Вы находитесь на странице: 1из 279

KAKO RAZUMEVATI MEUNARODNE SUKOBE

- UVOD U TEORIJU I ISTORIJU

DOZEF S. NAJ, JR. HARVARD UNIVERZITET

POSVETA - ZA MHN, KAO UVEK, I NAE UNUIE

SADRAJ:

PREDGOVOR RE UNAPRED-

POGLAVLjE 1 POSTOJI LI TRAJNA LOGIKA SUKOBA U SVETSKOJ POLITICI


TA JE MEUNARODNA POLITIKA? Dva vienja anarhine politike Gradivni blokovi PELOPONESKI RAT KRATKA VERZIJA DUGE PRIE UZROCI I TEORIJE NEIZBENOST I SENKA BUDUNOSTI ETIKA PITANjA I MEUNARODNA POLITIKA OGRANIENjA ETIKE U MEUNARODNOJ POLITICI TRI VIENJA ULOGE MORALA HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 2 POREKLO VELIKIH SUKOBA U DVADESETOM VEKU


MEUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZRONOSTI NIVOI ANALIZE SISTEMI: STRUKTURE I PROCESI REVOLUCIONARNI I UMERENI CILjEVI I SREDSTVA STRUKTURA I PROCES MEUNARODNOG SISTEMA DEVETNAESTOG VEKA MODERNI NASTAVAK UNUTRANjA POLITIKA I SPOLjNA POLITIKA OIVLJENI LIBERALIZAM LIBERALNA DEMOKRATIJA I RAT DEFINICIJA NACIONALNOG INTERESA VARIJACIJE U SPOLjNOJ POLITICI METOD IZVRTANJA INJENICA UVERLJIVOST

BLIZINA U VREMENU ODNOS PREMA TEORIJI INjENICE HRONOLOGIJA: EVROPA PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 3 RAVNOTEA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT


RAVNOTEA SNAGA MO RAVNOTEE KAO RASPODELE MOI RAVNOTEA SNAGA KAO POLITIKA RAVNOTEA SNAGA KAO MULTIPOLARNI SISTEM SAVEZI POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA TRI NIVOA ANALIZE DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN? KOJA VRSTA RATA? LEVAK IZBORA PONOVO LEKCIJE ISTORIJE HRONOLOGIJA: PUT KA PRVOM SVETSKOM RATU PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 4 NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I DRUGI SVETSKI RAT


USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI DRUTVO NARODA SJEDINJENE AMERIKE DRAVE I DRUTVO NARODA RANI DANI DRUTVA NARODA MANDURIJSKI NEUSPEH ETIOPSKI DEBAKL POREKLO DRUGOG SVETSKOG RATA HITLEROV RAT? HITLEROVA STRATEGIJA ULOGA POJEDINCA SISTEMSKI I UNTRANJI UZROCI DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN? RAT NA PACIFIKU POLITIKA POPUTANJA I DVA TIPA RATA HRONOLOGIJA: IZMEU SVETSKIH RATOVA

PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 5 HLADNI RAT


ODVRAANJE (DETERRENCE) I ZAPREAVANJE (CONTAINMENT) TRI PRISTUPA HLADNOM RATU RUZVELTOVA POLITIKA STALjINOVA POLITIKA FAZE SUKOBA NEIZBENOST? NIVOI ANALIZE CILjEVI SJEDINjENIH AMERIKIH DRAVA I SOVJETSKOG SAVEZA U HLADNOM RATU KONTEJNMENT - POLITIKA ZAPREAVANJA OSTATAK HLADNOG RATA KRAJ HLADNOG RATA ULOGA NUKLERNOG ORUJA FIZIKA I POLITIKA RAVNOTEA STRAHA PROBLEMI NUKLERNOG ODVRAANjA KUBANSKA RAKETNA KRIZA MORALNA PITANjA HRONOLOGIJA: GODINE HLADNOG RATA PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 6 INTERVENCIJE, INSTITUCIJE I REGIONALNI I ETNIKI SUKOBI


ETNIKI SUKOBI INTERVENCIJA I SUVERENOST DEFINISANjE INTERVENCIJE SUVERENOST OCENJIVANJE INTERVENCIJA IZUZECI OD PRAVILA PROBLEMI SAMOOPREDELJENJA MOTIVI, SREDSTVA I POSLEDICE MEUNARODNO PRAVO I MEUNARODNE ORGANIZACIJE UNUTRANJE ANALOGIJE PREDVIDLJIVOST I LEGITIMNOST

SUECKA KRIZA OPERACIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA UVANJE MIRA I KOLEKTIVNA BEZBEDNOST SUKOBI NA SREDNjEM ISTOKU PITANjA NACIONALIZMA ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOBI RAT U ZALIVU 1991. GODINE I NJEGOVE POSLEDICE HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 7 GLOBALIZACIJA I MEUZAVISNOST


DIMENZIJE GLOBALIZACIJE TA JE NOVO U GLOBALIZACIJI DVADESET PRVOG VEKA? POLITIKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU EKONOMSKA MEUZAVISNOST I SUKOBI KONCEPT MEUZAVISNOSTI IZVORI MEUZAVISNOSTI DOBICI MEUZAVISNOSTI TROKOVI MEUZAVISNOSTI SIMETRIJA MEUZAVISNOSTI VOSTVO U SVETSKOJ EKONOMIJI REALIZAM I SLOENA MEUZAVISNOST NAFTNA POLITIKA NAFTA KAO IZVOR MOI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 8 INFORMATIKA REVOLCIJA, TRANSNACIONALNI AKTERI I RASPRIVANJE MOI


MO I INFORMATIKA REVOLUCIJA LEKCIJE IZ PROLOSTI NOVA SVETSKA POLITIKA? SUVERENOST I KONTROLA

TRANSNACIONALNI AKTERI NEVLADINE ORGANIZACIJE (NGO) TRANSNACIONALNI TERORIZAM INFORMACIJE I MO MEU DRAVAMA INFORMATIKA REVOLUCIJA I SLOENA MEUZAVISNOST INFROMATIKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA PITANJA ZA RAZMILjANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 9 NOVI SVETSKI POREDAK?


RAZLIITA PROMILJANJA BUDUNOSTI KRAJ ISTORIJE ILI SUKOB CIVILIZACIJA TEHNOLOGIJA I RASPRIVANJE MOI IRENjE ORUJA ZA MASOVNO UNITAVANjE TANSNACIONALNE PRETNjE I ZAMISAO BEZBEDNOSTI NOVI SVETSKI POREDAK? BUDUI RASPORED MOI TAMNICA STARIH ZAMISLI EVOLUCIJA HIBRIDNOG SVETSKOG PORETKA RAZMILjATI O BUDUNOSTI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODTNA LITERATURA POJMOVNIK IZRAZI ZAHVALNOSTI

PREDGOVOR
Profesor Naj je ovek sa mnogo darova. On je pisao sa jasnoom, elegancijom i erudicijom o mnogim temama koje su, takoe, predmeti i mog velikog interesovanja: o meunarodnim i regionalnim organizacijama, o meuigri izmeu meuzavisnosti i tradicionalnog meudravnog nadmetanja, politikoj i moralnoj ulozi nuklearnog oruja, amerikoj spoljnoj politici tokom i posle Hladnog rata, o ogranienjima i mogunostima meunarodnog upravljanja, itd. On sa zahvalnou istie da je bio moj student, i mi smo zajedno vodili Harvardski kurs koji je posluio kao osnova za ovu knjigu. Ja sam, meutim, u najmanju ruku, nauio od njega onoliko koliko on misli da je nauio od mene - ne samo zbog njegove izuzetne strunosti u oblasti meunarodne ekonomije, nego takoe i zato to je u svoje razumevanje meunarodne politike uneo dragoceno praktino politiko iskustvo koje je stekao kao visoki zvaninik u Karterovoj i Klintonovoj administraciji. On je uneo svojim izuavanjem meunarodnih sukoba spokojstvo miljenja velikih amerikih dravnika sa kraja osamnaestog i poetka devetnaestog vekaspokojstvo sainjeno od dara da se izdigne visoko iznad dnevnih dogaaja, i radoznalosti za i znanja o politikoj filozofiji koja mu pomau da postavlja pitanja od trajne vanosti i da dogaaje posmatra u iroj perspektivi, od dara da razume kako teorija moe da neguje prouavanje istorije, i kako to prouavanje moe neizbeno da dovede do filozofskih i etikih zakljuaka. To su vetine takvih autora poput Tokvila, Maksa Vebera i Rejmona Arona. Osobito vredno u ovim danima metodolokih bitaka je njegovo razumevanje ogranienja metoda generalizacije i mnogih drugih naina tumaenja dogaaja. Njegov oseaj za realnost nikada nije, ak ni u prouavanju drava, tih hladnih monstruma, doveo do cininog negiranja morala, pa nije iznenaujue to je u prouavanju moi pripisao veliku vanost neemu to je nazivao meka mo: moi koja nije zasnovana na prinudi, nasilnikom ponaanju, zastraivanju, podmiivanju, nego na moi da se privue, ubedi, utie mudrou, davanjem primera... Ovo su kvaliteti iji je znaaj u svetskim poslovima esto potcenjen, a koji su potrebniji nego ikada u amerikoj spoljnoj politici. Sposobnost da odvoji vano od nevanog kao i produbljeno miljenje, odvele su njegovu panju ka znaajnim novinama, uvedenim u meunarodne odnose u XX stoleu pitanjima strategije i ekonomije, ali su ga i sauvale od prolaznih poleta i pomodnih slogana. On je ovek dubokih vrednosti i plemenitih ubeenja, ali takoe i velike otroumnosti, nepristrasnosti, i posveenosti. Sve ove vrline prisutne su u ovoj knjizi. Po mom miljenju, ovo je najbolji udbenik koji daroviti studenti svetske politike mogu pronai. On na savren nain spaja istoriju, politiku filosofiju, politiku teoriju i analizu. Sklon je da objanjava dogaaje tako to usmerava panju italaca na izraene detalje. Naj ini sve ono to bilo koji dobar naunik u oblasti drutvenih nauka treba da radi: objanjava (pokazuje uzroke), tumai (otkriva nam znaenje), procenjuje (sa politikog i moralnog gledita). Odvaja svet meudravnih sukoba od sveta "sloene meuzavisnosti", pojma koji su skovali Naj i njegov i moj prijatelj, Robert Kiohejn. On ukazuje na napetost izmeu potrebe za borbom protiv terorizma, spreavanja irenja nuklearnog oruja, podrke demokratijama u borbi protiv teorizma, kao i neophodnosti da se ouvaju pravila meunarodnog prava i meunarodne legitimnosti. Pokazuje originalnost i ogranienja globalizacije i informatike revolucije. Iznad svega, ovo je jedna pouna knjiga - pouna zbog Najeve sposobnosti da sagleda sve strane nekog

pitanja i sve rasprave koje neki dogaaj moe da izazove; pouna zbog skoro samo njemu svojstvenog nepoverenja u preterivanja (u sluaju amerike spoljne politike, i kole "deklinizma"1 koja je napredovala - i protiv koje je on2 upozoravao pre nekoliko godina, i one (kole-prim.prev.) unilateralizma koji je hibris dananjice, a koji njegova poslednja knjiga na reit nain pobija)3. Ona je takoe pouna i zbog savrenog spoja humanosti, oseaja za opte dobro, znanja i integriteta koji odlikuju linosti tako svestrano uspene u pisanju, predavanjima i razmiljanju o razliitim ljudskim iskustvima, kao i zbog delovanja na nain matovitog, dalekovidog i dinaminog akademskog delatnika. Oboavam njegovu uravnoteenost i njegove talente, i volim ga kao uspenog i dobrog oveka ije prijateljstvo duboko potujem. Stenli Hofman, Batenvajzer profesor univerziteta Harvard Univerzitet RE UNAPRED
1

Re je pre svega o knjizi Pola Kenedija koja je pod naslovom Uspon i pad velikih sila u Sjedinjenim Amerikim Dravama objavljena 1987. godine. Videti srpsko izdanje ove knjige: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, Slubeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 U ovoj knjizi Kenedi upozorava SAD da mogu doi u opasnost od imperijalnog preprotezanja (Imperial Overstretch) u koju su dolazile sve velike sile pre nje. Drugaije reeno, ...bogatstvo je obino nuno da bi se poduprla vojna mo, a vojna mo je obino nuna da se bogatstvo stekne i zatiti. Ako se meutim, suvie veliki deo dravnih resursa odvrati od stvaranja bogatstva i umesto toga preusmeri u vojne svrhe, onda to na dui rok verovatno vodi slabljenju snage drave. Isto tako, ako drava suvie strateki rastegne svoje snage, recimo osvajanjem prostranih teritorija, ili voenjem skupih ratova ona rizikuje da potencijalne koristi od spoljne ekspanzije budu nadmaene velikom cenom svega toga to predstavlja dilemu koja postaje akutna ako je dotina drava ula u period relativnog ekonomskog opadanja. (Videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, str. 11 12.) Na drugom mestu, Kenedi je jo eksplicitniji kad je u pitanju opasnost od imperijalnog preprotezanja i kae: Iako ima tvrdnji da trokovi odbrane mogu imati izvesne komercijalne ekonomske nusproizvode, ipak je veoma teko nai argumente protiv stava da preterani trokovi za oruje tete ekonomskom napretku. Tekoe koje proivljavaju savremena drutva koj su vojno najopremljenija, samo su ponavljanja onih koje su, svojevremeno, pogaale paniju Filipa II, Rusiju Nikole II I Hitlerovu Nemaku. Velike vojne sile mogu, poput velikog spomenika, delovati impozantno oduevljenom posmatrau; ali ako se ne zasnivaju na vrstoj osnovi (u ovom sluaju, na produktivnoj nacionalnoj ekonomiji), rizikuju kolaps u budunosti... istorijski podaci sugeriu da ako jedna konkretna nacija odvaja tokom dueg vremenskog perioda vie od 10 % (a u nekim sluajevima, kada je strukturalno slaba, vie od 5 %) nacionalnog dohotka na naoruavanje, to najverovatnije ograniava njegovu stopu rasta. Isto, op. cit. str. 495. (prim. Prev.)
2

Profesor Naj je na ovu Kenedijevu tezu odgovorio lansirajui priu o tzv. novim izvorima moi, to jest smiljajui pojam tzv. meke moi. Po njemu, SAD su moda u procesu relativnog opadanja to se tie vojne ili ekonomske moi (tzv. tvrda mo), ali su u pogledu novih izvora moi (meka mo), kao to su privlanost kulturnih dobara, diplomatska vetina, uticaj u meunarodnim organizacijama itd. neprikosnovene. Po njemu, iz svega toga moe se zakljuiti da e SAD ostati najmonija zemlja sveta i u budunosti. Videti: Joseph S. Nye, Jr, Understanding U. S. Strenth, Foreign Policy, Fall 1988; Joseph S. Nye, Jr., Soft Power, Foreign Policy, Fall, 1990; Joseph S. Nye, Jr., Bound to Lead The Changing Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990 (prim. Prev.) 3 Re je o knjizi Paradoks amerike moi, koja je u SAD objavljena 2002. godine a kod nas prevedena 2004. Videti srpsko izdanje ove knjige: Dozef Naj, Jr., Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004 (prim. Prev.)

Ovaj rukopis je nastao iz kursa o meunarodnim sukobima u savremenom svetu koji sam drao kao deo obaveznog Harvardskog kurikuluma tokom vie od jedne decenije. Na njega je takoe uticalo i pet godina iskustva koje sam stekao kao pomonik sekretara u tri velike birokratije u Vaingtonu. Njen cilj je da uvede studente u sloenosti meunarodne politike dajui im dobru osnovu iz tradiocionalne realistike teorije, pre nego to se okrenu liberalnom i konstruktivistikom pristupu koji su postali mnogo poznatiji posle Hladnog rata. Pokuau da prikaem razliite koncepte jasnim jezikom sa istorijskim primerima, tako da e studenti stei praktino razumevanje osnovnih pojmova meunarodne politike. Dva puta u prvoj polovini dvadesetog veka velike sile su uestvovale u razarajuim svetskim ratovima, koji su odneli priblino 50 miliona ljudskih ivota. Drugom polovinom dvadesetog veka protutnjali su Hladni rat, regionalni ratovi i pretnja nuklearnog oruja. Zato su se ovi sukobi dogodili? Mogu li se dogoditi ponovo u dvadeset prvom veku? Ili e rastua ekonomska i ekoloka meuzavisnost, porast broja transnacionalnih i meunarodnih institucija i irenje demokratskih vrednosti, doneti jedan novi svetski poredak? Kako e globalizacija i informatika revolucija uticati na meunarodnu politiku u ovom novom veku? Nema dobrog predavaa koji poteno moe odgovoriti na sva ova pitanja sa sigurnou, ali moemo nae studente da opremimo konceptualnim alatkama koje e im pomoi u oblikovanju njihovih vlastitih odgovora kako se budunost bude odvijala. To je svrha ove knjige. Ovo nije kompletan udbenik sa svim konceptima ili istorijom koja e studentu trebati. Umesto toga, ovo je primer kako misliti o jednom sloenom i zbunjujuem polju kakva je meunarodna politika. Ona ne treba da bude itana kao udbenik koji sadri sve injenice, nego zbog naina na koji pristupa meuigri teorije i istorije. Ni teorija niti istorija same po sebi nisu dovoljne. Istoriari koji veruju da razumevanje proistie iz jednostavnog obradjivanja injenica, ne uspevaju da otkriju skrivena pravila na osnovu kojih su pojedine injenice odabrali i dali im prednost u odnosu na neke druge. Podjednako gree i politikolozi koji bivaju izolovani i upetljani u bunilo apstraktne teorije, tako da zamenjuju vlastite mentalne konstrukcije za stvarnost. Takve pogreke mogue je izbei samo kreui se putem izmeu istorije i teorije. Ovaj tekst je primer jednog takvog dijaloga izmedju teorije i istorije. Kada se kombinuje sa preporuenom literaturom i pitanjima za razmiljanje, to moe da bude put za jedan uvodni kurs ili za itaoca da sam, individualno, istrauje kao da je bio na kursu. Sa druge strane, on se moe koristiti kao dodatni tekst na kursu, kao primer za pristup prouavanju predmeta. Pitanja etike obraivana su kroz tekst, osobito u poglavljima 1, 5, 6. Peto izdanje ove knjige, drugo kao deo u seriji Longmanovih klasika u politikim naukama, dopunjeni su novim materijalima o konstruktivistikim teorijama i mekoj moi (poglavlja 1, 3 i drugde); o sukobima na Bliskom Istoku (poglavlja 6 i 9); uticaju globalizacije (poglavlja 7 i 8); transnacionalnim pretnjama globalnoj bezbednosti, kao to je terorizam (poglavlja 8 i 9); moi i medjuzavisnosti u meunarodnoj politikoj ekonomiji (poglavlja 7 i 8); i intervencijama i Amerikoj moi(poglavlja 6 i 9) . Tekst je dopunjavan i osavremenjivan kako bi osvetlio skoranja kretanja na meunarodnoj sceni kao to su ratovi u Avganistanu i Iraku, uspon Kine kao svetske sile, rastuu ulogu nevladinih organizacija, transnacionalnih korporacija, teroristikih mrea, i drugih nedravnih aktera u

medjunarodnim poslovima. Kao dodatak svemu ovome, svako poglavlje je doivelo neke promene, a preporuena literatura dopunjena je novim izdanjima i savremenim tekstovima koji mogu posluiti za dalje prouavanje. Najposle, dodat je i novi pojmovnik. Tokom godina ponekad sam vodio ovaj kurs sa mlaim kolegama Stivenom Hagardom i Juen Kongom, Majklom Maldenbaumom i M. D. Pitersonom. Od svih njih sam nauio i siguran sam da sam nesvesno pozajmio njihove brojne ideje. Tako je i sa Stenlijem Hofmanom koji me je poduavao jo od vremena mojih postdiplomskih studija, i bio trajni izvor nadahnua. Zahvalan sam njemu i Robertu Kiohejnu to su mi dali tako mnogo ideja i poklonili jedno divno prijateljstvo. Dejvid Dresler, arls Majer i Ernst Mej pomogli su komentariui rukopis. Drugi koji su pregledali rukopis i ponudili konstruktivne komentare su: Djun Tojfel Drajer, Univerzitet Majami; Keti Stromajl Golden, Univerzitet Kolorado - Kolorado Springs; D. Daglas Nelson sa Anderson Univerziteta; Dord ambog, Dordtaun Univerzitet; Edvard S. Majnalkanin, sa Jugozapadnog teksakog dravnog unirveziteta; Majkl Barnet, sa Univerziteta ViskonsinMedison; Kelei Kalu, sa Unirveziteta Severnog Kolorada; Hauard Leman, sa Univerziteta Juta; Den Rajter Emori Unirvezitet; Piter D.Fiber, Djuk Univerzitet; Riard. A.Melanson, Braun Univerzitet i Don Vilijams sa Univerziteta Istone Karoline. Takodje bih eleo da se zahvalim glavnim asistentima na kursu: Vin Ogeru, Piteru Fiveru, Meril Kesler, on Lin Dons, Pam Mec, Donu Ovenu, Gideonu Rozu i Gordenu Silverstajnu. Veronika MekKlur bila je divan kolega u ispravljanju i prepisivanju mog rukopisa. Riard Vud, Den Filpot Zakari Karabel, Karl Nejgin, Nil Rozerdonf i Aleks Skakov pomagali su u ranijem izdanju. Mart Kohut pruio je neprocenjivu pomo, kolosalnu energiju i izuzetno dobre savete u pripremi ovog izdanja. Srean sam to sam imao pomo svih njih. Tokom godina veoma sam mnogo nauio od mojih studenata. Svima njima sam duboko zahvalan. Dozef S. Naj, JR.

Poglavlje I

Postoji li trajna logika sukoba u svetskoj politici? Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da pree Atlantik. Let arlsa Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 asa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao da uradi za tri sata. Balistike rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poetku novog veka, let preko Atlantika kota jednu treinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz Njujorka za London kota samo mali procenat onoga koliko je kotao sredinom veka. Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a trokovi prenosa su zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zatitu ljudskih prava u Africi, danas su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike organizacije kao to su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatinijem smislu, nuklearno oruje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva duplom smru, to znai da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreenim okolnostima itava ljudska vrsta moe biti ugroena. I kao to su teroristiki napadi na Njujork i Vaington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedravnih subjekata meunarodnih odnosa stavlja destruktivnu mo koja je nekada bila iskljuivo rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim, siromanim zemljama kao to je Avganistan iznenada postaju veoma znaajne za Ameriku i Evropu. Ipak, neke stvari u meunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi opisi borbi izmeu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina lie na arapsko izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poetku 21. veka je jedan udan koktel kontinuiteta i promene. Neki aspekti meunarodne politike se nisu promenili jo od vremena Tukidida. Postoji odreena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti koja ide zajedno sa meudravnom politikom. Savezi, ravnotea snaga i izbori u politici izmeu rata i kompromisa, ostali su slini kroz milenijume. Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruju, o ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima Meunarodnih odnosa stoji zadatak da istrauju na osnovu prolosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju stalnosti kao i promene. Mi moramo da nauimo tradicionalne teorije, a onda da ih prilagodimo sadanjim okolnostima. Poetna poglavlja ove knjige pruie vam istorijski i teoretski kontekst u koji e biti smeteni fenomeni informatike revolucije, globalizacije, meuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima. Meunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drave bile ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedravni akteri kao to su transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristike grupe predstavljaju nove izazove za vlade drava, one ne zamenjuju drave. Ljudi koji ive u priblino 200 drava irom sveta hoe svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari, umesto da ieznu, nacionalizam i tenje za stvaranjem novih, nezavisnih drava su se uveali. Umesto da se smanji, broj drava u ovom novom veku e se poveati. Svetska vlada nee moi automatski da rei problem rata. Veina ratova danas su graanski ili etniki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111 oruanih sukoba koji su izbili u 74 podruja sveta. Sedam od njih su bili meudravni

ratovi a devet su bili unutardravni ratovi sa spoljnom intervencijom.4 U stvari, najkrvaviji ratovi devetnaestog veka nisu se bili sukobi izmeu zavaenih drava Evrope, nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriki graanski rat. Nastaviemo da ivimo u svetu nezavisnih drava jo dovoljno dugo vremena, i vano je da razumemo kakve nam to izglede donosi. TA JE MEUNARODNA POLITIKA? Svet nije uvek bio podeljen u sistem posebnih drava. Tokom vekova postojala su tri osnovna oblika svetske politike. U svetskom imperijalnom sistemu jedna vlada kontrolie najvei deo sveta sa kojim ima dodira. Najznaajniji primer takvog sistema u Zapadnom svetu bilo je Rimsko carstvo. panija u esnaestom veku, i Francuska u poznom sedamnaestom veku su pokuale da dostignu slinu prevlast, ali nisu uspele. U devetnaestom veku, britanska imperija prekrivala je svet, ali su ak i Britanci bili prinueni da dele svet sa drugim jakim dravama. Imperije starog sveta - Sumerska, Persijska i Kineska - su zapravo bile regionalne imperije. One su mislile da vladaju svetom, ali su izbegle meusobne sukobe zahvaljujui nepostojanju komunikacija. Njihove borbe sa varvarima na periferiji carstava ne mogu se uporediti sa ratovima izmeu drava ija je mo priblino jednaka. Druga osnovni oblik meunarodne politike je feudalni sistem, u kome ljudska lojalnost i politike obaveze nisu prvenstveno vezane za teritorijalne granice. Feudalizam je bio zajedniki oblik drutvenog ureenja u Evropi posle pada Rimskog carstva. Pojedinac je imao obaveze prema lokalnom gospodaru, ali je takoe imao da obavlja dunosti i prema nekom udaljenom plemiu, biskupu ili papi u Rimu. Politike obaveze bile su odreene u ogromnoj meri na osnovu toga ta se dogaalo onome kome su bili podreeni. Ako bi se vladar venao, neko podruje i njegov narod mogli bi promeniti gospodara kao deo miraza. Tako je stanovnitvo nekih gradova koje je bilo francuskog porekla, iznenada moglo da promeni naciju i da postane Flamancima ili Englezima. Gradovi i savezi gradova ponekad su imali specijalan polunezavisan status. Ratovi koji su pratili feudalne odnose nisu bili ono to mi podrazumevamo pod modernim teritorijalnim ratovima. Oni su se mogli pojaviti kako unutar tako i preko granica teritorija, i bili su povezani sa tim presecajuim, neteritorijalnim lojalnostima i sukobima. Trei oblik koji svetska politika moe imati jeste anarhini sistem drava, koji je sastavljen od drava koje su relativno kohezivne jedinice u sistemu, ali nemaju vrhovnu vlast nad njima. Primeri ukljuuju gradove - drave gradove stare Grke ili Makijavelijevu petnaestovekovnu Italiju. Drugi primer anarhinog sistema drava je dinastika teritorijalna drava ija koherentnost proizilazi iz kontrole koju vri vladajua porodica. Primeri se mogu pronai u Indiji ili Kini u petom veku pre Hrista. Velike teritorijalne dinastije ponovo su se javile u Evropi oko 1500. godine, dok su se drugi oblici meunarodne politike kao to su gradovi - drave ili decentralizovani savezi izmeu razliitih teritorija, poeli da iezavaju. Vestfalski mir iz 1648. godine, okonao
4

Peter Wallensteen and Margareta Sollenberg, "Armed Conflict, 1989-2000, in Sollenberg (ed) States in Armed Conflict 2000, (Uppsala University, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, 2001), p. 10.

je Tridesetogodinji rat, koji se ponekad naziva i najduim od velikih religijskih ratova i prvim ratom modernih drava. U retrospektivi, ovaj ugovor je uveo suverene teritorijalne drave kao dominantan oblik meunarodnog organizovanja. Stoga, kada danas govorimo o meunarodnoj politici, uobiajeno podrazumevamo sistem teritorijalnih drava, i definiemo meunarodnu politiku kao politiku u odsustvu zajednikog suverena, politiku meu entitetima bez vladara nad njima. Meunarodna politika se esto naziva anarhinom. Kao to monarhija znai jedan vladar, anarhija-"anarchy" - znai odsustvo bilo kog vladara. Meunarodna politika je sistem koji poiva na naelu samopomoi. Tomas Hobs, engleski filozof iz sedamnaestog veka, nazvao je takav anarhini sistem "prirodnim stanjem". Po nekima, rei prirodno stanje opisuju sliku stada krava koje mirno pasu na farmi, ali to nije ono to je Hobs pod tim mislio. Zamislite gradi u Teksasu bez erifa u vreme Divljeg Zapada, ili Liban posle sloma vlade u 1970im, ili Somaliju u 1990-im. Hobsovo prirodno stanje nije dobroudno; to je rat sviju protiv svih zbog toga to nema vieg autoriteta da nametne red. Kao to o tome kae poznata Hobsova izreka, ivot u jednom takvom svetu je neprijatan, brutalan i kratak. Rezultat svega ovoga jeste postojanje zakonskih, politikih i drutvenih razlika izmeu unutranje i meunarodne politike. Unutranje pravo se uopteno posmatrano potuje, a ako to nije sluaj, policija i sudovi nameu kazne protiv prekrioca. Meunarodno pravo, sa druge strane, poiva na kompetitivnim pravnim sistemima, i nema zajednikog organa koji bi nametao njegovo sprovoenje. Ne postoje meunarodne policijske snage da nametnu pravo. Sila igra razliitu ulogu u unutranjoj i meunarodnoj politici. U dobro ureenom unutranjem politikom sistemu, vlada ima monopol na legitimnu upotrebu sile. U meunarodnoj politici, niko nema monopol na upotrebu sile. Poto je meunarodna politika podruje samopomoi, a obzirom da su neke drave jae od drugih, uvek postoji opasnost da drave u poslednjoj instanci upotrebe silu. Kada sila ne moe biti izbaena iz igre, rezultat su nepoverenje i sumnja. Unutranja i meunarodna politika se takoe razlikuju u njihovom temeljnom oseanju zajednice. U dobro ureenom drutvu, postoji iroko raireni oseaj zajednitva koji podstie razvoj lojalnosti, standarda pravde, i gledita o tome ta je legitimna vlast. U meunarodnoj politici, ljudi podeljeni na razliite nacije ili razliite drave, ne dele iste lojalnosti. Bilo kakvo oseanje pripadnosti globalnoj zajednici je slabo. Ljudi se esto ne slau ta za koga izgleda pravedno i legitimno. Kao ishod javlja se veliki jaz izmeu dvaju osnovnih politikih vrednosti: poretka i pravde. U takvom svetu, najvei broj ljudi stavlja pravdu u unutranoj politici iznad meunarodne pravde. Pravo i moral igraju ulogu u meunarodnoj politici, ali u odsustvu oseaja zajednice, oni nisu tako povezani kao to je to sluaj u unutranjoj politici. Od tri osnovna sistema - svetskog imperijalnog, feudalnog i anarhinog sistema drava - poslednji je najrelevantniji za meunarodnu politiku u savremenom svetu, iako, kao to emo videti u poslednjim poglavljima, neki ljudi spekuliu kako e dvadeset prvi vek biti svedok postepene evolucije novog feudalizma, ili to je manje verovatno, Amerike svetske imperije.

DVA VIENJA ANARHINE POLITIKE

Meunarodna politika je anarhina u smislu da u njoj ne postoji vrhovna vlast, ali ak i u politikoj filozofiji su postojala dva gledita o tome koliko okrutno treba da bude prirodno stanje. Hobs, koji je pisao u sedamnaestovekovnoj Engleskoj pogoenoj graanskim ratom, naglaavao je nebezbednost, silu i opstanak. On je to podveo pod stanje rata. Pola stolea kasnije, Don Lok, piui u mnogo stabilnijoj Engleskoj, smatrao je da premda u prirodnom stanju nema zajednikog suverena, ljudi mogu da razvijaju veze i prave ugovore, te je prema tome anarhija manje pretea. Ova dva vienja prirodnog stanja su filozofske pretee dva sadanja pogleda na svetsku politiku, jednog vie pesimistinog, i jednog vie optimistikog: realistikog i liberalnog pristupa meunarodnoj politici. Realizam je bio dominantna tradicija u promiljanju meunarodne politike. Za realiste, sredinji problem meunarodne politike je rat i upotreba sile, a glavni akteri su drave. Meu novijim generacijama Amerikanaca, realizam ima svoj primer u onom to su napisali i to su uradili u praktinoj politici, Predsednik Riard Nikson i njegov dravni sekretar, Henri Kisinder. Realisti polaze od pretpostavke o anarhinom sistemu drava. Kisinder i Nikson, na primer, su teili da maksimiziraju mo Sjedinjenih Drava i da minimiziraju sposobnost drugih drava da ugroze bezbednost Sjedinjenih Drava. U skladu sa shvatanjima realista, na poetku i kraju meunarodne politike nalazi se pojedinana drava u meudejstvu sa drugim dravama. Druga tradicija se zove liberalizam, i moe se pratiti unazad u zapadnoj politikoj folozofiji do Barona de Monteskjea i Imanuela Kanta u osamnaestovekovnoj Francuskoj i Nemakoj, i u istom redu do devetnaestovekovnih britanskih filozofa kao to su Deremi Bentam i Don Stjuart Mil. Primer liberala meu Amerikancima novijeg doba moe se nai u pisanjima i praktinom politikom delovanju politikologa i predsednika, Vudro Vilsona. Liberali vide globalno drutvo kako funkcionie uporedo sa postojanjem drava i predstavlja deo konteksta u kome one deluju. Trgovina prelazi granice, ljudi imaju meusobne kontakte (npr. kao to su studenti koji studiraju u stranim zemljama), i meunarodne organizacije kao to su Ujedinjene Nacije stvaraju okvir u kome je realistiko vienje iste anarhije kao jedinog faktora nedovoljno. Liberali se ale na realistiko slikanje drava, kao tvrdih bilijarskih kugli koje udaraju jedna drugu u pokuaju da se izgradi ravnotea snaga, kao nedostatno zbog toga to ljudi dolaze u meusobne kontakte i zbog toga to postoji meunarodno drutvo. Realisti, tvrde liberali, prenaglaavaju razliku izmedju unutranje i meunarodne politike. Zbog toga to se realistika slika anarhije kao hobsovskog "stanja rata" usredsreuje samo na ekstremne situacije, po liberalnom gleditu, ona gubi iz vida rast ekonomske meuzavisnosti i evoluciju transnacionalnog globalnog drutva. Realisti odgovaraju navodei Hobsa: "Kao to olujno vreme ne znai stalnu kiu, tako ni stanje rata ne znai stalni rat".5 Poput stanovnika Londona koji nose kiobrane u sunanim aprilskim danima, izgledi za rat u anarhinom sistemu primoravaju drave da dre armije ak i u vremenima mira. Realisti upozoravaju na prethodna predvianja liberala koja su bila pogrena. Na primer, 1910. godine predsednik Stenfordskog Univerziteta rekao je kako je rat u budunosti nemogu zbog toga to drave ne mogu da ga priute sebi. Knjige su proglasile rat zastarelim; civilizacijski napredak je prevaziao rat. Po njima, ekonomska meuzavisnost, veze izmeu sindikata i intelektualaca i
5

Thomas Hobbes, Leviathan, ed. C. B. Macpherson (London: Penguin, 1981), p. 186.

kretanje kapitala uinili su rat nemoguim. Naravno, ova predvianja su katastrofalno pala na ispitu 1914. godine, a realisti su dobili opravdanje za svoje stavove. Ni istorija ni rasprave se nisu zaustavili 1914. godine. Hiljadu devetsto sedamdesete su bile svedok oivljavanja liberalnih tvrdnji da je rastua ekonomska i drutvena meuzavisnost izmenila prirodu meunarodne politike. Hiljadu devetsto osamdesetih, Riard Rouzkrens, profesor iz Kalifornije, pisao je da drave mogu da uveaju vlastitu mo na dva naina, bilo na agresivan nain putem teritorijalnih osvajanja ili miroljubivo pomou trgovine. U tom smislu, koristio je iskustvo Japana kao primer: u hiljadu devetsto tridesetim, Japan je pokuao osvajanjem teritorija i pretrpeo katastrofu u Drugom svetskom ratu. Od tada, meutim, Japan je koristio trgovinu i investicije da postane druga najvea ekonomija sveta i znaajna sila u istonoj Aziji.

1910: NEVIDLJIVI VAMPIR RATA "AKO NIJE POSTOJAO DRUGI RAZLOG DA SE UINI KRAJ RATU, FINANSIJSKO UNITENJE KOJE ON PODRAZUMEVA MORAE PRE ILI KASNIJE DA DOVEDE CIVILIZOVANE DRAVE SVETA U SITUACIJU DA RAZMISLE O NJEGOVOM SMISLU. KAO TO JE PREDSEDNIK LELAND STENFORD UNIVERZITETA DEJVID STAR DORDAN REKAO NA TAFTS KOLEDU, "RAT U BUDUNOSTI JE NEMOGU JER GA DRAVE SEBI NE MOGU PRIUTITI." U EVROPI, KAE ON, RATNI DUG IZNOSI 26 MILIJARDI DOLARA, "SVI DUGUJU NEVIDLJIVOM VAMPIRU, KOJEM DRAVE NIKADA NEE PLATITI A KOJI OPOREZUJE OSIROMAENE NARODE SA 95 MILIONA DOLARA GODINJE." TERET MILITARIZMA U VREME MIRA ISCRPLJUJE SNAGU VODEIH DRAVA, IONAKO PREOPTEREENIH DUGOVIMA. SIGURNI REZULTAT VELIKOG RATA BIO BI SVEOPTE BANKROTSTVO. " THE NEW YORK WORLD6 Japan je uspeo bez velike vojne sile. Iz tih razloga Rouzkrens i savremeni liberali tvrde da postoje promene koje su se desile u prirodi meunarodne politike. Neki novi liberali gledaju ak i dalje u budunost i veruju da e dramatini porast ekoloke meuzavisnosti do te mere uiniti maglovitom razliku izmeu unutranje i meunarodne politike da e oveanstvo evoluirati prema svetu u kojem nee postojati dravne granice. Primera radi, svi e biti pogoeni bez obzira na granice ukoliko smanjivanje ozonskog omotaa u gornjim slojevima atmosfere prouzrokuje rak koe. Ako akumulacija ugljen dioksida podie temperaturu vazduha i ubrzava otapanje lednika, porast nivoa mora uticae na sve priobalne drave. Neki problemi kao to su AIDS i droga prelaze granice sa takvom lakoom da nas to moe odvesti u jedan drukiji svet. Profesor Riard Folk sa Prinston Univerziteta, smatra da e ovi transnacionalni problemi i vrednosti proizvesti nove lojalnosti zasnovane na neteritorijalnom naelu, to e izmeniti sistem drava koji je bio dominantan u poslenjih 400 godina. Transnacionalne sile ponitavaju Vestfalski mir a oveanstvo evoluira ka novoj formi meunarodne politike.
6

"From Our Dec. 13 pages, 75 Years Ago", International Herald Tribune, December 13, 1985

Hiljadu devetsto devedesete, realisti su odgovarali, "recite to Sadamu Huseinu"! Irak je kada je izvrio invaziju na svog malog suseda, Kuvajt, pokazao da su sila i rat uvek prisutne opasnosti Liberali su im uzvratili kako je politika na Srednjem Istoku izuzetak. Tokom vremena, kau, svet prevazilazi anarhiju sistema suverenih drava. Ova razliita gledita na prirodu meunarodne politike, kao i na to kako se menja, nee skoro biti pomirena. Realisti naglaavaju kontinuitet; liberali u prvi plan istiu promenu. Oba pristupa smatraju sebe realnijim od onog drugog. Liberali vide realiste kao cinike ija fascinacija prolou ih zaslepljuje da vide promenu. Realisti, zauzvrat, zovu liberale utopistikim sanjarima i nazivaju njihovo miljene kao globaliziranje (globaloney). Ko je u pravu? Oba su u pravu; i oba gree. Dati jasan i odsean odgovor na ovo pitanje bi bilo lepo, ali bi takav odgovor bio manje taan i manje interesantan. Meavina kontinuiteta i promene koja odlikuje svet na ulasku u dvadeset prvi vek ini jedno lako, sintetiko, objanjenje nemoguim. Zato to ukljuuje promenljivo ljudsko ponaanje, meunarodna politika nikada nee biti kao fizika: ona nema snanu deterministiku teoriju. tavie, realizam i liberalizam nisu jedini pristupi njenom prouavanju. Tokom veeg dela prolog veka marksizam je, sa njegovim predvianjem klasnih sukoba i ratova prouzrokovanih problemima izmeu kapitalistikih drava, bio kredibilna alternativa za veliki broj ljudi. ak i pre kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine, meutim, neuspeh marksistike teorije da objasni mir izmeu velikih kapitalistikih drava, kao i ratne sukobe izmeu pojedinih komunistikih zemalja, bacio ih je u zaostajanje u ovom teorijskom nadmetanju. U hiljadu devetsto ezdesetim i hiljadu devetsto sedamdesetim, teorija zavisnosti (dependency theory) je bila popularna. Ona je predviala da e bogate zemlje koje se nalaze "u centru" globalnog trita kontrolisati i zadravati u stanju siromatva nerazvijene zemlje "na periferiji" sistema. Premda je teorija zavisnosti pomogla da se osvetle neki strukturalni uzroci ekonomske nejednakosti, izgubila je uverljivost onda kada nije mogla da objasni zato su 1980-ih i 1990-ih periferne zemlje u Istonoj Aziji kao to su Juna Koreja, Singapur i Malezija, doivele bri rast nego "sredinje" zemlje kao to su Sjedinjene Drave i Evropa. Ovaj gubitak kredibiliteta dodatno je bio ojaan kada je Fernando Enrike Kardoso, akademski lider meu teoretiarima zavisnosti 1970-ih, napravio zaokret ka liberalnoj politici uveanja zavisnosti na globalnom tritu, poto je bio postao izabrani predsednik Brazila 1990-ih. 1980-ih, analitiari sa obe strane realistiko - liberalne linije podele pokuali su da uvedu teorije sa razraenijom dedukcijom, sline onima iz mikroekonomije. "Neorealisti" kao to je Kenet Volc i "neoliberali" kao to je Robert Kiohejn, razvili su strukturalne modele drava kao racionalnih aktera koje su u svom delovanju ograniene meunarodnim sistemom. Neorealisti i neoliberali uveavaju jednostavnost i eleganciju teorija, ali oni to rade na utrb bogate sloenosti klasinih realistikih i liberalnih teorija. "Do kraja 1980-ih, teorijski okvir meunarodnih odnosa bio je suen i sveden na realtivno usko neslaganje unutar jednog dravocentrinog racionalistikog modela meunarodnih odnosa."7
7

Miles Kahler, "Inventing International Relations: International Relations Theory after 1945," in Michael W. Doyle and G. John Ikenberry, Eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press Boulder, CO, 1977, p- 38.

U skorije vreme, jedna posebna grupa teoretiara nazvana konstruktivistima, ustvrdila je da realizam i liberalizam nisu uspeli da objasne na odgovarajui nain dugorone promene u svetskoj politici. Konstruktivisti naglaavaju vanost ideja i kulture u oblikovanju kako stvarnosti tako i govora meunarodne politike. Oni istiu subjektivnost interesa u krajnjoj instanci i njihovu povezanost sa promenjenim identitetima. Postoji mnogo vrsta konstruktivista, ali su svi oni saglasni da su dve velike teorije (realizam i liberalizam prim. prev.) daleko od toga da daju istinitu sliku sveta, kao i da nama nije potrebno samo objanjenje kako stvari izgledaju, nego objanjenja o tome kako je svet postao takav kakav jeste. Konstruktivisti se usredsreuju na vana pitanja poput identiteta, normi, kulture, nacionalnog interesa i meunarodnog upravljanja (governance).8 Oni istiu da su dravnici i drugi ljudi motivisani ne samo materijalnim interesima, nego takoe i njihovim oseanjem identiteta, moralnosti i onoga to bi se moglo oznaiti drutvom ili kulturom. Ipak, i takve norme se menjaju vremenom. Neorealisti i neoliberali uzimaju kao dato kako su se ciljevi kojima su drave teile promenili tokom vremena. Konstruktivisti pozajmljujui iz razliitih polja i naunih disciplina, ispituju procese putem kojih lideri, narodi i kulture menjaju svoje preferencije, oblikuju vlastite identitete i ue novo ponaanje. Na primer, i ropstvo u devetnaestom veku i rasni aparthejd u Junoj Africi bili su nekad prihvaeni od strane veine drava, ali su im se kasnije svet iroko suprotstavljao. Konstruktivisti se pitaju zato se to promenilo? Kakvu ulogu su igrale ideje? Hoe li praksa rata krenuti istim putem jednog dana? ta sa konceptom suverenih nacionalnih drava? Svet je pun politikih entiteta kao to su plemena, nacije, i nevladine organizacije. Samo je u poslednjih nekoliko vekova suverena dava postala dominantan koncept. Konstruktivisti istiu da su koncepti poput nacije i suvereniteta, koji daju znaenje naim ivotima kao i naim teorijama, socijalno konstruisani, i ne postoje izvan nas, kao neka stalna realnost. Feministkinje koje pripadaju grupi konstruktivista dodaju da su jezik i predstave rata, kao sredinji instrumenti svetske politike, pod velikim uticajem roda. Konstruktivizam je pre pristup nego teorija, ali on obezbeuje istovremeno korisnu kritiku i vaan dodatak glavnim teoorijama realizma i liberalizma. Premda ponekad labavo formulisani i sa nedostatkom moi predvianja, konstruktivistiki pristupi nas podseaju na ono to dve glavne teorije esto proputaju. Kao to emo videti u narednom poglavlju, vano je uzeti u obzir i ono to se deava izvan instrumentalne racionalnosti ostvarivanja sadanjih ciljeva i pitati kako menjanje identiteta i interesa moe ponekad da vodi suptilnim pomeranjima u dravnim politikama, a ponekad prema dubinskim promenama u meunarodnm poslovima. Konstruktivisti nam pomau da razumemo kako se formiraju preferencije, kao i kako se stvara znanje koje prethodi ispoljavanju instrumentalne racionalnosti. U tom smislu, njihov pristup je pre komplementaran, nego to je u suprotnosti sa dvema glavnim teorijama. Ilustrovaemo pitanja razumevanja dugoronih promena u sledeem poglavlju i vratiemo se tome u poslednjem poglavlju knjige. Dok sam radio u Vaingtonu i pomagao u formulisanju amerike spoljne politike kao pomonik sekretara u Stejt Dipartmentu i Pentagonu, nalazio sam sebe kako pozajmljujem elemente iz sva tri tipa miljenja: realizma, liberalizma i konstruktivizma.
8

Emanuel Adler: "Constructivism in International Relations: Sources, Contributions, Debates and Future Directions", in Walter Carlsnaes, Thomas Risse and Beth Simons, eds., Handbook of International Relations, Sage Publications, Thousand Oaks, CA, 2003

Otkrivao sam da su svi oni od pomoi, iako na razliite naine i u razliitim okolnostima. Ponekad se ljudi i ene koji se bave praktinim poslovima pitaju, zato treba da se dosaujemo sa teorijama. Odgovor je da su teorije mape koje nam pomau da se snalazimo na nepoznatom terenu. Izgubljeni smo bez njih. ak i kada mislimo da koristimo zdrav razum, postoji obino implicitna teorija koja vodi nae akcije. Jednostavno ne znamo ili smo zaboravili ta je to. to smo svesniji teorija koje nas vode, sposobniji smo da razumemo njihove vrline i slabosti i kada da ih najbolje primenimo. Britanski ekonomista Don Majnard Kejnz je jednom rekao da, ljudi iz prakse koji sebe vide kao da su iznad teorija, obino sluaju rei nekog mrtvog piskarala iz prolosti ije su ime davno zaboravili. 9 Gradivni blokovi Subjekti, ciljevi i sredstva su tri osnovna koncepta za teorijsko promiljanje meunarodne politike, ali svaki od njih je promenjljiv. U tradicionalnom realistikom vienju meunarodne politike, jedini znaajni subjekti su drave, a samo velike drave su zaista vane. Ovo se, meutim, menja. Broj drava je izuzetno porastao u poslednjih pola veka: 1945. godine bilo je oko 50 drava u svetu; do poetka dvadeset prvog veka bilo je etiri puta vie sa mnogo onih koje jo dolaze. Mnogo vanije od porasta broja drava je uspon nedravnih aktera. Na primer, velike multinacionalne korporacije prekorauju dravne granice i ponekad upravljaju sa vie ekonomskih bogatstava nego nacionalne drave. Najmanje 12 multunacionalnih korporacija ima godinju prodaju koja je vea nego bruto nacionalni proizvod (GDP) vie od polovine zemalja sveta.10 Godinji obrt kompanija kao to su el, IBM, ili Deneral Motors su vei nego bruto nacionalni proizvod (GDP) drava kao to su Maarska, Ekvador ili Senegal. Iako ove multinacionalne korporacije nemaju neke vrste moi kao to je vojna sila, one su veoma relevantne za ekonomske ciljeve drave. U ekonomskom smislu, IBM je mnogo vaniji za Belgiju nego to je to Burundi, njena biva kolonija. Slika Srednjeg Istoka bez zaraenih drava i spoljnih sila bila bi veoma besmislena, ali bi takoe bila potpuno neadekvatna stvarnosti ako ne bi ukljuila najraznovrsnije nedrave aktere. Multinacionalne naftne kompanije kao to su el, Briti Pitrolium, Ekson-Mobil su jedna vrsta nedravnih aktera, ali ima i drugih. Postoje velike meuvladine organizacije kao to su Ujedinjene Nacije, i manje poput Arapske lige i Organizacije Zemalja izvoznica nafte (OPEC). Postoje i nevladine organizacije (NGO), koje ukljuuju Crveni krst i Amnesty International. Tu je takoe grupa raznorodnih transnacionalnih etnikih grupa, kao to su Kurdi koji ive u Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku, ili Jermeni koji su rasuti du Srednjeg Istoka i Kavkaza. Teroristike grupe, narko karteli i mafijake organizacije prelaze nacionalne granice i esto dele svoje resurse izmeu nekoliko drava. Meunarodni verski pokreti, posebno politiki islam na Srednjem istoku i u Severnoj Africi daju jo jednu dimenziju rasponu moguih nedravnih aktera. Nije pitanje o tome da li su drave ili nedravne grupe vanije - uobiajeno je da su to drave - nego kako ova nova sloena koalicija utie na politiku u regionu na nain
9

John Maynard Keynes, The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, London, 1936, p. 383. 10 Sales and GNP su razliite mere, ali to je neto to preuveliava ulogu korporacija. U svakom sluaju poreenje je interesantno.

koji tradicionalno realistiko vienje ne uspeva da razotkrije. Drave su najvei subjekti u savremenoj meunarodnoj politici, ali scena ne pripada samo njima. Drugo, ta u vezi sa ciljevima? Tradicionalno preovlaujui cilj drava u jednom anarhinom sistemu je vojna bezbednost. Danas zemlje oigledno brinu o vlastitoj vojnoj bezbednosti, ali one takoe isto toliko, ako ne i vie, vode rauna o njihovom ekonomskom bogatstvu, o drutvenim problemima kao to su trgovina drogom ili irenje SIDE ili o ekolokim kretanjima. tavie, kako se menjaju pretnje tako se menja i odreenje bezbednosti; vojna bezbednost nije jedini cilj koji drave nastoje da ostvare. Gledajui odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kanade, gde su izgledi za rat gotovo nikakvi, jedan kanadski diplomata je rekao kako se ne plai da e Sjedinjene Drave sa svojim trupama umarirati u Kanadu i zauzeti Toronto kao to su to uradile 1813. godine, nego da Toronto ne bude stavljen van programa nekog kompjutera u Teksasu, kao nerelevantan - to je sasvim drugaija dilema od onih tradicionalnih koje su stajale pred dravama u jednom anarhinom sistemu. Ekonomska mo nije zamenila vojnu bezbednost (to je Kuvajt otkrio kada je Irak izvrio invaziju na njega u avgustu 1990. godine), ali je dnevni red meunarodne politike postao sloeniji budui da drave sada nastoje da ostvare znatno iri raspon ciljeva. Tree, sredstva meunarodne politike se menjaju. Tradicionalno gledite je da vojna sila ima sutinski znaaj. Opisujui svet pre 1914. godine, britanski istoriar A. D. P. Tejlor, definisao je velike silu kao onu dravu koja je u stanju da prevlada u ratu. Drave oigledno koriste vojnu silu i danas, ali je u proteklih pola veka bilo promena u njenoj ulozi. Mnoge drave, posebno one velike, smatraju da je mnogo skuplje da koriste vojnu silu u ostvarenju vlastitih ciljeva, nego to je to bio sluaj ranije. Kao to je istakao profesor Stenli Hofman sa Harvardskog univerziteta, veza izmeu vojne snage i pozitivnog uinka se razlabavila. ta su razlozi za to? Jedan od razloga jeste da je poslednje sredstvo vojne sile, nukelarno oruje, postalo uzaludno jaanje miia. Premda smo prebacili brojku od 50. 000 komada, nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u ratu od 1945. godine. Nesrazmera izmeu ogromnog razaranja koje nuklearno oruje moe da prouzrokuje i bilo kojih razumnih politikih ciljeva, uinila je razumljivo nevoljnim politike voe da ih upotrebe. Tako je poslednji oblik vojne sile, iz svih ovih praktinih razloga, postao previe skup da bi ga nacionalne voe koristile u ratu. BRUTO DOMAI PROIZVOD (GDP) NEKIH ZEMALJA U AMERIKIM DOLARIMA (PROCENA ZA 2002. GODINU)11 Sjedinjene Amerike Drave Kina Japan Indija
11

10. 4 triliona 5. 7 triliona 3. 55 triliona 2. 66 triliona

Videti, CIA Worldfactbook 2003; Ipak treba naglasiti da je profesor Naj prilikom izrade ove tabele koristio tzv. rangiranje GDP- a drava, prema Purchasing Power Parity (PPP), to jest prema onome ta se za odreenu svotu novca moe kupiti u nekoj zemlji. To znai da nije isto zaraditi dolar u Indiji ili u SAD, jer se za jedan dolar u Indiji moe kupiti vie istih stvari, to jest tamo je jeftinije. Kad se zemlje ne bi rangirale na osnovu kupovne moi, nego samo prema GDP-u koji imaju, ova tabela bi izgledala unekolio drugaije, to jest Japan i Nemaka bi sigurno bili rangirani iznad Kine. (Prim. Prev.)

Nemaka Rusija Brazil Indonezija Argentina Vijetnam Sirija Gvatemala Albanija Jamajka Eritreja

2. 18 triliona 1. 35 triliona 1. 34 triliona 663 milijarde 391 milijarda 183 milijarde 59. 4 milijardi 48 milijardi 14 milijardi 10 milijardi 3. 3. milijarde

ak je i konvencionalno oruje postalo mnogo skuplje, u sluajevima kada se koristi u svrhu vladanja stanovnitvom sa izraenim nacionalnim oseanjima. U devetnaestom veku, evropske zemlje su osvojile druge delove sveta sa aicom vojnika naoruanih modernim naoruanjem, a onda upravljali njihovim kolonijalnim posedima sa malobrojnim garnizonima. U doba velike pokretljivosti stanovnitva, meutim, teko je vladati jednom okupiranom zemljom iji stanovnici snano oseaju nacionalni identitet. Amerikanci su ovo shvatili u Vijetnamu 1960-ih i 1970-ih, Sovjeti u Avganistanu 1980ih. Vijetnam i Avganistan nisu bili postali moniji od nuklearnih supersila, ali je pokuaj da se vlada stanovnitvom koje je imalo jaku nacionalnu svest bilo previe skupo, i za SAD i za Sovjetski Savez. Trea promena u ulozi vojne sile odnosi se na unutranja ogranienja. Tokom vremena dolo je do rasta etike antimilitarizma, osobito u demokratskim zemljama. Takva gledita ne spreavaju upotrebe sile, ali je ine politiki veoma rizinim izborom za voe, posebno kada je njena upotreba irokog obima ili produenog trajanja. Ponekad se kae kako drave sa demokratskim ureenjem nee prihvatiti eventualne rtve u moguim vojnim akcijama, ali to je veliko pojednostavljivanje. Sjedinjene Drave su, na primer, oekivale nekih 10 000 rtava kada su planirale da uu u Zalivski rat 1990. godine, ali su bile nevoljne da prihvate rtve u Somaliji ili na Kosovu i Metohiji gde su nacionalni interesi bili mnogo manji. Sila nije zastarela, a teroristiki nedravni akteri su manje od drava ogranieni moralnim obzirima, ali upotreba sile je postala mnogo skuplja i veini drava je sada tee da je koriste nego u prolosti. OBIM PRODAJE NEKIH MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U AMERIKIM DOLARIMA12 Wolmart supermarketi (SAD13) Deneral Motors (SAD) Dajmler -Krajsler (Nemaka, SAD) Tojota Motor Corp. (Japan) Micubii (Japan) Rojal Da el (Velika Britanija, Holandija)
12 13

219. 8 milijardi 177. 2 milijarde 136. 9 milijardi 120. 8 milijardi 105. 8 milijardi 135. 3 milijardi

Videti: The Fortune Global 500 in: Hoovers Handbook of World Business, 2001 U zagradi je napisan naziv zemlje u kojoj ta multinacionalna kompanija ima sedite. (prim. prev.)

IBM (SAD) 85. 7 milijardi Siemens AG (Nemaka) 77. 3. milijardi Phillip Morris (SAD) 72. 9 milijardi Sony (Japan) 60. 6 milijardi Nestle Ltd. (vajcarska) 50. 2 milijarde Unilever (Velika Britanija, Holandija) 46. 1 milardi Total Elf Fina (Francuska) 94. 3 milijarde PepsiCo (SAD) 26. 9 milijardi Konano, brojni problemi koji postoje jednostavno ne mogu biti reeni nasilnim putem. Uzmimo na primer, ekonomske odnose izmeu Sjedinjenih Drava i Japana. 1853. godine Komodor Peri uplovio je u jednu japansku luku i zapretio bombardovanjem ukoliko Japan ne otvori svoje luke za trgovinu. Ovo ne bi bio koristan ili politiki prihvatljiv nain da se ree trenutni trgovinski sporovi izmeu Sjedinjenih Drava i Japana. Iz tih razloga moe se zakljuiti da iako sila ostaje presudno sredstvo u meunarodnoj politici, ona nije i jedini instrument. Korienje ekonomske meuzavisnosti, sredstava komunikacije, meunarodnih institucija i transnacionalnih subjekata ponekad igra veu ulogu nego sila. Vojna sila nije zastarela kao sredstvo - o emu svedoi rat u Avganistanu gde je talibanska vlada pruala utoite teroristikoj mrei koja je izvela napade na SAD septembra 2001. godine, ili upotreba vojne sile od strane Amerikanaca i Britanaca u svrgavanju reima Sadama Huseina 2003. godine. Sama vojna sila, meutim, nije dovoljna da zatiti od terorizma. Premda vojna sila ostaje sredstvo koje se koristi u krajnjem sluaju, promene u ceni njene upotrebe i njenoj delotvornosti ine dananju meunarodnu politiku mnogo sloenijom. Osnovna igra bezbednosti se nastavlja. Neki politikolozi smatraju da je ravnotea snaga obino odreena od strane vodee, hegemone drave - kao to su bile panija u esnaestom veku, Francuska pod Lujem XIV, Britanija u veem delu devetnaestog i Sjedinjene Drave u veem delu dvadesetog veka. Na kraju e vodea zemlja biti izazvana, a takva vrsta izazova e dovesti do sukoba irokog obima koje zovemo hegemonistikim ili svetskim ratovima. Posle svetskih ratova, neki novi ugovor uspostavlja okvir novog poretka: Ugovor iz Utrehta 1713. godine, Beki kongres 1815. godine, sistem Ujedinjenih Nacija posle 1945. Ukoliko se nita temeljno nije promenilo u meunarodnoj politici od vremena borbe za prevlast izmeu Sparte i Atine, postavlja se onda pitanje hoe li biti novih izazova koji vode nekom drugom svetskom ratu, ili je krug ratova za hegemoniju zatvoren? Da li je nuklearna tehbologija uinila rat bude previe razoran? Da li ga je ekonomska meuzavisnost uinila isuvie skupim? Hoe li nedravni subjekti kao to su teroristike organizacije primorati vlade drava na saradnju? Da li je pojava globalnog drutva uinila rat drutveno i moralno neprihvatljivim? Treba tako da se nadamo, zato to bi sledei rat za hegemoniju mogao da bude poslednji rat na Zemlji. Ali prvo, vano je razumeti sluaj kontinuiteta. USPON KINE JO OD VREMENA TUKIDIDOVOG OBJANJENJA PELOPONESKOG RATA, ISTORIARI SU ZNALI DA JE USPON NEKE NOVE SILE PRAEN NESIGURNOU I STRAHOM. ESTO, IAKO NE UVEK, IZ TOGA SU SLEDILI NASILNI SUKOBI. USPON EKONOMSKE I VOJNE MOI KINE, ZEMLJE SA

NAJBROJNIJIM STANOVNITVOM NA PLANETI, BIE SREDINJE PITANJE ZA AZIJU I AMERIKU SPOLJNU POLITIKU NA POETKU NOVOG VEKA. OBJANJAVAJUI ZATO JE DEMOKRATSKA ATINA ODLUILA DA PREKRI SpORAZUM A TO JE VODILO U RAT, TUKIDID ISTIE UTICAJ OEKIVANJA NEIZBENOSTI SUKOBA. OPTE UVERENJE JE BILO DA BEZ OBZIRA TA SE DESILO, RAT SA SPARTOM E OBAVEZNO DOI, PIE ON. VEROVANJE U NEIZBENOST SUKOBA SA KINOM MOE IMATI SLINE POSLEDICE. Clinton in China, The Economist, June 27, 1998 PELOPONESKI RAT Tukidid je otac realizma, teorije koju veina ljudi koristi kada razmilja o meunarodnoj politici ak i kada ne znaju da koriste teoriju. Teorije su nezamenljiva orua koja koristimo da organizujemo injenice. Mnogi dananji dravnici i kolumnisti koriste realistike teorije ak iako nisu ni uli za Tukidida. Tukidid, pripadnik atinske elite koji je iveo u vreme zlatnog doba Atine, i sam je uestvovao u nekim od dogaaja koji su opisani u njegovoj Istoriji peloponeskog rata. Robert Gilpin, teoretiar realizma, tvrdi da poteno govorei, neko mora da istrai da li ili ne studenti meunarodnih odnosa koji ive u XX veku, znaju bilo ta to Tukidid i njegovi zemljaci iz vremena petog veka pre Hristovog roenja, nisu znali o ponaanju drava. Dajui sam odgovor na ovo pitanje, on kae da: u poslednjoj instanci meunarodna politika jo uvek moe da bude okarakterisana na nain kako je to bio uinio Tukidid..14 O Gilpinovom predlogu se moe raspravljati, ali da bismo raspravljali moramo znati Tukididove argumente. A kakav bolji uvod u realistiku teoriju postoji, od jedne od najveih pria u istoriji? Ipak, kao i veina velikih pria, ona ima svoja ogranienja. Jedna od pouka koju smo nauili iz Peloponeskog rata jeste kako izbei suvie pojednostavljeno itanje istorije. Kratka verzija dugake prie U ranom petom veku, Atina i Sparta su bile saveznice koje su saraivale kako bi porazile Persijsku imperiju (480. godina p. n. e.). Sparta je bila konzervativna kopnena sila, okrenuta sebi posle pobede nad Persijom; Atina je, pak, bila trgovaka drava orijentisana ka moru, okrenuta prema spoljanjem svetu. Sredinom veka, Atina je imala iza sebe 50 godina uspona koji su doveli do razvoja Atinske imperije. Atina je stvorila Delski savez, savez drava oko Egejskog mora, u cilju uzajamne zatite od Persijanaca. Sparta je, nasuprot tome, organizovala svoje susede na Peolopenskom poluostrvu u jedan defanzivni savez. Drave koje su se svojom voljom pridruile Atini u cilju zatite od Persijanaca, uskoro su morali da plaaju poreze Atinjanima. Zbog rastue moi Atine i otpora nekih ovoj imperiji u usponu izbio je 461. godine p. n. e. rat, dvadeset godina poto su Grci porazili Persijance. Do 445. godine p.n.e. zavren je Prvi Peloponeski rat i

14

Robert Gilpin, War and Change in World Politics, Cambridge University Press, Cambridge, 1981, pp. 227-228.

bio je praen ugovorom koji je obeao tridesetogodinji mir. Tako je Grka uivala razdoblje stabilnog mira pre drugog, ili velikog, Peloponeskog rata. 434. godine p.n.e. izbio je graanski rat u malom, perifernom grkom gradu dravi Epidamnu. Poput oblutaka kojim zapoinje stvaranje velikih gromada, ovaj dogaaj je bio okida za seriju reakcija koje su na kraju dovele do Peloponeskog rata. Veliki sukobi su esto bili zapoinjani relativno beznaajnim krizama u zabaenim mestima, kao to emo videti kada budemo diskutovali o Prvom svetskom ratu. U Epidamnu, pristalice demokratije borili su se protiv oligarha zbog naina na koji treba upravljati dravom. Pristalice demokratskih snaga obratili su se za pomo gradu-dravi Korkiri, koja je bila pomogla da se Epidamn osnuje, ali su odbijeni. Tada su se okrenuli drugom gradu - dravi, Korintu, i Korinani su odluili da pomognu. Ovakva reakcija razgnevila je Korkirane koji su poslali flotu da bi ponovo zauzeli Epidamn, njihovu bivu koloniju. U borbi, Korkirani su porazili korintsku flotu. Korint je bio pobesneo i objavio je rat Korkiri. Korkira, plaei se napada Korinta, obratila se Atini za pomo. I Korkira i Korint su poslali svoje predstavnike u Atinu. Poto su sasluali obe strane, Atinjani su bili u dilemi. Nisu hteli da prekinu primirje koje je bilo potrajalo deceniju, ali ako stanovnici Korinta (koji su bili bliski sa Peloponeanima) osvoje Korkiru i preuzmu kontrolu nad njenom velikom mornaricom, ravnotea snaga meu grkim dravama bi se pomerila na tetu Atine. Atinjani su oseali da ne smeju da rizikuju i dopuste padanje korkiranske flote u ruke Korinana, tako da su odluili da se malo umeaju. Preduzeli su jedan mali poduhvat kako bi zaplaili Korinane, aljui deset brodova ije su posade dobile instrukcije da se ne bore osim u sluaju da budu napadnuti. Ali strategija odvraanja nije uspela; Korint je napao i kada su Korkirani poeli da gube bitku, atinski brodovi bili su uvueni u bitku i vie nego to su im to bile poetne namere. Ukljuivaje Atine u rat razbesnelo je Korint, to je kao reakciju izazvalo zabrinutost u Atini. Atinjani su se posebno brinuli da Korint ne uzburka strasti u Potideji, koja je, iako saveznica Atine, imala istorijske veze s Korintom. Sparta je obeala da e pomoi Korintu u sluaju da Atina napadne Potideju. Kada su izbili nemiri u Potideji, Atinjani su poslali vojne snage da ih ugue. Povodom toga voena je velika rasprava u Sparti. Atinjani su apelovali na Spartu da ostane neutralna. Korinani su sa svoje strane pozivali Spartu da ue u rat, upozoravajui je na posledice ukoliko ne uspe da uravnotei rastuu mo Atine. Megara, drugi vaan grad, saglasila se sa Korintom, zato to su suprotno ugovoru, Atinjani zabranili njenu trgovinu. Sparta je bila pocepana, ali su Spartanci glasali za rat zbog toga to su se plaili da, ukoliko atinska mo ne bude bila uravnoteena, Atina e moi da kontrolie itavu Grku. Sparta je ula u rat da bi odrala ravnoteu snaga izmeu grkih gradova drava. Atina je odbacila spartanski ultimatum i rat je izbio 431. godine p. n. e. Atinjani su imali oseaj imperijalne veliine, praen ponosom i patriotizmom o ulozi njihovog grada i drutvenog sistema, kao i optimizam povodom toga ko e pobediti u ratu. Rana faza rata je dovela do pat - pozicije. Posle deset godina ratovanja bilo je proglaeno primirje (421. g. p. n. e.), ali je ono bilo krhko i rat je ponovo izbio. 413. godine p.n.e., Atinjani su preduzeli jednu veoma rizinu avanturu. Poslali su dve flote i peadiju u cilju osvajanja Sicilije, velikog ostrva na jugu Italije na kome su se nalazile mnogobrojne grke kolonije, saveznice Sparte. Ishod je bio straan poraz za Atinjane. Istovremeno, Sparta je dobila dodatan novac od Persijanaca, koji bi bili veoma sreni da vide potpuno

poraenu Atinu. Posle poraza na Siciliji, Atina je bila podeljena iznutra. Konano, 411. godine oligarsi su svrgli demokrate, i 400 oligarha je pokualo da vlada Atinom. Ovi dogaaji nisu bili njen kraj, ali Atina se nikada stvarno nije oporavila. Jedna pobeda Atine u pomorskoj bici 410. godine, bila je praena pet godina kasnije spartanskom pomorskom pobedom, i 404. godine Atina je bila prisiljena da zatrai mir. Sparta je zahtevala da Atina srui dugake zidove koji su je titili od napada kopnenih sila. Atinska mo je bila skrena. Uzroci i teorije Ovo je dramatina i upeatljiva pria. ta je bio uzrok rata? Tukidid je veoma jasan. Poto je uzeo u obzir razliita deavanja u vezi sa Epidamnom, Korkirom i tako dalje, kazao je da to nisu bili pravi uzroci. Ono to je uinilo rat neizbenim bio je rast atinske moi i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti. Da li su Atinjani imali izbora? Jesu li su mogli da izbegnu ovu katastrofu, da su bolje predviali? Perikle, atinski voa u ranim danima rata, imao je zanimljiv odgovor za njegove sugraane: Pravo je i prikladno za vas da podrite imperijalno dostojanstvo Atine. Vaa imperija je danas kao tiranija: moe biti pogreno da je zadrite, ali je svakako opasno da dignete ruke od nje.15 Drugim reima, Perikle je saoptio Atinjanima da nemaju izbora. Moda nisu ni trebali da budu gde su sada, ali kad ve imaju imperiju, nije bilo mnogo toga to se moe uiniti bez velikih rizika. Tako je Perikle davao prednost ratu. U Atini su se, meutim, mogli uti i drugaiji glasovi, poput onih koji su izneli atinski delegati, uesnici rasprave u Sparti koji su kazali Spartancima, Razmislite takoe, na veliku ulogu koju u ratu igra ono to je nepredvidivo: razmislite o tome sada, pre nego to stvarno uete u rat. to due rat bude trajao, sve vie stvari e zavisiti od sluajnosti.16 To se pokazalo kao dobar savet; zato Atinjani nisu obratili panju na vlastiti savet? Moda zbog toga to su bili voeni emocionalnim patriotizmom ili je bes pomraio njihov razum. Postoji, meutim, zanimljivija mogunost: moda su Atinjani delovali racionalno, ali su bili uhvaeni u bezbednosnu dilemu. Bezbednosna dilema je u vezi sa sutinskom odlikom meunarodne politike: njenom anarhinom organizacijom, to jest odsustvom vrhovne vlasti. U uslovima anarhije, nezavisna akcija koju neka drava preduzme u cilju poveanja vlastite bezbednosti moe uiniti sve druge drave manje bezbednim. Ako jedna drava poveava svoju mo da bi se osigurala od neije pretnje, neka druga, videvi da ova prva postaje jaa, moe takoe nastojati da povea svoju mo kako bi se zatitila od prve. Rezultat svega ovoga je da odvojeni napori, kojima se pokuava uveanje vlastite moi i bezbednosti, ine obe strane manje bezbednim. To je ironian ishod, premda nijedna od njih dve nije delovala iracionalno. Ni jedna od njih nije delovala zbog besa ili zbog ponosa, nego iz straha prouzrokovanog opaanjem pretnje u rastuoj moi druge strane. Na kraju, jaanje odrambenih snaga je racionalan odgovor na opaenu pretnju. Drave mogu da sarauju da bi izbegle bezbednosnu dilemu; to jest, mogu da se saglase da

15

Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K. Finley, London, Penguin, 1972, p. 161. 16 Ibid, pp. 82-83.

nijedna ne treba da pojaava sopstvenu odbranu i sve e krenuti bolje. Ako izgleda tako oigledno da drave treba da sarauju, zato to onda ne ine? Odgovor se moe pronai u igri nazvanoj Zatvorenikova dilema (bezbednosna dilema je jedna posebna vrsta zatvorenikove dileme). Scenario igre zatvorenikova dilema se odvija na sledei nain: zamislite situaciju u kojoj policija negde uhapsi dva oveka koji poseduju male koliine droge, to je dovoljno za kaznu od jedne godine zatvora. Policija ima dobar razlog da veruje da su ova dvojica zaista dileri droge, ali nemaju dovoljno dokaza za presudu. Kao dileri, njih dvojica bi vrlo lako mogli dobiti kaznu od 25 godina zatvora. Policija zna da bi svedoenje jednog od njih protiv onog drugog, bilo dovoljno da se taj drugi osudi na puno trajanje kazne. U tom cilju policija svakom od njih nudi slobodu, ukoliko optui onog drugog da je diler droge. Rekli su im, takoe, da ako obojica budu svedoila, dobie po 10 godina zatvora. To bi znailo da nee preprodavati drogu u narednih deset godina; na drugi nain u zatvoru su samo godinu dana i budui da e uskoro biti na slobodi ponovo e prodavati drogu. Osumnjieni su smeteni u odvojene elije i nije im dozvoljeno da meusobno komuniciraju. Oba zatvorenika imaju istu dilemu: mogu da svedoe protiv onog drugog, poslavi ga pritom na dvadesetpetogodinju robiju, pri tome oslobodivi sebe potpuno, ili da se uti i provede jedna godina u zatvoru. Ali ako obojica progovore, onda e i jedan i drugi dobiti po deset godina zatvora. Svaki od njih razmilja: bolje e biti za mene ako progovorim. Ako on bude drao jezik za zubima i ako je ne budem progovorio, proveu u zatvoru godinu dana. Ali ta ako onaj drugi momak progovori? Ako ja progovorim takoe, dobiu deset godina, ali ako budem drao jezik za zubima, proveu sledeih 25 godina u zatvoru, a on e biti slobodan; biu pravi gubitnik. Sa druge strane, ako mu pomognem i ne progovorim, kako mogu biti siguran da me on nee izdati? Ovo je osnovna struktura dileme jedne racionalne akcije. Najbolji ishod kojem se pojedinac i uesnik u jednoj ovakvoj akciji moe nadati, jeste da prevari onog drugog i da bude slobodan. Drugi najbolji ishod dobija se kada obojica ute, to jest ne svedoe jedan protiv drugog, i zauzvrat dobiju kaznu od po godinu dana zatvora. Najgori ishod za obojicu je da obojica propevaju, i da provedu po deset godina u zatvoru. Pojedinano posmatrano najgore reenje jeste da se dri jezik za zubima, a da drugi progovori to bi za ovog prvog znailo 25 godina zatvora. Ako svako od njih uradi ono to je za njega najbolje, onda e njih dvojica zajedno doiveti najgori mogui ishod. Biranje najboljeg ishoda, slobode, izraz je opredeljenja zasnovanog na razumu, ali ako obojica bez saradnje sa onim drugim izaberu svoj vlastiti najbolji izbor, zajedno e imati najgori mogui rezultat. U odsustvu komunikacije saradnju je veoma teko ostvariti. Kada bi njih dvojica mogli da razgovaraju jedan s drugim, lake bi se dogovorili da ute, i samim tim proveli bi samo po godinu dana u zatvoru. Ali ak i u sitiacijama u kojima je mogua komunikacija izmeu aktera, postoji jo jedan veliki problem koji oteava saradnju, a to su poverenje i kredibilitet. Nastavljujui sa metaforom zatvorenike dileme, svaki od osumnjienih moe sebi rei: Obojica smo dileri droge. Video sam nain na koji onaj drugi radi. Kako mogu da znam da on nee poto se mi dogovorimo, kazati: Sjajno, ubedio sam ga da dri jezik za zubima. E, sad imam najbolji mogui ishod za mene, bez opasnosti da ispadnem gubitnik. Slino, u meunarodnoj politici odsustvo komunikacije i poverenja ohrabruje drave da se same staraju o vlastitoj bezbednosti, uprkos tome to to moe dovesti sve

drave zajedno do zajednike nebezbednosti. Drugim reima, jedna drava moe rei drugoj, Nemoj se naoruavati, pa se neu ni ja naoruavati, i svi emo iveti sreno. Druga drava se, meutim, moe pitati da li moe verovati prvoj dravi. Poloaj Atine godine 432 godine p.n.e., izgleda veoma slino tzv. Zatvorenikoj dilemi. Sredinom veka, Atinjani i Spartanci su se dogovorili o tome da bi za obe strane bilo najbolje da imaju primirje. ak i posle dogaaja u Epidamnu i sukoba izmeu Korkire i Korinta, Atinjani nisu bili voljni da prekre primirje. Korkirani su konano ubedili Atinjane sledeim argumentima: postoje tri znaajne pomorske sile u Heladi: Atina, Korkira i Korint. Ako Korint zadobije kontrolu nad Korkirom, a vi dozvolite da naa mornarica bude ujedinjena sa njihovom, moraete da se borite protiv kombinovane flote Korkire i Peloponeana. Ali ako nas primite u savez, onda ete u rat ui i sa vaim i sa naim brodovima.17 Da li su Atinjani trebali da sarauju sa Peloponeanima, uvajui na taj nain sporazum i tako drali Korkiru pod kontrolom? Da su to uradili, ta bi se desilo u sluaju da su Peloponeani bili varali i zarobili korkiransku flotu? Onda bi pomorska ravnotea bila dva prema jedan na tetu Atine. Da li je Atina trebala da veruje Peloponeanima i odri svoja obeanja? Atinjani su se odluili na raskid sporazuma, to je bilo ravno kao da je jedan zatvorenik izdao drugog zatvorenika. Tukidid objanjava zato: Opte uverenje je bilo da bez obzira ta god se desilo, rat sa Peloponezom je neminovnost. 18 Ako je bilo tako, Atina nije mogla da rizikuje i dopusti da jaka korkiranska flota padne u ruke Korinta. Neizbenost i senka budunosti Ironino, verovanje da je rat bio neizbean odigralo je veliku ulogu u njegovom izbijanju. Atinjani su smatrali da ukoliko je neminovno da e doi do rata, bolje je imati pomorsku superiornost u odnosu 2:1, nego obrnuto. Uverenje da je rat neposredno pretio i da se nije mogao izbei, bilo je presudno za donoenje odluke. Zato je trebalo da bude tako? Pogledajmo ponovo u Zatvoreniku dilemu. Na prvi pogled, najbolje je za svakog zatvorenika da vara i da pusti da onaj drugi bude gubitnik, ali poto svako od njih zna kakva je sitiacija, oni takoe znaju i da kad bi mogli da veruju jedan drugom, obojica bi trebali da izaberu drugo najbolje reenje i sarauju tako to bi utali. Teko je razvijati saradnju kada igrate igru samo jedanput. Igrajui odreenu igru s vremena na vreme, ljudi mogu nauiti da sarauju, ali ako je u pitanju igra koja se igra samo jedanput, u tom sluaju onaj koji se slui varanjem moe biti ak i nagraen, a onaj koji veruje nekom moe postati gubitnik. Politikolog Robert Ekselrod je na raunaru igrao ovu igru, koristei razliite strategije. Zakljuio je da posle mnogo igara, u proseku posmatrano, najbolji rezultat smo dobijali kada smo koristili strategiju koju on zove milo za drago, tj., ja u uraditi vama ono to vi uradite meni. Ako na prvi potez varate, i ja treba da varam. Ako opet varate, i ja treba opet da varam. Ukoliko saraujete, i ja treba da saraujem. Ako opet saraujete, saraivau ponovo. Na kraju, igrai zakljuuju da je ukupna korist iz igre vea, ukoliko se naue da sarauju. Dodue, Ekselrod upozorava da je milo za drago dobra strategija, samo u sluaju kada postoji ansa da se igra odvija u

17 18

Ibid, p. 57 Ibid, p. 62

dugom razdoblju, tj., kada postoji duga senka budunosti. Kada znate da ete saraivati sa istim ljudima dugo vremena, moete nauiti da saraujete. To je razlog zato verovanje da je rat neizbean, ima tako korozivno dejstvo u meunarodnoj politici. Kada verujete da je rat neizbean, veoma ste blizu krajnjem potezu. A kada se nalazite u jednoj takvoj situaciji (u kojoj moe biti doveden u pitanje va opstanak- drugim reima, pitanje je da li ete ponovo imati priliku da igrate jednu ovakvu igru), onda zaista imate razloga da se zamislite da li jo moete verovati vaem protivniku. Ako sumnjate da e vas protivnik varati, onda je bolje da se oslonite na sebe i prihvatite pre rizik da budete poraeni, nego rizik saradnje. Ovo je ono to su Atinjani uradili. Suoeni sa uverenjem da e doi do rata, odluili su da ne mogu da veruju ni Korinanima, niti Spartancima. Bilo je bolje imati korkiransku mornaricu na svojoj strani, nego protiv sebe, kad je ionako uinjen poslednji korak u igri i poto je rat neizbean. Da li je Peloponeski rat bio zaista neizbean? Tukidid je imao pesimistiko vienje ljudske prirode; on je tvrdio, moj rad nije pisanije zamiljeno da izae u susret ukusu publike, nego je uraeno da traje zauvek.19 Njegova istorija pokazuje ljudsku prirodu zarobljenu okolnostima Zatvorenike dileme tada, i u svim vremenima. Tukidid je, kao svi istoriari, morao da prenaglaava odreene stvari, a ne neke druge. Tukidid je zakljuio da je uzrok rata bio rast moi Atine i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti. Klasicista sa Jela, Donald Kejgan, meutim, smatra da upravo pre 431. godine p. n. e. kada je izbio rat, atinska mo nije rasla - ak je u nekom smislu dolo do njene stabilizacije. tavie, kae Kejgan, Sparta nije bila uplaena od Atine, koliko se plaila samog rata. Naime, i Atina i Sparta su bile robovlasnike drave i obe su se plaile da bi ulazak u rat dao priliku robovima za pobunu. Razlika je bila u tome da su robovi, odnosno Heloti, u Sparti inili 90% stanovnitva, daleko vie nego to je bio procenat robova u Atini, a povrh svega Spartanci su bili iskusili pobunu Helota, 464. godine p.n.e. Prema Kejganu, Spartanci jesu bili zabrinuti porastom atinske moi, ali je Sparta imala vei strah od pobune robova. Tako su neposredni uzroci rata, prema Kejganu, bili vaniji nego to Tukididiova teorija neizbenosti priznaje. Korint je, na primer, mislio da Atina nee ui u rat; pogreno je prosudio odgovor Atine, delom zato to je bio jako ljut na Korkiru. Perikle je preterano reagovao; napravio je greku dajui ultimatum Potideji, i kanjavajui Megaru presecanjem njene trgovine. Ovakve politike greke uinile su da Spartanci pomisle da je rat vredan rizika. Kejgan smatra da je uspon atinske moi uzrok prvog Peloponeskog rata, ali da je tridesetogodinje primirje ugasilo tu vatru. Tako je, da bi poeo Drugi Peloponeski rat, varnica problema sa Epidamnom morala da padne na jedan od retkih ostataka zapaljivog materijala koji nije bio u potpunosti ugaen. Iz tih razloga bilo je potrebno kontinuirano i snano potpirivanje od strane Korintijanaca, uskoro pomagano od strane Megarana, Potidejaca, Eginetijanca i spartanske stranke koja se zalagala za rat. ak i tada varnica je mogla da bude uguena, da Atinjani nisu dolili ulje na vatru u kljunom trenutku.20 Drugim reima, rat nije uzrokovan bezlinim silama, nego loim odlukama u tekim okolnostima.
19 20

Ibid, p. 48. Donald Kagan, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Pres, Ithaca, 1969, p. 354. Za neto drugaije vienje realnosti atinske ekspanzije videti: G. E. M. de Ste. Croix, The Origins of the Peloponesian War, Cornell University Press, Ithaca, 1972, pp. 60, 201 203.

