elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom
elektronskih proizvoda. Distribuirano okruzenje obezbeduje rad na daljinu: "telework", "work at
home", "virtual teams", "procedures at intranet", "Web expert conIerencing"... Internet takode
omogucuje upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u
realnom vremenu.
e-Tehnologija
Da bi se ostvario sistem eIikasnog i isplativog elektronskog poslovanja, Iirma mora da
poseduje odredenu inIormacionu i komunikacionu inIrastrukturu, da ima opisane poslovne
procese na nivou upravljanja bazama podataka i da strateski i operativno koristi podatke iz
inIormacionog sistema za upravljanje na razlicitim hijerarhijskim nivoima odlucivanja.
Elektronske tehnologije su one tehnologije koje omogucuju ostvarenje online poslovnih procesa,
od nivoa Web soItverske tehnologije (asp, php, sql, java...), dizajna (Web design) i njihove
upotrebljivosti na nivou potreba korisnika ("usability"). One obuhvataju i procese razmene
imedu zainteresovanih strana u poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking ...).
e-Distribucija
Jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogucnost elektronske distribucije,
obzirom da ovi proizvodi nemaju materijalni oblik. Internet je kanal za distribuciju koji
obezbeduje najnize troskove distribucije i zahteva manje angazovanje kapitala za distribuciju.
Potpuno elektronsko poslovanje se razlikjue od delimicnog, po tome sto ukljucuje elektronsku
distribuciju. Da bi se uspesno zavrsio proces razmene dobara izmedu zainteresovanih strana u
procesu online poslovanja, potrebno je obezbediti prilagodene modele lanaca distribucije Iizickih
i nematerijalnih dobara i usluga.
e-Zastita
Da bi kompletan proces online poslovanja bio ureden i u skladu sa potrebama
zainteresovanih strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa
maksimalno smanjenim rizicima.Vara




6
13 ArhlLekLura elekLronskog poslovan[a

rhitekturu e-poslovanja, po deIiniciji, cine svi delovi poslovanja kompanije u kojima se
koristi mreza da bi se obavio neki deo transakcije, kaze John Crossley, menadzer za usluge
bezbednog povezivanja u Schlumberger Network Solutions, ogranku kompanije Schlumberger
Ltd., koji se bavi implementiranjem njihove inIrastrukture za elektronsko poslovanje.
Arhitektura se sastoji od sistema za narucivanje, obracunavanje, isporuku i realizaciju, kao i od
mreze koja sve to povezuje i bezbednostnog sistema.

21LPnCLCCl!L kC!L CMOG&AVA!u LLLk18CnSkC
CSLCvAn!L
21 LlekLronskl lnformaclonl slsLeml

8acunarska mreza se odllku[e osoblnom da omogucava komunlkacl[u dva racunara cak l ako
lzmedu n[lh neposLo[l baza podaLaka 8acunarske mreze se mogu klaslflkovaLl sa razllclLlh sLanovlsLa
nekollko fakLora odredu[e lnformaclone Lehnologl[e ko[e se mogu upoLreblLl radl pruzan[a
komunlkaclone podrske odredenlm organlzacl[ama lll grupama korlsnlka a Lo su
- ucesnlcl 8ro[ l[udl ko[l sal[e lll prlma lnformacl[e krece se od dvo[e do mnogo hll[ada
- vrsLa lzvora l desLlnacl[e lzvorl l odredlsLe lnformacl[a mogu ukl[uclvaLl l[ude daLoLeke senzore l Lako
dal[e
- Lokacl[a osll[alac l prlmalac mogu blLl u lsLo[ sobl u razllclLlm sobama na lsLo[ lokacl[l lll na razllclLlm
lokacl[ama
- vreme oruke se mogu slaLl u odredeno vreme l prlmaLl skoro lsLovremeno u Lakvom sluca[u
kazemo da [e komunlkacl[a slnhrona 1elefonl Lelekonferencl[e sasLancl llcemullce su prlmerl slnhrone
komunlkacl[e (u realnom vremenu) rl aslnhrono[ komunlkacl[l sa druge sLrane prlmalac prlma poruku
malo kasnl[e no sLo [e poslaLa


