Familija Makijaveli, od 13.

veka pa nadalje, smatrana je za jednu od bogatijih i istaknutijih porodica u Firenci pa su, u skladu sa tim, esto dr ali va ne polo aje u gradu. Otac Nikole Makijavelija, advokat, ipak, spadao je me u najsiroma nije pripadnike ove porodice. Nikolo je kasnije zapisao da je prvo nau io da radi, a tek potom da u iva. Zbog siroma tva nije dobio obrazovanje podesno svojim sposobnostima. Vi e je nau io sam, iz knjiga, koje su bile jedini luksuz u njegovom domu, nego u koli. Ovakva vrsta obrazovanja po tedela ga je gre aka tada njeg zvani nog kolstva i sa uvala originalnost njegove misli, kao i neprevazi enu silu stila, koji je uzvi en i popularan istovremeno. Prou avanjem ivota istaknutih pojedinaca, svuda se susre emo sa istom injenicom: svi inovatori ili reformatori, uop te svi originalni ljudi, koji su donosili sve dah novina ovome svetu, ili su bili uskra eni za zvani no kolovanje ili su bili lo i aci (npr. Bernard o je okon ao sa obrazovanjem u 15. godini, a Mark Tven jo ranije, u 12. godini), ali kao da su upravo zbog toga bili po te eni ablona i imali priliku da razviju svoj osobeni stil. Ovakvi ljudi oboga uju civilizaciju novim idejama, ali je njihov put uvek trnovit, ne samo zato to se ljudi po instiktu opiru promenama, ve to se izvan institucija te ko dolazi do prilike za prikazivanje sopstvenog talenta. Nikolo Makijaveli je ro en u selu nadomak Firence (San Casciaono) 3.maja 1469. godine. Ro en je u burnim vremenima, kada su pape predvodile armije i kada je Italija bila podeljena na gradove/dr ave, koji su esto padali pod vlast velikih evropskih sila, poput Francuske, panije i Svete rimske imperije (Nema ke). Savezi su br e kr eni nego to su sklapani, vladari su menjali strane bez upozorenja, a gradovi uspostavljali i gubili vlast u periodu od svega nekoliko nedelja. 1498. godine, Firenca je prognala Medi ijeve, staru plemi ku porodicu i uspostavila slobodnu republiku. U ovom periodu Makijaveli, u 29.godini, dobija prvi posao u dr avnoj slu bi; imenovan je za lana Saveta, odgovornog za diplomatske misije i nadgledanje vojnih aktivnosti republike. U periodu od 1499. do 1512. godine, imao je brojne diplomatske misije irom Evrope, uklju uju i i tada najmo nije dvorove Luja XII, Ferdinanda II od Aragona i Svete stolice.U periodu 1502/03.godine, bio je svedok dr avni kih metoda vojnika/sve tenika Cezarea Bord ije, neizmerno sposobnog generala i dr avnika, koji je u tom periodu uve avao svoje teritorije u centralnoj Italiji, koriste i ne retko veoma okrutne metode. Cezare je bio nepomirljiv, odlu an, svirep i lukav, a mnogi veruju da je upravo on poslu io Makijaveliju kao model za savr enog vladara, koji e doneti neophodan lek za iscepkanu Italiju, u njegovom najuticajnijem delu - Princ". Ipak, u ovom deluje on je opisan kao ovek koji se uzdi e iz bogatstva drugih, pa sa njima i pada; koji je spreman na sve mogu nosti, osim za one koje e se dogoditi; i ovek koji, nakon to mu sva dela propadnu, izjavljuje da to nije njegova gre ka, ve posledica neobi ne i nepredvidive sudbine. Ali, Makijaveli, kojeg svi opisuju kao veoma radoznalog i pronicljivog, koji je na osnovu malih detalja umeo da otkrije velike tajne i koji se trudio da bogata iskustva iz diplomatskih misija primeni u svojoj republici, uvideo je na primeru Cezarea, da najamni ke vojske, tada op te prihva ene, nisu podesne za odbranu republike, jer ne pokazuju patritizam, nemaju discipline, pokazuju neverovatnu aroganciju i ne retko be e sa bojnog polja. On je uvideo da Cezare koristi i regrute sa sopstvene teritorije, koji su motivisaniji, jer su prinu eni da brane sopstvene domove. Zato je Makijaveli u periodu od 1503. do 1506. godine