Moda je nepristojno dovoditi u pitanje Tukidida, oca istorijske nauke, ali zaista je malo stvari koje su istinski neizbene u istoriji. Ljudsko ponaanje odlikuje se slobodom volje, premda uvek postoje spoljna ogranienja. Karl Marks je primetio da ljudi stvaraju istoriju, ali ne biraju uslove u kojima to rade. Antiki Grci su pravili pogrene izbore jer su bili uhvaeni u situaciju koja je dobro opisana kod Tukidida i u Zatvorenikoj dilemi. Bezbednosna dilema je uinila rat vie verovatnim, ali vie verovatno nije isto to i neizbeno. Neogranieni tridesetogodinji rat koji je razorio Atinu, nije bio neizbean. Odluke koje ljudi donose, izbori koje ljudi prave, igraju ulogu u svemu tome. Sluajevi i linosti prave razliku ak i kada deluju unutar ogranienja koja je postavila ira struktura, kao to je to bio sluaj nesigurnosti koji podsea na Zatvorenikovu dilemu. Kakve savremene pouke moemo da izvuemo iz drevne istorije? Treba da budemo svesni istovremenog postojanja kontinuiteta i promena. Neke strukturalne odlike meunarodne politike predodreuju da dogaaji krenu pre u jednom pravcu, nego u drugom. To je razlog zbog ega je neophodno razumeti bezbednosne dileme i Zatvorenikovu dilemu. Sa druge strane, takve situacije ne dokazuju da je rat neizbean. Postoje stepeni slobode, a odluke koje donose ljudi ponekad mogu da spree najgore ishode. Saradnja se dogaa u meunarodnim odnosima, uprkos tome to opta struktura anarhije naginje da je obeshrabri. Neophodno je, takoe, biti svestan plitikih i neodrivih istorijskih analogija. Tokom trajanja Hladnog rata esto se moglo uti da zbog toga to su Sjedinjene Drave drava sa demokratskim ureenjem i pomorska sila, a Sovjetski Savez kopnena sila na ijoj su teritoriji postojali radni logori, da je Amerika bila Atina a Sovjetski Savez Sparta, obe osuene na ponavljanje ovog velikog istorijskog sukoba. Ovakve plitke analogije, meutim, ne uzimaju u obzir injenicu da je antika Atina takoe bila robovlasnika drava rastrzana unutranjim meteom, i da demokrate nisu uvek bile na vlasti. tavie, za razliku od Hladnog rata, Sparta je pobedila. Druga pouka koju treba uzeti u obzir jeste selektivnost istoriara. Niko ne moe ispriati potpunu priu o bilo emu. Zamislite kako pokuavate da objasnite sve to se dogodilo u poslednjih sat vremena, manje vie vau ivotnu priu, ili neki rat u celosti. Previe stvari se desilo. Pokuaji da se iz drugog puta uzme u obzir sve to se dogaalo, ili da se tako neto ponovi, uzelo bi nam gotovo isto toliko vremena koliko je tim dogaajima trebalo da se dese prvi put. Zbog toga se istoriari uvek slue apstrakcijama. Napisati istoriju, ak i istoriju proteklog asa ili poslednjeg dana, zahteva pojednostavljivanje. Moramo da biramo. Ono to izaberemo oigledno je pod uticajem vrednosti, namera, usvojenih teorijskih stavova, svejedno da li su izriiti ili neizgovoreni. Istoriari su pod uticajem njihovih trenutnih preokupacija. Tukidid je bio zabrinut kako su Atinjani nauili lekcije rata, krivei Perikla i demokrate za pogrenu raunicu. Stoga je u prvi plan isticao aspekte koje smo opisali kao Zatvorenikovu dilemu. Ipak, iako su oba aspekta rata bila vana, oni nisu cela pria. Tukidid nije mnogo pisao o odnosima Atine sa Persijom, ili o dekretima kojima je srezana trgovina Megare, ili o poveanju iznosa danka koji su lanovi Delskog saveza morali da plaaju Atini. Tukididova istorija nije namerno odvodila pogrenim pravcem, ili bila voena

predrasudama, nego je primer kako svako doba naginje da iznova napie istoriju jer se pitanja obremenjena velikom koliinom injenica menjaju tokom vremena. Potreba za selekcijom ne znai da je sve relativno ili da je istorija uska. Takav jedan zakljuak je neutemeljen. Dobri istoriari i ljudi iz sveta drutvenih nauka ine najbolje to mogu da poteno postavljaju pitanja, objektivno prikupljajui injenice za teme kojie istrauju. Oni i njihovi studenti, meutim, treba da budu svesni da ono to je odabrano jeste samo deo prie. Uvek pitajte koja pitanja je pisac postavio, a takoe i da li je on ili ona paljivo i objektivno propitao injenice. Imajte na umu da ljudi imaju predubeenja. Izbor je veoma vaan deo istorije, a takoe i pisanja o njoj. Lek za pogreno razumevanje istorije je itati vie, ne manje. ETIKA PITANJA I MEUNARODNA POLITIKA Uzimajui u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne igraju ulogu u meunarodnim sukobima. Moral, meutim, igra ulogu u meunarodnim odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutranjoj politici. Moralni razlozi se koriste jo od Tukididovih dana. Kada su Korkirani doli kod Atinjana da trae pomo protiv Korinta, sluili su se jezikom etike: pre svega, neete pomagati agresorima, nego ljudima koji su rtve agresije. Drugo, vi ete na taj nain zadobiti nau venu zahvalnost.21 Zamenite Korkira sa Bosna, i Korint sa Srbija, pa ove rei mogu da zvue ubedljivo i u modernim vremenima. Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. U tom smislu moralnost je mona stvarnost. Moralni razlozi, meutim, mogu takoe biti upotebljeni kao propaganda da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi uguili pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi trpe ono to moraju.22 U sutini, Atinski stav je bio da u svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. Kada je Irak izvrio invaziju na Kuvajt, ili kada su Sjedinjene Drave to isto uinile u Grenadi, ili kada su Indoneani uguili pobubu na Istonom Timoru, svi oni su u izvesnoj meri upotrebili slinu logiku. U savremenom svetu, meutim, mnogo je manje prihvatljivo za drave da ispoljavaju svoje prave motive kao to su, po Tukididovim reima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znai da moral danas zauzima istaknutije mesto u meunarodnim odnosima nego to je to bio sluaj u prolosti? Ili su jednostavno drave postale mnogo vetije u svojim propagandnim aktivnostima? Da li je dolo do dramatinih promena u meunarodnoj politici, sa dravama koje su mnogo vie zaokupljene moralnim obzirima, ili postoji jasan kontinuitet izmeu delovanja Atinjana od pre 2500 godina i akcija koje su preduzimali Irak ili Srbija u kasnom dvadesetom stoleu? Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeatljiviji od drugih. Pitamo se i kada su logini i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis lafli tvrdio kako
21 22

Thucydides, History of the Peloponnesian War, p. 55. Ibid., p. 402.

je nuklearno oruje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo zato ga je Bog takoe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi moralni argumenti jednaki. Osnovno merilo za prosuivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledite po kome se svi interesi prosuuju pomou istih kriterijuma. Vai interesi zasluuju istu panju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meutim, postoje dve razliite tradicije u zapadnoj politikoj kulturi o tome kako prosuivati moralne razloge. Jedna potie od Imanuela Kanta, nemakog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao to je bio Deremi Bentam. Kao ilustracija dva pristupa, zamislimo da smo uetali i neko siromano selo i da smo tamo zatekli oficira kako je postrojio tri oveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zato pucate u te seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kae: "Prole noi je neko iz ovog sela pucao na jednog mog oveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da u da ubijem ovu trojicu za primer." Vi kaete: "Ne moete to da uradite! Ubiete nevinu osobu. Ako je samo jedan metak bio ispaljen na vaeg oveka onda su najmanje dva od ova tri oveka nevini, moda ak i sva trojica. Vi jednostavno ne moete da uradite tako neto." Oficir uzima puku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kae: "Pucajte vi na jednog od njih umesto mene, a ja u drugu dvojicu pustiti da odu. Moete da spasite dva ivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hou da vas nauim da u graanskom ratu ne moete imati takve moralizatorske stavove. ta ete uraditi? Moete pokuati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir ima vojnika koji vas dri na nianu. Va izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem da spasite dve, ili da bacite oruje i imate iste ruke." Kantovska tradicija po kojoj inite neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluaju da odbijete da pourujete avolji posao. Utilitaristika tradicija vam moe sugerisati, da ukoliko moete da spasite dva ivota, onda treba to i da uinite. Ako se opredelite za Kantovsko reenje, zamislite da se broj poveao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da moete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da odbijete da spasite ivote milion ljudi da bi sauvali iste ruke i istu savest? Na nekoj taki, vane su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuivani na tri naina: u odnosu na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili mrenim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni argument nastoji da ih sva tri uzme u obzir. Ogranienja morala u meunarodnim odnosima Moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici nego u unutranjoj iz etiri razloga. Prvi je slaba meunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u pogledu prosuivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drave su drugaije od pojedinaca. Drave su apstrakcije, pa iako su njihove voe pojedinci, delatnost dravnika se ocenjuje na drugaiji nain, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada birate cimera veina ljudi eli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meutim, mogu glasati protiv onog predsednikog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao, "Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo ije smrti". Predsednik uiva poverenje graana u smislu zatite njihovih interesa, a pod

nekim okolnostima to moe da zahteva upotrebu sile. Predsednici koji sauvaju vlastite due, ali ne uspeju da zatite svoj narod nee uivati poverenje. Kod morala pojedinca, rtva moe biti najvii dokaz moralnog delovanja, ali treba li lideri da rtvuju itav svoj narod? Tokom Peloponeskog rata, Atinjani su kazali stanovnicima ostrva Melos, da ukoliko pruaju otpor, Atina e ih sve pobiti. Meljanske voe su se oduprle, i njihov narod je poklan. Da li su trebali da popuste atinskim zahtevima? Da li je Predsednik Kenedi, 1962. godine, trebao da preuzme rizik nuklearnog rata kako bi primorao Sovjete da uklone rakete sa Kube, kada su Sjedinjene Drave imale sline rakete u Turskoj? Razliiti ljudi mogu da odgovore na ova pitanja na razliit nain. Poenta je da kada pojedinci deluju kao lideri drava, o njihovim akcijama se sudi neto drugaije. Trei razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici je njena sloenost uzrono-posledinih odnosa. Dovoljno je teko znati posledice delovanja u unutranjim poslovima, u meunarodnim odnosima postoji jo jedan sloj sloenosti: meudejstvo drava. Ova dodatna dimenzija oteava pravljenje tanih predvianja posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meu studentima Oksfordskog saveza, debatnog drutva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, veina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj se oni vie nikada ne bi borili za kralja i otadbinu. Neko drugi je, meutim, sluao sve to: Adolf Hitler. Zakljuio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko snano koliko je eleo, jer mu ne bi uzvratile. Na kraju, pritisnuo je previe, i rezultat je bio II svetski rat, posledica koju niko od tih studenata koji su glasali da se vie nikada nee boriti za kralja i zemlju, nije ni eleo niti oekivao. Mnogi su to kasnije uinili, i mnogi su umrli. Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina prolog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestaice hrane u svetu. Jedan broj studenata sa amerikih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da jedemo meso, jer pola kilograma juneeg mesa vredi koliko etiri kilograma itarica koji se mogu iskoristiti da nahrane siromane ljude irom sveta". Mnogi studenti su prestali da jedu hamburger i oseali su se dobro zbog toga, ali na taj nain nisu nimalo pomogli gladnim ljudima u Indiji ili Bagladeu. Zato ne? itarice koje su ostale nepotroene zato to neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladeu jer oni nisu imali novca da ih kupe. itarice su bile viak samo na amerikom tritu, to znai da su amerike cene pale, a farmeri su proizvodili manje. Pomaganje seljacima u Bangladeu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili itarice preostale zato to nismo jeli hamburger. Zapoinjui kampanju protiv korienja hamburgera u ishrani i, pri tome, ne uspevajui da shvate sloenost uzronog lanca koji bi povezao njihove dobre namere i krajnje posledice, studenti nisu uspeli. Konano, postoji argument koji kae da su ustanove meunarodnog drutva naroito slabe, te da je razilaenje izmeu pravde i poretka vee u meunarodnoj nego u unutranjoj politici. I poredak i pravda su vani. U unutranjoj politici naginjemo da uzimamo poredak kao neto to je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog vienja pravde. Ukoliko, meutim, postoji potpuni besporedak, teko je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoe kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u Somaliji tokom devedesetih. Odreeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde.

U meunarodnoj politici, odsustvo zajednikih zakonodavnih organa, sredinje izvrne vlasti ili jakog pravosua, ini ouvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teim.

Tri vienja uloge morala Postoje bar tri razliita vienja etike u meunarodnim odnosima: skeptici, dravni moralisti i kosmopolite. Premda nema logike veze, realisti u njihovim opisnim analizama svetske politike esto naginju ka skeptikom ili pristupu ocenjivanju dravnih moralista, dok oni koji naglaavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledita dravnih moralista ili kosmopolita. Skeptici. Skeptici kau da moralne kategorije nemaju znaaja u meunarodnim odnosima, jer nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji oseaj zajednitva, pa stoga ne moe biti ni moralnih prava i dunosti. Klasini stav o etici u meunarodnoj politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi prihvataju ono to moraju. Mo stvara pravo. Za skeptike, to je sve to se ima rei na ovu temu. Filozofi esto kau da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se deluje. Moralnost zahteva izbor. Ukoliko je neto nemogue, ne moemo imati obavezu da to uradimo. Ako se u meunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na ubiti ili biti ubijen, onda po pretpostavci nema izbora, to bi opravdalo skeptiku poziciju. Meunarodna politika je ipak neto vie od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meunarodnoj politici, praviti se da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmiljati samo u kategorijama suenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumarenje vrednosti bez da se to priznaje. Francuski diplomata koji mi je jednom rekao moralno je sve ono to je dobro za Francusku, predstavljalo je izbegavanje tekih izbora o tome zato samo francuski interesi treba da budu uzeti u obzir. Dravnik koji kae da nije imao izbora, najee jeste imao izbor, iako neprijatan. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u meunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno ubiti ili biti ubijen, tada tamo ima prostora za izbor. Anrhija znai bezvlae, ali ne nuno i haos i potpuni besporedak. Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeuju dovoljan stepen poretka da omogue neke vane izbore: ravnotea snaga, meunarodno pravo, meunarodne organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument skeptika nije dovoljan. Tomas Hobs je smatrao kako se za izbegavanje prirodnog stanja u kome svako moe da ubije svakog, pojedinci odriu svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zatite budui da je ivot u prirodnom stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ega onda vlade ne formiraju nekakav super-levijatan? Zato ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kae Hobs, to nesigurnost na meunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca. Vlade obezbeuju izvestan stepen zatite od brutalnosti najsnanijih pojedinaca koji mogu ta god ele, a ravnotea snaga meu dravama obezbeuje nekakav stepen poretka. Iako su drave stalno u neprijateljskim odnosima na ivici rata, one i dalje

obezbeuju svakodnevni bitisanje svojim graanima. Meunarodno prirodno stanje ne stvara svakodnevnu bedu, koja bi pratila prirodno stanje meu pojedincima. Drugim reima, Hobs je verovao kako stanje ravnotee snaga meu dravama, dovoljno unapreuje stanje meunarodne anarhije da omogui neki stepen poretka. Liberali dalje ukazuju na postojanje meunarodnog prava i obiaja. Iako su rudimentarne, takve norme obavezuju prekrioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo krizu u Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvrio aneksiju Kuvajta da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma. Meutim, zbog toga to meunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drava iz takvih razloga, ogromna veina drava videla je njegovu akciju kao krenje Povelje UN-a. Dvanaest rezolucija donetih od strane Saveta bezbednosti jasno su pokazale da je Sadamovo vienje situacije bilo protivno meunarodnim normama. Pravo i norme nisu odvratile Sadama od invazije Kuvajta, ali su mu znatno oteale dobijanje podrke i doprinele su stvaranju koalicije koja ga je na kraju izbacila iz Kuvajta. Meunarodne institucije, ak i u rudimentarnom obliku, obezbeuju jedan stepen poretka omoguavajui i ohrabrujui komunikaciju, kao i odreeni stepen reciprociteta u pogaanju. Uzevi u obzir ovakvu situaciju skoro stalne komunikacije, meunarodna politika nije uvek, kako skeptici tvrde, ubiti ili biti ubijen. Energija i panja voa drava nije sve vreme usredsreena na bezbednost i opstanak. Postoje ogromne oblasti ekonomskih, drutvenih i vojnih meudejstava u kojima se odvijaju saradnja kao i sukobi. Iako postoje kulturne razlike u pogledu poimanja pravde, moralni razlozi imaju svoje mesto u meunarodnoj politici, a moralni principi su ozakonjeni meunarodnim pravom. ak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu. Doktrina pravednog rata, koja vue poreklo iz ranog Hrianstva, a koja je sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje nedunih civila. Zabrana ubijanja nedunih poinje premisom koja kae "ne ubij". Ako je to osnovna pretpostavka na kojoj poiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga. Obino je ovo tvreno na temelju Kantovog uenja: neki pacifisti, meutim, dodaju konsekvencijalistiki argument po kome nasilje raa samo vie nasilja. Ponekad, meutim, izostanak odgovora na nasilje takoe moe poroditi vie nasilja. Na primer, teko je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Bu okrenuo drugi obraz posle 11. septembra. Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama, sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi odbijete da se branite, krajnji ishod je da e zlo prevladiti. Odbijajui da se brani, dobro umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moe biti moralno da ubije u samoodbrani. Moramo, meutim, praviti razliku izmeu onoga ko moe biti ubijen i onoga koji ne moe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi puku u mene, mogu da ga ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci puku i podigne ruke u znak predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ivot. U stvari, ovo je ozvanieno meunarodnim pravom, a takoe i vojnim zakonima Sjedinjenih Amerikih Drava. Amerikom vojniku, koji puca na neprijateljskog vojnika poto se ovaj predao, moe biti sueno za ubistvo pred amerikim sudom. Neki ameriki oficiri u Vijetnamskom ratu su poslati u zatvor zbog krenja takvih zakona. Zabrana namernog

ubijanja ljudi koji ne nanose tetu, pomae nam takoe da spoznamo zato je terorizam loa stvar. Neki skeptici tvrde da "nekima terorista, drugima borac za slobodu". Prema doktrini pravednog rata, meutim, moete se boriti za slobodu, ali ne moete ugroziti ivote nedunih civila. Iako su esto krene, odreene norme postoje ak i u najsurovijim meunarodnim okolnostima. injenica da postoji rudimentarni oseaj pravde ozakonjen u nedovoljno potovanom meunarodnom pravu, dovodi u pitanje tvrdnju skeptika da u vreme rata nema izbora. Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u meunarodnoj politici postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se menja u skladu sa promenom uslova opstanka. to su vee pretnje opstanku, manje je mesta za moralni izbor. Na poetku Peloponeskog rata, Atinjani su tvrdili da "oni koji zaista zasluuju sve pohvale jesu oni koji iako mogu da uivaju u moi, ipak poklanjaju vie panje pravdi nego to ih na to primoravaju okolnosti u kojima ive". 23 Na nesreu, kako je rat odmicao, Atinjani su izgubili uvid u tu mudrost, ali to nas podsea da su retke situacije u kojima apsolutno nema mogunosti izbora, kao i da su nacionalna bezbednost i stepen pretnje esto dvosmisleni. Skeptici izbegavaju teke moralne izbore, drugaije se ponaajui pri tome. Sumirajmo to aforizmom koji kae: Ljudi ne ive iskljuivo od rei, ali ne ive ni samo od maa. Mnogi pisci i voe koji su realisti u njihovim analitikim opisima sveta, takoe su skeptici kada se radi o njihovim gleditima na ulogu koju vrednosti igraju u svetskoj politici. Nisu, meutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje moralne obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ak i kad je u pitanju nepravedan mir. Stanje besporetka koje vlada u ratu, ini ostvarenje pravde veoma tekim, naroito u doba nuklearnog oruja. Najbolji nain da se sauva poredak je ravnotea snaga izmeu drava. Krstaki ratovi naruavaju ravnoteu snaga. Na primer, ako bi Sjedinjene Drave poele previe da se bave irenjem demokratije ili ljudskih prava u svetu, to moe da napravi besporedak koji e na dugu stazu uiniti u stvarnosti vie tete nego dobrog. Realisti imaju validne argumente, do jedne take. Meunarodni poredak jeste vaan, ali je pitanje kog stepena, a postoji i ravnotea izmeu pravde i poretka. Koliko je poretka potrebno pre nego to ponemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon to su sovjetske snage robusno uguile pobunu u Baltikim republikama 1990. godine ubivi pritom jedan broj ljudi, neki Amerikanci su trali da se prekinu odnosi sa Sovjetskim Savezom. Po njihovom vienju, Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraavaju vrednosti kao to su demokratija i ljudska prava, ak i po cenu nestabilnosti i okonanja pregovora o kontroli naoruavanja. Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim pravima bila vana, ipak je mnogo vanije kontrolisati nuklearno oruje i dogovoriti sporazum o smanjenju naoruanja. Na posletku, amerika administracija je nastavila pregovore o naoruavanju, ali je ekonomsku pomo uslovila potovanjem ljudskih prava. Iznova i iznova u meunarodnoj politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak nasuprot pravde, nego kako izvagati dostupne izbore u odreenoj situaciji. Realisti stoje na validnoj taki gledita, ali preteruju kad kau da poredak u svim okolnostima prethodi pravdi. Dravni moralisti. Dravni moralisti tvrde da meunarodna politika poiva na drutvu drava sa odreenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim potovana.
23

Ibid, p. 80.

Najvanije pravilo je dravni suverenitet, koji zabranjuje dravama intervenisanje izvan vlastitih dravnih granica u prostor tue jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer, smatra da nacionalne granice imaju moralni znaaj, zato to drave predstavljaju ukupna prava pojedinaca koji su se udruili radi zajednikog ivota. Tako je potovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta povezano sa potovanjem prava pojedinaca. Drugi jeednostavnije kau da je potovanje suvereniteta najbolji nain ouvanja poretka. Dobre ograde stvaraju dobre susede, po reima pesnika Roberta Frosta. U praktinom ivotu, ova pravila ponaanja drava se esto kre. U nekoliko poslednjih decenija, Vijetnam je napao Kambodu, Kina napala Vijetnam, Tanzanija izvrila napad na Ugandu, Izrael napao Liban, Sovjetski Savez je izvrio invaziju Avganistana, Sjedinjene Amerike Drave su intervenisale u Grenadi i u Panami, Irak je napao Iran i Kuvajt, Sjedinjene Drave i Velika Britanija su napale na Irak, a NATO je bombardovao Srbiju zbog naina na koji se odnosila prema pokrajini Kosovo i Metohijada navedemo samo neke primere. Amerikanci su osudili Sovjetsku invaziju Avganistana 1979. godine, koristei snane moralne tonove. Sovjeti su odgovorili navodei primer amerike intervencije u Dominikanskoj Republici iz 1965. godine, gde su u cilju spreavanja formiranja komunistike vlade, Amerikanci poslali 25 000 vojnika. Namera koja je stajala iza amerike intervencije u Dominikanksoj Republici, spreavanje da jedan neprijateljski reim ne doe na vlast u Karibima, i namera koja je pokrenula sovjetsku intervenciju u Avganistanu, spreavanje formiranja neprijateljske vlade na njegovim granicama, bile su sasvim sline. Da bismo pronali razlike, moramo da idemo dalje od objanjenja namera. U pogledu upotrebljenih sredstava, svega nekoliko ljudi je ubijeno prilikom amerike intervencije u Dominikanskoj Republici, a Amerikanci su se ubrzo i povukli. U sluaju intervencije u Avaganistanu, ubijen je veliki broj ljudi, a sovjetske snage su ostale tamo priblino jednu deceniju. Neki kritiari su, tokom devedesetih godina, poredili iraku invaziju Kuvajta sa amerikom invazijom Paname. U decembru 1989.godine Sjedinjene Amerike Drave su poslale trupe da zbace sa vlasti panamskog diktatora Manuela Norijegu, a u avgustu 1990. godine Irak je poslao trupe u Kuvajt da bi sruili emira. Sjedinjene Drave i Irak, su obe prekrile pravilo neintervenisanja. Ponovo je, meutim, bilo razlike u sredstvima i posledicama. U Panami su Amerikanci doveli na vlast vladu koja je bila sasvim legalno izabrana, ali kojoj general Norijega nije dozvoljavao da preuzme vlast.

BOX

INTERVENCIJA

ZAMISLITE SLEDEU SCENU U AVGANISTANU 1979. GODINE. JEDAN AVGANISTANSKI KOMUNISTIKI VOA DOLAZI NA VLAST POKUAVAJUI DA POSTANE NEZAVISNIJI U ODNOSU NA SOVJETSKI SAVEZ. OVO JE ZABRINULO SOVJETSKE LIDERE JER BI JEDAN NEZAVISNI REIM NA NJIHOVIM GRANICAMA MOGAO DA PROUZROKUJE PROBLEME IROM CENTRALNE AZIJE (UKLJUUJUI I PROSTOR SOVJETSKE CENTRALNE AZIJE), A TAKO NETO BI MOGLO DA STVORI OPASAN

PRESEDAN MALOG KOMUNISTIKOG SUSEDA KOJI USPEVA DA UTEKNE SOVJETSKOJ IMPERIJI. ZAMISLITE RUSKOG GENERALA KOJI JE KOMANDOVAO RUSKOM INVAZIJOM I SUKOBIO SE SA POBUNJENIM AVGANISTANSKIM VOOM KOGA TREBA DA UBIJE, KAKO OBJANJAVA ZATO JE UINIO SVE TE STVARI PROTIVNE MEUNARODNIM NORMAMA SUVERENITETA I NEINTERVENISANJA: "DOTLE DOK SE BAVIMO TA JE ISPRAVNO, A TA POGRENO, KINA I OSTALI MISLE DA IZMEU TE DVE STVARI NEMA RAZLIKE I MI NE USPEMO DA VAS NAPADNEMO, TO JE ZATO TO SE PLAIMO. 'OSVAJAJUI VAS, UVEAEMO NE SAMO VELIINU, NEGO I BEZBEDNOST NAE IMPERIJE. MI VLADAMO KOPNENOM MASOM CENTRALNE AZIJE, A VI STE GRANINA DRAVA, SLABIJA OD DRUGIH NA TOM PODRUJU. STOGA JE NAROITO VANO DA VI NE TREBA DA IZAETE IZ NAE SFERE UTICAJA." OVE REI SU TUKIDIDOV MELJANSKI DIJALOG, S TIM TO JE "KINA" DODATA, A "CENTRALNA AZIJA" POSLUILA KAO ZAMENA ZA "MORE," I "GRANINA DRAVA" ZA "OSTRVO". INTERVENCIJA NIJE NOVI PROBLEM. Amerikanci nisu pokuali da anektiraju Panamu. U Kuvajtu je iraka vlada pokuala da anektira Kuvajt, i prouzrokovala je time veliko krvoprolie. Ovakva razmatranja ne znae da je sluaj Paname bio ispravan ili pogrean, ali kao to vidimo u Poglavlju 6, esto postoje problemi kada primenjujemo jednostavna pravila neintervencije i suvereniteta. Kosmopolite. Kosmopolite, poput teoretiara politike arlsa Bajca, vide meunarodnu politiku ne samo kao drutvo drava, nego i kao drutvo pojedinaca. Stoga kada govorimo o pravdi, kau kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince. Realisti se previe usredsreuju na pitanja rata i mira. Ako bi se usmerili na pitanje distributivne pravde, to znai ko ta dobija, shvatili bi meuzavisnost globalne ekonomije. Stalna ekonomska intervencija izvan granica drava ponekad ima efekat pitanja ivota ili smrti. Na primer, ako ste seljak na Filipinima, pitanje je ivota i smrti ukoliko vam dete umire zbog neke bolesti koja se moe leiti, ali metanin mladi koji se kolovao u medicinskoj koli da bi leio upravo takve bolesti, sada radi u Sjedinjenim Amerikim Dravama za mnogo veu platu. Kosmopolite smatraju da nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one prosto brane nejednakost koja treba da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima distributivne pravde. Realisti (kojima pripadaju moralni skeptici i neki dravni moralisti), odgovaraju da je opasnost u kosmopolitiskom prilazu to on moe dovesti do velikog nereda. Doslovno kazano, napori da se izvri radikalna redistribucija verovatno vode ka nasilnom sukobu, zato to se ljudi ne odriu lako svog bogatstva. Jedan ogranieniji kosmopolitiski argument zasniva se na injenici da ljudi esto imaju umnoene lojalnostiprema porodici, prijateljima, susedima, naciji, moda i prema nekim transnacionalnim verskim grupama, kao i prema zajednikom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili pokrenuti slikama gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato to postoji, iako slabija, nekakva opteljudska zajednica iznad dravnog nivoa. Najposle svi smo ljudska bia. Kosmopolite nas podseaju da postoji jedna distributivna dimenzija meunarodnih odnosa, gde je moralnost jednako vana u miru i u ratu. Politike mogu biti osmiljene da podre osnovne ljudske potrebe i ljudska prava bez unitavanja poretka.

Od pristupa meunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiu da je poredak nuan za postojanje pravde, ali isputaju iz vida ravnoteu izmeu poretka i pravde. Dravni moralisti koji vide drutvo drava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruaju dostatne odgovore o tome kada neke intervencije mogu biti opravdane. Konano, kosmopolite koje se usredsreuju na drutvo pojedinaca imaju duboki uvid u opteljudsko, ali poveavaju rizik izazivanja ogromnog nereda. Najvei broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi kola su manji vani, nego postojanje ravnotee izmeu ovih pristupa. Zbog razlika izmeu unutranje i meunarodne politike, moralnost je teko primeniti u meunarodnoj politici. Upravo zbog toga to postoji mnotvo naela, iz toga ne sledi da uopte nema naela. Koliko daleko treba da idemo u primeni moralnosti u meunarodnoj politici? Odgovor je da treba biti obazriv, jer kad moralni sudovi odreuju sve dogaaje, moralnost moe da vodi do oseaja srdbe, a srdba moe dovesti do poveanog rizika. Najposle, nema moralnih pitanja meu onima koji su potpuno uniteni. Istinu govorei, meutim, ne moemo ignorisati moralnost u meunarodnoj politici. Svaka osoba mora da prouava dogaaje i dolazi do sopstvenih odluka o sudovima i ravnoteama. Trajna logika meunarodnih sukoba ne ukida odgovornost za moralni izbor, iako zahteva razumevanje posebnih uslova koji takve izbore ine tekim. Dok su odreen moral i bezbednosne dileme Peloponeskog rata neponovljivi, mnoga od tih pitanja se pojavljuju iznova tokom istorije. Ako sledimo evoluciju meuanarodnih odnosa, videemo ponovo i ponovo napetost izmeu realizma i liberalizma, izmeu skeptika i kosmopolita, izmeu onih koji veruju u postojanje anarhinog sistema drava i sistema meunarodnih organizacija. Baviemo se ponovo Zatvorenikovom dilemom i nastaviemo da se rvamo sa moralnim zagonetkama rata. Videemo kako su razliiti akteri na svetskoj sceni pristupali krizama u njihovo vreme, kao i kako se njihovi ciljevi i sredstva menjaju. Kao to smo pomenuli na poetku, odreene promenljive koje odlikuju dananju meunarodnu politiku, jednostavno nisu postojale u Tukididovo vreme. Ne samo da tada nije bilo nuklearnog oruja, nije bilo ni Ujedinjenih Nacija, interneta, transnacionalnih korporacija, kartela. Prouavanje meunarodnih sukoba je jedna neegzaktna nauka koja kombinuje istoriju i teoriju. Koristei u naem pristupu naizmenino teoriju i primere, pokuaemo da budemo svesni i onoga to se promenilo, i onoga to je ostalo nepromenjeno, sve da bi bolje razumeli nau prolost i nau sadanjost i bolje plovili kroz nepoznate tesnace budunosti. HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI 490. p. n. e. Prvi Persijski rat 480 p- n. e. Drugi Persijski rat 478. p. N. e. Spartanci se odriu vostva 476 p. n. e. Stvaranje Delskog saveza i Atinske imperije

464 p. n. e. Pobuna helota u Sparti 461 p. n. e. Izbijanje Prvog Peloponeskog rata 445 p. n. e. Poetak tridesetogodinjeg primirja 445-434 p. n.e. Deset godina mira 434 p. n. e. Sukobi Epidamna i Korkire 433 p. n. e. Atina intervenie u Potideji 432 p- n. e. Spartanska Skuptina raspravlja o ratu 431 p. n. e. Izbijanje Drugog Peloponeskog rata 430 p. n.e. Periklov govor nad grobom mrtvih Atinjana 416 p. n. e. Dijalog Atinjana i Meljana 413 p. n. e. Poraz Atinjana na Siciliji 411 p. n. e. Pobuna oligarha u Atini 404 p. n. e. Poraz Atinjana; primorani da srue spoljne gradske zidove na putu za Pirejsku luku

PITANJA ZA RAZMILJANJE: 1. Kakvu ulogu treba da igraju razmiljanja o moralu u voenju meunarodnih odnosa? Kakvu ulogu moral zapravo igra? Imamo li smisla i imamo li pravo da drugim dravama i njihovom stanovnitvu govorimo o moralnim dunostima koje oni imaju? 2. Postoji li razlika u moralnim obavezama u unutranjoj politici i meunarodnoj politici? Na osnovu Dijaloga Atinjana i Meljana, ta mislite da li su Atinjani postupali moralno? Da li su Meljani bili razloniji ()? 3. ta je realizam? Koja je razlika izmeu njega i liberalnog pogleda na svetsku politiku? 4. ta Tukidid doslovce navodi kao glavni uzrok Peloponeskog rata? Koji su neposredni? Koji su dublji? 5. Koja se teorija meunarodnih odnosa moe izvui iz Tukididove prie o ratu?

6. Da li je Peloponeski rat bio neizbean? Ako je tako, ta mislite zato i kada? Ako nije, kada i na koji nain je mogao biti spreen? PREPORUENA LITERATURA: 1. Morgenthau, Hans, Politics among Nations, Knopf, New York, 1989, Poglavlje 1 2. Waltz, Kenneth, Man, the State, and War, Columbia University Press, 1959, pp. 1 15. (moe se nai u hrvatskom izdanju: Kenet N. Volc, ovjek, drava i rat, Barbat, Zagreb, 1998) 3. Moravscik, Andrew, Taking Preferences Seriously: A Liberal Theory of International Politics, International Organization, 51: 4, Autumn 1997, pp. 513 553. 4. Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K. Finley, Penguin, London, 1972, pp. 35 87, 400 408. (Videti srpsko izdanje ove knjige: Tukidid, Peloponeski rat, prevod: Duanka Obradovi, Prosveta, Beograd, 1999) 5. Kagan, Donald, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Press, Ithaca, 1969, pp. 31 56, 345 356. DODATNA LITERATURA: Axelrod, Robert M., The Evolution of Cooperation, Basic, New York, 1984 Ba, Alice, and Matthew J. Hoffmann, Making and Remaking the World for IR 101: A Resource for Teaching Social Constructivism in Introductory Classes, International Studies Perspectives, 4 : 1, February 2003, pp. 15 33. Bagby, Laurie, The Use and Abuse of Thucydides, International Organization, 48 : 1, Winter 1994, pp. 131 153. Baldwin, David, Neorealism and Neoliberalism: The Contemporary Debate, Columbia University Press, New York, 1993 Beitz, Charles R., Political Theory and International Politics, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1979 Betts, Richard, Should Strategic Studies Survive, World Politics, 50 : 1, October 1997, pp. 7 54. Brown, Michael, et al., Theories of War and Peace, MIT Press, Cambridge, MA, 1998

Bull, Hedley, The Anarchical Society: A Study of Order in World Politics, Columbia University Press, New York, 1977 Caporaso, James, A., ed., Dependence and Dependency in the Global System, special Issue of International Organizaton, 32 : 1, Winter 1978 Dessler, David, Constructivism Within a Positivist Social Science, Review of International Studies 25, 1999 Doyle, Michael W., Ways of War and Peace, Norton, New York, 1997 Doyle, Michael W., and G. John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Vestview, Boulder, CO, 1997 Elshtain, Jean Bethke, Women and War, 2nd ed., University of Chicago Press, Chicago, 1994 Finnemore, Martha and Kathrin Sikkink, Taking Stock: The Constructivist Research Program in International Relations and World Politics, Annual Review of Political Science, Vol. 4 June 2001, pp. 391 416. Gaddis, John Lewis, The Landscape of History: How Historians map the Past, Oxford University Press, New York, 2002 Gilpin, Robert, War and Change in World Politics, Cambridge University Press, Cambridge,1981 Goldstein, Joshua S., War and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, 2001 Hinsley, F. H., Power and the Pursuit of Peace, Cambridge University Press, London, 1967 Hoffmann, Stanley, Duties Beyond Borders: On the Limits and Possibilities of Ethical International Politics, Syracuse University Press, Syracuse, NY, 1981 Jervis, Robert, Realism, Game Theory and Cooperation, World Politics, 40 : 3 April 1988, pp. 317 349. Katzenstein, Peter J., ed., The Culture of National Security, Columbia University Press, New York, 1996 Keohane, Robert O., ed., Neo realism and its Critics, Columbia University Press, New York, 1986

Kissinger, Henry, Diplomacy, Simon & Schuster, New York, 1994, (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Henri Kisinder, Diplomatija, I, II, Verzalpres, Beograd, 1999, ili Henri Kisinder, Diplomatija, BMG, Beograd, 2006) Lapid, Yosef, and Friedrich Kratochwill, eds., The Return of Culture in International Relations Theory, Lynne Rienner, Boulder, CO, 1996 Levy, Jack S., War in the Modern Great Power System 1495 1975, University Press of Kentucky, Lexington, 1983 Mercer, Jonathan, Anarchy and Identity, International Organizaton, 49 : 2, Spring 1995, pp. 229 252. Oneal, John, and Bruce Russet, The Classical Liberals Were Right: Democracy, Interependence, and Conflict 1950 - 1985, International Studies Quarterly 41, 1997, pp. 267 293. Rosecrance, Richard N., The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the Modern World, Basic, New York, 1986 Rosenau, James N., Turbulence in World Politics: A Theory of Change and Continuity, Princeton University Press, Princeton NJ, 1990 Ruggie, John G., What Makes the World Hang Together: Neo Utilitarianism and the Social Constructivist Challenge, International Organization 52 : 4 1998, pp. 855 885. Spruyt, Hendrik, The Sovereign State and Its Competitors, Princeton University Press, Princeton NJ, 1994 Tickner, Ann J., Gender in International Relations, Columbia University Press, New York, 1992 Van Evera, Stephen, The Causes of War, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1999 Waever, Ole, The Sociology of a Not So International Discipline: American and European Developments in International Relations, International Organization, 52 : 4 1998, pp. 687 727. Waltz, Kenneth N., Theory of International Politics, Addison Wesley, Reading MA, 1979 Walzer, Michael, Just and Unjust Wars, Basic Books, New York, 1977, Prvi i drugi deo

Welch, David A., Why IR Theorists Should Stop Reading Thucydides, Review of International Studies, July 2003, pp. 301 319. Wendt, Alexander, Anarchy Is What States make of It: The Social Construction of Power Politics, International Organization, 46 : 2, Spring 1992, pp. 391 427. Zacher, Mark, The Territorial Integrity Norm, International Organization, 55 : 2, 2001

POGLAVLJE 2 UZROCI VELIKIH SUKOBA DVADESETOG VEKA

MEUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZRONOSTI Rat se esto objanjava pomou meunarodnih sistema, ali ta je to meunarodni sistem? Prema reniku, sistem je skup meupovezanih jedinica. Mnoge unutranje politike sisteme je lako prepoznati zato to imaju jasne institucionalne oznake: predsednika, kongres, parlament i tako dalje. Meunarodni politiki sistemi su manje centralizovani i manje opipljivi. I bez postojanja Ujedinjenih Nacija jo uvek bismo mogli govoriti o meunarodnom sistemu. Meunarodni sistemi nisu samo drave koje ga ine. Meunarodni politiki sistem je obrazac odnosa izmeu drava. Meutim, nemojte biti u zabludi u koju vas moe dovesti odreenost unutranjih politikih sistema. Oni takoe ukljuuju neopipljive aspekte kao to su stavovi javnosti ili uloga tampe ili nekih nepisanih ustavnih konvencija. Vana stvar u vezi sa bilo kojim sistemom je da je ukupan obrazac sistema mnogo vei od prostog zbira svojih delova, to jest gradivnih blokova koje smo u I poglavlju definisali kao subjekte, sredstva i ciljeve. Sistemi mogu da stvaraju posledice koje nijedan od konstitutivnih aktera nije nameravao. Na primer, zamislite sistem zasnovan na tritu u ekonomiji. Svako preduzee u jednom isto trinom sistemu pokuava da maksimizira svoj profit, ali sistem trita produkuje nadmetanje do take preokreta, donosei na taj nain korist i samom potroau. Poslovni ljudi ne planiraju ba da pomognu potroau, ali obrazac ponaanja u jednom istom trinom modelu dovodi do tog efekta. Drugim reima, sistem proizvodi posledice koje mogu biti potpuno razliite od namera aktera u samom sistemu. Meunarodni politiki sistem moe na slian nain da dovede do efekata koje njegovi akteri nisu izvorno nameravali. Na primer, 1917. godine kada su boljevici doli na vlast u Rusiji, oni su posmatrali celokupan sistem meudravne diplomatije koja je prethodila Prvom svetskom ratu kao buroasku besmislicu. Stoga su nameravali da napuste takav sistem diplomatije. Revolucija bi ujedinila sve radnike sveta i izbrisala granice izmeu drava. Transnacionalna proleterska solidarnost bi zamenila meudravni sistem. Meutim, kada je Lav Trocki preuzeo dunost ruskog ministra spoljnih poslova, rekao je kako je njegova namera bila da obnaroduje pojedine revolucionarne proklamacije, a onda

da zatvori radnju. Ali boljevici su shvatili da su deo meudravnog sistema, te da je to sve poelo da utie i na njih i njihovu revolucionarnu tvorevinu. Nova komunistika drava potpisala je Ugovor u Rapalu sa Nemakom 1922. godine. Bio je to savez odbaenih zemalja koje nisu bile prihvaene u posleratnom diplomatskom svetu. I 1939. godine, Josif Staljin je uao u pakt sa svojim ideolokim arhineprijateljem, Adolfom Hitlerom, u cilju da Hitlerovu panju usmeri ka Zapadu. Sovjetsko ponaanje, uprkos poetnim izjavama i iluzijama koje je imao Trocki, uskoro je postalo slino diplomatijama drugih aktera u meunarodnom sistemu. Raspodela moi meu dravama u meunarodnom sistemu pomae nam da pravimo predvianja o odreenim aspektima ponaanja drava. Geopolitika tradicija smatra da mesto i poloaj neke drave u odnosu na druge mogu dosta da nam kau o tome kako e se ona ponaati. Poto susedi imaju vie dodira i moguih taaka sporenja, nije iznenaujui podatak da je polovina vojnih sukoba izmeu 1816-1992. godine izbijala meu susedima.24 Ako drava osea pretnju od strane suseda, verovatno je da deluje u skladu sa starom maksimom neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. Ovaj obrazac je uvek bio prisutan u anarhinim sistemima. Na primer, tri veka pre Hristovog roenja, indijski pisac Kautilja izneo je tezu da drave indijskog potkontinenta tee da uu u saveze sa udaljenim dravama s ciljem da se zatitite od vlastitih suseda, stvarajui na taj nain obrazac saveznitva koji je liio na ahovsku tablu. Makijaveli je zapazio istovetno ponaanje u odnosima gradova - drava, petnaestovekovne Italije. U ranim 1960-im, u vreme kada su se zapadnoafrike drave oslobaale kolonijalne vladavine, bilo je dosta osnova da se govori o solidarnosti meu afrikim dravama, ali su ubrzo ove nove drave poele da stvaraju saveze iji je obrazac podseao na ve pomenutu ahovsku tablu, slian onome koji je Kautilja opisao u drevnoj Indiji. Gana, Gvineja i Mali bile su ideoloki radikalne, dok su Senegal, Obala Slonovae i Nigerija bile relativno konzervativne, ali su takoe vodile politiku ravnotee snaga u odnosu na svoje susede. Jo jedan primer za ovo je obrazac koji se u Istonoj Aziiji razvio posle Vijetnamskog rata. Ako bi Sovjetski savez bio obojen u crno, Kina bi bila crvena, Vijetnam crn, a Kamboda crvena. Razvijen je jedan savren obrazac ahovske table. Ironija je da su Sjedinjene Drave ule u vijetnamski rat zbog teorije domina po kojoj e drava koja podlegne komunizmu, povui za sobom i narednu, i tako unedogled. Sa malo vie uvida u situaciju, Sjedinjene Drave bi shvatile da je igra u istonoj Aziji vie liila na ah nego na domine, kao i da su mogle da ostanu po strani. Obrazac ahovske table zasnovan na maksimi neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj jeste u tradiciji geopolitikog naina miljenja, i moe pomoi da dajemo korisna predvianja u svetu u kojem vladaju uslovi anarhije. Nivoi analize Sistemi nisu jedini nain pomou koga moemo objanjavati ono to se deava u meunarodnoj politici. U knjizi ovek, drava i rat, Kenet Volc izdvaja tri nivoa uzronosti rata, koje on naziva predstavama: nivo pojedinca, nivo drave i nivo meunarodnog sistema. Objanjenja na nivou pojedinca su retko dovoljna zbog same prirode meunarodne politike i podrazumevaju pre drave kao glavne aktere, nego pojedince. Prevelik naglasak na
24

Paul R. Hensel, Territory: Theory and Evidence on Geography and Conflict, in: A. Vasquez, (Ed.), What Do we Know About War, Rowman and Littlefield Publishers, New York, 2000, p. 62.

namere pojedinaca moe da nam zatvori oi pred situacijom u kojoj su nenameravane posledice akcija pojedinaca, uzrokovane zapravo postojanjem irih sistema u kojima pojedinci deluju. Uzmimo na primer Afriku - ako se prvenstveno usredsredimo na iskrenost namera afrikih lidera, kao to je to sluaj, recimo, sa prvim predsednikom Tanzanije, Duliusom K. Njerereom i njegovom idejom o pan-afrikom jedinstvu, ispustiemo iz vida vanost uticaja koji na ove nove afrike drave ima anarhina struktura meunarodnog sistema. Ovo ne znai da pojedinci nisu nikad bitni. Sasvim suprotno. Perikle je inio izuzetak u Peloponeskom ratu. 1991. godine, iraki voa Sadam Husein je bio faktor od presudnog znaaja u Zalivskom ratu, kao to je Dord V. Bu to bio u u irakom ratu iz 2003. godine. U Kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine, Don F. Kenedi i Nikita Hruov suoili su se sa mogunou izbijanja nuklearnog rata i konana odluka o tome nalazila se u njihovim rukama. Ali razlog zato su se oni nali u jednoj tako neverovatnoj sistuaciji ne moe biti objanjen na nivou pojedinca. Neto u strukturi ukupne situacije ih je dovelo do pomenute take. Slino tome, poznavanje linosti Kajzera Vilhelma II, ili Hitlerove linosti, nuno je za razumevanje uzroka Prvog i Drugog svetskog rata, ali to ipak nije celovito objanjenje. Kao to emo videti kasnije u ovom radu, bitno je bilo to to je Kajzer Vilhelm otpustio svog kancelara Ota fon Bizmarka 1890. godine, ali to ne znai da je Prvi svetski rat izbio prvenstveno zbog Kajzera Vilhelma. Druga verzija Volcove prve predstave trai objanjenje, ne u posebnim osobinama pojedinaca, nego u njihovim zajednikim osobinama, ljudskoj prirodi zajednikoj za sve njih. Na primer, moemo uzeti kalvinistiko vienje meunarodne politike i pripisati krajnji uzrok rata zlu koje lei u svakom od nas. To bi objasnilo rat kao posledicu nesavrenosti ljudske prirode. Jedno takvo objanjenje nam, meutim, ne govori zato neke zle voe ulaze u ratove a neke ne, ili zato neke dobre voe ulaze u ratove a druge ne. ANTRFILE: SISTEMI I RAT Posle zavretka poslednjeg rata, meunarodni sistem se razvijao u pravcu dva rigidna lagera. Ova bipolarnost dovela je do gubitka fleksibilnosti (sistema - prim.prev.) i poveane nesigurnosti. Jedan od novih saveza okupio se oko autoritarne kopnene sile, drugi oko demokratske sile sa ekspanzivnim trgovinskim vezama i kulturom koja je odravala pomorsku premo. Svaka strana se plaila da ona druga ne postigne odluujuu prednost u sukobu koji su obe oekivale. Ironija je da su graanski sukobi u malim, slabim dravam, koji su pretili samo sporednim promenama unutar saveza, u toj meri poveali oseaj ugroenosti da su praktino povukli oroz rata. Koji rat opisuje ovaj odlomak: Peloponeski rat, Prvi svetski ili Hladni rat? Objanjenje na nivou ljudske prirode nam ne moe dati odgovor na ovo pitanje. Takva jedna teorija previe predvia, to znai da, pored toga to upuuje na previe moguih uzroka, ona ih, takoe, i preterano ukljuuje. Bez diskriminacije (odabiranja i odbacivanja-

prim.prev.), ona nije nije u stanju da objanjava. Sat ije su kazaljke stale, pokazuje nam tano vreme dva puta u toku dana, ali najvei deo dana nas obmanjuje. Previe predvianja takoe zamagljuje i neke od napora da se objasni meunarodna politika na drugom nivou analize, nivou prirode drave ili drutva. Tu, takoe, postoji slino pitanje, da ako odreeni tipovi drutava uzrokuju rat, zato onda neka loa drutva ili loe drave ne idu u rat? Ubacite vae omiljene opise za dobre ili loedemokratske, komunistike, kapitalistike, kako god. Na primer, posle Prvog svetskog rata u svetu je postojao veliki polet zasnovan na uverenju da e pobeda zemalja sa demokratskim dravnim ureenjem znaiti manje ansi za izbijanje rata. Jasno je, meutim, da demokratije mogu da ratuju, i da to znaju da ine esto. Najposle, Atina je bila demokratija. Marksistika teorija zagovara stav da bi rat mogao biti prevazien kada bi sve drave bile komunistike, ali je oigledno da su se dogaali vojni sukobi i izmeu komunistikih drava. O tome svedoe ratovi izmeu Kine i Sovjetskog saveza ili Vijetnama i Kambode. Stoga, priroda drutva, odnosno sama injenica da je ono demokratsko, kapitalistiko ili komunistiko, nije dovoljna za predvianje sa kolikom e izvesnou to drutvo ii u rat. Postoji pretpostavka (o kojoj emo raspravljati kasnije), da bi, ukoliko bi sve drave bile demokratske, bilo manje rata. U stvari, teko je nai sluajeve u kojima su liberalne demokratije ulazile u borbe sa drugim liberalnim demokratijama, premda je postojalo mnogo sluajeva u kojima su demokratije ratovale protiv autoritarnih drava. Uzrok za ovakav empirijski nalaz, kao i pitanje da li e on vaiti i u budunosti, nije jasan, ali moe predstavljati interesantan razlog da se istrauje na drugom nivou analize. Zanimljiva objanjenja esto ukljuuju meuigru izmeu drugog (analiza na nivou drutva ili drave), i treeg (analiza na nivou meunarodnog sistema) nivoa analize. Koji je od ova dva nivoa analize vaniji, meunarodni sistem ili priroda drava u sistemu? Analiza na nivou meunarodnog sistema je objanjenje izvana - i u njemu saznajemo nain na koji celokupni sistem utie na drave. Drugi nivo analize je objanjenje iznutra - ono objanjava posledice onoga to se deava unutar drava. Poto nam esto treba informacija o tome ta se deava na oba nivoa analize, odakle treba da ponemo? Pravilo brzog shvatanja kae da je najbolje zapoeti neto sa najjednostavnijim pristupom, jer ako je najjednostavnije objanjenje odgovarajue, ono se i usvaja. Ovo se naziva pravilom parsimonije ili Okamova britva po etranestovekovnom filozofu Vilijemu od Okama koji je smatrao da je dobro objanjenje ono koje izbegava nepotrebne detalje. Pravilo parsimonije - sposobnost da se objasni mnogo sa malo rei - samo je jedan od kriterijuma po kojima procenjujemo koliko su neke teorije dobre. Zanima nas, takoe, i opseg teorija (to jest koliko od ponaanja aktera u meunarodnim odnosima one pokrivaju), kao i njihove eksplanatorne sposobnosti (na koliko ciljeva i anomalija one raunaju). Ipak, parsimonija upuuje na mesto za poetak. Budui da objanjenja na nivou meunarodnog sistema tee da budu najjednostavnija, ona predstavljaju dobru polaznu taku. Ako se dokae da su neodgovarajua, onda moemo usmeriti panju na jedinice sistema. Sistemi: strukture i procesi

Koliko jednostavno ili sloeno treba da bude objanjenje na nivou meunarodnog sistema? Neki neorealisti, kao to je Kenet Volc, zagovaraju krajnju parsimoniju i usredsreenost samo na strukturu. Liberali i konstruktivisti, pak smatraju da je Volcov koncept sistema toliko tur da objanjava veoma malo. Ovaj sukob moemo shvatiti pravei razliku izmeu dva aspekta sistema: strukture i procesa. Struktura se odnosi na raspodelu moi, a pod procesom podrazumevamo obrasce i vrste interakcija izmeu jedinica sistema. Struktura i proces oigledno utiu jedno na drugo, i mogu varirati u zavisnosti od duine perioda koji ispitujemo, ali struktura je jedan osnovniji koncept i promene u njoj deavaju se znatno sporije nego to je to sluaj sa procesima. Ekonomisti opisuju strukturu trita pomou koncentracije moi prodavaca. Za monopol je karakteristian jedan veliki prodavac, za duopol dva, za oligopol nekoliko, a u jednom savrenom trinom modelu privrede prodavaka mo je ravnomerno rasporeena. Slino tome, politikolozi kao unipolarne opisuju one meunarodne sisteme u kojima postoji jedna premona sila. U bipolarnim sistemima, postoje dva velika centra moi, dve velike drave, ili dva vrsto zbijena sistema saveza dominiraju politikom. Multipolarne strukture imaju tri ili vie centara moi, a tamo gde postoji veliki broj zemalja koje su priblino jednake u moi, govorimo o rasprenom rasporedu moi. Ako se vratimo na prethodni primer iz ekonomije, poslovni ljudi koji su pokuavali da maksimiziraju svoj profit u jednom savrenom trinom modelu privrede, nali su se u situaciji da doprinose boljitku potroaa, ali je taj rezultat zavisio od strukture sistema trita. U sluaju da je trite bilo zasnovano na monopolu ili oligopolu, rezultat bi bio potpuno drugaiji. Veliki prodavac moe da uvea svoj profit ograniavajui proizvodnju u cilju da povea cene. Stoga kada je poznata struktura sistema, ekonomisti su sposobni da daju tanija predvianja o tome kako e se ko ponaati na tritu i kome e to doneti vie boljitka. Na slian nain, politikolozi posmatraju strukturu meunarodnog sistema u nameri da predvide ponaanje drava i njihovu sklonost ka ratu. Unipolarni sistemi su skloni propadanju poto drave, u tenji da ouvaju vlastitu nezavisnost, vode politiku ravnotee snaga protiv drave koja ima premo u sistemu, ili protiv hegemona, ili e neka drava ija je mo u usponu, u nekim sluajevima izazivati mo vodee drave. U multipolarnim ili u meunarodnim sistemima koji imaju rasprenu raspodelu moi, drave e formirati saveze u cilju ostvarenja ravnotee snaga, ali e savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali e biti relativno ogranieni u svom opsegu. U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo rigidniji, to zauzvarat doprinosi veoj verovatnoi izbijanja sukoba irih razmera, moda ak i svetskog rata. Neki analitiari kau da bipolarlni sistemi ili erodiraju ili eksplodiraju. Ovo se desilo u Peloponeskom ratu kada su Atina i Sparta pojaale meusobna trvenja potujui vlastite saveznike obaveze. Ovo je takoe bio sluaj u vremenu pre 1914. godine, kada se multipolarna ravnotea snaga u Evropi postepeno konsolidovala u sistem dva jaka saveza, koji su pri tome izgubili na svojoj fleksibilnosti. Predvianja o mogunosti izbijanja rata zasnovana na principu multipolarnost Vs. bipolarnost pokazala su se pogrenim, posle 1945. godine. Tokom Hladnog rata svet je bio bipolaran sa dva velika igraa, Sjedinjenim Dravama i njenim sveznicima i Sovjetskim Savezom i njegovim saveznicima. Ipak nije dolo do izbijanja sveobuhvatnog rata tokom vie od etiri decenije, pre nego to je sistem erodirao s propadanjem Sovjetskog Saveza.

Neki ljudi tvrde da je nuklearno oruje uinilo mogunost izbijanja globalnog rata veoma neprivlanim reenjem. Iz tih razloga moemo zakljuiti da struktura meunarodnog sistema moe ponuditi nekakva gruba objanjenja, ali da ni ona ne objanjava dovoljno sama po sebi. Vie emo shvatiti ako budemo ili dalje od strukture sistema, i pozabavimo se ispitivanjem njegovog procesa, tj. pravilnog obrasca interakcija izmeu drava. Razlikovanje izmeu strukture i procesa u bilo kom vremenu moe biti ilustrovano uz pomo metafore poznate kartaroke igre - pokera. Struktura igre pokera je u raspodeli moi, to jest koliko ipova igrai imaju i koliko je jakih karti podeljeno. Proces se odnosi na nain na koji se igra moe igrati i kakve vrste interakcija meu igraima mogu postojati (kako su pravila igre zamiljena i kako se shvataju; da li su igrai dobri bleferi; da li potuju pravila? Ako igrai varaju, da li je izvesno oekivati da e biti uhvaeni?). Na primer, kada bi dopustili igraima u Zatvorenikovoj dilemi da meusobno komuniciraju promenila bi se i priroda igre. Tako, i kada drave komuniciraju jedna sa drugom i postignu uzajamno korisne sporazume ili stvaraju razumljiva pravila i ustanove, one dodaju u repertoar dravnih strategija nov kvalitet, te stoga mogu promeniti politike ishode. Proces meunarodog sistema je odreen pomou tri elementa: 1) strukturom (bipolarne strukture su sklone da proizvedu manje fleksibilne procese), 2) kulturnim i institucionalnim kontekstom koji okruuje strukturu i determinie sposobnosti drava koje one imaju za saradnju, 3) da li su drave revolucionarne ili umerene u ciljevima i instrumentima. Revolucionarni i umereni ciljevi i sredstva Kako ciljevi drava utiu na meunarodne procese? Kao to zagovaraju konstruktivisti, veina sistema postoji u kulturnom kontekstu koji ukljuuje neka osnovna pravila i praksu koji odreuju ta je primereno ponaanje. Drave mogu da prkose tim pravilima i praksi ili ih mogu prihvatiti. Jedan meunarodni sistem moe imati ili stabilan ili revolucionaran proces, u zavisnosti od identiteta i ciljeva najznaajnijih drava u sistemu. U 18-tom veku, npr. osnovno pravilo igre bilo je legitimnost monarhistikih drava - zasnovano na boanskom pravu kraljeva i odravanju ravnotee snaga meu tim monarhijama. Ugovor iz Utrehta iz 1713. godine je izriito govorio o vanosti ravnotee snaga. Bilo je mnogo malih ratova, ali tek je nekoliko velikih uspelo da poremeti sistem. Razmotrimo primer Fridriha Velikog i nain na koji je on tretirao svog suseda, austrijsku caricu Mariju Tereziju. Fridrih je 1740. godine odluio da zaposedne leziju, jednu od provincija koja je pripadala Mariji Tereziji. Fridrih nije imao velik, revolucionaran razlog da uini tako neto, ve je u pitanju bilo uveanje teritorije. On nije ni pokuao da izazove narodnu revoluciju protiv Marije Terezije tako to bi pozvao narod lezije da zbaci sa trona bekog autokratu koji je uz to govorio nemaki jezik. Najposle, i sam Fridrih je bio berlinski autokrata koji je govorio nemaki. On je osvojio leziju zbog toga to je to hteo, vodei rauna da time ne uini ita to bi moglo nakoditi Austiji ili temeljnom naelu legitimnosti monarha. Uporedite to sa Francuskom revolucijom pola veka kasnije, kada je preovlaujue gledite u Francuskoj bilo da svi monarsi treba da budu poslati na veala ili na giljotinu, te da vlast treba da proistekne iz naroda. Napoleon je proirio ovu revolucionarnu ideju narodne suverenosti irom Evrope i njegovi ratovi su predstavljali veliki izazov, podjednako za pravila igre u Evropi, i za ravnoteu snaga u njoj. Umereni proces i stabilna ravnotea u

sistemu, iz perioda sredine veka, preobrazili su se u revolucionarni proces i nestabilnu ravnoteu, na kraju veka. Stoga govorimo o promenama kao to je Francuska revolucija kao egzogenim u odnosu na strukturalne teorije, budui da ne mogu biti objanjene pomou ove teorije. Ovo je primer sluaja u kome teorija strukturalnog realizma moe biti dopunjena uinkom socijalnog konstruktivizma. Kao to mogu da promene ciljeve, drave mogu promeniti i sredstva za ostvarenje tih ciljeva. Proces u meunarodnom sistemu takoe trpi uticaj i zavisi od prirode sredstava koje drave koriste. Tako, neka sredstva mogu imati stabilizirajue, a neka destabilizirajue efekte. Do promene sredstava dolazi iz razloga tehnolokog razvoja. Sredstva se takoe mogu promeniti i kao posledica novog naina drutvene organizacije. U 18. veku Fridrih Veliki ne samo da je imao ograniene ciljeve, ve je takoe bio ogranien u pogledu sredstava koja su mu stajala na raspolaganju. Imao je najamniku vojsku ija je lojalnost bila ograniena i jadnu logistiku. Osamnaestovekovne armije izvodile su kampanje u leto, kada je hrana bila na dohvat ruke ili kada su dravne blagajne skupile dovoljno novca da plate vojnike koji su esto dolazili sa drutvenog dna. Kada bi hrane ili zlata ponestalo - vojnici bi dezertirali. Francuska revolucija promenila je nain na koji je rat voen od strane drutva, ka neemu to su Francuzi nazvali lave en masse ili to mi nazivamo regrutacija. Kako istiu konstruktivisti, oseaj identiteta se promenio kod vojnika, to je bila posledica injenice da su ljudi poeli sebe da doivljavaju kao graane koji su okupljeni idejom otadbine, te je to proizvelo oseanje da svi treba da uzmu uee u vojsci. Rat vie nije bio stvar koja se ticala nekoliko hiljada najamnika koji su ratovali tamo negde, rat sada je ukljuivao svakoga. iroko ukljuivanje i masovna podrka ovakom jednom sistemu nadvladali su staru plaeniku peadiju. Promena u sredstvima koja su na raspolaganju dravama pomogla je, takoe, da se doe do promena u procesu meunarodnog sistema u 18. veku. Struktura i proces meunarodnog sistema 19. veka Ovo razlikovanje nam pomae da shvatimo devetnaestovekovno poreklo velikih sukoba koji su se desili u 20. stoleu. Sledei pravilo parsimonije, prvo treba da potraimo jednostavno strukturalno objanjenje, kao to to esto ine neorealistike teorije meunarodnih odnosa u pokuaju da objasne ono to se deavalo tokom 19. veka. Na poetku veka, Napoleon je pokuao da stvori francusku hegemoniju u Evropi, ali nije uspeo u tom poduhvatu. Njegovi napori da to ostvari, ujedinili su druge zemlje u koaliciju koja e na kraju poraziti Francusku. Da je kojim sluajem uspeo, sistem bi bio izmenjen u unipolarnu strukturu. Meutim, posle Napoleonovog poraza 1815. godine, odlukama Bekog kongresa dolo je do restauracije starog multipolarnog poretka u kome je postojalo pet velikih sila koje su uravnoteivale jedna drugu. Revolucionarna Francuska promenila je proces BOX: STRUKTURA I PROCES DRAVNICI UOBIAJENO SUDE O TOME DA LI JE EVROPSKA RAVNOTEA BILA ZADOVOLAJVAJUA ILI NE, NA OSNOVU INILACA KOJI SU IMALI TAKO MALO, ILI GOTOVO NIKAKVE DIREKTNE VEZE SA MOI I NJENOM RASPODELOM TJ. ONI UZIMAJU U OBZIR RANG I STATUS KOJI JE DRAVA

UIVALA, POTOVANJE KOJE JOJ JE BILO UKAZIVANO I PRESTI KOJI JE IMALA, DA LI JE BILA VREDNA DA SE UE U SAVEZ SA NJOM, KAO I DA LI JOJ JE BILO DOPUTENO DA SE IZJASNI U POGLEDU NEKIH MEUNARODNIH PROBLEMA ITD. TO NAM POMAE DA OBJASNIMO KAKO KRIZE MOGU DA IZBIJU I KADA RAVNOTEA SNAGA NIJE UZDRMANA ILI JOJ NE PRETI NEKA OPASNOST. SVE TO POKAZUJE KAKO SREDSTVA KOJA SU DRUGAIJA OD POLITIKE ZASNOVANE NA MOI KAO TO SU MEUNARODNO PRAVO, DELOVANJE EVROPSKOG KONCERTA U PRAKSI, SREDSTVA KOJA SAVEZI KORISTE ZA OGRANIAVANJE NEKOG SVOG LANA BILA SU OPTIJA I KORISNIJA U PROCESU UNAPREIVANJA I OUVANJA EVROPSKOG EKVILIBRIJUMA, NEGO SREDSTVA ZASNOVANA NA POLITICI MOI POPUT RIVALSKIH SAVEZA ILI KOALICIJA KOJE SE MEUSOBNO BLOKIRAJU. IZVOR: PAUL SCHROEDER, THE NINETEENTH CENTURY SYSTEM25 meunarodnog sistema tokom ovih dvadesetak godina (trajanja revolucionarnih i Napoleonovih ratova - prim. prev.). i zapretila je da promeni njegovu strukturu, ali na kraju nije uspela da strukturu evropskog meudravnog sistema uini unipolanom. Za realiste koji stavljaju naglasak na strukturu (meunarodnog sistema prim. prev.), velika promena desila se 1870. godine sa ujedinjenjem Nemake. Meunarodni sistem 19. veka ostao je multipolaran, ali dolo je do velike promene u raspodeli moi u Srednjoj Evropi. Pre ujedinjenja, Nemaka se sastojala od 37 drava i bila je arena meunarodne politike, u kojoj su drugi intervenisali. Nakon 1870. godine Nemaka je postala ujedinjen akter u meunarodnim odnosima. tavie, injenica da je smetena tano u srcu Evrope imala je znaajne geopolitike posledice. Iz perspektive strukture, ujedinjena Nemaka bila je potencijalno ili previe jaka ili previe slaba. Ukoliko bi Nemaka bila dovoljno jaka da se odbrani sopstvenim snagama od eventualnih napada Rusije i Francuske, a koji bi se desili istovremeno, onda bi ona takoe bila dovoljno jaka da porazi Ruse ili Francuze pojedinano. A ako Nemaka ne bi bila dovoljno jaka da porazi Rusiju i Francusku istovremeno, onda bi bila dovoljno slaba da prizove Ruse i Francuze da je zajedno napadnu. Nova ujedinjena Nemaka drava smetena u sreditu Evrope, meutim, nije proizvela nestabilnost, zbog njenog prvog, briljantnog kancelara, Ota fon Bizmarka. Od 1870. do 1890. godine, Bizmark je bio agilni diplomata kome je polo za rukom da ublai oseanje pretnje kod svojih suseda, otklonivi samim tim efekat ove velike strukturalne promene u politikom procesu meunarodnog sistema. Bizmarkovi naslednici nisu bili tako vini. Od 1890. godine, pa na dalje, sistemi saveza u Evropi postali su mnogo rigidniji - sa jednim savezom okupljenim oko Nemake, i drugim oko Rusije i Francuske. Bipolarnost saveza postepeno je postajala sve otrija, to je sve dovelo do konane eksplozije 1914. godine. Postoji zaista jako jezgro istine u ovom strukturalnom objanjenju promene u devetnaestom veku, ali to nije odgovarajue objanjenje samo po sebi. Ono ne uzima u obzir ulogu pojedinaca kakav je recimo Bizmark, i ne govori nam zato je ujedinjenje Nemakoj bilo dozvoljeno od strane drugih evropskih drava. Zato susedi Nemake nisu pokuali da spree njeno ujedinjavanje? Ako su Britanija i Francuska mogle da vide kako
25

Paul Schroeder, The Nineteenth Century System: Balance of Power or Politcal Equilibrium?, Swords and Ploughshares, 4:1, October 1989, p. 4.

se ovaj izaziva uspinje u moi, zato ga nisu zaustavili na vreme? Opaanja i unutranja politika moraju se prizvati u pomo da bi se odgovorilo na ova pitanja. Objanjenje koje u obzir uzima strukturu, govori nam malo o tome zato je bilo potrebno trideset godina da se razvije bipolarni sistem saveza, kao i ne uzima u obzir mogua kljuna uloga vostva. Da Kajzer nije otpustio Bizmarka 1890. godine, ili da su njegovi naslednici odrali zlata vredan savez sa Rusijom (koja je pozivala na injenicu zajednikih ideolokih interesa monarhijskih autokratija), moda bi pojava bipolarnosti mogla biti izbegnuta. Da Bizmarkovi naslednici nisu dovodili u pitanje britansku suprematiju na moru pokreui trku u pomorskom naoruanju, moda bi britanska uloga u predstojeem sukobu mogla biti izbegnuta. Iako objanjenje promena u devetnaestom veku uz pomo strukture sistema moe mnogo da ponudi, ono je previe usko, deterministiko. U njemu nema mesta za ulogu izbora koji ljudi kao poojedinci mogu da uine i stvaraju situaciju u kojoj Prvi svetski rat izgleda neizbean jo 1870. godine. To nam omoguava dobar poetak istraivanja, ali nam ne govori dovoljno o onom to nas zanima. Ba kao to nas konstruktivistike teorije podseaju da prilikom analize takoe treba uzeti u obzir i promene koje su se dogodile u evropskoj kulturi i idejama, a koje su imale uticaj na proces meunarodnog sistema ili na obrazac odnosa (izmeu jedinica-prim. prev.) u meunarodnom sistemu devetnaestog veka. Ovde pronalazimo promene u ciljevima i sredstvima koja su dala podstrek za saradnju. Ideologija demokratizacije i nacionalizma, bivale su sve jae tokom devetnaestog veka i imale su veliki uticaj na ciljeve drava u sistemu. Drava i vladar vie nisu bili jedno isto. Poznata izreka Luja XIV koja kae da Letat'c' est moi (drava to sam ja), nije vie bila odriva. U osamnaestom veku, Fridrih Veliki se u Prusiji ponaao uglavnom po svom nahoenju. Njegova vlast nije bila ograniena ni od strane izabranih ministara, niti od strane parlamentaraca. Proces demokratizacije pridodao je uticaj unutranje politike na sloenost meunarodne. Napoleon je proneo nove ideje Evropom, izazivajui i raspaljujui nacionalizam u njenim zemljama. Napoleonovi ratovi moda nisu uspeli da promene strukturu evropske politke, ali su zasigurno prouzrokovali duboke promene u procesu. Austrijski knez Meternih i njegovi istomiljenici uspeli su u obnavljanju starog poretka na Bekom kongersu 1815. godine, ali ispod povrine koja je samo izgledala stabilno, skrivale su se vulkanske snage nacionalizma i demokratije koje e doiveti svoju erupciju u Revoluciji iz 1848. godine. Kako je vek odmicao, narodi i voe poeli su da vide sebe drugaije. Izazov legitimnosti dinastikih vladara od strane nacionalizma, doveo je do pojave veoma neobinih saveza u suprotnosti sa klasinom ravnoteom snaga. Na primer, 1866. godine, Francuska nije uspela da podri Austriju kada je ona bila napadnuta od strane Pruske, to je sa gledita strukture sistema predstavljalo dugoronu greku. Francuska se usprotivila austrijskoj represiji nad nacionalizmom u delu Italije koji je Austrija okupirala. Bizmark je odigrao na kartu nacionalistikih pogleda kod drugih nemakih drava pod Pruskim vostvom, ali je nacionalizam postao prepreka za ono to je moglo biti uinjeno kasnije. Kada je Bizmark osvojio Alzas i Loren od Francuske u ratu 1870.godine, raspalio je nacionalistika oseanja u Francuskoj to je sve spreilo da Francuska i Nemaka postanu potencijalni saveznici u budunosti. Kao to pristalice konstruktivistikog pristupa istiu, pojava novih ideologija tokom XIX veka izmenila je ciljeve drava i uinila proces meunarodne politike manje umerenim. Dolo je takoe do promena u sredstvima meunarodne politike. Primena nove industrijske tehnologije u vojne svrhe proizvela je masovna, ali i dalje nedovoljno precizna oruja.

Mobilizacija potpomognuta razvojem eleznice, uz sposobnost da se okupi veliki broj jedinica na odreenom mestu u isto vreme, poeli su da igraju odluujuu ulogu u voenju ratnih operacija od sredine XIX veka. Kako se taj vek bliio svom kraju, mitraljezi i rovovski nain ratovanja uinili su neisplativim koncept kratkog, otrog, ogranienog rata koji je Bizmark tako uspeno koristio u 1860-im. I struktura i proces nam pomau da objasnimo promene u meunarodnom sistemu devetnaestog veka, kao i uzroke Prvog svetskog rata. Zapoeli smo istraivanje neorealistikim naglaskom na strukturu, jer je to jednostavniji pristup, ali smo ustanovili da nam to donosi samo delimino objanjenje. Panja koju konstruktivisti posveuju procesu opominje nas da ne ostanemo slepi za promene koje se deavaju u drutvu. Moderni nastavak ove prie Takozvano nemako pitanje iz XIX veka pojavilo se opet u debatama voenim prilikom ponovnog ujedinjenja Istone i Zapadne Nemake, 1990.godine. Kao prvo, ministar spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, Eduard evarnadze, smatrao je da bi ponovno ujedinjavanje Nemake izazvalo duboku destabilizaciju ravnotee moi u Evropi. Dravnici su se jo jednom zapitali: Koliko drava nemakog govornog podruja treba da postoji, da bi to bilo u saglasju sa stabilnou u Evropi. Tokom vremena su postojali razliiti odgovori na ovo pitanje. Kao to smo videli, na Bekom kongresu je bilo 37 drava u kojima se govorio nemaki jezik. Bizmark je smatrao da treba da budu dve, pre nego jedna. On nije eleo da Austrijanci budu ukljueni u novo Nemako carstvo, jer se plaio da bi to moglo da oslabi premo Pruske u novoj dravi. Hitler je imao drugaiji odgovor: treba da postoji jedna nemaka drava koja bi bila u sreditu svetske imperije, to je vodilo Drugom svetskom ratu. Pobednike sile saveznice su se na kraju, 1945.godine, odluile za tri: Istona Nemaka, Zapadna Nemaka i Austrija. Postoji, takoe, opaska koja se pripisuje jednom Francuzu, izreena krajem Drugog svetskog rata. Upitan koliko nemakih drava treba da postoji, on je odgovorio: Tako mnogo volim Nemaku, da to ih bude vie to e biti bolje. Opadanje sovjetske moi u Istonoj Evropi okonalo je biplolarnu strukturu meunarodne politike posle Drugog svteskog rata i uinilo moguim ponovno ujedinjenje Nemake. Ponovno ujedinjenje dovelo je, meutim, do stvaranja novih strahova zbog zajednice od 80 miliona stanovnika sa najveom evropskom ekonomskom moi, smetenoj u sreditu kontinenta. Da li bi Nemci traili novu ulogu? Da li e opet odreivati hoe li ii istono a onda zapadno? Da li e biti uvueni u politike zemalja istono od njih, tamo gde je nemaki uticaj bio uvek jak? Don Mirajmer, politikolog sa univerziteta u ikagu, ponudio je odgovor koji je glasio: Povratak u budunost(slavni ogled iz 1990. godine - prim.prev.). Oslanjajui se na analizu sa aspekta strukturalnog realizma, izvukao je pesimistike zakljuke kako e budunost biti ista kao prolost, zato to je struktura meunarodnog sistema slina onoj iz prolosti. Stvari su se, meutim, promenile na tri naina. Na nivou strukture, Sjedinjene Drave su jo uvek u Evropi i njihova mo je skoro etiri puta vea od veliine ujedinjene Nemake. Teoretiari koji stavljaju naglasak na strukturu, brinu da Amerikanci nee i dalje ostati ukljueni. Sa zavretkom Hladnog rata Amerikanci bi se u nekom trenutku mogli okrenuti izolacionistikoj politici, i otii kui. Postoje i vane nestrukturalne promene. Proces

meunarodne politike u Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane. Trea promena ne tie se deavanja na nivou sistema, nego na nivou unutranje politike. Nemaka unutranja politika predstavlja poluvekovnu demokratiju i promene u vrednostima koje je njen narod doiveo, preobrazile su dravu koja je vodila rat u dravu socijalne sigurnosti. Nemaka koja je prouzrokovala probeleme u srcu Evrope 1870, 1914, i 1939.godine, nije bila demokartska drava. Koji e od ova tri pristupa, na nivou strukture, u vidu procesa ili na nivou unutranje politike najbolje predvideti budunost Evrope. Treba da obratimo panju na sva tri, ali ini se da su predvianja zasnovana na procesu i promenama u unutranjoj politici ipak dugoronija. UNUTRANJA I SPOLJNA POLITIKA Neorealizam, koji se veoma oslanja na analizu na nivou sistema, kae da drave deluju na slian nain iz razloga postojanja meunarodnog sistema. Pozicija drava u sistemu tera ih da deluju na odreeni nain, pa e drave koje su u slinom poloaju postupati slino. Velike drave e delovati na jedan, a male na drugi nain. Ovo, meutim, nije dovoljno iz razloga to je parsimonini sistemski nivo analize esto neodgovarajui; moramo obratiti panju i na ono to se deava unutar jedinica sistema. Drave nisu crne kutije. Unutranja politika je vana. Posle svega, Peloponeski rat je zapoeo unutranjim sukobom izmeu oligarha i demokrata u Epidaurusu. Deavanja na unutranjopolitikoj sceni u Nemakoj i Austro-Ugarskom carstvu igrala su znaajnu ulogu u otpoinjanju Prvog svetskog rata. Da bismo razumeli kraj Hladnog rata, moramo zaviriti unutar Sovjetskog Saveza i neuspeha koji je doivela njegova centralizovana planska privreda. Postoji mnotvo primera u kojima su deavanja u unutranjoj politici vana, ali moemo li generalizovati na osnovu toga? Poto smo rekli da je unutranja politika vana, postoji li jo neto to se moe rei? Dve velike teorije, marksizam i liberalizam, oslanjaju se u znatnoj meri na drugi nivo analize i hipotezu da e drave delovati na slian nain ako imaju slina drutva. Da bismo predvideli ta e se deavati u spoljnoj politici, pogledajmo organizaciju drava. Marksisti smatraju da je izvor rata u kapitalizmu. Po Lenjinovom vienju, monopolski kapital trai rat: Savezi meu imperijalistima su neizbeni nita vie nego i primirja u periodu izmeu ratova.26 Rat se moe objanjavati prirodom kapitalistikog drutva. Kao to emo videti kasnije, marksizam nije otiao predaleko u objanjavanju otpoinjanja Prvog svetskog rata. tavie, ova teorija ne tumai ba najbolje ni istoriju sveta druge polovine ovog veka. Komunistike drave, kao to su Sovjetski Savez, Kina i Vijetnam bile su ukljuene u vojne sukobe, dok su velike kapitalistike drave u Evropi, Severnoj Americi i Japanu odravale miroljubive odnose. Argumenti da kapitalizam uzrokuje rat ne podudaraju se ba sa iskustvima iz istorije. Klasini liberalizam, kao filozofija koja je dominirala najveim delom britanskog i amerikog miljenja u devetnaestom veku, doao je do suprotnih zakljuaka: drave sa kapitalistikim ureenjem tee miroljubivosti, jer je rat lo za posao. Jednu granu klasinog
26

V. I. Lenin, Imperialism:The Highest Stage of Capitalism, New York, Intenational Publishers, 1977, p. 119

liberalizma predstavljali su pobornici slobodne trgovine kao to je Riard Kobden (18041865) koji je vodio uspenu borbu za ukidanje engleskog Zakona o kukuruzu, sastavljenom od protekcionistikih mera koje su ureivale britansku meunarodnu trgovinu itaricama u prethodnih 500 godina. Poput ostalih iz manesterske kole britanskih ekonomista, verovao je da je bolje trgovati i ekonomski napredovati nego ii u rat. Stoga, ako smo zainteresovani da se obogatimo kao i za poveavanje ukupnog blagostanja graana, tvrdi Kobden, onda je mir najbolji preduslov za tako neto. Godine 1840. on je izrekao reenicu koja predstavlja dobar izraz klasinog vienja ovog pitanja: Moemo svet odrati bez rata, i ja sam uveren da svet to moe uraditi putem trgovine.27 Liberalno vienje sveta bilo je veoma uticajno u predveerje Prvog svetskog rata. Brojne knjige, ukljuujui klasino delo Norman Endela iz 1910. godine, pod naslovom Velika iluzija, koje dokazuje da je rat postao preskup. Da bismo ilustrovali optimizam klasinog liberalizma pred Prvi svetski rat, moemo se osvrnuti na primer filantropa iz tog doba. Endrju Karnegi, magnat industrije elika, osnovao je Karnegijevu zadubinu za meunarodni mir 1910. godine. Karnegi je bio zabrinut povodom pitanja ta e se dogoditi sa njegovim novcem ukoliko doe do sloma dugotrajnog razdoblja mira, tako da je uneo klauzulu u svoj testament predupredivi tako ovu mogunost. Edvard Din, bostonski izdava, nije eleo da Karnegi dobije svu dobit od dolazeeg vennog mira, pa je osnovao Svetsku fondaciju za mir koja je bila posveena istom cilju kao i Karnegijeva zadubina. Din je takoe bio zabrinut i povodom toga ta e biti sa ostatkom njegovog novca poto mir bude izgraen na jakim temeljima, tako da ga je namenio za trokove stanovanja slabo plaenih mladih radnika. Liberalni pogled na svet bio je veoma diskreditovan Prvim svetskim ratom. Uprkos tome to su bankari i aristokrate imali veoma este kontakte sa kolegama izvan svojih zemalja, kao i injenici da su sindikati i radnici takoe imali transnacionalnu komunikaciju, nita od toga nije bilo od pomoi u zaustavljanju evropskih drava od ulaska u meusobni rat. Statistika analiza dogaaja nije pronala jaku korelaciju izmeu ulaska drava u rat i injenice da li su one kapitalistike ili demokratske. Gledita klasinog marksizma i klasinog liberalizma suprotstavljena su jedno drugom u vienju odnosa izmeu rata i kapitalizma, ali su slina u odreivanju uzroka rata u unutranjoj politici drava, i osobito u prirodi njihovih ekonomskih sistema. Oivljeni liberalizam Dva svetska rata i nesupeh kolektivne bezbednosti u periodu izmeu dva svetska rata diskreditovali su liberalne teorije. Veina onog to je napisano o meunarodnoj politici u Sjedinjenim Amerikim Dravama posle II svetskog rata nosilo je jak peat realizma. Ipak, kako se transnacionalna ekonomska meuzavisnost uveavala, u 1960-im i 1970-im smo mogli da vidimo obnavljanje interesovanja za liberalne teorije meunarodnih odnosa. Postoje tri grane liberalnog miljenja: ekonomsko, drutveno (ono koje se odnosi na organizaciju drutva - prim.prev.) i politiko. Politiko miljenje ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.
27

Richard Cobden, navedeno prema: Kenneth N. Waltz, Man, State and War: A Theoretical Analysis, New York, Columbia University Press, 1959, p. 104.