7
- Medl[um komunlkacl[a moze da ukl[ucl [edan lll vlse medl[a uanasn[l racunarl mogu da obradu[u
nekollko vrsLa medl[a popuL LeksLa glasa graflke sllke l anlmacl[e kada se korlsLe razllclLl medl[l za
komunlkacl[u moze se povecaLl eflkasnosL poruke ubrzaLl ucen[e uvecaLl mogucnosLl resavan[a
problema MeduLlm rad sa vlsesLruklm medl[lma moze Lakode l sman[lLl eflkasnosL l produkLlvnosL
slsLema (brzlnu kapaclLeL kvallLeL) l moze znaLno povecaLl Lroskove
4ko koo kriterijum itoberemo broj subjekoto koji koriste mreIu moIemo ih pode/iti no
a 8acunarske mreze u okvlru [ednog sub[ekLalnLraneL (na prlmer elekLronskl lnformaclonl slsLem
preduzeca)
b 8acunarske mreze lzmedu povezanloh sub[ekaLaLxLraneL (na prlmer racunarska mreza [edne
Lransnaclonalne korporacl[e)
c 8acunarska mreza lzmedu vellkog bro[a nezavlsnlh sub[ekaLalnLerneL

9remo kriterijumu otvorenosti mreIe to nove korisnike rounorske mreIe se de/e no
a CLvorene ([avne) mrezemreze ko[lma svako moze prlsLuplLl (lnLerneL)
b ZaLvorene (prlvaLne) mrezemreze za ko[e Lreba posebno ovlascen[e za prlkl[ucen[e

D tovisnosti od tipo subjekoto koje povetuju rounorske mreIe moqu biti
a komercl[alne (povezu[u preduzeca sa kupclma)
b llnansl[ske (povezu[u banke sa komlLenLlma)
c Medubankarske

veclna LeksLova o lnformaclonlm slsLemlma u specl[allzovanlm casoplslma se na zalosL bavl [ucerasn[lm
okruzen[em gde su vazne Leme blle Lehnologl[a l podrska Lradlclonalnlm poslovnlm apllkacl[ama Sve
veca upoLreba Weba lnLerneLa lnLraneLa eksLraneLa l elekLronske Lrgovlne men[a[u nacln na ko[l se
poslu[e u skoro svlm organlzacl[ama sLavl[a[ucl u prvl plan lnovaLlvne prlmene lnformaclone Lehnologl[e
lnLerneL lnLraneL l eksLraneL se mogu korlsLlLl na vlse naclna radl sLlcan[a konkurenLske prednosLl u
korporacl[skom okruzen[u all na[znaca[nl[a poslovna lnovacl[a se danas ogleda u doprlnosu komunlkacl[l
saradn[l l oLkrlvan[u lnformacl[a Cva nova vrsLa racunarsLva pomaze neklm lnovaLlvnlm kompanl[ama da
se lsLaknu a druglma (ko[e su lz nekog razloga u krlzl) [ednosLavno da opsLanu
na[opsLl[a deflnlcl[a lnformaclonog slsLema [e da [e Lo slsLem u kome se veze lzmedu ob[ekLa l
lnLerakcl[a sa okollnom osLvaru[e razmenom lnformacl[a u zavlsnosLl od namene l okollne u ko[o[
funkclonlse posLo[e raznl lnformaclonl slsLeml Ml cemo lmaLl u vldu lnformaclonl slsLem ko[l se korlsLl za
obradu l razmenu poslovnlh lnformacl[a u poslovnom okruzen[uposlovnl lnformaclonl slsLem 1o [e
slsLem ko[l vrsl prlkupl[an[e podaLaka obradu podaLaka u lnformacl[e l prenos l cuvan[e podaLaka l
lnformacl[a u poslovne svrhe
8
LlekLronskl lnformaclonl slsLem [e slsLem ko[l korlsLl elekLronsku Lehnologl[u u svom
fuknkclonlsan[u 8azvo[em lnformaLlke dolazl do auLomaLlzacl[e lnformaclonog slsLema lnformacl[e se
brze l poLpunl[e prenose lakse cuva[u lakse preLrazu[u l auLomaLskl obradu[u oslovan[e se sada
poLpuno oslan[a na elekLronsku lnformaclonu podrsku dok elekLronsko poslovan[e predsLavl[a
poslovan[e ko[e poLpuno zavlsl od elekLronskog lnformaclonog slsLema
Znaca[ elekLronskog lnformaclonog slsLema se ogleda u smanen[u poLrebne radne snage
skracen[u vremena poLrebnog za obavl[an[e posla kompleLnl[em l azurnl[em obavl[an[u posla
pravovremenom dobl[an[u poLrebnlh lnformacl[a za odluclvan[e l druglm prednosLlma
SLrukLrura elekLronskog lnformaclonog slsLema (unuLar preduzeca) zavlsl od nekollko fakLora
O vellclne l sLrukLure preduzeca
O Crane u ko[o[ poslu[e
O Specl[allzacl[e preduzeca
O vrsLe poslova ko[e se u preduzecu obavl[a[u l poverl[lvosL podaLaka l
O veze preduzeca sa okruzen[em