reorganizvao vojsku Republike Firence i uveo regrutno slu enje. Pored toga, u svom kratkom spisu iz 1503.godine, Na in delanja protiv pobunjenika..." otkriva naznake svoje kasnije politi ke doktrine. U njemu, izme u ostalog, on ka e: Svet je oduvek ispunjen ljudima koji su imali iste strasti". I ovo je ono to Makijavelija svrstava u inovatore svoga doba.Njegova politi ka filozofija ne te i idealizovanom dru tvu, ve sistemu upravljanja dr avom u realnim okolnostima. On, pro avaju i pro lost i upoznavaju i se sa sopstvenim okru njem, dolazi do klju nog zaklju ka za svoju doktrinu - ljudi su pokvareni! Ukoliko vladar eli da opstane na svom tronu, mora biti svestan ove nepromenljive injenice i delati u skladu sa njom. Dakle, vladaru su sva sredstva dozvoljena, jer su kroz istoriju opastajali samo oni vladari koji nisu bili vo eni vi im idealima, ve su prihvatali stvarnost.I Platon je dopu tao plemenite la i" kako bi se o uvao red u dru tvu. Godine 1503 umire papa Aleksandar VI. Nakon njegove smrti, na papski presto na kratko dolazi papa Pius III, koji, tako e, ubrzo umire. Makijavelija su poslali u Rim da prati izbor Juliusa II, nepomirljivog neprijatelja porodice Bord ija. Cezare se slu io raznoraznim spletkama kako bi progurao svog kandidata, ali u tome nije uspeo. Kada je postavljen za novog papu, Julius II se nije smirio dok nije uni tio Cezarea. Posmatraju i sve ovo, sa sve ve im prezirom, Makijaveli se razo arao u svog heroja (ako ga je takvim ikada i smatrao) i kona no, slavio Cezarovo zarobljavanje koje je zaslu io kao buntovnik protiv Hrista". 1506. godine, Republika Firenca je podeljena na distrikte, a sam Makijaveli je sprovedio vojne inspekcije, naizmeni no zamenjuju i ovaj posao sa diplomatskim du nostima. Iste ove godine papa Julius II je pokrenuo svoju armiju, sa ciljem osloba anja" svih onih italijanskih gradova koji su osporavali vlast Crkve i trijumflano ulazi u Bolonju. Makijaveli e iskoristiti lik pape Juliusa kako bi uporedio sre u i enu, i zaklju io da hrabar, a ne oprezan ovek, sti e oboje.Godine 1507.nesre nom Italijom su naizmeni no vladale tri velike evropske sile. Jedna za drugom su se smenjivale Francuska, panija i Sveto rimsko carstvo (Nema ka). Tako je, sticajem okolnosti, Makijaveli imao mogu nost da boravi na dvorovima najve ih sila tog vremena, da upozna njihove vladare i sredstva kojima se koriste. Nekoliko puta se sastajao sa Lujem XII (Firenca je tada bila saveznik Francuske) i opisao ga je kao dr avnika koji na inio pet fatalnih dr avni kih gre aka u Italiji. Lik Ferdinanda od Aragona ( panskog vladara) naslikao je kao oveka koji posti e velike stvari pod ogrta em religije, ali koji u stvarnosti nema milosti, vere, ove nosti niti integriteta i koji je sebi dopustio da ga vode takvi motivi, koji e ga na kraju i uni titi. Imperator Maksimilijan I bio je jedan od najzanimljivijih ljudi svog doba i mnogi pisci su ga opisivali; ali Makijaveli, koji je bio izaslanik na njegovom dvoru 1507-08., otkriva tajnu mnogih njegovih proma aja slikaju i ga kao misterioznog oveka, bez sile karaktera - oveka kojem fali bliskost sa ljudima, bez koje je nemogu e ostvarivanje zami ljenih ema, oveka koji nikada ne insistira na ispunjenju sopstvenih elja.1508. godine, Makijaveli je postao lan League of Cambrai", koju su osnovale ve pomenute tri velike evropske sile, zajedno sa papom, a sa ciljem ru enja Republike Venecije. Ovo je rezultovalo bitkom kod Vaila, kada je Venecija za samo jedan dan izgubila ono to je sticala 800 godina.1511.papa Julius II je osnovao Svetu ligu protiv Francuske. I u ovom poduhvatu papa je bio uspe an, proterao je Francuze iz Italije, a Firenca (kao saveznik Francuske) pada i pokorava mu se. Jedan od prvih papinih poteza bila je restauracija porodice Medi i na tronu ovog grada.