Ekonomski liberalizam se usredsreuje u najveoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina vana, ne iz razloga to spreava drave da idu u rat, nego zbog toga to vodi drave definisanju vlastitih interesa na nain kojim rat postaje manje znaajna tema za njih. Trgovina nudi dravama nain da transformiu svoj poloaj (nabolje - prim. prev.) uz pomo ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja. Riard Rouzkrens iznosi primer Japana. 1930-ih godina Japan je mislio da je jedini nain da pristupi tritima bio da se stvori Velika sfera koprosperiteta istone Azije, to je podrazumevalo osvajanje na raun suseda, uz zahtev da trguju. Ve 1939. godine Judin Stejli je tvrdio da se ponaanje Japana moe delimino objasniti ekonomskim protekcionizmom koji je vladao u to vreme. Stejli je verovao da su uz politike granice drave izgradile i ekonomske zidove, tako da se posedovanje neke teritorije podudara sa prilikama za uveavanje ekonomskog uticaja. Bolje reenje za izbegavanje rata je da se sledi politika ekonomskog rasta u jednom otvorenom trinom sistemu, bez vojnih osvajanja. Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj poloaj u svetu uz pomo trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, to ga je uinilo drugom najveom ekonomijom sveta naeg vremena. Realisti na ovo odgovaraju kako je Japan bio sposoban da postigne ovaj zaprepaujui ekonomski rast iz razloga to mu neko drugi osiguravao bezbednost. Tanije, Japan se oslanjao na Sjedinjene Drave da bi osigurao bezbednost u odnosu na svoje velike susede koji su posedovali nuklearno oruje, Sovjetski Savez i Kinu. Neki teoretiari realizma predviali su da e sa nestankom Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Amerike Drave povui svoje bezbednosno prisustvo u istonoj Aziji i da e podii carine prema japanskoj trgovini. Japan bi se ponovo militarizovao i dolo bi do sukoba izmeu Japana i Sjedinjenih Drava, onako kako su predviale teorije hegemonske tranzicije. Sa druge strane, liberali odgovaraju da moderni Japan ima veoma razliito unutranje drutveno ureenje od Japana iz 1930. godine. To je jedno nemilitaristiko drutvo, delimino i zbog ekonomskih prilika. Najatraktivnije prilike za karijeru u Japanu su u biznisu, a ne u vojnoj slubi. Oni dre da realisti nisu obratili dovoljno panje na unutranju politiku i na nain na koji se Japan promenio kao posledica ovih ekonomskih prilika. Bez obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kau da trgovina moda ne moe spreiti rat, ali moe dovesti do promena u tome kako drave vide prilike koje im se ukazuju, to zauzvrat vodi formiranju drutvene strukture koja je manje sklona ratu. Drugi oblik liberalizma je drutveni. Po njemu kontakti izmeu pojedinaca mogu smanjiti sukobe pomou unapreivanja meusobnog razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti dogaaju se na vie nivoa, ukljuujui i studente, biznismene i turiste. Pomenuti kontakti doprinose da nam drugi izgledaju manje strani i da imamo manje razloga za mrnju. To, zauzvrat dovodi do manje izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledite su pomeani. Naposletku bankari, aristokrate i zvaninici radnikih sindikata imali su kontakte irokih razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da ubijaju jedni druge od asa kada su stavili na sebe kaki uniforme. Oigledno je da ideja kako drutveni kontakti podstiu razumevanje i spreavaju rat je previe jednostavna. Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju stvari. Zapadna Evropa danas veoma se razlikuje od one iz 1914. godine. Postoje stalni kontakti preko meunarodnih BOX:

ONO TO JE INTERESANTNO I TO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAKA STRATEGIJA DRAVA USREDSREENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VEE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOKOG RAZVOJA I MEUNARODNE TRGOVINE, DRAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI POLOAJ U MEUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM POVEANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA UINILA MOGUIM. Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State28 granica u Evropi, i urednici udbenika pokuavaju da tumae druge drave na fer nain. Slike drugih naroda Evrope su veoma razliite od slika iz 1914. godine. Istraivanja javnog mnenja pokazuju da oseanja evropsksog identiteta postoje uporedo sa oseanjem nacionalnog identiteta. Transnacionalno drutvo utie na ono to ljudi u demokratskim drutvima hoe od spoljne politike njihovih draava. Vredno je zabeleiti kako je Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Nemake 1990. godine. Postojali su ostaci neizvesnosti i straha meu strunjacima za spoljnu politiku, ali su istraivanja javnog mnjenja pokazala da je veina Francuza pozdravila nemako ujedinjenje. Ovakvi stavovi su se otro razlikovali u odnosu na one iz avgusta 1914. godine. Trei oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu institucija i to je ona grana liberalizma koja se esto naziva kao neoliberalizam. Zato su meunarodne institucije vane? Zato to one pruaju informacije i daju okvir koji oblikuje oekivanja drava lanica. One ljudima omoguavaju da veruju da nee biti nekog sukoba. One produavaju senku budunosti i umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove umanjuju delovanje anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video meunarodnu politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da kae kako stanje rata ne znai stalno ratovanje nego tendenciju ka ratu, isto kao to oblano vreme znai da e biti kie. U tom smislu, stanje mira znai da postoji tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva oekivanja, kada je meunarodna anarhija ograniena i stabilizovana uz pomo meunarodnih ustanova. Institucije stabilizuju oekivanja na etiri naina. Prvo, one obezbeuju oseanje trajanja; na primer, veina stanovnika Zapadne Evrope oekuje da e Evropska Unija potrajati i u budunosti. Verovatno je da e ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici istonoevropskih zemalja su saglasni sa time i prave planove da se pridrue Evropskoj Uniji. Takva jedna situacija utie na njihovo sadanje ponaanje ak i pre nego to su postale lanice Unije. Drugo, ustanove omoguavaju priliku za reciprono ponaanje. Ako Francuzi danas dobiju neto malo vie, Italijani e moda sutra dobiti vie. Postoji manje potrebe za brigu povodom svake transakcije, jer kroz stanje e se uravnoteiti. Tree, institucije omoguavaju protok informacija. Ko ta radi? Da li Italijani stvarno potuju pravila koja je donela Evropska Unija? Da li su trgovaki tokovi ujednaeni? Institucije Unije svim zainteresovanim stranama obezbeuje informacije o tome kako sve ovo funkcionie. Konano, institucije omoguavaju naine da se ree sukobi. U Evropskoj Uniji pogaanje
28

Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the Modern World, Basic, New York, 1986, p. ix.

izmeu drava lanica se odvija unutar Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji takoe i Evropski sud pravde. Na taj nain institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju oekivanja stabilnog mira. Klasini liberali su oekuju da e mir izbiti svuda oko nas; dananji liberali tragaju za ostrvima mira u kojima je dolo do razvoja ustanova i oekivanja stabilnosti. Politikolog Karl Doj, nazvao je takva podruja pluralistikim bezbednosnim zajednicama u kojima je rat izmeu zemalja do te mere nezamisliv, da je dolo do razvoja oekivanja stabilnog mira. Institucije pomau da se takva oekivanja ojaaju. Skandinavske zemlje, na primer, nekada su ogoreno ratovale meu sobom, Sjedinjene Drave su ratovale sa Britanijom, Kanadom i Meksikom. Danas su takve stvari nezamislive. Izgleda da su napredne industrijske zemlje sklonije miru, a ustanove kakve su Evropska Unija, Ugovor zemalja Severne Amerike o slobodnoj trgovini (NAFTA) i Organizacija amerikih drava, stvaraju kulturni milje u kojem je mir oekivan i obezbeuju forum za pregovore (u sluaju sukoba - prim. prev.). Oekivanja stabilnosti mogu da obezbede nain da se izbegne situacija tzv. Zatvorenikove dileme koju realisti uzimaju kao datu. One poveavaju i ojaavaju senku budunosti. Mnogi teoretiari realizma oekuju da se bezbednosna dilema pojavi u Evropi uprkos postojanju jedne liberalne institucije kakva je Evropska Unija. Posle velikih nada kojima je pozdravljena evropska integracija 1992. godine, bilo je jedno razdoblje u kome je dolo do suprotstavljanja daljem jaanju Unije, naroito u sukobima povodom jedinstvene evropske valute, evra, koji je uao u upotrebu 1992. godine. Zemlje poput Velike Britanije su se plaile da bi dalje uzimanje vlasti vlade Evropske Unije moglo da nakodi autonomiji i prosperitetu pojedinanih drava. Napori u 2003. i 2004. godini da se donese novi evropski ustav pokazali su se kao preteki. U isto vreme Britanija i drugi su bili zabrinuti da e, ako oni glasaju za izlazak iz Unije, zemlje kao to su Nemaka, Francuska i Italija koje su optirale za, stei uporednu prednost. Liberalna demokartija i rat Liberali smatraju da realisti obraaju nedovoljno panje na etvrtu granu liberalizma: demokratske vrednosti. Nemaka danas je drugaija zemlja od Nemake iz 1870. 1914. ili 1939. godine. Nemaka je iskusila pola veka demokratije u kojoj su se partije i vlade menjale na miran nain. Istraivanja javnog mnenja pokazuju da nemaki narod ne tei ekspanzivnoj ulozi na meunarodnoj sceni. Iz tih razloga liberali su skeptini povodom predvianja teoretiara realizma koji nisu uspeli da uzmu u obzir uinke demokratije. Postoji li odnos izmeu unutranje demokratske organizacije i sklonosti drava ka ratu. Povodom ovog pitanja postoje sukobljena miljenja. Na konferenciji koja je odrana 1990. godine u Vaingtonu u organizaciji Instituta za mir, dvojica bivih zvaninika Reganove administracije zastupala su dva dijametralno suprotna gledita. Karl German, predsednik Nacionalne zadubine za demokratiju smatra da: je samo po sebi razumljivo kako e se drutva koja su demokratski organizovana ponaati miroljubivije. Judin Rostov, bivi direktor Agencije za kontrolu oruja i razoruavanje, odgovorio je na to da opaska kako

liberalne demokratske drave ne idu u rat jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi idelaistikih pogleda na svet izmislili da se spasu rata. 29 Apsolutistiki vladari mogu lako da uvuku vlastite drave u rat, kao to je to uinio Fridirih Veliki kada je hteo leziju 1740. godine ili, pak, Sadam Husein kada je eleo Kuvajt 1990. godine. Kao to su istakli Imanuel Kant i drugi klasuni liberali, u demokratiji ljudi mogu da glasaju protiv rata. injenica da je zemlja demokratska ne znai, meutim, da e njeni graani uvek glasati protiv rata. Kao to smo videli, statistiki posmatrano ini se da su demokratije bile ukljuene u ratove isto toliko esto koliko i druge drave. Demokratsko izborno telo esto je glasalo za rat. U staroj Grkoj, Perikle je podizao atinske graane da idu u rat; ameriki elektorat gurnuo je nevoljnog predsednika Mekinlija u panskoAmeriki rat. Istraivanja javnog mnenja i glasovi u Kongresu podrali su predsednika Bua prilikom ulaska u rat protiv Iraka, 2003.godine. Majkl Dojl je izneo umereniju pretpostavku koja proistie iz stavova Kanta i drugih pripadnika klasinog liberalizma. Re je, naime, o ideji da liberalne demokratije ne ratuju protiv drugih liberalnih demokratija. injenica da dve demokratske drave ne ratuju jedna protiv druge je korelacija, a neke korelacije podrazumevaju odnos lane uzronosti. Izbijanje poara i prisustvo vatrogasnih kola su u visokom stepenu korelacije, ali ne mislimo da vatrogasna kola izazivaju poar. Da li je ovaj odnos uzronosti stvaran ili laan? Jedno mogue objanjenje lane korelacije je da demokratske drave tee da budu bogate drave, bogate drave tee trgovini, i u skladu sa liberalnom trgovinom, nije verovatno oekivati da one ratuju jedna protiv druge. Ovakvo razreenje se ne podudara ba najbolje sa injenicom da su bogate zemlje veoma esto ratovale jedna protiv druge - o emu svedoe i dva svetska rata. Liberali sugeriu da pitanje koje je po znaaju iznad problema korelacije, jeste pitanje legitimnosti. Moda graani demokratskih drava smatraju da je tetno ratovati sa drugim demokratijama, jer je pogreno reavati sukobe ubijanjem u situaciji kada i drugi ljudi imaju pravo da budu pitani da li pristaju na to. tavie, ustavni sistem podele vlasti je delotvorniji prilikom ulaska u rat, ukoliko postoji iroka javna debata povodom legitminosti ratovanja. Teko je graane demokratskih drava podii na rat kada nema autoritarnih demona kakvi su Hitler ili Sadam Husein. Iako ove liberalne teorije zahtevaju istraivanja pomou detaljnih studija sluaja, kako bi se spoznalo ta se stvarno dogodilo u pojedinim sluajevima, one ipak obeavaju. Onda, kada broj demokratija u svetu raste, tada je mogua manja sklonost drava ka ratu, u najgorem sluaju - meu demokratijama. Potrebna je, meutim, re upozorenja. Neke od novih demokratija mogu biti plebiscitarne demokratije bez postojanja slobodne tampe, ogranienja izvrene vlasti, ili regularnih izbora. Ratne vlade Hrvatske, Srbije i Bosne izabrane su izborima, ali su te drave bile daleko od liberalnih demokratija. Isto vai i za Ekvador i Peru koji su imali meusobne pogranine sukobe 1995. godine. Odnos o kome govori ova teorija tie se liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih drava.

BOX: DEMOKRATIJA I MIR

29

U. S. Institute of Peace Journal, 3:2, June 1990, pp. 6 - 7.

KOALICIJA ZA DEMOKRATIJU-TO JE DOBRO ZA AMERIKU. DEMOKRATIJE SU, NAJPOSLE, IZGLEDNIJE DA BUDU STABILNE, A MANJE DA VODE RATOVE. ONE JAAJU CIVILNO DRUTVO. SVOJIM GRAANIMA PRUAJU PRILIKU ZA EKONOMSKI BOLJITAK KAKO BI PODIGLI SVOJE VLASTITE DOMOVE, A NE DA BEE PREKO GRANICA SVOJIH DRAVA. NAI NAPORI DA SE POMOGNE IZGRADNJA DEMOKRATSKIH DRAVA UINIE NAS SVE BEZBEDNIJIM, PROSPERITETNIJIM I USPENIJIM U POKUAJU DA UINIMO OVU ERU FANTASTINIH PROMENA NAIM PRIJATELJEM A NE NAIM NEPORIJATELJEM. PREDEDNIK VILIJAM D. KLINTON, OBRAANJE NA 49. ZASEDANJU GENERALNE SKUPTINE UJEDINJENIH NACIJA, 26 SEPTEMBAR 1994. Odreenje nacionalnog interesa Bez obzira na oblik vladavine drave deluju u njihovom nacionalnom interesu. Normalno da je ovaj stav istinit, ali on nam ne govori mnogo sve dok ne znamo kako drave odreuju njihov nacionalni interes. Realisti tvrde da drave imaju malo izbora u definisanju vlastitog nacionalnog interesa zbog postojanja meunarodnog sistema. One treba da definiu interes u terminima ravnotee snaga ili nee preiveti, kao to kompanija u istom trinom modelu privreivanja koja eli da bude altruistina umesto da maksimizira profit, takoe nee preiveti. Prema realistima poloaj drave u meunarodnom sistemu nam govori kako je njen nacionalni interes definisan i na osnovu toga moe se predvideti njena spoljna politika. Liberali i konstruktivisti smatraju da je nacionalni interes definisan mnogo ire, nego to je to samo poloaj drave u meunarodnom sistemu, te oni imaju podrobniji uvid koje su preferencije i kako se obrazuje nacionalni interes drava. Odreenje nacionalnog interesa zavisi u velikoj meri od tipa unutranjeg drutva i kulture koju drava ima. Na primer, drutvo koje vrednuje ekonomsko bogatstvo i stavlja snaan naglasak na trgovinu, ili drutva koja ratove protiv drugih demokratija vide kao nelegitimne, definiu svoj nacionalni interes sasvim razliito od despotske drave koja ima slian poloaj u meunarodnom sistemu. Liberali smatraju da je ovo delimino istinito ukoliko je meuanrodni sistem umerenog karaktera, tj. ako nije sasvim anarhian. Ako ustanove i kanali komunikacije obezbede stabilna oekivanja trajnog mira, tzv. Zatvorenikova dilema moe biti izbegnuta. Poto ovi podsticaji koji nemaju vezu sa moi, pomau da se oblikuje nain na koji drave definiu vlastite interese, vano je znati koliko je neka posebna situacija bliska zamisli anarhije. Ako je meunarodna situacija u potpunosti anarhina, tj. ako vas sutra moe ubiti sopstevi komija, onda postoje ograniene mogunosti da demokratija ili prednosti trgovine, utiu na spoljnu politiku. Opstanak je na prvom mestu. Ako je, meutim, sistem samo delimino priblian anarhiji zbog toga to postoje ustanove i oekivanja stabilnog mira, onda e neki od ovih inilaca koji se odnose na drutvo i kulturu veorovatnije igrati znatniju ulogu. Izglednije je da predvianja teoretiara realizma budu tana na Srednjem

Istoku na primer, a predvianja liberalnih teoretiara u Zapadnoj Evropi. Poznavanje konteksta pomae nam da procenimo sposobnost predvianja razliitih teorija. Varijacije u spoljno-politikom delovanju ak i drave koje se nalaze u slinim situacijama odreuju vlastite interese i strategije razliito - o tome svedoe Bizmarkovo, Kajzerovo i Hitlerovo reenje nemake bezbednosne dileme. Kada razlike u sistemu ne uspevaju da objasne postojanje razliitih spoljnih politika, mi nastojimo da uzroke naemo u unutranjoj politici. Neki od njih su idiosinkretiki za svaku od dvesta i vie drava u svetu, ali neki se mogu i generalizovati. Ukupan raspon inilaca u unutranje-politikim stvarima utiu ponekad da drave deluju na slian nain. Usredsredili smo se na trgovinu i demokratiju, ali postoje i drugi inioci. Primera radi, postoji li revolucija? Lideri revolucionarnih drava esto vide spoljne politike svojih prethodnika, pa ak i ceo meunarodni sistem, kao nelegitiman. Revolucije esto stvaraju nestabilnost u celom regionu. Revolucionarni lideri vrlo esto ele da izvezu svoju ideologiju, dok susedne drave hoe to da spree, kao to se desilo sa Francuskom i njenim susedima 1790ih, sa Rusijom nakon 1917, i sa Iranom i Irakom 1980.godine. Ponekad revolucionarne drave vre invaziju, ponekad same doivljavaju invaziju. Druga generalizacija nieg nivoa jeste da e slabo integrisanje zemlje, kao to su bile Nemaka ili Austrija pre 1914.godine, verovatnije projektovati svoje unutranje probleme izvan vlastitih granica. Nemake voe su preusmeravale panju od izazova socijaldemokratskih ideja kod kue, ka ekspanzionizmu prema inostranstvu. Ipak, ova tendencija da se pronau rtveni jarci spolja, ne pokazuje se uvek kao istinita; neke zemlje sa slabom unutranjom integracijom, kao to je Mijanmar (Burma), okreu se ka unutra. Druge pravilnosti se pronalaze u ponaanju birokratije. Zbog toga to birokratije imaju standardne procedure delovanja koje se ne menjaju brzo, neki analitiari veruju da se spoljna politika moe predvideti usredsreivanjem na inerciju spoljno politikih i vojnih birokratija. Ovo emo videti u odnosu na Kubansku raketnu krizu iz Petog poglavlja ove knjige. Sigurno je da se nemaka vojna birokratija opirala promenama u vojnim planovima 1914. godine. Ali, birokratska predvianja mogu biti i pogrena. Posle poraza od strane mobilnih neregularnih gerilskih snaga u Vijetnamu, amerika vojska je usvojila strategiju visoke pokretljivosti tokom Zalivskog rata i pobedila. Birokratije se moda ne menjaju brzo, ali se ipak mogu promeniti. Naunici iz oblasti meunarodne politike ekonomije istraivali su pomou parsimonije, kako bi objasnili spoljnu politiku povezujui svetsku ekonomiju i unutranje politike interese. Primera radi, na razliite naine kojim otvorena trgovina utie na radnu snagu, zemljoposednike i kapital, takoe utie i na politiku na predvidljiv nain kao to emo videti na primeru Nemake u sledeem poglavlju. tavie, politike koalicije se kod kue mogu promeniti kao rezultat promenjenih meunarodnih prilika i pritisaka. Mnoge od varijacija u spoljnopolitikom ponaanju mogu da dosegnu samo nizak nivo generalizacije. U najboljem sluaju, one su pre hipoteze koje se mogu testirati, nego

savrena predvianja. Unutranja politika je vana i liberalne teorije nam mogu pomoi, ali na razliite naine, u razliito vreme i na razliitim mestima. COUNTERFACTUALS (METOD IZVRTANJA INJENICA - TA BI BILO KAD BI BILO) eki predsednik Vaclav Havel je 1990. godine govorio pred Kongresom Sjedinjenih Amerikih Drava. est meseci pre toga Havel je bio u zatvoru kao politiki zatvorenik. Kao dramski pisac, kazao je Havel, koristio sam fantastiku. Zamiljam nemogue stvari svake vrste i stavljam ih u svoje komade. Tako da ovo okantno iskustvo, od izlaska iz zatvora, do injenice da danas stojim pred vama, mogu da poistovetim sa ovim. teta za sirote politikologe koji pokuavaju da izau na kraj sa onim to bi moglo da se desi. 30 Samo nekolicina ljudi, ukljuujui tu i Sovjete i Istonoevropljane, predvidela je kolaps sovjetske imperije u Istonoj Evropi 1989. godine. Ljudi ponekad prave iznenaujue izbore, i ljudska istorija je puna neodreenosti i neizvesnosti. Kako moemo da poreamo po vanosti razliite uzroke i razliite nivoe analize? Meunarodna politika nije nauka koja podrazumeva rad u laboratorijama. Mogunost izvoenja kontrolisanih eksperimenata ne postoji jer je nemogue da neke stvari odravate u nepromenjenom stanju posmatrajui pri tom druge koje se menjaju. Aristotel je rekao kako se moe biti precizan u bilo kojoj nauci onoliko koliko to predmet (nauke u pitanju - prim.prev.) doputa. Ne pokuavajte da budete previe precizni ukoliko e ta preciznost biti lana. U meunarodnoj politici postoji tako mnogo varijabli, tako se mnogo promena deava u isto vreme, da su dogaaji previe determinisani - to jest, imaju previe uzroka. Kao analitiari, meutim, jo uvek elimo da nekako razvrstamo uzroke kako bismo doli do neke ideje koji su od njih uverljiviji od onih drugih. Alat koji moemo koristiti u tu svrhu jeste mentalni eksperiment izvrtanja injenica pod nazivom TA BI BILO KAD BI BILO. Ovaj pristup je drukiji od uslovljavanja putem injenica, ali je jednostavnije rei da je to misaoni eksperiment kojim se odreuju uzroni stavovi. Poto ne postoji neka stvarna, prirodna laboratorija za meunarodnu politiku, zamiljamo sluajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari drimo stalnim, i na osnovu toga konstruiemo sliku o tome kako je svet mogao izgledati. U stvari, kao to govorimo, tako se koristimo i ovim postupkom u miljenju svakog dana. Mnogi studenti mogu da kau da nisam bio tako obilno veerao, mogao sam da se bolje usredsredim na itanje. Nekolicina njih moe koristiti zabavnije vidove ovog pristupa: da nisam bio preskoio veeru u studentskom savezu, ne bih sreo nju i moj ivot bi danas bio jednostavniji. Iako esto ne pripadaju njenim oboavaocima, istoriari koriste jednu razraeniju verziju ove iste procedure da bi izmerili teinu uzroka. Na primer, zamislimo da Kajzer 1890. godine nije bio otpustio Bizmarka. Da li bi to uinilo Prvi svetski rat manje verovatnim? Da li bi Bizmarkova politika nastavila da smanjuje pretnju koju su druge zemlje oseale od Nemake i stoga obezgalavila rigidnost sistema dva saveza? U ovom sluaju, upotreba ovog metoda ispituje koliko je vana uloga pojedinih linosti u poreenju sa iniocima strukture. Naveemo jo jedan ovakav postupak koji se odnosi na Prvi svetski rat: pretpostavimo da je voza Franca Ferdinanda u Sarajevu bio skrenuo ulevo
30

Vaclav Havel, Address to U. S. Congress, Congerssional Record, February 21, 1990, pp. S 1313-1315.

umesto udesno na toj kljunoj raskrisnici i da austrijski nadvojvoda nije bio ubijen u atentatu; da li bi rat poeo ili ne? Ovaj postupak eksperimentalnog izvrtanja injenica ispituje kolika je uloga sluajnosti? Koliko vanu ulogu u tome je odigrao atentat? Uzimajui u obzir sveukupnu napetost u strukturi saveza, da li je bilo izglednije da neka druga varnica raspali vatru da se ova jedna nije bila pojavila. Ovakvi uslovni stavovi zasnovani na injenicama koje su suprotne stvarnosti obezbeuju nain da se istrai da li su uzroci znaajni ili ne, ali tu ima jo skrivenih potekoa u ovoj eksperimentalnoj igri izvrtanja injenica. Ako se oni rade na pogrean nain, ovakvim postupkom mogu da dovedu do potiranja znaenja istorije; do injenice da kad se jednom neto desilo, sve ostalo nije jednako vano. Vreme je ovde dimenzija od kljunog znaaja. Kazali smo da su istorijski dogaaji utabana staza; tj, jednom kada dogaaji krenu odreenim putem, svi mogui budui putevi nisu podjednako verovatni. Pojedini dogaaji su mnogo verovatniji nego neki drugi. Postoje etiri kriterijuma koje koristimo kako bi testirali da li su nai ta bi bilo kad bi bilo misaoni eksperimenti dobri ili korisi: uverljivost, blizina, teorija i injenice. Uverljivost Upotrebljivi postupak tzv. izvrtanja injenica treba da se nalazi unutar razumnog skupa opcija. Potrebno je da bude uverljivo zamisliti dva uslova radnje koji postoje istovremeno. Pretpostavimo da neko kae, da je Napoleon imao stelt bombardere, onda bi pobedio u bici na Vaterlou. Onda moe da tvrdi da se takvim postupkom testira vanost vojne tehnologije, ali nema smisla zamiljati dvadesetovekovnu tehnologiju u kontekstu devetnaestog veka. Dakle ova dva uslova nisu istovremeno mogua. Premda to moe biti dobro da nasmeje nekog, nije plodotvorno koristiti vie puta pomenuti postupak zbog prisutnog anahronizma. U stvarnom ivotu, nikada ne postoji mogunost takve konjukcije. Blizina u vremenu Svaki veliki dogaaj postoji u dugom lancu uzronosti, te prema tome veina dogaaja ima vie uzroka. to se dalje vraamo u prolost, to je vie uzroka koje treba da drimo nepromenjenim. to je dogaaj o kome se pitamo u vremenu blii istraivanom dogaaju (da li je A uzrok B?), to je vea verovatnoa da je odgovor da. Razmotrimo uveni Paskalov metod tzv. izvrtanja injenica koji kae da je Kleopatra imala krai nos, bila bi manje privlana Marku Antoniju, te bi istorija Rimskog carstva izgledala drugaije. Da je istorija Rimskog carstva bila izgledala drugaije, i istorija zapadnoevropske civilizacije bi bila drugaija. Tako se moe rei da je duina Kleopatrinog nosa bila jedan od uzroka Prvog svetskog rata. U nekom trivijalnom smislu to bi moglo da bude tano, ali milioni dogaaja i uzroka slivali su se do avgusta 1914. godine. Doprinos Kleopatrinog nosa izbijanju Prvog svetskog rata je tako mali i dalek, da je ovaj postupak vie zabavan, nego to je znaajan kada pokuavamo da utvrdimo zato je rat izbio. Blizina u vremenu znai da

nam bliskost dva dogaaja koji se nalaze u lancu uzronosti, doputa bolju kontrolu drugih uzroka i samim tim dobijanje tanijeg merenja faktora. Odnos prema teoriji Valjano rezonovanje na osnovu postupka izvrtanja injenica treba da se oslanja na postojee teorije koje predstavljaju destilat onoga to smo mislili da znamo o stvarima koje su se deavale pre toga. Treba da se pitamo da li je neki ta bi bilo kad bi bilo postupak uverljiv, razmatrajui pri tome ono to znamo o svim sluajevima koji su doveli do razvoja pomenute teorije. Teorije obezbeuju koherentnost i organizaciju naem miljenju velikog broja uzroka i pomau nam da izbegnemo uzimanje nasuminih uzroka. Na primer, ne postoji teorija iza stava koji kae da je Napoleon imao stelt bombardere, pobedio bi u bici kod Vaterloa. Nasuminost ovog primera pomae da objasnimo zato je to tako zabavno, ali ograniava ono to mi moemo da nauimo iz ove misaone vebe. Uzmimo, na primer, u razmatranje uzroke Hladnog rata i zapitajmo ta bi se desilo da su Sjedinjene Amerike Drave bile zemlja sa socijalistikim ureenjem; da li bi onda bilo Hladnog rata? Ili, pretpostavimo da je Sovjetski Savez bio izaao iz Drugog svetskog rata kao zemlja sa kapitalistikim nainom vladavine; da li bi onda bilo Hladnog rata? Ovakvim pitanjima istrauje se teza o tome da je Hladni rat bio prouzrokovan prvenstveno ideolokim razlozima. Jedna alaternativna hipoteza, meutim, kae da je struktura meunarodnog sistema dovela do Hladnog rata. Uzevi u obzir raspored moi nakon Drugog svetskog rata, mogli bismo oekivati neku vrstu napetosti ak i da su Sjedinjene Drave bile socijalistika drava. I zakljuivanje na osnovu pristupa tzv. izvrtanja injenica moe biti ojaano zapaanjem da su se zemlje sa slinom komunistikom ideologijom meusobno ratovale. ta bi bilo kad bi bilo pristup nam omoguava da procenjujemo teoriju ravnotee snaga u odnosu na teorije koje pronalaze uzroke u ideolokim razlikama. Uopteno posmatrano, onakvi pristupi (unutar metodskog postupka tzv.izvrtanja injenica prim.prev.) koji su povezani sa teorijama, mnogo su interesantniji i korisniji, jer se ova misaona veba stavlja u iri kontekst ljudskog znanja. injenice Nije dovoljno zamiljati hipoteze. Njihov odnos prema poznatim injenicama mora biti paljivo ispitan. Pristupi tipa ta bi bilo kad bi bilo zahtevaju precizne injenice i paljivo itanje istorije. U ispitivanju uverljivosti misaonog eksperimenta, moramo ispitati da li ono to se dri kao nepromenljivo tokom eksperimenta stvarno odgovara onom to se dogodilo. Treba da budemo obazrivi prilikom reanja ovih pristupa jednog iznad drugog u istom misaonom ekesperimentu. Ovakvi viestruki postupci (ta bi bilo kad bi bilo - prim. prev.) su zbunjujui zbog toga to se tako mnogo stvari menja odjednom, i mi nismo u stanju da ocenimo tanost njihovog ostvarenja putem paljivog ispitivanja realnih istorijskih delova.

Da zakljuimo - veoma esto koristimo ovaj postupak u svakodnevnom ivotu. On je od posebne koristi u meunarodnoj politici zbog toga to u njoj ne postoji laboratorijska oprema kao npr. u prirodnim naukama. Treba, meutim, da budemo izuzetno paljivi u upotebi postupka tzv. izvrtanja injenica, jer oni koji su bolje obavljeni plodotvorniji su od onih drugih. Najposle, ovaj metodski postupak nam pomae da poveemo istoriju i teoriju i napravimo bolje procene (neke situacije-prim. prev.) u pokuaju da razumemo svet u kojem ne postoje kontrolisani eksperimenti. Neki istoriari su istunci i kau da pristup kojim se ispituje ono to bi moglo biti nije prava istorija. Stvarna istorija je ono to se zaista dogodilo. Zamiljanje ta bi se moglo desiti nije vano. Takvi istunci isputaju iz vida da mi pokuavamo da razumemo ne samo ono to se dogodilo, nego i zato se dogodilo. Da bismo to uradili, potrebno je da znamo ta bi se drugo moglo dogoditi i to nas dovodi nazad do metodskog postupka tzv. izvrtanja injenica, tj., ta bi bilo kad bi bilo. Budui da postoje neki istoriari koji tumae istoriju jednostavno pomou deavanja koja su zapisana, tako postoje i mnogi istoriari koji veruju da je dobra analiza putem izvrtanja injenica od sutinskog znaaja za valjanu istorijsku analizu. istunci nam pomau upozoravajui nas na loe primere primene ovog pristupa, kao onaj sa Napoleonovim stelt bombarderima. Kao to emo videti u narednom poglavlju, postoji razlika izmeu toga kada se kae da je neka analiza ovog tipa trivijalna, i onoga kada se istie da je takva dobra analiza sutinski vana u razjanjavanju uzroka neke pojave. Hronologije : Evropa XVII vek 1618- 1648 Tridesetogodinji rat: sukob izmeu katolike i protestantske Evrope; poslednji od velikih verskih ratova; Nemaka opustoena 1643- 1715 vladavina Luja XIV kralja Francuske 1648 Vestfalski mir: kraj Tridesetogodinjeg rata 1649-1660 pogubljen engleski kralj arls I; vladavina Komonvelta pod Oliverom Kromvelom 1652-1678 serija englesko-francuskih i englesko-holandskih ratova za prevlast na moru 1660 restauracija Stjuarta u Engleskoj; dolazak na presto arlsa II 1682-1725 Petar Veliki zapoinje vesternizaciju Rusije 1683 odbijena turska opsada Bea 1685 Luj XIV opozvao Nantski edikt; proganjanje francuskih protestanata 1688-1689 Slavna revolucija u Engleskoj 1688 -1697 rat Augzburke lige; opti rat protiv Luja XIV XVIII VEK 1700-1721 Veliki Severni rat: Rusija, Poljska i Danska se suprotstavljaju vedskoj prevlasti na Baltiku; pojava Rusije kao evropske sile 1701-1714 Rat za pansko naslee i mir u Utrehtu; rezultirali stalnom podvojenou francuskog i panskog trona; dalji pad francuske moi 1707 Stvorena Velika Britanija ujedinjenjem Engleske i kotske

1740 - 1748 rat za austrijsko naslee 1756-1763 Sedmogodinji rat: Britanija i Francuska u kolonijalnim ratovima; Francuska izbaena iz Kanade i Indije; Britanija se pojavljuje kao velika svetska kolonijalna sila 1775-1783 Amerika revolucija 1789-1799 Francuska revolucija 1799 dravni udar od strane Napoleona Bonapartea u Francuskoj 1799-1815 Napoleonovi ratovi ine Francusku najjaom silom u Evropi XIX VEK 1801 Stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo unijom Velike Britanije i Irske 1804-1814 Napoleon I car Francuske 1806 kraj Svetog Rimskog carstva; odricanje od carske titule od strane cara Franca II 1810 holandsko kraljevstvo ukljueno u Francusko carstvo 1812 Francuska invazija na Rusiju; unitenje francuske armije 1814-1815 Beki kongres: restauracija monarhija u Evropi 1815 bitka kod Vaterloa; Napoleon naputa Elbu, ali biva poraen od britanske i pruske vojske 1833-1871 ujedinjenje Nemake 1837-1901 Viktorija kraljica Engleske; razdoblje velike industrijske ekspanizije i prosperiteta 1848 revolucije u Francuskoj, Nemakoj, Maarskoj i Bohemiji; objavljivanje Komunistikog manifesta Karla Marksa 1848-1916 Franc Jozef car Austrije; postaje vladar Austrougarskog carstva 1867.godine 1852-1870 Napoleon III car Drugog francuskog carstva 1854-1856 Krimski rat; Britanija i Francuska podravaju Otomansku Tursku u ratu protiv Rusije 1855-1881 Aleksandar II car Rusije 1859-1870 Italijansko politiko ujedinjenje i kulturni nacionalizam predvoen Garibaldijem 1861 osloboenje ruskih kmetova od strane cara Aleksandra II 1862-1890 Oto fon Bizmark kancelar Nemake udara temelje nemakog carstva 1864 -1905 Rusko irenje u Poljskoj, na Balkanu i centralnoj Aziji 1867 Formiranje Austrougarskog carstva 1870-1871 Francusko-pruski rat; Nemaka invazija Francuske; stvaranje Tree Francuske republike 1870-1914 Evropski imperijalizam na vrhuncu; industrijski rast; uspon radnikih pokreta i marksizma 1871 Pariska komuna: Pariz kao centar revolucije osniva vlastitu vladu i ulazi u rat sa nacionalnom vladom Francuske 1878 Berlinski kongres: podela veeg dela Otomanskog carstva izmeu Austrije, Rusije i Britanije 1881 ruski car Aleksandar II ubijen u atentatu 1882 Trojni savez Nemake, Austougarske i Italije; obnovljen 1907. godine 1889-1902 Burski rat u Junoj Africi

PRVA DECENIJA XX VEKA 1904 dvojna Antanta Francuske i Britanije 1904-1905 Rusko-japanski rat se zavrava ruskim porazom; Japan se pojavljuje kao svetska sila 1907 Rusija se pridruuje Francuskoj i Britaniji u trojnoj Antanti PITANJA ZA RAZMILJANJE 1. Koji su bili glavni ciljevi Bekog kongresa? Da li je Kongres vaspostavio predratni evropski poredak ili je oblikovao jedan sasvim nov? 2. Koja su bila obeleja evropskog meunarodnog sistema od 1815-1848? Da li se on razlikovao od sistema osamnaestovekovne ravnotee snaga i od meunarodnog sistema nastalog krajem 19. veka? Koji su inioci bili uzrok promene? 3. Koji su bili efekti uspona Nemake u evropskom sistemu drava u drugoj polovini devetnaestog veka? Koja je bila Bizmarkova strategija za Evropu? Da li je eleo da odri ravnoteu snaga ili da je preoblikuje? 4. Zato liberali misle da demokratija moe spreiti rat? Koji su nedostaci ovog gledita? 5. Koje su tri Volcove predstave? Kako se one mogu iskombinovati? 6. Koja je razlika izmeu strukture i procesa u jednom meunarodnom sistemu? Da li je konstruktivizam od pomoi pri razumevanju promena u procesu meunarodnog sistema? 7. ta je istorija zasnovana na metodu izvrtanja injenica? Kako se moe primeniti? PREPORUENA LITERATURA: 1. Waltz, Kenneth, Man, the State and War: A Theoretical Analysis, Columbia University Press, New York, 1959, pp. 1 15, 224 238. (Ova knjiga se moe pronai i na Hrvatskom jeziku. Videti: Kenet N. Volc, ovjek, drava i rat, Barbat, Zagreb, 1998) 2. Levy, Jack S., Domestic Politics and War, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 79 99. 3. Detwiller, Donald, Germany: A Short History, Southern Illinois University Press, Carbondale, IL, 1989, pp. 104 148. 4. Ritter, Harry, Counterfactuals Analysis, in: Dictionary of Concepts in History, Greenwood Press, New York,1986, pp. 70 73. 5. Doyle, Michael, Kant, Liberal Legacies, And Foreign Affairs, Philosophy and Public Affairs, 12 : 3, Summer 1983, pp. 205 235. DODATNA LITERATURA: Albrecht Carrie, Rene, A Diplomatic History of Europe Since the Congress of Vienna, Harper & Row, New York, 1973

Bartlett, C. J., The Global Conflict: The International Rivalry of the Great Powers, 1880 1990, Longman, London, 1994 Brown, Michael, and Sean Lynn Jones, eds., Debating the Democratic Peace, MIT Press, Cambridge, MA, 1996 Bueno de Mesquita, Bruce, and David Lalman, Empirical Support for Systemic and Dyadic Explanations of International Conflict, World Politics, 41 : 1 October 1988, pp. 120. Craig, Gordon, A., Germany, 1866 1945, Oxford University Press, New York, 1978 Evangelista, Matthew, Domestic Structure and International Change, in Michael W. Doyle and John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Vestview Press, Boulder, CO, 1987, pp. 394 417. Fearon, James D., Counterfactuals and Hypothesis Testing in Political Science, World Politics, January 1991, pp. 169 195. Goldstein, Judith, and Robert O.Keohane, Ideas and Foreign Policy, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1993 Hoffmann, Stanley, Liberalism and International Affairs, in: Janus and Minerva: Essays in the Theory and Practice of International Politics, Vestview Press, Boulder, CO, 1987, pp. 394 417. Hopf, Ted, Polarity, the Offense Defense Balance and War, American Political Science Review, 85 : 2, June 1991, pp. 475 494. Jervis, Robert, Perception and Misperception in International Politics, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1976 Kennedy, Paul, Strategy and Diplomacy, 1870 1945: Eight Studies, Alen & Unwin, London, 1983 Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1984 Kissinger, Henry A., A World Restored: Metternich, Castlereagh, and the Problems of Peace 1812 1822, Houghton Mifflin, Boston, 1973 (Knjiga se moe nai u hrvatskom prevodu: Henri A. Kisinder, Obnovljeni svijet, Nakladni Zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1976)

Lipson, Charles, Reliable Partners: How Democracies Have Made a Separate Peace, Princeton University Press, Princeton, NJ, 2003 Mansfield, Edward, and Jack Snyder, Democratization and the Danger of War, International Security, 20 : 1, 1995, pp. 5 38. Mearsheimer, John, Back to the Future, International Security, 15 : 1, Summer 1990, pp. 5 56. Milner, Helen, Interests, Institutions and Information, Princeton University Press, Princeton NJ, 1997 Nye, Jr., Joseph S., Neorealism and Neoliberalism, World Politics, 40 : 2, January 1988, pp. 87 125. Owen, John M., How Liberalism Produces Democratic Peace, International Security,19 : 2, Fall 1994, pp. 87 125. Rosato, Sebastian, The Flawed Logic of Democratic Peace Theory, American Political Science Review, 97 : 4, November 2003, pp. 585 602. Russet, Bruce, Grasping the Democratic Peace: Principles for a Post Cold War World, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1993 Schroeder, Paul, Historical Reality vs. Neorealist Theory, International Security, 19 : 1, Summer 1994, pp. 108 148. Taylor, A. J. P., The Struggle for Mastery in Europe 1848 1918, Clarendon Press, Oxford, 1971 Vasquez, John A., ed. What Do We Know About War?, Rowman and Littlefield, New York, 2000 Zakaria, Fareed, The Future of Freedom:Illiberal Democracy at Home and Abroad, W. W. Norton and Company, New York, 2003 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Farid Zakarija, Budunost slobode, Dangraf, Beograd, 2004) Zelikow, Philip, and Condoleeza Rice, Germany Unified and Europe Transformed: A Study in Statecraft, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1997

POGLAVLJE 3 RAVNOTEA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT SLIKA: PRVI SVETSKI RAT: POSLEDICA BITKE RAVNOTEA SNAGA Za izbijanje Prvog svetskog rata esto se okrivljuje politika ravnotee snaga, koja predstavlja jedan od najee korienih koncepata u meunarodnoj politici. U isto vreme, ovaj koncept je jedan od onih koji unose najvie zabune. Ovaj termin se nairoko koristi da opie i opravda razliite stvari. Britanski filozof iz 18. veka, Dejvid Hjum, opisao je ravnoteu snaga kao konstantno pravilo mudre politike; ali ju je zato britanski liberal iz 19. veka, Riard Kobden, nazvao himerom - jednim neopisanim, neopisivim, neshvatljivim nitavilom.31 Vudrou Vilson, ameriki predsednik tokom Prvog svetskog rata, smatrao je da je ravnotea snaga princip zla, zato to praktikovanje ovakve politike ohrabruje dravnike da drave sveta tretiraju kao komade sira koji se moe sei u zavisnosti od politike situacije, a bez obzira na volju njihovih stanovnika. Vilson, takoe, nije bio za ravnoteu snaga jer je verovao da ona uzrokuje ratove. Branioci politike ravnotee snaga tvrde da ona proizvodi stabilnost. Ipak, mir i stabilnost nisu jedno isto. Tokom pet vekova postojanja evropskog meudravnog sistema, velike sile su bile ukljuene u 119 ratova. Razdoblja mira bila su retka; tokom tri etvrtine ovog perioda voeni su ratovi u koje je bila ukljuena najmanje jedna velika sila. Od ovih 119 ratova, 10 je bilo opteg karaktera, uz uee mnogih velikih sila - to su ratovi koje zovemo ratovima za hegemoniju, ili svetskim ratovima. Stoga, ako se pitamo da li je ravnotea snaga uspeno ouvala mir kroz pet vekova modernog sistema drava, odgovor je ne. Ovo nije iznenaujue, zato to drave ne vode politiku ravnotee snaga da bi ouvale mir, nego da bi sauvale svoju nezavisnost. Ravnotea snaga pomae da se ouva anarhini sistem nezavisnih drava. Takoe, nisu ni sve drave sauvane od propadanja. Na primer, krajem 18. veka Poljska je zaista bila iseena kao sir, a njeni susedi - Austrija, Pruska i Rusija - sluili su se velikim komadima. U skoranje doba, 1939. godine, Staljin i Hitler su napravili dogovor po kojem su ponovo rasparali Poljsku i dali baltike drave Sovjetskom Savezu. Iz tih razloga su Litvanija, Letonija i Estonija pola proteklog veka provele kao sovjetske republike, sve do 1991. godine. Ravnotea snaga nije sauvala mir i nije uvek uspevala da sauva nezavisnost svake drave, ali je odrala anarhini sistem drava. MO Da bismo razumeli ravnoteu, moramo prvo da ponemo od moi. Mo je, kao i ljubav, mnogo lake iskusiti nego definisati ili izmeriti. Mo je sposobnost da se postignu neije svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je sposobnost da se utie na druge i da se ostvare
31

Richard Cobden, The Political Writings of Richard Cobden, London, T. Fisher Unwin, 1903, reprinted, New York, Kraus Reprint, 1969

eljeni rezultati. Robert Dal, politikolog sa Jejl Univerziteta, definie mo kao sposobnost da se drugi primoraju da urade neto to inae ne bi uradili. Ali, kada merimo mo u smislu promenjenog ponaanja drugih, potrebno je da poznajemo njihove elje. U suprotnom, bili bismo u pogrenom uverenju o stanju moi, kao to je to sluaj sa lisicom koja misli da e povrediti zeca koji ivi u trnju ako ga u njega baci. esto je teko unapred znati kako e se drugi ljudi ili drave ponaati u odsustvu uticaja sa strane, . Bihejvioristika definicija moi moe biti od koristi analitiarima i istoriarima koji znatno vreme posveuju rekonstruisanju prolosti, ali za politiare u svakodnevnim poslovima i za voe, ona se moe initi kao isuvie efemernog karaktera. Zbog toga to se sposobnost uticaja na druge esto povezuje sa posedovanjem odreenih resursa, politike voe uopteno definiu mo na ovaj nain. Ti resursi izmeu ostalog ukljuuju stanovnitvo, veliinu terirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu, vojnu mo, i politiku stabilnost. Prednost ove definicije jeste u tome da tu mo izgleda mnogo konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego to je to sluaj sa bihejvioristikom definicijom. Mo u ovom smislu znai posedovanje jakih karata u partiji pokera meunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako va protivnik pokae karte koje su jae od svake od vaih karata, spustite ruke. Ako znate da ete izgubiti rat, ne zapoinjite ga. Meutim, neke ratove zapoeli su kasniji gubitnici, to pokazuje da politike voe ponekad preduzimaju rizine poduhvate ili prave greke. Primer za to je sluaj Japana iz 1941. i Iraka iz 1990. godine. Protivnici vrlo esto ne pokazuju sve karte u igri koja se zove meunarodna politika. Kao u pokeru, vetine kao to su blefiranje i varanje mogu da nekim igraima daju znaajnu prednost. ak i kad nema obmanjivanja, moe se pogreiti povodom toga koji od izvora moi su relevantni u nekoj odreenoj situaciji. Na primer, Francuska i Britanija su 1940. godine imale vie tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju sposobnost manevrisanja i bolju vojnu strategiju. Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki praktian uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama slabe karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri resursima, pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju konverzije moi i izvore moi koje poseduje. Drugi problem tie se odreivanja koji resursi pruaju najbolju osnovu za mo u nekom odreenom kontekstu. Resursi moi uvek zavise od konteksta. Tenkovi nisu tako dobri u movarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moi. U ranijim razdobljima ljudske istorije bilo je lake suditi o vrednosti izvora moi. Na primer, u vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovnitvo je predstavljalo izvor moi od presudne vanosti, jer je ono obezbeivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje peadije. Po broju stanovnika, meu zemljama Zapadne Evrope prednjaila je Francuska. Stoga je na kraju Napoleonovih ratova, Pruska svojim saveznicama u pobedi predstavila na Bekom kongresu precizan plan sopstvene obnove u cilju odravanja ravnotee snaga. U tom planu bile su nabrojane teritorije i stanovnitvo koje je izgubila od 1805. godine, i teritorije i stanovnitvo koje bi joj bile potrebne da povrati odgovarajuu brojnost. U razdoblju pre bujanja nacionalizma, nije bilo od velike vanosti to veina ljudi u tim provincijama nije govorila nemaki niti se oseala Nemcima. Meutim, nakon pola veka,

oseanje nacionalne pripadnosti postalo je veoma vano. Druga promena konteksta koja se desila tokom devetnaestog veka ticala se porasta vanosti industrije i sistema eleznica, koji su omoguili brzu mobilizaciju. 1860-ih, Bizmarkova Nemaka bila je pionir upotrebe eleznice za transportovanje armija u Evropi, a sve u svrhu postizanja brzih pobeda. Uprkos tome to je Rusija uvek imala vie stanovnika nego ostatak Evrope, imala je potekoe sa mobilisanjem ovog resursa. Razvoj sistema eleznica u zapadnoj Rusiji na poetku dvadesetog veka bio je jedan od razloga to su se Nemci plaili porasta ruske moi 1914. godine. tavie, irenje sistema eleznica na kontinentu pomoglo je da se Britaniji oduzme luksuz koncentrisanja na pomorsku mo. Vie nije bilo vremena da se, ako se pokae neophodnim, ubaci vojska kako bi se druga velika sila spreila da zagospodari kontinentom. Primena industrijske tehnologije na ratovanje je dugo vremena imala veoma jak uticaj. Visoko razvijena nauka i tehnologija postale su posebno vaan izvor moi od poetka nuklearnog doba 1945. godine. Ali, mo izvedena iz nuklearnog oruja pokazala se tako impresivnom i destruktivnom da je njena stvarna primenjljivost rigidna. Nuklearni rat je jednostavno preskup. I postoji mnotvo situacija u kojima svaka upotreba sile moe biti neodgovarajua ili preskupa. ak i kada bi direktna upotreba sile unutar grupe drava bila zabranjena, vojna sila bi i dalje igrala vanu ulogu u pozadini. Na primer, amerika vojna uloga u odvraanju pretnji saveznicima, ili u osiguravanju pristupa sutinski vanim resursima kakav je nafta u Persijskom zalivu, da sila kao sredstvo za pruanje zatite, moe biti koriena u pregovorima. Ponekad ta veza moe biti direktna; mnogo ee, kao to emo videti u poglavlju 7, to je inilac o kojem se ne govori otvoreno, ve se nalazi u pozadini stavova dravnika., Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove drugo lice moi. Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili pretnji (tap). Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za ostvarenje moi. Neka zemlja moe da u svetskoj politici postigne eljene rezultate zato to druge zemlje ele da je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu, podjednako je vano postaviti dnevni red i privui druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moi - navesti druge da hoe ono to vi hoete - moe se nazvati mo privlanosti ili ponaanje zasnovano na mekoj moi. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera znaju da e, ako su oblikovali uverenja i preference svoje dece, njihova mo biti vea i trajae due nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike voe i pristalice konstruktivistike teorije ve dugo razumeju mo koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove elje tei da se povee sa neopipljivim izvorima moi kao to su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka mo su povezane, ali nisu iste. Materijalni uspeh ini kulturu i ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem veliine papske drave u devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da imaju vie uticaja nego

neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraio nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine. Koji resursi danas predstavljaju najvanije izvore moi? Pogled na pet vekova istorije sistema modernih drava pokazuje da su razliiti izvori moi imali kljunu ulogu u razliitim periodima. Izvori moi nikada nisu statini i oni nastavljaju da se menjaju i u dananjem svetu. tavie, oni su razliiti u razliitim delovima sveta. Meka mo postaje sve vanija u odnosima izmeu postindustrijskih drutava u informatikom dobu u kojem preovlauje demokratski mir, a tvrda mo je esto od vee vanosti u industrijalizujuim i preindustrijskim delovima sveta. U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj meuzavisnosti, mo postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna. Meutim, transformacija moi nije potpuna. U 21. veku sigurno emo biti svedoci Box RAZDOBLJE XVI vek XVII vek XVIII vek VODEA DRAVA panija Holandija Francuska GLAVNI IZVORI MOI Zlatne poluge, trgovina sa kolonijama, najamnike vojske, dinastike veze Trgovina, trite kapitala, mornarica Veliina stanovnitva, industrija poljoprivrednih proizvoda, efikasna javna uprava, vojska, kultura (meka mo) Industrija, politika kohezija koja vlada u dravi, stabilne finansije i efikasan kreditni system, mornarica, norme koje odiu duhom liberalizma (meka mo), ostrvski poloaj zemlje (to je ini lakom za odbranu od eventualnog napada) Ekonomska snaga, vostvo u oblasti naunih i tehnolokih dostignua, geografski poloaj, vojna mo i snaga saveznika, univerzalistika kultura i formiranje meunarodnih reima koji su odraz duha liberalizma (meka mo) Liderstvo u oblasti

XIX vek

Velika Britanija

XX vek

Sjedinjene Amerike Drave

XXI vek

Sjedinjene Amerike

Drave

tehnologija, vojna i ekonomska mo, centar transnacionalnih komunikacija, meka mo

VODEE DRAVE SVETA U POSLEDNJIH PET VEKOVA I NJIHOVI GLAVNI IZVORI MOI vee uloge moi zasnovane na informacijama i na institucijama, ali, kako to pokazuju dva Zalivska rata, vojna mo ostaje vaan instrument. Ekonomski obrt, i u smislu trita i u smislu prirodnih bogatstava, takoe e ostati vaan. Sa porastom uloge sektora usluga u modernim ekonomijama, razlike izmeu usluga i proizvodnje nastavie da blede. Informacije e postati mnogo obimnije, a kljuni resurs bie organizaciona sposobnost za brz i prilagodljiv odgovor. Politika kohezija ostae vana, kao i univerzalistika popularna kultura koja se moe izvoziti. Tekoa da se izmere izvori moi koji se menjaju predstavlja veliki problem za dravnike koji pokuavaju da procene ravnoteu snaga. Za analitiare meunarodne politike, dodatnu zabunu izaziva injenica da se ista re koristi da razliite stvari. Moramo pokuati da izdvojimo i razjasnimo koncepte ije znaenje pokriva preiroka upotreba istih rei. Termin ravnotea snaga obino oznaava najmanje tri razliite stvari. Ravnotea kao raspodela moi Ravnotea snaga moe, u prvom smislu, znaiti bilo kakvu raspodelu moi. Ko poseduje izvore moi? Ponekad ljudi koriste termin ravnotea snaga da oznae status quo, odnosno postojeu raspodelu moi. Tako su 1980.-ih neki Amerikanci smatrali da e se, ako Nikaragva postane komunistika drava, ravnotea snaga promeniti. Takva upotreba ovog termina nije ba prosvetljujua. Kada bi neka mala drava promenila stranu, to bi moglo malo da promeni postojeu raspodelu moi, ali bi to bila prilino trivijalna promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim promenama koje se deavaju u svetskoj politici. Ovaj termin se takoe moe odnositi na posebne (i ree) situacije u kojima je mo ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moe oiveti sliku vage u ravnotei. Neki teoretiari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnotea, dok drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmona, tako da se drugi ne usuuju da je napadnu. Teorijahegemonske stabilnosti kae da neuravnoteena mo proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojae i stabilnost, ali kada ta jaka sila pone da slabi, a novi izaziva da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo Tukididovo objanjenje Peloponeskog rata: uspon moi Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moi. Kako emo videti kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom. Ipak, moramo biti paljivi kada su takve teorije u pitanju zato to one imaju tendenciju da dovedu do predvianja prevelikog broja sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene

Drave pretekle su Veliku Britaniju kao najvea ekonomska sila sveta. 1895. godine dolo je do sukoba izmeu Sjedinjenih Drava i Velike Britanije zbog granica u Junoj Americi i izgledalo je kao da moe doi do rata. Tu je postojao izaziva koji se uspinje u moi, stari hegemon i uzrok sukoba, ali neete imati prilike da itate o velikom britanskoamerikom ratu iz 1895. godine zato to do njega nije ni dolo. Kao to to erlok Holms kae, moemo dobiti vane dokaze od pasa koji ne laju. U ovom sluaju, odsustvo rata vodi nas da potraimo druge uzroke. Realisti istiu da je uspon Nemake bio mnogo opipljivija pretnja Britaniji. Liberali ukazuju na sve vie demokratsku prirodu dve zemlje engleskog govornog podruja i transnacionalne kulturne veze izmeu strarog lidera i novog izazivaa. Najbolje to moemo zakljuiti o ravnotei snaga u njenom prvom znaenju je da promene u nejednakoj raspodeli moi meu vodeim dravama mogu biti jedan, ali ne i jedini inilac u objanjenju rata i nestabilnosti. Ravnotea snaga kao politika Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteu snaga kao na politiku uravnoteavanja. Teorija ravnotee snaga pretpostavlja da e drave delovati u cilju spreavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima dugaak istorijat. Lord Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine, rekao je da Britanija nema vene saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije hteo da ide u rat, ali je to ipak uinio zato to se plaio da e Nemaka stei premo u Evropi tako to e kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvrio napad na Sovjetski Savez, premijer Vinston eril je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa Staljinom, prema kome je bio veoma kritiki nastrojen samo nekoliko godina ranije. eril je rekao, Kada bi Hitler napao pakao, najmanje to bih uradio bilo bi da pohvalim avola u Donjem domu.32 Ovo su dobri primeri ravnotee snaga kao konkretne politike. Predvianje ovakvog ponaanja poiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1) struktura meunarodne politike je anarhini sistem drava, i (2) drave iznad svega cene svoju nezavisnost. Politika ravnotee snaga ne pretpostavlja nuno da drave deluju u cilju maksimiziranja moi. U stvari, drava moe da izabere sasvim razliit tok delovanja ako eli da maksimizira mo. One mogu da odaberu svrstavanje uz jaeg(bandwagon),, to jest da se pridrue onome ko izgleda jai i da uestvuju u podeli plena koji pobednik odnosi. Ovo je pojava karakteristina za unutranju politiku, gde se politiari priklanjaju izglednom pobedniku. Ravnotea snaga, meutim, predvia da e se drava pridruiti onome ko se ini slabijim, zbog toga to e drave raditi na tome da bilo koju dravu spree da razvije premo. Svrstavanje uz jaeg u meunarodnoj politici nosi sa sobom rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruio Hitlerovom napadu na Francusku da bi dobio neto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od Nemake. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnotee snaga preporuuje pridruivanje slabijoj strani. Ravnotea snaga je politika u kojoj se pomae autsajderima, jer ako pomognete favoritima oni se mogu, u nekom sluaju, okrenuti protiv vas i pojesti vas.
32

Joll, James, The Origins of the First World War, New yrk, Longman, 1984, pp. 9-147.

Drave pokuavaju da uravotee mo delujui unilateralno, naoruavajui se ili formirajui saveze sa drugim zemljama, iji izvori moi mogu da pomau uravnoteavanje najjaeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnanijih prognoza u meunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao to emo videti u estom poglavlju, kada su Iran i Irak uli u rat ranih 1980-ih, neki posmatrai smatrali su da e sve arapske drave podrati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao BAAS partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku kulturu i manjinsku iitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome to je imala sekularnog vou iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zato? Zato to je Sirija bila zabrinuta zbog porasta moi svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da uravnoteuje iraku mo, bez obzira na ideoloke sklonosti. Napori da se ideologija koristi u cilju predvianja ponaanja drava esto su pogreni, dok su protivintuitivna predvianja zasnovana na ravnotei snaga esto tana. Naravno, postoje izuzeci. Ljudsko ponaanje nije potpuno determinisano. Ljudska bia imaju izbor i ne ponaaju se uvek kako je predvieno. Odreene situacije navode ljude na odreeni tip ponaanja, ali ne moemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko povie poar u prepunoj sali za predavanja, moemo predvideti da e studenti potrati na izlaz, ali ne i na koji izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi nee moi da izau. Teorije u meunarodnoj politici esto imaju veliki broj izuzetaka. ak iako je ravnotea snaga u politikom smislu jedan od najjaih prognozera u meunarodnoj politici, njen uinak je daleko od savrenstva. Zato zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteu snaga, i umesto toga se pridrue jaoj, a ne slabijoj strani, ili ostanu po strani, ignoriui rizike koji prete njihovoj nezavisnosti? Neke zemlje moda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiu na ravnoteu. Ako je tako, mala zemlja moe da odlui da mora da ue u sferu uticaja velike sile, nadajui se pri tome da e joj neutralnost sauvati neku slobodu delovanja. Na primer, posle Drugog svetskog rata Finska je bila poraena od strane Sovjetskog Saveza i nalazila se daleko od centra Evrope. Finci su osetili da je neutralnost nudila vie sigurnosti nego pokuaj da se postane deo evropske ravnotee snaga. Oni su bili u sovjetskoj sferi uticaja, i najbolje to su mogli da urade bilo je da izdejstvuju nezavisnost u spoljnoj politici, u zamenu za vei stepen kontrole nad unutranjim pitanjima. Drugi razlog zbog koga su predvianja ravnotee snaga ponekad pogrena ima veze sa opaanjem pretnji. Na primer, isto mehaniko izraunavanje izvora moi drava 1917. godine predvidelo bi da e Sjedinjene Drave ui u Prvi svetski rat na strani Nemake, zbog toga to su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih industrijskih resursa, dok su Nemaka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu odigrale na ovaj nain, delom zato to su Amerikanci Nemce doivljavali kao vojno jae i kao agresore u ratu, i zbog toga to su Nemci potcenili ameriki vojni potencijal. Opaanja pretnje esto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moe biti slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moe biti pretnja u regionu ili na lokalnom podruju. Razmotrimo sluaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drava 1890-ih godina: Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drave. Dopustile su Sjedinjenim Dravama mnogo toga, ukljuujui izgradnju Panamskog kanala, to je sve omoguilo Sjedinjenim Dravama da unaprede svoj pomorski poloaj. Jedan od razloga bio je da je Britanija bila vie zabrinuta zbog oblinje Nemake nego zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drave su bile mnogo vee nego to je to bila

Nemaka, ali je blizina uticala na to koja e pretnja izgledati vea u britanskim oima. Blizina takoe moe biti od pomoi u objanjenju nastanka saveza posle 1945. godine. Sjedinjene Drave bile su jae nego Sovjetski Savez, pa zato onda Evropa i Japan nisu uli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drava? Odgovor delimino lei u blizini pretnje. Sa take gledita Evrope i Japana, Sovjeti su bili neposredna pretnja a Sjedinjene Drave su bile daleko. Evropljani i Japanci pozvali su tu daleku silu da bi uravnoteili situaciju u svom neposrednom susedstvu. injenica da blizina esto utie na nain na koji mi opaamo pretnju, diskvalifikuje svako automatsko predvianje zasnovano samo na jednostavnom mehanikom uzimanju u obzir izvora moi. Jo jedan izuzetak od predvianja ravnotee snaga odnosi se na rastuu ulogu ekonomske meuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnotee snaga, Francuska ne bi elela da vidi rast Nemake, ali, zbog ekonomske integracije, nemaki rast stimulie i francuski rast. Francuski politiari imaju vie izgleda za reizbor kada je francuska ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokuajima zadravanja nemakog ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaka ekonomija toliko meuzavisne. Ekonomski posmatrano, esto postoje zajednike dobiti koje bi mogle biti izgubljene ako bi se suvie jednostavno sledila politika ravnotee snaga. Konano, ideologija ponekad utie na to da se zemlje radije pridrue favoritima nego autsajderima. ak i u Tukididovo vreme, gradovi-drave sa demokratskim ureenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika umirivanja prema Sjedinjenim Dravama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju poneto uticaju ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paljivi pri iznoenju prognoze koja se previe oslanja na uticaj ideologije, jer to esto dovodi do greaka kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler nee napraviti zajedniki dogovor 1939. godine zbog toga to su se nalazili na suprotnim stranama ideolokog spektra, ali uzimanje u obzir ravnotee snaga dovelo ih je do saveza protiv zemalja u sreditu ideolokog spektra. Na slian nain, 1960-ih, Sjedinjene Drave su pogreno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Vijetnam i Kambodu kao sline meu sobom, zbog toga to su sve imale komunistiko dravno ureenje. Politika zasnovana na logici ravnotee snaga predvidela bi da e ove komunistike drave voditi politiku uravnoteivanja jedna protiv druge (kao to su to i radile), to bi bio manje skup nain da se sledi odravanje stabilnosti u regionu istone Azije. Ravnotea snaga kao multipolarni sistem Trei nain na koji se koristi termin ravnotea snaga je da se opiu multipolarni istorijski sluajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene multipolarne ravnotee snaga. Istoriari poput Edvarda Galika, koriste termin klasina ravnotea snaga da oznae evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnotea snaga zahteva odreen broj zemalja koje slede skup opteprihvaenih pravila igre. Poto se ova upotreba termina ravnotea snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratiemo panju na dve dimenzije sistema, strukturu i proces, sa kojima smo se upoznali u drugom poglavlju ove knjige. Istina je da je sistem multipolarne ravnotee snaga u devetnaestom veku proizveo najdue razdoblje bez svetskog rata u modernom sistemu drava - od

1815. do 1914. godine - ali ne bi trebalo da romantizujemo ili da previe pojednostavljujemo jednu tako sloenu priu. Kako se devetnaesti vek primicao kraju, struktura evropske ravnotee snaga se menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet velikih sila koje su esto menjale saveze u cilju spreavanja da jedna od njih dominira kontinentom. Od 1890. do 1907. godine, postojalo je est velikih sila, nakon ujedinjenja Nemake i Italije, ali je rastua mo Nemake na kraju dovela do problema koji su doneli kraj sistema. Tokom narednih sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika Britanija, Francuska i Rusija) i Trojni Savez (Nemaka, Austro-Ugarska i Italija) polarizovali su se u dva vrsta bloka, iji je gubitak prilagodljivosti doveo do otpoinjanja Prvog svetskog rata. U smislu procesa, sistem ravnotee snaga devetnaestog veka moe se podeliti na pet razdoblja. Na Bekom kongresu, evropske drave su vratile Francusku u igru i saglasile se o odreenim pravilima kako bi ujednaile igrae. Od 1815. do 1822. ta pravila su formirala Evropski koncert. Drave su usaglaavale svoje delovanje, esto se sastajavi da bi razmatrale probleme i odravale ravnoteu. Prihvatile su odreeni stepen intervencionizma da bi zadrale na vlasti one vlade ija bi promena dovela do destabilizujue orijentacije u njihovoj politici. Ovo je postalo znatno tee sa porastom nacionalizma i izbijanjem demokratskih revolucija, ali se okrnjeni Evropski koncert odrao od 1822. do 1854. godine. Ovaj koncert se raspao sredinom veka, kada su revolucije podstaknute liberalnim nacionalizmom dovele u iskuenje praksu obezbeivanja teritorijalnih kompenzacija ili restauracije vlada kako bi se odrala ravnotea. Nacionalizam je postao suvie jak da bi dopustio da se sir see tako lako. Tree razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko manje umereno i obeleilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasian rat za ravnoteu snaga u kojem su Francuska i Britanija spreile Rusiju da vri pritisak na Otomansko carstvo ija je mo opadala. Ostali ratovi su, meutim, bili povezani sa ujedinjenjem Italije i Nemake. Politike voe odbacile su stara pravila i poele da koriste nacionalizam u svoje line svrhe. Bizmark, na primer, u pogledu njegove ideoloke opredeljenosti nije bio nemaki nacionalista. On je bio duboko konzervativan ovek koji je hteo da ujedini Nemaku pod pruskom krunom. Ali, da bi ovo ostvario, bio je potpuno spreman da koristi nacionalistiku masku i ratove da bi porazio Dansku, Austriju i Francusku. Kada je postigao svoje ciljeve, vratio se konzervativnijem stilu voenja politike. etvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine, bilo je Bizmarkova ravnotea snaga u kojem je nova Nemaka, predvoena Pruskom, igrala kljunu ulogu. Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliitim saveznicima, i pokuao da Francusku usmeri na prekomorske imperijalistike poduhvate i time odvrati od izgubljenih provincija Alzas i Lorena. Ograniio je nemaki imperijalizam u cilju odravanja ravnotee u Evropi, ije je sredite bilo u Berlinu. Ipak, Bizmarkovi naslednici nisu bili toliko agilni. Od 1890. do 1914. godine ravnotea snaga je postojala, ali se njena fleksibilnost postepeno gubila. Bizmarkovi naslednici nisu obnovili njegov ugovor sa Rusijom; Nemaka je bila uvuena u prekomorski imperijalizam, iskuavala je britansku pomorsku suprematiju, i nije obeshrabrivala austrijsku konfrontaciju sa Rusijom na Balkanu. Ovakva politika poveala je strah od uspona nemake moi, polarizovala sistem i dovela do Prvog svetskog rata. Savezi

Ravnotea snaga shvaena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranmani u koje suverene drave ulaze u cilju osiguranja zajednike bezbednosti. Neki savez moe biti motivisan zabrinutou za vojnu bezbednost: dve drave srednje veliine mogu se odluiti na formiranje saveza smatrajui da e tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke vee drave. Tradicionalno, vojni savezi su jedna od sredinjih taaka meunarodne politike. Drave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo napomenuli ranije, ideologija esto uvlai drave u zajednitvo, premda i ona moe da uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoe mogu biti razlog za formiranje saveza, osobito u onim delovima modernog sveta gde je isto vojnih razloga sve manje. Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopteno posmatrano, drave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moe desiti kada u nekoj dravi doe do promene reima. Dok su ranije moda delile istu ideologiju, sada su dve drave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drave bile saveznici dok su nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Mo neke drave moe porasti. Ona moe videti drugu dravu kao rivala, dok druga drava moe nju videti kao pretnju i potraiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteivanja te pretnje. Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i sloenost. Prilagodljivost je uinila rezultirajui sistem ravnotee snaga stabilnim, jer su mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graevina srui. Nemaka je bila u sreditu tog sistema, a Bizmark se moe porediti sa vrhunskim onglerom koji dri nekoliko loptica u vazduhu. Ako neka loptica padne, ongler moe da nastavi da baca druge, pa ak i da se sagne i povrati onu koja je pala. Ipak, sloenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen manje vetim voama, ovaj sistem saveza vie se nije mogao odravati. Umesto da guraju sukobe daleko od Nemake, kao to je to Bizmark radio ohrabrujui Francusku da troi svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemakoj donosili politike odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije porastu. Umesto da obnovi savez Nemake sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija ue u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono to je nekada bio jedan fluidni, multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim posledicama po mir u Evropi. POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA U prvom svetskom ratu poginulo je vie od 15 miliona ljudi. Samo u jednoj bici, na Somi, bilo je milion i trista hiljada ubijenih i ranjenih. Uporedite to sa 36 hiljada rtava koliko ih je bilo kada je Bizmark 1866. godine porazio Austriju. Sjedinjene Drave izgubile su po oko 55 hiljada ljudi u Koreji i u Vijetnamu. Prvi svetski rat bio je jedan strahotan rat rovova, bodljikave ice, mitraljeza i artiljerije, koji su pokopali celu jednu generaciju evropske mladosti. On nije doveo samo do stradanja ljudi, ve i do unitenja tri evropska carstva: nemakog, austrougarskog i ruskog. Do izbijanja Prvog svetskog

rata, sredite globalne ravnotee snaga nalazilo se u Evropi. Posle Prvog svetskog rata, Evropa je jo uvek bila znaajan akter, ali su Sjedinjene Drave i Japan postali glavni igrai. Takoe, Prvi svetski rat doveo je i do izbijanja ruske revolucije i otpoinjanja ideoloke bitke koja je uzrokovala toliko patnji u dvadesetom veku. Kako se tako neto moglo desiti? Princ Bernard fon Bilou, nemaki kancelar od 1900. do 1909. godine, sreo se sa svojim naslednikom na tom poloaju, Betmanom Holvegom, u kancelarskoj palati u Berlinu, neposredno nakon to je rat poeo. Evo kako je Fon Bilou opisao ono ega se sea: Betman je stajao u sredini sobe; mogu li ikada zaboraviti izraz njegovog lica, pogled u njegovim oima? Postoji jedna slika nekog proslavljenog engleskog slikara koja pokazuje nesrenu rtvu, u ijim se oima ogleda neopisiva patnja - takav bol sam ja sada video u njegovim oima. Za trenutak nijedan od nas nije govorio. Konano sam rekao pa dobro, reci mi bar kako se sve to dogodilo. On je podigao svoje duge, tanke ruke ka nebu i odgovorio nejasnim, iscrpljenim glasom, oh, kad bih samo znao! U mnogim kasnijim polemikama oko krivice za rat, toliko sam puta poeleo da je bilo mogue fotografisati Betmana Holvega kako stoji tamo u trenutku dok je govorio ove rei. Takva fotografija bila bi najbolji dokaz da ovaj nesreni ovek nikada nije hteo rat.33 Generacije istoriara ispitivale su uzroke Prvog svetskog rata i pokuavale da objasne zato je do njega dolo. Kao to emo videti, nemogue je izdvojiti jedan uzrok, ali je mogue podeliti ovo pitanje po razliitim nivoima. U svakom od ovih nivoa, ravnotea snaga - kao multipolarni sistem i kao politika pojedinanih drava i voa - sutinska je za razumevanje izbijanja rata. Kako je sistem saveza postajao sve manje fleksibilan, ravnotea snaga bivala je sve manje multipolarna, a verovatnoa za izbijanje rata se poveavala. Tri nivoa analize U svakom od tri nivoa analize lei po deo odgovora. Pravilo parsimonije nam sugerie da zaponemo sa najjednostavnijim uzrocima, vidimo koliko oni mogu da objasne i onda, idemo na sloenije, koliko treba. Stoga emo se prvo pozabaviti objanjenjima na nivou sistema, i u smislu strukture i u smislu procesa; onda emo prei na unutranje-politiki nivo, i na kraju emo se okrenuti pojedincima. Posle toga koristiemo metod izvrtanja injenica da vidimo kako se ovi delovi uklapaju u objanjenje Prvog svetskog rata. Na strukturnom nivou, postojala su dva kljuna elementa: uspon nemake moi i poveanje rigidnosti u sistemu saveza. Uspon nemake moi bio je zaista impresivan. Nemaka teka industrija pretekla je 1890-ih britansku i rast nemakog BNP-a je na poetku dvadesetog veka bio dvostruko vei od rasta britanskog. 1860-tih, Britanija je posedovala 25 procenata svetske industrijske proizvodnje, ali se do 1913. taj procenat smanjio na 10%, dok je nemaki udeo porastao na 15%. Nemaka je neto od svoje industrijske snage pretvorila u vojne kapacitete, ukljuujui i program masovnog pomorskog naoruavanja. Strateki cilj nemakog plana Tirpic iz 1911. bila je da
33

Kennedy Paul, The Kaiser and German Weltpolitik, in: John C. G. Roll and Nicholas Sombart, eds., Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu Papers, Cambridge University Press, Cambridge:, 1982, pp. 143-168.

izgradnja druge najvee mornarice na svetu, i time uspon u rang svetske sile. Ova ekspanzija zabrinula je britanskog Prvog lorda admiraliteta, Vinstona erila. Britanija je poela da strahuje da bi mogla ostati izolovana i brinula je o tome kako da brani svoju ratrkanu imperiju. Ovi strahovi su se dodatno uveali tokom Burskog rata, zahvaljujui nemakim simpatijama prema Burima, holandskim naseljenicima u Junoj Africi, protiv kojih je Britanija ratovala krajem veka. 1907. godine Ser Ajr Krou, stalni sekretar britanskog Forin Ofisa, napisao je dokument uven u istoritji britanske spoljne politike, dugaak memorandum u kome je pokuao da rastumai nemaku spoljnu politiku. Zakljuio je da, iako je nemaka spoljna politika tada bila nejasna i konfuzna, jasno je da Britanija ne sme dozvoliti da jedna zemlja dominira kontinentom. Krou je tvrdio da je britanski odgovor gotovo prirodni zakon. Britanski odgovor na rastuu mo Nemake doprineo je drugom strukturalnom uzroku rata: poveanoj rigidnosti sistema saveza u Evropi. 1904. godine, pravei pomak od svog geografski polu-perifernog poloaja balansera sa mora u Evropi, Britanija se pomerila ka savezu sa Francuskom. 1907. godine anglo-francusko partnerstvo proirilo se prikljuenjem Rusije (koja je ve bila u savezu sa Francuskom) i postalo poznato kao Trojna Antanta. Nemaka je, videvi da je opkoljena, ojaala svoje veze sa AustroUgarskom. Kako su savezi postali rigidniji, diplomatska prilagodljivost se izgubila. Vie nisu postajali savezi iz kojih se lako moglo ui i izai, to je karakterisalo ravnoteu snaga tokom Bizmarkovih dana. Umesto toga, velike sile su se vrsto okupile oko dva pola. ta je sa promenama u procesu? Pomeranje strukture ka bipolarnosti uticalo je na proces u kojem je ravnotea snaga funkcionisala u devetnaestom veku. Uz to, konstruktivisti ukazuju na jo tri razloga za gubitak umerenosti u ravnotei snaga ranog dvadesetog veka. Oni obuhvataju transnacionalne ideje koje su bile zajednike za nekoliko zemalja. Jedna je bila uspon nacionalizma. U istonoj Evropi postojao je pokret koji je pozivao na ujedinjenje svih slovenskih naroda. Panslavizam je bio pretnja i Otomanskoj i Austro-Ugarskoj imperiji, jer su obe imale veliki procenat slovenskog stanovnitva. U Nemakoj je dolo do pojave nacionalistike mrnje prema Slovenima. Nemaki autori pisali su o neizbenosti slovensko-tevtonske bitke, a kolski udbenici su raspirivali nacionalistike strasti. Nacionalizam se pokazao jaim od socijalizma kada je trebalo okupiti radniku klasu, i jaim od kapitalizma koji je okupljao bankare. ak se pokazao jaim i od porodinih veza meu monarsima. Neposredno pre nego to e izbiti rat, Kajzer je pisao ruskom caru apelujui na njega da se izbegne rat. Oslovio je svog roaka sa dragi Niki a potpisao se sa Va, Vili. Kajzer se nadao da e Car videti stvari na isti nain na koji ih je on video, jer je rat bio na vidiku zbog atentata na lana kraljevske porodice, nadvojvodu Franca Ferdinanda. Ali, do tada je nacionalizam ve nadjaao svaki oseaj solidarnosti meu aristokratijom ili monarhijama, i taj porodini telegram nije uopte imao efekta. Drugi razlog za gubitak umerenosti u ravnotei snaga ranog dvadesetog veka bio je poveanje uljuljkanosti mirom.Velike sile nisu uestvovale u nekom ratu u Evropi ve 40 godina. Bilo je kriza - u Maroku 1905.-1906. godine, u Bosni 1908. ili ponovo u Maroku 1911, i Balkanski ratovi 1912. - ali sve su bile prevaziene. Meutim, diplomatski kompromisi uzrokovali su frustracije. Na kraju krajeva, postojala je tendencija postavljanja pitanja zato bi moja strana morala da se povue? Zato nismo

uinili da druga strana ustukne vie?. Uenje socijal-darvinizma bilo je sve vie prihvaeno. Ideje arlsa Darvina o opstanku najjaih imala je smisla kao statistika konstrukcija u vezi genetike vrsta u prirodi tokom generacija, ali su bile pogreno primenjene na ljudsko drutvo i jedinstvene dogaaje. Darvinove ideje koriene su kao opravdanje gledita da jaki treba da prevladaju. A ako jaki treba da prevladaju, zato brinuti za mir? Dugi ratovi inili su se neverovatnim, i mnoge voe su verovale da bi kratki, odluni ratovi, u kojima bi jaki pobedili, bili dobrodola promena. Trei razlog koji je doprineo gubitku prilagodljivosti u ravnotei snaga ranog dvadesetog veka bila je politika Nemake. Kao to je Ajr Krou rekao, ona je bila nejasna i konfuzna. U Kajzerovoj politici postojala je strana nespretnost. Nemci se nisu nita razlikovali od drugih time to su imali ambicije svetskih razmera, meutim uspeli su da ih ostvare na takav nain da su okrenuli sve protiv sebe u isto vreme, potpuno suprotno nainu na koji je Bizmark vodio sistem 1880-tih i 1890-tih. Kajzer se suvie usredsredio na tvrdu mo i zanemario meku mo. Nemci su od Britanaca nainili neprijatelje time to su zapoeli trku u pomorskom naoruanju. Zamerili su se Rusima zbog pitanja Turske i Balkana, a Francuzima zbog protektorata u Maroku. Kajzer je pokuao primora Britaniju na prijateljstvo, verujui da e, ako je dovoljno zaplai, ona shvatiti koliko je Nemaka vana i koliko su joj potrebni dobri odnosi sa njom. Umesto toga, on je Britance prvo gurnuo u francuske ruke, a onda u ruske. Tako su, do 1914., Nemci mislili da se treba osloboditi ovog okruenja i time svesno prihvatili rizik rata. Stoga su porast nacionalizma, poveanje uljuljkanosti, socijalni darvinizam i nemaka politika svi zajedno doprineli gubitku umerenosti u procesu meunarodnog sistema i otpoinjanju Prvog svetskog rata. Drugi nivo analize prua pogled na ono ta se deavalo u unutranjim drutvenim odnosima i politici. Postoji jedno objanjenje koje na ovom nivou moemo da bez problema odbacimo: Lenjinovu tvrdnju da su rat prouzrokovali finansijski kapitalisti. Po Lenjinovom gleditu, Prvi svetski rat je jednostavno bio Box: Nemaka reakcija na objavu rata od strane Britanije Edvard VII (Kajzerov ujak i kralj Engleske od 1901-1910) je i u grobu jai od mene, koji sam iv. I misliti da je bilo ljudi koji su verovali da Engleska moe biti pridobijena ili umirena ovim ili onim sitnim merama!!! ... Sada ova celokupna prevara bespotedno mora biti razotkrivena i maska hrianskog pacifizma mora grubo i javno biti strgnuta sa lica (Britanije) i mora se farisejski sramni mir baciti u piljevinu!! I nai konzuli u Turskoj i Indiji, i tako dalje, moraju zapaliti itav muhamedanski svet da se pobuni protiv ove lane, neprincipijalne nacije duandija pune mrnje; jer ako mi budemo iskrvarili do smrti, Engleska e barem izgubiti Indiju. Kajzer Vilhelm II34 zavrna faza kapitalistikog imperijalizma. Rat nije, meutim, nije izbio zbog sukoba imperija na kolonijalnoj periferiji, kao to je Lenjin to oekivao. 1898. godine, Britanija i Francuska su se sukobile kod Faode u Sudanu, poto su Britanci pokuali da zatvore liniju na pravcu sever-jug, od June Afrike do Egipta, dok su Francuzi pokuali da
34