lnformaclonl slsLem se sasLo[l lz vlse podslsLema ko[l predsLavl[a[u slsLeme za sebe all su
lnLegrlsanl u [edan slsLem vlseg nlvoa u [ednom preuzecu posLo[l vlse grupa poslova lnformaclonl
slsLem Lreba sLrukLulraLl Lako da Le grupe poslova predsLavl[a[u podslLeme ko[l su povezanl u [edan
lnLegralnl lnformaclonl slsLemlnformaclonl slsLem preduzeca Svakl zaposlenl u preduzecu mora lmaLl
svo[ prlsLup lnformaclonom slsLemuracunar Cvl racunarl su povezanl l sacln[ava[u uglavnom sa [edno
cenLralnom [edlnlcom [edan podslsLem 1ako povezanl racunarl formlra[u racunarsku mrezu preduzeca
!edan deo lnformaclonog slsLema [e namen[en lnformacl[ama ko[a su baza za odluclvan[e lnformacl[e lz
poslovan[a ldu od zaposlenlh ko[l se operaLlvno bave konkreLnlm poslovlma l na[bol[e su upoznaLl sa
sLan[em na LrzlsLu ka vrhovnom rukovodsLvu (odozgo na gore) lnformacl[e o odlukama ldu u
suproLnom smeru od vrhovnog rukovodsLva ka operaLlvclma (odozgo na dole) Cva[ deo slsLema se
nazlva upravl[ackl lnformaclonl slsLem
u sklopu opsLe elekLronlzacl[e poslovan[a dolazl l do elekLronlzacl[e radnog mesLa odnosno
kancelarl[e Cva auLomaLlzacl[a kancelarl[skog poslovan[a predsLavl[a komblnovanu prlmenu
lnformaclonlh Lehnologl[a (racunara l lnformaclonlh mreza) l Lelekomunlkacl[a (Lelefon l Lelefaks) na
radnom mesLu Lako da [e rad zaposelnog elekLronlflclran Cva[ slsLem lma slnonlma auLomaLlzovana
kancelarl[a (engleskl auLomaLed offlce) kancelarl[skl lnformaclonl slsLem lnLegrlsana kancelarl[a
(engleskl lLegraLed offlce) l sllcno Znaca[ elekLronske kancelarl[e [e u Lome sLo ona
O ovecava produkLlvnosL
O Sman[u[e vremeovabl[an[a neklh akLlvnosLl
O Claksava mnoge poslove l
O Claksava akLlvnosL u clLavom preduzecu