1. septembra 1512. godine Medi ijevi su ponovo uspostavili vlast u Firenci, repubilka je pala a Makijaveli otpu ten iz slu be. Ovo je kraj njegove dr avni ke karijere.1513.godine vlast Medi ijevih otrkiva zaveru uperenu protiv njih i izme u ostalih, u tamnicu, kao sau esnika u zaveri, baca i Makijvalija. Iako je bio podvrgnut najstra nijim mu enjima, kada su obi no i nevini priznavali, Nikolo je ostao postojan i tvrdio da je nevin. Na kraju je oslobo en, ali je prognan. Nikolo se povukao na staro porodi no imenja u blizini grada i posvetio se pisanju. Ovo je period njegove knji evne aktivnosti.On je oduvek bio vatreni republikanac, ali slabosti gradova u Italiji, kao i stalna pretnja da e ih pokoriti neko od stranih osvaja a, naveli su ga na san o novom princu", onom koji e doneti preporod. U delu Princ" (napisanom 1513, ali objavljenom tek 1532), on poku ava da pru i svom vladaru ona sredstva koja su trenutno dostupna, a sve prou avaju i ljudske sklonosti. On predla e ak i upotrebu religije - za koju je, kako neki tvrde, gajio duboka ose anja, iako spolja nije bio pobo an - koja biva podre ena dobrobiti dr ave i postaje oru e mo i. Mada ovo nije njegov izum, on se prvi usudio da javno ka e ono to su svi radili i to jo uvek rade u borbi i za odr avanje na vlasti. Makijavelija smatraju izumiteljem dr avnih razloga", iako se taj izraz pojavio tek dvadesetak godina nakon njegove smrti.U pismu svom prijatelju on opisuje svoj ivot na selu i na in rada na svom najva nijem knji evno-filozofskom delu: Palo je ve e, vratio sam se ku i i posvetio svojim studijama; na ulazu sam skinuo svoje selja ko odelo, prekirveno pra inom i blatom, i obukao svoje plemi ko, isto odelo i tako preobu en u ao sam u drevni dvor, gde sam veoma ljubazno primljen od strane tih starih ljudi i jeo hranu koja je namenjena samo meni; nisam okelavao u razgovoru sa njima i pitao sam ih za sve razloge njihovih dela, a oni su mi u svojoj blagonaklonosti odgovarali; i nakon etiri sata nisam osetio zamor, zaboravio sam sve brige, siroma tvo me nije u asavalo, smrt me nije pla ila; bio sam u potpunosti posednut ovim velikim ljudima." Ideje izlo ene u Princu" stekle su zna ajnu reputaciju, zahvaljuju i konciznosti, sna nom slikovitom prikazu i neposrednosti njegovih aforizama, koji su bili shva eni previ e bukvalno od strane savremenika, ali i potomstva. Neki, ak, smatraju da su njegova dela vhunska satiri na dela i da ih ne treba posmatrati kao prave priru nike za vladanje, ve kao satiru vlasti iz svih epoha.On predla e cini na pravila, koja ne bi predlagao da ove anstvo nije iskvareno.U nadi da e ga vratiti u dr avnu slu bu, Makijaveli posve uje svog Princa" Lorencu de Medi iju, ali se ni do danas ne zna da li je Lorenco ikada pro itao ovo delo, koje je tampano tek pet godina po smrti svog autora.Godine 1520.stekao je naklonost Medi ijevih i imenovan je glavnim histori arom Firence. Ali,i to je kratko trajalo,jer su Medi i opet bili svrgnuti. Makijaveli je napisao i djela Historija Firence, O ratnoj vje tini, rasprave (o prvih deset knjiga Tita Livija) i dr.Njegov najve i domet u periodu njihove vlasti, bilo odobrenje da napi e zvani ni istoriju Firence (zavr io je 1525. godine). Ina e u Istoriji Firence", Makijaveli pronalazi novi put, novi na in predstavljanja istorijskih doga aja, ostavljaju i iza sebe metode i tradiciju humanisti ke istorografije. Njegova ljubav prema istini esto je bila u sukobu sa strahom da ne uvredi nekog od za titnika, pa istoriju pi e vi e kao politi ar nego kao istori ar, esto prihvataju i izvore nekriti ki i pode avaju i injenice da bi podr ao sopstvene teze. U njoj on pokazuje snagu sinteze, fantasti nu koordinaciju i organizaciju injenica.1520. godine primljen je u Knji evno udru enje Firence, a iste godine objavljuje i knjigu Umetnost ratovanja". 1527. godine Firenca se ponovo oslobodila tiranije Medi ijevih,