Lowe, John, The Great powers, Imperialism and the German Problem1865-1925, Routhledge,London and New York, 1994, pp. 202-239.

formiraju liniju istok-zapad od svojih kolonija u Africi. Da je tada dolo do rata, to bi moda bilo u skladu sa Lenjinovim objanjenjem. Ali, u stvari, rat je izbio u Evropi 16 godina kasnije, i aktivnosti bankara na samoj ivici rata snano su mu se protivile. Bankari su verovali da bi rat bio lo za biznis. Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih poslova, mislio je da mora da poslua savet Ajra Kroua i da Britanija mora da sprei Nemaku da stekne premo u evropskoj ravnotei snaga, ali je bio zabrinut kako pridobiti londonske bankare da se sloe sa objavom rata. Moemo odbaciti lenjinistiko objanjenje, ali postoje jo dva unutardravna uzoka koje treba ozbiljnije razmotriti. Jedan je unutranja kriza u Austro-Ugarskoj i Otomanskoj imperiji, zemljama ija je mo opadala; a drugi je unutranja politika situacija u Nemakoj. I Austro-Ugarska i otomanska Turska bile su multinacionalne imperije i stoga im je pretila opasnost od porasta nacionalizma. tavie, otomanska vlada bila je veoma slaba, veoma korumpirana i kao takva laka meta za nacionalistike grupe na Balkanu koje su htele da se oslobode vekovne turske vladavine. Balkanski ratovi iz 1912. godine proterali su Turke, ali su sledee godine balkanske drave zaratile meu sobom zbog plena. Ovi ratovi raspalili su apetite nekih balkanskih drava da uu u obraun sa Austrijom: ako su Turci mogli da budu isterani, zato onda ne bi i Austrijanci? Srbija je preuzela vostvo meu balkanskim dravama. Austrija se plaila dezintegracije zbog ovih nacionalistikih pritisaka i bila je zabrinuta za mogui gubitak statusa koji bi usledio. Na kraju, Austrija je ula u rat protiv Srbije, ne zato to je Srbin izvrio atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, nego zato to je htela da oslabi Srbiju i sprei je da postane magnet nacionalizma meu balkanskim Slovenima. General fon Hecendorf, ef austrijskog generaltaba, izneo je svoje motive veoma jasno: Iz ovog razloga, a ne radi odmazde zbog atentata, Austro-Ugarska mora da izvue sablju protiv Srbije... Monarhija je bila stegnuta za vrat i morala je da bira izmeu toga da dopusti da bude udavljena, ili da uini poslednji napor da sprei svoje unitenje.35 Dezintegracija imperije zbog delovanja nacionalizma bila je mnogo dublji uzrok rata; ubistvo Franca Ferdinanda bilo je predtekst. Jo jedno vano objanjenje lei u unutranjoj politici Nemake. Nemaki istoriar Fric Fier i njegovi sledbenici smatraju da su nemaki drutveni problemi bili kljuni uzrok rata. Prema Fieru, nemaka nastojanja da ostvari hegemoniju svetskih razmera bila su pokuaj nemake elite da odvue panju sa niskog stepena unutranje integrisanosti nemakog drutva. U skladu sa glavnim postavkama ove kole miljenja, Nemakom je vladala unutranja koalicija zemljoposednike aristokratije i nekih krupnih predstavnika industrijskog kapitala, nazvanih savezom rai i gvoa. Ova vladajua koalicija koristila je ekspanzionistiku politiku u cilju obezbeivanja stranih avantura umesto unutranjih reformi, cirkusa umesto hleba. Ekspanzionizam je bio alternativa demokratiji u drutvu. Ovo nije dovoljo da bi se objasnio Prvi svetski rat, ali pomae u objanjenju izvora pritiska kojem je Nemaka izloila meunarodni sistem posle 1890. godine. ta se deava sa prvim nivoom analize - ulogom pojedinaca? Ono to odlikuje vostvo uoi Prvog svetskog rata jeste njegovo mediokritetstvo. Austrougarski car, Franc Jozef, bio je umoran, star ovek, igraka u rukama generala Konrada i grofa Berhtolda,
35

Baron Konrad von Hetzendorff in: Sydney Fay, The Origins of the World War, Vol. II, Macmillan, New York, 1929, pp. 185-186.

dvolinog ministra spoljnih poslova. Ironija je da je Franc Ferdinand, prestolonaslednik ubijen u Sarajevu, mogao biti snaga koja bi ograniila njihov uticaj, zbog toga to je ovaj potencijalni naslednik prestola imao liberalna politika gledita. U Rusiji, car Nikolaj II bio je izolovani autokrata koji je najvei deo svog vremena na prestolu proveo opirui se unutranjim promenama. Imao je nekompetentne ministre spoljnih poslova i odbrane, i bio pod snanim uticajem svoje bolesne i neurotine ene. Najvaniji od svih bio je Kajzer, koji je imao snaan oseaj inferiornosti. On je bio agresivan ovek slabog karaktera, pritom i krajnje emotivan. Doveo je Nemaku do riskantne politike bez bilo kakve vetine ili doslednosti. Da citiramo Fon Biloua: Vilhelm II nije hteo rat, ako nita drugo, onda zbog toga to nije bio siguran da njegovi nervi nee popustiti pod pritiscima neke stvarno kritine situacije. U momentima kad je postojala opasnost, Njegovo velianstvo bi postajalo neprijatno svesno da nikada ne bi moglo da predvodi vojsku u bici. Bio je potpuno svestan da je neurastenian. Njegovi pretei ovinistiki govori imali su nameru da uvere strance da je pred njima drugi Fridrih Veliki ili Napoleon. Linost pravi razliku. Postojalo je neto u voama, Kajzeru naroito, to ih je uinilo znaajnim doprinosom uzrocima rata. Odnos izme nekih od sistemskih, drutvenih i individualnih uzroka predstavljen je na crteu 3. 2. Da li je rat bio neizbean? Situacija u kojoj postoji nekoliko uzroka, od kojih bi svaki mogao biti dovoljan, zove se previe determinisanom. Ako je Prvi svetski rat bio previe determinisan, da li to znai da je bio neizbean? Odgovor je ne, rat nije bio neizbean sve dok nije izbio, u avgustu 1914. godine. I ak i tada nisu bile neizbene etiri godine klanice koje su usledile. Hajde da izdvojimo tri tipa uzroka u smislu njihove vremenske blizine dogaaju koji prouavamo. Najdalji su duboki uzroci, onda dolaze srednji uzroci, a oni koji neposredno prethode dogaaju su neposredni uzroci. Analogno, zapitajte se na koji se nain svetlost stvorila u vaoj sobi. Neposredan uzrok je da ste pritisnuli prekida, srednji uzrok je da je neko u vau zgradu ugradio elektrinu mreu, a duboki uzrok je to to je Tomas Edison otkrio kako se elektrina energija moe isporuiti. Druga analogija je potpala vatre: duboki uzrok su drva za potpalu; potpala i papir su uzroci srednje blizine, a neposredni uzrok je paljenje ibice. U Prvom svetskom ratu, duboki uzroci bile su promene u strukturi ravnotee snaga i neki aspekti unutranjeg politikog sistema. Naroito vani razlozi bili su rast nemake moi, razvoj bipolarnog sistema saveza, uspon nacionalizma i rezultirajue unitenje dve imperije ija je mo bila u opadanju, i nemaka politika. Uzroci srednje daljine bili su nemaka politika, jaanje oseanja uljuljkanosti mirom i ideosinkretike osobine linosti voa. Neposredan uzrok bio je atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu, koji je poinio srpski terorista. Kada se pogleda unazad, stvari uvek izgledaju kao neizbene. Zaista, moemo rei da bi, da nije bilo atentata, dolo do nekog drugog incidenta. Neki kau da su neposredni uzroci poput autobusa - dolaze na svakih deset minuta. Stoga ovaj specifian dogaaj iz Sarajeva uopte nije bio toliko vaan; neki incident bi se verovatno desio pre ili kasnije. Ova vrsta argumenta moe se testirati uz pomo istorije pretpostavljenih situacija. Gledajui paljivo istoriju ovog razdoblja, moemo da se pitamo ta ako i

ta je moglo biti. ta da nije bilo Sarajavskog atentata? ta da su na vlast u Nemakoj dole socijaldemokrate? Postoji takoe i pitanje verovatnoe. Uzimajui u obzir duboke i srednje udaljene uzroke, postojala je velika verovatnoa izbijanja rata, ali velika verovatnoa nije isto to i neizbenost. Uzmimo ponovo metaforu vatre: drva za potpalu i papir mogu stajati dugo vremena i nikada se ne zapaliti. Takoe, ako bi kia pala pre neko to naie neko sa ibicom, ne bi se zapalili ak ni kada se dogodi Sarajevo. Pretpostavimo da nije bilo tog dogaaja iz Sarajeva 1914. godine, i da nikakva kriza nije postojala do 1916; ta se moglo dogoditi? Jedna od mogunosti je da bi porast ruske snage odvratio Nemaku od tako bezobzirnog podravanja Austrije. 1914. godine, general Fon Moltke i ministar spoljnih poslova Jagov, dvojica nemakih voa koji su bili najuticajniji u prizivanju rata, smatrali su da je rat sa Rusijom neizbean. Oni su znali da e Nemaka imati problem sa ratovanjem na dva fronta i da e morati da porazi jednu stranu pre nego to ue u rat sa drugom. Rusija je, uprkos svojoj veliini, bila u tehnolokom zaostatku i imala je lo transportni sistem, tako da je mogla biti ostavljena za drugi napad. Nemaka je trebalo da prvo pohita ka zapadu i da iz rata izbaci Francusku. Nakon to pobedi na zapadu, mogla bi da se okrene ka istoku i polako porazi Ruse. ak je postojao lifenov plan, ratni plan nemakog generaltaba, koji je pozivao na brzo prolaenje kroz Belgiju (krei pritom belgijsku neutralnost) da bi Francusku brzo izbacili iz rata, a potom se okrenuli ka istoku. Ta bi se strategija, meutim, do 1916. mogla pokazati kao zastarela, jer je Rusija koristila francuski novac za izgradnju eleznica. 1890-ih Rusima je trebalo dva-tri meseca da transportuju sve svoje trupe na nemaki front, dajui Nemakoj vie nego dovoljno vremena da prvo napadne Francusku. Do 1910. godine to vreme se smanjilo na 18 dana, i nemaki ratni planeri su znali da vie nemaju veliku marginu bezbednosti.Do 1916. godine, ta margina bi potpuno nestala i Nemaka bi morala da odbaci svoju strategiju rata na dva fronta. Neke nemake voe mislile su da je bolje voditi rat 1914. nego kasnije. Oni su hteli da iskoriste krizu da povedu preventivni rat i pobede u njemu. Da nije bilo atentata i krize 1914. godine, kao i da je svet sve do 1916. godine bio bez rata, mogue je da bi se Nemaka osetila oslabljenom, nesposobnom da rizikuje rat na dva fronta. Moda bi bila mnogo opreznija u davanju blanko podrke Austriji nego to je to bilo 1914. godine. Ili bi moda odbacila lifenov plan i koncentrisala se samo na rat na Istoku. Ili bi moda usaglasila stavove sa Britanijom ili promenila svoj stav da ofanzivno ponaanje donosi prednost. Kad se sve sabere, tokom naredne dve godine, razne promene u vezi sa snagom Rusije mogle su spreiti izbijanje rata. Bez rata, nemaka industrijska mo nastavila bi da raste. Ironija je - pekulacija je britanskog istoriara A. D. P. Tejlora - da bi Nemaka moda stekla dominaciju nad Evropom da nije dolo do rata,.Nemaka bi, tvrdi on, postala toliko jaka da bi Francuska i Britanija bile obeshrabrene. Moemo koristiti metod izvrtanja injenica, i u vezi sa time ta bi se deavalo u unutranjoj politici Britanije da su prole jo dve godine bez izbijanja rata. U knjizi Neobina smrt liberalne Engleske, istoriar Dord Denderfild govori o pometnji na britanskoj unutranjoj sceni. Britanski liberali zalagali su se za povlaenje iz Irske, dok su se konzervativci, osobito u Severnoj Irskoj, tome ogoreno protivili. Postojala je velika verovatnoa da bi vojska bila neposluna. Da je dolo do pobune u Alsteru, verovatno bi Britanija do te mere bila preokupirana svojim unutranjim problemima, da ne bi bila u

stanju da se pridrui koaliciji Francuske i Britanije. Ono to je sigurno je da su se mogle dogoditi mnoge znaajne istorijske promene da je mir trajao jo dve godine. Koja vrsta rata? Drugi set pretpostavljenih situacija vie pokree pitanja o tome koja vrsta rata bi se vodila nego da li bi do njega uopte dolo. Istina je da je nemaka politika plaila njene susede, i da se Nemaka zauzvrat plaila da ne bude okruena Trojnom Antantom, tako da je razumno pretpostaviti da je vea verovatnoa bila da e do rata doi nego da se to nee desiti. Ali, koja bi to vrsta rata bila? Rat nije morao da bude onakav kakav znamo da je bio Prvi svetski rat. Po metodu izvrtanja injenica, bila su mogua etiri druga tipa rata. Jedna mogunost bio je jednostavan lokalni rat. U poetku, Kajzer je oekivao reprizu bosanske krize iz 1908-1909. godine, kada su Nemci podrali Austrijance, ime je Austrija bila u stanju da primora Rusiju da uini neke ustupke na Balkanu. 5. jula 1914. godine, Kajzer je obeao punu podrku Austro-Ugarskoj. Uinivi to, otiao je na odmor. Kada se vratio sa krstarenja, zatekao je situaciju da je Austrija ispisala blanko ek koji joj je ostavio, uputivi ultimatum Srbiji. Kada je shvatio o emu se radi, uloio je veliki napor da ne doe do eskalacije rata, o emu govori onaj ranije pominjani NikiVili telegram. Da su njegovi napori urodili plodom, mi se moda danas ne bismo seali Prvog svetskog rata, nego nekog malog austrijsko-srpskog rata iz avgusta 1914. godine. Druga pretpostavljena mogunost bila je rat na jednom frontu. Kada su Rusi mobilisali svoje trupe, Nemci su takoe mobilisali svoje. Kajzer je pitao generala Fon Moltkea da li bi vojne pripreme mogao da ogranii samo na istoni front. Fon Moltke mu je odgovorio da bi to bilo nemogue, jer bi svaka promena u vremenskom rasporedu okupljanja trupa i potreptina, izazvala logistiku nonu moru. Rekao je Kajzeru da bi, ako bi pokuao da promeni planove, umesto armije imao jednu neorganizovanu masu. Ipak, posle rata, general Fon tab je priznao je da je bilo mogue uspeno promeniti dnevni red mobilizacije . Da je Kajzer znao za to i da je insistirao na tome, mogli smo imati rat na jednom frontu. Trea pretpostavljena slika odnosi se na situaciju rata na dva fronta, bez uea Britanije: Nemaka i Austrija protiv Francuske i Rusije. Da tamo nije bilo Britanaca da donesu prednost, Nemaka je lako mogla odneti pobedu. Mogue je da se Britanija ne bi ukljuila u rat da Nemaka nije izvrila invaziju na Belgiju, iako Belgija nije bila glavni razlog ulaska Britanije u rat. Za neke ljude, kao to su bili Ser Edvard Grej i ljudi iz Forin ofisa, glavni razlog za ulazak Britanije u rat bila je opasnost da Nemaka stekne kontrolu nad kontinentom. Britanija je, meutim, bila demokratska drava, i Liberalna partija koja je bila u vladi, bila je podeljena. Leviarski liberali bili su protiv rata, ali kada je nemaka protutnjala preko Belgije i pekrila neutralnost ove zemlje, to je omoguilo lanovima Liberalne partije koji su bili za rat da nadvladaju nevoljnost antiratnih liberala i da prevaziu podeljenosti u britanskom Kabinetu. Konano, etvrta pretpostavljena situacija je rat bez SAD. Do poetka 1918. godine, Nemaka bi moda dobila rat da Sjedinjene Drave nisu poremetile vojnu ravnoteu svojim ulaskom 1917. godine. Jedan od razloga zbog kojeg su Sjedinjene Drave ule u rat bila je nemaka podmornika kampanja protiv saveznikih i amerikih brodova. Bilo je takoe i nekih nemakih nespretnosti: poslali su poruku, sada poznatu

kao Cimermanov telegram, u kojoj su dali instrukcije svojoj ambasadi u Meksiku da podgreje tamonje probleme s Amerikancima, a Sjedinjene Drave su to smatrale neprijateljskim aktom. Ovi inioci osigurali su da Sjedinjene Drave uu u rat. Naa analiza pretpostavljenih situacija kao prvo sugerie naine na koje 1914. godine ne bi dolo do rata , i, kao drugo, naine na koje rat koji je izbio ne bi morao da postane etvorogodinja klanica koja je dovela do unitenja Evrope kao srca globalne ravnotee snaga. Ona nam sugerie da je Prvi svetski rat bio verovatan, ali da nije bio neizbean. Presudili su ljudski izbori. Levak izbora Istorija je uzrono-posledina. Tokom vremena, dogaaji se zgunjavaju, gube se nivoi slobode i raste verovatnoa rata. Levak mogunosti izbora koje su na raspolaganju liderima, meutim, moe se ponovo otvoriti i nivoi slobode se mogu povratiti. (videti sliku 3.4.) Ako ponemo sa 1898. godinom i zapitamo se koji je rat najverovatniji u Evropi, odgovor bi bio rat izmeu Francuske i Britanije, koje su bile sukobljene licem u lice povodom kolonijalnih poseda u Africi. Nakon to su Britanci i Francuzi 1904. godine formirali Antantu, britansko-francuski rat izgledao je manje verovatan. Prva Marokanska kriza iz 1905. i Bosanska kriza iz 1908. godine, uinile su da rat sa Nemakom izgleda mnogo verovatnije. Ali, 1910. godine desili su se neki interesantni dogaaji. Betman Holveg, nemaki kancelar, traio je detant sa Britanijom. Britanija je smatrala da moe ostati neutralna u sluaju kakvog rata u Evropi, samo ako Nemaka ogranii svoju mornaricu. U isto vreme, izgledalo je da e obnovljena kolonijalna trvenja izmeu Britanije i Rusije u Aziji, i izmeu Britanije i Francuske, zapretiti kolapsom ili erozijom Trojne Antante. Drugim reima, 1910. se levak izbora ponovo proirio. Levak se, meutim, suzio jo jednom, 1911. godine, sa drugom Marokanskom krizom. Kada je Francuska poslala trupe da pomognu sultanu od Maroka, Nemaka je zahtevala kompenzaciju na teritoriji francuskog Konga i poslala je topovnjau u Agadir na marokanskoj obali. Britanska flota bila je u pripravnosti. Francuski i nemaki bankari lobirali su protiv rata, i Kajzer je ustuknuo. Ovi dogaaji su bili, meutim, od velikog uticaja na javno mnjenje i doveli su do porasta straha od nemakih namera. Iako su Balkanski ratovi iz 1912. i 1913. godine i poveanje pritisaka na Austriju postavili scenu za 1914. godinu, postojao je takoe obnovljeni napor za detant, 1912. godine. Britanija je poslala Lorda Heldena u Berlin, i Britanci i Nemci saglasili su se oko mnogih pitanja. Takoe, do tog vremena postalo je jasno da je Britanija pobedila u trci u pomorskom naoruavanju. Levak se moda opet proirio. Juna 1914. godine, oseanje da se odnosi popravljaju bilo je toliko jako da je Britanija poslala 4 svoja najvea Drednot ratna broda u Kil u Nemakoj, u dravnu posetu. Da je Britanija smatrala da e doi do rata, poslednja stvar koju bi uradila bila bi da poalje etiri od svojih najboljih ratnih brodova u neprijateljsku luku. Jasno, Britanija u tom trenutku nije mislila na rat. U stvari, 28. juna, britanski i nemaki mornari etali su zajedno kejom u Kilu, kada su do njih dole vesti da je srpski terorista pogodio iz pitolja austrijskog nadvojvodu u jednom dalekom mestu zvanom Sarajevo. Istorija ima svoja iznenaenja, i jo jednom, verovatno nije isto to i neizbeno. Pouke istorije ponovo

Da li postoje neke pouke koje moemo izvui iz ovog istorijata? Moramo biti paljivi kada su pouke u pitanju. Analogije mogu da zavedu, a o Prvom svetskom ratu stvoreno je mnogo mitova. Na primer, neki kau da je Prvi svetski rat bio rat do kog je dolo igrom sluaja. Prvi svetski rat nije bio potpuno sluajan. Austrija je planirano ula u rat. A ako je trebalo da bude rata, Nemaka je vie elela rat 1914, godine nego kasnije. Bilo je pogrenih kalkulacija o duini i opsegu rata, ali to nije isto to i rat igrom sluaja. Kae se, takoe, da je rat izbio zbog trke u naoruavanju u Evropi. Do 1912. godine, meutim, trka u pomorskom naoruavanju bila je zavrena, i Britanija je iz nje izala kao pobednik. Premda je u Evropi postojala zabrinutost zbog rastue moi armija, gledite da je rat bio uzrokovan direktno trkom u naoruavanju je suvie jednostavno. S druge strane, ima nekih validnih upozorenja koje moemo izvui iz ovog dugakog pada u Prvi svetski rat. Jedna od lekcija je da treba obratiti panju na proces sistema ravnotee snaga, kao i na strukturu raspodele moi. Ovde konstruktivisti dodaju jedan vaan deo koji neki realisti proputaju. Umerenost dolazi iz procesa. Stabilnost nije osigurana samo raspodelom moi. Jo jedna korisna lekcija je da se treba uvati uljuljkanosti u miru, ili verovanja da e se sledee krize uklopiti u isti obrazac kao i poslednje krize: za 1914. godinu se pretpostavljalo da e biti repriza Bosanske krize iz 1908. godine, iako je jasno da nije bilo tako. Uz to, iskustvo Prvog svetskog rata sugerie nam da je vano imati vojne snage koje su stabilne u krizama, bez ikakvog oseaja da se moraju koristiti ili izgubiti. elezniki redovi vonje nisu bili glavne determinante Prvog svetskog rata, ali su politikim liderima oteali kupovinu dodatnog vremena. Svet u osvit 21. veka razlikuje se od sveta iz 1914. godine na dva vana naina: jedan je da je nuklearno oruje uinilo rat irokog obima veoma opasnim, i drugi, da je, kako kontruktivisti primeuju, ideologija rata, prihvatanje rata, mnogo slabije. 1914. godine, postojalo je miljenje da je rat neizbean, jedno fatalistiko gledite ojaano argumentom teorije socijalnog darvinizma da je rat dobrodoao jer on proiava vazduh kao dobra svea oluja. To je zaista bilo raspoloenje uoi Prvog svetskog rata. Knjiga Vinstona erila Svet u krizi veoma dobro hvata ovo oseanje: Postojala je neobina napetost u vazduhu. Nezadovoljne materijalnim napretkom, drave su se agresivno okrenule ka sukobu, unutranjem ili spoljnom. Nacionalne strasti, neuobiajeno narasle usled opadanja uticaja religije, tinjale su pod povrinom skoro svake zemlje, da bi se rasplamsale ukoliko bi ih pokuali ugasiti. Gotovo da se moglo pomisliti da svet eli da pati. Svakako, svuda je bilo onih koji su jedva ekali da se drznu.36 Usudili su se i izgubili, to je lekcija iz 1914. godine.

HRONOLOGIJA: PUT U PRVI SVETSKI RAT 1905.1906. Prva Marokanska kriza: Kajzer poseuje Tanger u sklopu pokuaja
36

Winston Churchill, The World Crisis, Scribner s, New York, 1923, p. 188.

1908.

1911.

1912. 1913. 1914. 28. jun

Nemake da tu zameni Francusku; reeno namirivanjem Francuske na konferenciji u Algericasu Austro-Ugarska objavljuje aneksiju Bosne i Hercegovine, teritorije naseljene slovenskim stanovnitvom kojom je upravljala od 1878. godine. Srbija preti ratom, ali je nemona bez podrke Rusije; Nemaka staje iza Austro-Ugarske, odvraajui time Rusiju Druga Marokanska kriza: nemaka topovnjaa "Panter" pojavljuje se u Agadiru u pokuaju da primora Francusku na teritorijane ustupke u drugim podrujima pod njenom kontrolom, u zamenu za nemako priznavanje francuskih zahteva u Maroku Prvi Balkanski rat: Bugarska, Srbija i Grka pobeuju Tursku i zadobijaju Trakiju i Solun; Austro-Ugarska pomae stvaranje Albanije u cilju obuzdavanja moi Srbije Drugi Balkanski rat: Srbija, Grka i Rumunija nanose poraz Bugarskoj i ostvaruju teritorijalna proirenja na raun Bugarske.

Atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu enu u Sarajevu 5. jul Austro-Ugarska zahteva i dobiju podrku Nemake za obraun sa Srbijom 23. jul Austro-Ugarska alje otar ultimatum Srbiji 25. jul Srbija odbija neke odredbe ultimatuma; trai podrku Rusije 26. jul Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih poslova predlae odravanje konferencije na kojoj bi se razreila kriza; Nemaka i Austro-Ugarska odbijaju predlog 28. jul Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji 29.jul Austro-ugarske vojne snage bombarduju Beograd; Rusija vri mobilizaciju protiv Austro-Ugarske 30. jul Rusija i Austro-Ugarska nareuju optu mobilizaciju; francuske trupe se povlae 10 kilometara od granice sa Nemakom 31. jul Nemaka alje ultimatum Rusiji zahtevajui demobilizaciju; Rusija ne odgovara 1. avgust Nemaka objavljuje rat Rusiji; mobilizacija britanske flote; Francuska vri mobilizaciju poto su nemake snage izvrile invaziju na Luksemburg 2. avgust Nemaka zahteva nesmetani prolaz kroz Belgiju 3. avgust Belgija odbija nemaki ultimatum; Nemaka objavljuje rat Francuskoj 4. avgust Nemake trupe umarirale u Belgiju; Britanija objavljuje rat Nemakoj

PITANJA ZA RAZMILJANJE: 1. Da li je Prvi svetski rat bio neizbean? Ako je to bio sluaj, zato i kada? Ako nije,

kada i kako se mogao izbei? 2. Kako se Volcove "predstave" mogu primeniti na objanjavanje porekla Prvog svetskog rata? 3. Koji od sledeih inilaca smatrate najznaajnijim za objanjenje izbijanja Prvog Svetskog rata? a) sistem Saveza b) javno mnjenje c) vojne doktine ili vojna rukovodstva (odredite zemlje) d) politika vostva (odredite zemlje) e) ekonomske pritiske ili sile f) pogreno opaanje namera druge strane g) ostale inioce 4. Tukidid je tvrdio da je najdublji uzrok Peloponeskog rata bio "rast atinske moi i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti". Do kog obima je Prvi svetski rat bio prouzrokovan porastom moi Nemake i strahom koji je to proizvelo u Velikoj Britaniji? Ili rastom ruske moi i strahom koji je to prouzrokovalo u Nemakoj? 5. Do kog obima je, ako je uopte, prvi svetski rat bio proizvod sluajnosti? Ima li smisla govoriti o ratovima koji su izbili sluajno? ta sa nenameravanim ratovima? 6. ta realistiki, liberalni i konstruktivistiki pristupi izuavanju meunarodnih odnosa imaju da pridodaju naim shvatanjima porekla Prvog svetskog rata? 7. Koje se pouke mogu izvui iz 1914. godine, a koje mogu pomoi onima koji donose politike odluke da izbegnu ratove u dananje vreme? PREPORUENA LITERATURA: 1. Gullick, Edward, Europes Classical Balance of Power, Norton, New York, 1967, pp. 1 34, 184 218. 2. Joll, James, The Origins of the First World War, Longman, New York, 1984, pp. 9 147. 3. Kenneddy, Paul, The Kaiser and German Weltpolitik in: John C. G. Rohl and Nicholas Sombart, eds., Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu Papers, Cambridge University Press, Cambridge, 1982, pp. 143 168. 4. Lowe, John, The Great Powers, Imperialism and the German Problem 1865 1925, Routledge, London and New York, 1994, pp. 202 239. DODATNA LITERATURA: Christiansen, Thomas, and Jack Snyder, Chain Gangs and Passed Bucks, International Organization, 44 : 2, Spring 1990, pp. 139 168.

Dangerfield, George, The Strange Death of Liberal England, Capricorn Books, New York, 1961 Fischer, Fritz, World Power or Decline: The Controversy over Germanys Aims in the First World War, Norton, New York, 1974 Howard, Michael, The Causes of War and Other Essays, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1984 Kennedy, Paul, The Rise of the Anglo German Antagonism: 1860 1914, Allen & Unwin, London, 1980 Kupchan, Charles A., The Vulnerability of Empire, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1994 Lebow, Richard Ned, Between Peace and War: The Nature of International Crisis, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1981 Maier, Charles S., Wargames: 1914 1919, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 249 280. Miller, Steven, Sean M. Lynn Jones, and Stephen Van Evera, eds., Military Strategy and the Origins of the First World War, Princeton University Press, Princeton NJ, 1991 Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to success in World Politics, Public Affairs, New York, 2004 Organski, A. F. K., and Jacek Kugler, The War Ledger, University of Chicago Press, Chicago, 1980 Rock, Stephen R., Why Peace Breaks Out: Great Power Rapprochement in Historical Perspective, University of North Carolina Press, Chapel Hill, NC, 1989 Sagan , Scott, 1914 Revisited: Allies, Offense, and Stability, International Security, 11 : 2, Fall 1986, pp. 151 176. Schroeder, Paul W., World War One as Galloping Gertie: A Reply to Joachim Remak, Journal of Modern History, XLIV : 3, 1972 Snyder, Jack L, Myths of Empire: Domestic Politics and International Ambition, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1991 Trachtenberg, Marc, History and Strategy, Princeton University Press, Princeton NJ, 1991, Poglavlje 2

Tuchman, Barbara, The Guns of August, Macmillan, New York, 1962 Turner, L. C. F., The Origins of World War I, Edward Arnold, London, 1983 Walt, Stephen, The Origins of Alliances, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987 Williamson, Samuel R., The Origin of World War I, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 225 248. Wilson, Keith, Decisions for War, 1914, St. Martins Press, New York, 1995

POGLAVLJE IV NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I II SVETSKI RAT USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I svetski rat je prouzrokovao ogromne drutvene potrese i oseanja uasa zbog besmislene ratne klanice. Politika ravnotee snaga bila je nairoko okrivljivana za rat. Vudro Vilson, ameriki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasini liberal devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnotee snaga nemoralna zbog toga to naruava demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju, Ravnotea snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnotea snaga je neto bez ega moem u budunosti.37 Vilson je imao pravo, zbog toga to politika ravnotee snaga ne daje prvenstvo demokratiji ili miru. Kao to smo videli, ravnotea snaga je nain da se ouva sistem suverenih drava. Drave deluju sa ciljem da spree da bilo koja od drava postane nadmona. Iz toga proizilazi takva ravnotea snaga koja doputa rat ili krenje principa samoopredeljenja, ako je to jedini nain da se sauva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je tako razarajui, haotian i brutalan, da su mnogi ljudi poeli da misle da rat radi ouvanja ravnotee snaga vie ne moe biti tolerisan. Ali ako svet sebi vie ne moe da dopusti sistem ravnotee snaga, ta bi zauzelo njegovo mesto? Vilson je priznavao da suverene drave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti obuzdana uz pomo prava i ustanova kao to je to uinjeno na nivou unutranje politike. Liberalno reenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne unutranjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da je I svetski rat voen da bi se svet uinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi demokratija mogla da uini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile saoptenje navodei u 14 taaka svoje razloge za ulazak u rat. etrnaesta taka je bila
37

Woodrow, Wilson, in: Ray S. Baker and William E Dodd, eds., The Public Papers of Woodrow Wilson: War and Peace, vol. I, Harper, New York, 1927, pp. 182 183.

najvanija. Ona je pozivala na na stvaranje, putem posebnog obavezujueg sporazuma, opteg udruenja nacija, u cilju pruanja uzajamnih jemstava politike nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim dravama. U stvari,Vilson je hteo da promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnotee snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti. Broj nastradalih u ratu 1914 1918.
Zemlja Austro Ugarska Britanija (ukljuujui teritoriju cele imperije) Bugarska Francuska Nemaka Italija Rumunija Rusija Srbija Turska Sjedinjene Amerike Drave Broj mrtvih u ratu

1 250 000 900 000 100 000 1 500 000 1 750 000 600 000 300 000 1 750 000 500 000 30 000 112 000

Liga Naroda Uprkos tome to su kritiari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi organizovanje meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju Lige naroda. Moralna snaga je bila znaajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podri. Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne drave udruile, premo bi bila na strani dobra. Meunarodna bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi bio nedeljiv. Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomo svakoj dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani neagresivnih snaga. Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se saglasile da kazne dravu koja je poinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih slinosti sa politikom ravnotee snaga u smislu da su drave pokuavale da odvrate agresiju obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu. Meutim, postoje tri znaajne razlike izmedju pristupa kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak vie na agresivnoj politici drava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa politikom ravnotee snaga u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drave koja je postajala suvie jaka; odnosno, fokus je bio na kapacitetima drava. Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti savezi nisu stvarani unapred, budui da se ne zna koja e drava biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poinjena, dok se u sistemu ravnotee snaga savezi obrazuju unapred. Tree, kolektivna bezbednost je bila osmiljena

da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drava ili onih koje taj sistem iskoriavaju ne doprinosei mu. Ako bi previe drava bilo neutralno, koalicija dobra bi mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila umanjena. Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat. Nekoliko lanova Pakta Lige naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se obavezale da zatite sve lanice od agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglaeni su brigom svih drava. U lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere. Ovo tvrdo zvui, ali su postojale i nejasnoe. Sve lanice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drava imala pravo veta. Kada su drave potpisale Pakt, one su se obavezale na potovanje lana 16, ali je u praksi ostajalo na dravama da odlue koju vrstu sankcija e primeniti i kako e ih sprovesti; one za to nisu odgovarale nikakvoj vioj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u kojoj bi via vlast mogla da obavee drave lanice. Ona nije bila kraj anarhinog sistema drava, nego prvenstveno napor da drave kolektivno disciplinuju one lanice sistema koje kre pravo. Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date teritorije. Proslavljena od strane dravnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda, suverenost drave je apsolutna i nepovrediva; vlade drava imaju punu vlast unutar njihovih granica. Drava moe ograniiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno, ako vlada potpie ugovor kojim doputa drugoj vladi da ima odreeni uticaj u njenim domenima, to je pre sporazumno ograniavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su potpisivanjem pakta Lige naroda drave dobrovoljno prepustile neto suverenosti medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meunarodnog prava. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Jo od Vestfalskog mira 1648. godine, kljuno naelo meunarodnog prava je bilo da su drave suverene, osim kada povrede meunarodno pravo, u kom sluaju su podvrgnute kanjavanju. Kolektivna bezbednost bila je meunarodnom pravu ono to je policija u unutranjem pravu. Ipak, meunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaeno od strane drava nego unutranje pravo. Mnoge drave odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom i njegovo potovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim. Sjedinjene Drave i Liga Naroda U nevoljnosti drava da rtvuju deo svoje suverenosti u zamenu za kolektivnu bezbednost lei uzrok jedne od najizraenijih slabosti Lige: neuspehu SAD da se pridrui neemu to su same stvorile. Ameriki Senat je odbio da ratifikuje Pakt. Rezultat toga bio je da je

sistem kolektivne bezbednosti morao da funkcionie bez onoga ko je trebao da bude njegov najznaajniji akter. Zato su se Sjedinene Drave uzdrale kada je, u velikoj meri, Liga bila ameriki liberalan plan da se preuredi svetska politika? Posle Prvog svetskog rata, najvei deo Amerikanaca eleo je da se vrati u normalnost. Mnogi su definisali normalnost kao izbegavanje meanja u meunarodne poslove. Protivnici su tvrdili da je Monroova doktrina iz 1823. godine ograniila amerike interese na Zapadnu hemisferu. Opozicija zamkama saveznitava datira jo od vremena Dorda Vaingtona. Voa te opozicije Ligi naroda, senator Henri Kabot Lod iz drave Masausets, pribojavao se da e lan 16. Pakta oslabiti i ameriki suverenitet i ustavnu mo Senata da objavi rat. Lod je podozrevao da Sjedinjene Drave mogu biti uvuene u daleke ratove na osnovu odluka Lige da primeni kolektivnu bezbednost, umesto da to bude uinjeno odlukom Senata ili voljom amerikog naroda. Debata izmeu Predsednika Vilsona i senatora Loda ponekad se predstavlja kao sukob izmedju idealiste i realiste, ali ona se takoe moe posmatrati i kao debata izmeu razliitih oblika amerikog moralizma. Vilsonovo tvrdoglavo odbijanje da se sporazume sa Lodom bio je jedan deo problema. Izolacionizam Loda odraavao je dugotrajni ameriki stav prema ravnotei snaga u Evropi: evropske drave ine prljave stvari u ime ravnotee snaga, i Amerikanci su bolji od toga. U sutini, meutim, Sjedinjene Drave su bile u stanju da ignoriu politiku ravnotee snaga u devetnaestom veku zbog toga to su Amerikancima ile na ruku prednosti koje je imala britanska flota. Druge evropske zemlje nisu mogle da dopru do Zapadne hemisfere i zaprete Amerikancima. U stvari, Sjedinjene Drave nisu bile uopte izolacionistike kada se radilo o meanju u poslove njihovih nejakih suseda u Centralnoj Americi, Meksiku ili na Kubi. Na kraju Prvog svetskog rata Amerikanci su bili otro podeljeni izmeu dva oblika moralizma, i izolacionistiki impuls prema evropskoj ravnotei snaga je bio taj koji je odneo pobedu. Rezultat je bio da je zemlja koja je sruila ravnoteu snaga u Prvom svetskom ratu odbila da prihvati odgovornost za posleratni poredak. CITAT: MOJA KONCEPCIJA LIGE NARODA JE BA U OVOME, DA ONA TREBA DA DELUJE KAO ORGANIZOVANA LJUDSKA MORALNA SNAGA IROM SVETA, I DA TAJ REFLEKTOR SAVESTI BUDE UPRT U SVAKOGA KO BILO KAD I BILO GDE PLANIRA I SPREMA ZLO I AGRESIJU. Wudro Wilson38 Rani dani Lige Ono to je Francuska elela vie od svega na kraju Prvog svetskog rata bile su vojne garancije da Nemaka nee ponovo postati mona. Budui da Sjedinjene Drave nisu htele da se pridrue Ligi naroda, Francuska je vrila pritisak na Britaniju da prui bezbednosne garancije i elela je vojne pripreme za sluaj da nemaka mo bude obnovljena. Britanija se opirala sa argumentima da bi takav savez bio protiv duha kolektivne bezbednosti jer bi identifikovao agresora unapred. tavie, Britanija je smatrala Francusku jaom od Nemake, zbog ega nije bilo potrebe za savezom, ak ni u
38

Citirano u: Inis L. Claude, Power and International Relations, Random House, New York, p. 104.

pojmovima tradicionalne ravnotee snaga. Britanija je govorila kako je vano reintegrisati Nemaku, ba kao to je Beki kongres vratio Francusku u Evropski koncert na kraju Napoleonovih ratova. Ratno raspoloenje smirivalo se mnogo bre u Britaniji nego u Francuskoj, i Britanci su smatrali da je vreme da umire Nemce vraajui ih u proces. Neosetljiva na takve argumente, Francuska je formirala saveze sa Poljskom, koja je obnovljena posle Prvog svetskog rata, i sa Malom Antantom, Jugoslavijom, ehoslovakom i Rumunijom, dravama nastalim od bive Austro-ugarske imperije. Francuska politika je pokuala da sedi na dve stolice: ne samo da su ti savezi bili suprotni duhu kolektivne bezbednosti, nego oni nisu mnogo uinili za Francusku u smislu ravnotee snaga. Poljska je bila u loim odnosima sa svojim susedima, i nije bilo zamene za Rusiju koja je doivela ostrakizam zbog Boljevike revolucije. Drave Male Antante bile su destabilizovane etnikim problemima i unutranjim podelama. Nemaka je izala iz Prvog svetskog rata strahovito oslabljena. Izgubila je 25 000 kvadratnih milja teritorije i 7 miliona stanovnika. Versajski mirovni ugovor, potpisan u junu 1919. godine, primorao je Nemaku da smanji vojsku na samo 100 000 ljudi i zabranio joj dranje vazduhoplovnih snaga. Ugovor je sadrao famoznu "klauzulu o ratnoj krivici", prema kojoj je Nemaka prouzrokovala rat. Budui da je Nemaka bila okrivljena, Nemaka je morala i da plati. Reparacije su iznosile 33 milijarde dolara, iznos koji su Nemci smatrali nezamislivo visokim s obzirom na oteenja koja su pretrpeli. Kada nisu platili, Francuzi su poslali trupe da okupiraju nemaku industrijsku oblast Rur dok oni to ne plate. Stupivi u pasivan otpor, Nemaka je pretrpela ogromnu inflaciju koja je unitila uteevinu srednje klase. To je jedno za drugim unitilo izvore unutranje stabilnosti dok se Vajmarska republika borila da stvori demokratiju. Italija nikada nije bila oduevljena Pariskim mirovnim ugovorima ili Ligom naroda. Italija je prvobitno bila u savezu sa Nemakom i Austro-ugarskom, ali su na poetku rata Italijani odluili da e bolje proi sa saveznicima i promenili su stranu. U tajnom Londonskom memorandumu, potpisanom 1915. godine, Italiji je obeana kompenzacija na raun delova Austro-ugarskog carstva od kojih je nastala posleratna Jugoslavija. Italijani su oekivali da e ta obeanja biti ispotovana, ali Vudro Vilson se usprotivio takvim staromodnim nainima podele plena i ratnom ponaanju. Povrh toga, nakon to su Musolini i faisti preuzeli vlast 1922. godine, jedan od njihovih spoljnopolitikih ciljeva bilo je sticanje slave i konano ispunjavanje sudbine novog Rimskog carstva. Sa takvim poetkom, znaajno je da je Liga uspela da uini bilo ta. Ipak, razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. Izraeni su planovi da se smanje reparacije koje je Nemaa morala da plati. 1924. godine, vlade su potpisale Protokol o mirnom reavanju sporova u kome su se obavezale da e svoja sporna pitanja podvrgnuti arbitrai. to je moda najvanije, 1925. godine je Ugovor iz Lokarna dopustio Nemakoj da ue u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu. Ugovor iz Lokarna je imao dva aspekta. Na zapadu, Nemaka je jemila da e njene granice sa Francuskom i Belgijom biti nepovredive. Alzas i Lorena, koje je Bizmark zauzeo u ratu 1870. godine, vraene su Francuskoj Ugovorom iz Versaja, i Nemaka je obeala da e demilitarizovati zonu du Rajne. Lokarno je reafirmisao ove rezultate. Na Istoku, Nemaka je obeala da e prihvatiti arbitrau pre nego to nastavi sa promenama na njenim istonim granicama sa Poljskom i ehoslovakom. Ova druga klauzula je trebala da bude zvono za uzbunu, jer su sada postojale dve vrste granica oko

Nemake - nepovredivi deo na zapadu i deo o kojem se moe pregovarati na istoku ali, u to vreme, ovi sporazumi su izgledali kao napredak. Liga je uspela da rei neke manje sporove, kao to je onaj izmeu Grke i Bugarske, i zapoela je proces pregovora o razoruavanju. Posle Vaingtonske konferencije iz 1921. godine, na kojoj su se Sjedinjene Drave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja pomorskog naoruanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o razoruavanju irih razmera. Pripremali su teren za svetsku konferenciju do koje je konano (prekasno) dolo 1932. godine. Pored toga, 1928. godine drave su se saglasile da zabrane rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih poslova Amerike i Francuske. to je najvanije, Liga je postala centar diplomatskih aktivnosti. Iako nisu bili lanovi, Amerikanci i Rusi su poeli da alju posmatrae na sastanke Lige u enevi. Svetski finansijski kolaps iz oktobra 1929. godine i uspeh Nacional-socijalistike partije na nemakim izborima 1930. bili su vesnici problema koji e doi, iako je na godinjoj skuptini Lige naroda septembra 1930. jo uvek vladao oseaj napretka. Taj optimizam povodom sistema kolektivne bezbednosti bio je raspren 30-ih godina dvema krizama u Manduriji i Etiopiji. Mandurski neuspeh Da bismo razumeli sluaj Mandurije, moramo shvatiti situaciju u Japanu. Japan se, od mogue rtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja veka transformisao u vrlo uspenu imperijalistiku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu 1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio saveznikim silama u Prvom svetskom ratu. Po zavretku rata, Japan je traio da ga prihvate kao veliku silu. Evropljani i Amerikanci su se tome protivili. U Parizu, vlade zapadnih zemalja odbacile su japanski predlog da Pakt Lige naroda potvrdi princip rasne jednakosti. U 20-im godinama, Amerikanci su usvojili rasistike zakone koji su iskljuivali japanske imigrante, a Britanija je okonala svoj bilateralni ugovor sa Japanom. Mnogi Japanci su mislili da su se pravila promenila upravo onda kada su oni trebali da uu u klub velikih sila. Kina je bila drugi akter u Mandurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine i pada mandurske dinastije ing koja je vladala od 1644.godine, Kina je postala republika. Nacija je, meutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni graanski ratovi izmeu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandurija, iako formalno deo Kine, bila je pod vlau jednog od tih vojnih zapovednika i odravala je svoj kvazi-nezavisni status. Sa ang Kaj-ekom kao glavnim vojnim savetnikom Republike, Kineski nacionalistiki pokret je pokuao da ujedini zemlju, i ogoreno je kritikovao neravnopravne ugovore koji su poniavali i eksploatisali Kinu jo od kraja imperijalistikog Opijumskog rata u devetnaestom veku. Kako su kineski nacionalisti jaali tokom 20-ih godina, poveavala su se trvenja sa Japanom i Kina je proglasila bojkot japanske robe. Za to vreme u Japanu su se vojne i graanske frakcije borile za prevlast. Opta ekonomska kriza koja je poela u poznim 20-im godinama ostavila je Japan, ostrvsku dravu, posebno ranjivim. Njegove vojne klike zadobile su prevlast. Septembra 1931. godine japanska vojska je inscenirala incident na mandurijskoj eleznici, gde su oni imali pravo da dre trupe jo od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905. Sabotaa na

mandurijskoj eleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Manduriju. Iako je Japan tvrdio da njegove akcije imaju za cilj da zatite mandurijsku eleznicu, on je otiao jo dalje i formirao marionetsku dravu zvanu Manduko, za ijeg vladara je bio postavljen poslednji kineski car, Pu Ji. Kina je uputila albu Ligi naroda, ali je Japan spreio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da povue trupe. U decembru, Liga se saglasila da poalje komitet pod rukovodstvom britanskog lorda Litona da istrai dogaaje u Manduriji. Lord Lajton je najzad izvestio Ligu u septembru 1932. godine i odbacio japanski izgovor kao neopravdanu intervenciju. Iako je njegov izvetaj preporuio da lanice Lige naroda ne priznaju dravu Manduko, on nije pozivao na primenu sankcija u smislu lana 16 protiv Japana. U februaru 1933. godine Skuptina Lige naroda glasala je sa 42 : 1 da se prihvati Lajtonov izvetaj o japanskoj invaziji Mandurije. Protiv je glasao Japan, koji je potom istupio iz Lige naroda. Sve u svemu, sluaj Mandurije je pokazao da su procedure Lige naroda spore, bojaljive i neefikasne. Mandurijska epizoda je stavila na probu Ligu naroda, i Liga nije bila uspena. Etiopski debakl Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji 1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh. Italija je dugo kovala planove da anektira Etiopiju; ne samo da je ona bila blizu italijanskih kolonija u Eritreji na Crvenom moru, nego su se faisti oseali uvreenim zbog toga to su Etiopljani osujetili italijanski napor da ih kolonizuju tokom imperijalistike ere u devetnaestom veku. Faistiki ideolozi su tvrdili da ova istorijska "greka" mora biti ispravljena. Izmeu 1934. i 1935. godine Italija je provocirala incidente na granici izmeu Etiopije i Eritreje. Ona je to inila uprkos postojanju mirovnog ugovora izmeu Etiopije i Italije, i uprkos injenici da je Italija potpisala Brijan-Kelogov pakt koji je iskljuivao rat, da je bila lanica Lige Naroda i da se obavezala da e se podvrgnuti arbitrai tri meseca pre nego bilo ta preduzme. U oktobru 1935. godine, Italija je izvrila invaziju Etiopije. Invazija je bila ist sluaj agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajui specijalnu konferenciju koja e odluiti o nametanju sankcija Italiji. Prisustvovalo je pedeset drava, i osam dana nakon invazije konferencija je preporuila dravama lanicama da uvedu etiri vrste sankcija: embargo na prodaju svih vojnih dobara Italiji; zabranu novanih pozajmica Italiji; prestanak uvoza iz Italije; i odbijanje da se Italiji prodaju odreena dobra koja je teko kupiti bilo gde, kao to su kauuk i kalaj. Ali tri stvari bile su proputene: Italiji je je jo uvek bilo dozvoljeno da kupuje elik, ugalj, i naftu; diplomatski odnosi nisu bili prekinuti; i Britanija nije zatvorila Suecki kanal kroz koji je Italija transportovala potreptine za Eritreju. Zato lanice Lige naroda nisu uradile vie? Postojao je opti optimizam da e sankcije prisiliti Italiju da se povue iz Etiopije. Sankcije su sigurno imale uticaja na italijansku ekonomiju: italijanski izvoz opao je za jednu treinu tokom godine, vrednost italijanske lire je opala i postojale su procene da e italijanske zlatne rezerve biti iscrpljene u roku od devet meseci. Ali osim to su bile bolne, sankcije nisu naterale Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji. Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije

bio je vie nego ublaen njihovom brigom za evropsku ravnoteu snaga. Britanija i Franscuska su elele da izbegnu otuenje Italije zbog toga to je Nemaka obnavljala svoju snagu, i Britanija i Francuska su mislile da bi bilo korisno imati Italiju u koaliciji protivtee Nemakoj. 1934. godine, kada je izgledalo da e Hitler uzeti Austriju, Musolini je premestio italijanske trupe na granicu sa Austrijom i Hitler je ustuknuo. Britanci i Francuzi su se ponadali da e ubediti Musolinija da se pridrui koaliciji protiv Nemake. Tradicionalne diplomate nisu prekrile sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda: one su ga reinterpretirale u skladu sa starim pristupom ravnotee snaga. Iz perspektive ravnotee snaga, poslednja stvar koju su oni hteli bila bi da budu uvueni u daleki sukob u Africi kada su imali goruih problema u srcu Evrope. Daleka agresija u Africi, govorili su tradicionalni realisti, nije bila pretnja evropskoj bezbednosti. Pomirljivost i pregovori bili su potrebni da se Italija vrati nazad u koaliciju. Nije iznenadjenje da su Britanci i Francuzi poeli da strahuju oko pitanja sankcija. Ser Semjuel Hoar i Pjer Laval, britanski i francuski ministri spoljnih poslova, sastali su se u decembru 1935. godine i skovali plan koji je predviao podelu Etiopije na dva dela, jednog u italijanskoj, a drugog u zoni Lige naroda. Kada je neko odao taj plan tampi, dolo je do provale besa u Britaniji. Optuen da je prodao Ligu naroda i kolektivnu bezbednost, Hoare je bio prinuen da podnese ostavku. Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine Hitler je odbacio Ugovore iz Lokarna i poslao nemake trupe u demilitarizovanu Rajnsku oblast. Britanija i Francuska su odmah prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa Italijom da se dogovore kako da obnove ravnoteu snaga u Evropi. Ravnotea snaga u Evropi prevladala je primenu doktrine kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936. godine Italijani su mogli da okonaju svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile uklonjene. Najbolju reenicu u ovoj tragediji izgovorio je delegat Haitija u Ligi naroda: "Veliki ili mali, jaki ili slabi, blizu ili daleko, beli ili obojeni, nemojmo nikad zaboraviti da svi jednog dana moemo postati neija Etiopija."39 I u roku od nekoliko godina veina evropskih drava pala je kao rtva Hitlerove agresije u Drugom svetskom ratu. Prvi napor sveta za kolektivnom bezbednou bio je jedan alosan neuspeh. UZROCI II SVETSKOG RATA Drugi svetski rat bacio je u zasenak sve ostale ratove u pogledu ljudskih rtava koje se procenjuju na izmedju 35 i 50 miliona ljudi. Rat je ostao zapamen i po napretku u tehnologiji naoruanja. Tenkovi i avioni, koji su tek bili uvedeni u upotrebu u Prvom svetskom ratu i u njemu igrali beznaajnu ulogu, Citat: Ovde je, kako se meni ini, kljuno pitanje da li je Hitler svesno uao u rat. On nije toliko eleo rat koliko je oekivao da e se on desiti, osim ako bi ga mogao izbei nekim vetim trikom, kao to je izbegao graanski rat kod kue. Oni koji imaju zloinake ciljeve, lako ih pripisuju drugima; i Hitler je oekivao da e drugi initi ono to bi on radio da je na njihovom mestu.
39

F. P. Walters, A History of the League of Nations, London, Oxford University Press, 1952, p. 653.

A. J. P. Taylor40 dominirali su Drugim svetskim ratom. Radar je igrao znaajnu ulogu, na primer u bici za Britaniju, jednom od prekretnih dogaaja u Drugom svetskom ratu. I na kraju rata, naravno, imamo atomske bombe i poetak nuklearne ere . Drugi svetski rat zavrio se bezuslovnom predajom. Za razliku od Prvog svetskog rata, Zapadni saveznici su okupirali Nemaku i Japan i preobrazili njihova drutva tokom trajanja okupacije. "Nemaki problem" reen je za pola veka podelom Nemake. Drugi svetski rat je stvorio i bipolarni svet u kojem su Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez izali iz sukoba mnogo snaniji od ostalih. Rat je predstavljao kraj Evrope kao arbitra ravnotee snaga. Sada je Evropa postala arena u kojoj su se borili autsajderi, neto kao Nemaka pre 1870. godine. Kraj Drugog svetskog rata 1945. godine stvorio je okvir svetskog poretka koji je trajao do 1989. godine. Hitlerov rat? Drugi svetski rat esto se naziva "Hitlerovim ratom". Iako tano, to je i suvie pojednostavljeno. Drugi svetski rat bio je takoe stari posao, drugi in Velikog rata kojim je okonana evropska hegemonija 1918. godine; medjuratni period je bio samo pauza. Hitler je eleo rat, ali ne takav rat kakav mi znamo kao Drugi svetski rat. On je hteo kratak, otar rat, tzv. blickrig. Jo jedan razlog zato to nije samo Hitlerov rat je rat na Pacifiku. Hitler je kontinuirano, ali bezuspeno podsticao Japance da napadnu britansku koloniju Singapur ili da napadnu Sibir kako bi odvratili sovjetske trupe od Evrope. Japan nije uinio ni jedno ni drugo; umesto toga, iznenadio je Hitlera napavi ameriku pomorsku bazu Perl Harbur. Rat na Pacifiku, iako deo Drugog svetskog rata, ima drugaije poreklo i bio je vie imperijalni poduhvat za uspostavljanje regionalne hegemonije. Sa druge strane, moemo otii predaleko u naglaavanju drugih uzroka. Neki istoriari su gotovo oslobodili odgovornosti Hitlera. A. J. P. Tejlor smatra da je Hitler, iako grozna osoba i odvratan avanturista, ipak bio samo oportunista koji se umeao u vakuum moi nastao umirivakim politikama zapadnih demokratija. Tejlor, meutim, ide predaleko. Na primer, Hitlerova knjiga "Mein Kampf" iz 1924. godine, izlae neodreeni plan koji Tejlor odbacuje kao Hitlerovu galamu u srdbi zbog francuske invazije na Rursku oblast. Ali Hitler je napisao jo jednu, tajnu knjigu 1928. godine u kojoj je ponovio mnoge argumente iz Mein Kampf-a. Iako to nije bio detaljan plan, jasno je pokazivao smer u kojem je hteo da ide. Tejlor takoe olako prelazi preko "Hosbahovog memoranduma". Pukovnik Hosbah, Hitlerov pomonik, vodio je zapisnik na sastanku u Berhtesgadenu 1937. godine, gde je zabeleeno da je Hitler planirao da zauzme planiranu teritoriju do 1943. godine, pre nego to nemaka premo postane prevaziena. Hitler je znao da je bilo vano iskoristiti prilike im se pojave na Istoku, i da e Austrija i ehoslovaka biti prve. Tejlor je preao preko vanosti ovog zapisnika, rekavi da to nije bio zvanian memorandum. Od vremena kada je Tejlor o tome pisao, novi dokazi su ugledali svetlost
40

A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, 2nd edition, Greenwich: Fawcett, 1961, p. 281

dana. Znamo da je Hitler esto govorio o ovom vremenskom rasporedu i ovim ciljevima. Hosbahov memorandum je uglavnom predvideo Hitlerove akcije. Hitlerova strategija Nakon dolaska na vlast 1933. godine, Hitler je imao etiri opcije, od kojih je tri odbacio. Mogao je da izabere pasivnost, prihvatajui oslabljenu meunarodnu poziciju Nemake. Mogao je da pokua sa ekspanzijom putem ekonomskog rasta (kao Japan posle Drugog svetskog rata) i da dovede Nemaku do medjunarodnog uticaja putem industrijske ekspanzije. Mogao je da ogranii svoje ciljeve na reviziju Versajskog ugovora i povrati neke od nemakih gubitaka iz 1918. godine. Do 30-ih godina, Zapadne demokratije su bile osetljive na nepravdu to je sva krivica za Prvi svetski rat svaljivana na Nemaku. Ali Hitler je odbacio ove tri strategije, i umesto toga izabrao proboj. Po njegovom gleditu, Nemaka, stenjena u sreditu Evrope, nije mogla doveka da ivi okruena. Morala je da dobije teritorije. On bi iao na Istok zbog ivotnog prostora, da proiri svoju osnovu, a u kasnijoj fazi bi iao na znatniju svetsku ulogu. Hitler je sledio ovu etvrtu opciju kroz etiri faze. U prvoj, dao se na posao da uniti Versajski okvir putem vrlo vetih diplomatskih manevara. U oktobru 1933. godine, povukao se iz Lige naroda i sa konferencije o razoruanju koju je Liga bila sazvala. Za svoje povlaenje je okrivio Francuze koji, po njemu, nisu hteli da smanje svoje vojne snage na konferenciji o razoruanju, to je uinilo nemoguim da Nemaka nastavi da uestvuje u Ligi ili na konferenciji. U januaru 1934. godine potpisao je ugovor sa Poljskom poremetivi time aranmane koje je Francuska pokuala da napravi sa Poljskom i manjim istonoevropskim dravama kroz "Malu antantu". U martu 1935. godine Hitler je odbacio vojne klauzule Versajskog ugovora, rekavi da Nemaka nee vie biti ograniena na vojsku od 100 000 ljudi. Umesto toga on je obelodanio planove da utrostrui vojsku i razvije vazduhoplovne vojne snage. Britanci, Francuzi i Italijani su se sastali u Strezi (Italija), da odgovore na Hitlerove akcije, ali pre nego to su uspeli da se organizuju Hitler je ponudio Britaniji pregovore o sporazumu o pomorskim snagama. Britanija je oberuke epala priliku poremetivi time bilo kakav koordinirani odgovor sa susreta u Strezi. U martu 1936. godine, kada su dogaaji u Etiopiji odvukli panju iz centralne Evrope, Hitler je premestio svoje trupe u Rajnsku oblast, demilitarizovanu Paktom iz Lokarna. Optuio je Francusku da ga je primorala da to uini. Rekao je da je Francuska unitila Ugovor iz Lokarna postiui dogovor sa Sovjetskim Savezom. Nagovestio je da bi mogao da se vrati u Ligu naroda ako bi druge evropske drave prihvatile njegovo vienje revizije Versajskog ugovora, to je bio inteligentan manevar koji je igrao na oseaj krivice i nesigurnosti kod zapadnih demokratija. Druga faza (1936-1940) bila je Hitlerova ekspanzija na male susedne zemlje. 1936. godine Hitler je pripremio etvorogodinji ekonomski plan za vojnu izgradnju kako bi bio spreman za rat do 1940. Potpisao je Osovinski pakt sa Italijom i Antikominternovski pakt sa Japanom. (Osnovana od strane Lenjina 1919. godine da bi podsticala boljevike revolucije irom sveta, Komunistika internacionala ili Kominterna je pod Staljinom promenila politiku 1935. godine i podravala takozvane vlade "narodnog fronta", antifaistike koalicije sastavljene od socijalista, anarhista i "buroaskih partija"). Hitler je takoe intervenisao na strani faista u njihovom ratu protiv

leviarske demokratski izabrane vlade narodnog fronta u paniji. Slanje trupa i bombardera koji su dali podrku faistikom generalu Francisku Franku u panskom graanskom ratu (1936-1939) Hitler je opravdavao kao deo zatite Zapada od boljevike pretnje. 1937. godine panija je postala poligon za vebanje Hitlerove vojne snage kada su Hitlerovi piloti bombardovali nezatieno civilno stanovnitvo i unitili baskijski grad Gerniku. Uprkos rairenim meunarodnim protestima, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Drave uinile su malo ili nita da odbrane pristalice panske Republike. Sledee godine, austrijski kancelar unig pozvao je na plebiscit kojim bi se odluilo da li e se Austrija ponovo ujediniti sa Nemakom, u nadi da e Austrijanci glasati protiv, pre nego to im to Hitler nametne. Ali Hitler je intervenisao. Nemake trupe umarirale su u Be okonavi austrijsku nezavisnost. Sledea je bila ehoslovaka. Hitler je vrio pritisak na ehoslovaku podstiui pitanje nacionalnog samoopredeljenja za tri miliona Nemaca u Sudetskoj oblasti ehoslovake. Ova oblast u kojoj se ehoslovaka graniila sa Nemakom bila je vojno znaajna jer je ukljuivala Bohemijski masiv, prirodnu liniju odbrane za ehoslovaku i logino mesto gde bi esi mogli da zaponu svoju odbranu od potencijalnog nemakog napada. Hitler je tvrdio da je nagodba nakon Prvog svetskog rata, kojom su ovi ljudi koji govore nemaki jezik dospeli na ehoslovaku teritoriju, bila povreda njihovog prava na samoopredeljenje i jo jedan primer perfidnosti zapadnih zemalja. Zahtevao je da teritoriji na kojoj se govori nemaki bude dozvoljeno da istupi iz ehoslovake i pridrui se nemakoj otadbini. esi su se zabrinuli i mobilisali su delove svojih rezervnih vojnih snaga. To je razbesnelo Hitlera koji se zakleo da e zgaziti ehoslovaku. Ovi dogaaji su alarmirali i Britaniju, koja nije elela da rat izbije u Evropi. Nevil emberlen, britanski premijer, tri puta je posetio Nemaku u pokuaju da sprei rat. emberlen je smatrao da nije mogue da Britanija brani ehoslovaku zbog udaljenosti, i zato to Britanija nije imala trupe na kontinentu. to je jo vanije, on nije mislio da je ehoslovaka vredna rata i znao je da Britanija nije bila spremna za rat. Kao to je bombardovanje Gernike pokazalo, vazduhoplovna mo je postala znaajnija, rastao je strah od bombardovanja, i emberlen je shvatio da britanska protivvazduna odbrana i radarski sistemi nisu bili spremni za vazduhoplovni rat. Zbog svih ovih razloga, emberlen se susreo sa Hitlerom u Minhenu septembra 1938. godine i saglasio se sa podelom ehoslovake, dajui Sudetsku oblast Nemakoj ukoliko Hitler obea da e ostatak ehoslovake ostaviti na miru. Hitler je to obeao i emberlen se vratio u Britaniju tvrdei da je spasao ehoslovaku i postigao "mir u naem dobu". Samo est meseci kasnije, u martu 1939. godine, nemake trupe su ule u ostatak ehoslovake, i zauzele prestonicu, Prag. okirana Britanija je shvatila da bi Hitler mogao da krene u dalja osvajanja te da bi njegova sledea meta mogla da bude Poljska. Podeljena u 18. veku, Poljska je bila obnovljena kao drava posle Prvog svetskog rata i dat joj je koridor do luke Dancig na Baltikom moru, iako je to podruje ukljuivalo stanovnitvo koje je govorilo nemaki. Jo jednom, Hitler je koristio istu taktiku. Tvrdio je da to to Nemci ive unutar poljske teritorije predstavlja krenje prava na samoopredeljenje, to je bio jo jedan primer perfidnosti Versajskog ugovora. Ovoga puta, Britanija i Francuska su pokuale da odvrate Hitlera dajui jemstva da e braniti Poljsku. Hitler je onda izveo brilijantan diplomatski udar. Uprkos tome to je govorio da eli da zatiti Zapad od boljevizma, Hitler je iznenada potpisao ugovor sa Staljinom u

avgustu 1939. godine. Pakt je ostavio Hitleru odreene ruke da radi ta hoe na Zapadu. On je ukljuivao i tajni protokol za jo jednu podelu Poljske. Staljin i Hitler su se dogovorili da svako uzme po deo. Hitler je uzeo svoj deo zapoevi rat protiv Poljske CITAT: SADA JE POLJSKA U POZICIJI U KOJOJ SAM HTEO DA BUDE... JEDINO SE PLAIM DA E U POSLEDNJEM TRENUTKU NEKA SVINJA DA MI PONUDI PLAN ZA POSREDOVANJE.41 Adolf Hitler. 27 avgust 1939. 1. septembra 1939. godine. Ovog puta nije traio jo jedan Minhenski sporazum u kome bi se Britanci umeali i dali mu deo Poljske u zamenu za obeanja o umerenosti. Trea faza bila je kratka. Hitler je postigao vojnu prevlast na kontinentu 1940. godine. Nakon to je zauzeo Poljsku, stvari su bile privremeno mirne; ovo razdoblje se naziva "lanim ratom". Hitler je oekivao da e Britanija traiti mir. U prolee 1940. godine, ipak se uplaio da bi Britanija mogla da poalje trupe u Norveku. Preduhitrio je britansko iskrcavanje u Norveku tako to je prvi tamo poslao svoje trupe. Potom je lansirao blickrig u Holandiji, Belgiji i Francuskoj. aljui svoje tenkove kroz navodno neprohodne Ardenske ume, Hitler je iznenadio Francuze i Britance. Onda je zaobiao Maino liniju francuskih utvrenja koja se prostirala veim delom francuske granice sa Nemakom. Primorao je britanske trupe da se vrate u Denkerk gde su morali da ostave svoju opremu i da preko La Mana evakuiu ono to je ostalo od ljudstva. Tako je Hitler briljantnim nizom poteza 1940. godine postao gospodar evropskog kontinenta zapadno od Sovjetskog Saveza. etvrta faza, "faza odlaska predaleko" dala je ratu puni zamah. Hitler je dugo eleo da krene istono, na Sovjetski Savez. Hteo je, meutim, prvo da se rei Britanije kako bi izbegao rat na dva fronta. Ukoliko bi zadobio premo u vazduhu, onda bi mogao da pree La Man i da izvri invaziju Britanije. Ali Hitlerove vazduhoplovne snage bile su poraene u Bici za Britaniju. Ne mogavi da stekne premo u vazduhu, Hitler se pitao: Treba li da odustane od svojih planova da napadne Sovjetski Savez? Hitler je odluio da napadne Sovjetski Savez ak iako ne bude bio u stanju da porazi Britaniju, mislei da e brzo poraziti Staljina i onda ponovo krenuti na Britaniju. tavie, on bi liio Britance bilo kakve mogunosti saveznitva sa Sovjetskim Savezom. U junu 1941. godine, napao je Sovjetski Savez i nainio ogromnu greku. U decembru 1941. godine, nakon to su Japanci napali Perl Harbur, napravio je jo jednu veliku greku: objavio je rat Sjedinjenim Dravama. Hitler je verovatno hteo da zadri Japance u ratu, jer je stalno podsticao Japan da mu se pridrui, i onda je iskoristio priliku da zapone podmorniku kampanju protiv amerikih plovila. Uinivi tako, doveo je do globalnog rata koji je okonao njegov Trei Rajh. Uloga pojedinca Kakvu ulogu je odigrala Hitlerova linost? Ona verovatno nije bila kljuni inilac u prvoj fazi. Zapadne demokratije bile su toliko ponete krivicom, slabe i iznutra podeljene da bi verovatno bilo koji veti nemaki nacionalista bio sposoban da izvri
41

Adolf Hitler on August 27, 1939, in: Gordon Craig, Germany, 1966-1945, New York, Oxford University Press, 1978, p. 712.

reviziju Versajskog sistema. Druga i trea faza, meutim, koje su dovele do Hitlerovog gospodarenja nad kontinetom zavisile su od Hitlerove vetine, drskosti i ratoborne ideologije. On je veoma esto savladavao svoje konzervativne generale i saradnike. Hitler je eleo rat i bio je spreman da preuzme rizike. etvrta faza, koja je dovela do globalnog rata i neuspeha, moe se pripisati dvema karakteristikama Hitlerove linosti. Kao prvo, Hitler je bio nezasit. On je bio ubeen u svoju vlastitu genijalnost, ali to ubeenje ga je dovelo do dve kljune greke: invazije Sovjetskog Saveza pre nego to je zavrio sa Britanijom i objave rata Sjedinjenim Dravama, to je dalo Frenklinu Ruzveltu, amerikom predsedniku, izgovor da se angauje u ratu u Evropi kao i na Pacifiku. Hitlerova druga velika greka bila je njegova rasistika ideologija, koja ga je, promovisanjem mita o superiornosti arijevske gospodarske rase, liila sudbonosnih prednosti. Na primer, kada je nemaka prvo napala Sovjetski Savez, mnogi Ukrajinci i drugi su ustali protiv Staljinove brutalnosti. Ali Hitler ih je posmatrao kao slovenske ljude nie vrednosti, nedostojne da budu njegovi saveznici protiv Staljina. On je takoe smatrao da su Sjedinjene Drave slabe zbog njenog crnakog i jevrejskog stanovnitva. Imao je obiaj da se ali na raun Ruzveltovih jevrejskih predaka. On nije uspeo da shvati da ameriki pluralizam moe da bude izvor snage. tavie, njegov antisemitizam ga je naveo da protera neke od naunika koji su bili od kljunog znaaja za razvoj atomske bombe. Ukratko, pojedinac je bio jedan od kljunih uzroka Drugog svetskog rata. Tip rata kakav je bio i njegov ishod veoma su mnogo zavisili od Hitlerove monomanijakalne linosti. Sistemski i unutranji uzroci Naravno, postojali su i drugi razlozi. Drugi svetski rat bio je vie nego samo Hitlerov rat i to je vrednost interpretacije A. D. P. Tejlora. Postojali su sistemski uzroci, i strukturni i proceduralni. Na strukturnom nivou, Prvi svetski rat nije reio nemako pitanje. Ugovor iz Versaja bio je, sa jedne strane, previe surov jer je podstakao nemaki nacionalizam, a sa druge, previe popustljiv jer je ostavio Nemcima sposobnost da neto preduzmu u vezi sa tim. tavie, odsustvo Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza iz ravnotee snaga sve do samog kraja znailo je da Nemaku nije imao ko da odvrati. Kao dodatak svemu, proces u meunarodnom sistemu odlikovao se krajnostima. Nemaka je bila revizionistika drava odluna da uniti sistem koji je nastao Ugovorom iz Versaja. Takoe, uspon ideologija, veliki "izmi" faizma i nacionalizma, doveli su do neprijateljske i poremeene komunikacije u 30-im godinama. Tri promene na unutranjepolitikom nivou bile su takoe posebno vane. Prvo, zapadne demokratije bile su nagriene klasnim podelama i ideolokim sukobima. Vodjenje koordinirane spoljne politike bilo je gotovo nemogue. Na primer, kada je Leon Blum, francuski socijalista, doao na vlast posle 1936. godine, francuski konzervativci su koristili slogan: "Bolje Hitler, nego Blum." 1939. godine, britanska konzervativna vlada poslala je misiju u Moskvu da izvidi da li se moe potpisati ugovor sa Staljinom, ali i misija i vlada su bile podeljene iznutra. Pre nego to su Britanci uspeli da se odlue, Hitler ih je porazio. Jedan od razloga odlaganja bio je otpor britanske vie klase da imaju posla sa komunistima. Drugi unutranjepolitiki uzrok rata bio je ekonomski kolaps. Velika depresija je bila sistemska u smislu da je uticala na sve zemlje i da je nastala na nesposobnosti

najveih kapitalistikih drava da uspostave delotvornu meunarodnu ekonomsku koordinaciju koja bi se borila sa neravnoteom u meunarodnoj trgovini i finansijskim tokovima. Depresija je imala snaan uticaj na unutranju politiku i klasne sukobe. Ogromni porast nezaposlenosti imao je politiki uticaj ravan dodavanju ulja na vatru: doprineo je nacistikom preuzimanju vlasti u Nemakoj i oslabio demokratske vlade. CITAT: HARIZMATINA PRIRODA HITLEROVOG POLOAJA KAO FIRERA -KVAZIMESIJANSKA PERSONALIZOVANA FORMA VLADANJA KOJA JE IZRASLA IZ ELJE ZA OBNOVOM NACIJE I JEDINSTVOM U ZEMLJI TRAUMATIZOVANOJ NACIONALNIM PONIENJEM I PARALISANOJ POLITIKIM KOLAPSOM U SUTINI NIJE MOGLA DA SE UMIRI U NORMALNOSTI ILI RUTINI, ILI DA SE PRIKLONI KONZERVATIVNIJEM AUTORITARIZMU. VIZIONARSKI CILJEVI NACIONALNOG SPASA PUTEM DOMINACIJE NAD EVROPOM I RASNOG PROIENJA BILI SU U SRCU OVOG REIMA. OVO JE ZNAILO NEPRESTANI DINAMIZAM I SAMOOBNAVLJAJUI POJAANI RADIKALIZAM. TO JE REIM DUE TRAJAO, NJEGOVI CILJEVI SU BILI SVE VIE MEGALOMANSKI, A DESTRUKTIVNOST BEZGRANINA. NJEGOVO KOCKANJE ZA SVETSKU PREVLAST ZNAILO JE SAVEZ PROTIV VEOMA MONIH SAVEZNIKA. BILO JE TO KOCKANJE SA NEMOGUIM, IAKO JE VODILO UNITENJU I REIMA I SAME NEMAKE. OVO JE BILA SUTINSKA IRACIONALNOST NACIZMA. HITLEROVO HARIZMATINO VOSTVO JE, STOGA, ZNAILO NE SAMO SPOSOBNOST UNITAVANJA BEZ PRESEDANA, NEGO I SADRINSKU TENDENCIJU KA SAMOUNITENJU. U TOM SMISLU SAMOUBISTVO NEMAKOG DIKTATORA 30. APRILA 1945. GODINE NIJE BILO SAMO DOBRO DOAO, NEGO I LOGIAN KRAJ TREEG RAJHA. Ian Kershaw42 Trei unutranjepolitiki razlog bila je politika izolacionizma koju su vodile Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave izale su iz Prvog svetskog rata kao najjaa svetska ekonomija, ali su odbile da u potpunosti prihvate odgovornost tog poloaja. U 30-im godinama, Velika depresija je uveala zaokupljenost unutranjim pitanjima, i znaajno produbila izolacionizam. Tokom svog prvog mandata, predsednik Frenklin Ruzvelt, kao i drugi Amerikanci, posveivao je malo panje Evropi. Nakon to je ponovo izabran 1936. godine, Ruzvelt je poeo da shvata da ukoliko Hitler postane isuvie moan, moe dominirati Evropom i konano ugroziti Sjedinjene Drave. Ruzvelt je 1937.godine poeo da govori o dogaajima u Evropi, ali amerika javnost nije elela da bude umeana. 1940. godine, Ruzvelt je Britancima dao razarae u zamenu za prava na vojne baze na britanskim teritorijama u Zapadnoj hemisferi. Ubedio je Kongres 1941. godine da odobri ratna snabdevanja u vidu zajma Britaniji kako bi spreio da bude pobedjena od Hitlera. Ipak, Ruzvelt je bio ogranien domaim javnim mnjenjem o tome koliko daleko moe ii u otporu prema Hitleru. Tek su napad Japana na Perl Harbur i Hitlerova objava rata doveli do kraja amerikog izolacionizma. Na koji se nain ovi unutranjepolitiki, lini i sistemski uzroci mogu svrstati zajedno? Moemo rei da su dubinski uzroci Drugog svetskog bili sistemski neodovreni posao Prvog svetskog rata. Posredni uzroci su bili uglavnom
42

Ian Kershaw, Hitler and the Nazi Dictatorship, in: Mary Fulbrook, ed., German History since 1800, Arnold, London, 1997, p. 336.

unutranjepolitiki - drutveni i ideoloki poremeaji koji su doveli do pojave Hitlera u Nemakoj i do politikih i ekonomskih slabosti demokratija. Neposredan uzrok sunovrata je bila strategija Adolfa Hitlera za dominaciju. Da li je rat bio neizbean? Da li je Drugi svetski rat bio neizbean? Nije, ali se verovatnoa za njegovo izbijanje poveavala protokom vremena. Nakon Ugovora iz Lokarna, 1926. godine, ova verovatnoa se smanjila, ali su se posle Velike depresije 1929. godine i Hitlerovog dolaska na vlast 1933. mogunosti izbora su se smanjivale sve dok 1941. godine rat nije postao globalan. Neuspeh Prvog svetskog rata u reavanju nemakog pitanja znaio je da je ve 1918. godine postojala mogunost za drugi rat. Da su zapadne demokratije izabrale da umire Nemaku 20-ih godina i manje je kanjavale, demokaratska vlada Vajmarske republike bi moda bila sauvana. Ili da su Sjedinjene Drave ratifikovale Ugovor iz Versaja i ostale u Evropi da sauvaju ravnoteu snaga (kao to su uinile posle 1945. godine), Hitler moda ne bi doao na vlast. Moda bi bilo rata negde u Evropi, ali ne bi nuno dolo do Svetskog rata. U 30-im godinama je ok ekonomske depresije pothranjivao uspon ideologija koje su veliale agresiju, to je rat uinilo verovatnijim. ta bi bilo kad bi bilo, pretpostavimo da su se Britanija i Francuska suprotstavile Nemakoj i napravile savez sa Sovjetskim Savezom poetkom 30-ih godina. Ili zamislimo da su se Sjedinjene Drave pridruile Ligi Naroda. Hitler bi moda bio odvraen ili bi bio primoran da eka. On moda ne bi ostvario tako dramatine poetne uspehe i moda bi bio svrgnut od strane svojih sopstvenih generala koji su nekoliko puta i planirali takav pu. Ali poto se te stvari nisu dogodile, Hitlerova linost i strategija postale su kljuni uzrok ubrzanja. Do kasnih 30-ih godina, kada je Hitler ve poeo da planira rat, on je postao gotovo neizbean. I pored toga, neki istoriari veruju da su Francuska i Britanija, da su pokrenule ofanzivu u septembru 1939. godine, mogle da poraze Nemaku. Rat na Pacifiku Rat na Pacifiku je imao posebne uzroke. Japan je bio azijsko drutvo ne mnogo ukljueno u evropske dogaaje. U 20-im godinama, Japan je bio daleko od savrene demokratije, ali je imao parlamentarni sistem. 30-ih godina, vojska i ekstremni nacionalisti su stekli kontrolu nad vladom. Njihova politika imperijalistike ekspanzije bila je veoma popularna. Japan je uvek brinuo o tome da ne bude spreen da doe do sirovina koje je morao da uvozi. Kada je ekonomska kriza srezala obim japanske trgovine Japanci su se uplaili da e, ukoliko ne promene svoj poloaj, biti suoeni sa obeshrabrujuom budunou. Oni su pokuali da ostvare regionalnu hegemoniju koju su nazvali Velika Sfera Ko-prosperiteta Istone Azije (odlian eufemizam za osvajanje neijeg suseda). Japan je verovao da e im sfera omoguiti da se odupru pretnjama Britanije i Sjedinjenih Drava, koje su jo uvek bile najvee pomorske sile na Pacifiku. Japan se prvo proirio na raun Kine. Brutalni rat u Kini doveo je Japan u diplomatski sukob sa Sjedinjenim Dravama koje su podrale Kinu. Posle pada Francuske pod Hitlerovu vlast 1940. godine, Japanci su iskoristili priliku da zauzmu

francuske kolonije u Jugoistonoj Aziji, Vijetnamu i Kambodi. U tom momentu, japanski ekspanzionisti su imali tri mogunosti. Jedna je bila da se krene na zapad protiv Sovjetskog Saveza. Budui da su ve postojali sukobi izmeu japanskih i sovjetskih snaga du mandurske granice, neki su smatrali japansko-sovjetski rat du te granice najverovatnijim. Druga opcija za Japance bila je da napadnu na jug, gde je, iako su ve bili zauzeli francuske kolonije u Jugoistonoj Aziji , najvea nagrada bila Holandska Istona Indija (dananja Indonezija), koja je posedovala naftu koja je Japanu bila potrebna. Trea opcija je bila da se napadne na istok protiv Sjedinjenih Drava, daleko najrizinija od sve tri opcije. Japanci su konano izabrali i opciju dva i opciju tri. Sedmog decembra 1941. godine, napali su na istok protiv Sjedinjenih Drava i na jug prema Indoneziji i Filipinima. Dok su pokreti na Jug imali za cilj sirovine, napad na Sjedinjene Drave je tee objasniti. S obzirom na disparitet u izvorima moi, Japanci su znali da na kraju ne mogu dobiti rat protiv Sjedinenih Drava, ali su se nadali da e iznenadni napad na Perl Harbur toliko demoralizovati Sjedinjene Drave tako da rat irokih razmera nikada nee izbiti. To je bila velika greka u proraunu od strane Japanaca, ali iz perspektive japanske vlade, taj rizik se inio boljim od sigurnog poraza za koji su verovali da e se desiti ako ne budu nita preduzeli. Od jeseni 1941. godine japanski ekspanzionisti nisu vie smatrali Sovjetski Savez ivom metom. Hitlerov napad na Sovjetski Savez uklonio je sovjetsku pretnju Japanu. U isto vreme, Amerikanci su pokuali da odvrate Japance od napada u pravcu juga uvodei embrago na snabdevanje Japana naftom. Kako je rekao predsednik Ruzvelt: Sjedinjene Drave e staviti omu oko vrata Japanu i povremeno pritezati. Pomonik dravnog sekretara Din Aeson bio je citiran u to vreme govorei kako to nee dovesti do rata jer nijedan razuman Japanac ne moe verovati da bi napad na nas mogao rezultirati bilo im drugim osim katastrofom za njegovu zemlju.43 Ali Japanci su imali oseaj da e, ako ne uu u rat, na kraju pretrpeti poraz u svakom sluaju. Sa 90 procenata uvozne nafte raunali su da njihova mornarica ne moe izdrati ni godinu dana ako bude odseena; stoga su zakljuili da je bolje ii u rat nego doiveti lagano davljenje. Dodatno, Sjedinjene Drave su zahtevale da se Japan povue iz Kine. Japanci su verovali da bi ih to odseklo od podruja koje su smatrali svojim ekonomskim zaleem. Kao to su japanski oficiri objanjavali caru Hirohitu, situacija je bila slina kao kod pacijenta sa ozbiljnom boleu: Operacija bi, iako izuzetno opasna, ipak pruila neku nadu da se spasi ivot.44 Sa njihove take gledita nije bilo potpuno iracionalno za Japan da ue u rat jer je to bila najmanje loa alternativa koju su videli. Ako Nemaka pobedi Britaniju i ameriko javno mnenje bude obeshrabreno brzinom napada, moglo bi se pregovorima doi do mira. Nedovoljno promiljeno rezonovanje japanskih lidera izrazio je zamenik efa generaltaba Cukuda: Uopteno posmatrano, nae anse ako uemo u rat nisu sjajne. Svi se pitamo zar nema nekog naina da se postupa miroljubivo. Nema nikog ko bi bio voljan da kae: Ne brinite, ak i ako se rat produi, ja u preuzeti celokupnu odgovornost. Sa druge strane,