9
Sva dokumenLa se mogu cuvaLl u slsLemu (nl[e poLrebna paplrna kopl[a) a vlse zaposlenlh moze
korlsLlLl lsLe lnformacl[e lz za[ednlcke baze podaLaka Cva[ koncepL omogucava l obavl[an[e posla kod
kuce sLo znaLno snlzava Lroskove poslovnog prosLora
ntranet
lnLraneL [e neoceklvanl korak suproLan lnLerneLu u susLlnl Lo su mlnllnLerneLovl" ko[e su
razvlle po[edlne organlzacl[e lll grupe organlzacl[a korlscen[em posLo[eclh lskusLava na lnLerneLu
zapoceLa su lsLrazlvan[a sLa se sve od lnLerneLa moze preuzeLl a sLa dodaLno napravlLl da bl se na
lsLom prlnclpu napravlo sofLver ko[l bl blo dovol[no pouzdan l zasLlcen za poslovne prlmene kada
korlsnlcl lnLraneLa pocnu da se oseca[u kao deo sa[berspe[sa mnoge poslovne komunlkacl[e posLa[u
lakse l prlrodnl[e Cvladavan[e Lehnlkama lnLerneLa l n[lhovo korlscen[e u svakodnevnom poslu dovodl
do pslholoskl eflkasnl[e komunlkacl[e medu l[udlma lnLraneL zasada nl[e Lollko rasprosLran[en kao
lnLerneL all se oceku[e da ce on u poslovnlm prlmenama zauzlmaLl sve vaznl[a mesLa verovaLno ce u
nekom doglednom vremenu veclna mreznlh Lransakcl[a blLl reallzovana preko odgovara[uceg WWW
kll[enLa osLo se moze predvldeLl da ce sveL lnLraneLa progreslvno rasLl u duzem vremenskom perlodu
verovaLno ce l svakodnevna poslovna komunlkacl[a lzmedu korlsnlka poceLl da dobl[a znaLno drugacl[e l
raznovrsnl[e obllke kako se koncepL lnLraneLa slrl a hardver l sofLver podrske se sLandardlzu[u loglcno
[e preLposLavlLl da ce ga veclna organlzacl[a korlsLlLl za lnLernu komunlkacl[u lnfrasLrukLura lnLraneLa [e
spuLana granlcama same flrme all ne l geografsklm lnLraneL se Lakode moze upoLreblLl l za
povezlvan[e kancelarl[a lsLe flrme na razllclLlm lokacl[ama
Lkstranet
LksLraneL [e obllk povezlvan[a racunarsklh mreza dva lll vlse zasebnlh poslovnlh slsLema ko[l clne
odredenu poslovnu asocl[acl[u rlmer Lakvlh slsLema su holdlng kompanl[e ko[e se sasLo[e lz veceg
bro[a organlzacl[a cl[l [e vlasnlk za[ednlckl pa lm [e za[ednlcka l uprava (na[vlsl menadzmenL) lako su
clanlce holdlnga organlzacl[e ko[e uzlva[u vlsok sLepen samosLalnosLl u radu a cesLo se bave l sasvlm
razllclLlm delaLnosLlma u lnLeresu [e za[ednlckog vlasnlka da one usko saradu[u l da po mogucnosLl
medusobno ne konkurlsu na LrzlsLu Slgurno [e da poslovna loglka nalaze da se n[lhove prlvaLne
racunarske mreze povezu prema sLandardlma lnLerneLa na La[ nacln nasLa[e eksLraneL ko[l se sasLo[l od
vlse nezavlsnlh prlvaLnlh mreza no u proceslma globallzacl[e l uz podrsku savremenlh mreznlh
Lehnologl[a eksLraneLe mogu gradlLl l organlzacl[e ko[e ne prlpada[u lsLo[ formalno[ organlzacl[l (npr
holdlngu) vec se povezu[u po poLrebl ad hoc" kako bl osLvarlle nekl poslovnl lnLeres 1o ce na[cesce
blLl sluca[ onda kada [e [edna organlzacl[a sLalnl dobavl[ac one druge lll ako [edna drugo[ proda[u
sopsLvene prolzvode u veclm kollclnama l u dugorocnl[lm mozda l povlascenlm aranzmanlma vazno [e
napomenuLl kako eksLraneL omogucu[e razmenu podaLaka medu poslovnlm parLnerlma uz blLno nlze
Lroskove od onlh ko[e bl lzlsklvala lzgradn[a za[ednlcke prlvaLne l od lnLerneLa poLpuno lzolovane mreze
ko[a uosLalom moze nakon nekog vremena posLaLl suvlsna (ako se preklnu poslovnl odnosl)
