Etiku mozemo definisati kao teoriju morala,gde moral predstavlja specifican kriterijum za procenjivanje vrednosti univerzalnog postovanja I principa

humanosti. Etika inzenjera je grana primenjene etike koja se tice inzenjerstva.To je sfera opisana specificnom odgovornoscu sa kojom se moramo nositi kao inzenjeri.Dva najvaznija oblika ove odgovornosti su: 1)profesionalna odgovornost , 2)opsta odgovornost izrazena unutar konteksta inzenjerstva.Ova dva oblika odgovornosti su ujedno i predmet etike inzenjera. Zakljucak: Dva glavna dela etike inzenjera su:1)specifican za inzenjerstvo I odgovornost inzenjera(direktno zavisi od uloge tehnickog znanja I tehnologije u stvaranju vrednosti),2)specificno uspostavljanje opstih moralnih normi I vrlina(odnosi se na ispravnost I izvesnot koja se nalazi u procesu primene tog znanja). Normativna etika daje preporuke I merila koja omogucavaju ljudima da se snadju u moralnim situacijama. Kognitivizam-je pristup koji razumu pridodaje primarnu ulogu u moralu I ukazuje na snagu razuma. Nekognitivizam-ukljucuje ulogu osecanja ili odluka u postavljanju moralnih principa. Prema Dzozefu Vajsu postoje 5 osnovnih etickih principa koji se koriste u moralnom rasudjivanju: utilitarizam,univerzalizam,prava,pravda,vrlina. Teorije normativne etike: 1)posledicne(teleoloske) i 2) neposledicne,nekonsekvencijalne(deontoloske).Posledicne su: egoizam,utilitarizam pravila,utilitarizam cina.Neposledicne su: prava,duznosti,ugovori,postenje. Tri velike teorije normativne etike su: 1)etika vrline, 2)deleontoloske teorije I 3) teleoloske teorije. 2) i 3) vezuje obaveznost u sprovodjenju odredjenog oblika moralnog ponasanja. Etika vrline-je eticka tradicija koja polazi od stave da u osnovi svakog coveka kao ljudskog bica,zahvaljujuci njegovoj svesti postoje odredjene tajne osobine,moralne teznje,nezavisno od toga da li su one stvarno razvijene ili su samo potencijalno date.To su: hrabrost,vernost,iskrenost,skromnost,cestitost,istinoljubivost,pravicnost i dr. Etika vrlina aretaicka tradicija>>najveci doprinos u njenom razvoju je dao Aristotel. Aristotel izdvaja osobine:vrlina,mudrost,sreca. Sustina Aristotelove eticke tradicije se ogleda u tome sto se paznja pre posvecuje samoj osobi nego njenom delovanju(ukratko: vaznije je biti dobar nego ciniti dobro). Smatra se da covekov karakter prethodi covekovom delovanju,a karakter neke osobe je zbir njenih vrlina I mana. Aristotel deli vrline na: 1)intelektulane(proisticu iz primernog funkcionisanja intelektualnih vidova ljudskog bica>>a kao krajnji cilj je mudrost tj. To je najvisa tacka koju ljudska bica mogu da dostignu). 2)moralne-ukazuju na cinjenicu da razum sprovodi uspesnu kontrolu nad telesnim prohtevima I sklonostima.Na taj nacin ne moze doci do stetnog delovanja po jedinku ili druztvo. Platon-izdvaja 4 glavne vrline: mudrost,hrabrost,umerenost,pravednost. Deontoloske teorije za osnovni kriterijum uzimaju duznosti.Smatraju da se prema coveku treba odnositi kao prema cilju a ne kao sredstvu za ostvarivanje svojih ciljeva.One nastoje da se utvrdi moralni zakon za razvrstavanje delovanja na ona koja treba ciniti I na ona koja se nesmeju ciniti.Najpoznatije deontoloske teorije su: 1)teorija prirodnog zakona, 2)Kant-ova deontoloska teorija(sustina je kategorickii imperative: Radi tako da maksima tvoje volje moze postati opsti princip zakonodavstva.Dobra strana deontologizma je razvrstavanje delovanja coveka na:obavezna(nuzna),dopustena I zabranjena.Negativne strane su: 1)preveliki formalizam(dovodi do zapostavljanja ljudskih potreba),2)mogucnost sukoba duznosti(pr.nastavnik i ucenik),3)ogranicavajuce deovanje na razvoj licnosti. Kant-ova deontoloska teorija-smatra da covek sam sebi namece moralnost i moralne obaveze,Put do moralnosti se prelazi razumom: Budi hrabar,sluzi se razumom-Kanova opsta preporuka.Biti normalan=biti racionalan. Tri odlike razuma: 1)doslednost(ne dopusta protivrecenost izmedju moralnih radnji), 2)univerzalnost(racionalnost za sve pojedince), 3)razum je aprioran(ne zasniva se na iskustvu). Oblici kategorickog imperativa prema Kant-u,koji smatra da bi neko delovanje bilo moralno ono mora: biti dosledno univerzalnog karaktera,postovati racionalna bica kao cilj sam po sebi I da proistekne iz autonomije racionalnih bica. Druga verzija Kant-ovog kategorickog imperativa: Postupaj tako da covestvo u svojoj licnosti,kao u licnosti vsakog drugog coveka,uvek upotrebljavas u isto vreme kao svrhu a nikako kao sredstvo. Profesija-oblast rada u kojoj agent poseduje posebno znanje I ekspertizu,za koke se ospososbljava utvrdjenim obrazovnim putem I specificnim iskustvom I za cijim uslugama veliki broj ljudi u drustvu ima potrebu. Etika-teorija morala ili rasudjivanjae drugog reda I refleksija o postojecim moralnim uverenjima,preispitivanje utemeljenosti moralnih normi. Profesionalna etika-odnosi se na zanimanja(profesije) I samoodredjuje se u skladu sa specificnostima pojedine oblasti rada.Cilj joj je da skup moralnih normi prosiri tako da obuhvati specificnu ekpertsku oblas o kojoj je rec. Profesionalna etika inzenjera zastupa najbolje interese klijenta. Eticki kodeksi-konkretni skupovi pravila I normi kojima pripadnici profesije regulisu ponasanje unutar svojih redova.