43

Citirano u Scott Sagan, The origins of the Pacific war, in, Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, Eds, The Origin and Prevention of Major wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 335336. 44 Scott Sagan, The origins of the pacific war, p. 325

nemogue je odrati status quo. Stoga se neizbeno dolazi do zakljuka da mi moramo ii u rat.45 Naravno, Japan je imao opciju da prekine agresiju u Kini i Jugoistonoj Aziji, ali to je bilo nezamislivo za vojne lidere sa njihovim ekspanzionistikim i ratobornim gleditem. Tako su 7. decembra 1941. godine Japanci bombardovali Perl Harbur (videti sliku 4.5.). ta se deava ako tri nivoa analize primenimo na Rat na Pacifiku? Uloga linosti sigurno je bila manje izraena nego to je to bio sluaj sa Hitlerom u Evropi, ali pojedini donosioci odluka su svakako uticali na tok dogaaja. U Japanu, ekspanzionistiki generali i admirali su hteli da uveaju japansku regionalnu dominaciju i aktivno su teili irenju rata zapadno ka Kini, juno ka Singapuru, Indoneziji i Filipinima, i istono ka amerikim teritorijama na Pacifiku. Vojni lideri kao to je Hideki Tojo igrali su vodeu ulogu u odreivanju vladine politike. Ipak, Tojo je podravao politiku koja je bila identina politici koju su vodili mnogi drugi vojni i politiki lideri visokog ranga. Iako je Hitler imao vojnu i industrijsku podrku u Nemakoj, odluke je uglavnom samostalno donosio. U Japanu je postojala vea rasprenost moi na vrhu i odluke su vie bile rezultat konsenzusa meu politikom i vojnom elitom. Uloga linosti je takoe bila znaajna za odredjivanje politike Sjedinjenih Drava. Frenklin Ruzvelt je bio voljan da nametne kaznene sankcije kao odgovor na japansku agresiju u Jugoistonoj Aziji, ali mnogi u Kongresu i irom zemlje nisu bili sigurni u Ruzveltovu aktivnu i konfrontirajuu spoljnu politiku. Jo uvek je postojalo snano izolacionistiko oseanje u Sjedinjenim Dravama 1940. i 1941. godine, i mnogi su i dalje odbacivali ukljuivanje Sjedinjenih Drava u meunarodnu politiku. Da su izolacionisti kao senatori Barton Viler iz Montane, Derald Naj iz Severne Dakote ili Hiram Donson iz Kalifornije bili predsednici, Sjedinjene Drave bi moda pokuale da umire japansku agresiju pre nego da joj se suprotstave, i sledstveno tome, Japan moda nikada ne bi osetio potrebu da napadne SAD. Naravno, japanska agresija bi onda ostala bez odgovora, i Japan bi se izborio za status regionalne sile u Zapadnom Pacifiku. to se tie unutranjepolitikih i sistemskih uzroka, videli smo kako je na unutranjem nivou narasli militarizam japanske vlade uinio rat verovatnijim. I kao sa to je to bio sluaj sa Evropom 30-ih godina, ekonomski kolaps u Japanu i u Sjedinjenim Dravama je uticao na spoljnu politiku obe zemlje. Japan je postao vie ekspanzionistiki, dok su sve do 1940. godine Sjedinjene Drave bile jo vie izolovane. Pored toga, unutranji haos u Nacionalistikoj Kini nastavio se u 30-im godinama inei je ranjivijom za japansku ekspanziju. To je zauzvrat povealo uticaj militarista u japanskoj unutranjoj politici. ak i kad bismo trebali da uinimo ustupke Sjedinjenim Dravama odustajui od dela nae nacionalne politike zarad privremenog mira, Sjedinjene Drave, sa ojaanom vojnom pozicijom, sigurno bi zahtevale sve vie ustupaka sa nae strane; i konano bi nae carstvo lealo pod nogama Sjedinjenih Drava. (Zapis sa japanskih politikih konferencija iz 1941. godine) Na sistemskom nivou, Versajski ugovor ostavio je nezadovoljenim ambicije Japana u Kini, dok su ekonomski problemi 30-ih godina oteali Japanu dolazak do potrebnih
45

Citirano u: Scott Sagan, Deterrence and Decision: An Historical Critique of Modern Deterrence Theory, Harvard University, Ph. D. thesis, 1983. p. 280

sirovina samo putem trgovine. A slom, izmeu 1931. i 1933. godine, ionako slabog sistema kolektivne bezbednosti Lige Naroda u Aziji uklonio je bilo kakva institucionalna ogranienja imperijalnim ambicijama Japana. Za razliku od rata u Evropi, i dublji i posredni uzroci rata na Pacifiku bili su u najveoj meri unutranjepolitikog karaktera zaokret Japana prema ekspanziji, Sjedinjenih Drava prema veem izolacionizmu i haos u Kini 30-ih godina. Neposredni uzrok bila je Ruzveltova odluka da primeni potpuni embargo u julu 1941. godine, i iz toga rezultirajua odluka japanske armije da 7. decembra napadnu Sjedinjene Drave. Politika poputanja i dve vrste rata Kakve se pouke mogu izvui iz ovoga? Neki kau da je kljuni nauk iz 30-ih godina da je politika poputanja zlo. Ali politika poputanja nije loa sama po sebi; to je klasino sredstvo diplomatije. To je politiki izbor da se omogue promene u ravnotei snaga koje idu u prilog rivalskoj dravi. Umesto da pokuavate da odvratite ili obuzdavate agresiju protivnika, drava moe da odlui da je bolje da se protivniku dozvole skromni dobici. Uoi Peloponeskog rata, Korint je ubeivao Atinjane da mu se mora dozvoliti da zauzme Korkiru. Atinjani su ipak odbili da popuste Korintu i umesto toga se opredelili za borbu. S obzirom na potonji sled dogaaja, moda bi za Atinu bilo bolje da je popustila ambicijama Korinta umesto to su ih izazivali zbog Korkire. Politika poputanja je uspeno primenjivana 1815. godine kada su pobednike sile popustile poraenoj, ali i dalje jakoj Francuskoj. U 90-im godinama XIX veka, Britanija je poputala Sjedinjenim Dravama koje su narastale u moi. ak bismo mogli rei i da je politika poputanja mogla biti prava politika koju su Zapadni saveznici trebali da vode prema Nemakoj u 20-im godinama. Jedna od velikih ironija meuratnog perioda jeste da se Zapad sukobio sa Nemakom u 20-im godinama, kada je trebao da joj popusti, a popustio u 30-im godinama, kada je trebao da se suprotstavi. Politika poputanja je bio pogrean pristup Hitleru, ali britanski premijer Nevil emberlen nije bio takva kukavica kakvim ga predstavlja Minhensko iskustvo. On je eleo da izbegne jo jedan svetski rat. Jula 1938. godine, rekao je: Kada pomislim na te etiri grozne godine rata, i pomislim na 7 miliona mladih ljudi koji su pokoeni u punoj ivotnoj snazi, i na 13 miliona koji su bili ranjeni i osakaeni, bedu i sve ono to su pretrpeli majke i oevi, sinovi i erke, moram rei da u ratu nema pobednika, ve su svi gubitnici. Zbog ovih misli oseam da je moja prvenstvena dunost da napregnem svu snagu kako bi se izbeglo ponavljanje Velikog Rata u Evropi.46 emberlenov greh nisu bile njegove namere, nego pre svega njegovo neznanje i arogancija u neuspehu da na odgovarajui nain proceni situaciju. A u tom neuspehu on nije bio usamljen. Prvi i Drugi svetski rat esto izgledaju kao dva prilino razliita modela rata: sluajan rat nasuprot planiranoj agresiji. Prvi svetski rat je bio neeljena spirala neprijateljstva. U odredjenoj meri, on je mogao biti izbegnut politikom poputanja. Kako kae politikolog Dejvid Kaleo Prava pouka nije toliko potreba za opreznou prema agresorima, nego
46

Neville Chamberlain, In Search of Peace: Speeches 1937-1938, Hutchinson, n. d., London, p. 59.

katastrofalne posledice odbijanja da se razumno nagodi sa onim koji se naglo uzdignuo.47 Drugi svetski rat nije bio neeljena spirala neprijateljstva to je bio neuspeh da se Hitlerova planirana agresija odvrati. U tom smislu, politike koje su bile odgovarajue da bi se spreio Prvi i Drugi svetski rat bile su gotovo suprotne jedna drugoj. Nagodba sa Nemakom je moda mogla da pomogne da se sprei Prvi svetski rat, odvraanje Nemake je moglo spreiti Drugi svetski rat, ali su politike bile obrnute. U pokuaju da se izbegne ponavljanje Prvog svetskog rata, britanski lideri 30-ih godina su pomogli da se ubrza Drugi svetski rat. U isto vreme, napori lidera Sjedinjenih Drava da odvrate Japan pomogli su izbijanju rata na Pacifiku. Politika odvraanja nije uspela jer su se Japanci osetili sateranim u tesnac u situaciji u kojoj je alternativa mira izgledala gore nego rizikovanje rata. Naravno, ova dva modela rata su pojednostavljena. Prvi svetski rat nije bio samo sluajan, a Drugi svetski rat, barem na Pacifiku, nije bio samo Hitlerova planirana agresija. Konani nauk koji se moe izvui iz svega ovoga jeste da se treba uvati suvie pojednostavljenih istorijskih modela. Uvek se zapitajte da li model odgovara istorijskim injenicama i da li stvarno odgovara realnoj situaciji danas. U tom smislu moe nam pomoi podseanje na priu o maki Marka Tvena. Kao to je Tven rekao, maka koja sedne na vrelu pe, nee sesti na vrelu pe ponovo, ali nee sesti ni na hladnu. Potrebno je znati koje su pei vrele, a koje hladne kada koristimo istorijske analogije, ili modele u politikim naukama zasnovane na Prvom i Drugom svetskom ratu. HRONOLOGIJA IZMEU DVA SVETSKA RATA 1919. Otvaranje Mirovne konferencije u Versaju; usvajanje Vajmarskog ustava 1920. Stvaranje Lige naroda 1921-1922. Vaingtonska konferencija o pomorskom naoruanju 1922. U Hagu osnovan Stalni sud Pravde; Ugovor iz Rapala izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza; Musolini preuzima vlast u Italiji 1923. Francuska i Belgija okupiraju Rursku oblast kao odgovor na nemaki prekraj u isporuci uglja; Propao nacistiki pu u pivnici 1924. Prihvaen Djusov plan za ratne reparacije; Usvojen enevski protokol o mirnom reavanju medjunarodnih sporova 1925. Konferencija i Ugovori iz Lokarna 1926. Nemaka primljena u Ligu Naroda 1928. Potpisan Brijan-Kelogov pakt
47

David P. Calleo, The German Problem Reconsidered: Germany and the World Order, 1870 to the Present, Cambridge University Press, Cambridge, 1978, p. 6.

1930. Londonska konferencija o pomorskom naoruanju 1931. Japanska invazija na Manduriju; propast austrijskog Kredit-antalta; Banka Engleske napustila zlatni stadard 1932. Konferencija o razoruanju; Konferencija u Lozani posveena nemakim reparacijama 1933. Adolf Hitler postao nemaki kancelar; paljenje Rajhstaga; usvojen Enabling Act kojim je uspostavljena nacistika diktatura; Nemaka se povukla sa Konferencije o razoruavanju i iz Lige Naroda 1934. Sovjetski Savez pristupio Ligi Naroda 1935. Nemaka odbacila odredbe o razoruanju Versajskog ugovora; stvoren Francuskoruski savez; postignut Englesko-nemaki sporazum o pomorskim snagama; italijanska invazija na Etiopiju; Hoar-Lavalov pakt 1936. Nemaka odbacila Pakt iz Lokarna i ponovo okupirala Rajnsku oblast; Italija dobila rat u Etiopiji; Liga Naroda diskreditovana kao politiki instrument; stvorena osovina Rim-Berlin; stvoren Anti-kominternovski pakt 1936-1939. Gradjanski rat u paniji 1937. Japan zapoeo napad na Nanking i druge kineske gradove 1938. Nemaka invazija i aneksija Austrije; emberlen se sastao sa Hitlerom u Berhtesgadenu, Godebergu i Minhenu kako bi reili nemako-eku krizu; potpisan Minhenski sporazum 1939. Kriza u ehoslovakoj; Nemaka okupirala itavu ehoslovaku; Britanci i Francuzi daju jemstva za Poljsku, Grku i Rumuniju; Italija napada Albaniju; Ruskonemaki (Molotov-Ribentrop) pakt; Nemaka napala Poljsku; Britanija i Francuska objavljuju rat Nemakoj 1940. Hitler napada Francusku; Bitka za Britaniju; Japan okupirao Francusku Indokinu 1941. Hitler napada Sovjetski Savez; Japan izvrio napad na Perl Harbur PITANJA ZA RAZMILJANJE: 1. Koje lekcije iz Prvog svetskog rata su u to vreme izvukli donosioci politikih odluka? Kako je to uticalo na njihovo ponaanje u medjuratnom periodu?

2. U emu se koncept kolektivne bezbednosti razlikovao od politike ravnotee snaga? Da li je pojam kolektivne bezbednosti utopijski? Ako ne, ta je moglo da pobolja funkcionisanje kolektivne bezbednosti u medjuratnom periodu? 3. Da li je Drugi svetski rat bio neizbean? Ako da, zato i kada? Ako ne, kada i kako je mogao biti izbegnut? 4. U kojoj meri se izbijanje Drugog svetskog rata moe pripisati linostima lidera koji su u tome uestvovali? 5. Koje lekcije iz medjuratnog perioda bi mogle pomoi donosiocima politikih odluka da danas izbegnu rat? 6. Da li je odluka Japana da napadne Sjedinjene Drave bila iracionalna? PREPORUENA LITERATURA: 1. Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System, 1919 1945, Longman, London, 1983, pp. 109 126. 2. Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman, London, 1986, pp. 14 38. 3. Sagan, Scott, The Origins of the Pacific War, Journal of Interdisciplinary History, 18 : 4, Spring 1988, pp. 893 922. 4. Taylor, A. J. P., The Origins of the Second World War, Hamilton, London, 1961, pp. xi xxviii, 102 109, 271 278. 5. Bullock, Alan, Hitler and the Otigins of the Second World War, in: W. R. Louis, ed., The Origins of the Second World War: A. J. P. Taylor and His Critics, Wilry, New York, 1972 DODATNA LITERATURA: Barkin, J. Samuel, and Bruce Cronin, The State and the Nation: The Changing Norms and the Rules of Sovereignty, International Organization, Winter 1994, pp. 107 130. Barnhart, Michael A., Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security: 1919 1941, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987 Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman, London, 1986 Bullock, Alan, Hitler: A Study in Tyranny, Harper & Row, New York, 1964 Carr, E. H., The Twenty Years Crisis 1919 1939: An Introduction to the History of International Relations, HarperCollins, New York, 1981 Claude, Inis L., Power and International Relations, Random House, New York, 1962

Cohen, Warren, Empire Without Tears: Americas Foreign Relations, 1921 1933, Knopf, New York, 1987 Heinrichs, Waldo, Jr., Threshold of War: Franklin D. Roosevelt and American Entry into World War II, Oxford University Press, New York, 1988 Hilderbrand, Klaus, Foreign Policy of the Third Reich, trans. Anthony Fothergill, University of California Press, Berkeley, CA, 1973 Hughes, Jeffery, The Origins of the World War II in Europe: British Deterrence Failure and German Expansionism, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, Cambridge, 1986, pp. 281 322. Iriye, Akira, The Origins of the Second World War in Asia and the Pacific, Longman, London, 1987 Jervis, Robert, Richard Ned Lebow, and Janice Gross Stein, Psychology and Deterrence, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1985 Kier, Elizabeth, Imagining War: French and British Military Doctrine Between the Wars, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1997 Lukacs, John, Five Days in London, May 1940, Yale University Press, New Haven, CT, 1999 Macmillan, Margaret Olwen, Paris 1919: Six Months that Changed the World, Random House, New York, 2002 Middlemas, Keith, The Strategy of Appeasement: The British Government and Germany, Quadrangle Books, Chicago, 1972 Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System, 1919 1945, Longman, London, 1983 Storry, Richard, A History of Modern Japan, Penguin, Baltimore, 1960 Utley, Jonathan, Going to War with Japan, 1937 1941, University of Tennessee Press, Knoxville, TN, 1985

Walters, F. P., A History of the League of Nations, Oxford University Press, London, 1952 Wolfers, Arnold, Discord and Collaboration: Essays on International Politics, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1962

POGLAVLjE 5
HLADNI RAT Imajui u vidu nasilnu prvu polovinu veka, najznaajnija odlika druge polovine XX veka je bilo odsustvo Treeg svetskog rata. Umesto toga, tu je bio Hladni rat, razdoblje intezivnog neprijateljstva bez stvarnog rata. Neprijateljstvo je bilo toliko intezivno da su mnogi oekivali oruane sukobe izmeu supersila. Do borbi je dolazilo, ali na periferiji i ne direktno izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza. Hladni rat trajao je etiri decenije, od 1947-1989. godine. Vrhunac Hladnog rata je bio od 1947-1963. godine, kada je bilo tek nekoliko ozbiljnih pregovora izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza. Izmeu 1945. i 1952. godine nije bilo ak ni sastanaka na vrhu. Dord Kenan, ambasador Sjedinjenih Drava u Moskvi 1952. godine, uporedio je svoju izolaciju u amerikoj Ambasadi sa iskustvom svog zarobljenitva u Berlinu tokom Drugog svetskog rata. Kasnije faze Hladnog rata u 70-tim i 80-tim godinama su bile dosta drugaije. Amerikanci i Sovjeti su imali brojne kontakte i stalno su pregovarali o ugovorima o kontroli naoruanja. Do kraja Hladnog rata je dolo dosta brzo sa promenom sovjetske politike nakon dolaska Mihaila Gorbaova na vlast 1985. godine. Sovjetska hegemonija nad Istonom Evropom se uruila 1989. godine, a sam Sovjetski Savez se raspao 1991. ODVRAANjE (DETERRENCE) I ZAPREAVANjE (CONTAINMENT) Ono to Hladni rat ini izuzetkom jeste da je to bilo razdoblje duge napetosti koje se nije zavrilo ratom izmeu dve rivalske drave. Postoje razliita objanjenja zato je to bilo tako, i o njima e biti rei. Zbog svog neobinog toka, Hladni rat prua jedinstvenu perspektivu meunarodnih odnosa, i osvetljava dinamike dva izbora u spoljnoj politici koja drave mogu da uine: izabrati da se odvrati, ili izabrati da se obuzda irenje uticaja neke drave. Odvratiti znai obeshrabriti pomou straha, i to nije novina Hladnog rata. Tokom istorije drave su stvarale vojske, formirale saveze i upuivale pretnje da bi odvratile druge zemlje od napada. Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog

naoruanja, supersile su vie zavisile od obeshrabljivanja putem pretnji, nego od odbrane nakon to doe do napada. Odvraanje u Hladnom ratu je bilo vezano za celokupnu strategiju nuklearnog odvraanja, ali je takoe bilo i nastavak logike ravnotee snaga. Odvraanje nuklearnom pretnjom je bio jedan od naina na koji je svaka supersila pokuala da sprei drugu od sticanja prednosti i time naruavanja ravnotee snaga izmeu njih. Kao to emo videti, odvraanje je esto poveavalo napetost izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako dokazati da je odvraanje delovalo. Uvek postoji opasnost od sumnjivih uzronosti. Ako je profesorka rekla kako su njena predavanja drala slonove izvan uionica, bilo bi teko opovrgnuti njenu tvrdnju ako nijedan slon nije nikada doao na as. Moemo proveriti takve tvrdnje koristei protivpitanje: koliko je verovatno da bi slon ikada doao na as. Koncept odvraanja je bio povezan sa politikom zapreavanja. Tokom Hladnog rata, zapreavanje se odnosi na posebnu ameriku politiku obuzdavanja irenja sovjetskog komunizma kako bi se unapredio liberalni ekonomski i politiki svetski poredak. Ali, kao ni odvraanje, ni zapreavanje nije nastalo sa Hladnim ratom, iako pojam potie iz tog vremena. Zapreavanje je vekovima bilo osnovno sredstvo spoljne politike. U XVIII veku, konzervativne monarhistike drave Evrope su pokuale da spree irenje ideologije slobode i jednakosti koju je podupirala Francuska revolucija, ili ak i ranije, rimokatolika crkva je u Protivreformaciji pokuala da obuzda irenje Reformacije i ideala Martina Lutera. Postoje razliiti oblici obuzdavanja. Ono moe biti ofanzivno ili defanzivno. Moe koristiti vojnu mo u obliku rata ili saveza; moe koristiti ekonomsku mo u vidu trgovinskih blokada ili sankcija; i moe koristiti meku mo u vidu irenja ideja i vrednosti. Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Drave su kretale izmeu ekspanzivne politike zapreavanja komunizma i umerenije politike obuzdavanja Sovjetskog Saveza. TRI PRISTUPA HLADNOM RATU Ko ili ta je izazvalo Hladni rat? Gotovo od samog poetka ovo je bila tema estokih debata izmeu naunika i politiara. Postoje tri glavne kole miljenja: tradicionalisti, revezionisti i postrevizionisti. Tradicionalisti (poznati i kao ortodoksni) tvrde da je odgovor na pitanje ko je zapoeo Hladni rat vrlo jednostavan: Staljin i Sovjetski Savez. Na kraju Drugog svetskog rata, amerika diplomatija je bila defanzivna, dok su Sovjeti bili agresivni i ekspanzivni. Amerikanci su samo polako postali svesni prirode sovjetske pretnje. Kakav dokaz tradicionalisti pruaju? Odmah posle rata, Sjedinjene Drave su predloile jedan univerzalni svetski poredak i kolektivnu bezbednost kroz Ujedinjene nacije. Sovjetski Savez nije shvatio ozbiljno Ujedinjene nacije jer je eleo da proiri svoju sferu uticaja u Istonoj Evropi i dominira njome. Nakon rata, Sjedinjene Drave su demobilisale svoje trupe, dok je Sovjetski Savez zadrao velike armije u Istonoj Evropi. Sjedinjene Drave su priznale sovjetske interese; na primer, kada su se Ruzvelt, Staljin i eril sastali u februaru 1945. godine u Jalti, Amerikanci su im se uklonili sa puta kako bi izali u susret sovjetskim interesima.

Staljin se, ipak, nije pridravao svojih dogovora, naroito kad nije dozvolio slobodne izbore u Poljskoj. Sovjetski ekspanzionizam je dalje bio potvren injenicom da je Sovjetski Savez sporo povlaio svoje trupe iz severnog Irana posle rata. One su na kraju povuene, ali tek nakon pritiska. Komunisti su 1948.godine preuzeli ehoslovaku vladu. Sovjetski Savez je sprovodio blokadu Berlina 1948. i 1949. godine, pokuavajui da istisne Zapadne vlade. 1950. godine, komunistika severnokorejska armija je prela preko granice u Junu Koreju. Prema tradicionalistima, ovi dogaaji su Sjedinjene Drave postepeno uinili svesnim pretnje sovjetskog ekspanzionizma i pokrenuli Hladni rat. Revizionisti, koji su pisali uglavnom 60-tih i ranih 70-tih godina, veruju da je Hladni rat pre izazvan amerikim, nego sovjetskim ekspanzionizmom. Njihov dokaz je to, kako na kraju Drugog svetskog rata svet nije bio zaista bipolaran - Sovjeti su bili mnogo slabiji od Sjedinjenih Drava, koje su bile ojaane ratom i imale nuklearno oruje koje Sovjeti nisu imali. Sovjetski Savez je izgubio gotovo 30 miliona ljudi, a industrijska proizvodnja je iznosila samo polovinu u odnosu na nivo iz 1939. godine. Staljin je rekao amerikom ambasadoru Averelu Harimanu u oktobru 1945. godine da e se Sovjeti okrenuti sebi kako bi popravili domau tetu. tavie, kau revizionisti, Staljinova spoljna politika u ranom posleratnom periodu je bila prilino umerena: Staljin je u Kini pokuao da sprei Mao Ce Tungove komuniste u preuzimanju vlasti; u Grkom graanskom ratu je pokuao da obuzda grke komuniste; i dozvolio je postojanje nekomunistikih vlada u Maarskoj, ehoslovakoj, i Finskoj. Revizionisti su doli do dve varijacije kojima se naglaavaju prvi i drugi nivo tumaenja. Revizionisti prvog nivoa naglaavaju znaaj pojedinaca i tvrde da je Ruzveltova smrt u aprilu 1945. godine bila kljuni dogaaj jer je amerika politika postala otrija otkako je predsednik Hari S. Truman doao na vlast. U maju 1945. godine Sjedinjene Drave su tako naglo ukinule program zajmova iz ratnog perioda pomoi, da su neki brodovi koji su se kretali ka sovjetskim lukama morali da se okrenu nasred okeana. Na Konferenciji u Potsdamu blizu Berlina u julu 1945. godine, Truman je pokuao da zaplai Staljina pominjui atomsku bombu. U Sjedinjenim Dravama, Demokratska stranka se postepeno sa levice i centra okretala ka desnici. Truman je 1948. godine otpustio Henrija Valasa, svog sekretara za poljoprivredu, koji se zalagao za bolje odnose sa Sovjetima. U isto vreme, Dejms Forestal, novi Trumanov sekretar za odbranu, bio je estok antikomunusta. Meki revizionisti kau da ove personalne promene pomau da se objasni zato su Sjedinjene Drave postale tako anti-sovjetske. Revizionisti drugog nivoa imaju drugaiji odgovor. Oni problem vide ne u pojedincima, nego u prirodi kapitalizma Sjedinjenih Drava. Gabrijel i Dojs Kolko, kao i Vilijam A. Vilijams, na primer, tvrde da je amerikoj ekonomiji bio neophodan ekspanzionizam, i da su Sjedinjene Drave planirale da svet uine bezbednim ne za demokratiju, nego za kapitalizam. Amerika ekonomska hegemonija ne bi mogla da trpi bilo koju dravu koja bi pokuala da organizuje autonomni ekonomski prostor. Ameriki voi su strahovali da se ne ponove 30-te godine, jer bi bez spoljne trgovine dolo do nove Velike depresije. Maralov plan pomoi Evropi je bio samo nain da se proiri amerika ekonomija. Sovjeti su imali

pravo to su ga odbili kao pretnju svojoj sferi uticaja u Istonoj Evropi. Prema Vilijamsovim reima, Amerikanci su uvek davali prednost politici otvorenih vrata u meunarodnoj ekonomiji zato to su oekivali da prou kroz njih. Postrevizionisti kasnih 70-tih i 80-tih godina, kako je tumaio Don Luis Gedis, imaju drugo objanjenje koje se usredsreuje na strukturni nivo. Oni smatraju da ni tradicionalisti niti revizionisti nisu u pravu zato to nikoga ne treba kriviti za poetak Hladnog rata. To je bilo neizbeno, ili gotovo neizbeno, zbog bipolarne strukture posleratne ravnotee snaga. 1939. godine je postojao multipolarni svet sa sedam velikih sila, ali su posle razaranja prouzrokovanih Drugim svetskim ratom, ostale samo dve supersile: Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez. Bipolarnost, plus posleratna slabost evropskih drava stvorili su vakum moi u koji su Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez bile uvuene. Morale su da dou u sukob, i zbog toga je, kau postrevizionisti, besmisleno traiti krivca. Sovjeti i Amerikanci su imali razliite ciljeve na kraju rata. Sovjeti su hteli opipljiv posed - teritoriju. Amerikanci su imali neopipljive, odnosno ciljeve koji su se odnosili na drutvo - interesovao ih je opti kontekst svetske politike. Drutveni ciljevi sukobili su se sa ciljevima posedovanja kada su Sjedinjene Drave promovisale globalni UN sistem, dok su Sovjeti nastojali da konsoliduju svoju sferu uticaja u Istonoj Evropi. Ove razlike u stilu, meutim, ne daju osnov Amerikancima za oseaj prednosti u moralnom smislu, kau postrevizionisti, jer su Sjedinjene Drave imale koristi od Ujedinjenih nacija, i, sa veinom glasova na svojoj strani, njima nisu bile mnogo ograniene. Sovjeti su moda imali sferu uticaja u Istonoj Evropi, ali su i Sjedinjene Drave imale sferu uticaja na Zapadnoj hemisferi i u Zapadnoj Evropi. Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su morale da se ire, kau postrevizionisti, ne zbog ekonomskog determinizma koji revizionisti naglaavaju, nego zbog prastare bezbednosne dileme drava u jednom anarhinom sistemu. Ni Amerikanci niti Sovjeti nisu mogli da dozvole drugome da dominira Evropom, kao to ni Atinjani nisu mogli sebi dozvoliti da puste da Korinani zadobiju kontrolu nad mornaricom Korkire. Kao dokaz, postrevizionisti citiraju Staljinovo objanjenje jugoslovenskom voi Milovanu ilasu 1945. godine: Ovaj rat nije kao u prolosti; ko god okupira teritoriju namee joj i sopstveni drutveni sistem. Svako namee vlastiti sistem onoliko daleko koliko njegova armija moe da stigne.48 Drugim reima, u jednom ideolokom bipolarnom svetu, drava koristi svoje vojne snage kako bi nametnula drutva slina sopstvenim, u cilju osiguranja vlastite bezbednosti. Ruzvelt je neto slino rekao Staljinu u jesen 1944. godine: U ovom globalnom ratu bukvalno ne postoje pitanja, politika ili vojna, za koja Sjedinjene Drave nisu zainteresovane.49. Imajui u vidu ovu bipolarnu strukturu, kau postrevizionisti, pokrenula se spirala neprijateljstva: nesrea u jednoj zemlji raa nesreu u drugoj. Obe poinju da doivljavaju neprijatelja kao analognog Hitleru u 30-tim godinama. Kako su vienja druge strane postajala tvra, tako se Hladni rat produbljivao.

48

ilovan Djilas, Conversations with Stalin, trans. Michael. B. Petrovich, Harcourt Brace Jovanovich San Diego, CA, 1962, p. 114. 49 Ralph B. Leverng, The Cold War, 1945-1972, Harlan Davidson, Arlington Heights, IL, 1982, p. 15.

Od kraja Hladnog rata, skromni dotok dokumenata iz nekada nepristupanih Sovjetskih arhiva dao je novi podstrek za raspravu povodom toga ija je strana zapoela sukob. Don Luis Gedis je, na primer, postao sve vie uveren da SSSR nosi glavnu odgovornost za poetak i prirodu sukoba supersila. On navodi ideoloku tvrdou Staljina i drugih sovjetskih voa, kao i jednako rigidnu posveenost Kremlja da odrava formalnu imperiju u svojoj sferi uticaja. Vraanje Gedisa tradicionalistikom gleditu je nailo na sumnjiav prijem u nekim strunim krugovima, to jemi da e se rasprava nastaviti u doglednoj budunosti. RUZVELTOVA POLITIKA Frenklin Ruzvelt je hteo da izbegne greke Prvog svetskog rata, pa je umesto mira nalik Versajskom, zahtevao bezuslovnu predaju Nemake. Hteo je liberarni trgovinski sistem kako bi izbegao protekcionizam koji je otetio svetsku ekonomiju u 30-im godinama i doprineo poetku rata. Sjedinjene Drave bi izbegle svoje naginjanje izolacionizmu koje je bilo tako tetno 30-ih godina. One bi pristupile novoj i snanijoj Ligi naroda u vidu Ujedinjenih nacija, sa monim Savetom bezbednosti. Kordel Hal, dravni sekretar tokom veeg dela rata, bio je posveeni sledbenik Vilsona, a javno mnjenje u Sjedinjenim Dravama je snano podravalo Ujedinjene Nacije. Da bi unapredio i proirio svoju veliku zamisao, Ruzveltu je trebala dvostranaka domaa podrka za njegovu meunarodnu poziciju. Na spoljnom planu, morao je da ubedi Staljina da e njegove bezbednosne potrebe biti zadovoljene pristupanjem Ujedinjenim nacijama. CITAT: PREDSEDNIK SE PONAAO KAO DA JE PRIRODNA SARADNjA, ONAKO KAKO SU AMERIKANCI RAZUMEVALI TAJ POJAM, BILA MOGUA I TOKOM I NAKON RATA. RUZVELT JE OIGLEDNO ZABORAVIO, AKO JE IKADA I ZNAO, DA ON U STALjINOVIM OIMA NIJE BIO MNOGO RAZLIIT OD HITLERA OBOJICA SU BILI VOE MONIH KAPITALISTIKIH DRAVA IJE SU SE DUGORONE AMBICIJE SUKOBILE SA AMBICIJAMA KREMLjA. William Taubman, Stalins American Policy50

Ruzvelta su optuivali da je imao naivan pristup posleratnoam planiranju. Njegova osnovna zamisao nije bila naivna, ali neke od njegovih taktika jesu. Previe je verovao u Ujedinjene nacije, precenivi pri tom izvesnost naginjanja izolacionizmu i, to je najvanije, potcenio je Staljina. Ruzvelt je mislio da moe da se ponaa prema Staljinu na nain na koji bi tretirao svoje kolege amerike politiare, obgrljujui ga rukom, na taj nain povezujui politiara sa politiarom. Ruzvelt nije u potpunosti shvatio da je Staljin, kao i njegovi ljudi, bio totalitarista, koji je u ime naroda ubio milione; koji je, da bi se odbranio od Hitlera, potpisao pakt sa njim, podelio sa njim ratni plen, i, kao i on, proterao,
50

William Taubman, Stalins American Policy, Norton, New York, 1982, p. 36.

unitio, ili porobio susedne narode; koji stoji po strani i grmi protiv demokratija kako se Nemaka pomera ka zapadu, a onda njih krivi to nisu dovoljno pomogli kada je Hitler krenuo na istok.51. Ruzvelt je pogreno protumaio Staljina, ali nije prodao amerike interese na Konferenciji u Jalti 1945. godine, kako su neki kasnije tvrdili. Ruzvelt nije bio naivan u svim aspektima svoje politike. Pokuao je da vee ekonomsku pomo za politike ustupke Sovjeta, i odbio da podeli tajne o atomskoj bombi sa njima. On je jednostavno bio realan povodom pitanja ko e imati trupe u Istonoj Evropi na kraju rata, i, sledstveno tome, ko e imati prevlast u tom regionu. Ruzveltove greke su bile u tome to je mislio da Staljin vidi svet na njegov nain, da razume unutranju politiku Sjedinjenih Drava, i da e u odnosima sa Staljinom biti od pomoi one iste amerike politike vetine kojima je lider razlike ostavljao po strani i pozivao na prijateljstvo. STALjINOVA POLITIKA Staljinovi planovi neposredno posle rata bili su da uvrsti unutranju kontrolu. Drugi svetski rat je prouzrokovao ogromnu tetu Sovjetskom Savezu, ne samo u ve opisanim stranim ljudskim i industrijskim gubicima, nego i u odnosu na komunistiku ideologiju. Mnogi su u Sovjetskom Savezu saraivali sa Nemcima zbog otpora otrini komunistike vladavine. Nemaka invazija je ozbiljno oslabila Staljinovu vlast. Zaista, Staljin je tokom rata morao da povea pozivanje na ruski nacionalizam zato to oslabljena komunistika ideologija nije bila dovoljna da motivie njegov narod. Staljinova izolacionistika politika na kraju rata je bila smiljena da odstrani spoljne uticaje iz Evrope i Sjedinjenih Drava. Staljin je koristio Sjedinjene Drave kao objektivnog neprijatelja, podstiui sovjetski narod da se zatvori, povue, i ne veruje strancima. Iz toga ne proizilazi da je Staljin eleo Hladni rat do kojeg je dolo. Staljin je vie eleo odreenu saradnju, posebno ako bi mu pomagala da sledi svoje ciljeve u Istonoj Evropi i donela neku ekonomsku pomo iz Sjedinjenjih Drava. Kao dobar komunista, verovao je da e Sjedinjene Drave morati da mu prue ekonomsku pomo, budui da je kapitalistiki sistem morao da izvozi kapital zbog nedovoljne domae potranje. Staljin je takoe verovao da e se u narednih 10 ili 15 godina pojaviti sledea kriza kapitalistikog sistema i da e u to vreme Sovjetski Savez biti oporavljen i spreman da izvue korist iz neizbenog sukoba sa kapitalistima. U pogledu spoljne politike, Staljin je eleo da se zatiti kod kue, kao i da osigura prevlast koju je Sovjetski Savez obezbedio u Istonoj Evropi od pakta sa Hitlerom 1939. godine. Staljin je takoe eleo da ispita slabe take(kapitalizma, prim.prev.), neto to se bolje radi kada nema krize. Staljin je 1941. godine rekao britanskom ministru spoljnih poslova Entoniju Idnu da vie voli aritmetiku nego algebru; drugim reima, eleo je praktian pre nego teorijski pristup. Kada je Vinston eril predloio formulu posleratne podele uticaja na Balkanu, odnosno neke zemlje pod britanskom, a neke pod sovjetskom konrolom, a u ostalim 50:50, Staljin je bio veoma voljan da prihvati tu ideju. Neki nagovetaji Staljinovog poetnog opreza u neposrednoj podrci komunistikim vladama u Kini, ehoslovakoj i Maarskoj su se dobro uklopile u njegov vie aritmetiki nego
51

Isto, p. 37.

algebarski pristup u postizanju vlastitih ciljeva. Staljin je bio posveeni komunista koji je, iako je svet video u okviru komunizma, esto koristio pragmatine taktike. FAZE SUKOBA Rane etape Hladnog rata mogu biti podeljene u tri faze: 1945-1947. godine postepeno nastajanje; 1947- 1949. godine - objava Hladnog rata; 1950-1962. godine vrhunac Hladnog rata. Ni Staljin niti Truman nisu eleli Hladni rat. Na kraju Drugog svetskog rata, Truman je poslao Ruzveltovog biveg pomonika Harija Hopkinsa u Moskvu da ispita da li se mogu postii neki dogovori. ak i nakon Konferencije u Potsdamu, Truman je nastavio da smatra Staljina umerenim. I zaista, ak 1949. godine uporedio je Staljina sa svojim starim prijateljem Bosom Pendergasom u Kanzas Sitiju. Dord Kenan je, piui kao charg daffaires amerike ambasade iz Moskve 1946. godine, pokuavao da upozori amerike donosioce odluka na Staljinovu pravu prirodu i namere, a Vinston eril je odrao uveni govor u Fultonu, drava Misuri, upozoravjui da ''gvozdena zavesa'' pada preko Evrope. Dok je dravni sekretar Dejms Berns i dalje pokuavao da pregovara o posleratnom ugovoru sa Sovjetima, Truman je zatraio od svog pomonika Klarka Kliforda da pripremi izvetaj o stvarnim planovima Sovjeta. Kliford je razgovarao sa raznim ljudima i doao do zakljuka da je Kenan bio u pravu: Sovjeti su eleli da se proire gde god bi videli pogodnu priliku. Kada je Truman primio izvetaj decembra 1946. godine, rekao je ipak Klifordu kako ne eli da njegovi rezultati budu obznanjeni, jer je i dalje pokuavao da prati veliki Ruzveltov projekat i nije jo bio razvio novu strategiju. est pitanja je doprinelo kasnijoj promeni amerike strategije i nastanku Hladnog rata. Jedno se ticalo Poljske i Istone Evrope. Poljska je, naravno, bila jedan od neposrednih uzroka Drugog svetskog rata, i Amerikanci su verovali da je Staljin prekrio jasnu obavezu da odri slobodne izbore u Poljskoj posle rata. Meutim, nije bilo jasno na ta je Staljin bio pristao. Kada su se Staljin i Ruzvelt sastali u Teheranu 1943. godine, Ruzvelt je pokrenuo poljsko pitanje, ali je apelovao na Staljina u kontekstu amerikih izbora 1944. godine: bliili su mu se izbori, bilo je mnogo poljsko-amerikih glasaa, i morao je da im kae da e u Poljskoj biti izbora nakon rata. Staljin, koji nikada nije brinuo o izborima u Sovjetskom Savezu, nije ozbiljno shvatio Ruzveltovu brigu. Sporazum iz Jalte, iz februara 1945. godine, takoe je bio donekle nejasan, i Staljin je proirio znaenje njegovih odredbi koliko god je mogao, i u tom smilsu postavio marionetsku vladu u Varavi, nakon to su sovjetske trupe oterale Nemce. Amerikanci su se oseali prevarenim, ali je Staljin oseao da e se Amerikanci prilagoditi realnosti da su sovjetske trupe te koje su oslobodile Poljsku. U maju 1945. godine program pomoi je bio iznenada zaustavljen, i ekonomski odnosi izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog saveza su postali zategnuti. Naglo okonanje programa pomoi je donekle bila birokratska greka, ali ukupna situacija se nije poboljala kada su u februaru 1945. godine Sjedinjene Drave odbile sovjetski zahtev za zajam. Sovjeti su te postupke protumaili kao ekonomsko sredstvo iji su ciljrvi bili neprijateljski. Nemaka je bila trei problem. Na sastanku u Jalti, Amerikanci i Sovjeti su se sloili da Nemaka treba da plati 20 milijardi dolara ratne tete, od ega bi polovina

pripala Sovjetskom Savezu. Detalji o tome kako bi se i kada vrila plaanja nisu dogovoreni u Jalti, iako su se obe strane saglasile da o tome pregovaraju kasnije. Na Potsdamskom sastanku u julu 1945. godine, Sovjeti su zahtevali svojih 10 milijardi; tavie, traili su ih iz zapadnih zona Nemake koju su Amerikanci, Britanci i Francuzi okupirali. Hari Truman, zabrinut kako e se Nemaka ponovo izgraditi, rekao je da ako Sovjeti ele da uzmu 10 milijardi od Nemake, treba da ih uzmu iz istone zone koju su okupirali; ako ita bude preostalo nakon rekonstrukcije zapadnog dela Nemake, on e obavestiti Sovjete. Tako je poela serija podela izmeu Amerikanaca i Sovjeta oko toga kako obnoviti Nemaku. Amerikanci su, zajedno sa Britancima i Francuzima, stvorili jedinstvenu monetu u zapadnim zonama, otpoevi proces integracije Zapadne Nemake, to je zauzvrat prouzrokovalo da Sovjeti uvrste kontrolu nad istonom zonom Nemake. Istona Azija je takoe bila problem. Sovjeti su bili neutralni na Pacifiku sve do poslednje nedelje rata. Tada su Sovjeti objavili rat Japanu, zauzimajui Manduriju i etiri ostrva na severu Japana. U Potsdamu, Sovjeti su traili okupacionu zonu u Japanu, kao to je bila amerika okupaciona zona u Nemakoj. Trumanov odgovor je zapravo bio da su Sovjeti kasno stigli na zabavu, tako da nema zone. Sa amerike take gledita, ovo je izgledalo savreno razumno, ali je situacija podsetila Sovjete na Istonu Evropu, gde su Amerikanci hteli slobodne izbore i uticaj, ali Sovjetska armija je prva bila stigla. Sovjeti su videli situaciju na Dalekom Istoku kao analognu Istonoj Evropi, dok su Amerikanci to videli kao jo jedan primer Sovjetskog pritiska u cilju sopstvene ekspanzije. Peto pitanje je bila atomska bomba. Ruzvelt je odluio da ne podeli tajnu atomske bombe sa Sovjetskim Savezom. Veina istoriara se sada slau da je Truman bacio bombu na Hiroimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata sa Japanom, a ne da bi zaplaio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on jeste oekivao da e bomba imati odreene politie posledice. Na sastanku u Potsdamu, kada je Truman kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao nepromenjenog izraza lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin ve znao od svojih pijuna, ali je njegova mirnoa donekle predstavljala udar za Amerikance. Kada su Sjedinjene Drave 1946. godine predloile Plan Baruh za kontrolu nuklearnog naoruanja od strane U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu bombu. Kako je on to video, bomba pod meunarodnom kontrolom bi i dalje bila amerika bomba, jer su samo Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za sovjetsku bezbednost da imaju sopstvenu bombu (iju su eksploziju na kraju izveli 1949. godine). esto pitanje ticalo se zemalja Istonog Mediterana i Srednjeg Istoka gde su Britanci bili uticajni pre Drugog svetskog rata. Posle rata desilo se nekoliko stvari. Prvo, Sovjeti su odbili da povuku svoje trupe iz Severnog Irana u martu 1946. godine. Sjedinjene Drave su podrale Iran u raspravi u Ujedinjenim nacijama. Sovjeti su se na kraju povukli, ali je taj dogaaj izazvao prilino gorine. Potom je Sovjetski Savez poeo da vri pritisak na Tursku, svog suseda na jugu, a izgledalo je da grki komunisti dobijaju graanski rat u Grkoj. Jo jednom, zapad je verovao da su Sovjeti u ekspanziji. Ovih est pitanja su bila realna, iako je u gotovo u svakom od njih bilo pogrenih opaanja. Da li su ona mogla biti reena pregovorima ili poputanjem? Da li bi poputanje delovalo? Verovatno ne. Kenan je smatrao da je Staljinova namera bila da isproba svaku slabu taku. Poputanje bi bilo shvaeno kao slaba taka i navelo na dalja isprobavanja. U junu 1946. godine, Maksim Litvinov, bivi sovjetski ministar inostranih poslova, upozorio je amerikog dravnog sekretara protiv bilo kakvih ustupaka, jer je

osnovni uzrok napetosti ideoloka kocepcija koja ovde preovladava o tome da je sukob izmeu komunizma i kapitalizma neizbean. Ustupci bi samo doveli do suoavanja Zapada, pre ili kasnije, sa novom serijom zahteva52. Poputanje verovatno ne bi uspelo, ali tvre pogaanje je moglo da ogranii neke od dogaaja koji su doveli do nastanka Hladnog rata. Taktiki uticaj vre amerike pozicije na Staljinov pragmatizam, plus volja za pregovaranje, mogli su da daju bolje rezultate u tom ranom periodu od 19451947. godine. Druga faza, objava Hladnog Rata od 1947. do 1949. godine, proistekla je iz problema u Grkoj i Turskoj. Velika Britanija, ozbiljno oslabljena Drugim svetskim ratom, oseala je da vie ne moe da osigura bezbednost u Istonom Mediteranu. Ujedinjene Nacije su morale da odlue da li da dozvole da doe do vakuma, ili da zamene britanske snage obezbeujui pomo Grkoj i Turskoj. To je podrazumevalo znaajan preokret u odnosu na tradicionalnu ameriku spoljnu politiku. Truman nije bio siguran da bi ameriko javno mnjenje podralo takvo kretanje. I dalje je postojao strah da bi izolacionizam bio osnova amerike posleratne spoljne politike. Truman je pitao senatora Artura Vandenberga, republikanskog lidera iz Miigena, da li bi se Senat saglasio sa pruanjem pomoi Grkoj i Turskoj. Vanderbreg je rekao da bi Truman morao da ih ''prestrai'' kako bi dobio podrku Kongresa za ovaj preokret tradicionalne amerike politike. Tako da kada je Truman objanjavao promenu politike, on nije govorio o potrebi da se odri ravnotea snaga u Istonom Mediteranu obezbeivanjem pomoi Grkoj i Turskoj. Umesto toga, govorio je o potrebi da se svuda zatite slobodni narodi. Ovo moralistiko, ideoloko objanjenje amerike pomoi postalo je poznato kao Trumanova doktrina. Dord Kenan, koji se tada vratio u Stejt Department, suprotstavio se ideolokom nainu osmiljavanja spoljne politike, tvrdei da je suvie neodreen i da bi mogao dovesti zemlju u nevolju. I zaista, postojale su ogromne nejasnoe u politici zapreavanja koja je proizilazila iz Trumanove doktrine. Da li su Sjedinjene Drave bile zainteresovane da obuzdaju sovjetsku mo ili komunistiku ideologiju? U poetku je izgledalo da su zapreavanje sovjetske moi i obuzdavanje komunistike ideologije jedno isto, ali kada se kasnije tokom Hladnog rata komunistiki pokret podelio, nejasnoe su postale znaajne. Da li je Truman pogreio u preuveliavanju znaaja pretnje i ideolokim razlozima za promenu politike? Neki posmatrai su smatrali da je tee izmeniti javno mnjenje u demokratijama, nego promeniti politiku u totalitarnim zemljama. Oni tvrde da je preuveliavanje opasnosti ubrzalo proces promena u demokratijama. Neophodno je jae pritegnuti uzde da bi se pokrenula neobuzdana zaprega. Bez obzira da li je preterivanje bilo neophodno ili ne, doprinelo je promeni prirode Hladnog rata. U junu 1947. godine, dravni sekretar Dord Maral je objavio plan za ekonomsku pomo Evropi. Inicijalni predlog Maralovog plana je pozivao Sovjetski Savez i Istonu Evropu da se pridrue ako ele, ali je Staljin izvrio snaan pritisak na zemlje Istone Evrope da to ne uine. Staljin je Maralov plan posmatrao ne kao ameriku velikodunost, nego kao ekonomsko orue za unitenje njegove bezbednosne tvrave u Istonoj Evropi. Kada je ehoslovaka najavila da bi prihvatila pomo SAD-a,
52

., Ibid., p. 131.

Staljin je izvrio pritisak u Istonoj Evropi i komunisti su preuzeli punu vlast u ehoslovakoj u februaru 1948. godine. Truman je u ovim dogaajima uo eho 30-ih godina. Poeo je da brine da e Staljin postati drugi Hitler. Sjedinjene Drave su ubrzale planove za reformu valute Zapadne Nemake; Staljin je uzvratio blokadom Berlina. Sjedinjene Drave su odgovorile uspostavljanjem vazdunog mosta i poele planove za Severnoatlanski savez (NATO). Neprijateljstvo je poelo da eskalira po principu milo za drago. Najtvra faza Hladnog rata dogodila se posle dva oka 1949. godine: Sovjetski Savez je isprobao atomsku bombu, mnogo ranije nego to su neki ameriki voi mislili da e moi, a kineska Komunistika partija je preuzela kontrolu u Kini (osim na ostrvu Tajvan). Uzbunu u Vaingtonu ilustruje tajni dravni dokument, Dokument br. 68 Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC-68), koji je predvideo sovjetski napad za 4 do 5 godina kao deo plana globalne dominacije. Ovaj dokument je pozivao na znaajno poveanje vojnih rashoda SAD-a. Pritenjen budetskim problemima, predsednik Truman se opirao ovom dokumentu sve do juna 1950. godine, kada su trupe Severne Koreje prele granicu i ule u Junu Koreju. CITAT: SVRHA NSC-68 JE BILA DA TOLIKO USMERI MILjENjE LjUDI NA VRHU VLASTI, TE DA NE OMOGUI SAMO PREDSEDNIKU DA MOE DA ODLUI, NEGO I DA TA ODLUKA MOE DA SE PRIMENI. AK I TADA, PITANjE JE DA LI BI MOGLO DA DOE DO IEGA SLINOG ONOME TO SE DOGAALO U NAREDNIH PAR GODINA, DA RUSI NISU BILI DOVOLjNO LAKOMISLENI DA PODSTAKNU NAPAD NA JUNU KOREJU I ZAPONU KAMPANjU MRZETI AMERIKU. Dravni sekretar Din Aeson, Present at the Creation53 Efekat Korejskog rata bio je kao dolivanje benzina na umerenu vatru. To je potvrdilo sve najgore sumnje Zapada o Staljinovim ekspanzionistikim ambicijama i dovelo do ogromnog porasta onog tipa amerikog odbrambenog budeta kojem se Truman do tog momenta opirao. Zato je Staljin dozvolio Severnoj Koreji da napadne Junu Koreju? Hruov daje objanjenje u svojim memoarima: Kim il Sung, Severnokorejski voa, vrio je pritisak na Staljina zbog prilike da ujedini poluostrvo. Sjedinjene Drave su tvrdile da je Koreja bila izvan njenog spoljnog odbrambenog pojasa; dravni sekretar Din Aeson je formulisao ovu poziciju i vojna komanda je planirala u skladu sa tim.. Za Staljina, Koreja je izgledala kao slaba taka. Ali kada je Severna Koreja zaista prela u Junu, Trumanov odgovor je pre bio principijelan, nego proraunat: Truman se seao Hitlerovog ulaska u Rajnsku oblast i prisetio se naela da se agresiji svuda mora odupreti. Valjano postavljeni planovi o spoljnim odbrambenim pojasevima bili su zasenjeni istorijskim analogijama izazvanim Severnokorejskom invazijom. Sjedinjene drave su bile u stanju da mobiliu Savet bezbednosti kako bi potvrdio upotrebu mera kolektivne bezbednosti (to je bilo mogue jer je tada Sovjetski Savez bojkotovao Savet bezbednosti) i pod zastavom UN poalju trupe u Koreju da potisnu komuniste iznad 38. paralele koja je delila poluostrvo na dva dela.
53

Dean Acheson, Present at the Creation, Norton, New York, 1982, p. 375.

Na poetku, severnokorejska vojska je prodrla na poluostrvo skoro do njegovog vrha. U septembru, ipak, amerike amfibije su se iskrcale na Inon, na sredini poluostrva, zaustavljajui severnokorejance. Da su se Sjedinjene Drave zaustavile tu, mogle su da proglase pobedu ponovo uspostavljajui status quo od pre invazije, ali je Truman podlegao domaim pritiscima da goni trupe koje su se povlaile severno od 38. paralele. Kako su se Amerikanci probliili reci Jalu, koja deli Koreju od Kine, kineski komunisti su intervenisali, odbacujui UN trupe nazad na sredinu poluostrva. Tu je borba dola u krvavu pat poziciju za naredne tri godine, dok nije potpisano primirje 1953. godine. Sjedinjene Drave su dole u sukob sa Kinom i komunizam je delovao monolitno. Kod kue, frustrirajui rat je doveo do unutranje podele i uspona Makartizma, nazvanog po otrim i neosnovanim optubama za unutranju subverziju koje je upuivao senator Dozef Makarti iz Viskonsina. Blokovi Hladnog rata su se uvrstili i komunikacija je gotovo iezla. NEIZBENOST? Da li je nastanak Hladnog Rata bio neizbean? Postrevizionisti su u pravu ako bismo neizbenost sveli na znaenje veoma verovatno. Bipolarna struktura je uinila verovatnim da obe strane budu uvuene u vakum moi u Evropi i da im bude teko da se izvuku. Izraena ideoloka klima remetila je rad Ujedinjenih nacija, ograniila komunikaciju i doprinela krajnostima u ponaanju u procesu meunarodnog sistema. U takvim sistemskim uslovima, do sukoba bi dolo oko est upravo prepoznatih pitanja, ili nekih drugih, i bilo bi teko da se oni razree. Postrevizionisti se, ipak, previe oslanjaju na sistemsko objanjenje. Moda je neki vid Hladnog rata bio neizbean, ali njegova dubina nije. Najzad, bilo je razliitih faza neprijateljstva, a poto se bipolarnost sistema nije promenila do 1989. godine, strukturalistika objanjenja ne mogu da protumae razliite faze ili dubinu neprijateljstva. Tu su vani pojedinci i unutranja politika - Ruzvelt i Truman, Staljin i Hruov. Unutranja politika se mora razmatrati kako bi se u potpunosti razumeo obim Hladnog rata. Revizionisti su u pravu to se usredsreuju na unutranja pitanja, ali nisu u pravu to se tako snano usmeravaju na ekonomski determinizam. Znaajnija je bila uloga ideologije i preuveliavanja opasnosti unutranjoj politici. Staljin je koristio ideologiju zbog sovjetskih unutranjih problema posle rata, a Truman je preuveliavao opasnosti kako bi obezbedio podrku za promenu amerike spoljne politike. Korienje analogije sa 30-ih godinama je pomoglo jaanju rigidnosti na obe strane. Ironino je, ali alternativne strategije u razliitim vremenima su mogle da umanje dubinu neprijateljstva. Na primer, da su Sjedinjene Drave sledile Kenanov savet i odlunije odgovorile 1945-1947. godine, kao i pokuale pragmatinije pregovore i komunikaciju od 1947-1950., Hladni rat moda ne bi dostigao razmere koje je imao u ranim 50-im godinama. NIVOI ANALIZE Poreklo Hladnog rata moe biti opisano u smislu razliitih slika ili nivoa analize kao to je ilustrovano na Slici 5.3.

U XIX veku, Aleksis de Tokvil je predvidio da e Rusija i Sjedinjene Drave morati da postanu dva velika kontinentalna diva u svetu. Realisti su tako mogli da predvide da e se ove dve zemlje zaglaviti u nekoj vrsti sukoba. I naravno, 1917. godine, boljevika revolucija je sukobu dodala ideoloki sloj. Kada je Vudro Vilson prvi put uo za Rusku revoluciju, estitao je Ruskom narodu na njihovom demokratskom duhu. Ali nije prolo dugo, a Amerikanci su optuili boljevike za ubistvo kralja, eksproprijaciju, i saradnju sa Nemakom u Prvom svetskom ratu. Sjedinjene Drave su dodale mali kontigent trupa intervenciji saveznika, navodno da bi zadrali Ruse u ratu protiv Nemake, ali Sovjeti su to videli kao pokuaj da se komunizam uniti u zaetku. Uprkos tim razlikama, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su izbegli ozbiljnije sukobe u meuratnom razdoblju i postali saveznici u ranim 40-im godinama. Bipolarnost koja je usledila nakon kolapsa svih ostalih velikih sila u Drugom svetskom ratu, i vakum moi koji je iz toga proizaao, promenili su odnose. Ranije je postojalo nepoverenje izmeu dve zemlje, ali to nepoverenje je bilo na odstojanju. Pre Drugog svetskog rata one su mogle da izbegavaju jedna drugu, ali nakon 1945. godine nale su se licem u lice, Evropa je bila podeljena, a ozbiljan sukob je poeo nakon 1947. Neki se pitaju da li je bipolarna struktura morala da ima takvu posledicu. Najzad, Sovjetski Savez je bio kopnena sila, a Sjedinjene Drave pomorska; zato nije mogla biti uspostavljena podela rada izmeu medveda i kita, u kojoj bi svako ostao na svom polju? Odgovor je da su kljuni interesi u svetskoj politici zemalja koje su mogle da preokrenu odnos snaga, bili na periferiji Sovjetskog Saveza, posebno Evropa i Japan. Kao to je Dord Kenan opisao situaciju nakon rata, postojale su etiri velike oblasti tehnoloke i industrijske stvaralatva, koje, ako se udrue na jedan ili drugi nain, mogu preokrenuti globalnu ravnoteu snaga. To su bile Sjedinjene Drave, Sovjetski Savez, Evropa i Japan. injenica da su Evropa i Japan postali saveznici sa Sjedinjenim Dravama protiv Sovjetskog Saveza je bila od temeljne vanosti. Sistemska objanjenja su predvidela sukob, ali ne koliko duboko on moe ii. Za to treba da idemo iznad sistemskih objanjenja i pogledamo socijetalne i pojedinane nivoe analiza i konstruktivistika objanjenja. Na socijetalnom nivou, dve zemlje su bile veoma razliite jedna od druge. Prikaz politike kulture Sovjetskog Saveza i njen izraz u spoljnoj politici pokazivali su dva korena: ruski i komunistiki. Konstruktivisti ukazuju da ruska politika kultura naglaava apsolutizam pre nego demokratiju, elju za jakim voom, strah od anarhije (Rusija je bila glomazno carstvo i strah da anarhija i nesuglasice mogu dovesti do dezintegracije je bio veoma osnovan), strah od invazije (Rusija je geografski ranjiva kopnena sila koja je napadala i bila napadana od svojih suseda vekovima), briga ili sramota zbog zaostalosti (jo od Petra Velikog, Rusi pokuavaju da dokau svoju vitalnost u meunarodnom takmienju), i tajnovitost (elja da sakriju teku stranu ruskog ivota). Pored toga, komunistiki sistem se bavio pre klasnim nego pojedinanim pravima kao osnovom za pravdu. Odgovarajua uloga za osobu ili za drutvo je bila da vodi proleterijat ili radniku klasu ka dominaciji jer je to trebao da bude tok istorije. Ideoloka presvlaka je dala jedan dodatan vidljiv zamah tradicionalnom ruskom imperijalizmu i rezultirala u tajnom i vrsto voenom procesu spoljne politike. Zanimljivo je primetiti jake i slabe strane toga. Jake strane su bile oigledne 1939. godine kada je Staljin bio u stanju da brzo potpie pakt sa Hitlerom. Javno mnjenje ga nije ograniavalo, i nije morao da brine za birokratiju koja bi ga koila. Bio je slobodan da

pouri u pakt sa Hitlerom dok Britanci i Francuzi i dalje nisu mogli da odlue da li da sarauju sa njim ili ne. Nalije ove situacije je ipak postalo oigledno 1941. godine, kada je Hitler napao Sovjetski Savez. Staljin nije mogao da veruje da e Hitler uraditi tako neto i pao je u duboku depresiju koja je trajala vie od nedelju dana. Rezultat je bio poraavaju za sovjetsku odbranu u ranim fazama rata. Nasuprot tome, amerika politika kultura naglaava liberalnu demokratiju, pluralizam i fragmentaciju moi. Umesto stida zbog zaostalosti, Sjedinjene Drave su se ponosile svojom tehnologijom i rastuom ekonomijom. Umesto straha od invazije, vei deo svoje istorije Sjedinjene Drave su bile u stanju da izoluju sebe izmeu dva okeana (i britanske mornarice) dok su napadale svoje slabije susede. U smislu tajnovitosti, Sjedinjene Drave su bile toliko otvorene da su vladini dokumenti esto dospevali u tampu za par dana ili nedelja. Umesto klasne osnove kao koncepcije pravde, postojao je jak naglasak na individualnoj pravdi. Spoljna politika koja je proizala iz ove politike kulture je bila moralistika, javna, i teila da prolazi kroz oscilacije unutranje i spoljne orijentacije. Rezultat je bio da je proces amerike spoljne politike esto bio nekonzistentan i nekoherentan u mnogim svojim spoljanjim aspektima. Ali postojalo je i nalije. Prednosti otvorenosti i pluralizma su esto zatitile Sjedinjenje Drave od veih greaka. Stoga nije iznenaujue da ova dva drutva, tako razliito organizovana i sa tako razliitim procesima spoljne politike, mogu zbuniti jedno drugo. Videli smo primere toga u nainu na koji su se Truman i Ruzvelt odnosili prema Staljinu 40-ih godina. Amerikancima je bilo teko da shvate Sovjetski Savez za vreme Hladnog rata jer je Sovjetski Savez bio kao crna kutija. Ameriki lideri su mogli da vide ta je ulazilo u kutiju i ta je izlazilo iz nje, ali nisu mogli da vide ta se deavalo u njoj. I Amerikanci su zbunjivali Sovjete. Amerikanci su bili kao bela buna politika mainerija koja je proizvodila toliko buke u pozadini da je bilo teko jasno uti prave signale. Postojalo je previe ljudi koji su govorili previe stvari. To je Sovjete esto zbunjivalo u vezi toga ta Amerikanci stvarno hoe. AMERIKI I SOVJETSKI CILjEVI U HLADNOM RATU Sovjeti su esto bili optuivani da su bili ekspanzionisti, da su bili revolucionarna snaga pre nego snaga status quo-a. Sovjetski Savez je takoe bio sklon da eli opipljive ili ciljeve posedovanja kao to su teritorije, dok su Amerikanci teili da ele neopipljive ili drutvene ciljeve naine za uspostavljanje opteg okvira meunarodne politike. To moemo videti u zahtevima koje su Staljin, eril i Ruzvelt izneli za pregovarakim stolom u Jalti. Staljin je imao vrlo jasne ciljeve u Jalti: Nemaku i Poljsku. eril je hteo obnavljanje Francuske kako bi pomogao protivteu sovjetskoj moi u sluaju da se Amerikanci povuku. Ruzvelt je hteo Ujedinjene nacije i otvoreni meunarodni ekonomski sistem. Ovi ciljevi su bili veoma razliiti u pogledu opipljivosti. Na neki nain, Staljinovi posleratni ciljevi su bili klasini ruski imperijalistiki ciljevi; on je eleo da zadri dobiti koje je ostvario u ugovoru sa Hitlerom. Njegova lista elja je bila slina onoj Petra Velikog. Neki Amerikanci su smatrali da su Sovjeti ekspanzionisti kao Hitler u elji za dominacijom svetom. Drugi su govorili da su Sovjeti u osnovi bezbednosno orjentisani; njihova ekspanzija je bila defanzivna. Postoje najmanje dva naina na koja sovjetski

ekspanzionizam nije bio kao Hitlerov. Prvo, nije bio usmeren ka ratu; Sovjeti nisu eleli rat. Kada je Hitler izvrio invaziju Poljske, brinuo se da mu moe biti ponuen drugi Minhen umesto rata koji je eleo u slavu faizma. Druga razlika je to je Sovjetski Savez bio oprezno oportunistian, a ne riskantno avanturistian. Avanturizam se smatrao grehom protiv komunizma jer to moe poremetiti predodreeni istorijski put. Za vreme Hladnog rata, Sovjetski Savez nikada nije bio tako ratno orijetisan ili nepromiljen kao to je bio Hitler. Ipak, postoje problemi u oslikavanju sovjetskog ponaanja kao isto odbrambenog. Kao to znamo iz Peloponeskog rata, u bipolarnom svetu je veoma teko razlikovati napad od odbrane. Odreene akcije mogu imati odbrambene motive, ali mogu izgledati veoma zastraujue za drugu stranu. tavie, tu je i duga tradicija odbrambenog ekspanzionizma ili imperijalizma. Na primer, u XIX veku, Britanija je prvobitno krenula u Egipat da zatiti pomorske puteve za Indiju. Nakon to je zauzela Egipat, smatrala je da mora da zauzme i Sudan kako bi zatitila Egipat, a zatim da zauzme Ugandu kako bi zatitila Sudan. Nakon to je zauzela Ugandu, Britanija je morala da zauzme Keniju kako bi izgradila eleznicu da zatiti Ugandu. Sa jelom rastu i apetiti, dok se bezbednosna dilema upotrebljava da opravda dalju i dalju ekspanziju. Sovjetski komunizam je dodao ideoloke motive oslobaanju radnike klase u svim oblastima sveta koji su dalje legitimizovali ekspanziju. Ukratko, Sovjetski Savez je bio ekspanzionistiki za vreme Hladnog rata, ali na promiljen i oportunistiki nain. ZAPREAVANjE ta je sa ciljevima SAD? Za vreme Hladnog, rata Vlada SAD je elela da obuzda Sovjetski Savez. Ipak, politika obuzdavanja irenja uticaja ukljuuje dve velike nejasnoe. Jedna je bila u pogledu cilja: da li zapreavati sovjetsku silu, ili obuzdavati komunizam? Druga je bila pitanje sredstava : da li potroiti sredstva da bi se spreila svaka ekspanzija sovjetske moi, ili samo u odreenim kljunim oblastima koje su bile kritine za ravnoteu snaga. O ovim dvema nejasnoama u pogledu ciljeva i sredstava zapreavanja vodila se una rasprava u razdoblju pre Korejskog rata. Dord Kenan se nije slagao sa ekspanzivnom verzijom zapreavanja koju je obnarodovao Truman. Kenanova ideja zapreavanja bila je srodna klasinoj diplomatiji. Ona je ukljuivala upotrebu manjih vojnih sredstava i bila vie selektivna. Dobar primer je bila Jugoslavija, koja je imala komunistiku totalitarnu vladu pod Josipom Brozom Titom. Tito se 1948.godine raziao sa Staljinom u pogledu sovjetskih pokuaja da kontroliu jugoslovensku spoljnu politiku, ukljuujui i njenu podrku grkim komunistima. U ideolokom vienju obuzdavanja, Sjedinjene Drave ne bi trebalo da pomognu Jugoslaviji jer je bila komunistika. U vienju zapreavanja sa stanovita ravnotee snaga, Sjedinjene Drave bi trebale da pomognu Jugoslaviji kao sredstvu slabljenja sovjetske moi. To su u stvari Sjedinjene Drave i uradile. Pruile su vojnu pomo totalitarnoj komunistikoj vladi, uprkos injenici da je Trumanova doktrina proklamovala kao cilj odbranu slobodnih naroda bilo gde u svetu. Sjedinjene Drave su to uradile zbog ravnotee snaga, a takva politika je nanela veliki udar sovjetskoj moi u Evropi. CITAT: BILO BI PRETERANO REI KAKO BI SAMOSTALNI AMERIKI NASTUP , MOGAO DA ODLUUJE O IVOTU I SMRTI KOMUNISTIKOG POKRETA I DOVEDE DO RANOG PADA SOVJETSKE VLADAVINE U RUSIJI.

SJEDINjENE DRAVE SU IMALE, MEUTIM, MO DA DO VELIKIH RAZMERA POVEAJU PRITISAK POD KOJIM SOVJETI MORAJU DA DELUJU, DA NAMETNU KREMLjU MNOGO VEI STEPEN UMERENOSTI I OPREZA KOJEG JE MORAO DA SE PRIDRAVA POSLEDNjIH GODINA, I NA TAJ NAIN OJAAJU TENDENCIJE KOJE NA KRAJU MORAJU DA ISHODE BILO U RUENjU ILI POSTEPENOM SMEKAVANjU SOVJETSKE MOI. George Kennan, The Sources of Soviet Conduct54 Nakon Korejskog rata, meutim, Kenanov pristup zapreavanju je izgubio osnov. Tada je izgledalo kao da su predvianja iz dokumenta pod nazivom NSC-68 o Sovjetskom ekspanzionizmu bila opravdana. Komunizam je delovao monolitno nakon to su Kinezi uli u Korejski rat, a retorika zapreavanja je naglaavala ideoloki cilj spreavanja irenja komunizma. U tom kontekstu, Sjedinjene Drave su napravile skupu greku ukljuivanjem u Vijetnamski graanski rat. Skoro dve decenije su Sjedinjene Drave pokuavale da spree komunistiku kontrolu nad Vijetnamom po ceni od 58000 amerikih ivota, vie od milion vijetnamskih ivota, 600 milijardi dolara, i unutranjih protivljenja koja su smanjila podrku za politiku obuzdavanja. Pored obuzdavanja komunizma u Junom Vijetnamu, Sjedinjene Drave su strahovale da bi poraz mogao da oslabi njen kredibilitet, a to bi donelo ograniavanja u drugim delovima sveta. Paradoksalno, nakon poraza i povlaenja SAD-a 1975. godine, nacionalistika rivalstva meu komunistikim zemljama u Aziji su se pokazala delatnom snagom za odravanje ravnotee snaga u regionu.

OSTATAK HLADNOG RATA Dvajt Ajzenhauer je 1952. godine izabran za predsednika u kampanji koja je obeala kraj Korejskog rata i smanjenje uticaja komunizma. Republikanska stranka je tvrdila da je obuzdavanje bilo kukaviko prilagoavanje komunizmu. Pravi pristup je bio da se smanji uticaj komunizma. U roku od est meseci je, ipak, postalo jasno da je smanjenje uticaja komunizma previe riskantno u smislu izazivanja nuklearnog rata. Nakon Staljinove smrti 1953. godine, zamrznuti odnosi Hladnog rata su poeli da se otkravljuju. 1955. godine je odran samit u enevi i postignut dogovor da se Austrija uspostavi kao neutralna zemlja. 1956. godine, Hruov je odrao tajni referat iznosei Staljinove zloine na Dvadestom kongresu (KPSS - prim.prev.) partije Sovjetskog Saveza. Za tajnu se saznalo, to je uslovilo razdoblje nereda u sovjetskoj sferi u Istonoj Evropi. Maarska je pokuala da se pobuni, ali su Sovjeti vojno intervenisali kako bi je zadrali u komunistikom bloku. Hruov je odluio da mu je potrebno da Amerikanci izau iz Berlina i da postigne konanu nagodbu iz Drugog svetskog rata kako bi mogao da konsoliduje sovjetsku prevlast u Istonoj Evropi i pone da koristi prednost dekolonizacije koja se odvijala u Treem svetu. Ali Hruovljev stil i napori da pregovara sa Sjedinjenim
54

George F. Kennan, The Sources of Soviet Conduct, Foreign Affairs, 25:4, July 1947, p. 581.

Dravama su podseali na Kajzerov stil u pokuaju da primora Britance da se nagode pre 1914. godine, pun buke i prevara. Napori da se dogovori sa Sjedinjenim Dravama su imali suprotan efekat. Hruov je bio neuspean u Berlinskoj krizi 1958-1961. godine i ponovo u Kubanskoj raketnoj krizi. Kao to emo videti kasnije, Sovjetski Savez i Sjedinjene Drave doli su tako blizu ruba nukearnog rata za vreme Kubanske raketne krize, da su se plaili jedni drugih u novoj fazi meusobnih odnosa. U razdoblju od 1963-1978. godine, dolo je do postepenog detanta, ili poputanja napetosti. Kao posledica Kubanske raketne krize, pregovori o kontroli naoruanja su 1963. godine doveli do potpisivanja Ugovora o zabrani ogranienog testiranja nuklearnog oruja, koji je ograniio atmosferske nuklearne probe, i Ugovora o neirenju nuklearnog naoruanja (Non Proliferation Treaty) iz 1968. godine. Trgovina je poela postepeno da se poveava, a inilo se da detant napreduje. Vijetnamski rat je preusmerio panju SAD-a na opasnost od kineskog komunizma. Od 1969-1974. godine, Niksonova administracija je koristila detant kao sredstvo postizanja ciljeva zapreavanja. Posle Kubanske raketne krize, Sovjeti su pokrenuli politiku vojnog jaanja i postigli jednakost u nuklearnom naoruanju. Vijetnamski rat je doveo do razbijanja iluzija amerikog javnog mnjenja o politici intervencionizma u Hladnom ratu. Niksonova strategija je bila: 1) da pregovara o potpisivanju ugovora o kontroli stratekog naoruanja kako bi ustanovio nuklearni odnos na relativnom paritetu; 2) da uspostavi diplomatske odnose sa Kinom i time stvori trostranu ravnoteu snaga u Aziji (bolje nego da Sovjete i Kineze pritiscima dri zajedno); 3) da povea trgovinu, kako bi bilo i argarepa i tapova u SAD Sovjetskim odnosima; 4) da upotrebi povezivanje (linkage strategy) kako bi razliite delove politike imao na jednom mestu. Do vrhunca detanta je dolo 1972. i 1973. godine, ali nije trajao dugo. Rat na Srednjem istoku 1973. godine i Sovjetska pomo antizapadnim pokretima u Africi doveli su do loih odnosa povodom toga ko je koga obmanjivao. Amerika unutranja politika je doprinela opadanju detanta kada su ameriki zakonodavci, kao to je bio senator Henri Dekson, pokuali da poveu trgovinu sa Sovjetskim Savezom sa pitanjem ljudskih prava, na primer tretmana sovjetskih Jevreja, pre nego sa ponaanjem u obrascu ravnotee snaga. Kada je 1975.godine Portugal dekolonizovao Angolu i Mozambik, Sovjetski Savez je tamo prebacio kubanske trupe da pomognu opstanku na vlasti komunistiki orjentisanih vlada. Od vremena predsednike kampanje 1976. godine, predsednik Derald Ford nikada nije upotrebio re detant. Njegov naslednik, Dimi Karter, pokuao je da nastavi detant sa Sovjetskim Savezom tokom prve dve godine svog mandata, ali je Sovjetski Savez (i Kuba) bio uvuen u graanski rat u Etiopiji, Sovjeti su nastavili sa jaanjem svoje odbrane, a u decembru 1979. godine Sovjetski Savez je detantu zadao zavrni udarac invazijom Avganistana. Zato su se neprijateljstva povratila? Jedan argument je da je detant uvek bio precenjen, da se previe oekivalo od njega. Tanije je rei da su postojala tri trenda 70ih godina koja su ga ugrozila. Jedan je bilo sovjetsko jaanje odbrane kada su poveavali svoj odbrambeni budet za priblino 4 procenta godinje, dodajui nove teke projektile koji su posebno zabrinjavali planere amerike odbrane. Drugi su bile sovjetske intervencije u Angoli, Etiopiji i Avganistanu. Sovjeti su mislili da intervencije pravda ono to su zvali promenljivi odnos snaga u istoriji, njihovo verovanje da se istorija kree u pravcu koji je predvideo Marksizam-Lenjinizam. Trei su bile promene u amerikoj

unutranjoj politici, desniarski trend koji je pocepao koaliciju koja je podravala Demokratsku stranku. Rezultati interakcije sovjetskih postupaka i politikih trendova SAD-a potvrdili su gledite da Hladni rat i dalje postoji, te da detant nije mogao dugo da traje. Ipak, obnovljena neprijateljstva u 80-im godinama nisu bila povratak na Hladni rat iz 50-ih. Postojao je povratak retorici iz 50-ih godina, ali su akcije bile dosta razliite. Iako je predsednik Ronald Regan govorio o Sovjetskom savezu kao imperiji zla, nastavio je kontrolu naoruavanja. Poveavala se trgovina, posebno itaricama, i postojali su stalni kontakti izmeu Amerikanaca i Sovjeta. Supersile su ak razvile odreene mere opreza u meusobnom ponaanju: nema direktnih ratova, nema upotrebe nuklearnog naoruanja, a vode se razgovori o naoruanju i kontroli nuklearnog oruja. To je drugaija vrsta Hladnog rata u 80-im godinama u odnosu na 50-te. KRAJ HLADNOG RATA? Kada je zavren Hladni rat? Imajui u vidu da je poreklo Hladnog rata veoma tesno povezano sa podelom Evrope od strane Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza, kraj Hladnog rata bi mogao datirati od kraja te podele, to jest 1989. godine. Moe se rei da je Hladni rat zavren onda kada Sovjetski Savez nije upotrebio silu da podri komunistiku vladu u Istonoj Nemakoj i kada je oduevljena gomila probila Berlinski zid u novembru 1989. godine. Ali zato je zavren? Jedan argument je da je zapreavanje delovalo. Dord Kenan je odmah nakon Drugog svetskog rata tvrdio da ukoliko bi Sjedinjene Drave uspele da spree ekspanziju Sovjetskog Saveza, tada ne bi bilo uspeha kojima bi se hranila njegova ideologija, i Sovjetski komunizam bi postepeno smekao. Raale bi se nove ideje, ljudi bi shvatili da komunizam nije talas koji nosi u budunost, te da istorija nije na njihovoj strani. U irem smislu, Kenan je bio u pravu. Amerika vojna mo je doprinela odvraanju sovjetske ekspanzije, dok je mo amerike kulture, vrednosti i ideja nagrizala njenu ideologiju. Ali nedoumica oko pitanja tajminga ostaje: zato 1989? Zato je to trajalo etiri decenije? Zato je trebalo toliko dugo da to sazri? Ili, drugaije reeno, zato nije trajalo jo 10 godina? Zapreavanje je delovalo, ali to ne daje potpuni odgovor. Drugo objanjenje je imperijalna prenapregnutost. Istoriar Pol Kenedi je tvrdio kako se imperije suvie ire ime se iscrpljuje unutranja snaga imperije. Sa vie od etvrtine svoje ekonomije usmerene na odbranu i spoljne poslove (uporeeno sa 6 procenata za Sjedinjenje Drave tokom 80-ih godina), Sovjetski Savez je bio prenapregnut. Kenedi je, meutim, otiao i dalje govorei kako se nijedna prenapregnuta vienacionalna drava u istoriji nikada nije povukla na svoje sopstvene etnike granice sve dok nije bila poraena ili oslabljena u ratu velikih sila. Sovjetski Savez, ipak, nije bio poraen ili oslabljen u ratu velikih sila. Tree objanjenje jeste da je vojno jaanje SAD-a tokom 80-ih godina primoralo Sovjete da se predaju u Hladnom ratu. Ima neke istine u tome, u smislu da je politika predsednika Ronalda Regana dramatizovala meru imperijalne prenapregnutosti Sovjeta, premda to nije pravi odgovor na osnovno pitanje. Najzad, raniji periodi amerikog vojnog jaanja nisu imali taj efekat. Zato 1989. godina? Moramo traiti dublje razloge, jer verovati da su amerika retorika i politika u 80-im godinama bili primarni uzrok slabljenja Sovjetskog Saveza mogu biti slini sa petlom, koji je mislio da je njegovo kukurikanje pre zore uzrokovalo da sunce izae drugi primer zablude pogrene uzronosti.