koordlnlranlm akLlvnosLlma u eksLraneLu moguce [e usposLavlLl l za[ednlckl veb servls veceg bro[a
samosLalnlh organlzacl[a ko[e lma[u lnLeresa da za[edno nasLupa[u na LrzlsLu
10
1o dovodl do unapreden[a za[ednlcklh markeLlnsklh akLlvnosLl kao sLo su sLvaran[e za[ednlcke
Lrzlsne sllke dogovaran[e za[ednlcke sLraLegl[e nasLupa na LrzlsLu koordlnlranl 8 l [avno oglasavan[e
usaglasavan[e odnosa sa poLrosaclma l sl u Lakvlm uslovlma l nasLo[an[lma eksLraneL se danas smaLra
na[prlvlacnl[lm l na[bol[lm moguclm resen[em koncepL elekLronskog Lrgovan[a medu organlzacl[ama
(828) sa n[egovlm bllsLavlm perspekLlvama [os l vlse poLenclra vaznosL eksLraneLa LlekLronskl
lnformaclonl slsLem se u svom razvo[u u posledn[e vreme suocava sa neklm problemlma u razvl[enlm
zeml[ama [avl[a se problem vlska podaLaka a man[ak korlsnlh lnformacl[a dok su kod nas Ll probleml
vezanl za plLan[e konsLrulsan[a lnformaclonlh slsLema 8azvo[ lnformaconlh slsLemacel dal[e praLlLl razvo[
lnformaconlh Lehnologl[a l lcl ce se ka LoLalno[ elekLronlflkacl[l lnformaclonog slsLema ua bl preduzece
osLalo konkureLno mora prlhvaLlLl elekLronskl lnformaclonl slsLem ko[l obezbedu[e nlze Lroskove
poslovan[a
nternet
nternet predsLavl[a globalnu racunarsku mrezu ko[a se sasLo[l lz nlza man[lh lokalnlh racunarsklh
mreza 1o [e mreza ko[a omogucava proLok raznovrsnlh lnformacl[a u raznovrsnlm obllclma l obezbedu[e
raznovrsne apllkacl[e za korlscen[e Llh lnformacl[a nasLanak lnerneLa vezan [e za lsLrazlvan[e u SAu ko[a
su pocela 1963 godlne od rukovodsLvom A8Ae amerlckog MlnlsLarsLva odbrane o bol[o[
organlzovanosLl vo[nog lnformaclonog slsLema ko[l [e Lada blo cenLrallzovan l ran[lv naucnlcl su dosll na
lde[u da decenLrallzu[u slsLem oforme vlse cenLara sa samosLalnlm mrezama ko[e su povezane u
[edlnsLvenu mrezu A8A nL1 Ako bl [edan deo mreze blo unlsLen drugl delovl bl nasLavlll da
funkclonlsu uo sredlne osamdeseLlh godlna dvadeseLog veka naclonalna naucna fondacl[a (nSl)
agencl[a amerlcke vlade [e konLrollsala prlsLup lnLerneLu MeduLlm 1991 godlne nSl [e ublazlla
zabranu Lako da [e lnLerneL poceo da se korlsLl l u komercl[alne svrheuo vellke llberallzacl[e [e doslo u
aprllu 1993 godlne kada [e konLrola nad lnLerneLom prepusLena nezavlsnlm vladlnlm Lellma ko[a su
omoguclla da kompanl[e da[u usluge prlsLupa lnLerneLu uz nadoknadu (Lakozvanl lnLerneL prova[derl)Cd
kada [e dozvol[ena ova komercl[alna upoLreba lnLerneLa rasL bro[a preLplaLnlka l saobraca[a [e vrLoglav
lnLerneLu svom radu korlsLl nlz Lehnologl[a ko[lma se obavl[a komunlkacl[a lzmedu udal[enlh
racunara l one se nazlva[u slsLemaLsklm proLokolom navescemo neke od osnovnlh po[mova lnLerneL
Lehnologl[a
O 1ransmlsslon ConLrol roLocol /lnLerneL roLocol (1C/l) [e [ezlk ko[l omogucu[e komunlkacl[u
lzmedu racunara na lnLerneLu
O Pyper 1exL 1ransfer roLocol (P11) [e proLokol za komunlkacl[u lzmedu web preLrazlvaca l
servera
O PyperLexL Markup Language (P1ML lll PML) [e [ezlk bez koga nl[e moguce prlkazlvan[e sllka l
llnkova na lneLrneL preLenLacl[l
O llle 1ransfer roLocol (l1) [e proLokol ko[l omogucava prenos fa[lova sa racunara na racunar
O osL Cfflce roLocol (C) [e proLokol za razmenu posLe lzmedu korlsnlka lnerneL l servera
lnLerneL prova[dera