i Makijaveli se ponadao da e po ponovnom uspostavljanju republike zadobiti stari polo aj. Me utim, republikanci su mu zamerili i ono malo naklonosti to je uspeo da zadobije od porodice Medi i. Umro je razo aran, nepunih mesec dana po ponovnom uspostavljanju republike, 21. juna 1527. godine. Niko ne mo e da ka e gde je sahranjen Makijaveli, ali savremena Firenca je donela dekret o podizanju veli anstvenog spomenika rame uz rame sa najslavnijim sinovima Italije, jer je u njemu prepoznala ideju ujedinjenja i seme sopstvene renesanse me u narodima Evrope. On je, bez svake sumnje, imao dar pronicljivosti, bio je marljiv i aktivan, iako je u li nim poduhvatima esto bio pla ljiv; njegovom oku ni ta nije moglo da promakne, a sa vrhunskim knji evnim darom sve to je opisao u danima kada je bio bez slu be. On, sasvim sigurno, nije u svom ivotu primenjivao na ela koje je savetovao vladarima.I danas ga nazivaju licemerom, ali da li je to zaista tako? Da li je licermer onaj ko ukazuje na pokvarenosti ljudi i dru tva ili su licemeri oni koji ine to to on vidi? Da li je licemer onaj ko se usudio da javno ka e ono to svi znaju, ali ute? Na ela iznesena u Princu" i danas su primenljiva kao i u vremenu kada su pisana. Ljudi su zaslepljeni prostotom i pohlepom, religija slu i samo kao ogrta za ne asne namere, u politici nema savr enog kursa, ve se uvek bira manje zlo... Makijaveli je pisao o vladarima kakvi oni jesu, a pisao je sa takvom ve tinom i pronicljivo u da njegova dela imaju trajnu vrednost, jer je ljudska priroda nepromenljiva.

Niccol Machiavelli (3. maj 1469, Firenca - 22. jun 1527, Firenca), bio je italijanski politi ar, teoreti ar dr ave i prava, histori ar, pisac i filozof.

Nikolo Makijaveli bio je sekretar firentinske republike nastale poslije progona Medi ija iz Firence (1498).Ali, kada su se protjerani Medi i vratili u Firencu 1512.On je bio otpu ten iz javne slu be i morao se povu i iz politi kog ivota.Dalje se posvetio knji evnosti i nauci.

Njegovo najzna ajnije djelo je Vladalac /Vladar/ (Il principe) 1513. U njemu isti e da vladar treba da bude vjeroloman, mudar, bezobziran, zao i hrabar.Prema Makijevaliju vladarev uspjeh i dr avni interes treba da stoje iznad svih moralnih obaveza.Putem svoga djela Makijaveli je tra io u svome vremenu osobu koja bi ujedinila Italiju.Njegovo djelo izu avali su svi vladari. Na njegovim postavkama stvoren je novi stav u politici nazvan makijevalizam (u enje i shvatanje politike koja ne bira sredstva da bi ostvarila svoj cilj.). Makijaveli je nau avao da pravo po iva na sili.Po njemu da bi se ostvarile zamisli dr ave postoje dva na ina, a to su zakon i sila. Pri tome, kako je zakon je svojstven ljudima, a sila zvjerima, Makijaveli smatra da vladalac smije da upotrebi sva sredstva u dr avnom interesu. Na kraju Makijaveli predla e da politi ko djelovanje ne treba da podlije e ocjenjivanju sa moralnog stanovi ta.

Godine 1520.stekao je naklonost Medi ijevih i imenovan je glavnim histori arom Firence. Ali,i to je kratko trajalo,jer su Medi i opet bili svrgnuti. Makijaveli je napisao i djela Historija Firence, O ratnoj vje tini, Rasprave (o prvih deset knjiga Tita Livija) i dr.