Do tanijih uvida u pitanje vremena kraja Hladnog rata moemo doi razmatrajui naa tri tipa uzroka: neposrednih, posrednih i dubokih. Najvaniji neposredni uzrok kraja Hladnog rata je bio pojedinac, Mihail Gorbaov. On je eleo da reformie komunizam, a ne da ga zameni. Ipak, reforme su prerasle u revoluciju koja je pre poela odozdo, nego to je bila kontrolisana sa vrha. I u unutranjoj i spoljnoj politici, Gorbaov je pokrenuo niz akcija koje su ubrzale postojee sovjetsko slabljenje i kraj Hladnog rata. Kada je prvi put doao na vlast 1985. godine, Gorbaov je pokuao da disciplinuje sovjetski narod, kao nain za prevazilaenje postojee ekonomske stagnacije. Kada disciplinovanje nije bilo dovoljno da rei problem, on je lansirao ideju perestrojke, ili restruktuiranja, ali nije bio u mogunosti da izvri restruktuiranje sa vrha jer su birokrati osujeivali njegova nareenja. Da bi se obraunao sa birokratama, on je koristio strategiju glasnosti, ili otvorene diskusije, i demokratizaciju. Iznoenje na videlo narodnog nezadovoljstva nainom na koji je sistem funkcionisao je trebalo da izvri pritisak na birokrate i omogui da perestrojka funkcionie. Ali kada su jednom glasnost i demokratizacija dozvolili ljudima da govore ono to misle, i glasaju za to, mnogi ljudi su rekli Mi elimo napolje. Nema novog kova sovjetskog oveka. Ovo je imperijalna dinastija, i mi ne pripadamo ovoj imperiji. Gorbaov je dopustio da doe do dezintegracije Sovjetskog Saveza, to je bilo sve oiglednije nakon neuspenog udara stare linije u avgustu 1991. godine. Do decembra 1991. godine, Sovjetski Savez je prestao da postoji. Gorbaovljeva spoljna politika, koju je on nazivao novo miljenje, je takoe doprinela kraju Hladnog rata. Ta politika imala je dva veoma vana elementa. Jedan je bio promena ideja koje konstruktivisti naglaavaju, kao to je koncept opte bezbednosti u kojem se klasina bezbednosna dilema izbegava udruivanjem kako bi se osigurala bezbednost. Gorbaov i ljudi oko njega su govorili da u svetu rastue meuzavisnosti, bezbednost nije igra sa ne-nultim ishodom, i da svi mogu ostvariti korist kroz saradnju. Postojanje nuklearne pretnje je znailo da svi zajedno mogu nestati ako se nadmetanje otme kontroli. Umesto da pokua da proizvede to vie nuklearnog naoruanja, Gorbaov je proklamovao doktrinu dovoljnosti, zadravajui minimalni broj za zatitu. Druga dimenzija Gorbaovljeve promene spoljne politike je bilo njegovo gledite da ekspanzionizam uglavnom vie kota nego to koristi. Sovjetska kontrola nad imperijom u Istonoj Evropi je previe kotala i premalo koristila, a invazija Avganistana je bila skupa propast. Vie nije bilo neohodno nametati komunistiki drutveni sistem kao nain osiguravanja bezbednosti na sovjetskim granicama. Tako je do leta 1989. godine istonoevroljanima dato vie slobode. Maarska je dozvolila istonim Nemcima da preko Maarske pobegnu u Austriju. Egzodus istonih Nemaca je stvorio ogroman pritisak na vladu Istone Nemake. Istonoevropske vlade vie nisu imale hrabrosti (niti Sovjetske podrke) da suzbijaju demonstracije. U novembru je probijen Berlinski zid dramatina zavrnica brojnih dogaaja koji su se odigrali u vrlo kratkom razdoblju. Moemo rei da su ti dogaaji proistekli iz Gorbaovljevih pogrenih prorauna. On je smatrao da se komunizam moe popraviti, ali u stvari, u pokuaju da ga popravi, on ga je potokopavao. I kao sa rupom u nasipu, kad zadrani pritisak jednom provali, on ubrzano poveava otvor i unitava sistem. To jo uvek ostavlja otvorenim pitanje zato 1989. godina? Zato pod vostvom tog lidera? U odreenoj meri, Gorbaov je bio neoekivana pojava u istoriji. U ranim 80-tim godinama, tri stara sovjetska lidera su umrla, ubrzo jedan posle drugog. Tek 1985. godine, mlaa generacija, ljudi koji su ponikli za vreme Hrueva, takozvana generacija

1956., dobila je svoju ansu. Ali, da su lanovi Politbiroa Komunistike partije izabrali nekog od Gorbaovljevih konkurenata iz tvrde struje 1985. godine, vrlo je verovatno da bi se Sovjetski Savez koji je gubio snagu odrao jo jednu dekadu. Ne bi propao tako brzo. Gorbaovljeva linost objanjava mnogo toga u vezi pitanja vremena. to se tie posrednih uzroka, i Kenan i Kenedi su u pravu. Dva znaajna posredna uzroka su bila mo liberalnih ideja, naglaenih u konstruktivistikim objanjenjima, i imperijalna prenapregnutost, koju naglaavaju realisti. Ideje otvorenosti, demokratije i novog miljenja koje je Gorbaov koristio, bile su ideje zapada koje je usvojila generacija iz 1956. godine. Porast transnacionalne komunikacije i kontakata je doprineo irenju popularne kulture i liberalnih ideja Zapada, a veliki uticaj zapadnih ekonomskih uspeha im je dao dodatnu privlanost. Kada je re o imperijalnoj prenapregnutosti, sovjetski ogromni odbrambeni budet je poeo da pogaa ostale aspekte sovjetskog drutva. Zdravstvo je propadalo, a stopa smrtnosti u Sovjetskom Savezu rasla (jedina razvijena zemlja gde se to dogaalo). Najzad je i vojska postala svesna ogromnog tereta uzrokovanog imperijalnom prenapregnutou. 1984. godine, maral Ogarkov, ef sovjetskog generaltaba, shvatio je da je Sovjetskom Savezu potrebna bolja civilna ekonomska osnova i vei pristup trgovini i tehnologiji Zapada, ali tokom perioda stagnacije stari lideri nisu bili voljni da sluaju i Ogarkov je uklonjen sa svog poloaja. Iako su posredni uzroci meke moi i imperijalne prenapregnutosti znaajni, ipak se moramo pozabaviti dubljim uzrocima, a to su slabljenje komunistike ideologije (konstruktivistiko objanjenje) i neuspeh sovjetske ekonomije (objanjenje realista). Gubitak legitimnosti komunizma u posleratnom periodu je bio prilino dramatian. U ranom razdoblju, odmah nakon 1945. godine, komunizam je bio veoma privlaan. Mnogi komunisti su bili na elu otpora prema faizmu u Evropi, i mnogi ljudi su verovali da je komunizam talas budunosti. Veliki deo moi uticaja Sovjetskog Saveza je poticao od njegove komunistike ideologije, ali su je oni protraili. Sovjetska meka mo je postepeno podrivana destaljinizacijom iz 1956. ime su obelodanjeni njegovi zloini, represijom u Maarskoj 1956., u ehoslovakoj 1968. i u Poljskoj 1981., kao i porastom transnacionalne komunikacije liberalnih ideja. Iako je u teoriji cilj komunizma uspostavljanje sistema klasne pravde, Lenjinovi naslednici su ispoljavali unutranju mo kroz brutalni sistem dravne bezbednosti koji je obuhvatao i logore za prevaspitavanje, gulage, rapostranjenu cenzuru i upotrebu dounika. Direktna posledica ovih represivnih mera na ruski narod je bio opti gubitak vere u sistem, to se videlo u tzv. Protestnoj alternativnoj literaturi i rastuem talasu nezadovoljstva emu su doprinosili aktivisti za ljudska prava. Pored toga, dolo je do slabljenja sovjetske ekonomije to je pokazivalo smanjenu sposobnost sovjetskog sistema centralnog planiranja da odgovori na promene u svetskoj ekonomiji. Staljin je stvorio sistem centralizovanog ekonomskog upravljanja koje je stavljalo naglasak na teku industriju. To je bilo veoma neprilagodljivo sve palci, a nema prstiju. Tendencija je bila ka nagomilavanju radne snage, umesto da se ona usmerava u rastuu ekonomiju usluga. Kako je ukazao ekonomista Jozef umpeter, kapitalizam je stvaralako unitenje, nain fleksibilnog odgovora na najvee talase tehnolokih promena. Krajem XX veka, glavna tehnoloka promena tree industrijske revolucije je bila rastua uloga informacija kao najreeg resursa u ekonomiji. Sovjetski sistem je bio posebno neprikladan za upravljanje informacijama. Velika tajnost njegovog politikog sistema je uinila da je protok informacija bio spor i nezgrapan.

Sovjetska roba i usluge nisu mogli da dostignu svetske standarde. Na kraju XX veka dolo je do znaajnih promena u svetskoj ekonomiji, ali su zapadne ekonomije koje su koristile trine sisteme uspele da preusmere radnu snagu na sektor usluga, reorganizuju svoje teke industrije, i prebace se na raunare. Sovjetski savez nije mogao da ide ukorak sa promenama. Na primer, kada je Gorbaov doao na vlast 1985. godine, bilo je 50 000 personalnih raunara u Sovjetskom Savezu; u Sjedinjenim Dravama ih je bilo 30 miliona. etiri godine kasnije, bilo je oko 400 000 linih raunara u Sovjetskom Savezu, a 40 miliona u Sjedinjenim Dravama. Trino orjentisane ekonomije i demokratije su se pokazale prilagodljivijim u odgovoru na tehnoloke promene u poreenju sa centralizovanim sovjetskim sistemom koji je Staljin stvarao za eru teke industrije iz 30ih godina. Prema jednom sovjetskom ekonomisti, na kraju 80-tih godina, samo 8 procenata sovjetske industrije je bilo konkuretno po svetskim standardima. Teko je ostati velesila kada je 92 procenta industrije nekonkurentno. CITAT: ZA RAZLIKU OD NAINA NA KOJI JE NAJVEI DEO ISTORIJE NAPISAN, ISTORIARI HLADNOG RATA SU TOKOM KRAJA 80-IH GODINA VIE RADILI TOKOM, NEGO POSLE DOGAAJA KOJI SU POKUAVALI DA OPIU. NISMO IMALI NAINA DA ZNAMO KONANI ISHOD, I MOGLI SMO DA ODREDIMO MOTIVE SAMO NEKIH ALI NIKAKO SVIH KLjUNIH AKTERA... SADA ZNAMO DA ISKUJEMO REENICU. ILI, U NAJMANjU RUKU, ZNAMO MNOGO VIE NEGO ONDA. NIKADA NEEMO IMATI PUNU ISTINU: TO NEMAMO NI ZA JEDAN ISTORIJSKI DOGAAJ, BEZ OBZIRA KOLIKO DALEKO U PROLOSTI. ISTORIARI MOGU DA REKONSTRUIU TA SE ZAISTA DOGODILO ONOLIKO KOLIKO MAPE MOGU DA PRESLIKAJU TA JE TAMO ZAISTA BILO. ALI MI MOEMO DA PREDSTAVIMO PRILOST, BA KAO TO KARTOGRAFI MOGU PRIBLINO DA PRIKAU TEREN. SA KRAJEM HLADNOG RATA I BAR DELIMINIM OTVARANjEM DOKUMENATA IZ BIVEG SOVJETSKOG SAVEZA, ISTONE EVROPE I KINE, POKLAPANjE NAIH PREDSTAVA I RELANOSTI KOJU OPISUJU JE POSTALO MNOGO VEE NEGO TO JE NEKAD BILO. Don L. Gedis55 Kraj Hladnog rata je jedan od velikih dogaaja preobraaja u XX veku. Po svojim posledicama na strukturu meunarodnog sistema bio je jednak uincima Drugog svetskog rata, ali se dogodio bez rata. U sledeim poglavljima, okrenuemo se pitanju ta to u budunosti moe da znai za meunarodnu politiku. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je prola kroz znaajnu transformaciju. Odustajui od planske ekonomije sovjetske drave, Rusija iz perioda nakon Hladnog rata je pokuala da stupi na put demokratizacije i ekonomske liberalizacije. Taj put je, ipak, bio pun opasnosti. U skladu sa savetom Meunarodnog monetarnog fonda, ruska vlada je u poetku prihvatila ekonomsku ok terapiju kao nain za ostvarivanje prelaska iz ekonomske autokratije u liberalnu demokratiju. Ipak, ok terapija je toliko razbila rusko

55

John L. Gaddis, The New Cold War History, Foreign Policy Research Institute Footnotes, 5:5 June 1998

drutvo da je brzo zamenjena postepenijim pristupom. Kako se pogoravala ekonomska situacija, tako se obnavljao ruski nacionalizam. Teoretiari kao to je Majkl Dojl su, polazei od teze da liberalne demokratije ne vode ratove meu sobom, zakljuili da e, ako Rusija preivi tranziciju ka demokratiji, to biti vrlo dobro za meunarodni mir. Ostaje da se vidi da li e se ruska spoljna politika uklopiti u model demokratskog mira, ili e doi do ponovne pojave ruskog autoritarizma i nacionalizma koji izazivaju Sjedinjene Drave i Zapadnu Evropu. Bez obzira ta budunost nosi, jedno od kljunih pitanja ostaje: zato je Hladni Rat trajao toliko dugo bez prelaza u pravi rat izmeu dve supersile. Zato ranije nije prerastao u Trei svetski rat? ULOGA NUKLEARNOG NAORUANjA Zato Hladni rat nije prerastao u pravi rat? Neki analitiari veruju da su napredna razvijena drutva nauila lekcije iz Prvog i Drugog svetskog rata i jednostavno prerasla rat. Drugi veruju da dugi mir u drugoj polovini XX veka proizilazi iz ogranienih ekspanzionistikih ciljeva supersila. Ostali i dalje veruju u ono to smatraju inheretnom stabilnou iste bipolarnosti u kojoj su dominantne dve drave (a ne dva vrsta saveza). Ali za veinu analitiara, najvei deo odgovora lei u posebnoj prirodi nuklearnog naoruanja i nuklearnog odvraanja. Fizika i politika Enormna mo unitenja koju poseduje nuklearno naoruanje je gotovo nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moe proizvesti temperature od 100 miliona stepeni Celzijusa etiri do pet puta vea od temperature koja vlada u sreditu sunca. Bomba koja je baena na Hiroimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je otprilike 15 000 tona TNT-a. Dananji projektili mogu da nose 100 puta ili vie od pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u Drugom svetskom ratu moe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moe stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali vie od 50 000 komada nukleranog naoruanja. Pojedine fizike posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat moe stvoriti toliko ugljenika i praine u atmosferi da bi to blokiralo biljke u vrenju fotosinteze, to bi znailo kraj ivota kakav poznajemo. Studija Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima mogua, ali veoma neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruje bilo usmereno na gradove, ili na druga oruja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrajem ugljenika koji bi blokirao sunevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrao u vazduhu. Ukoliko bomba eksplodira u severnoj hemisferi, da li bi dim stigao do june hemisfere? Neki skeptici su tvrdili da najgori rezultat ne bi bila nuklearna zima, nego nuklearna jesen slaba uteha. Izvesno je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo, bar na severnoj hemisferi. U svom izvetaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruanju,

ameriki rimokatoliki biskupi su samo malo preterali kada su rekli Mi smo prva generacija od Postanka sa mogunou da unitimo Boje delo56. Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni nain na koji je svet organizovan. Svet anarhinih drava bez vie vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drave predloile Plan Baruh, kako bi se uspostavila meunarodna kontrola nuklearnog naoruanja, Sovjetski Savez je to video kao jo jednu ameriku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert Ajntajn je sa aljenjem izjavio da se sve menja osim naeg naina razmiljanja. Moda nije verodostojno, ali je navodno rekao da je fizika laka od politike. Postoje i vojni i politiki razlozi zato nuklearno naoruanje nije izazvalo dramatinije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poetno atomsko oruje nije nanosilo mnogo vie tete od veine konvencionalnog naoruanja za masovno unitavanje. Zapaljive bombe koje su baene na Drezden u Nemakoj ubile su vie ljudi nego nuklearno bombardovanje Hiroime. Iako je jedno atomsko oruje obavilo posao itavog vazdunog napada sa konvencionalnim bombama, u poetku nije bilo tako mnogo nuklearnog naoruanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drave su imale samo 2 bombe 1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu potpuno razliite, nego predstavljaju samo produetak konvencionalnog ratovanja. Narastajue ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom razmiljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie oslanjaju na Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene Drave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave ponaale u anarhinom sistemu. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. Hbomba je znaajno poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Najvea eksplozija koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau od sve eksplozivne moi upotrebljene u Drugom svetskom ratu. Ironino, najznaajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo smanjivanje u veliini. Fuzija je omoguila da se u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su postajali sve vei i vei kako su bombe dobijale na veliini i zauzimale sve vie prostora. Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim prostorom u kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba sa istom destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom destruktivna mo mogla da stane u vrh balistike rakete, do interkontinentalnog nuklearnog rata je moglo da doe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreenju sa osam sati koliko je trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu.

56

United States Catholic Conference, The Challenge of Peace: Gods Promise and Our Response, Origins, 13:1 May 19, 198), p. 1.

Poveana destruktivnost hidrogenske bombe je takoe dramatizovala posledice nuklearnog rata. Ratovanje se vie nije moglo smatrati produetkom politike drugim sredstvima. Karl fon Klauzevic, filozof rata iz XIX veka, rekao je da je rat politiki in, i samim tim apsolutni rat je apsurd. Ogromna destruktivna mo nuklearnog oruja je znaila da je sada postojala disproporcija izmeu vojnih sredstava i praktino svih politikih ciljeva kojima je drava mogla da tei. Ovo razdvajanje ciljeva i sredstava je izazvalo paralizu u upotrebi krajnjih snaga u veini situacija. Nuklearno naoruanje nije upotrebljeno od 1945. godine, i otuda miljenje da je nuklearno naoruanje ogranieno upravo sopstvenom snagom. Bilo je jednostavno isuvie mono, isuvie disproporcionalno. H-bomba je imala pet znaajnih politikih posledica, ak i ukoliko nije reorganizovala anarhini nain na koji svet funkcionie. Prvo, oivela je koncept ogranienog rata. U prvoj polovini XX veka dolo je do promene za razliku od ogranienih ratova iz XIX veka, dolo je do dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ivota. Sredinom veka, analitiari su XX vek nazivali vekom totalnog rata. Ali rat u drugoj polovini veka je vie liio na stare ratove XVIII i XIX; na primer, i Korejski i Vijetnamski rat su svaki kotali vie od 55 000 mrtvih Amerikanaca. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su rae prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjae naoruanje. Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. U prolosti, rat je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, rat je suvie razarajui i takvi momenti istine su previe opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska kriza, Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina, predstavljale su funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u vojnoj moi. Tree, nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom) uinilo kljunom strategijom. Od kljunog znaaja je bilo organizovanje vojne moi kako bi se proizveo strah i napad bio predupreen. U Drugom svetskom ratu, Sjedinjene Drave su se oslanjale na svoju mogunost da mobiliu i postepeno izgrade ratnu maineriju nakon to je rat poeo, ali taj mobilizacijski prilaz vie nije funkcionisao kada je nuklearni rat mogao biti zavren nekoliko sati. etvrta politika posledica bila je razvoj de facto reima opreznosti supersila. Dve supersile su, uprkos ogorenim ideolokim razlikama, razvile jedan kljuni zajedniki interes: izbegavanje nuklearnog rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su bili ukljueni u posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u jednom sluaju nisu nale u direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere uticaja. Dok su Amerikanci govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istonoj Evropi u 50-im godinama, u praksi, kada su se Maari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara 1956. godine, Sjedinjene Drave iz straha od nuklearnog rata nisu pourile da im pomognu. Slino tome, sa izuzetkom Kube, Sovjeti su bili prilino oprezni po pitanju upada na zapadnu hemisferu. Obe zemlje su se priklonile nastajuem pravilu o neupotrebi nuklearnog naoruanja. Konano, supersile su nauile da komuniciraju. Nakon Kubanske raketne krize, Vaington i Moskva su uspostavili vruu telefonsku liniju kako bi omoguili brzu komunikaciju izmeu sovjetskih i amerikih lidera. Tehnologija je uinila lakom saradnju u kriznim vremenima, inei komunikaciju izmeu lidera u bipolarnom sistemu prilagodljivijom i linijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli naoruanja, poevi od Ugovora o zabrani ogranienih proba iz 1963. godine. Pregovori

o kontroli naoruavanja su postali nain da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom sistemu. Peto, veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije primenjivalo na konvencionalno naoruanje. Do kasnih 60-tih godina, u stvari, inenjeri i naunici su uspeli da umanje nepreciznost nuklearnog naoruanja tako da je neko nuklearno oruje moglo biti upotrebljeno od strane Sjedinjenih Drava u Vijetnamu i Zalivskom ratu, ili od strane Sovjeta u Avganistanu, a da ne dovede do neciljane tete tipa H-bombe. Ipak, i Amerikanci i Rusi su se uzdrali od upotrebe nuklearnog naoruanja vee tanosti i umesto toga se odluili za destruktivna sredstva kao to su napalm, zapaljive bombe kao i asortiman konvencionalnog naoruanja. Delimino, postojao je strah da bi upotreba bilo kog nuklearnog naoruanja, bez obzira koliko slinog konvencionalnom, otvorila prostor za upotrebu svakovrsnog nuklearnog naoruanja, a taj rizik je bio neprihvatljiv. Postoji i druga dimenzija. Jo od kada su Sjedinjene Drave bacile prvu bombu na Hiroimu, ostao je oseaj da je nuklearno oruje nemoralno, da je ono otilo preko neega to je prihvatljivo u ratu. Premda je to normativno ograniavanje teko izmeriti, ono je svakako proimalo debate o nuklearnom oruju, i predstavljalo jedan od razloga za nevoljnost drava da ga upotrebe. Ravnotea straha Nuklearno naoruanje je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea straha. Testiranje snage je bilo vie psiholoko nego fiziko. Obe strane su sledile politiku spreavanja nadmonosti onog drugog, ali je rezultat bio razliit u odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnotee snaga XIX veka, u kome je pet velikih sila menjalo saveze, ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drave, od kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku. Problemi na koje upuuje klasina bezbednosna dilema nisu nestali zbog straha od nuklearnog naoruanja, ali su se supersile ponaale oprezno uprkos ideolokim razlikama. Njihova promiljenost je bila slina uincima stalne komunikacije do koje je dolo u upravljanju viestrane ravnotee snaga u XIX veku. U isto vreme, supersile su pokuavale da iskalkuliu vojnu silu kojom su raspolagale, ba kao u danima kada su dravnici meusobno uporeivali pokrajine, peadiju i artiljeriju. Nuklearna ravnotea straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti, kao Kenet Volc, odreuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drave imaju gotovo svu mo, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ee deavala u istoriji kada su savezi toliko uvrivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao to se desilo u Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drave, savezi oko Atine i oko Sparte su vrsto srasli u bipolarnu formu. Slino tome, uoi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su bili postali vrsto uvezani u bipolarnosti. Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje komunikaciju i raunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i on preuveliava vanost sporednih sukoba kao to je Vijetnamski rat. Stara je izreka da bipolarnost ili erodira ili eksplodira. Ako je tako, zato bipolarnost nije eksplodirala nakon Drugog svetskog rata? Moda je odgovor u obazrivosti koju je proizvelo nuklearno

naoranje, a stabilnost koju je Volc pripisivao istoj bipolarnosti je bila u stvari rezultat bombe. Sam strah od nuklearnog oruja je moda doprineo stabilnosti kroz efekat kristalne kugle. Zamislite da su u avgustu 1914. godine Kajzer, Car i vladar Austrougarske gledali u kristalnu kuglu i videli sliku 1918.godine. Videli bi da su izgubili svoje prestole, da su im carstva raspadnuta, a milioni ljudi izgubili ivote. Da li bi i dalje ili u rat 1914. godine? Verovatno ne. Poznavanje fizikih posledica nuklearnog oruja moe biti slino sa davanjem kristalne kugle dravniku u razdoblju nakon 1945. godine. Budui da je bilo malo politikih ciljeva koji bi odgovarali takvom unitavanju, oni nisu hteli da preuzmu velike rizike. Naravno, kristalna kugla moe biti razbijena sluajno, ili pogrenim raunicama, ali analogija sugerie zato je kombinacija bipolarnosti i nuklearnog oruja proizvela najdui period mira izmeu centralnih sila od poetka sistema moderne drave. (Prethodni rekord te vrste je bio 1871-1914. godina.) Problemi nuklearnog odvraanja Nuklearno odvraanje je podvrsta opteg odvraanja, ali posebna svojstva nuklearnog oruja su promenila nain na koji su se supersile odnosile prema meunarodnim odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraanje ohrabruje razmiljanje tipa ako me napadne, moda neu biti u stanju da spreim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snano da nee ni eleti da napadne. Tako je nuklearno oruje utkalo novu nit u stari koncept. Jedan nain da se proceni delotvornost nuklearnog odvraanja je pomou analitikog postupka ta bi bilo kad bi bilo. Koliko je verovatno da bi se Hladni rat pretvorio u pravi da nije bilo nuklearnog naoruanja? Politikolog Don Miler tvrdi da nuklearno oruje nije bilo od znaaja, da je ono bilo samo kukurikanje petla. On tvrdi da su se narodi Evrope okrenuli od rata kao instrumenta politike jo od strahota Prvog svetskog rata. Razlog za mir je poveano saznanje o strahotama rata, bar u razvijenom svetu. Prema Mileru, Hitler je bio izuzetak, retka osoba koja nije nauila lekcije Prvog svetskog rata i jo uvek bila voljna da ue u rat. Nakon Drugog svetskog rata, oppte gnuanje se povratilo u jo veoj meri nego ranije. Veina analitiara, ipak, veruje da je nuklearno oruje odigralo veoma veliku ulogu u izbegavanju Treeg svetskog rata. Krize povodom Berlina, Kube i moda Srednjeg Istoka mogle su se otrgnuti kontroli bez mudrosti do koje je dolo uinkom kristalne kugle nuklearnog naoruanja. To dovodi do mnogih pitanja. Jedno je, ta odvraa? Delotvorno odvraanje zahteva i sposobnost da se nanese teta i uverljivost da e naoruanje biti upotrebljeno. Kredibilitet zavisi od interesa koji je ukljuen u sukob. Na primer, amerika pretnja da e bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad je verovatno bila uverljiva. Ali pretpostavimo da su Sjedinjene Drave pretile da e bombardovati Moskvu 1980. godine ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana? Sjedinjene Drave su svakako imale sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su ulozi bili suvie mali, a Sovjeti su zauzvrat lako mogli da bombarduju Vaington. Tako da se odvraanje ne odnosi samo na sposobnost, nego i na uverljivost. CITAT: KADA JE PREDSEDNIK KENEDI PRVI PUT DONEO ODLUKU DA ZNAAJNO POVEA AMERIKO VOJNO PRISUSTVO 1962-63. GODINE ...

IMAO JE NA UMU DVE STVARI: TA BI SE DOGODILO DA HRUOV NIJE POVEROVAO KENEDIJU U KUBANSKOJ RAKETNOJ KRIZI 1962. GODINE? MISLIM DA SMO NAPRAVILI GREKU KADA SMO ZAKLjUILI DA KINEZI VEROVATNO NE BI INTERVENISALI U KOREJSKOM RATU 1950. GODINE, A TO JE UTICALO NA AMERIKU ODLUKU DA NE ZAUZME SEVERNI VIJETNAM. VOJNICI SU REKLI DA NISU MISLILI DA E KINA UI U RAT, ALI DA JESTE, TO BI DOVELO DO NUKLEARNOG RATA, I TO JE ODLUILO. Dravni sekretar Din Rask57 Taj problem uverljivosti vodi do razlike izmeu odvraajue pretnje usmerene na neiju domovinu, i proirivanja odvraanja da bi se pokrio saveznik. Na primer, Sjedinjene Drave nisu mogle nuklearnim odvraanjem spreiti Sovjetski Savez da ne zauzme Avganistan, ali su tokom etiri dekade Hladnog rata pretile da e upotrebiti nuklearno oruje ukoliko Sovjetski Savez izvri invaziju na NATO zemlje Zapadne Evrope. Tako da, kako bismo videli delovanje nuklearnog oruje u proirenju odvraanja i spreavanju rata, moramo razmotriti najvee krize u kojima su ulozi bili veliki. Moe li istorija odgovoriti na to kakve posledice nuklearno oruje ima za meunarodne odnose? Ne u potpunosti ali moe pomoi. Od 1945. - 1949. godine samo su Sjedinjene Drave imale nuklearno naoruanje, ali ga nisu upotrebile. Tako da je postojalo i izvesno samo-ograniavanje, ak i pre uzajamnog nuklearnog odvraanja. Deo razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog novog naoruanja, i ameriki strah da bi Sovjeti zauzeli itavu Evropu svojim masivnim konvencionalnim snagama. Do 1950. godine, i Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali nuklearno oruje, i postojalo je vie kriza u kojima su ameriki lideri razmatrali njegovo korienje. Nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954. i 1958. godine kada su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan koje su drali nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu nuklearnog oruja iz vie razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba nuklearne bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drave su se plaile odgovora Sovjeta. Uvek je postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti nuklearno oruje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci bili nadmoni u broju nuklearnog naoruanja, postojala je opasnost od kretanja ka irem ratu koji ne bi uljuivao samo Koreju i Kinu. Pored toga, etika i javno mnjenje su odigrali ulogu. 1950. godine, procene vlade SADa o broju graana koji bi izginuli su bile toliko visoke da je idejao upotrebi nuklearnog oruja stavljena na stranu. Predsednik Ajzenhauer je, kada su ga pitali o upotrebi nuklearnog naoruanja, rekao: Ne moemo upotrebiti te grozne stvari protiv Azijaca po drugi put za manje od deset godina. Moj Boe!58. Iako su 50-ih godina Sjedinjene Drave imale vie nuklearnog naoruanja od Sovjetskog Saveza, uzajamno delovanje vie razloga je ubedilo Amerikance da ga ne upotrebe. Kubanska raketna kriza

57 58

Secretary of State Dean Rusk, New York Times, April 30, 1985, p. 6. Stephen E. Ambrose, Eisenhower, Simon & Schuster, New York, 1983, p. 184.

Kljuni sluaj je bila Kubanska raketna kriza u oktobru 1962. godine. Ovo je verovatno bio najneposredniji povod u nuklearnom dobu za pokretanje dogaaja koji su mogli dovesti do nuklearnog rata. Da je potpuni autsajder, ovek sa Marsa, posmatrao situaciju, video bi da su Sjedinjene Drave imale nadmo 17 prema 1 u nuklearnom oruju. Mi sada znamo da su Sovjeti imali samo oko 20 komada nuklearnog oruja na interkontinentalnim raketama koje su mogle da dosegnu Sjedinjene Drave, ali predsednik Kenedi to tada nije znao. CITAT: NAJOZBILjNIJA PITANjA DO SREDINE OKTOBRA 1962. GODINE, HLADNI RAT SE POJAAVAO NA NEPREDVIENE NAINE. KUBA, KOJA JE DUGO BILA VIRTUELNA KOLONIJA SJEDINjENIH DRAVA, JE NEDAVNO PRELA U SOVJETSKU ORBITU. KRAJEM SEPTEMBRA AMERIKE NOVINE SU POELE DA IZVETAVAJU O ISPORUKAMA SOVJETSKOG NAORUANjA KUBI. PREDSEDNIK DON F. KENEDI JE REKAO AMERIKOJ JAVNOSTI DA JE, KOLIKO ON ZNA, RE O ODBRAMBENOM, A NE NAPADAKOM ORUJU. SOVJETSKI PREMIJER NIKITA HRUOV MU JE DAO POTPUNA UVERAVANjA DA JE TAKO. KADA BI BILO DRUGAIJE, REKAO JE KENEDI, DOLO BI DO NAJGORIH STVARI. NETO PRE 9 ASOVA UJUTRU, U UTORAK 16. OKTOBRA, KENEDIJEV POMONIK ZA NACIONALNU BEZBEDNOST, MEKDORD BANDI, DONEO JE U NjEGOVU SPAVAU SOBU FOTOGRAFIJE KOJE SU POKAZIVALE DA JE ZAISTA DOLO DO NAJGORIH STVARI. SNIMLjENE LETELICOM U-2 SA VEOMA VELIKE VISINE, OVE FOTOGRAFIJE SU POKAZIVALE DA SOVJETI NA KUBI POSTAVLjAJU NUKLEARNE BALISTIKE RAKETE USMERENE NA GRADOVE U UNUTRANjOSTI SAD. ZA KENEDIJA JE PRISUSTVO OVIH RAKETA BILO NEDOPUSTIVO. TAKOE I INjENICA DA GA JE HRUOV LAGAO. TOKOM NAREDNIH 13 DANA, KENEDI I KRUG SAVETNIKA SU RASPRAVLjALI KAKO DA SE NOSE SA OVIM IZAZOVOM. ZNALI SU DA JE JEDAN MOGUI REZULTAT NUKLEARNI RAT, I TOKOM NjIHOVIH DISKUSIJA KENEDIJEV STRUNjAK ZA CIVILNU ODBRANU JE IZNEO NEPRIJATNU INFORMACIJU DA JE POPULACIJA SAD-A ZASTRAUJUE RANjIVA. Ernest Mej i Filip Zelikov, Trake Kenedi (The Kennedy Tapes)59 Zato onda Sjedinjene Drave to nisu pokuale da preduprede napadajui sovjetske raketne poloaje, koji su bili relativno ranjivi? Odgovor je bio da ako bi samo jedna ili dve sovjetske rakete opstale i bile ispaljene na amerike gradove, taj rizik je bio dovoljan da se odustane. Pored toga, i Kenedi i Hruov su se plaili da bi nacionalne strategije i paljivi prorauni mogli izmai njihovoj kontroli. Hruov je izneo lepu metaforu za to u jednom od svojih pisama Kenediju: Budi paljiv, jer obojica vuemo krajeve konopca kojim smo svezali vor rata60
59

Ernest R. may and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House During the Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge MA, 1997, p. 48. 60 Ronald R. Hope, ed., Soviet Views on the Cuban Missile Crisis: Myth and Reality in Foreign Policy Analysis, University Press of America, Washington, DC, 1982, p. 48.

Na konferenciji na Floridi 25 godina posle tog dogaaja, oni koji su bili ukljueni u Izvrni komitet Saveta za nacionalnu bezbednost predsednika Kenedija sreli su se sa naunicima u pokuaju da rekonstruiu Kubansku raketnu krizu. Jedna od najupadljivijih razlika meu uesnicima je bila koliko je ko bio spreman da rizikuje. To je sa druge strane zavisilo od toga koliko je ko mislio da je izvesno izbijanje nuklearnog rata. Robert Maknamara, Kenedijev sekretar za odbranu, bio je sve oprezniji kako se kriza razvijala. Izjavio je da je mislio kako je rizik od nuklearnog rata u Kubanskoj raketnoj krizi bio verovatno jedan na prema pedeset. Daglas Dilon, koji je bio sekretar za finansije, izjavio je da je mislio da su rizici od nuklearnog rata bili ravni nuli. On nije video kako bi situacija uopte mogla da se razvija ka nuklearnom ratu, i kao rezulatat toga bio je voljan da Sovjete jae pritisne i da preuzme vei rizik nego Maknamara. General Maksvel Tejlor, ef Zdruenog generaltaba amerike armije, takoe je smatrao da je rizik od nuklearnog rata bio mali, i prigovarao je da su Sjedinjene Drave suvie lako pustile Sovjetski Savez bez kazne u Kubanskoj raketnoj krizi. Njegov stav je bio da su Amerikanci trebali da jae pritisnu i da zahtevaju uklanjanje kubanskog predsednika Fidela Kastra. General Tejlor je rekao: Bio sam tako siguran da ih imamo na nianu da nikada nisam mnogo brinuo o konanom ishodu61. Ali rizik da se izgubi kontrola je teko optereivao predsednika Kenedija koji je zauzeo veoma oprezan stav, zaista oprezniji nego to su neki od njegovih savetnika eleli. Pouka prie je da i malo nuklearno odvraanje deluje ozbiljno. Jasno je da je nuklearno odvraanje imalo presudnu ulogu u Kubanskoj raketnoj krizi. Ipak, jo uvek ima nejasnoa u vezi raketne krize, to oteava da se itav ishod pripie nuklearnom iniocu. Javnost je bila slona u stavu da su Sjedinjene Drave pobedile. Ali kljuno pitanje je koliko su Sjedinjene Drave pobedile i zato su pobedile. Postoje najmanje tri mogua objanjenja. Jedno gledite je da Sovjeti popustili zato to su Sjedinjene Drave imale vie nuklearnog oruja od Sovjetskog Saveza. Drugo tumaenje naglasak stavlja na relativne interese dve supersile u ovoj krizi. Kuba je bila u amerikom dvoritu, ali je predstavljala je za Sovjete predstavljalo kockanje na daljinu. Stoga, ne samo da su Amerikanci imali vei interes na Kubi od Sovjeta, nego su takoe mogli da uvedu i trei faktor u igru: konvencionalne snage. Amerika pomorska blokada i mogunost amerike invazije Kube takoe su odigrali ulogu. Psiholoki teret je bio na Sovjetima jer su vei interesi i trenutno raspoloive konvencionalne snage dale Amerikancima vie uverljivosti u njihovom odvraanju. Konano, premda je Kubanska raketna kriza nazvana amerikom pobedom, to je takoe bio i kompromis. Amerikanci su imali tri opcije u Kubanskoj raketnoj krizi. Jedna je bila da pucaju, to jest da bombarduju raketne poloaje; druga je bila da pritisnu Kubu blokadom kako bi ubedili Sovjete da izmeste rakete; trea je bila da se nagode nudei neto to su Sovjeti hteli, kao to je uklanjanje amerikih raketa iz Turske. Dugo vremena uesnici nisu rekli mnogo u vezi nagodbe kao naina reenja, ali kasniji dokazi sugeriu da je tiho ameriko obeanje da uklone svoje zastarele rakete iz Turske verovatno bilo vanije nego to se tada mislilo. Moemo zakljuiti da je nuklearno odvraanje imalo znaaj u krizi, i da je nuklearna dimenzija sigurno postojala u razmiljanju Dona Kenedija. Sa druge strane, broj komada nuklearnog oruja je manje vaan. Nije u tolikoj

61

James Blight and David Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine the Cuban Missile Crisis, Hill and Wang, New York, 1989, p. 14.

meri vaan odnos koliina nuklearnog oruja, koliko strah da ak i nekoliko komada tog oruja moe napraviti takvo pustoenje. Moralna pitanja Nakon Kubanske raketne krize dolo je do relativnog poputanja napetosti u Hladnom ratu skoro kao da su se Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez spotakli na ivici litice, pogledali preko nje i povukli se. 1963. godine uvedena je vrua telefonska linija koja je omoguavala direktnu komunikaciju izmeu Vaingtona i Moskve, potpisan je ugovor o kontroli naoruanja koji je ograniavao atmosferske nuklearne probe, Kenedi je objavio da bi Sjedinjene Drave bile voljne da vie trguju sa Sovjetskim Savezom, i dolo je do smanjenja napetosti. Iako su kasnih 60-tih godina Sjedinjene Drave bile zauzete Vijetnamskim ratom, jo uvek je bilo napora da se postigne kontrola naoruavanja. Pojaan strah od nuklearnog rata se vratio nakon to je Sovjetski Savez izvrio invaziju na Avganistan 1979. godine. Za vreme malog hladnog rata od 1980. do 1985. godine, pregogovri o ogranienju stratekog naoruanja su zastali, retorika je postala posebno gruba, a vojni budeti i broj nuklearnog oruja se poveavao. Predsednik Ronald Regan je govorio o moguem nuklearnom rata, a mirovne grupe su vrile pritisak da se nuklearno naoruanje zamrzne i konano ukine. U atmosferi velikih strahova, mnogi ljudi su postavljali osnovno pitanje: Da li je nuklearno odvraanje moralno?. Kao to smo videli ranije, samo teorija pravednog rata zagovara da se odreeni uslovi moraju stei kako bi se donosili moralni sudovi. Samoodbrana se obino posmatra kao opravdani razlog, ali naini i posledice voenja rata su jednako vani. U smislu naina, civili se moraju razlikovati od boraca; u smislu posledica, mora da postoji neka proporcionalnost, neki odnos ciljeva i sredstava. Da li se nuklearni rat uopte moe uklopiti u model pravednog rata? Tehniki, moe. Slabije nuklearno naoruanje, kao artiljerijske granate ili torpeda bi se mogli koristiti protiv radarskih sistema, podmornica, brodova na moru, ili podzemnih komandnih bunkera. U tim sluajevima moemo praviti razliku izmeu boraca i onih koji to nisu, i odravati dejstva relativno ogranienim. Ukoliko bi se borba tu zaustavila, mogli bismo nuklearno naoruanje uklopiti u teoriju opravdanog rata. Ali da li bi borba tu stala, ili bi eskalirala? Eskalacija je veliki rizik, jer ta bi moglo biti gore od stotine miliona ivota ili sudbine zemlje? Za vreme Hladnog rata neki ljudi su odgovarali Bolje je biti crven nego mrtav.. Ali je to moda bio pogrean nain da se postavi pitanje. Moemo postaviti drugaije pitanje: Da li je ikada opravdano ulaziti u mali rizik ogromne katastrofe? Tvrdi se da je za vreme Kubanske raketne krize Don Kenedi rekao da je mislio da su anse za konvencionalno ratovanje bile moda jedan prema tri. I postojao je manji rizik od nuklearne eskalacije. Da li je opravdano preuzimanje takvog rizika? Moemo stvari postaviti drugaije. Da Kenedi nije bio voljan da preuzme rizik na Kubi, da li bi Hruov pokuao neto jo opasnije? ta da je sovjetski uspeh doveo do kasnije nuklearne krize, ili ak ireg konvencionalnog rata, na primer, povodom Berlina ili Panamskog kanala? Nuklearno oruje je verovatno odigralo znaajnu ulogu u spreavanju prerastanja Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriki rimokatoliki biskupi su rekli da bi nuklearno odvraanje moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera

koja se moe tolerisati dok se ne razvije neto bolje. Ali koliko je to privremeno? Dok god postoji znanje o nuklearnom oruju, nekakav stepen nuklearnog odvraanja e postojati. Premda je to oruje proizvelo obazrivost u toku Hladnog rata, samozadovoljstvo je opasno. Sjedinjenim Dravama i Sovjetskom Savezu je trebalo neko vreme da naue kako da kontroliu nuklearno oruje, ali nije uopte sigurno da e takvi kontrolni sistemi postojati meu novim aspirantima na nuklearni status. tavie, teroristike grupe moda nee ni eleti kontrolu. 1962. GODINE, PREDSEDNIK KENEDI JE INSISTIRAO DA SVAKI LAN SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST PROITA AVGUSTOVSKE PITOLjE BARBARE TAMAN. KNjIGA JE PRIA O TOME KAKO SU NARODI EVROPE NEOPREZNO POSRNULI U PRVI SVETSKI RAT. AUTOR POINjE NAVODEI BIZMARKOV KOMENTAR DA E NEKA PROKLETA GLUPA STVAR NA BALKANU ZAPALITI SLEDEI RAT. ONA ZATIM OPISUJE SERIJU KORAKA NAKON UBISTVA AUSTRIJSKOG PRESTOLONASLEDNIKA NADVOJVODE FRANCA FERDINANDA OD STRANE SRPSKOG NACIONALISTE 28. JUNA 1914. GODINE MALIH I BEZNAAJNIH PO SEBI, KOJI SU DOVELI DO NAJGROZNIJEG VOJNOG SUKOBA U ISTORIJI SVETA. PONOVO SU, NA IVICI NEPRIJATELjSTAVA, EFOVI DRAVA POKUALI DA SE POVUKU, ALI IH JE SLED DOGAAJA POVUKAO NAPRED. PREDSEDNIK KENEDI NAS JE PODSETIO NA RAZGOVOR IZ 1914. GODINE DVA NEMAKA KANCELARA O UZROCIMA TOGA RATA . JEDAN JE PITAO KAKO SE TO DOGODILO?, A NjEGOV NASLEDNIK JE ODGOVORIO AH, KAD BISMO SAMO ZNALI. TO JE BIO KENEDIJEV NAIN DA UKAE NA STALNU OPASNOST OD POGRENIH PROCENA. Robert Maknamara, Blundering into Disaster 62 Briga zbog irenja nuklearnog oruja se nastavlja. Dok je 187 drava potpisalo Ugovor o neirenju nuklearnog oruja, Indija i Pakistan su izvrile nuklearne probe 1998. godine, a zemlje kao Irak, Iran i Severna Koreja nastavljaju sa razvijanjem nuklearnog oruja uprkos tome to su potpisali Ugovor. Razlog za zabrinutost je i irenje nekonvencionalnog arsenala kao to su bioloko i hemijsko oruje; Libija i Irak, na primer, izgradili su postrojenja za hemijsko oruje, a Irak ga je koristio u ratu protiv Irana. Posle Zalivskog rata 1991. godine, inspektori Ujedinjenih nacija su otkrili i unitili velike programe za nuklearno, bioloko i hemijsko naoruanje. Strah da bi takvi programi mogli ponovo biti obnovljeni, jeste bio jedan od uzroka rata u Iraku 2003. godine. Novinski izvetaji o nuklearnom materijalu koji iz biveg Sovjetskog Saveza odlazi na meunarodno crno trite, pokazuju da ovo oruje i dalji moe da izazove napetosti i dovede narode na ivicu rata. tavie, izvetaji da teroristike grupe kao to su japanski kult Aum inrikio i mrea Al-Kaida Osame Bin Ladena istrauju proizvodnju nuklearnog i biolokog naoruanja, ukazuju da ono jednog dana moe postati dostupno i ne-dravnim akterima. Stalna meunarodna zabrinutost zbog oruja za masovno unitavanje ima i moralnu i realistiku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog oruja dele ne samo one
62

Robert McNamara, Blundering into Disaster: Surviving the First Century of the Nuclear Age, Pantheon, New York, 1986, p. 14.

zemlje koje nemaju sposobnost ili elju da proizvode takvo naoruanje, nego i one zemlje koje ga i dalje poseduju , kao to su Sjedinjene Drave, Francuska i Rusija. Hemijsko i bioloko oruje je osuivano od Prvog svetskog rata, kada je upotreba iperita dovela do opte povike i meu saveznicima i meu silama osovine. Realistika dimenzija je jednostavna: oruje za masovno unitavanje nosi ogroman rizik eskalacije i ogromni potencijal unitenja. Kada god je to oruje prisutno, dinamika sukoba se menja. Slabe drave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim orujem imaju veu mogunost da zaprete jakim dravama, dok jake drave sa ovim orujem mogu delotvornije da zaprete ili odvrate protivnike. U isto vreme, rizik da e ova oprema biti koriena ako se kriza otme kontroli podie nivo napetosti, bilo da je to izmeu Sjedinjenih Drava i Severne Koreje, ili izmeu Indije i Pakistana. A pretnja korienjem od strane terorista dodaje zastraujuu dimenziju u kojoj odvraanje nije dovoljan odgovor. Hladni rat je moda zavren, ali era nuklearnog i nekonvencionalnog oruja nije. Hronologija: Godine Hladnog rata Novembar 1943. Jul 1944. Avgust 1944. Oktobar 1944. Februar 1945. April 1945. Maj 1945. April - Jun 1945 Jul 1945. Avgust 1945. Septembar 1945. Mart 1946. Mart 1947. Sastanak u Teheranu izmeu Staljina, erila i Ruzvelta Konferencija u Breton Vudsu: Monetarnog Fonda i Svetske Banke Stvaranje Meunarodnog

Konferencija u Dambarton Ouksu: Stvaranje Ujedinjenih nacija Sastanak u Moskvi izmeu erila i Staljina: podela interesnih sfera na Balkanu Konferecija u Jalti izmeu Staljina, erila i Ruzvelta Ruzveltova smrt Kapitulacija Nemake Konferencija u San Francisku Potpisana Povelja organizacije UN Prva proba Atomske bombe; Konferencija u Potsdamu: Truman, eril/Atli, Staljin Hiroima i Nagasaki uniteni atomskom bombom; SSSR ulazi u rat u Aziji Kapitulacija Japana erilov govor o Gvozdenoj zavesi; grki graanski rat nastavlja da traje Objavljena Trumanova doktrina

Jun 1947. Oktobar 1947. Februar 1948. Mart 1948. Jun 1948. Novembar 1948. April 1949. Maj 1949. Avgust 1949. Septembar 1949. Oktobar 1949. Februar 1950. April 1950. Jun 1950. Novembar 1952.

Objavljen Maralov plan Moskva stvara Informbiro Dravni udar u ehoslovakoj; komunistika partija u potpunosti preuzima vlast Poinje delimina blokada Berlina Poinje operacija vazduni most za Berlin (Berlin Airlift); Jugoslavija iskljuena iz Informbiroa Truman izabran za predsednika SAD U Vaingtonu osnovan NATO Kraj blokade Berlina SSSR testira prvu atomsku bombu Stvorena Savezna Republika Nemaka Proglaena Narodna Republika Kina; proglaena Demokratska Republika Nemaka kinesko-sovjetski pakt potpisan u Moskvi Napisan NSC 68 Poetak Korejskog rata Testirana prva Hidrogenska bomba SAD-a; General Dvajt Ajzenhauer izabran za predsednika; Don Foster Dals postaje dravni sekretar Staljinova smrt Pobuna u Istonom Berlinu Primirje u Koreji Prva proba sovjetske Hidrogenske bombe Hruov postaje generalni sekretar sovjetske Komunistike partije Kinesko bombardovanje Kvemoja i Matcua

Mart 1953. Jun 1953. Jul 1953. Avgust 1953. Septembar 1953. Septembar 1954.

Maj 1955. Februar 1956. Jun 1956. Oktobar 1956. Novembar 1956. Avgust 1957. Oktobar 1957. Februar 1958. Avgust 1958. Januar 1959. Septembar 1959. Februar 1960. Maj 1960. April 1961. Jun 1961. Oktobar 1961. Oktobar 1962. Jun 1963. Oktobar 1963.

Zapadna Nemaka primljena u NATO; potpisan Varavski pakt; potpisan mirovni ugovor sa Austrijom; Austrija postala neutralna Hruov iznosi optube na raun Staljinovog reima na Dvadesetom Kongresu Partije Poznanjska pobuna u Poljskoj Poetak ustanka u Maarskoj SSSR intervenie u Budimpeti Lansiranje prve sovjetske Interkontinentalne balistike rakete ICBM (Intercontinental Ballistic Missiles) Lansiran satelit Sputnjik Lansiran prvi ameriki satelit Kina preti Tajvanu Fidel Kastro preuzima vlast na Kubi Hruov u poseti Sjedinjenim Dravama Prva proba francuske atomske bombe Ameriki U-2 oboren nad SSSR-om; neuspeh Pariskog samita Neuspelo iskrcavanje amerikih snaga u Zalivu svinja na Kubi Hruov i Kenedi se sastaju u Beu Incidenti na kontrolnoj rampi arli (Charlie Check-point) u Berlinu; porast tenzija izmeu dve strane Kubanska raketna kriza Kenedi poseuje Berlin, izjavljuje Ja sam Berlinac (Ich bin ein Berliener) kao gest solidarnosti Kenedi potpisuje Ugovor o zabrani ogranienih nuklearnih proba; SSSR, Sjedinjene Drave i Velika Britanija stavljaju izvan zakona probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru

Novembar 1963. Avgust 1964. Oktobar 1964. Novembar 1964. Mart 1966. April 1966. Januar 1967.

Kenedi ubijen; Potpredsednik Lindon B. Donson preuzeo funkciju Predsednika SAD Zakon o zalivu Tonkin usvojen u Kongresu, ime je intervencija SAD-a u Vijetnamu eskalirala Hruov smenjen, zamenjuju ga Brenjev i Kosigin Kina izvrila probu prve atomske bombe Demonstracije protiv Vijetnamskog rata odrane u Sjedinjenim Dravama i Evropi Poetak kineske Kulturne revolucije Sjedinjene Drave, SSSR i jo 60 drava postiu sporazum o Ugovoru o svemirskom prostoru kojim se ograniava vojna upotreba svemira Kina testira prvu Hidrogensku bombu Poetak Prakog prolea u ehoslovakoj Ofanziva Tet u Vijetnamu Sjedinjene Drave, SSSR, i jo 58 drava potpisali Ugovor o neirenju nuklearnog naoruanja (NPT Treaty) Sovjetska invazija na ehoslovaku Nikson izabran za predsednika Snage SAD-a u Vijetnamu dostiu najvei broj od 535 000 ljudi Pregovori o ograniavanju stratekog nuklearnog naoruanja (SALT) poinju izmeu Sjedinjenih Drava i SSSR Poinju Pariski mirovni pregovori izmeu Sjedinjenih Drava i Severnog Vijetnama Trupe SAD-a okupiraju Kambodu U antiratnim demonstracijama etiri studenta ubijena od strane pripadnika Nacionalne garde na Dravnom univerzitetu Kent, SAD Narodna Republika Kina pristupa Ujedinjenim nacijama

Jun 1967. Januar 1968. Januar 1968. Jul 1968. Avgust 1968. Novembar 1968. Decembar 1968. Novembar 1969. Februar 1970. April 1970. April 1970. Novembar 1971.

Februar 1972. Maj 1972.

Nikson poseuje Kinu Potpisan SALT I, kojim se zamrzava broj postojeih interkontinentalnih balistikih raketa (ICBM) i balistikih raketa lansiranih sa podmornica (SLBM) na 5 godina Pariskim sporazumom uspostavljeno primirje i politiko reenje Vijetnamskog rata Istona i Zapadna Nemaka uspostavljaju zvanine diplomatske odnose ileanska socijalistika vlada Salvadora Aljendea svrgnuta vojnim udarom koji su potpomogle SAD Rat Jom Kipur izmeu Izraela i arapskih zemalja; Sjedinjene Drave i SSSR bivaju zamalo uvuene u sukob; arapski embargo na izvoz nafte u Sjedinjene Drave koji je trajao do marta 1974. Nikson podnosi ostavku zbog afere Votergejt; Derald Ford postao 38. Predsednik SAD Sjedinjene Drave naputaju Vijetnam nakon pada Sajgona Ameriki i sovjetski kosmonauti se sreu u svemiru Sjedinjene Drave i SSSR potpisuju Helsinki sporazum, zalaui se za priznavanje evropskih granica i zatitu ljudskih prava Dimi Karter izabran za 39. predsednika SAD Sjedinjene Drave i Narodna Republika Kina uspostavljaju pune diplomatske odnose Karter i Brenjev potpisali Sporazum SALT II kojim se ograniava broj raketa i bombardera dugog dometa Sandinistike snage rue Somozin reim u Nikaragvi Invazija SSSR-a na Avganistan: Sjedinjene Amerike Drave uvode sankcije SSSR-u i obelodanjuju nameru o Bojkotu Olimpijskih igara koje su trebale da se odre u Moskvi naredne godine U tzv. Karterovoj doktrini kae se da je Persijski Zaliv deo vitalnih amerikih interesa Leh Valensa predvodi zabranjeni trajk Poljskog sindikat

Januar 1973. Maj 1973. Septembar 1973. Oktobar 1973.

Avgust 1974. April 1975. Jul 1975. Jul 1975. Novembar 1976. Januar 1979. Jun 1979. Jul 1979. Decembar 1979.

Januar 1980. Januar 1981.

Decembar 1981. Maj 1982. Mart 1983.

Solidarnost Vojska preuzela vlast u Poljskoj Predsednik Regan iznosi plan za Ugovor o smanjenju Strategijskog naoruanja (START) Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu Inicijativu (SDI), popularno nazvanu Rat zvezda koja je predviala razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemiru Sjedinjene Amerike Drave zapoele razmetanje raketa srednjeg dometa (Intermediate Nuclear Forces-INF) tipa Pering II, na teritoriji Zapadne Nemake Mihail Sergejevi Gorbaov postaje Generalni sekretar Komunistike partije Sovjetskog Saveza U enevi zapoeli razgovori o nuklearnom oruju i svemiru (NST), bazirani na START modelu Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan odbacuje Gorbaovljev predlog da Sovjetski Savez uini znaajno smanjenje naoruanja ukoliko Amerika prekine rad na programu Rat zvezda

Novembar 1983.

Mart 1985. Mart 1985. Oktobar 1986.

Novembar 1986. Informacije o tajnom finansiranju Kontraa u Nikaragvi prodajom oruja Iranu (to je bilo protivzakonito) cure u javnost Decembar 1987. Na samitu u Vaingtonu Predsednik Regan i Generalni sekretar Gorbaov saglasili se da se eliminiu rakete srednjeg dometa (INF Treaty) i da nastave rad na sporazumu START April 1988. Jun 1988. April 1988. SSSR se saglasio da njegove trupe napuste Avganistan do februara 1989. godine Gorbaov saoptava liderima Komunistike Partije da se elementi komunistike doktrine moraju promeniti Kuba povlai svoje vojne snage iz Angole

Novembar 1988. Dord H. V. Bu izabran za 41. Predsednika SAD Jun 1989. Kineska armija gui prodemokratske demonstracije Na Trgu Tjen an men

Novembar 1989. Pad Berlinskog zida; Na hiljade stanovnika Istone Nemake

prelaze na teritoriju Zapadne Nemake Februar 1989. Poraen Nikaragvanski sandinistiki voa Daniel Ortega Maj Jun 1990. Vaingtonski samit Regan Gorbaov Oktobar 1990. Ponovno ujedinjenje Nemake u jednu dravu Novembar 1990. Ugovorom o Konvencionalnim snagama u Evropi (Conventional Forces in Europe Treaty CFE Treaty) smanjena veliina kopnenih snaga u Evropi. Decembar 1989. Leh Valensa izabran za Predsednika Poljske Jul 1991. Predsednik Dord H. V. Bu i Mihail Gorbaov potpisuju sporazum START kojim su se obavezali da e dve zemnje unititi na hiljade nuklearnih bojevih glava Propast pua protiv Mihaila Gorbaova; mo prelazi u ruke Borisa Jeljcina

Avgust 1991.

Septembar 1991. Ameriki Strateki bombarderi, tankeri i rakete dugog dometa razalmirani Decembar 1991. Raspad Sovjestkog Saveza; Sjedinjene Amerike Drave priznaju Nezavisnost Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Rusije i Ukrajine

PITANJA ZA RAZMILJANJE: 1. Kada je poeo Hladni rat? Kada se zavrio? Zato? Na koji nain realistiki, liberalni i konstruktivistiki pristupi izuavanju meunarodnih odnosa mogu pomoi da odgovorite na ova pitanja? 2. Da li je Hladni rat bio neizbean? Ako je tako, objasnite zato i kada? Ako nije objasnite kako i u kojim trenucima se mogao izbei? 3. Zato dravnici nisu uspeli da obnove meunarodni sistem Evropskog koncerta nakon Drugog svetskog rata? Kakav se zapravo tip meunarodnog sistema pojavio?

4. Koja je uloga prve i druge Volcove predstave u razvoju Hladnog rata? Koja su bila gledita amerikih i evropskih dravnika na Sovjetski Savez i ambicije koje je ova zemlja imala na meunarodnoj sceni? Kako su Sovjeti gledali na Sjedinjene Amerike Drave i ostatak Zapadnog sveta? 5. Neki istoriari tvrde da pravo pitanje nije zato je dolo do Hladnog rata ve zato on nije eskalirao u topli rat. Da li se slaete sa ovakvim jednim vienjem. ta vi mislite, zato nije dolo do toplog rata? 6. ta je kontejnment? Kako je nastala ova amerika politika i kako se ona primenjivala u stvarnom ivotu? ta je bio sovjetski odgovor na ovakvu jednu politiku? 7. Koja je razlika izmeu nuklearnog i konvencionalnog oruja? Da li je nastanak (advent) nuklearne tehnologije iz fundamenta promenio nain na koji se drave ponaaju u meunarodnim odnosima? 8. Da li je Miler u pravu kad kae da nuklearno oruje nije uzrok prevazienosti velikih ratova izmeu razvijenih drava? Koje druge inioce on uzima u obzir? 9. Da li je strategija nuklearnog odvraanja moralno odriva? Ili je po reima jednog teoretiara, ona moralno analogna situaciji u kojoj stavite bebu na branik vaih kola da biste spreili eventualnu saobraajnu nesreu u vreme Memorial Day (Dana seanja)? Mogu li neke strategije odvraanja biti moralnije od nekih drugih? 10. Kakav je odnos izmeu nuklearnog oruja i meunarodnih odnosa, ako ostavimo po strani nuklearno odvraanje? Kolika je korisnost nuklearnog oruja? 11. Zato se zavrio Hladni rat? Kakvu ulogu u svemu tome su odigrale tvrda i meka mo? PREPORUENA LITERATURA: 1. Kennan, George F., The Sources of Soviet Conduct, Foreign Affairs, 25: 4, July 1947, pp. 566-582. (Videti dokumente kao to je Dugaki telegram u: D ord F. Kenan, Memoari 1925 1950, Otokar Kerovani, Rijeka, 1970) 2. Schlesinger, Arthur, Jr., The Origins of the Cold War, Foreign Affairs, 46 : 1, October 1967, pp. 22 53. 3. Yergin, Daniel, The Shattered Peace, Houghton Mifflin Company, Boston, 1977, pp. 22 53. 4. Gaddis, John L., Russia, The Soviet Union and the United States, Wiley, New York, 1978, poglavlja 7. i 8. 5. Mueller, John, The Essential Irrelevance of Nuclear Weapons, and Jervis, Robert, The Political Effects of Nuclear Weapons, International Security, 13 : 2, Fall 1988, pp. 80 90. 6. Khong, Yuen F., The Lessons of Korea and Vietnam Decision of 1965, in: George W. Breslauer and Philip E. Tetlock, Eds., Learning in U. S. and Soviet Foreign Policy, Vestview Press, Boulder, CO., 1991, pp. 302 349. 7. Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford

University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Don Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 prim. Prev.) DODATNA LITERATURA: Allan, Charles T., Extended Conventional Deterrence: In from the Cold and Out of the Nuclear Fire?, The Washington Quarterly, 17 : 3, Summer 1994, pp. 203 233. Allison, Graham , and Philip Zelikow, Essence of Decision: Explainng the Cuban Missile Crisis, 2nd ed., Longman, New York, 1999 Beschloss, Michael T., The Conquerors, Simon and Schuster, New York, 2002 Blight, James G., and David A. Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine the Cuban Missile Crisis, Hill and Wang, New York, 1989 Bundy, McGeorge, Danger and Survival, Random House, New York, 1988 Dallek, Robert, An Unfinished Life: John F. Kennedy, 1917 1963, Little & Brown, Boston, 2003 Fursenko, Alexandr, and Timothy Naftaly, One Hell of a Gamble: Khrushchev, Castro & Kennedy, 1958 1964, Norton, New York, 1997 Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Don Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 prim. Prev.) Gaddis, John, Strategies of Containment: A Critical Appraisal of Postwar American National Security Policy, Oxford University Press, New York, 1982 Gray, Colin, Weapons DonMake War: Policy, Strategy, and Military Technology, University Press of Cansas, Lawrence, KS, 1993 Herring, John C., Americas Longest War: The United States and Vietnam, 1950 1975, 3rd ed., McGraw Hill, New York, 1996 Kagan, Donald, On the Origins of War, Doubleday, New York, 1995 Kennan, George F., Memoirs 1925 1950, Little, Brown, Boston, 1967, (Ova knjiga je objavljena na Hrvatskom jeziku: Dord Frost Kenan, Memoari 1925 1950, Otokar

Kerovani, Rijeka, 1970. Uskoro se oekuje objavljivanje ove knjige i na Srpskom jeziku u izdanju Izdavake kue BMG iz Beograda) Kennedy, Robert, Thirteen Days, Norton, New York, 1968 Kolko, Gabriel, and Joyce Kolko, The Limits of Power: The World and The United States Foreign Policy, 1945 1954, Harper & Row, New York, 1972 Lafeber, Walter, America, Russia and the Cold War 1945 1996, McGraw Hill, New York, 1997 Larson, Deborah W., Origins of Containment: A Psychological Explanation, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1985 Lebow, Richard Ned, and Thomas Rise Kappen, eds., International Relations Theory and the End of the Cold War, Columbia University Press, New York, 1995 Legvold, Robert, Soviet Learning in he 1980s, in: George W, Breslauer and Philip E. Tetlock, eds., Learning in U. S. and Soviet Foreign Policy, Westview Press, Boulder, CO, 1991, pp.684 732. Mandelbaum, Michael, The Nuclear Revolution, Cambridge University Press, Cambridge, 1986 Mastny, Vojtech, Russias Road to the Cold War: Diplomacy, Warfare, and the Politics of Communism 1941 1945, Columbia University Press, New York, 1979 May, Ernest R., and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House During the Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge, MA, 1997 Nye, J. S., Nuclear Learning and the U. S. Soviet Security Regimes, International Organization, 41 : 3, Summer, 1987 Remnick, David, Lenins Tomb: The Last Days of the Soviet Empire, Random House, New York, 1993 Taubman, William, Stalins American Policy: From Entente to Dtente to Cold War, Norton, New York, 1982 Williams, William, The Tragedy of American Diplomacy, World, Cleveland, 1959 Wohlforth, William C., ed., Witnesses to the End of the Cold War, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1996

Yergin, Daniel, Shattered Peace: The Origins of the Cold War and the National Security State, Houghton Mifflin, Boston, 1977

POGLAVLjE 6 Intervencije, institucije, i regionalni i etniki sukobi


Po zavretku Hladnog rata, veliki rat je manje verovatan, ali regionalni i unutranji sukobi se nastavljaju i uvek e biti pritisaka za intervenciju drugih drava i medjunarodnih institucija. Od 111 sukoba koji su se dogodili od kraja Hladnog rata do poetka novog veka, 95 sukoba bilo je isto unutranje prirode, a preostalih 9 bili su unutranji sa stranom intervencijom. U njih je bilo ukljueno vie od 80 dravnih aktera, kao i dve regionalne i vie od 200 nevladinih organizacija63. ETNIKI SUKOBI Ovi drutveni sukobi obino se nazivaju etnikim ratovima - ratovima u kojima zaraene strane sebe definiu delom u skladu sa kulturnim odlikama kao to su jezik, vera i slino. Etnika grupa podrazumeva ime grupe, zajedniko istorijsko naslee i zajednike simbole. Velika veina etnikih ratova dogaa se kada doe do sloma ustanovljenih naina za posredovanje u sukobima. Nesposobnost vlade da posreduje u sukobu esta je u razdobljima neposredno posle propasti imperija, kao to su evropske kolonijalne imperije u Africi ili sovjetska imperija na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Takve neuspele drave ili nikada nisu imale jaku vladu, ili su njihove vlade oslabljene ekonomskim uslovima, gubitkom legitimiteta ili spoljnom intervencijom. Tako, ak i ako je kraj bipolarnog hladnoratovskog sukoba doveo do povlaenja stranih trupa iz Avganistana, Kambode, Angole i Somalije, unutranji rat se nastavio (rat je ostao opte mesto u svetu u kojem ivimo, rat unutar drutva). A u bivoj Jugoslaviji, koja se u bipolarnom svetu drala na okupu kako bi sauvala svoju nezavisnost, smrt predsednika Tita i kraj Hladnog rata oslabili su sposobnost centralne vlade da posreduje u etnikim sukobima. Konstruktivisti naglaavaju da etnicitet nije nepromenljiva injenica koja neminovno dovodi do rata. On je drutveno zasnovan u smislu da simboli, mitovi i seanja mogu da se menjaju tokom vremena. Na primer, u Ruandi, koja je 1994. pretrpela genocid, ljudi su govorili istim jezikom i imali istu boju koe, ali su postojale razlike u statusu izmeu naroda Tutsi koji je migrirao u oblasti sa stoarskom kulturom vekovima ranije i brojnijeg naroda Hutu koji se bavio zemljoradnjom. Vremenom su meoviti brakovi i drutvene promene zamaglili neke od ovih razlika, ali one su ponovo ojaale tokom kolonijalne vlasti. U genocidu 1994. u kome je ubijeno 750 000 Tutsa, mnogi Huti koji su se zalagali za modernizaciju ili za koje se ispostavilo da su Tutsi, takoe su ubijeni.
63

Peter Wallersten and Margareta Sollenberg, Armed Conflict 1989 2000, in: Sollenberg, ed., States in Armed Conflict 2000, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, Uppsala University, Sweden, 2001, pp. 10 12.

Raspad bive jugoslovenske federacije 1991. godine takoe je doveo do etnikih sukoba. Neke od najteih borbi dogodile su se izmeu Srba, Hrvata i Muslimana u Bosni, najraznorodnijoj od svih jugoslovenskih republika. RAT U BIVOJ JUGOSLAVIJI: HRONOLOGIJA Leto 1991. Slovenija i Hrvatska proglaavaju nezavisnost od Jugoslavije. Etniki Srbi i Hrvati zapoinju borbe u Hrvatskoj. Ujedinjene nacije uvode embargo na izvoz oruja svim lanicama bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Prolee 1992. Bosna i Hercegovina (u kojoj ivi 44 % Muslimana, 31 % Srba i 17 % Hrvata) proglaava nezavisnost, koju zemlje Zapada i zvanino priznaju. Bosanski Srbi proglaavaju nezavisnu Republiku Srpsku. Etnike tenzije eksplodiraju i dolazi do erupcije rata u Bosni. Ujedinjene nacije iskljuuju iz svog lanstva Jugoslaviju kojom dominiraju Srbi. Leto 1992. Izvetaji o etnikom ienju politici koja podrazumeva ubijanje ili prinudno raseljavanje stanovnika u cilju stvaranja etniki istih podruja Muslimana u Bosni. Zima 1992 1993. Konvoji Ujedinjenih Nacija koji nose humanitarnu pomo muslimanima u Bosni, blokirani od strane srpskih vojnih snaga. Ujedinjene nacije su neke od bosanskih gradova proglasili bezbednim podrujima podrujima pod zatitom Ujedinjenih Nacija. Vens Ovenov plan kojim je predlagano ustrojstvo Bosne koje bi pratilo etnike linije, odbijeno od strane Parlamenta bosanskih Srba. Hrvati, koji su se u poetku borili zajedno sa Muslimanima protiv Srba zapoinju svoju vlastitu kampanju etnikog ienja. Jesen 1993. Bosanska armija belei neke vojne uspehe i teritorijalne dobitke na raun hrvatskih separatista. Republika Srpska nareuje optu mobilizaciju meu srpskim izbeglicama. 4. Februar 1994.

Bombardovanje pijace u Sarajevu izaziva smrt 68 i ranjavanje vie od 200 osoba. To pokree sve ire javne proteste protiv tog i drugih zverstava. Leto 1994. Armija pod kontrolom bosanske vlade u ofanzivi protiv snaga bosanskih Srba. Ponovno zauzimanje nekih teritorija oko Bihaa, u severositonom delu Bosne. Jesen 1994. Srpske snage vraaju pod svoju kontrolu podruje oko Bihaa. Kao znak odmazde za to, NATO bombarduje piste aerodroma pod kontrolom Srba u Krajini. Srbi dre kao taoce vie od 300 vojnika Ujedinjenih Nacija. 11. Jul 1995. Podruje pod zatitom Ujedinjenih Nacija, Srebrenica, zauzeto od strane Srba. 6000 mukaraca Muslimana ubijeno u najgorem masakru u Evropi od vremena Drugog svetskog rata. Avgust Septembar 1995. Hrvatske vojne snage zauzimaju Krajinu i u velikoj operaciji etnikog ienja prisiljavaju lokalne Srbe da napuste taj prostor. Vazduni napadi NATO-a na objekte bosanskih Srba. Zaraene strane se saglaavaju da razgovaraju o miru. Novembar 1995. Bosna, Srbija i Hrvatska potpisuju Dejtonski sporazum kojim je okonan rat u Bosni. Snage NATO poslate u Bosnu da bi odravale mir. Mart 1998. Slobodan Miloevi alje trupe da bi smirio nemire na Kosovu. Usledio je gerilski rat sa Kosovskom oslobodilakom armijom. Miloevi odbija pozive za meunarodno ukljuivanje u reavanje problema. Septembar 1998. NATO alje ultimatum Miloeviu: Ili obustavi nasilje nad Albancima ili se suoi sa vazdunim napadima. Mart 1999.