11
O unlform 8esource LocaLor (u8L) [e adresa neke sLrane na lnLerneLu Svaka web sLranalma
[edlnsLvenu adresu u sveLuz
O vlrLual reallLy (v8) [e Lehnologl[a ko[a omogucava sLvaran[e Lrodlmenzlonalnlhweb sLrana Cva
Lehnologl[a se pocela prlmen[lvaLl l u komerclonalne svrhe (vlrLuelne prodavnlce)
O Web 8rowser (web preLrazlvac) [e sofLver za clLan[e sLrana na lnLerneLu

lnLerneL [e znaca[an za savremeno poslovan[e [er pruza nlz korlsLl
O usLeda u Lroskovlma poslovan[a
O orasL ugleda preduzeca
O Lak prlsLup LrzlsLu za na[razllclLl[e prolzvode
O Cbezbeden[e veceg kvallLeLa usluga olnL1oolnL roLocol () [e proLokol ko[l omogucava
prlkl[ucen[e na lnLerneL
O rlprema za buduce poslovan[e
O Troskovi se znacajno smanjuju primenom Interneta, kao kanala distribucije i
komunikacije sa trzistem, sto ostavlja prostora za povecanje proIita ili smanjenje
cena. &kazacemo na nekoliko nacina kojim preduzeca smanjuju troskove primenom
Internet tehnologije:


3ZAS1l1A LLLk18CnSkCC CSLCvAn!A

Internet je otvorena javna mreza dostupna svima.&vek postoji mogucnost da neko
neovlasceno prati vasu komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga se u cilju njegove
ozbiljne primene u savremenom poslovanju mora pronaci mehanizam koji ce obezbediti:
O Zastitu tajnosti inIormacija (sprecavanje otkrivanja njihovog sadrzaja)
O Integritet inIormacija (sprecavanje neovlascene izmene inIormacija)
O Autenticnost inIormacija (deIinisanje i provera identiteta posiljaoca)
riptografija
KriptograIija kao nauka koja se bavi metodama ocuvanja tajnosti inIormacija pruza resenje
ovog problema. Pre nego sto predemo na prikaz i objasnjenje razlicitih sistema siIrovanja
podataka koji su danas u upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptograIije:
1. siIrovanje - postupak transIormacije citljivog teksta u oblik necitljiv za onoga kome taj
tekst nije namenjen.
2. desiIrovanje - postupak vracanja siIrovanog teksta u citljiv oblik
3. kljuc - pocetna vrednost algoritma kojim se vrsi siIrovanje.



12
Prvi sistem koji cemo predstaviti koristi metod siIrovanja tajnim kljucem. SiIrovanje tajnim
kljucem (Simetricno siIrovanje) jeste siIarski sistem kod koga je kljuc za siIrovanje identican
kljucu za desiIrovanje. Sto znaci da i posiljalac i primalac poruke koriste isti tajni kljuc. Svako
ko na bilo koji nacin sazna njegovu vrednost mogao bi da cita i modiIikuje sve poruke koje
meusobno razmenjuju posiljalac i primalac poruke,a da to ostane neprimeceno. Postoji jos jedan
problem, ako jedan od njih zeli da komunicira sa vise poslovnih partnera mora da obezbedi
razlicit kljuc za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogucnost da bilo koji primalac cita poruke
koje mu nisu namenjene. Resenje ovih problema je pronaeno u vidu sistema siIrovanja javnim
kljucem (Asimetricni siIarski sistem). & njemu svaki ucesnik u komunikaciji koristi dva kljuca.
Jedan kljuc je javni i moze se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo
njegovom vlasniku. Iako su razliciti, kljucevi su meusobno povezani odreenim
transIormacijama. Poznavanje jednog kljuca i algoritma transIormacije ne omogucava dobijanje
drugog kljuca. Najbitnije je da se tajni kljuc u celom postupku komunikacije nigde ne salje jer
nepostoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. Sto znaci da mozete
bilo kome da posaljete siIrovanu poruku ako znate javni kljuc osobe kojoj saljete, a samo
primalac svojim tajnim kljucem moze da desiIruje poruku. Ovaj sistem predstavlja resenje za
prva dva uslova koja smo na pocetku ovog teksta postavili - Zastitu tajnosti inIormacija i
ocuvanje njihovog integriteta. Ostaje otvoreno pitanje kako da primalac bude siguran da je
poruku koju je primio zaista poslao posiljalac. Obezbeenje autenticnosti inIormacija tj.
deIinisanje i provera identiteta posiljaoca postize se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih
sertiIikata.
Digitalni potpis
Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autenticnost sadrzaja poruke (dokaz da poruka nije
promenjena na putu od posiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta
posiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa cini sadrzaj same poruke. Posiljalac primenom
odredjenih kripto graIskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne duzine stvara
zapis Iiksne duzine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadrzaj poruke. To
prakticno znaci da svaka promena u sadrzaju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako
dobijen zapis on dalje siIruje svojim tajnim kljucem i tako Iormira digitalni potpis koje se salje
zajedno sa porukom.
Da vidimo kako to Iunkcionise na nasem primeru. Posiljalac kreira digitalni potpis na osnovu
poruke koju zeli da posalje primaocu. SiIruje ga svojim tajnim kljucem i salje zajedno sa
porukom. Primalac po prijemu poruke desiIruje potpis posiljaoca njegovim javnim kljucem.
Zatim primenom istog postupka kao i posiljaoc i primaoc kreira potpis na osnovu poruke koju je
primila i uporeuje ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identicni, moze biti siguran da je
poruku zaista poslao posiljaoc (jer je njegovim javnim kljucem uspesno desiIrovo potpis) i da je
ona stigla do njega nepromenjena (jer je utvrdo da su potpisi identicni). I pored velike sigurnosti
koje pruza ovaj metod zastite, i dalje postoji mogunost prevare. Neko je mogao poslati
primaocu svoj javni kljuc tvrdei da je od posiljaoca, a zatim mu slati poruke za koje bi on mislo
da ih salje posiljaoc. Resenje ovog problema pruza upotreba digitalnih sertiIikata.

13
Digitalni sertifikati
Ako koristite sistem siIrovanja javnim kljucem i zelite da nekom posaljete poruku, morate prvo
dobiti njegov javni kljuc. Medutim, kako mozete biti sigurni da je to zaista njegov kljuc? Resenje
ovog problema postize se upotrebom digitalnih sertiIikata. Mozemo ih nazvati i digitalnom
Licnom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna licna karta u syber prostoru, sredstvo kojim
cete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu. Posto na Internetu nema
policije koja bi proverila vase podatke i izdala vam Licnu kartu, pojavile su se kompanije koje
imaju ulogu 'trece strane', - CA CertiIicate Authority cija je uloga da provere i utvrde neciji
identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertiIikat. Kako to Iunkcionise u praksi npr. posiljaoc
podnosi zahtev za izdavanje sertiIikata CA kompaniji. CA proverava njegov identitet na osnovu
licnih dokumenata koje im je prikazao pri podnosenju zahteva. Ako je sve u redu posiljaoc im
prosleuje svoj javni kljuc za koji CA kreira digitalni potpis i nakon toga izdaje sertiIikat kojim
se potvruje da taj javni kljuc zaista pripada posiljaocu. Ako posiljaoc kasnije zeli da komunicira
sa nekim, pri prvom kontaktu mu salje digitalni sertiIikat i svoj javni kljuc. Sobzirom da svi
poznatiji komunikacioni programi u sebi vec imaju ukljucene javne kljuceve CA kompanija
kojima se veruje, primalac po prijemu ove poruke lako utvruje validnost sertiIikata
posiljaoca.Digitalni sertiIikat vaseg servera izdat od strane CA mora da sadrzi sledece: naziv
vase organizacije, dodatne podatke za identiIikaciju, Vas javni kljuc, datum do koga vazi vas
javni kljuc, ime CA koji je izdao digitalni sertiIikat, jedinstveni serijski broj.Svi ovi podaci
Iormiraju sertiIikat koji se na kraju siIruje koristeci tajni kljuc CA. Ako korisnik ima poverenja u
CA i ima CA javni kljuc, moze biti siguran u ispravnost sertiIikata. Najcesce korisceni standard
za digitalne sertiIikate je X.509. Sta je SSL i kako Iunkcionise Secure Web server mozete
procitati u sledecem tekstu.