Kosovski Albanci i Jugoslavija ne uspevaju da dou do sporazuma u Parizu. Poinju NATO vazduni napadi irom Jugoslavije. Na hiljade kosovskih Albanaca prelaze u Albaniju, to sve dovodi do velike izbeglike krize. Maj 1999. Sud Ujedinjenih Nacija za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije optuuje Miloevia za ratne zloine. Jun 1999. NATO suspenduje bombardovanje posle 78 dana; Srbija poinje povlaenje svojih trupa sa Kosova. Septembar 2000. Vojislav Kotunca dobija vie glasova od Miloevia, ali Savezna izborna komisija ne prihvata takav rezultat. Pristalice Vojislava Kotunice ne prihvataju takav stav Komisije i poinju kampanju trajkova i graanske neposlunosti da bi prisilili Miloevia da popusti. Oktobar 2000. Veliki miting ispred Savezne skuptine zavrava se tako to demonstranti prvaljuju u zgradu i pale je. Dan kasnije Miloevi priznaje poraz i Kotunica postaje Predsednik. Mart April 2001. Srpske vlasti pokuavaju da uhapse Miloevia. Komandosi upadaju u njegovu kuu i zapoinje sukob sa njegovim telohraniteljima. Posle 36 sati, Miloevi je uhapen i odveden u pritvor. Glavni tuilac Hakog tribunala Karla del Ponte oblodanjuje i drugu optunicu protiv Miloevia za zloine poinjene u Bosni. Jun Jul 2001. Miloevi izruen Hakom tribunalu da bi mu se sudilo za ratne zloine. Ali, sukob se takoe moe posmatrati i kao sukob izmeu ruralnih oblasti gde su stari identiteti i mitovi bili najjai, i urbanih zajednica gde su mnogi ljudi ivelo u meovitim brakovima i izjanjavali se kao Jugosloveni pre nego kao Hrvati, Srbi ili Muslimani. Kada se Jugoslavija raspala i kada su izbile borbe, nekima od ovih ljudi nametnuti su novi identiteti. Kako mi je rekao jedan ovek 1993. godine, itavog ivota smatrao sam se Jugoslovenom a ne Muslimanom. Sada sam Musliman zato to mi je to nametnuto. Ili, kada sam tokom bitke za Mostar upitao vojnog komandanta bosanskih Hrvata kako zna na koga da puca poto su ljudi na ulici toliko slini, njegov odgovor bio

je da biste pre rata morali da znate njihova imena, ali sada to olakava uniforma. Neki teoretiari etnike sukobe pripisuju dubokim i starim mrnjama ili velikim sukobima civilizacija, ali etnike razlike bolje opisuje pojam Zigmunda Frojda narcizam malih razlika. Zato ljudi ubijaju zbog malih razlika? Najee, oni to ne ine. Ljudska bia su se oduvek delila u grupe, a ponekad ove razlike prate predrasude i mrnja. Ali, retko kada takve razlike dovode do nasilja u velikom obimu. Premda ne postoje dva potpuno ista sukoba, zajednika dinamika je da etniki simboli i mitovi stvaraju podele; ekonomski rivaliteti ili slabljenje dravnog autoriteta stvaraju strah za opstanak grupe; elite ili lideri onda mobiliu podrku pozivanjem na etnike simbole; i bilo koji dogaaj (kao to je bosanska deklaracija o nezavisnosti ili smrt predsednika Ruande u avionskom udesu) moe da rasplamsa borbe. Don Miler naglaava ulogu nasilnikih grupa koje postiu svoje ciljeve manipuliui etnikim mitovima i strahovima. Prema njegovom miljenju, itav koncept etnikog ratovanja je pogrean zato to podrazumeva hobzijanski rat svih protiv svih, dok u stvari njega vode male grupe boraca, grupe koje se navodno bore i ubijaju u ime nekog veeg entiteta64. Manjina koja se oslanja na nasilje unitava prostor za umerenost, a patoloki i kriminalni elementi cvetaju u nastajuem haosu. Stjuart Kaufman naglaava ulogu simboline politike. Politiki preduzetnici i ektremistike grupe koriste emocionalnu snagu etnikih simbola da rekonstruiu ono to ele vee grupe. Klasina bezbednosna dilema opisana u Poglavlju 1 javlja se meu racionalnim akterima kada nedostatak poverenja i nesposobnost da se osnae sporazumi pod anarhinim uslovima uzrokuju erupciju ozbiljnih sukoba. Po Kaufmanovom miljenju, meutim, mnogi etniki sukobi izbili su zato to su jedna ili obe strane vie elele sukob nego saradnju. 65 U neuspelim dravama (failed states) kao to su Siera Leone ili Liberija, neobrazovani i nezaposleni mladi ljudi razvili su veliku sklonost za pljaku i otimainu. Uz problem sa kojim se racionalni akteri suoavaju u strukturnim uslovima anarhije, dileme povodom bezbednosti ukljuene u ranije faze etnikih sukoba esto izrastaju iz manipulacije emocionalnim simbolima od strane onih koji naginju nasilju. Onde gde postoje neuspele drave ili gde preti genocid, neki analitiari veruju da bi spoljni akteri trebalo da zanemare suverenitet i odbrane pravo na intervenciju kako bi zatitili ugroeni narod. INTERVENCIJA I SUVERENITET Intervencija je zbunjujua zamisao, delom zbog toga to je ta re istovremeno opisna i normativna. Ona ne samo da opisuje ono to se dogaa, nego oblikuje i vrednosne sudove. Prema tome, diskusije o intervenciji esto za sobom povlae moralne sporove. Nemeanje u unutranje stvari suverenih drava je osnovna norma meunarodnog prava. Nemeanje je mona norma zato to utie i na poredak i na pravdu. Poredak postavlja granicu haosu. Meunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije isto to i haos ukoliko se potuju osnovni principi. Suverenitet i nemeanje su dva principa koja odreuju poredak u anarhinom svetskom sistemu. U isto vreme, nemeanje utie na pravdu. Nacionalne drave su zajednice ljudi koji zasluuju pravo da razvijaju zajedniki ivot u okviru sopstvenih dravnih granica. Narodi van tih granica trebalo bi
64 65

John Mueller, The Banality of Ethnic War, International Security 25, Summer 2000, p. 42. Stuart Kaufmann, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001, p. 220.

da potuju njihov suverenitet i teritorijalni integritet. Ne uklapaju se, meutim, sve drave u ovaj ideal. Suverenitet je koncept koji se primenjuje na mnoge drave gde to nije primereno. Na primer, sukobi grupa i klanova u Siera Leoneu, Liberiji i Somaliji znaili su da tamo na poetku dvadeset prvog veka nijedna vlada nije imala kontrolu. ak su i deca gurana u borbu. Prema tome, izmeu pravde i poretka esto postoji napetost, to vodi do oprenih miljenja o tome da li da se intevenie ili ne. Definisanje intervencije Prema svojoj najoptijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje utiu na unutranje sukobe druge suverene drave. Pojedini analitiari termin koriste u uem smislu, da ukau na meanje silom u unutranji sukob druge zemlje. Ua definicija je samo jedan kraj irokog spektra uticaja rangiranih od najnieg do najvieg stepena prinude (vidi sliku 6.1). Na najniem delu skale, intervencija moe jednostavno biti govor formulisan tako da utie na domae politiare u drugoj dravi. Na primer, 1990. godine predsednik Bu je pozivao iraki narod da obori Sadama Huseina, a 1999., Sadam je pozivao narode nekoliko arapskih drava da svrgnu svoje lidere. Ovakvi govori osmiljavaju se radi meanja u unutranju politiku druge zemlje - esto bez mnogo uticaja. Osamdesetih godina, vlada SAD osnovala je Radio Marti kako bi irila svoje poruke protiv Fidela Kastra na Kubi, ali je on na kraju veka jo uvek bio na svom poloaju. Ekonomska pomo moe takoe da utie na unutranje poslove druge zemlje. Na primer, tokom Hladnog rata, ekonomska pomo Sjedinjenih Americkih Drava El Salvadoru i sovjetska pomo Kubi usmeravane su tako da utiu na unutranje poslove u tim zemljama. Podmiivanje je nezakonita ekonomska pomo. Takoe tokom Hladnog rata, amerike i sovjetske obavetajne slube esto su finansirale izbore u inostranstvu. Sedamdesetih godina, vlada June Koreje potroila je veliku svotu novca da bi pomogla izbor amerikih politiara koji su bili vie naklonjeni njenim interesima. Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude, dolazimo do slanja vojnih savetnika. U prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene Americke Drave su zapoele svoju intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu pomo. Slino tome, Sovjetski Savez i Kuba su se pobrinule za vojnu pomo i savetnike u Nikaragvi i drugim "tienim" dravama. Sledei oblik intervencije je podrka opoziciji. Na primer, tokom ranih sedamdesetih godina, Sjedinjene Drave su dostavljale novac protivnicima Salvadora Aljendea, demokratski izabranog predsednika ilea, a u vie navrata Sovjetski Savez je dostavljao novac mirovnim grupama u zemljama zapadne Evrope. Na kraju spektra prinude je ograniena vojna akcija. Na primer, osamdesetih godina Sjedinjene Drave su bombardovale Libiju kao odgovor na dravnu podrku terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila u gradjanskom ratu u Junom Jemenu. 1998. godine, Sjedinjene Drave su lansirale krstaree projektile na Sudan i Avganistan kao odmazdu za teroristike napade na amerike ambasade u istonoj Africi. Takoe, koristile su vazdunu i kopnenu podrku lokalnim snagama za svrgavanje talibanske vlade u Avganistanu nakon teroristikih napada na amerikom tlu, septembra 2001. Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj granici spektra prinude. Primeri ukljuuju akcije Sjedinjenih Drava u Dominikanskoj Republici 1965. godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog

Saveza u Madjarskoj 1956, ehoslovakoj 1968. i Avganistanu 1979. godine. Nisu samo velike sile te koje interveniu silom. Na primer, 1978. godine Tanzanija je poslala trupe u Ugandu, a Vijetnam je izvrio invaziju na Kambodu. 1997. malena Ruanda je vojno intervenisala u sukobu kod svog velikog suseda, drave Kongo. Pojedine intervencije su multilateralne, ali najee jedna drava preuzima vodjstvo. Na primer, Sjedinjene Drave su predvodile intervenciju Ujedinjenih nacija 1995. godine na Haitiju i NATO intervenciju na Kosovu 1999. godine, a Nigerija je predvodila grupu zapadnoafrikih zemalja koje su 1990. godine intervenisale u Liberiji i Sijera Leoneu. iroka definicija ukljuuje itav raspon postupaka, od blage pa sve do krajnje prinude. Stepen prinude primenjen tokom intervencije vaan je zato sto se odnosi na stepen izbora koji je dat lokalnom stanovnitvu, pa prema tome i na stepen spoljnog ogranienja lokalne autonomije. Suverenitet Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaan Paktom Lige naroda i Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoe u samom srcu rasprave o legitimnosti intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica esto je pitanje stepena. Iz vie razloga, ak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad svim to se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna ekonomska meuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistika partija dola na vlast u Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj politici. Ali, socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od ekonomije drugih evropskih zemalja da, kada su pokuali da jednostrano sprovedu promene, kapital se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju, francuski socijalisti su se vratili zajednikoj politici sa ostalim evropskim zemljama. Medjuzavisnost nije ograniila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniila stvarnu kontrolu. Francuska je bila suvie medjuzavisna da bi se zalagala za potpuno autonomnu ekonomsku politiku. Slino tome, 1998. godine finansijska kriza u Aziji proizvela je neizvesnost na svetskom tristu, koja je primorala suverene vlade fiziki toliko udaljene kao sto su Rusija i Brazil da devalviraju svoje valute i promene ekonomsku politiku. Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji naruavaju suverenitet. Masovni priliv izbeglica moe uzdrmati ak i stabilne drzave. Izbeglice sa Haitija i Kube su dovele do politikih problema u Vaingtonu 1993. i 1994. godine, dok su izbeglice iz Ruande pogorale etnike sukobe u susednom Burundiju i Kongu. Trgovina drogom i orujem takodje moe da podrije suverenitet. Priliv oruja u severni Pakistan iz Avganistana ograniio je sposobnost pakistanske vlade da kontrolie svoju severnu teritoriju, dok je ilegalan priliv droge u Sjedinjene Drave iz inostranstva stvorio probleme u domaem zakonu i poretku. Drave mogu biti suverene u pravnom smislu, ali spoljni faktori utiu na unutranje poslove. Protivreno, intervencija ponekad moe da povea autonomiju. Neke siromane drave mogu da imaju nisku de facto autonomiju zato to imaju veoma male sposobnosti. Neke vrste intervencija mogu da u stvari poveaju sposobnosti, a time i stvarnu

autonomiju u budunosti. Ekonomska ili vojna pomo moe da pomogne dravi da dugorono postane nezavisna na primer, intervencija Ujedinjenih nacija u Kambodi devedesetih. Ovo su neke od komplikacija u odnosu suvereniteta, autonomije i intervencije. Prosuivanje intervencije Za skeptike, moralna osuda nije bitna, ali realisti, kosmopoliti i dravni moralisti imaju razliite poglede na intervenciju. Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne politike su red i mir, a kljuna ustanova je ravnotea snaga. Prema tome, za realiste, intervencija moe biti opravdana kada je neophodno da se odri ravnotea snaga i da se odri red. Primeri su sfere uticaja za vreme Hladnog rata (sfera amerikog uticaja na zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istonoj Evropi). 1965. godine Sjedinjene Drave su intervenisale u Dominikanskoj Republici a osamdesetih u Centralnoj Americi na temelju toga da na zapadnoj hemisferi vie ne treba da bude komunistikih vlada, a Sovjetski Savez je intervenisao da bi ouvao komunistike vlade u Istonoj Evropi. U stvari, Sovjeti su proglasili Brenjevljevu doktrinu, to jest, da imaju pravo da interveniu da bi ouvali socijalizam u sferi svog uticaja. Realisti su takve intervencije mogli da pravdaju na temelju toga kako su one uvale poredak i spreavale mogunost nesporazuma i pogrenih prorauna koji bi mogli da eskaliraju u rat, posebno nuklearni rat. Za kosmopolite, temeljna vrednost je pravda, a kljuna meunarodna institucija je drutvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moe da bude opravdana ako unapreuje pravdu za pojedince i ljudska prava. Dozvoljeno je intervenisati na strani dobra. Ali kako da se to dobro definie? Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili da je intervencija opravdana protiv desniarskih reima poput Markosove diktature na Filipinima ili reima aparthejda u Junoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina, pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, to je znailo da je ispravno intervenisati protiv sandinistike vlade u Nikaragvi i protiv komunistikih vlada u Angoli i Mozambiku, zbog krenja demokratskih prava. Devedesetih godina, sa zavretkom Hladnog rata, kosmopoliti su zahtevali hitnu humanitarnu intervenciju u Somaliji (1992.) da bi se zaustavilo irenje gladi, na Haitiju (1994.) radi povratka na vlast demokratski izabranog liberala, u Bosni (1995.) da bi se zaustavio gradjanski rat i na Kosovu (1999.) da bi se zaustavilo etniko ienje podstaknuto vladavinom Slobodana Miloevia u Srbiji. Ono to je zajedniko i za levo i za desno orijentisane kosmopolite je da je intervencija opravdana ako promovie pravdu za pojedince i ljudska prava. Za dravne moraliste, temeljna vrednost u medjunarodnoj politici je autonomija drava i njihovih naroda. Kljuna institucija je drutvo drava sa odreenim pravilima i meunarodnim pravom. Meu ovim pravilima, najvanije je nemeanje u suverenu teritoriju druge drave. Tako da je za dravne moraliste intervencija retko kada opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog integriteta jedne zemlje ili pak u odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije. Meutim, stvarni svet je ponekad sloeniji. Spoljna agresija je esto dvosmislena. Na primer, juna 1976. godine, Izrael je preao granicu i prvi napao Egipat. Ipak, esto se tvrdi da Izrael nije bio agresor, jer je bio angaovan u preduhitrujuem udaru protiv preteeg egipatskog napada. Ko je bio

agresor, Egipani koji su gomilali svoje snage na granici i izgleda pripremali napad na Izrael, ili pak Izrael koji je udario na njih neposredno pre nego to su oni mogli da napadnu? Izuzeci od pravila U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna pretnja teritorijalnom integritetu i politikom suverenitetu jedne drave, ona mora delovati odmah, ili kasnije nee biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meutim, neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u Avganistanu. Postoji razlika izmeu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao to smo videli, 1914. godine takvo preventivno razmiljanje uticalo je na nemaki generaltab. Mnogi su se bojali da e, ako bi ekali do 1916. godine, Rusija biti suvie jaka da bi lifenov plan uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne intervenie ne bi dozvolio preventivni rat zato to nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaku. A kao to smo videli ranije u naim protivrenim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju 1914. i 1916. godine. Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neohodna kako bi se uravnoteila prethodna intervencija. Ovo pravilo potie iz vremena Dona Stjuarta Mila i liberalnog miljenja devetneastog veka, i govori o tome kako ljudi imaju pravo da odluuju o sopstvenoj sudbini. Ukoliko intervencija spreava lokalno stanovnitvo da odluuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja ponitava prvu intervenciju moe biti opravdana zato to obnavlja pravo lokalnog stanovnitva da odluuje. Sjedinjene Drave su povremeno koristile ovo opravdanje za svoje uplitanje u Vijetnam. Milov argument dozvoljava intervenciju samo u onoj meri u kojoj ona slui za uravnoteenje predhodne intervencije, vie od toga nema opravdanja. 1979. godine, Kina je intervenisala u Vijetnamu preavi granicu, ali je za nekoliko sedmica povukla svoje trupe. Kina je tvrdila da se suprotstavila vijetnamskoj intervenciji u Kambodi. Intervencija je dozvoljena samo u onoj meri dokle predstavlja odgovor na prvu intervenciju i nita vie, zato to je kljuni princip da se lokalnom stanovnitvu dozvoli da reava sopstvene probleme. Tree odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zatieni od potpunog unitenja, nema svrhe da se ne intervenie u znak potovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je okupirala Ugandu kada je diktatorski voa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu intervenciju kao spasavanje ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio slian izgovor za svoju invaziju na Kambodu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuno drave ili meunarodnu zajednicu da interveniu. Obratimo panju na oklevanje Sjedinjenih Drava da poalje trupe u Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju 1996., Siera Leone 1999. i Kongo 2003. godine.

etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomo secesionistikim pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reima, ako grupa ljudi u okviru neke zemlje jasno izrazi elju da budu posebna drava, legitimno je pomoi njihovu secesiju zato to im se na taj nain pomae da grupiu svoja prava i razviju svoju autonomiju kao nacija. Ali, kada secesionistiki pokret postaje vredan pomoi? Da li je njihov uspeh nain za procenu njihove vrednosti? Deo Milove tvrdnje bio je da, da bi postao legitimna nacija, jedan narod mora da bude sposoban da zahteva sopstveno izbavljenje i da se bori za svoju slobodu. Takvo stanovite je u najmanju ruku u skladu sa principima neintervencije i drutva drava, ali je manjkavo kao moralni princip zato to pokazuje kako mo daje pravo. Problemi vezani za samoopredeljenje Problem intervencije u korist secesionistikih pokreta je odredjenje - ta je narod? Ko deli zajedniki ivot? Kako oni van zemlje znaju da li se ljudi zaista slau da udrue svoja prava u jednu zajednicu ili dravu? Samoopredeljenje se uopteno definie kao pravo naroda da formira sopstvenu dravu. Ovo je vaan princip, ali se uvek postavlja pitanje ko odluuje: koja e strana doneti odluku? Razmotrimo Somaliju, iji narod, za razliku od mnogih drugih afrikih drava, ima gotovo isto jeziko i etniko poreklo. Susedna Kenija bila je formirana pod kolonijalnom vlau od desetina razliitih naroda ili plemena, sa razliitim jezikim poreklom i obiajima. Deo severne Kenije naseljavali su Somalijci. Somalija je smatrala da bi princip nacionalnog samoopredeljenja trebalo da omogui Somalijcima u severoistonom delu Kenije i Somalijcima u junom delu Etiopije da se otcepe, budui da pripadaju jednom istom somalijskom narodu. Kenija i Etiopija su to odbile, govorei da su jo uvek u procesu stvaranja nacije. Rezultat toga je bio veliki broj ratova u severoistonoj Africi zbog somalijskog nacionalnog pitanja. Ironina posledica bila je da se Somalija kasnije sama rasparala u gradjanskom ratu izmedju klanova i ratnih vodja. Izbori ne mogu uvek da ree probleme vezane za samoopredeljenje. Prvo, pitanje je gde neko glasa. Uzimamo pitanje Irske. Godinama su rimokatolici prigovarali da, kada bi se izbori odravali u okviru politikog podruja Severne Irske, dve treine protestanata bi ih majorizovalo. Protestanti su odgovarali da, kada bi se glasanje odralo u okviru geografske oblasti celog ostrva, vladala bi dvotreinska rimokatolika veina. Ko odluuje gde da se odri glasanje? Konano, posle decenija neslaganja, pomoglo je strano posredovanje. Takodje, kada neko glasa? ezdesetih godina, Somalijci su eleli da odmah glasaju; Kenija je htela da eka 40 ili 50 godina dok traje stvaranje nacije, ili preoblikovanje plemenskih identiteta u jedan kenijski identitet. Da li secesija teti onima koji ostaju? ta je sa resursima koje secesionisti odnose sa sobom, ili potresima koje stvaraju u zemlji koju naputaju? Na primer, posle raspada Austro-ugarskog carstva 1918. godine, Sudetska oblast je ujedinjena sa ehoslovakom, iako je stanovnitvo govorilo nemaki. Posle Minhenskog sporazuma 1938. godine, sudetski Nemci su se otcepili od ehoslovake i pridruili Nemakoj, ali to je znailo da je planinski deo granice potpao pod nemaku kontrolu, to je bilo veliki gubitak za eku odbranu. Da li je bilo ispravno dozvoliti samoopredeljenje sudetskim Nemcima, ak iako je to znailo liavanje ehoslovake od njene vojne odbrane? Kada je istona Nigerija

odluila da eli da se otcepi i stvori dravu Biafru 1960. godine, ostali deo Nigerije se usprotivio, izmeu ostalog i zato to je Biafra ukljuivala veliki deo nigerijske nafte. Zalagali su se za to da nafta pripadne celom narodu Nigerije, a ne samo istonoj oblasti. Posle 1989. godine, pitanje samoopredeljenja postalo je akutno u Istonoj Evropi i bivem Sovjetskom Savezu. irom biveg Sovjetskog Saveza, razliite etnike grupe isticale su zahteve za samoopredeljenjem, kao to je i mnogo njih to inilo izmeu 1917. i 1920. Na Kavkazu, u Azerbejdanu, Jermeniji, Gruziji, Abhaziji i eeniji svi su traili svoje drave na osnovu prava na samoopredeljenje. Kao to smo videli, u bivoj Jugoslaviji, razliite etnike i verske grupe su se odvojile i zahtevale samoopredeljenje. Slovenci, Srbi i Hrvati, uspeli su da izdvoje nezavisne republike, ali su Muslimani u Bosni i Hercegovini bili manje uspeni. Premda su i Srbija i Hrvatska imale nacionalne manjine, Bosna je bila nacionalno meovitija nego i jedna od njih i u nju je bio ukljuen veliki broj manjinskih Srba i Hrvata. Posle 1992. godine, bosanski Muslimani su bili podvrgnuti kampanji "etnikog ienja" od strane i srpskih i hrvatskih snaga. Rat u Bosni je pustoio civilno stanovnitvo, a u Hagu je osnovan za ratne zloine, da osudi odgovorne za masakre. Ipak, tokom veeg dela sukoba, Ujedinjene nacije, Severnoatlantski savez (NATO) i Evropska unija bili su podeljeni u stavovima kako odgovoriti. Deo onoga to je rat u Bosni inilo tako tekim za meunarodnu zajednicu bio je problem procene koliko je taj sukob bio graanski rat izmedju bosanskih Hrvata, Srba i Muslimana, a koliko intervencija od strane Srbije. Ukoliko to nije bila obina agresija, onda bi jedina osnova za intervenciju bila da se sprei masakr. Kao i u sluaju Ruande, meunarodna zajednica je bila jedinstvena u osudi, ali nije mogla da se sloi oko efikasne zajednike akcije ak sve do 1995. godine, kada su u ugroeno podruje poslate mirovne snage NATO . Pitanje samoopredeljenja nastavilo je da razara Balkan ak i nakon to je mirovnim sporazumom u Dejtonu 1995. zavren bosanski graanski rat izmeu Muslimana i Srba. Na Kosovu, srpskoj pokrajini sa velikom populacijom etnikih Albanaca muslimana, pokret za nezavisnost dobijao je na snazi od smrti jugoslovenskog komunistikog lidera Josipa Tita 1980. godine. 1997. godine, oruana pobunjenika grupa poznata kao Oslobodilaka vojska Kosova poela je sa napadima na srpske bezbednosne snage unutar Kosova, ubrzavajui uzvratnu represiju od strane srpskog predsednika Miloevia. Ameriki i evropski diplomati paljivo su posmatrali situaciju kako se stanje ljudskih prava u pokrajini pogoravalo, i postalo je jasno da Klintonova administracija nije voljna da dozvoli da Kosovo postane druga Bosna, gde su masakrirane hiljade Muslimana. Nakon to pregovori i sankcije protiv Srbije nisu doneli rezultat, koalicija Sjedinjenih Drava i NATO je u prolee 1999. godine 78 dana bombardovala Srbiju. Miloevi je juna povukao srpske trupe sa Kosova. Ispostavlja se da je samoopredeljenje dvosmislen moralni princip. Vudro Vilson je smatrao da bi ono reilo probleme u Centralnoj Evropi 1919.godine. Adolf Hitler je koristio ovaj princip za podrivanje slabih drava tridesetih godina. Sa manje od deset procenata homogenih drava na svetu, jasno je da bi uzimanje samoopredeljenja kao glavnog pre nego kao sporednog moralnog principa moglo imati kobne posledice za mnoge delove sveta. Za budunost, najbolje je zapitati se za ta se opredeljuje kao i ko se za to opredeljuje. U situacijama gde grupe imaju problema da ive zajedno, moglo bi biti

mogue dozvoliti jedan nivo autonomije u odreivanju unutranjih poslova. Unutranje samoopredeljenje moglo bi da omogui razne nivoe kulturne, ekonomske i politike autonomije sline onima koje postoje u zemljama kao to su vajcarska ili Belgija. Onde gde poputanje takvih veza jo uvek nije dovoljno, moglo bi da u nekim sluajevima bude mogue ureenje prijateljskog razlaza kao to se desilo kada se ehoslovaka mirno podelila na dve suverene drave. Zahtevi za potpunim samoopredeljenjem, meutim, verovatno e postati izvor nasilja ukoliko se njima ne upravlja izuzetno oprezno. Motivi, sredstva i posledice Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemogua, koji drugi principi mogu biti upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se odnose na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vane zato to procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moe da prui pogrean odgovor. Na primer, procena intervencije samo sa stanovita posledica jednaka je izreci sila stvara pravo. Oigledno je da mora biti razmatrano neto vie od posledica. Sa druge strane, same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac Norman Podhorec tvrdio je da su Sjedinjene Drave imale pravo da interveniu u Vijetnamu, jer su Amerikanci pokuavali da spasu Juni Vijetnam od totalitarne vlasti. Evo analogije. Pretpostavimo da vam prijatelj ponudi da jedno vee doveze vae dete kui. Kino je vee, va prijatelj ide suvie brzo, sleti sa puta i vaa ker je poginula. Va prijatelj kae: Moje namere su bile sasvim dobre. eleo sam da je dovedem kui rano, radi dobrog nonog odmora pre polaganja prijemnog ispita. Ukoliko je Podhorec u pravu da je amerika akcija u Vijetnamu bila, kako ju je on nazvao, grena ali moralna, da li je dobre namere ine ispravnom? Moramo razmotriti neto vie od motivacije; moramo, takoe, razmotriti posledice. U Vijetnamskom ratu, nije bilo dovoljno to su Sjedinjene Drave pokuale da spasu Juni Vijetnam od uasa koje su poinili severnovijetnamski komunisti. ak i da je razlog bio ispravan, koriena sredstva nisu. Postavlja se jedno pitanje, da li je bilo alternativa? Da li je intervencija bila poslednja mogunost? Da li je bilo napora da se zatite nevini ivoti? Da li je bila srazmerna - da li je kazna odgovarala zloinu - ili je upotreba sile bila prekomerna? Da li je postojala procedura za obezbeenje nepristrasnosti? U kom stepenu je bila obraana panja na medjunarodne multilateralne procedure, koje bi mogle da obuzdaju ljudsku tenju da ovi faktori pretegnu u neiju linu korist? ta je sa posledicima? ta je sa ansama za uspeh? ta je sa opasnou od nenameravanih posledica jer lokalna situacija nije bila dovoljno dobro shvaena, zbog potekoa pri razlikovanju civila od gerilaca? Koliko god se inilo oiglednim, ipak je neophodno istai potrebu da se bude paljiv u situacijama gde postoji izuzetna sloenost i veoma dugaak uzroni lanac. I motivi i sredstva i posledice moraju se razmotriti pre nego sto se donese sud. Pogledajte kako je politika zapreavanja dovela do intervencije u Vijetnamu. Kao to smo videli, u ranom periodu po zavretku Drugog svetskog rata, pitanje je bilo da li e Sjedinjene Drave zauzeti britansko mesto u istonom Sredozemlju kako bi se Turska i Grka sauvale od mogueg sovjetskog upliva. Rasprava unutar Sjedinjenih Drava vodila se povodom toga kako to objasniti amerikom narodu. Dravni sekretar Dord Maral i ostali bili su veoma obazrivi. Ostali, kao sto su dravni podsekretar Din Aeson i

senator Artur Vandenberg eleli su da daju svemu jedan moralni ton, kako bi razlog uinili krupnijim. Tako da kada je predsednik Truman objanjavao svoje akcije po Trumanovoj doktrini, govorio je o zatiti slobodnih naroda ma gde se oni nalazili. Dord Frost Kenan, koji je opominjao na opasnost od Staljinovih agresivnih planova, oslobodio se iluzija kada je obuzdavanje postalo izrazito ideoloko. Tvrdio je da su Sjedinjene Drave pokuavale da zapreavaju sovjetsku mo; dakle, sve to je uravnoteivalo sovjetsku mo bez direktne intervencije amerikih trupa bilo je dobro. Oni, meutim, ije je stanovite bilo vie ideoloko govorili su kako bi Sjedinjene Drave trebalo da direktno obuzdavaju komunizam. Vremenom je argument odravanja protivtee sovjetskoj moi otvorio put irem shvatanju zapreavanja kao uvanja sveta od komunizma. U Vijetnamu, ovakvo shvatanje dovelo je lidere do toga da potcenjuju nacionalne razlike medju komunistickim dravama. Sjedinjene Drave poele su da razmiljaju o tome da se mora obuzdavati kineska i sovjetska mo i irenje komunistike ideologije. Do vremena kada se doktrina zapreavanja pomerila od istonog Sredozemlja 1947. do jugoistone Azije pedesetih godina, postala je opravdanje za preambicioznu i zlosrenu intervenciju. Kao zakljuak, iako se apsolutni princip neintervenisanja esto kri u praksi, norma neintervenisanja ostaje vana. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti procenjivana od sluaja do sluaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica.

MEUNARODNO PRAVO I ORGANIZACIJE


Meunarodno pravo i organizacije potuju suverenitet i nemeanje. Ljudi ponekad imaju problema da razumeju medjunarodno pravo i organizacije, zato to koriste analogiju sa unutranjim pravom. Ali, medjunarodna organizacija nije kao nacionalna vlada, a medjunarodno pravo nije kao unutranje pravo. Medjunarodna organizacija nije svetska vlada u nastajanju, iz dva razloga. Prvo, suverenitet drava lanica zatien je u statutima veine medjunarodnih organizacija. lan 2 stav 7 Povelje Ujedinjenih nacija kae: Nita u ovoj Povelji ne ovlauje Ujedinjene nacije da se meaju u poslove koji po svojoj sutini spadaju u unutranju nadlenost drave. Drugim reima, organizacija ne predstavlja nastojanje da se zamene nacionalne drave.

Amerika intervencija u Vijetnamu SAD su poslale svoje trupe u Vijetnam kako bi preokrenule ishod lokalne borbe, to je, zauzvrat, znailo nametanje Vijetnamcima uasne cene u smrti i patnji. Kako se ispostavilo, SAD nisu mogle da konano preokrenu ishod, nego samo da odloe njegovu kulminaciju. Mi koji smo se suprostavljali amerikoj intervenciji a nismo eleli ni pobedu komunista bili smo u tekom poloaju nemajui nita to bismo ponudili kao srean ishod - zbog tunog razloga da srean ishod vie nije bio mogu, ako je nekada to i bio. A bili smo u tekom poloaju jer smo davali relativno sloeni argument u trenutku dok je veina Amerikanaca, kako onih koji su bili za rat tako i onih koji su bili protiv, elela zaslepljujua pojednostavljenja. -Irving Hou i Majkl Volcer Da li smo greili u vezi sa Vijetnamom?66
66

Irving Howe and Michael Walzer, Were We Wrong About Vietnam, The New Republic, August 18, 1979, p. 18.

Analogije sa unutranjom politikom


Drugi razlog to medjunarodna organizacija nije svetska vlada u nastajanju je njena slabost. Postoji medjunarodna nadlenost u obliku Medjunarodnog suda pravde, koji se sastoji od petnaest sudija izabranih od strane Ujedinjenih nacija na razdoblje od devet godina, ali Medjunarodni sud pravde nije svetski vrhovni sud. Drave mogu da odbiju njegovu nadlenost, a neka drava takodje moe da odbije da prizna njegove presude, ak i u sluaju kada je priznala nadlenost tog suda. Na primer, osamdesetih godina, Reganova administracija je odbila da prizna reenje Medjunarodnog suda pravde da su Sjedinjene Drave delovale nezakonito u miniranju luka u Nikaragvi. Ako zamislimo da je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija ekvivalent Kongresu, to je veoma udna vrsta zakonodavnog tela. Ona je zasnovana na principu jedna drava, jedan glas, ali to je princip koji niti oslikava demokratiju niti odnos snaga u svetu. Demokratija se zasniva na principu jedna osoba, jedan glas. U Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija, Maldivska ostrva sa sto hiljada stanovnika smetena u junom delu Indijskog okeana imaju jedan glas, dok Kina, koja je zemlja od preko milijardu ljudi, takodje ima jedan glas. To znai da u Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija jedan itelj Maldivskih ostrva ima deset hiljada puta veu glasaku mo od jednog Kineza, to se ne slae sa demokratskim kriterijumima zakonodavne vlasti. To nije ni dobar izraz moi, jer Maldivska ostrva imaju isto pravo glasa u Generalnoj skuptini kao Sjedinjene Drave, Indija ili Kina. Znai, postoji neto udno u vezi Generalne skuptine, to drave ini nevoljnima da ona donosi obavezujue zakone. Odluke Generalne skuptine Ujedinjenih nacija su upravo samo to: rezolucije, a ne zakoni. Konano, mogli bismo da zamislimo da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija novi predsednik sveta. Ali to takoe zavarava. Generalni sekretar je slab izvrilac. Ako generalni sekretar ima mo, to je vie poput meke moi pape, nego kombinacija vrste i meke moi koju poseduje jedan predsednik. Pokuaj da se meunarodne organizacije razumeju analogijom sa domaom vladom je siguran put da se doe do pogrenih odgovora. Medjunarodno pravo nije kao unutranje pravo. Domae pravo je proizvod zakonodavstva i obiaja, i ponekad se zove obiajno pravo. Domae pravo sadri odredbe o prinudi, pojedinanu presudu ( moete sami otii u sud i povesti parnicu) i redovnu zakonsku reviziju postupka. Medjunarodno javno pravo je slino u tom smislu to se sastoji od ugovora, koji su u stvari sporazumi izmedju drava, i obiaja, koji su iroko prihvaeni u njihovoj praksi. Ono se, meutim, dramatino razlikuje u prinudi i presudi. Kod prinude, nema izvrne vlasti koja bi naterala dravu da prihvati odluku suda. Medjunarodna politika je sistem samopomoi. Klasinim metodama medjunarodnog prava, prinuda je ponekad bila sprovodjena od strane velikih monika. Na primer, po zakonu o moru, razvio se obiaj da drava moe polagati pravo na tri milje svojih teritorijalnih voda. U devetnaestom veku, kada je Urugvaj proglasio ire teritorijalne vode da bi zatitio ribare van svojih obala, Britanija, tadanja velika pomorska sila, poslala je naoruane brodove unutar tri milje od njegove obale. Tako je obiajno pravo sprovela velika sila. Mogli biste da postavite pitanje ko bi primenio zakon protiv

Britanije, da ga je ona prekrila. Odgovor je da je u sistemu samopomoi prinuda jednosmerna ulica. Presuda se po medjunarodnom pravu odnosi na dravu, a ne pojedinca (premda je Evropski sud u Strazburu regionalni izuzetak). Umesto da bilo ko od milijardi gradjana sveta vodi postupak na medjunarodnom sudu, to mogu initi samo drave, a nije verovatno da e one voditi procese osim ako ne ele da te sluajeve sklone sa svog praga ili misle da imaju osnovane anse za pobedu. Stoga je taj sud vodio relativno mali broj sluajeva. Devedesetih godina osnovani su specijalni sudovi za suenje ratnim zloincima u sukobima u Bosni i Ruandi, a 2002. godine veliki broj drava osnovao je Medjunarodni krivini sud, koji e suditi optuenima za ratne zloine i genocid ako im ne sude njihove nacionalne vlade. Meutim, jedan broj uticajnih drava, meu njima i Sjedinjene Drave, odbio je da ratifikuje taj sporazum zato to su smatrale da on naruava njihov suverenitet. Uz to, postoje problemi kako da se obiajna pravila tumae, ak i kada postoji dogovor oko principa. Uzmimo princip eksproprijacije. Prihvaeno je da neka drava moe da nacionalizuje korporaciju neke druge drave koja radi na njenoj teritoriji, ali mora da plati kompenzaciju u visini njene vrednosti. Ali ko odredjuje kolika je stvarna kompenzacija? Mnoge od manje razvijenih zemalja tvrdile su da je niska kompenzacija adekvatna; bogate zemlje obino trae vei stepen nadoknade. Konano, ak i kada Generalna skuptina Ujedinjenih nacija donese odluke, nije sasvim jasno ta one zapravo znae. One nisu obavezujue. Jedina oblast u Povelji Ujedinjenih nacija gde drava mora da zakonski prihvati odluku jeste Glava VII, koja se odnosi na pretnje miru, krenja mira i akte agresije. Ukoliko Savet bezbednosti (ne Generalna skuptina ) utvrdi da se radi o aktu agresije ili pretnji miru koji zahteva sankcije, onda su drave lanice obavezne da primene te sankcije. To je ono to se dogodilo 1990. godine kada je Irak napao Kuvajt i 2001. godine nakon to su Sjedinjene Drave pretrpele teroristike napade. Drugi nain na koji se ponekad stvara novi zakon je kroz velike meuvladine konferencije, gde se pregovara o nacrtima sporazuma koje e vlade potpisati. Takve konferencije su esto veoma velike i glomazne. Na primer, sedamdesetih godina konferencija o zakonu o moru je obuhvatila preko sto drava uesnica, u pokuaju da se doe do nacrta zakonskog predloga za 12 milja teritorijalnih voda, posebnu ekonomsku zonu za ribarenje do 200 milja i oznaavanje nalazita mangana na dnu okeana kao zajednickog nasledja. Problem je bio u tome to su se pojedine drave sloile samo sa delom teksta, ostavljajui za sobom nejasan proizvod u meunarodnom pravu. Bez obzira na to, 1995. godine, kada su Sjedinjene Drave elele da se odupru moguim kineskim pretenzijama na vode oko ostrva Spratli, pozvale su se na meunarodni zakon o moru. Medjunarodno pravo u osnovi odraava rascepkanu prirodu meunarodne politike. Slab oseaj za zajednicu znai da nema dovoljno volje da se neko potuje ili ogranii mimo oseaja obaveze ili prihvatanja autoriteta. Odsustvo jedinstvenog izvrioca sa monopolom na legitimnu upotrebu sile znai da su suverene drave u prostoru samopomoi i u prostoru sile i opstanka. A kada se opstanak dovede u pitanje, zakon obino zauzima drugo mesto. Predvidljivost i legitimnost

I pored svega, medjunarodno pravo i organizacije su vaan deo politike stvarnosti zato to utiu na ponaanje drava. Drave imaju svoj interes za medjunarodno pravo iz dva razloga: predvidljivost i legitimnost. Drave su sve vreme u sukobima jedne protiv drugih. Ogroman raspon medjunarodnih transakcija, kako javnih tako i privatnih, ukljuuje trgovinu, turizam, diplomatske misije i kontakte medju ljudima preko dravnih granica. Dok medjuzavisnost raste, broj kontakata se poveava, a time i prilike za sukobljavanje. Medjunarodno pravo omoguava vladama da izbegnu sukob na visokom nivou kada napetosti porastu. Na primer, ako se neki ameriki turista uhapsi zbog krijumarenja droge u Meksiku, ukoliko se britanski brod sudari sa norvekim brodom u Severnom moru ili japanska firma uloi albu da je indijska kompanija povredila njene patente, vlade moda nee eleti da kvare svoje ostale odnose zbog ovih privatnih sukoba. Regulisanje ovakvih pitanja po medjunarodnom zakonu i dogovorenim principima depolitizira ih i ini predvidljivim. Predvidljivost je neophodna da bi cvetale transakcije i da bi se uredno razreavali sukobi koji ih neizbeno prate. Legitimnost je drugi razlog zbog koga vlade imaju interesa za medjunarodno pravo. Politika nije samo borba za fizicku nadmo, nego takodje i nadmetanje za legitimnost. Mo i legitimnost nisu suprostavljeni nego se dopunjuju. Ljudska bia nisu ni savreno moralna ni potpuno cinina. Politika je injenica da vera u dobro i loe pomae ljudima da se pokrenu za akciju i zbog toga je legitimnost izvor moi. Ukoliko se postupci neke drzave doive kao nelegitimni, cena takve politike e biti vea. Drave zahtevaju od medjunarodnog prava i organizacija da ozakone njihovu sopstvenu politiku ili da delegalizuju politiku drugih, to esto oblikuje njihove taktike i proizvode. Legitimnost ojaava meku mo drave.

Kriza zbog Sueckog kanala Suecka kriza iz 1956. godine predstavlja dobar istorijski primer uloge meunarodnog prava i organizacija, iako je do nje dolo tokom Hladnog rata u regionu u kojem su preovladavali uslovi koje opisuje realistika teorija. Suecki kanal su izgradili Britanci i Francuzi u XIX veku, a postao je znaajan za britanske trgovinske puteve do Indije. U 1956. godini, oko etvrtina britanskog uvoza je dolazila kroz Suecki kanal. U julu 1956. godine, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je nacionalizovao Suecki kanal. Ser Entoni Idn, britanski premijer, video je ovo kao veliku pretnju Britaniji. Smatrao je Nasera za novog Hitlera, i izveo analogiju sa 1930-im godinama i britanskim neuspehom da se suprotstavi Hitlerovom ulasku u Rajnsku oblast. Britanija je strahovala da bi Naserovo pozivanje na arapski nacionalizam oslabilo britanski poloaj na Srednjem istoku, a zabrinjavala ju je i injenica da je Naser prihvatio pomo u naoruanju od Sovjeta - to se, naravno, deavalo na vrhuncu Hladnog rata. U avgustu i poetkom septembra 1956. godine, Britanija i Sjedinjene Drave su predloile udruivanje korisnika Sueckog kanala, iznosei stav da Egipat moe da

nacionalizuje kanal, ali da kontrolu vre oni koji su ga koristili za prolaz brodova. Naser je odbio taj kompromis. U meuvremenu, Britanija je razvila tajni plan sa Francuskom i Izraelom. Izrael, koji je trpeo napade preko-granine gerile koju je Naser podsticao, bio je spreman da napadne Egipat. Britanija i Francuska bi tada intervenisale sa izgovorom postojanja pretnje Sueckom kanalu. Izrael je uao u oblast Sinaj u Egiptu tvrdei da je delovao u samoodbrani. Pozvao se na lan 51 Povelje UN koje dozvoljava samoodbranu kao legitimnu upotrebu sile. Dok je Izrael napredovao ka Sinaju kroz Suecki kanal, Britanija i Francuska su izjavile da moraju da interveniu kako bi spreile oteenje kanala. Savet Bezbednosti UN je razmatrao krizu, odbacio izgovor i pozvao na prekid vatre. Britanija i Francuska su iskoristile pravo veta da bi spreile prekid vatre. elele su da se intervencija nastavi sve dok se ne otarase Nasera. Dag Hamareld, generalni sekretar UN, u saradnji sa kanadskim ministrom inostranih poslova Lesterom Pirsonom smislio je plan o razdvajanju Izraelaca i Egipana ubacivanjem snaga UN za ouvanje mira. Tada Britanci i Francuzi vie ne bi imali izgovor za svoju intervenciju. Rezolucija Generalne skuptine, gde nije bilo prava veta, dozvolila je slanje snaga UN u oblast Sinaja. Sjedinjene Drave nisu podrale svoje evropske saveznike, strahujui da bi njihova intervencija izazvala arapske nacionaliste i poveala uticaj za Sovjetski Savez na Srednjem Istoku. Umesto toga, Sjedinjene Drave su podrale Pirsonov i Hamareldov plan. Kao dodatni pritisak na Britaniju, Sjedinjene Drave su odbile da dozvole MMF-u (jo jednoj meunarodnoj organizaciji) da odobri zajam Britaniji ija je funta sterlinga bila pod pritiskom. Britanija i Francuska su se povukle i sloile sa prekidom vatre. (Sovjeti su u to vreme bili zauzeti intervencijom u Maarskoj koja je pokuavala da se izbori za svoju slobodu). Britanci i Francuzi su morali da prihvate prekid vatre delom zbog amerikog pritiska, a delom zato to su bili uhvaeni na sopstvenom pravnom izgovoru. Sada je postojao drugi nain za razdvajanje Izraelaca i Egipana i spreavanje da se oteti kanal. 15. novembra, prve snage UN su bile ubaene na Sinaj izmeu sukobljenih strana, a kasnije u decembru UN su preuzele ienje brodova potonulih u kanalu. Korienje i zloupotreba meunarodnog prava i organizacija su igrale kljunu ulogu u politici Suecke krize. U uslovima postojanja najveeg sukoba interesa, meunarodno pravo ne moe da ogranii pojedine akcije drava, ali esto pomae pri oblikovanju toka politike. Pravo je deo borbe za mo. Cinici bi mogli da kau da su ovo samo igre koje igraju pravnici, ali sama injenica da je vladama vano da imaju pravne argumente ili da uzimaju u obzir rezolucije meunarodnih organizacija, pokazuju da nisu potpuno beznaajne. Kazano aforistiki: Kada se zbog vrline ine poroci, onda bar znamo da vrlina ima cenu. Jednostavno reeno, vlade mogu biti uhvaene u zamku sopstvenih pravnih izgovora.
Pismo predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru 1930-tih godina Hitler je ustoliio svoj poloaj nizom paljivo isplaniranih manevara. Oni su poeli okupacijom Rajnske oblasti i bili praeni sukcesivnim aktima agresije protiv Austrije, ehoslovake, Poljske i Zapada. Njegove akcije su bile opravdane i tolerisane od strane veeg dela stanovnitva Zapadne Evrope. Slino tome, zauzimanje Sueckog kanala je, kako smo ubedjeni, poetni potez u planiranoj kampanji koju je osmislio Naser kako bi potpuno iskljuio sav zapadni uticaj i interese iz arapskih zemalja. On veruje da bi, ako bi mu to prolo, i ako bi sa uspehom izazvao osamnaest nacija, njegov presti u

arapskom svetu bio tako veliki da bi bio sposoban da podigne revolucije mladih oficira u Saudiskoj Arabiji, Siriji, Jordanu i Iraku. (Znamo da ve priprema revoluciju u Iraku, koji je najstabilniji i najprogresivniji. Te nove vlade bi zapravo bile egipatski, ako ne ruski sateliti. One bi morale da svoje objedinjene naftne resurse stave pod kontrolu Ujedinjene Arabije voene od strane Egipta i pod ruskim uticajem. Kad doe taj trenutak Naser moe obustaviti isporuku nafte Zapadnoj Evropi, a mi emo mu biti preputeni na milost. Premijer Entoni Idn, 195667

Drugi primer je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 242. Usvojena krajem rata na Srednjem Istoku 1967. godine, pozivala je na povratak na granice od pre rata. Godinama je delovala odriui legitimitet izraelske okupacije teritorija zauzetih tokom rata. To je dovelo Izrael u defanzivu u UN. Arapske drave su izgubile rat, ali su uprkos tome bile u stanju da vre pritisak na Izrael. 1976. godine, kada je arapska koalicija pokuala da iskljui Izrael iz UN, Sjedinjene Drave su troile dobar deo politikog kapitala lobirajui u Generalnoj skuptini u nameri da spree iskljuivanje Izraela, to je jo jedan pokazatelj da su simboli legitimiteta u meunarodnim organizacijama deo borbe za mo. Kada se radi o vitalnim pitanjima vezanim za opstanak, drava e upotrebiti najefikasniji oblik moi, a to je vojna sila. To moe objasniti ogranien uspeh napora meunarodnog prava i organizacija da se nose sa upotrebom sile. Jedno je stvar nositi se sa krijumarenjem droge, sudarom brodova na moru ili povredom patenta; drugo je rizikovati opstanak jedne drave pokoravanjem meunarodnom pravu. To je bio problem sa kolektivnom bezbednou 1930-ih godina, ali je izmenjeni oblik kolektivne bezbednosti ponovo stvoren u Povelji UN. UN nain uvanja mira i kolektivna bezbednost Klasina ravnotea snaga nije uinila rat nezakonitim. Upotreba vojne sile je prihvaena, to je esto osiguravalo stabilnost sistema. Tokom XIX veka, sa promenama u tehnologiji koje su rat uinile destruktivnijim i usponom demokratije i mirovnih pokreta, bilo je vie pokuaja da se drave organizuju protiv rata. 26 drava je odralo mirovnu konferenciju u Hagu 1899. godine. 1907. godine, jo jednoj konferenciji u Hagu su prisustvovale 44 drave. Pristup koji je zauzet na ovim konferencijama je bio izrazito legalistiki. Konferencije su pokuale da ubede sve drave da potpiu ugovore o arbitrai, kako bi se sporovi reavali arbitraom pre nego silom. One su takoe pokuale da kodifikuju pravila ratovanja u sluaju da arbitraa ne funkcionie. Kao to smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokuaj da se stvori koalicija drava koje bi odvratile i kaznile agresore. U oima Vudro Vilsona i onih koji su razmiljali kao i on, Prvi svetski rat je bio uglavnom sluajan i nepotreban rat izazvan ravnoteom snaga, a takvi ratovi bi mogli biti spreeni savezom svih drava radi kolektivne bezbednosti. Ukoliko je cilj Lige naroda bio da sprei Prvi svetski rat nakon samog dogadjaja, cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da sprei Drugi svetski rat. 49 drava se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuivala novine
67

Citirano prema: Robert R. Bowie, Suez 1956, Oxford University Press, NewYork, 1974, p. 124.

kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona, osim u sluaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Za razliku od sistema ravnotee snaga XIX veka, agresivno korienje sile je sada bilo nezakonito za svaku zemlju koja je potpisala Povelju UN. Svako korienje sile je moralo da bude ili u samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti. Osnivai UN su stvorili i Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih lanica i rotirajueg dela nestalnih lanica. Savet bezbednosti se moe posmatrati kao koncept ravnotee snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujuih rezolucija. Ukoliko se pet velikih sila policajaca ne sloe, svaka je imala pravo veta, to je delovalo kao osigura u protivpoarnom sistemu nekog domainstva. Bolje veto koji spreava poar, nego kua koja izgori u ratu protiv velike sile. Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U vreme ideolokih podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome ta je legitimna upotreba sile, a veliki problemi su nastali u definisanju agresije. Na primer, kako treba ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga koje su prve prele granicu? Kao to smo videli, Izrael je 1956. godine trpeo pritajene napade gerile podrane iz Egipta, a ipak su izraelske konvencionalne snage prve prele granicu. U zavisnosti od vae strane u Hladnom ratu, imate razliite poglede na to ko je izazvao agresiju. Dve decenije tokom Hladnog rata komiteti UN su pokuavali da definiu agresiju. Izali su sa pravilom koje nije mnogo vredelo: spisak aktova agresije je bio praen zakljukom da bi Savet bezbednosti mogao da odredi da i drugi akti takoe ine agresiju. ak i kada je koriena vojna sila, Savet je mogao da ne proglasi da je bilo ikakve agresije. Tako da je, to se tie Ujedinjenih nacija, agresija bila poinjena onda kad tako kae Savet bezbednosti. Sve je zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata. Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omoguio uspon koncepta preventivne diplomatije i snaga za ouvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kanjavanja agresora, to je osnovni koncept kolektivne bezbednosti, Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne snage i postavile ih izmeu zaraenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamareld i Lester Pirson 1956. godine je korien mnogo puta posle toga. Mada je Hladni rat spreavao Ujedinjene nacije da primene revidiranu doktrinu kolektivne bezbednosti, nije spreavao novinu korienja koalicionih snaga kako bi drale dve strane razdvojenim. U kolektivnoj bezbednosti, ukoliko neka drava pree granicu, sve ostale se moraju ujediniti protiv nje i primorati je na povlaenje. U preventivnoj diplomatiji i ouvanju mira, ukoliko neka drava pree granicu, Ujedinjene nacije se umeaju i dre sukobljene strane razdvojenim bez izjanjavanja ko je u pravu, a ko ne. Tokom Hladnog rata, jedan od osnovnih principa ouvanja mira od strane UN je bio da snage uvek dolaze iz malih zemalja, a ne iz Sovjetskog Saveza ili Sjedinjenih drava, kako bi velike sile bile drane izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i ouvanje mira su bile vana novina koja jo uvek igra znaajnu ulogu, ali to nije kolektivna bezbednost. Iraka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budui da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna brzbednost UN je upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo, Irak je izvrio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liila na 30-te godine, to je dravnike podsetilo na tadanji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo oseanje da ako kolektivna bezbednost UN zakae u tako jasnom sluaju, onda nee

predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Tree, male drave u Ujedinjenim nacijama su podrale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korieni da opravdaju njegovu invaziju Kuvajta su takoe predstavljali pretnju veini ostalih malih drava. Da parafraziramo rei delegata Haitija u Ligi naroda citirane ranije, da te drave nisu elele da postanu neiji Kuvajt. Da li e kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u izuzetnim sluajevima. Stalne lanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraki rat. Postoje znaajni problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcionie kada postoji jasna agresija; on bi se mnogo tee primenio u graanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost e funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drave, Rusija, Kina, Britanija ili Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost e ponovo biti ugroena. tavie, 1945. godine nije bilo predvieno da kolektivna bezbednost UN bude primenjena protiv pet velikih sila sa pravom veta u Savetu bezbednosti. Tree, kolektivna bezbednost funkcionie kada drave lanice obezbede sredstva, ali je teko zamisliti kolektivnu bezbednost koja funkcionie ukoliko drave sa jakim vojnim snagama ne obezbeuju sredstva. Kolektivna bezbednost je bila alostan neuspeh u 30-im godinama, zamrznuta je tokom Hladnog rata, a onda, kao Lazar, ustala iz mrtvih u Persijskom zalivu 1990. godine. Ali to je bilo samo malo udo, jer, kao to vidimo u Glavi 9, kolektivna bezbednost je samo deo onoga to e biti potrebno za svetski poredak u budunosti. Ujedinjene nacije su imale politiki uticaj, ak i kada kolektivna bezbednost nije mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret dokazivanja na one koji hoe da upotrebe silu. To utie na meku mo drava, to su Sjedinjene Drave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN nije spreila Sjedinjene Drave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniila dobijenu pomo i uinila rat i njegove posledice skupljim. Pored toga, diskusija u Savetu bezbednosti o meunarodnom nasilju ini dramatinijom praksu kolektivne zabrinutosti i usredsreuje panju u vreme krize. To ponekad kristalizuje gledita, podiui trokove agresivnoj upotrebi sile, i deluje kao bezbednosni ventil za diplomatiju. Konano, uloga snaga UN za ouvanje mira je ograniena ali korisna. Ovakve tampon zone su sredstva u kojima drave uvek ponovo nalaze svoje interese. Zavretkom Hladnog rata nastaje vie mogunosti za Ujedinjene nacije. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji Namibije, nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi, administraciji u Kambodi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skoranja iskustva u ouvanju mira su meovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodi, ali nisu uspele sa spree genocid u Ruandi, ili da zaustave graanski rat u Angoli. Igrale su kljunu ulogu na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene jaim NATO snagama. Pokazalo se da neutralno postavljanje trupa izmedju zaraenih strana ne funkcionie uvek dobro u etnikim sukobima. Sa druge strane, UN i dalje igra znaajnu legitimizirajuu ulogu, dok zemlje kao to je Australija preuzimaju vodjstvo u obezbedjivanju snaga koje stabilizuju haotinu situaciju, kao u Istonom Timoru. A neuspeh Sjedinjenih Drava i Britanije da izdejstvuju drugu rezoluciju Saveta bezbednosti koja bi odobrila njihovo korienje sile 2003. godine, umnogome je poveao trokove njihove okupacije Iraka68. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne
68

Binding the Colossus, The Economist, November 22, 2003, pp. 25-26.

uklapaju onako precizno kako se nekad mislilo, bila bi greka odbaciti meunarodno pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo politike realnosti anarhinog sistema drava. Greka je biti suvie cinian ili suvie naivan u vezi sa meunarodnim organizacijama i pravom. Drave ne ive samo po zakona, ali ne ive ni u potpunosti bez njega. SUKOBI NA SREDNJEM ISTOKU Iskidan ogorenim borbama u poslednjih pola veka, Srednji Istok predstavlja moda najpoznatiji regionalni sukob u svetu. On se najbolje uklapa u realistiko vienje meunarodne politike, ali uprkos tome, to je takoe oblast u kojoj su meunarodno pravo i organizacije odigrali znaajne uloge. ta je uzrok tako velikom sukobu? I nacionalizam, i religija i politika ravnotee snaga pruaju po deo odgovora. Iransko- iraki rat (1980-1988.) daje dobar primer. Zato je Irak napao svog veeg suseda? Jedan od razloga je bila islamska revolucija koja je oborila iranskog aha. Pod vlau aha Iran je zahtevao ceo vodeni put izmeu Irana i Iraka. Ali nakon to je Iranska revolucija 1979. godine uklonila aha, Iran je podeljen domaim razdorima, a iraki predsednik, Sadam Husein, video je povoljan trenutak za napad. tavie, revolucionarni Iran je izazivao probleme unutar Iraka. Iraki muslimani su bili podeljeni izmeu Sunita i iita, a Sadam Husein je bio svetovni voa drave. iitski fundamentalisti u Iranu su podsticali irake iite da ustanu protiv Sadama Huseina. Ovaj transnacionalni religiozni poziv je propao poto je Sadam Husein pobio mnoge irake iitske voe. Ali i Irak je napravio greku u proraunu. Iranci nisu arapi, i postojala je velika arapska manjina u delu Irana prema Iraku. Iraani su mislili da e biti dobrodoli kao oslobodioci u delu Irana gde se govori arapskim, ali to nije bio sluaj. Umesto toga, iraki napad je pomogao da se Iranci ujedine. Posle ovih par greaka u proraunu, rat se pretvorio u dugotrajni sukob umesto kratkog isplativog rata koji je bio namera Sadama Huseina. Irak je odluio da se povue, ali Iran to nije dozvolio. Poto je bio napadnut, nije hteo da dozvoli Iraku da odluuje kada e rat prestati. Ajatolah Homeini, duhovni voa Irana, rekao je da Iran nee okonati rat sve do pada Sadama Huseina. Tokom najveeg dela te decenije, ostatak sveta je samo posmatrao. Konzervativne arapske zemlje kao to su Saudijska Arabija i Jordan su podrale Irak protiv Irana jer su se vie plaile iranske revolucionarne moi. Ali, kao to smo videli, arapska Sirija, svetovni i radikalni reim u mnogo emu slian Iraku, podravao je Iran iz razloga ravnotee snaga. Oni su vie brinuli zbog rastue snage njihovog suseda Iraka, nego udaljenijeg Irana. Oni spolja su takoe zauzeli strane. Sjedinjene drave, zabrinute zbog porasta iranske moi, tajno su pruale pomo Iraku. Izrael je tajno isporuivao ameriko oruje Iranu, iako su fundamentalisti u Iranu pozivali na ukidanje Izraela. Izraelska tajna pomo u naoruanju se moe objasniti razlozima ravnotee snaga. Izrael se plaio i Iraka i Irana, ali je Irak bio blia pretnja, i po principu neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, Izrael je pruao pomo Iranu. Tako se rat, koji je poeo zbog pogrenih prorauna koji imaju koren u religiji, nacionalizmu i ambicioznosti, zbog brige za ravnoteu snaga proirio u uporan, blizu decenije dug sukob. Pitanja nacionalizma

Kako nacionalizam izaziva rat? Zaista, ta je nacionalizam, a ta je nacija? Konstruktivisti ukazuju da je koncept nacije problematian. Renik definie naciju kao grupu koja se poziva na zajedniki identitet i pravo da bude drava. Ali koje vrste grupa to obuhvata? ta je izvor zajednikog identiteta? Jedno pozivanje je na etniku slinost, ali SAD su etniki razliite, a ipak jedna nacija. Sledee pozivanje je na jeziku slinost, ali vajcarska se jeziki razlikuje, a ipak je jedna nacija. Drugi kau da religija moe biti osnova nacije, i neke drave, kao to su Izrael i Pakistan, su uglavnom zasnovane na religijskom identitetu. Stvar je u tome da kada grupa ljudi sa zajednikim identitetom sebe naziva nacijom, mogu postojati razliiti izvori tog identiteta. Kako je rekao francuski mislilac Ernest Renan: Sutinski element nacije je da svi njeni pojedinci moraju imati mnogo toga zajednikog, ali su takoe morali zaboraviti mnoge stvari 69. Nacije se takoe nazivaju imaginarnim zajednicama jer su prevelike da bi se svi meusobno poznavali, i zamiljanje igra znaajnu ulogu. Nacionalizam je varljiv zato to nije samo deskriptivni, nego i preskriptivni termin. Kada su rei i deskriptivne i preskriptivne, one postaju politike rei koje se koriste u borbi za premo. Nacionalizam postaje kljuni izvor dravnog legitimiteta u modernom svetu. Otuda, prisvajanje prava na nacionalnu pripadnost postaje moan instrument. Ukoliko ljudi mogu da pridobiju druge da prihvate njihov zahtev da postanu nacija, mogu zahtevati nacionalna prava i koristiti te zahteve kao oruje protiv svojih neprijatelja. Na primer, 1970. godine arapske drave su uspeno lobirale na Generalnoj skuptini UN da se usvoji rezolucija koja cionizam oznaava kao rasizam. Njihova namera je bila da Izrael lie legitimiteta da se se naziva nacijom. Biti oznaen kao rasista je loe; biti oznaen kao nacionalista je uglavnom dobro. Tvrditi da Izrael nije nacija je znailo koristiti rei kao oruje. Analitiki problem sa argumentom je bio da religija moe biti osnova nacionalnog identiteta. Takoe je tano da religijska osnova moe da uine teim manjinama koje ne pripadaju tim religijama da dele isti nacionalni identitet. Svet je tei za muslimane u Izraelu nego za Jevreje, ba kao to je svet tei za Induse u Pakistanu nego za Muslimane. Ali to ne znai da je drava rasistika zato to ljudi koriste religiju da bi sebe nazvali nacijom. Generalna skuptina UN je konano ponitila rezoluciju na drugom glasanju 1991. godine. U XVIII veku, nacionalizam nije bio toliko vaan. Zato je nacionalizam postao tako vaan u dananje vreme? Najzad, kako su pokazali konstruktivisti, ljudi su sposobni za istovremeno vei roj medjusobno ukrtajuih lojalnosti - iznad i ispod dravnog nivoa - a te lojalnosti se mogu menjati. Tendencija promene lojalnosti se dogaa kada se uobiajeni modeli ivota poremete. Ideja o naciji esto poinje meu onima koji su najvie ugroeni, sa ljudima koji su marginalne figure u svojim kulturama i manje sigurni u svoj identitet. Ovo su esto ljudi baeni van uobiajenih modela, koji poinju da postavljaju pitanja. Polaganje prava na nacionalni identitet esto poinje kod intelektualaca ili kod devijantnih verskih grupa. Na primer, prvi arapski nacionalisti u XIX veku su ee bili hriani nego muslimani. Postepeno je njihova zainteresovanost za novi identitet dobijala veu podrku poto su industrija i urbanizam poremetili tradicionalne modele i lojalnosti ruralnih drutava.

69

Ernest Renan, citiran u: Hans Kohn, Nationalism: Its Meaning and History, Van Nostrand, Princeton, NJ, 1955, p. 137.

Poremeaji koji mobiliu ljude za nove identitete mogu doi od strane unutranjih ili spoljnih sila. Moderni nacionalizam je bio uveliko stimulisan od strane Francuske revolucije. Uspon srednje klase je poremetio tradicionalne politike i socijalne modele. Politike grupacije u usponu nisu vie elele dravu Francusku definisanu kao kraljevinu, nego odreenu kao naciju svih ljudi. A spolja, dok su Napoleonove armije marirale kroz Evropu, poremetile su drutvo i mobilisale nacionalistika oseanja medju ljudima sa nemakog govornog podruja i drugde. Do sredine veka, dolo je do sve ire podrke ideji da svaka nacija treba da ima dravu. Ovaj ideal je kulminirao ujedinjenjem Nemake i Italije. Ironino, Bizmark je bio konzervativac koji nije pokuavao da ujedini sve koji govore nemaki, nego samo koje je mogao da kontrolie pod pruskom krunom. U svakom sluaju, iskoristio je nacionalizam za ostvarenje svojih namera, a ujedinjenje Nemake i Italije postalo je model uspeha. Drugi svetski rat je oslabio evropska kolonijalna carstva, a dekolonizacija je bila jedan od glavnih pokreta u Aziji i Africi u sledee tri decenije. Drutva u metropolama su bila oslabljena samim ratom, a elite u kolonizovanim oblastima su poele da koriste ideju nacionalizma protiv evropskih imperija. Ali, da je model drava XIX veka zasnovanim na jeziku i etnicitetu bio korien za organizovanje postkolonijalnog sveta, to bi dovelo do stvaranja hiljada mini drava u Africi i mnogim delovima Azije. Umesto toga, postkolonijalne elite su afirmisale prava drave da stvara naciju, upravo suprotno modelu iz XIX veka. Lokalni lideri su tvrdili da je neophodno koristiti dravnu maineriju koju su uspostavili kolonizatori - budet, policiju, javne slube - kako bi od manjih plemenskih grupa stvorili naciju. Tako je ista ideologija nacionalizma bila koriena da opravda dve stvari koje su gotovo suprotne jedna drugoj - nacija stvara dravu ili drava stvara naciju - zato to je nacionalizam politika re koja se koristi kao instrument. U tom smislu, nacionalni identiteti su drutveno konstruisani. (ak i u naizgled klasinom primeru principa nacija stvara dravu u sluaju Francuske, drava je koristila obrazovanje i policiju da prisajedini zaostale regione kao to je Bretanja.) U ranim romantinim danima kolonijalnih oslobodilakih pokreta, esto je bilo uspenog zatakavanja ovih razlika u pan pokretima. U Evropi je u XIX i poetkom XX dolo do uspona pan-slavizma, koji se pozivao na zajedniki identitet svih ljudi koji govore slovenskim jezicima. Savremeni Srednji Istok je video pan-arapski pokret, a Afrika pan-afriki. Prvi protivnici strane vladavine su tvrdili da bi, budui da su svi kolonizovani narodi slino stradali od strane spoljnih kolonizatora, oni trebali da formiraju pan-afrike i pan-arapske nacije. Kada je, meutim, dolo do praktinih pitanja vladanja, za razliku od oslobadjanja i otpora kolonijalizmu, posao vlade je zahtevao instrumente drave kao to su budet, policija i javne slube. A takvi instrumenti nisu postojali na pan osnovi, nego na osnovi vetakih granica stvorenih od strane kolonijalne vladavine. Tako je, kako je romantizam postepeno slabio, identitet zasnovan na dravi poeo da zamenjuje onaj zasnovan na panpokretima. Svakako, romantizam pan pokreta je esto opstajao kao ometajua sila. Na Srednjem Istoku je esto dolazilo do pozivanja na pan-arabizam i neobinih situacija kada drave iznenada najavljuju da formiraju uniju, kao to su Egipat i Sirija uinili formirajui Ujedinjenu Arapsku Republiku 1958. godine, ili kao to su 1989. godine uinile tako razliite drave kao Libija i Maroko. Svakako, vremenom, dravne snage su odnele prevagu nad pan-nacionalistikim pokretima. Na primer, egipatski nacionalizam usmeren na dravu je postepeno postao jai u javnom mnjenju od pan-

arabizma. Ali postepeni proces je daleko od gotovog. U veem delu postkolonijalnog sveta, dolo je do velikog poremeaja normalnih modela ivota zbog ekonomskih promena i savremenih komunikacija. Politiki voi su pokuali da uspostave kontrolu nad ovim postkolonijalnim nezadovoljstvom. Neki su koristili nacionalne zahteve, neki panarapske, a ostali fundamentalistike religiozne zahteve, koji svi doprinose sloenosti snaga koje stvaraju sukob u regionu kao to je Srednji Istok. Neuspeh drava u regionu da se delotvorno modernizuju objanjava zato su se neki od njihovih gradjana okrenuli fundamentalizmu i terorizmu koji su odrali mreu Al-Kaida. Arapsko-izraelski sukobi Arapsko-izraelski sukob je doveo do est ratova izmeu dve grupe naroda koji imaju razliite nacionalne identitete, ali se pozivaju na pravo nad istim malim paretom zemlje veliine potanske marke. Izraelski zahtevi datiraju iz biblijskih vremena kada je oblast bila pod upravom Jevreja pre nego to su Rimljani uspostavili svoju vlast u I veku n.e. U savremenom istorijskom razdoblju, Izraelci se pozivaju na iskustvo iz I i II Svetskog rata. Tokom I Svetskog rata, Britanci su objavili Balfurovu deklaraciju, pismo napisano od strane britanske vlade Lordu Rotildu iz Britanske cionistike federacije, obeavajui da e britanska vlada raditi na pitanju jevrejske postojbine u Palestini. Posle II Svetskog rata, tvrde Izraelci, uasi Hitlerovog holokausta su dokazali potrebu za jevrejskom dravom. 1948. godine, jevrejski naseljenici su bili voljni da prihvate podelu Palestine, ali arapski narod u toj oblasti je bio protiv. Ujedinjene nacije su priznale njihovu dravu, ali su Izraelci morali da se bore da je zatite od aparskih napada. To je, kau Izraelci, istorijsko poreklo i opravdanje drave Izrael. Palestinski Arapi odgovaraju da su oni takoe iveli u ovoj oblasti vekovima. U vreme I Svetskog rata, kada je izdata Balfurova deklaracija, 90% ljudi koji su iveli u oblasti Palestine su bili Arapi. Oni tvrde da Britanija nije imala pravo da daje obeanje Jevrejima na tetu Arapa. tavie, nastavljaju Arapi, holokaust je moda bio jedan od najveih istorijskih grehova, ali je poinjen od strane Evropljana. Zato bi Arapi trebali da plate zbog toga? Izgleda da obe strane imaju uverljive argumente. U I Svetskom ratu, oblau koja je sada Palestina su vladali Turci, a Otomansko carstvo je bilo u savezu sa Nemakom. Posle poraza, carstvo se raspalo, a njegove arapske teritorije su stavljene pod mandat Lige naroda. Francuska je upravljala Sirijom i Libanom; Britanija je nazvala oblast koja joj je data na upravu izmeu reke Jordana i Sredozemnog mora Palestina, a oblast kojom je vladala preko reke Jordana Trans- Jordanija. Tokom 20-ih godina jevrejsko naseljavanje Palestine se polako poveavalo, ali u 30-im, nakon uspona Hitlera i jaanja antisemitizma u Evropi, naseljavanje je poelo ubrzano da raste. Do 1936. godine, blizu 40% Palestine je bilo jevrejsko, a useljavanje je navelo arapske stanovnike do pobune. Britanci su ustanovili kraljevsku komisiju, koja je predloila podelu na dve drave. U maju 1939. godine, sa pribliavanjem II Svetskog rata, Britaniji je bila potrebna podrka Arapa protiv Hitlerove Nemake, tako da su Britanci obeali Arapima smanjivanje jevrejskog useljavanja. Tu restrikciju je, meutim, bilo teko sprovesti posle rata. Zbog holokausta mnogi u Evropi su odobravali ideju o jevrejskoj postojbini, i bilo je dosta krijumarenja jevrejskih izbeglica. Pored toga, neki od jevrejskih doseljenika u Palestinu su poinili teroristike akte protiv svojih britanskih

vladara. Britanija je, u medjuvremenu, bila toliko finansijski i politiki iscrpljena zbog II Svetskog rata i dekolonizacije Indije, da je u jesen 1947. godine objavila da e u maju 1948. predati Palestinu Ujedinjenim nacijama. Ujedinjene nacije su 1947.godine preporuile podelu Palestine. Da ironija bude vea, bilo bi bolje za Arape da su prihvatili plan podele od strane UN, ali su ga oni odbili. To je dovelo do izbijanja lokalnih sukoba. U maju 1948. godine Izrael je proglasio nezavisnost, a njegovi arapski susedi su napali u pokuaju da spree podelu. Prvi rat je trajao osam meseci povremenih borbi. Mada su Arapi bili brojniji od Izraelaca, 40:1, bili su loije organizovani i ometani razjedinou. Posle prekida vatre i posredovanja UN, Jordan je kontrolisao oblast zvanu Zapadna Obala, a Egipat je kontrolisao Gazu, ali najvei deo ostale Palestine je bio pod kontrolom Izraelaca; u stvari, vie nego to bi imali da su Arapi prihvatili plan UN iz 1947. godine. Rat je proizveo reku palestinskih izbeglica, oseaj ponienosti meu mnogim Arapima, i veliki otpor bilo kakvoj ideji o trajnom miru. Arapi nisu hteli da prihvate ishod rata jer nisu eleli da legitimizuju Izrael. Verovali su da je vreme na njihovoj strani. Arapski lideri su pothranjuvali pan-arapska oseanja i verovali su da mogu da unite Izrael u drugom ratu. U stvari, kada je jordanski kralj Abdulah pokuao da potpie separatni mirovni ugovor sa Izraelom 1951. godine, ubijen je. Drugi rat je poeo 1956. godine. 1952. godine Gamal Abdel Naser i drugi mladi oficiri nacionalisti su sruili egipatskog kralja Faruka. Ubrzo su dobili naoruanje od Sovjetskog Saveza i pokuali da uspostave kontrolu nad Sueckim kanalom. Uznemiravali su Izrael serijama gerilskih napada. Kao to smo videli ranije, Britanija i Francuska, ljute zbog kanala i zabrinute zbog Naserove dominacije na Srednjem Istoku, tajno su dogovorile sa Izraelom da napadne Egipat. Medjutim, Sjedinjene Drave su odbile da pomognu Britaniji, a rat je bio zaustavljen rezolucijom UN i mirovnim snagama koje su bile razmetene da odvoje zaraene strane. Jo uvek nije, meutim, bilo mirovnog ugovora. Trei rat, estodnevni rat iz juna 1967. godine, bio je najznaajniji jer je odredio kasnije teritorijalne probleme. Naser i Palestinci su nastavili da uznemiravaju Izrael gerilskim napadima, a Egipat je zatvorio tesnac kod Tirana, to je preseklo izraelsku plovidbu ka Crvenom moru. Naser nije bio potpuno spreman za rat, ali je video ansu u sirijsko-izraelskom ratu koji je bio na pomolu i mislio da bi bilo dobro da se pridrui. Naser je traio od UN da uklone svoje mirovne snage sa njegovih granica. Izrael je, videvi Nasera kako se priprema za rat, odluio da ne eka, nego da ga preduhitri. Izraelci su napali egipatske avione na zemlji i preoteli ne samo itavo Sinajsko poluostrvo, nego i Golansku visoravan od Sirije, i Zapadnu obalu od Jordana. U tom trenutku su se umeale supersile kako bi izvrile pritisak na obe strane da prekinu vatru. U novembru 1967. godine, Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju 242, koja kae da Izrael treba da se povue sa okupiranih teritorija u zamenu za mir i priznanje. Ali bilo je nekih namernih nejasnoa u Rezoluciji 242. U zavisnosti od toga koja se od vie jezikih verzija Rezolucije ita, nije reeno svih teritorija, nego samo teritorija to bi znailo da neke ne bi morale biti vraene. Takoe je bilo nejasnoa u vezi sa statusom Palestinaca, koji nisu bili priznati kao nacija, nego su opisani kao izbeglice. Ponovo osnovni problem nije reen.

Citat: Vlada Njenog Velianstva ima razumevanja za uspostavljanje nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini, i uinie sve to je u njenoj moi da omogui ostvarenje ovog cilja, pri emu se u potpunosti podrazumeva da nee biti uinjeno nita to bi moglo tetiti gradjanskim i verskim pravima postojeih, ne-jevrejskih zajednica u Palestini, ili pravima i politikom statusu koji Jevreji uivaju u bilo kojoj drugoj zemlji. Balfurova deklaracija, 2. novembar 1917.g. etvrti rat je bio umereniji sukob. U periodu 1969.-1970. godine, Naser je, uz podrku Sovjetskog Saveza, organizovao prelaske preko Sueckog kanala i druga uznemiravanja. Ovo je izazvalo rat u vazduhu u kome su se izraelski i egipatski piloti borili u velikom broju vazdunih bitaka. Konano je vazduni rat doao do mrtve take. Peti rat je bio Rat Jom Kipur u oktobru 1973. godine. Kada je Naser umro, nasledio ga je Anvar Sadat, koji je shvatio da Egipat ne moe da uniti Izrael. Zakljuio je da je neophodna neka vrsta psiholoke pobede pre nego to preduzme pomirljive poteze. Sadat je odluio da napadne preko Sueckog kanala, ali da ne pokuava da zauzme itavu Sinajsku oblast. U tom cilju on se tajno dogovorio sa Sirijom i postigao efektno iznenaenje. U prvim fazama, rat se odvijao dobro za Egipane, ali su Izraelci snano uzvratili. Jo jedanput su se velike sile umeale i pozvale na prekid rata. Dravni sekretar Henri Kisinder je odleteo u Moskvu, ali dok je on bio tamo Izraelci su opkolili egipatske armije. Sovjeti su oseali da su bili prevareni. Mobilisali su svoje snage u junom delu Sovjetskog Saveza i poslali pismo Sjedinjenim Dravama sa predlogom da supersile direktno ukljue svoje snage. Sjedinjene Drave su uzvratile poveanjem stepena nuklearne gotovosti u Sjedinjenim dravama, i Sovjeti su odustali od svojih zahteva. Izraelci su se takoe povukli pod amerikim pritiskom i popustili obru oko egipatske armije. Rat je pratio niz diplomatskih manevara u kojima su Sjedinjene Drave pregovarale o deliminom povlaenju Izraela. Posmatrai UN su bili razmeteni na Sinaju i Golanskoj visoravni. Najdramatiniji rezultat rata je, ipak, bio odloen. 1977. godine Sadat je otiao u Izrael i objavio da je Egipat spreman na pregovore o separatnom miru. Tokom 1978. i 1979. godine, uz posredovanje predsednika Dimija Kartera, Izrael i Egipat su pregovarali o Sporazumima iz Kemp Dejvida po kojem je Sinaj vraen Egiptu i omogueni razgovori o lokalnoj autonomiji na Zapadnoj Obali. Sporazumi iz Kemp Dejvida su znaili da je najvea arapska drava istupila iz koalicije koja je u sukobu sa Izraelom, a egipatski nacionalizam je prevagnuo nad pan-arabizmom. Sadat je razbio pan-arapsku koaliciju, ali je par godina kasnije bio ubijen od strane religioznih fundamentalista koji se nisu slagali sa njegovom politikom. esti rat je bio Izraelski napad na Liban 1982. godine. U poetku je Liban odravao delikatnu ravnoteu izmeu hrianskih i muslimanskih Arapa. Muslimani su, medjutim, bili podeljeni na Sunite, iite i Druze. Palestinska oslobodilaka organizacija (PLO) je bila uveliko prisutna u Libanu, a i hriani su takoe bili podeljeni na frakcije. Nekada je Liban bio nazivan rajem stabilnosti na Srednjem Istoku, oblast istinitog pluralizma i razliitosti, ali kako je Liban krenuo da tone u graanski rat, predstavljao je sve povoljniju priliku za spoljnu intervenciju. Sirija je poela da zavodi red na severu, a 1978. godine Izrael je uao u juni Liban sve do reke Litanije.

U junu 1982. godine, izraelski ministar odbrane Ariel aron je odluio da ide dalje. Najpre je rekao da e Izrael ui samo 25 milja u dubinu libanske teritorije da bi zatitio severne delove Izraela, ali su u stvari izraelske trupe napredovale dalje na sever i deset nedelja drale Bejrut u opsadi. Opsada je dovela do evakuacije PLO-a iz Bejruta, a libanski hrianski voa, Bair Demail je potpisao mirovni ugovor sa Izraelom. Ipak, Demail je bio uskoro ubijen, ugovor je propao, a Liban je dalje tonuo u haos. 1985. godine, Izraelci su se povukli iz veeg dela Libana, osim iz tampon zone na jugu, koju su konano napustili 2000. godine. Iskustvo Srednjeg Istoka pokazuje da regionalni sukobi zasnovani na etnicitetu, veri i nacionalizmu postaju goreni i teki za reavanje. Nepomirljive struje jaaju jedna drugu. Arapske vlade su bile spore u postizanju mira zato to nisu htele da daju legitimitet Izraelu, a u tom svom odbijanju su ojaale pozicije onih Izraelaca koji nisu eleli sklapanje mira sa Arapima. Ekstremisti su stvorili de facto transnacionalnu koaliciju, to je otealo poloaj umerenih koji su hteli da nau kompromis. 1973. i 1977. godine Sadat je rizikovao, ali je na kraju to platio svojim ivotom. Deceniju kasnije, izraelski premijer Jicak Rabin je takodje preuzeo rizik za postizanje mira i platio svojim ivotom. U takvom svetu krajnosti poverenje i saradnja su teki, a zatvorenikova dilema stvarno odslikava model regionalne politike. Tokom bipolarnog perioda, ratovi na Srednjem Istoku su imali tendenciju da budu kratki, delom zbog toga to je uloga supersila bila tako izraena. S jedne strane, svaka supersila je podravala svoje tienike, ali kada bi izgledalo da ti tienici mogu da gurnu supersile u nuklearni rat, one su ih povlaile nazad(svoje klijente-prim.prev.). Pritisci za obustavu vatre su dolazili spolja. 1956. godine to su bile Sjedinjene Drave preko Ujedinjenih nacija; 1967., Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su koristile svoju vruu telefonsku liniju da bi dogovorile prekid vatre; 1973. godine, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su se umeali; a 1982. godine Sjedinjene Drave su izvrile pritisak na Izrael da se povue iz Libana. Dok je u mnogim sluajevima Hladni rat pogoravao regionalne sukobe, on je takoe obezbedjivao i mreu za spasavanje. Sa zavretkom Hladnog rata, manje drave su sve vie oekivale od Ujedinjenih nacija da obezbedi mreu za spasavanje, ali ostaje da se vidi koliko e biti delotvorna mrea za spasavanje UN. 1990.-1991. godine, u odgovoru na iraki napad na Kuvajt, Ujedinjene nacije su poloile svoj prvi ispit posle Hladnog rata. Rat u Zalivu 1991. godine i njegove posledice Zalivska kriza je poela 2. avgusta 1990. godine, kada je Sadam Husein napao Kuvajt. Irak je oduvek tvrdio da je Kuvajt bio vetaka tvorevina kolonizatora i da ne bi trebalo da bude posebna drava. Pokuao je da zauzme Kuvajt 1961. godine, ali je bio spreen od strane Britanije. Ipak, kao to smo videli, ideja da su kolonijalne granice besmislene je vodila stvaranju haosa u drugim regionima postkolonijalnog sveta, to moe objasniti zato je tako veliki broj drava u Ujedinjenim nacijama odbacio iraki nain razmiljanja. U svakom sluaju, postojali su dublji ekonomski i politiki razlozi. Irak je bio ekonomski uniten osmogodinjim ratom protiv Irana. Imao je 80 milijardi dolara duga, to se poveavalo po stopi od 10 milijardi dolara godinje. U isto vreme, Irak se nalazio pored zlatnog rudnika - Kuvajta - sa ogromnim naftnim zalihama i malim brojem

stanovnika. Pored toga, Irak je bio ljut na Kuvajt zbog kuvajtske naftne politike. Irak je tvrdio da Kuvajt ne potuje naftne ugovore OPEC-a i da svaki dolar manje po barelu nafte kota Irak 1 milijardu dolara godinje. Okupacija Kuvajta je, tako, izgledala kao reenje ekonomskih problema Iraka. Politiki gledano, Sadam Husein je bio zabrinut za bezbednost Iraka. Verovao je da svi hoe da ugroze njegovu dravu. Najzad, 1981. godine Izrael je bombardovao njegov nuklearni reaktor, a sa slabljenjem Sovjetskog Saveza, izgledalo je kao da Sjedinjene Drave i Izrael postaju jo moniji. U govoru u Amanu, u Jordanu, u februaru 1990. godine, Sadam je rekao da je Sovjetski Savez u slabljenju i ne moe dalje da se suprotstavlja Amerikancima i Izraelcima. Sadam je verovao da e morati to da uradi sam. Preuzeo je vie akcija da bi isprobao Amerikance. Da ironija bude vea, Sjedinjene Drave su pokuavale da umire Sadama Huseina, da ga vrate u zajednicu odgovornih drava, i da iskoriste Irak kao efikasnu ravnoteu iranskoj moi u regionu. Nedoslednost amerike politike je zavarala Sadama Huseina, i poverovao je da bi mogao da proe sa invazijom na Kuvajt a da ne pretrpi ozbilje represalije. Sadam nije bio u pravu. Serija rezolucija UN je primenila doktrinu kolektivne bezbednosti protiv Iraka. Zato su Sjedinjene Drave i ostali odgovorili tako kako jesu? Jedan argument je bio da se sve dogaalo zbog nafte. Izvoz nafte je uinio Zaliv preterano vanim regionom, ali nije samo nafta uticala na krizu. Na primer, Britanija je bila duboko uvuena u rat, ali Britanija uopte nije uvozila naftu. Takoe je postojala zabrinutost za kolektivnu bezbednost i neuspeh suprotstavljanja u 30-im godinama. Postojala je i trea dimenzija: preventivni rat. Sadam Husein je razvijao oruje za masovno unitenje. Imao je program nuklearnog naoruanja sa tajno uvoenim materijalima, imao je hemijsko oruje, a razvijao je i bioloko oruje. Da je, pored toga, ostvario prihode koji dolaze od kuvajtske nafte, svet bi se kasnije tokom dekade suoio sa veim, jaim i opasnijim Irakom. Neki su smatrali da ako treba da bude rata, bolje sada nego kasnije. Drugi su tvrdili, meutim, da rat nije neophodan, zato to bi ekonomske sankcije naterale Irak da povue svoje trupe iz Kuvajta. Teko je dokazati da li bi bilo tako, ali istorijski gledano, sankcije su retko postizale nameravane posledice u kratkom vremenskom razdoblju. U novembru, u predveerje rata, Sjedinjene Drave su udvostruile svoje trupe u Saudijskoj Arabiji. Zato Sadam Husein nije sve izbegao u poslednjem trenutku rekavi da e se povui ili posluivi se nekom drugom lukavou? Delimino, on je, kako je rekao amerikom ambasadoru u avgustu 1990. godine, pogreno procenio da Sjedinjene Drave nemaju stomak da ponesu visoke ljudske rtve. U tom smislu, on je bio rtva vijetnamske analogije. A delimino, moda je bio posredi ponos i nemogunost da se sidje sa svetske pozornice nakon to je bio njen centar. ta je rat reio? Oiveo je doktrinu kolektivne bezbednosti UN, ali, kao to smo videli, pitanje je koliko je ovaj regionalni sukob bio tipian. Primirje je stvorilo presedan kada su inspektori UN posetili Irak i unitili njegove nuklearne i hemijske pogone. Ali Sadam Husein je ostao na vlasti. Predsednik Bu je odluio da ne zauzme Bagdad jer je mislio da Sadama Huseina moe ukloniti njegov sopstveni narod, i bio je zabrinut da ni amerika javnost ni koalicija UN ne bi tolerisali skupu okupaciju. Strah da e Sadam obnoviti svoje programe naoruanja, ugroziti svoje susede i destabilizovati region je

navela predsednika Dorda W. Bua da napadne Irak kako bi uklonio Sadama 2003. godine. Nakon prvog Zalivskog rata, izraelska vlada i Palestinska oslobodilaka organizacija (PLO) su postigli znaajan napredak u pravcu mira i normalizacije odnosa. Koristei politiku prednost steenu tokom rata, Buova administracija je izvrila pritisak na PLO i vladu Jicaka amira da se sastanu sa drugim arapskim vladama u Madridu krajem 1991. i u Vaingtonu 1992. godine. Dok su ovi razgovori stagnirali, tajni pregovori izmedju izraelskih i PLO zvaninika pored Osla, u Norvekoj, doveli su do potpisivanja Deklaracije o principima u Vaingtonu u septembru 1993. godine izmeu PLO i vlade Jicaka Rabina. Deklaracija je bila praena nizom sporazuma o povlaenju izraelskih trupa iz pojasa Gaze i palestinskih gradova i sela na Zapadnoj obali. PLO je priznata od strane Izraela kao legitiman predstavnik palestinskog naroda, a vrenje lokalne vlasti, ukljujui poslove policije, predato je Jaseru Arafatu i PLO-u tokom nekoliko faza posle 1994. godine. U isto vreme, jordanski kralj Husein je pregovarao o mirovnom ugovoru sa Rabinovom vladom, a ugovor je popisan u Vaingtonu 1994. godine. Tokom Zalivskog rata, Jordan je bio dvosmislen u svojoj podrci koaliciji koju su predvodile SAD, a kralj Husein je raunao da e mu normalizacija odnosa sa Izraelom vratiti naklonost SAD-a i zemalja proizvoaa nafte na Srednjem Istoku. PLO je podrao Sadama Huseina i Irak u vreme Zalivskog rata, a kao rezultat toga su se smanjile nekada bogate donacije od strane Kuvajta, Saudijske Arabije i ostalih naftnih drava. U oajnoj finansijskoj situaciji, PLO je umanjio svoje suprotstavljanje pregovorima. Uprkos pregovorima o miru, mnogi Izraelci su i dalje bili sumnjiavi prema politici ustupanja okupiranih teritorija palestinskoj dravi. Ultra konzervativni Izraelci su smatrali Rabina izdajnikom, i ubili ga krajem 1995. godine. Neki Palestinci su vladu PLOa i Arafata doivljavali kao korumpirane i autoritarne, to je jaalo opozicione grupe kao to su fundametalisti Hamasa koji su hteli da ugroze mirovni proces. Teroristiki bombaki napadi arapskih ekstremista koji su se suprotstavljali mirovnom procesu su uticali na izraelske izbore 1996. godine, a nova vlada Likuda je usporila mirovni proces. Ipak, potpisala je Sporazume Vaj River sa PLO 1998. godine, a naredna laburistika vlada Ehuda Baraka je ponudila znaajne ustupke u pregovorima sa Jaserom Arafatom u Kemp Dejvidu u leto 2000. godine. Nakon neuspeha pregovora u Kemp Dejvidu, i uprkos naporima da se oive razgovori, ponovo je dolo do nasilja. Na poetku razgovora u Kemp Dejvidu, predsednik Klinton je rekao i Arafatu i Baraku da postoji opasnost da e, ako postignu sporazum, biti ubijeni od strane sopstvenih ekstremista, ali da e, ako ga ne postignu, mnogi mladi ljudi biti ubijeni na obe strane. Na alost, bio je u pravu. Klinton je uinio poslednji pokuaj da izdejstvuje nagodbu izmedju Baraka i Arafata u Tabi tokom poslednjig dana svog predsednikog mandata. Ovi razgovori su se takodje zavrili razoaranjem. Kontekst izraelsko-palestinskog sukoba se znaajno promenio tokom naredne godine. Ariel aron, ovenani ratni heroj sa reputacijom otrog vojnog taktiara, nasledio je Baraka na mestu premijera u februaru 2001. godine. Birajui arona, izraelska javnost je pokazala svoj zamor pregovorima i davanje prednosti vrstom odgovoru na talas palestinskih samoubilakih bombakih napada koji su se deavali u Izraelu od septembra 2000. godine. aron je odmah stavio do znanja da Arafata smatra teroristom, i da sa Arafatom nije mogu mirovni dogovor.