SSL (Secure Socket Layer)
SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila Iirma Netscape, je trenutno najcesce
koriscen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mrezi. Podrzava ga vecina Web servera kao
i klijenata ukljucujuci MicrosoIt Internet Explorer i Netscape Navigator. SSL obezbeuje
privatnost, integritet podataka i autenticnost posiljalaca koriscenjem kombinacije siIrovanja
javnim kljucem, simetricnog siIrovanja, i digitalnih sertiIikata.
Transakcija koriscenjem SSL protokola ukljucuje sledece aktivnosti:
O server salje svoj digitalni sertiIikat klijentu
O klijent proverava da li je sertiIikat izdat od strane CA
O klijent i server razmenjuju javne kljuceve
O klijent generise tajni kljuc koji se koristi samo u zapocetoj transakciji.
O klijent siIruje generisani tajni kljuc, koriscenjem serverovog javnog kljuca i salje ga
serveru.
O u daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni kljuc metodom simetricnog
kriptovanja


14
ZAKLJ&AK

lz ovog rada se moze vldeLl da elekLronsko poslovan[e predsLavl[a konkurenLsku prednosL za
preduzeca l zeml[e ko[e ga korlsLe Srbl[a Lreba da lskorlsLl ovakvo sLan[e sLvarl u sveLsko[ prlvredl l da
pobol[sa svo[u konkurenLsku pozlcl[u na sveLskom LrzlsLu u ovo[ oblasLl u bllsko[ buducnosLl ce nasLuplLl
perlod u kome ce elekeLronsko poslovan[e blLl nemlnovnosL a n[egovo nerazvl[an[e ce prouzrokovaLl
sLeLe sLo znacl da ce n[egov razvo[ blLl nameLnuL
vazna osoblna elekLronskog poslovan[a [e Lo sLo pruza pod[ednake sanse za poslovan[em vellklm l
mallm zeml[ama Lo [esL preduzeclma Cvo Lreba lskorlsLlLl [er posLo[l malo oblasLl savremenog
poslovan[a ko[e ne favorlzu[u vellka preduzeca u Loku prlvaLlzacl[e nasLace vellkl bro[ mallh sredn[lh
preduzeca ko[a dobl[a[u ravnopravne uslove poslovan[a u elekLronskom okruzen[u
Treba podsticati domaca preduzeca da sto vise ulaze u elektronsku trgovinu i da budu prisutnija
na globalnoj mrezi, Internetu. Ovo je jedan od nacina za povecanje izvoza nase zemlje, cime bi
istovremeno popravili ekonomsku situaciju u kojoj se trenutne nalazimo.














15
LITERAT&RA

O Bubanja Marijana , ' E- poslovanje,menadzment,tehnologije,aplikacije , Beogradska
poslovna skola, Beograd ,2007 god
O Miodrag Pavlovic , 'Internet tehnologije i E-poslovanje , Novi Sad , 2010 god
O Internet stranice














16