Medjunarodni kontekst sukoba se takodje promenio tokom 2001. godine. Kada je Dord W. Bu preuzeo funkciju u januaru, izaao je sa realistikom agendom koja je znaaj pridavala odnosima velikih sila sa Kinom i Rusijom. Bu je kritikovao Klintonovo meanje u mirovni proces i jasno rekao da e on ostati po strani u ovom sukobu. Devet meseci kasnije, Buova spoljna politika se dramatino promenila nakon teroristikih napada 11. septembra 2001. godine. Borba protiv terorizma je postala prioritet administracije. U prolee 2002. godine, kad su Sjedinjene Drave poele da trae medjunarodnu podrku za rat sa Irakom, Saudijska Arabija i drugi saveznici SAD-a su insistirali da predsednik Bu prvo posveti panju na izraelsko-palestinski sluaj, koji je dostigao razmere krize. Uzvraajui na krvoprolia od teroristikih napada tokom zime, izraelske trupe su ponovo okupirale gradove i naselja na Zapadnoj Obali i mesecima drali Arafata u Ramali pod opsadom. Kako se nasilje nastavljalo tokom prolea, Sjedinjene Drave su objavile da razvijaju plan za postizanje mira zajedno sa etvorkom koju su inili EU, Rusija i UN. Izrael je poeo da gradi bezbednosni zid koji razdvaja Zapadnu Obalu od Izraela kako bi spreio ulazak bombaa samoubica. Sjedinjene Drave su najjasnije uobliile svoju podrku planu u junu, kada je Bu izjavio da Sjedinjene Drave nastoje da do 2005. godine pronadju trajno reenje izmedju dve drave za sukob. Bu je takodje rekao da e plan biti objavljen nakon to Arafat imenuje premijera sa kojim se mogu voditi pregovori. Te jeseni, Savet bezbednosti UN-a je usvojio rezoluciju kojom se trai da Izrael povue svoje snage sa Zapadne Obale. Uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti u Iraku u prolee 2003. godine je znaajno unapredilo bezbednost Izraela u odnosu na njegove susede. Odsustvo jake spoljne vojne pretnje Izraelu u regionu je dovelo do novog napretka u izraelsko-palestinskom pitanju. Potezom koji je bio prihvatljiv i Sjedinjenim Dravama i Izraelu, Arafat je imenovao Mahmuta Abasa, znanog i kao Abu Mazen, za premijera palestinske vlasti. Plan etvorke je bio objavljen, pozivajui na reenje stvaranjem dve drave. Abas je sa palestinskim militantnim grupama dogovorio tromeseni prekid vatre, a aron, Abas i Bu su se u junu sastali u Akabi, u Jordanu, radi pregovora o miru. To su bili prvi direktni pregovori izmedju izraelskog i palestinskog lidera otkako su Bu i aron doli na vlast. Ipak, primirje nije odrano, a planovi za drugu rundu razgovora su otkazani. Abas je podneo ostavku, alei se da su i Arafat, Sjedinjene Drave i Izrael slabili njegovu poziciju. Arafat je odgovorio imenovanjem Ahmeta Kerije na mesto Abasa. Izrael je nastavio sa izgradnjom bezbednosnog zida. U jesen 2003. godine nezvanini izraelski i palestinski pregovarai su se sastali u enevi kako bi doli do sveobuhvatnog mirovnog dogovora. Poznat kao enevski dogovor, ovaj sporazum je pratio glavne odlike Klintonovog predloga iz Kemp Dejvida i Tabe, ali je otiao dalje reavajui teka pitanja statusa Jerisalima, izraelskih naselja, i ogranienog palestinskog prava na povratak za porodice izbeglica koje su otile 1948. godine. Iako enevski dogovor nije imao pravnu obaveznost, on je pokazao da upuene i zainteresovane obe strane mogu postii sporazum ak i o najteim pitanjima. U decembru 2003. godine, dravni sekretar SAD-a Kolin Pauel se sastao sa pregovaraima Dogovora (iz eneve-prim.prev.) uprkos snanim protestima izraelske vlade. Kao to je ne malo posmatraa primetilo, ova epizoda je pokazala da je bilo lake pronai reenje za izraelsko-palestinski sukob nego prepoznati put da se do njega dodje.

Srednji Istok pokazuje ista kretanja pojedinca, drave i medjunarodnog sistema kakvu smo videli u drugim sukobima. Na jednom nivou, pojedinci kao to su Arafat, Rabin, aron, Sadat i kralj Husein su odredjivali da li e biti mirovnih ugovora ili ne. Teroristi i ubice takodje igraju kljune uloge. Drave regiona se esto ponaaju na nain koji je u skladu sa realistikim modelom traei mo i bezbednost u nadmetanju sa drugim dravama ali su medjunarodno pravo i organizacije pomogli uobliavanje politikih borbi, kao to su to uinili i pojedinci i ne-dravni akteri. Pitanja kao to su vera, etnicitet, ekonomska nerazvijenost i pritisak stanovnitva i dalje ine Srednji Istok nestabilnim. U itavom regionu, autokratske vlade se suoavaju sa fundamentalistikim izazovima njihovoj vlasti, i mnogi od njih su pretili da eksplodiraju u gradjanski rat, kao to se desilo u Aliru i Sudanu. Moemo oekivati nove sukobe na Srednjem Istoku.

HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB 1897. Objavljivanje Herclove Jevrejske drave; Sastaje se prvi Svetski cionistiki kongres 1915. Sporazumi Mek Mejona i arif Huseina koji su doveli do arapske pobune protiv Turaka u zamenu za britanska uveravanja o nezavisnoj arapskoj dravi 1916. Sporazumom Sajks Piko tajno usspostavljene englesko francuske sfere uticaja na Srednjem Istoku 1917. Balfurova deklaracija tvrdi da britanska vlada podrava: Uspostavljanje nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini... pri emu se u potpunosti podrazumeva da nee biti uinjeno nita to bi moglo tetiti gradjanskim i verskim pravima postojeih, ne-jevrejskih zajednica u Palestini. 1922. Liga Naroda daje Velikoj Britaniji mandat na Palestinu 1936. Stvaranje Vrhovnog arapskog komiteta iji je cilj ujedinjenje svih Arapa da bi se suprotstavili jevrejskim tenjama. 1937. Pobuna Palestinaca protiv britanskih vlasti; Izvetaj Pilove Komisije predlae podelu na tri drave: jednu pod kontrolom Arapa, drugu pod kontrolom Jevreja i treu kojom bi upravljali Britanci; Ovaj nacrt je prihvaen od strane Svetskog cionistikog kongresa a odbijen od strane Pan arapskog kongresa. 1939. Bela knjiga koju izdaje britanska vlada poziva na stvaranje nezavisne Palestine u narednih deset godina 1945. Egipat, Irak, Jordan, Liban, Saudijska Arabija i Jemen stvaraju Arapsku ligu.

1947. Britanska vlada iznosi palestinski sukob pred Ujedinjene nacije; Generalna Skuptina Ujedinjenih Nacija glasa za podelu Palestine na jevrejsku i arapsku dravu pri emu bi se Jerusalim nalazio pod starateljstvom Ujedinjenih Nacija; Plan Ujedinjenih Nacija o podeli Palestine prihvaen od strane Jevreja, odbijen od strane Arapa. 1948. Borbe izmeu Arapa i Jevreja u Palestini; Kraj britanskog mandata; Privremena jevrejska Vlada pod vostvom Davida Ben Guriona proglaava dravu Izrael; Priznavanje nezavisnosti od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Drava 1948 - 1949. Rat izmeu Izraela i Arapske lige 1949. Izrael postaje lan Ujedinjenih Nacija 1952. Pobuna oficira pod vostvom Gamala Abdela Nasera u Egiptu 1955. Sovjetsko egipatski dogovor o isporuci naoruanja; Stvoren Bagdadski Pakt izmeu Velike Britanije, Irana, Iraka, Turske i Pakistana 1956. Suecka kriza: izraelske vojne snage vre invaziju na Sinaj; Britanija i Francuska bombarduju i vre invaziju padobranskim snagama na zonu Sueckog kanala 1957. Ajzenhauerova doktrina: Predsednik dobija odobrenje Kongresa za vojnu intervenciju u sluaju komunistike agresije na Srednjem Istoku 1958. Pobuna protiv kralja u Iraku; kriza u Libanu i Jordanu; Ameriki marinci se iskrcavaju u Bejrutu 1964. Formiran Palestinski oslobodilaki front (PLO) 1967. estodnevni rat: Izrael okupira Sinaj, podruje Gaze, Zapadnu obalu reke Jordan i Golansku visoravan; Usvojena rezolucija Ujedinjenih Nacija 242 kojom se Izrael poziva na povlaenje sa okupiranih arapskih teritorija u zamenu za mir koji bi bio deo pregovora o stalnim granicama; Prema palestinskim zahtevima Rezolucija se odnosi samo kao prema problemu izbeglica 1969. War of Attrition izmeu Izraela i Egipta 1970. Crni septembar u Jordanu: Jordanska armija izbacuje palestinske komandose iz Jordana; Naserova smrt; Anvar El Sadat postaje predsednik Egipta 1973. U oktobru 1973. tzv. Jom Kipur rat: Egipat i Sirija zapoinju iznenadni napad na Izrael 1973 - 1974. Embargo arapskih zemalja na izvoz nafte 1974. Sporazum o prekidu vojnih dejstava izmeu Izraela, Egipta i Sirije

1975. Sinajskim sporazumom izmeu Izraela i Egipta dozvoljava se ponovno otvaranje Sucekog kanala 1977. Egipatski Predsednik Anvar El Sadat postaje prvi arapski ef drave koji priznaje Izrael i koji se obratio poslanicima izraelskog Kneseta u Jerusalimu 1978. Samit u Kemp Dejvidu izmeu Predsednika SAD Kartera, izraelskog premijera Begina i egipatskog predsednika Sadata 1979. Vrhunac Iranske revolucije: ah primoran da ode u egzil, Ajatolah Homeini se vraa u Teheran kao novi iranski lider; U Vaingtonu potpisan mirovni sporazum izmeu Egipta i Izraela; napad demonstranata u Teheranu na ameriku Ambasadu; osoblje Ambasade pretvoreno u taoce; Sovjetske vojne snage vre invaziju na Avganistan 1980. Karterova doktrina: Sjedinjene Drave upotrebie silu da bi se suprotstavile sovjetskoj agresiji u regionu Persijkog zaliva; Irake snage vre invaziju na teritoriju Irana; poetak Irako Iranskog rata; Irak napada Iran 1981. Predsednik Sadat ubijen u atentatu 1982. Izraelske vojne snage vre invaziju na Liban 1983. Multinacionalne snage za odravanje mira stiu u Bejrut; napadi na ameriku Ambasadu i baraku u kojoj su bili smeteni marinci 1987. Poetak palestinskog Ustanka (Intifade) u podruju Gaze i na Zapadnoj obali 1988. Jordanski kralj Husein se odrie suvereniteta nad teritorijom Zapadne obale; PLO proglaava nezavisnu palestinsku dravu na odruju Zapadne obale i Gaze. 1990. Irak vri invaziju na Kuvajt; Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija izglasava sankcije protiv Iraka 1991. Ratom u Zalivu Irak izbaen iz Kuvajta 1991 1992. Arapsko izraelski mirovni pregovori u Madridu i Vaingtonu 1993. Pregovori u Oslu i Deklaracija o principima izmeu Izraela i PLO 1994. Jordansko izraelski mirovni ugovor potpisan u Vaingtonu; Sporazum izmeu PLO-a i Izraela o palestinskoj kontroli podruja Gaze i Zapadne obale 1995. Jicak Rabin ubijen u atentatu

1996. Lider partije Likud Bendamin Netanjahu izabran za premijera Izraela nakon to su teroristiki bombaki napadi u izraelskim gradovima podrili podrku imonu Peresu, Rabinovom nasledniku iz Laburistike partije 1997. Izrael Palestincima ustupa kontrolu nad 80 % grada Hebron na Zapadnoj obali 1998. Sjedinjene Drave uspevaju da dogovore sa Izraelom i PLO-om tzv. Sporazume (Why River), koji ustupaju dodatnih 13 % Zapadne obale Palestincima; Predsednik SAD Bil Klinton se obraa poslanicima palestinske Skuptine u Gazi 1999. Smrt Jordanskog kralja Huseina; Lider Laburistike partije Ehud Barak izabran za premijera Izraela 2000. Neuspeh pregovora u Kemp Dejvidu; Poinje druga Intifada 2001. Arijel aron izabran za izraelskog premijera 2002. Izrael ponovo okupira gradove na Zapadnoj obali i u podruju Gaze i poinje izgradnju tzv. Bezbednosnog zida izmeu Zapadne obale i Izraela. Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija usvaja Rezoluciju kojom zahteva od Izraela da se povue iz okupiranih palestinskih gradova 2003. Sjedinjene Amerike Drave, Evropska unija i Ujedinjene nacije obelodanjuju tzv. putnu mapu roadmap ije tri faze predviaju stvaranje nezavisne palestinske drave i potpuni mir do 2005. godine. Jaser Arafat imenuje Mahmuda Abasa (poznatog i kao Abu Mazen) za premijera Palestine. Abas, aron i Predsednik Dord V. Bu se sreu u junu mesecu u Jordanu da bi razgovarali o miru. Abas podnosi ostavku nakon to primirje bude prekreno i mirovni pregovori prekinuti 2004. Izraelski premijer Arijel aron obelodanjuje nameru o jednostranom povlaenju Izraela sa podruja Gaze

PREPORUENA LITERATURA: 1. Mill, John Stuart, A Few Words on Non Intervention, in: Mill, Collected Works, vol. 21, University of Toronto Press, Toronto, 1963, pp. 109 124. 2. Coulon, Jocelyn, Soldiers of Diplomacy: The United Nations, Peacekeeping and the New World Order, University of Toronto Press, Toronto, 1998 3. Kaufmann, Stuart, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001, Poglavlja 1, 2, i 6. 4. McGarry, John, and Brendan OLeary, eds., The Politics of Ethnic Conflict Regulation, Routledge, London, 1993, pp. 1 38.

5. Lewis, Bernard, The Crisis of Islam, Modern Library, New York, 2003 (Bernard Luis je jedan od autora preko ijih je knjiga Zapad itao Islam. Neke od njegovih knjiga prevedene su na Srpski jezik: Bernard Luis, Svijet Islama: vjera, narodi, kultura, Jugoslovenska revija, Vuk Karadi, Beograd, 1979; Bernard Luis, Muslimansko otkrie Evrope, Avangarda, Beograd, 2004; Bernard Luis, Kriza Islama: sveti rat i svetovni teror, arobna knjiga, Beograd, 2004) DODATNA LITERATURA: Ajami, Fouad, The Summer of Arab Discontent, Foreign Affairs, 69:1 (Winter 1990/91, pp. 1 - 20. Anderson, Benedict, Imagined Communities Verso, London, 1983 (Ova knjiga je prevedena na Hrvatski jezik: Benedikt Anderson, Nacija zamiljena zajednica, kolska knjiga, Zagreb, 1990) Bowie, Robert R., Suez 1956, Oxford University Press, New York, 1974 Chayes, Abram, and Antonia Handler Chayes, The New Sovereignty: Compliance with International Regulatory Agreements, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1995 Cordesmann, Anthony, The Iraq War, Center for Strategic and International Studies, Washington, DC, 2003 Deutsch, Karl W., Nationalism and Its Alternatives, Knopf, New York, 1959 Durch, William J., U. N. Peacekeeping, American Politics and the Uncivil Wars of the 1990s, St. Martins Press, New York, 1996 Finnemore, Martha, The Purpose of Intervention, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2003 Gause, F. Gregory, Sovereignty, Statecraft, and Stability in the Middle East, Journal of International Affairs, 45:2, Winter 1992, pp. 441- 469. Gellner, Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1983 Goodrich, Leland M., Edvard Hambro and Anne Patricia Simons, Charter of the United Nations: Commentary and Comments, Columbia University Press, New York, 1969 Gordon, Michael, and Bernard Trainor, The Generals War: The Inside Story of the Conflict in the Gulf, Little Brown, Boston, 1995 Haas, Ernest, Nationalism: An Instrumental Social Construction, Millennium, 22 : 3 Winter, 1993, pp. 505 545.

Hehir, J. Bryan, World of Faultlines: Sovereignty, Self-Determination, Intervention, Commonwealth, 119:16, September 25, 1992, pp. 8 - 10. Henkin, Louis, How Nations Behave: Law and Foreign Policy, 2nd ed., Columbia University Press, New York, 1979 Jacobson, Harold K., Networks of Interdependence: International Organizations and the Global Political Sistem Knopf, New York, 1979 Kohn, Hans, Nationalism: Its Meaning and History,Van Nostrand, Princeton, NJ, 1955 Krasner, Stephen D., Sovereignty: Organized Hypocrisy, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1999 Mayall, James, Nationalism and International Society, Cambridge University Press, Cambridge, 1990 Moynihan, Daniel P., On the Law of Nations, Harvard University Press, Cambridge MA, 1990 Murray, William, and Robert Scales, The Iraq War: A Military History, Harvard University Press, Cambridge, MA, 2003 Nye, Joseph S., and Roger K. Smith, eds., After the Storm: Lessons of the Gulf War, Madison Books and Aspen Strategy Group, Queenstown, MD, 1992 Podhoretz, Norman, Why We Were in Vietnam, Simon & Schuster, New York, 1982 Power, Samantha, A Problem from Hell: America and the Age of Genocide, Basic Books, New York, 2002 Quandt, William B., ed., The Middle East: Ten Years After Camp David, Brookings Institution, Washington, DC, 1988 Safran, Nadav, From War to War: A Study of the Arab - Israeli Confrontation 1948-1967, Pegasus, New York, 1969 Sifry, Micah L., and Christopher Cerf, The Gulf War Reader: History, Documents, Opinions, New York Times Books, New York, 1991 Vincent, R. J., Nonintervention and International Order, Princeton University Press Princeton, NJ, 1974 Walzer, Michael, Just and Unjust Wars: A Moral Argument with Historical Illustrations

Basic, New York, 1977 Woodward, Susan L., Balkan Tragedy: Chaos and Disillusion after the Cold War, Brookings Institution, Washington, DC, 1995 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Suzan Vudvord, Balkanska tragedija haos i raspad posle Hladnog rata, Filip Vinji, Beograd, 1997) POGLAVLJE 7 GLOBALIZACIJA I MEUZAVISNOST Sa za vretkom Hladnog rata, brojni posmatrai tvrdili su da e ekonomska pitanja zauzeti sredinje mesto u svetskoj politici. Mree ekonomske meuzavisnosti koje su obavile zemaljsku kuglu jaale su kako su trokovi komunikacije i transporta opadali i umanjivali posledice razdaljina. Trita su dobijala sve veu ulogu, kao rezultat novih informatikih i transportnih tehnologija i izmenjenih stavova o ulozi vlada i drava. Gotovo polovina ukupne sadanje industrijske proizvodnje pripada multinacionalnim kompanijama, ije odluke o tome gde treba smestiti proizvodnju imaju moan uticaj na domae ekonomije i politike. Kako je ekonomista Deni Rodrik istakao, globalizacija je povlaenje duboke linije razdvajanje izmeu grupa koje poseduju vetinu i pokretljivost za procvat na globalnim tritima i onih koje ih ne poseduju, kao to su radnici, penzioneri i ekolozi, sa vladama zaglavljenim izmeu njih70. Neki teoretiari primeuju da je geopolitiko nadmetanje izmeu drava zamenjeno geoekonomskim, pri emu ekonomske sankcije i embargo postaju kljuna orua politike. Vano je drati ove promene u vidu. Bezbednost se u mirnim vremenima moe uzimati zdravo za gotovo, ali sva trita deluju unutar politikog okvira. Globalna trita zavise od meunarodne strukture moi. Bezbednost je kao kiseonik, lako ju je uzimati zdravo za gotovo dok ne pone da vam nedostaje, a tada ne moete da razmiljate ni o emu drugom. Slino, ekonomske sankcije su popularan instrument zato to se tako izbegava upotreba sile, ali njihova delotvornost je neujednaena. Multilateralne sankcije bile su jedan faktor okonanja aparthejda u Junoj Africi i pritiska na Srbiju i Libiju devedesetih godina 20. veka, ali nisu uspele da nateraju irake trupe da se povuku iz Kuvajta niti da izabranog predsednika vrate na vlast ak ni u siromanoj zemlji kao to je Haiti. tavie, globalizacija i ekonomska meuzavisnost ubrzano su rasle kada su drave tokom 19. veka sledile relativno liberalnu trgovinsku, investicionu i migracionu politiku. U stvari, dva svetska rata i ekonomska kriza u prvoj polovini dvadesetog veka prekinuli su elemente ovih dugoronih trendova. DIMENZIJE GLOBALIZACIJE Globalizacija definisana kao irom sveta razapeta mrea meuzavisnosti ne podrazumeva univerzalnost. Na primer, poetkom dvadeset prvog veka, polovina
70

Dani Rodrik, Has Globalization Gone Too Far?, Institute for International Economics, Washington, DC, 1997, p. 2.

amerikog stanovnitva koristila je internet, u poreenju za jednim promilom stanovnitva June Azije. Veina ljudi u dananjem svetu nema telefon; stotine miliona ljudi ive u udaljenim selima sa jedva nekim vezama sa svetskim tritima ili globalnim protokom ideja. Zaista, globalizaciju u mnogo aspekata prate sve iri jazovi izmeu bogatih i siromanih. Ona ne podrazumeva ni jednobraznost, niti jednakost. ak i meu bogatim zemljama, ima mnogo manje globalizacije nego to se ini. Istinski globalizovano svetsko trite znailo bi slobodan protok roba, ljudi i kapitala i sline kamatne stope. U stvarnosti, pred nama je dug put dotle. Na primer, ak i u severnoamerikom regionu, Toronto ima deset puta veu trgovinsku razmenu sa Vankuverom nego sa Sijetlom, iako je udaljenost podjednaka a carinske tarife minimalne. Globalizacija je nacionalne granice uinila poroznijim, ali ne i irelevantnim. Globalizacija takoe ne znai stvaranje univerzalne zajednice. U drutvenom smislu, kontakti meu ljudima razliitih verskih uverenja i drugih duboko ukorenjenih vrednosti esto su vodili ka sukobu: pogledajte slavne srednjovekovne krstae ili dananje oznaavanje Sjedinjenih Drava kao Velikog Sotone od strane nekih islamskih fundamentalista na Bliskom Istoku. Jasno je da, ni u drutvenom ni u ekonomskom smislu, homogenizacija ne sledi nuno iz globalizacije. Globalizacija ima brojne dimenzije, premda suvie esto ekonomisti piu kao da su ona i svetska ekonomija jedno te isto. Ali, drugi oblici globalizacije takoe imaju znaajne uticaje na na svakodnevni ivot. Najstarija forma globalizacije vezana je za ivotnu sredinu. Na primer, prva epidemija malih boginja zabeleena je u Egiptu 1350. god. pre n.e. Kinu je pogodila 49 god. n.e, Evropu posle 700; Severnu i Junu Ameriku 1520, a Australiju 1789. Kuga, ili Crna smrt, potekla je iz Azije, ali je njeno irenje u 14. veku usmrtilo izmeu etvrtine i treine stanovnitva Evrope. Evropljani su u 15. i 16. veku u obe Amerike preneli bolesti koje su usmrtile gotovo 95% autohtonog stanovnitva. Od 1973. godine, pojavilo se 30 ranije nepoznatih zaraznih bolesti, a druge poznate bolesti geografski su se proirile u oblicima otpornim na lekove. Dvadeset godina nakon to je osamdesetih identifikovan, HIV/AIDS je usmrtio 20 miliona ljudi i zarazio jo 40 miliona irom sveta. Neki strunjaci predviaju da e se do 2010. taj broj udvostruiti. irenje nepoznatih biljnih i ivotinjskih vrsta na nove oblasti zbrisalo je autohtone vrste, i moglo bi da kota nekoliko stotina milijardi dolara godinje. S druge strane, nisu svi posledice globalizacije ivotne sredine negativne. Na primer, i Evropa i Azija imale su koristi od uvoza novih biljnih kultura kao to su krompir, kukuruz i paradajz, a poljoprivredna tehnologija zelene revolucije proteklih nekoliko decenija pomogla je siromanim poljoprivrednicima irom sveta. Globalna promena klime svuda e uticati na ivot ljudi. Hiljade naunika iz vie od 100 zemalja nedavno je izvestilo da postoje novi i snani dokazi da se najvei deo zagrevanja posmatranog tokom poslednjih 50 godina moe pripisati ljudskim aktivnostima, a predvia se da e prosena globalna temperatura u 21. veku porasti za 2.5 - 10 stepeni Farenhajta. Rezultat bi mogao da bude ozbiljniji poremeaj klime, sa previe vode u nekim regionima i nedovoljno u drugim. U Severnoj Americi, posledice e ukljuivati snanije oluje, poplave, sue i klizita. Rastue temperature produile su sezonu bez leda u mnogim regionima i smanjile sneni prekriva za 10% u odnosu na

ezdesete godine XX stolea. Gleeri se tope. Stopa porasta nivoa mora u prolom veku bila je deset puta vea nego prosena stopa tokom poslednja tri milenijuma. Kako primeuje naunik sa Harvarda, James Mc Carthy, Ono to je sada drugaije je da Zemlju naseljava 6 milijardi ljudi i da su prirodni i humani sistemi koji nam obezbeuju hranu, gorivo i vlakna pod snanim uticajem klime.71 Sa ubrzanjem klimatskih promena budue promene mogu da se dogaaju tee nego u prolosti. Nije bitno da li se ugljen dioksid u atmosferu izbacuje iz Kine ili Sjedinjenih Drava; on u svakom sluaju utie na globalno zagrevanje. Vojna globalizacija sastoji se od mrea meuzavisnosti u kojima je zastupljena sila ili pretnja silom. Svetski ratovi dvadesetog veka su pravi primer. Tokom Hladnog rata, globalna strategijska meuzavisnost izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza bila je aktuelna i dobro uoljiva. Ne samo da je podelila svet na dva saveza, nego je svaka strana mogla da upotrebi interkontinentalne rakete da uniti drugu u roku od 30 minuta. Ovo je bilo drugaije ne zato to je bilo potpuno novo, nego zato to su raspon i brzina mogueg sukoba koji bi proistekao iz vojne meuzavisnosti bili tako veliki. Drutvena globalizacija je irenje ljudi, kultura, predstava i ideja. Konkretan primer je migracija. U devetnaestom veku, nekih 80 miliona ljudi prelo je okean ka novim domovima daleko vie nego u dvadesetom veku. Na poetku 21. veka, 32 miliona stanovnika Sjedinjenih Drava (11,5%) roeno je u inostranstvu. Uz to, svake godine u zemlju je ulo oko 30 miliona posetilaca (studenata, poslovnih ljudi, turista). etiri najvee svetske veroispovesti budizam, judaizam, hrianstvo i islam tokom poslednja dva milenijuma proirile su se preko velikih razdaljina, kao i nauni metod i pogled na svet tokom nekoliko proteklih vekova. Politika globalizacija (kao deo drutvene globalizacije) ispoljila se u irenju ustavnih aranmana, poveanju broja zemalja koje su postale demokratske i razvoju meunarodnih pravila i ustanova. Oni koji misle da je besmisleno govoriti o meunarodnoj zajednici ignoriu vanost globalnog irenja politikih ideja kao to je pokret za ukidanje ropstva u devetnaestom veku, antikolonijalizam posle II sv. rata i dananji ekoloki i feministiki pokreti. Naravno, svet je daleko od globalne zajednice koja bi zamenila lojalnost graana prema klanovima, plemenima i dravama, ali takve transnacionalne politike ideje utiu na to kako nacije postavljaju svoje nacionalne ciljeve i kako koriste svoju meku mmo. TA JE NOVO U GLOBALIZACIJI 21. VEKA? Premda se globalizacija odvija ve vekovima, njena savremena forma je deblja i bra. Globalizacija danas razlikuje se od one iz 19. veka kada je evropski imperijalizam izgradio mnogo od svoje politike strukture, a vii trokovi transporta i komunikacija znaili da e manje ljudi biti neposredno povezano sa ljudima i idejama drugih kultura. Mnoge od najvanijih razlika, meutim, u bliskoj su vezi sa informatikom revolucijom. Kako tvrdi kolumnista Tomas Fridman, savremena globalizacija odvija se dalje, bre, jeftinije i dublje.72 Ekonomisti koriste termin efekti mree za situacije gde proizvod postaje vredniji ako ga koristi vie ljudi. Jedan telefon je beskoristan, ali njegova vrednost se
71

James J. McCarthy, The Scope of the IPCC Third Assessment Report, The Climate Report, Winter 2001, p. 3 72 Thomas Friedman, The Lexus and the Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar Straus Giroux, New York, 1999, pp. 7 8.

poveava sa irenjem mree. Ovo je razlog zbog koga je internet doneo tako brzu promenu. Dobitnik Nobelove nagrade, ekonomista Joseph Stiglitz, tvrdi da ekonomija zasnovana na znanju proizvodi mone posredne posledice, koji se esto ire poput vatre i predstavljaju okida za budue novine i uspostavljanje lanane reakcije novih izuma... Ali roba nasuprot znanju ne iri se uvek poput vatre.73 tavie, kako meuzavisnost postaje deblja i bra, veze izmeu razliitih mrea dobijaju na znaaju. Sve je vie meusobnih veza izmeu mrea. Kao rezultat, sistemski efekti - kada male promene u jednoj oblasti mogu da se proire kroz itav sistem postaju sve vaniji. Poto vladini zvaninici oblikuju spoljnu politiku, oni se susreu sa rastuom debljinom globalizma gustinom mrea meuzavisnosti to znai da posledice dogaaja u jednom geografskom regionu, ili ekonomska ili ekoloka dimenzija, mogu da imaju duboke posledice u drugim geografskim regionima, u vojnim ili drutvenim dimenzijama. Ove meunarodne mree su sve sloenije i njihovi efekti su stoga sve manje predvidljivi. Uz to, u svojim sistemima, ljudi se esto veoma trude da nadmae jedni druge, da steknu ekonomsku, drutvenu ili vojnu prednost upravo postupajui na nepredvidiv nain. Kao rezultat, globalizaciju prati sveprisutna neizvesnost. Postojae stalno nadmetanje izmeu rastue sloenosti i neizvesnosti, s jedne strane, i nastojanja vlada, korporacija i drugih da shvate i u svoju korist upravljaju ovim sve sloenijim, meusobno povezanim sistemima. este finansijske krize ili veliki porast nezaposlenosti mogli bi da dovedu do narodnih pokreta za ogranienje meuzavisnosti. Uz neizvesnost takoe ide brzina, i tekoe u oblikovanju politikih odgovora. Kako je pomenuto, moderna globalizacija odvija se mnogo brim koracima nego ranije. Malim boginjama trebalo je gotovo tri milenijuma da se proire na sve naseljene kontinente, konano stiui do Australije 1775. godine. Sidi je trebalo manje od tri decenije da se od Afrike proiri na itav svet. Da se prebacimo na metaforini virus, 2000. godine kompjuterski virus ljubavna bubica, delo filipinskih hakera, proirio se zemaljskom kuglom za samo tri dana. Od tri milenijuma preko tri decenije do tri dana: ovo je mera brzine globalizacije. Direktno uee javnosti u globalnim deavanjima takoe se poveava u bogatim zemljama. Obini ljudi investiraju u meovite inostrane fondove; kockaju se na off-shore internet sajtovima, putuju i probaju egzotina jela ranije rezervisana za bogate. Fridman je ovu promenu oznaio kao demokratizaciju tehnologije, finansija i informacija zato to su smanjeni trokovi ono to je ranije bio luksuz uinili dostupnim mnogo irim slojevima drutva. Demokratizacija nije ba prava re, jer na tritima novac igra ulogu, a ljudi startuju sa nejednakim ulozima. Nema jednakosti, na primer, na tritima kapitala, uprkos novim finansijskim instrumentima koji omoguavaju uee veeg broja ljudi. Milion dolara ili vie esto je ulaznica za osiguranje investicionih fondova. Pluralizacija bi moda bila tanija re, jer ukazuje na veliki porast broja i raznovrsnosti uesnika u globalnim mreama. Prema engleskom ekonomisti Donu Majnardu Kejnzu, 1914. godine stanovnik Londona mogao je da, ispijajui u krevetu svoj jutarnji aj, vri telefonsku porudbinu razliitih proizvoda sa itave zemaljske kugle, u kojoj god hoe koliini, i da osnovano oekuje njihovu brzu isporuku pred svojim vratima.74 Ali, Kejnzov Englez morao je da bude bogat da bi mogao da bude globalni potroa. Dananji

73 74

Joseph Stiglitz, Weightless Concerns, Financial Times, London, Feb. 3, 1999, p. 14. John Maynard Keynes, The Economic Consequences of the Peace, Penguin reprint, London, 1988, p. 11

supermaketi i maloprodaja preko interneta proirile su ovu mogunost na ogromnu veinu ljudi u postindustrijskim drutvima. Ova ogromna ekspanzija transnacionalnih kanala kontakta na multikontinentalnim razdaljinama znai da se pojavljuje vie pitanja za raspodelu na meunarodnom nivou, ukljuujui pravna pravila i prakse u rasponu od farmaceutskih ispitivanja do raunovodstvenih i proizvodnih standarda i bankarskih regulativa koja su ranije smatrana prerogativima nacionalnih vlada. Ono to je informatika revolucija dodala savremenoj globalizaciji je brzina i debljina mree meusobnih veza koja ih ini sloenijim. Ali takav debeli globalizam nije jedinstven: on varira po regionima i lokacijama, kao i po pitanjima koja obuhvata. POLITIKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU Domaa politika kanalie odgovore na promenu. Neke zemlje imitiraju uspeh, to se vidi na primerima kapitalistikih drutava u procesu demokratizacije od June Koreje do Istone Evrope. Neke usvajaju drugaije i ingeniozne naine. Na primer, male evropske drave kao to su Holandija ili skandinavske zemlje odrale su relativno velike vlade i insistirale na kompenzaciji za sektore koji nisu bili u prednosti, dok su angloamerike industrijalizovane zemlje, uopte uzev, naglaavale trie, konkurenciju i deregulativu. Kapitalizam je daleko od monolitnog, sa znaajnim razlikama izmeu Evrope, Japana i Sjedinjenih Drava. Postoji vie od jednog naina da se odgovori na globalna trita i da se vodi kapitalistika privreda. U drugim drutvima, kao to su Iran, Avganistan i Sudan, konzervativne grupe snano su se, ak i nasilno, opirale globalizaciji. Reakcije na globalizaciju podstakle su stimulisanje fundamentalizma. Unutranje institucije i podele ekonomske ili etnike mogu da dovedu do unutranjeg sukoba, koji moe da izmeni etnike i politike identitete na duboke i esto nepredvidljive naine. U Bosni, politiari su se obraali tradicionalnim identitetima ljudi u ruralnim oblastima da prevaziu i razore kosmopolitske identitete koji su poeli da se razvijaju u gradovima, sve to sa razornim rezultatima. A Iran je svedok borbi izmeu islamskih fundamentalista i njihovih liberalnijih protivnika koji su takoe muslimani, ali sa vie razumevanja za zapadne ideje. Kako je ranije pomenuto, rastua nejednakost bila je glavni uzrok politikih reakcija koje su zaustavile raniji talas ekonomske globalizacije poetkom dvadesetog veka. Skoranji period globalizacije, poput tokom pola veka pre I sv. rata, takoe je pratila rastua nejednakost izmeu i unutar nekih zemalja. Odnos dohotka 20% ljudi u svetu koji ive u najbogatijim zemljama, u poreenju sa 20% koji ive u najsiromanijim, poveao se sa 30:1 ezdesetih godina na 74:1 1997. godine. Kao poreenje, izmeu 1870. i 1913. poveao se sa 7:1 na 11:1. U svakom sluaju, nejednakost moe da ima politike posledice ak iako se ne poveava. Rezultat je mnogo gnevnih mladih ljudi, kojima su nove informatike tehnologije dale sredstvo da prete stabilnosti drava u kojima ive i ak da prete drutvenoj stabilnosti bogatih zemalja.75 Kako sve vei protok informacija ljude ini svesnijim nejednakosti, nije iznenaujue to se neki odluuju na protest. Politike posledice ovih promena u nejednakosti su sloene, ali ekonomski istoriar Karl Polanji argumentovano tvrdi u njegovoj klasinoj studiji Velika
75

Robert Wade, Winners and Losers, and Of Rich and Poor, The Economist, April 28, 2001, pp. 72 74, 80.

transformacija (The Great Transformation) da sile trita osloboene industrijskom revolucijom i globalizacijom u 19. veku ne samo da su proizvele velika ekonomska dostignua, nego i velike drutvene potrese i politike reakcije. Nema automatske veze izmeu nejednakosti i politike reakcije, ali prva daje podsticaj drugoj. Naroito kada je nejednakost kombinovana sa nestabilnou, kao to su finansijske krize i recesije koje ljude ostavljaju bez posla, takve reakcije eventualno mogu da odvedu do smanjenja stope globalizacije svetske ekonomije. Nedavni talas protesta protiv globalizacije delom je reakcija na promene koje donosi ekonomska meuzavisnost. Sa take gledita ekonomista, nesavrena trita su neefikasna, ali sa politike take, neke nesavrnosti meunarodnih trita mogu se smatrati korisnim neefikasnostima zato to usporavaju i ublaavaju politiku promenu. Kako globalizacija uklanja takve neefikasnosti, ona postaje politiki zatvorenik svojih ekonomskih uspeha. Uz to, kako globalne mree postaju sve sloenije, sve je vie veza izmeu pitanja koja mogu da stvore sukob. Pogledajte razliite sluajeve iz trgovine i ivotne sredine koji su se pokazali spornim pred Svetskom trgovinskom organizacijom. Ekonomska meuzavisnost moe da stvori politike probleme, kao i koristi. EKONOMSKA MEUZAVISNOST I SUKOB Ekonomska meuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine velika naftna kriza dovela je ekonomski sukob na sredinje mesto. Liberali ponekad tvrde da meuzavisnost znai mir i saradnju, ali, na alost, to nije tako jednostavno. Sukobi se nastavljaju, ak i u svetu meuzavisnosti. Zbog toga to su koalicije sloenije i to se koriste razliiti oblici moi, sukobi su esto kao igranje aha na nekoliko tabli u isto vreme. Sukobi u dvadeset prvom veku vode se i sa orujem i bez njega. Kineski lider Mao Cetung jednom je rekao da mo izrasta iz bureta baruta. Nakon naftne krize iz 1973., svet se podsetio da mo takoe moe da izrasta iz bureta nafte. Neki realisti su preterali u reakciji na naftnu krizu 1973. godine, povezujui je sa dogaajima iz 1914 i 1939. godine. Hans Morgentau, veliki mislilac iz realistike tradicije meunarodnih odnosa, rekao je da je 1973.godina bila istorijski presedan zato to je razdvojila vojnu mo od ekonomske moi, zasnovane na sirovinama. Sluaj iz 1973. godine predstavlja vano pitanje: Zato je veina monih zemalja dozvolila transfer stotina milijardi dolara slabijim zemljama a nije upotrebila silu?. Tako neto bi u 18. veku bilo nezamislivo. Da se dogodilo u 19. veku, bogate zemlje bi iskoristile svoju nadmonu vojnu silu, kolonizovale problematina podruja i smirile situaciju po svojim pravilima. ta se promenilo do 1973.? To nije ni nova era moi zasnovane na sirovinama i kartelima, niti totalno razdvajanje vojne i ekonomske moi. Pre su se svi ovi faktori isprepletali u sloenim odnosima, kao to emo videti. Da bi razumeli ovakve promene u svetskoj politici, moramo razmotriti kako meuzavisnost moe biti izvor moi. Koncept meuzavisnosti Meuzavisnost je esto nejasan izraz korien na razne protivurene naine, slino drugim politikim izrazima kao to su nacionalizam ili imperijalizam ili globalizacija. (Zaista, kako smo raspravljali, globalizacija je ona pod-grupa

meuzavisnosti koja se odigrava na globalnim razdaljinama). Dravnici i analitiari imaju razliite motive kada koriste politike izraze. Dravnici ele to vie ljudi za svoje sledbenike. Politiki lideri zamagljuju znaenja i pokuavaju da stvore konotaciju opteg dobra: Svi smo zajedno na istom brodu, stoga moramo saraivati, zato me sledite! Analitiar, s druge strane, pravi razlike da bi lake shvatio svet. On razlikuje pitanja dobrog i loeg od veeg i manjeg. Analitiar moe da ukae na to da brod na kome smo svi mi plovi ka luci jednog oveka, ili da samo jedan ovek vesla, dok drugi upravlja ili se vozi besplatno. Kao analitiki termin, meuzavisnost se odnosi na situacije u kojima uesnici ili dogaaji u razliitim delovima sistema utiu jedni uz druge. Jednostavno reeno, meuzavisnost znai uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni loa i moe da postoji u veoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meuzavisnost je sadrana u branom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise u bogatstvu, u siromatvu, u dobru i zlu. I meuzavisnost meu nacijama ponekad znai bogatstvo, ponekad siromatvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku an-ak Ruso je istakao da uz meuzavisnost idu i sukobi i neslaganja. Njegovo reenje bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko mogue u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokuaju sa izolacijom kao to su to uinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se deava uz izuzetne ekonomske trokove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta. Izvori meuzavisnosti etiri razlikovanja osvetljavaju dimenzije meuzavisnosti: njeni izvori, koristi, relativni trokovi i simetrija. Meuzavisnost moe da proizae iz fizikih (priroda) ili socioloskih fenomena (ekonomskih, politikih ili opaajnih). Obino su oba prisutna u isto vreme. Razlike pomau da se razjasni stepen izbora u situacijama uzajamne ili meusobne zavisnosti. Vojna meuzavisnost je meusobna zavisnost koja proizilazi iz vojnog nadmetanja. Postoji fiziki vid oruane mainerije, posebno dramatian zbog razvoja nuklearnog oruja i mogunosti uzajmanog potpunog unitenja. Meutim, u meuzavisnost je takoe ukljuen i vaan inilac opaanja, a promena u opaanju ili politici moe da umanji intenzitet vojne meuzavisnosti. Kako smo videli u poglavlju 5, Amerikanci se nisu mnogo uznemirili zbog postojanja engleskog ili francuskog nuklearnog oruja tokom Hladnog rata, zato to nije postojalo opaanje da e to oruje ikada zavriti na amerikom tlu. Slino, Zapadnjaci su kasnih 1980-ih lake spavali, poto je Gorbaov objavio svoje novo miljenje o sovjetskoj spoljnoj politici. Ovu razliku nije toliko nainio broj sovjetskog oruja, koliko promena u opaanju sovjetskog neprijateljstva ili namere. Zaista, strepnja amerike javnosti od sovjetskog nuklearnog arsenala bukvalno je iezla posle konanog kolapsa SSSR, uprkos injenici da je krajem 20. veka postojalo hiljade slabo uvanih sovjetskih bojevih glava sa rizikom da e pasti u ruke terorista ili drava kao to su Irak ili Severna Koreja. Uopteno govorei, ekonomska meuzavisnost slina je vojnoj meuzavisnosti po tome da je re o tradicionalnoj meunarodnoj politici i da je njeno poreklo u velikoj meri socijalno, naroito opaajno. Ekonomska meuzavisnost ukljuuje politike izbore vrednosti i trokova. Na primer, ranih 1970-ih postojala je bojazan da e svetsko stanovnitvo nadmaiti globalne izvore hrane. Mnoge zemlje kupovale su amerike

itarice, to je zauzvrat podiglo cene u amerikim supermarketima. Vekna hleba je u SAD kotala vie zbog toga to u Indiji nisu duvali monsuni i to Sovjetski Savez nije imao dobru etvu. U nastojanju da spree rast cena na domaem tritu, SAD su 1973. godine stopirale izvoz soje u Japan. Kao posledica, Japan je uloio u proizvodnju soje u Brazilu. Nakon par godina, kada su ponuda i potranja bile bolje uravnoteene, ameriki farmeri su gorko zaalili zbog tog embarga, jer su Japanci kupovali soju iz jeftinijeg izvora u Brazilu. Drutveni izbori kao i fiziki nedostaci dugorono utiu na ekonomsku meuzavisnost. Stoga uvek kada se prave kratkoroni izbori vredi razmotriti dugoronu perspektivu. Koristi meuzavisnosti Koristi meuzavisnosti ponekad se izraavaju kao nulti zbir i nenulti zbir. U situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje vee pite je pozitivni zbir, a njeno isputanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna su u uzajamnoj zavisnosti. Pojedini liberalni ekonomisti tee da o meuzavisnosti razmiljaju samo u terminima zajednikog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u kome svi imaju koristi i svima je bolje. Nepoklanjanje panje neravnomernosti koristi i sukoba koji proistiu iz raspodele relativnih dobitaka navodi ovakve analitiare da propuste politike aspekte meuzavisnosti. Istina je da obe strane mogu da budu na dobitku od trgovine, na primer, ako Japan i Koreja trguju raunarima i televizorima, ali kako e dobit od trgovine biti podeljena? ak iako i Japan i Koreja napreduju, da li je Japan mnogo bolji a Koreja samo malo bolja, ili obrnuto? Raspodela koristi ko dobija koliko od ukupnog dobitka - je nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat je da u ekonomskoj meusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiki sukob. ak i kada je pita vea, ljudi se mogu boriti oko toga ko e dobiti vee pare. ak i ako meuzavisne zemlje uivaju zajedniku dobit, moe doi do sukoba oko toga ko e dobiti vei deo te zajednike dobiti. Neki liberalni analitiari prave greku mislei da e, poto svet postaje sve vie meuzavistan, saradnja zameniti konkurenciju. Njihov rezon je da uzajamna zavisnost stvara zajednike koristi, a zajednike koristi podstiu saradnju. Ovo je tano, ali ekonomska meuzavisnost moe se upotrebiti i kao oruje - oiti primeri su trgovinske sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji. Zaista, u nekim sluajevima ekonomska meuzavisnost moe biti korisnija nego sila, jer ona moe da ima suptilnije varijacije. A u nekim okolnostima, drave su manje zainteresovane za svoju apsolutnu dobit od meuzavisnosti nego za to kako relativno vee dobiti njihovih rivala mogu da se iskoriste da bi im se nakodilo. BOX: EKOLOKA I EKONOMSKA MEUZAVISNOST Po prvi put za vie od jedne decenije, zemlje u razvoju susreu se sa pitanjem u kome imaju neku stvarnu mo da efikasno deluju, izjavio je zvaninik jedne karipske zemlje. Nisu je imale tokom pregovora o dugovanjima. Ali, one su deo ivotne sredine, i sada imaju mo. I one je koriste. To im je pregovaraka strategija.

Siromani narodi, rekao je, videli su jaanje svoje pozicije u injenici da glavni zagaiva sa severa od njih trai da smanje emisije gasova, zaustave seu uma i uine druge izmene. Ali da bi se prilagodili ovim promenama, tvrde, potrebna su im finansijska sredstva i tehnologija. - New York Times, 17. mart 1992.76 Neki analitiari veruju da je tradicionalni politiki svet uvek predstavljao nulti zbir, ali to je stvorilo lanu sliku o prolosti. Tradicionalna meunarodna politika moe biti igra pozitivnog zbira, to zavisi od namera uesnika. inilo bi razliku, npr, da li je Bizmark ili Hitler bio na elu Nemake. Ako jedna strana tei uveanju teritorije, kao to je to Hiter inio, onda je zaista politika bila nulti zbir dobitak jedne strane bio je gubitak druge. Da su sve strane elele stabilnost, meutim, mogao bi postojati zajedniki dobitak u ravnotei snaga. Nasuprot tome, nova politika ekonomske meuzavisnosti ima neke aspekte igre nultog zbira, kao i aspekte igre iji zbir nije nula. U politici meuzavisnosti, razlika izmeu toga ta je domae a ta strano postaje nejasna. Na primer, ranije pomenuta situacija sa sojom, ukljuila je unutranje pitanje kontrole inflacije u sopstvenoj dravi, kao i amerike odnose sa Japanom i Brazilom. Kasnih 1990-ih, s druge strane, azijska finansijska kriza oborila je svetske cene roba, to je pomoglo da amerika ekonomija nastavi da raste bez pretee inflacije. Ili drugi primer, nakon to je iranska revolucija 1979. godine smanjila proizvodnju nafte, amerika vlada podsticala je graane da tede energiju tako to e voziti 55 kilometara na as i smanjiti grejanje. Da li je to bilo pitanje unutranje ili spoljne politike? Da li bi SAD dozvolila povrinsko iskopavanje uglja da se taj ugalj izvozi?. Da li oni koji uvoze taj ugalj plaaju dodatne trokove koji prate unitenje ivotne sredine u Zapadnoj Virdiniji? Meuzavisnost istinski mea domae i strane probleme, to daje podsticaj mnogo sloenijim koalcijama, sloenijim modelima sukoba i drugaijem nainu raspodele koristi nego u prolosti. Meuzavisnost i na drugi nain utie na domau politiku. 1890. godine, francuskom politiaru zabrinutom za relativne dobitke bila je potrebna politika zadravanja Nemaca. Danas politika usporavanja ekonomskog rasta Nemake nije dobra za Francusku. Ekonomska zavisnost izmeu Francuske i Nemake znai da je ekonomski rast Nemake najbolje predskazuje ekonomski boljitak Francuske. Sada, kada ove dve zemlje dele zajedniku valutu, u interesu je francuskih politiara da Nemaka ekonomski napreduje, i obrnuto. Trokovi meuzavisnosti Trokovi meuzavisnosti mogu obuhvatati kratkoronu osetljivost ili dugoronu ranjivost. Osetljivost se odnosi na koliinu i brzinu posledica zavisnosti; znai, kako i koliko brzo promene jednog dela sistema utiu na promene drugog dela sistema? Na primer, 1987. godine u Njujorku je dolo do iznenadnog sloma berze zbog zabrinutosti stranaca u vezi amerikih kamatnih stopa i onoga to bi moglo da se dogodi sa cenama obveznica i akcija. Sve se dogodilo veoma brzo, trite je bilo izuzetno osetljivo na
76

North-South Divide is Marring Environmental Talks, The New York Times, March 17, 1992, p. 8.

ukidanje stranih fondova. 1998. godine, slabost azijskih trita u nastajanju imala je zarazan efekat koji je uzdrmao geografski udaljenja trita u nastajanju u Rusiji i Brazilu. Visok nivo osetljivosti, meutim, nije isto to i visok nivo ranjivosti. Ranjivost se vezuje za relativne trokove promene strukture sistema uzajamne zavisnosti. To je cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre. Manje ranjiva od dve zemlje nije nuno i manje osetljiva, nego je to pre ona koja e imati manje trokove iz promene situacije. Tokom naftne krize 1973., SAD su zavisile od uvozne energije u visini od svega oko 16% od njihove ukupne energetske potronje. S druge strane, zavisnost Japana od uvozne energije 1973. bila je 95%. SAD su bile osetljive na arapski bojkot nafte u meri u kojoj su 1973. cene naglo skoile , ali nisu bile toliko ranjive koliko je to bio Japan. 1998. godine SAD su bile osetljive, ali ne i ranjive u odnosu na ekonomske okolnosti Istone Azije. Tamnonja finansijska kriza umanjila je ameriku stopu rasta za pola procenta, ali je amerika privreda u procvatu to mogla da podnese. Indonezija je, s druge strane, bila i osetljiva i ranjiva na promene u globalnim trgovinskim i investicionim modelima. Njena ekonomija je ozbiljno trpela i to je zauzvrat dovelo do unutranjeg politikog sukoba. Postoje razliiti stepeni ranjivosti. Kada je iranski ah svrgnut 1979. godine, iranska naftna proizvodnja prekinuta je u trenutku kada je potranja bila velika a trita ve utemeljena. Gubitak iranske nafte prouzrokovao je da ukupna koliina nafte na svetskim tritima opadne za oko 5 procenata. Trita su bila osetljiva, a manjak isporuke brzo se preobrazio u vie cene nafte. Amerikanci su, meutim, mogli da utede 5 procenata svojih energenata jednostavnim smanjenjem grejanja i vonjom 55 milja na sat. Ispostavlja se da su SAD, ako su mogle da takvim jednostavnim akcijama izbegnu tetu, bile osetljive, ali ne i preterano ranjive. MEUZAVISNOST OSETLJIVOSTI ... Banka Japana je pod pritiskom da povea kamatne stope po etvrti put od prolog maja da podri padajui jen. Strah od inflacije takoe ne jenjava, zbog ozbiljne nestaice radne snage, visokih cena zemljita i brzog rasta domae ponude novca. Prilagoavanje viim kratkoronim kamatnim stopama u Tokiju prole nedelje odigralo se na amerikom finansijskom tritu pre nekoliko nedelja, poto su, pod slinim pritiscima, amerike kamatne stope iznenada porasle a cene akcija skliznule nanie. Tokijska trita voze se Shinkansenom da uhvate korak sa Amtrakom, izjavio je g. Okumura, aludirajui na uveni japanski brzi voz i poznatu ameriku eleznicu. Tokio je samo uhvatio korak sa kretanjima koja su se pre nekoliko nedelja odigrala u Njujorku, a sada svi posmatraju situaciju u Nemakoj. - New York Times, 26. februar 1990.
77

Meutim, ranjivost ne zavisi samo od ukupnih mera. Ona takoe zavisi i od toga da li je drutvo spremno da bre reaguje na promene. Na primer, SAD su bile manje vete da odgovore na promene na tritu nafte nego Japan. Uz to, privatnici, velike korporacije i pekulatni takoe pojedinano posmatraju trite i mogu da odlue da sakrivaju ponudu
77

German Shift Felt in Japan, The New York Times, February 26, 1990, p. D1.

jer smatraju da e se nestaica pogoravati. Njihovi potezi jo vie e podii cene jer e nestaice biti vee a potranja na tritu e rasti. Prema tome, stepeni ranjivosti nisu tako jednostavni koliko to na prvi pogled izgleda. Ranjivost takoe zavisi od toga da li ima ili nema raspoloivih zamena i da li postoje drugi izvori ponude. Lester Braun iz World Watch Institute 1970. godine alarmirao je javnost zbog rastue zavisnosti a time i ranjivosti SAD od uvoznih sirovina. Od 13 osnovnih industrijskih sirovina, SAD su gotovo 90% zavisile od uvoza aluminijuma, hroma, magnezijuma i nikla. On je predvideo da e do 1985. godine SAD zavisiti od uvoza 10 od osnovnih 13 sirovina.78 Smatrao je da e to dovesti do dramatinog porasta ranjivosti SAD kao i do drastinog jaanja manje razvijenih zemalja koje te sirovine proizvode. Ali osamdesetih je cena tih sirovina opadala, a ne rasla. ta se desilo sa njegovim predvianjem? U prosuivanju ranjivosti, Brown je propustio da uzme u obzir alternativne izvore sirovina i razliitost izvora ponude koji spreavaju proizvoae da vetaki diu cene. Uz to, tehnologija se razvija. Jueranji otpad moe postati novi resurs. Dananja smanjena upotreba bakra takoe je posledica uvoenja kablova od optikih vlakana napravljenih od silikona koji je u osnovi pesak. Prema tome, projekcije amerike ranjivosti na nestaice sirovina ispostavile su se netanim, jer tehnologija i alternative nisu na valjan nain. Neki analitiari dananje razvijene ekonomije nazivaju zasnovanim na informaciji, u smislu da raunari, komunikacije i internet postaju preovlaujui faktori ekonomskog rasta. Takve ekonomije se ponekad nazivaju lakim , zato to je vrednost informacija koje lee u osnovi proizvoda daleko vea nego vrednost upotrebljenih sirovina. Takve promene jo vie smanjuju vrednost sirovina u svetskoj politici. Jedan od par izuzetaka je nafta, koja jo uvek ima vanu ulogu u najrazvijenijim ekonomijama, posebno za transport. Zauzvrat, ovo poveava strateki znaaj Persijskog zaliva, gde se nalazi veliki deo danas poznatih rezervi nafte u svetu. Simetrija meuzavisnosti Simetrija se odnosi na relativno uravnoteene sluajeve, nasuprot neuravnoteenoj zavisnosti. Manja zavisnost moe predstavljati izvor moi. Ako su dve strane meusobno zavisne, ali je jedna manje zavisna u odnosu na drugu, tada ta strana ima izvor moi sve dok obe strane podravaju tu svoju vezu. U meunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meuzavisnosti moe biti izvor moi. Analitiari koji tvrde da do meuzavisnosti dolazi samo u situacijama podjednake zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiko ponaanje.Takva savrena simetrija je veoma retka; kao to su to i sluajevi potpune neravnotee, gde je jedna strana potpuno zavisna, a druga nije uopte. Asimetrija je u srcu politike meuzavisnosti. (Videti Figuru 7.1) Asimetrinost esto varira u odnosu na razliita pitanja. Osamdesetih godina, kada je predsednik Regan smanjio poreze i poveao trokove, SAD su postale zavisne od uvoznog japanskog kapitala kako bi uravnoteile sopstveni federalni budet. Neki su smatrali da je ovo Japanu dalo ogromnu mo nad SAD. Ali, druga strana medalje bila je da bi Japan, ukidanjem pozajmice naneo tetu samom sebi koliko i SAD. Uz to, da je
78

Lester Brown, World Without Borders, Random House, New York, 1972, p. 194.

Japan iznenada prekinuo davanje pozajmice, investicije velikih japanskih akcionara u SAD bile bi obezvreene tetom nanetom amerikoj ekonomiji. Veliina japanske ekonomije bila je neto vie od polovine amerike, to je znailo da je Japancima bilo potrebno ameriko trite za njihove izvoz, vie nego obrnuto, iako su obe strane bile potrebne jedna drugoj i obe su imale korist od meuzavisnosti. Uz to, bezbednost je esto bila povezana sa drugim pitanjima amerikojapanskog odnosa. Posle II sv. rata, Japan je sledio politiku trgovinske drave i nije razvio veliku vojnu mo niti nuklearna oruja. Oslonio se na amerika jemstva da e uravnoteiti mo Sovjetskog Saveza i Kine u regionu Istone Azije. Kada se inilo da se izmeu SAD i Japana 1990. godine razvija trgovinski spor, Japanci su napravili ustupke da bi spreili slabljenje ukupnog bezbednosnog odnosa. Kada se asimetrija meuzavisnosti pojavi u razliitim problemskim podrujima, drava moe da pokua da spoji ili razdvoji probleme. Ako bi svaki problem mogao da se posmatra kao odvojena partija pokera, a da se sve partije igraju istovremeno, jedna drava moe da ima veinu ipova na jednom stolu, a druga drava na drugom. U zavisnosti od svojih interesa i pozicija, drava moe da nastoji da partije igra odvojeno, ili da stvori veze izmeu stolova. Stoga, mnogi politiki sukobi povodom meuzavisnosti ukljuuju stvaranje veza ili njihovo spreavanje. Drave ele da manipuliu meuzavisnou u podrujima gde su jake i da izbegnu manipulaciju u podrujima gde su relativno slabe. Ekonomske sankcije su est primer takve veze. Na primer, 1996. godine SAD su pretile sankcijama stranim kompanijama koje su investirale u Iran, ali su se povukle kada su se suoile sa evropskim pretnjama uzvratnim merama kroz druge veze. Formiranjem dnevnih redova i odreivanjem spornih podruja, meunarodne ustanove su esto uspostavljale pravila za pregovore o ustupcima u meuzavisnim odnosima. Drave su pokuavale da iskoriste meunarodne institucije da postave pravila koja utiu na prenos ipova meu stolovima. Ironino, meunarodne institucije mogu doneti koristi slabijim igraima tako to e neke sukobe u kojima siromanije drave relativno bolje stoje drati odvojene od vojnog stola gde jae drave dominiraju. Meutim, ostaje opasnost da e neki igrai biti dovoljno jaki da preokrenu jedan ili vie stolova. Sa odvojenim institucijama za novac, transport, zagaenje i trgovinu, ako vojno jai igrai budu suvie teko poraeni postoji opasnost da e pokuati da prevrnu druge stolove. Ipak, kada su SAD i Evropa bile pobeene na naftnom stolu 1973., one nisu iskoristile svoju superiornu vojnu silu da prevrnu pregovaraki naftni sto zato to ih je, kao to emo videti kasnije, zadrala sloena mrea veza. Najvea drava ne pobeuje uvek u manipulaciji ekonomskom meuzavisnou. Ako je manja ili slabija drava vie zabrinuta za problem, moe da bude veoma dobra. Na primer, zbog toga to SAD pokriva blizu kanadske spoljne trgovine, a Kanada oko amerike, Kanada vie zavisi od SAD nego obrnuto. I pored toga, Kanada je esto prevladavala u brojnim sporovima sa SAD, zato to je Kanada bila voljna da preti uzvratnim akcijama, kao to su tarife i restrikcije koje su odvraale SAD. Kanaani bi trpeli vie od Amerikanaca da su njihove akcije dovele do punog spora, ali Kanada je oseala da je bolje rizikovati povremenu odmazdu, nego prihvatiti pravila zbog kojih bi uvek bili na gubitku. Zaplaivanje kroz manipulaciju ekonomske meuzavisnosti je donekle poput nuklearne reakcije, u smislu da poiva na sposobnosti za efikasnu tetu i kredibilne namere. Male drave esto mogu da iskoriste svoj vei intezitet i vei kredibilitet da prevaziu svoju relativnu ranjivost u asimetrinoj meuzavisnosti.

Prirodan rezultat rastue meuzavisnosti je irenje trgovinskih paktova. Evropska unija je najprefinjeniji od ovih ugovora i zahteva da drave-lanice ustupe ne samo odreeni ekonomski suverenitet, nego takoe i politiki. Do poetka 1994. godine, SAD, Meksiko i Kanada su ratifikovale Severnoameriki ugovor o slobodnoj trgovini (NAFTA). Za Meksiko i Kanadu, NAFTA je bila privlana zato to je njihove ekonomije vre vezala za veu ameriku ekonomiju i time im poveala pristup na amerika trita i njihovu mogunost da svoje proizvode izvoze u SAD. Za SAD, NAFTA je proirila ravan amerikog izvoza i olakala poslovanje amerikih kompanija u Kanadi i Meksiku. Paktovi kao to je NAFTA mogu da poveaju meuzavisnost i smanje asimetriju u meusobnom odnosu. Prihvatajui da svoju ekonomiju ispreplete sa meksikom, SAD su pretpostavile neke obaveze meksike ekonomije zajedno sa koristima lakeg pristupa. Kada je 1994. vrednost meksikog pesosa naglo opala, Klintonova administracija je poetkom 1995. pourila da podri padajuu valutu i prikupila paket pomoi od vie milijardi dolara. U vreme kada je ameriki Kongres bio u orsokaku zbog poveanih domaih rashoda za usluge kao to su zdravstvena zatita itd, administracija nije imala mnogo izbora osim da spasava pesos. Sa veom meuzavisnou, ak i jake zemlje mogu postati osetljive na ekonomska kretanja van njihovih granica. Kada je Jugoistona Azija 1997. godine, prolazila kroz svoju finansijsku krizu, SAD su bile manje ranjive nego u sluaju Meksika i odgovorile su prvenstveno kroz multilateralne instistucije. Ipak, strahovanja od ekonomskog domino efekta u kome bi kolaps neke ekonomije u razvoju podrio poverenje u druge znaila bi da SAD i druge razvijene ekonomije ne bi mogle da nastave da se nezainteresovano dre po strani. Vostvo u svetskoj ekonomiji Sve u svemu, pravila meunarodne ekonomije odraavaju politike najveih drava. U 19. veku, Velika Britanija bila je ekonomski najjaa zemlja. U monetarnoj sferi, Banka Engleske pridravala se standarda zlatne podloge, koji je postavio stabilan okvir za novac irom sveta. Posle I svetskog rata, Velika Britanija je bila ozbiljno oslabljena borbom protiv carske Nemake. SAD su postale najvea ekonomska sila na svetu, ali je tridesetih godina preusmerila svoju panju sa meunarodnih odnosa. Najvei igra svetske ekonomije ponaao se kao da je i dalje slobodni strelac, umesto da preuzme vostvo kako je to podrazumevala njegova veliina. Neki ekonomisti veruju da je velika depresija tridesetih godina bila pogorana loom monetarnom politikom i odsustvom amerikog vostva. Velika Britanija je bila suvie slaba da odri otvorenu meunarodnu ekonomiju, a SAD se nisu ponaale u skladu sa svojim novim obavezama. Nakon II svetskog rata, ameriki dravnici imali su na umu pouke iz 1930-tih, i 1944. godine na meunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu, Nju Hempir, osnovane su institucije za odravanje otvorene, meunarodne ekonomije. Meunarodni monetarni fond (MMF) pozajmljuje novac, obino zemljama u razvoju i ekonomijama novih trita, da im pomogne kada doe do potekoa u servisiranju duga ili otplati kamata. MMF uglavnom uslovljava svoje zajmove zemljama-primaocima reformama njihove ekonomske politike, na primer smanjenjem budetskog deficita i subvencija. Premda je njegova politika ponekad protivrena, MMF je odigrao ulogu u pomoi ruskoj ekonomiji ranih 1990 ih, kao i u azijskoj finansijskog krizi kasnije te decenije. Meunarodna banka za obnovu i razvoj (Svetska banka) pozajmljuje novac siromanijim zemljama i novim

tritima za razvojne projekte. (Takoe postoje regionalne razvojne banke za Aziju, Latinsku Ameriku, Afriku i Istonu Evropu). Opti sporazum o tarifama i trgovini (GATT), kasnije transformisan u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), uspostavio je pravila liberalne trgovine i sluio kao mesto za niz rundi mulitlateralnih pregovora koji su snizili trgovinske barijere. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) slui kao forum gde dvadesetak najrazvijenih zemalja koordinira svoje meunarodne ekonomske politike. Od sredine 1970ih voe 7 najjaih ekonomija koje pokrivaju 2/3 svetske proizvodnje sreu se na godinjim konfrencijama na vrhu (proirili se 1990. ukljuivi i Rusiju ), da raspravljaju o svetskoj ekonomiji. Ove institucije pomogle su ponovno jaanje vladinih politika koje omoguavaju brz rast privatnih transnacionalnih interakcija. Tokom veeg razdoblja posle 1945. god, trgovina je rasla izmeu 3 i 9 % godinje, bre ak i od rasta svetskog proizvoda. Meunarodna trgovina, koja je 1950-ih predstavljala 4 % amerikog bruto nacionalnog proizvoda do 1990-tih se utrostruila na 13 % amerikog bruto nacionalnog proizvoda. Velike multinacionalne korporacije sa globalnim strategijama postajale su znaajnije kako su meunarodne investicije rasle za gotovo 10 % godinje. Kritiari tvrde da su glavne meunarodne ekonomske institucije pristrasne u korist bogatih pre nego siromanih zemalja. MMF i Svetska banka, na primer, imaju ponderisano glasanje koje daje nadmoni uticaj Sjedinjenim Dravama, Evropi i Japanu. Fondom oduvek upravlja Evropljanin, a Bankom Amerikanac. Sjedinjene Drave mogu da imaju fiskalne i trgovinske deficite, uz blage kritike, ali kada siromane zemlje naprave slina dugovanja, birokrate MMF-a insistiraju na povraaju trine discipline kao uslovu za pomo. Jedan razlog je to to je siromanim zemljama esto potrebna pomo MMF-a da pozajme novac, dok SAD mogu da ga pozajmljuju bez MMF-a. Drugim reima, institucije odraavaju mo koja lei u osnovi asimetrine meuzavisnosti finansijskih trita. Ukidanje MMF-a ne bi promenilo realnost moi na kojima poivaju finansijska trita. Ako ita, preputanje ovih stvari privatnim bankarima i direktorima fondova moglo bi da siromanim dravama jo vie otea pozajmice. Svetska trgovinska organizacija nema ponderisano glasanje, a njen sadanji direktor je sa Tajlanda. Ona obezbeuje forum gde 148 zemalja moe da pregovara o trgovinskim sporazumima na nediskriminativnoj osnovi, kao i o panelima i pravilima za arbitrau trgovinskih sporova. Kritiari istiu da su sporazumi o kojima zemlje pregovaraju u ovom okviru (kao to je tekua runda multilateralnih trgovinskih razgovora u Dohi) omoguili bogatim zemljama da zatite oblasti kao to su poljoprivreda i tekstil od konkurencije zemalja u razvoju i da su time nepoteni prema siromanima. Opisi kritiara su tani, a protekcionistika politika teti siromanim zemljama. Uzroci takvog protekcionizma lee, meutim, u unutranjoj politici bogatih zemalja, i mogli su da budu jo vei da WTO nije odigrala svoju ulogu. Ponovo, meunarodne institucije mogu da ublae, ali ne i da ukinu realnost moi. Ako ita, injenica da se SAD i Evropa pridravaju skupih odluka koje je vee WTO donelo protiv njih navodi na to da institucije ipak prave razliku, ak i ako je ona mala. ak i meu bogatim i monim zemljama, postoje problemi u upravljanju transnacionalnom ekonomijom u svetu posebnih drava. 1980-ih i ponovo nakon 2001.godine, SAD su postale neto dunik kada su odbile da plate porez na domae raune i umesto toga pozajmile novac iz inostranstva. Neki istraivai verovali su da se time postavlja scena za ponavljanje prie iz 1930-tih, da e SAD iskusiti pad, kao to se

to desilo Britaniji. Ali SAD nisu potonule niti se povukle, a druge zemlje su nastavile da im rado pozajmljuju novac jer su imale poverenja u njihovu ekonomiju i jer je to odgovaralo njihovim interesima. Kina, na primer, dri velike rezerve dolara kao sredstva za olakanje svog izvoza u SAD. Finansijska nestabilnost, meutim, ostaje potencijalni problem. Veina lanica Evropske unije stvorila je 1999.godine evropsku monetarnu uniju sa jednom monetom, evrom, za koga neki smatraju da moe biti rival dolaru kao rezervna valuta. Uz to, globalna finansijska trita dramatino su porasla i njihova esta promenljivost predstavlja rizik stabilnosti. Mnogo e zavisiti od spremnosti njihovih vlada da se zaloe za politike koje odravaju stabilnost u meunarodnom ekonomskom sistemu. U svakom sluaju, globalni politiki i ekonomski sistem je sloeniji nego ranije. Postojae vie sektora, vie drava, vie problema i vie privatnih uesnika ukljuenih u sloenost meuzavisnih odnosa. Sve je manje realno analizirati svetsku politiku kao da se ona deava iskljuivo izmeu grupe velikih drava, vrstih kao bilijarske kugle, koje se sudaraju u borbi za ravnotei snaga. Realizam i sloena meuzavisnost Kako bi izgledao svet ako bi tri kljune pretpostavke realizma bile izokrenute? Ove pretpostavke su da su drave jedini znaajni akteri, da je vojna sila dominantan instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moemo postaviti potpuno razliitu svetsku politike: 1.) drave nisu jedini vani akteri transnacionalni uesnici koji deluju preko dravnih granica takoe su primarni igrai 2.) sila nije jedini vaan instrument ekonomska manipulacija i korienje meunarodnih ustanova su dominantni instrumenti 3.) bezbednost nije primarni cilj primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamiljeni svet moemo da oznaimo kao sloenu meuzavisnost. Sociolozi sloenu meuzavisnost nazivaju idealnim tipom. To je zamiljeni koncept koji ne postoji u stvarnom svetu, ali, kao to smo videli, ni realizam se ne uklapa savreno u stvaran svet. Sloena meuzavisnost je misaoni opit koji nam omoguava da pretpostavimo razliite tipove svetskih politika. I realizam, i sloena meuzavisnost predstavljaju pojednostavljene modele ili idealne tipove. Stvarni svet lei negde izmeu ova dva modela. Moemo se zapitati gde se u spektru izmeu stvarnosti i sloenosti uklapaju veze odreene zemlje. Bliski Istok je blii realistikom kraju spektra, ali odnosi izmeu SAD i Kanade ili veza izmeu Nemake i Francuske danas su se veoma pribliile onom kraju spektra koji oznaava sloenu meuzavisnost. Razliite politike i razliiti oblici borbe za mo deavaju se u zavisnosti od toga gde je u ovom spektru smeten konkretan odnos izmeu vie zemalja. U stvari, zemlje mogu menjati svoje pozicije u tom spektru. Tokom Hladnog rata, ameriko-sovjetski odnos bio je blii realistikom kraju spektra, ali se sa krajem Hladnog rata rusko-ameriki odnos primakao centru izmeu realizma i sloenoste meuzavisnosti. Najbolji primer interakcije izmeu sloene meuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi

potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina ima snane unutranje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliina kineskog trita za ameriku robu i domaa potranja za kineskom robom u SAD znae da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniena transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike multinacionalne korporacije koje su vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i krenja ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaan uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj Aziji, i doprineo oivljavanju amerikojapanskog bezbednosnog saveza 1996.godine. Pre irakog rata 2003. godine, kolumnista Robert Kejgan tvrdio je da su mnoge evropske zemlje bile manje voljne da se suprotstave opasnim diktatorima poput Sadama Huseina, jer su se navikle na mirne uslove sloene meuzavisnosti koji preovladavaju unutar Evrope i tee da ih generalizuju na stvaran svet van Evrope, gde su manje pogodni. Njegovim reima, Amerikanci su sa Marsa, Evropljani su sa Venere. Naravno, ova pametna fraza bila je suvie jednostavna (pogledajte ulogu Britanije u irakom ratu), ali je obuhvatila razliita opaanja s obe strane Atlantika. Takoe je osvetlila iru sutinu. U odnosima jednih sa drugima, sve napredne demokratije obrazuju kantovsko ostrvlje mira u moru hobsijanskog realizma. U svojim odnosima sa Kanadom, Evropom i Japanom, ak i SAD su sa Venere. Podjednako je pogreno pretvarati se da je itav svet modeliran prema Hobsovom realizmu kao i prema Kantovoj sloenoj meuzavisnosti. NAFTNA POLITIKA Pitanja se razlikuju i po tome koliko se uklapaju u pretpostavke dva idealna tipa. Nafta nije jedino vana sama po sebi, nego ona takoe ukljuuje aspekte i realizma i sloene meuzavisnosti. Meuzavisnost u konkretnoj oblasti esto se odvija u okviru pravila, normi i institucija koje se nazivaju reim. Meunarodni naftni reim se tokom poslednjih decenija dramatino promenio. Naftni reim 1960. godine, predstavljao je privatni oligopol blisko povezan sa vladama glavnih zemalja potroaa. Nafta se u to vreme prodavala za oko 2 dolara po barelu, a 7 velikih transnacionalnih naftnih kompanija, poznatih i po nazivu sedam sestara odreivale su koliinu nafte koja e biti proizvedena. Cena nafte zavisila je od koliine koju su te kompanije proizvodile i od potranje bogatih zemalja kojima se najvei deo te koliine prodavao. Transnacionalne kompanije postavljale su stopu proizvodnje, a cene su odreivali uslovi u bogatim zemljama. Najjae sile u meunarodnom sistemu u tradicionalnom vojnom smislu povremeno su intervenisale da bi odravale ovaj sistem funkcionalnim. Na primer, 1953. godine, kada je nacionalistiki pokret pokuao da svrgne iranskog aha, Britanija i Sjedinjene Drave tajno tajno intervenisale da povrate aha na tron. Tadanji naftni reim u najveoj meri nije pretrpeo promene. Kako je ve pomenuto, posle 1973. godine dolo je do velike promene u meunarodnom reimu upravljanja naftom. Zemlje-proizvoai postavljale su norme proizvodnje i time imale jak uticaj na cenu, vie nego to ju je odreivalo iskljuivo trite bogatih zemalja. Dolo je do izuzetno velikog prenosa moi i bogatstva sa bogatih na relativno siromane zemlje. Poverljiva dokumenta obelodanjena 2004. godine

pokazuju da su Sjedinjene Drave razmatrale upotrebu sile da okupiraju naftna polja u Persijskom zalivu, kao to bi to mogla da predvidi realistika teorija, ali to nisu uinile, a reim se promenio u korist slabijih zemalja. Kako objasniti tako dramatinu promenu? Objanjenje koje se esto nudi je da su se zemlje-proizvoai nafte povezale i stvorile OPEC Organizaciju zemalja-izvoznika nafte. Problem u ovom objanjenju je taj da je OPEC formiran 1960., a dramatinih promena nije bilo sve do 1973. Cene nafte pale su uprkos OPEC, tako da u ovoj prii postoji jo neto. Postoje 3 naina da se objasne ove promene u meunarodnom naftnom reimu: ukupna ravnotea snaga, ravnotea snaga po pitanjima nafte, i meunarodne institucije Realisti posmatraju promene u ravnotei snaga prvenstveno sa stanovita vojne sile, naroito u odnosu na Persijski zaliv, koji je najvei region-izvoznik nafte u svetu. Dve promene uticale su na ovaj balans: porast nacionalizma i dekolonizacija. Polovina zemalja OPEC 1960tih, bile su evropske kolonije; do 1973. sve su postale nezavisne. Uporedo sa rastom nacionalizma, rasli su i trokovi vojne intervencije. Mnogo je skuplje koristiti silu protiv nacionalno probuenog i dekolonizovanog naroda. Kada su Britanci i Amerikanci intervenisali u Iranu 1953., to nije bilo toliko skupo, ali da su Amerikanci pokuali da zadre aha na tronu 1979., trokovi bi bili previsoki. Jedan razlog zato bogate zemlje nisu 1973. ule i kolonizovale zemlje-proizvoae imao je veze sa trokovima korienja sile protiv nacionalno osveenih naroda. Promene amerike i britanske moi takoe su uticale na ravnotea snaga u Persijskom zalivu. U vreme formiranja OPEC, i pre toga, Britanija je u velikoj meri bila policajac u Persijskom zalivu. 1961. to je spreilo ranije irako nastojanje da anektira Kuvajt. Ali, do 1971., Velika Britanija je ekonomski oslabila, a britanska vlada je pokuavala da smanji njene meunarodne odbrambene obaveze. 1971. Britanija je zavrila sa onim to se nazivalo njenom ulogom istono od Sueca. Ovo moe pomalo da podseti na 1947., kada Britanija nije bila u mogunosti da odri svoju ulogu sile u istonom Mediteranu. U to vreme, SAD su uskoile da pomognu Grkoj i Turskoj i formulisale Trumanovu doktrinu. Ali, 1971. SAD nisu bile u tako dobroj poziciji da bi zamenile Britaniju kao to su to uinile 1947. SAD su se estoko zavadile sa Vijetnamom i nisu bile voljne da tome dodaju i veliku vojnu ulogu u Persijskom zalivu. Kao rezultat, predsednik Nikson i tadanji savetnik za nacionalnu bezbednost Kisinder kreirali su ameriku strategiju koja se u velikoj meri oslanjala na regionalne sile. Za instrument su odabrali Iran. Koristei Iran kao regionalnu silu, smatrali su da e moi da jeftino zamene odlazeeg britanskog policajca. Tako bi realista ukazao na ove promene u ukupnoj strukturi moi, naroito ravnotea snaga u regionu Persijskog zaliva, da bi objasnio promene naftnog reima. Drugi nain objanjavanja ove promene je izmenjena forma realizma koja se usredsreuje iskljuivo na raspodelu moi u vezi samog pitanja nafte, a ne ukupne vojne strukture. Dolo je do vanih promena u strukturi moi po ovom pitanju. SAD su bile vodei proizvoa nafte u svetu, ali je njihova proizvodnja na vrhuncu bila 1971. godine. Nakon toga poeo je da raste ameriki uvoz i SAD vie nisu imale vikove nafte. Za vreme 2 bliskoistona rata 1956. i 1967., arapske zemlje pokuale su sa naftnim embargom, ali njihovi napori su bili bezuspeni jer su SAD proizvodile dovoljno nafte da snabdeju Evropu kada je bila odseena od arapskih zemalja. Nakon to je amerika proizvodnja 1971. dostigla svoj vrhunac i SAD poela da uvozi naftu, mo da uravnoteuju trite nafte prela je u ruke zemalja kao to su Saudijska Arabija i Iran.

SAD vie nisu bile dobavlja koji predstavlja krajnje reenje i koji je uvek mogao da obezbedi naftu koja nedostaje. Trei nain da se objasni razlika u naftnom reimu posle 1973. oslanja se manje na realizam, a vie na promene uloge meunarodnih institucija, naroito multinacionalnih kompanija i OPEC. Sedam sestara je u ovom periodu postepeno izgubilo mo. Jedan od razloga jeste zastarevajua pogodba sa zemljama-proizvoaima. Kada multinacionalna korporacija ulazi u zemlju bogatu resursima, sa novim ulaganjem, moe da postigne pogodbu u kojoj dobija veliki deo zajednike dobiti. Sa take gledita siromane zemlje, dolazak multinacionalne kompanije koja e razvijati njene resurse znaie boljitak. ak i da dobije svega 20%, a multinacionalna kompanija 80% prihoda, siromana zemlja imae vie nego to je imala ranije. Tako da u poetnim fazama, kada multinacionalne kompanije imaju monopol nad kapitalom, tehnologijom i pristupom meunarodnim tritima, sklapaju pogodbu sa siromanim zemljama prema kojoj dobijaju lavovski deo. Ali, tokom vremena, multinacionalne kompanije nepaljivo su prenosile resurse u siromane zemlje, ne iz milosra nego u normalnom toku poslovanja. Oni obuavaju lokalno osoblje. Saudijci, Kuvajani i ostali nauili su kako se vode naftna polja, pumpne stanice i dokovi za utovar. Lokalno osoblje razvilo je strunost u marketingu i tako dalje. Vremenom, siromane zemlje traile su za njih bolju podelu dobiti. Multinacionalne kompanije su mogle da prete povlaenjem, ali sada su siromane zemlje mogle da prete da e same voditi posao. Tako je, tokom vremena, mo multinacionalnih kompanija, naroito u oblasti sirovina, umanjena u smislu pregovaranja sa zemljomdomainom. To je zastarevanje pogodbe. Tokom razdoblja od ezdesetih godina, pa do 1973., multinacionalne kompanije su nepaljivo vrile transfer tehnologije i vetina za unapreenje sposobnosti siromanih zemalja za samostalno voenje poslovanja sa naftom. Bilo je i drugih kretanja. Sedam sestara dobilo je drutvo mlaih roaka, kada su nove transnacionalne kompanije ule na trite nafte. Iako nisu bile tako velike kao sedam sestara, ipak nisu bile male, i poele su da sa zemljama-proizvoaima nafte postiu sopstvene pogodbe. Tako, kada bi zemlja-proizvoa nafte elela da se izvue iz ruku sedam sestara, mogla je da sklopi pogodbu sa manjom nezavisnom multinacionalnom kompanijom. To je dodatno smanjilo pregovaraku mo najveih multinacionalnih kompanija. Na institutcionalnom nivou, postojao je skromni porast efikasnosti OPEC kao kartela. Kartelsko ograniavanje ponude dugo je bilo tipino za naftnu industriju, ali u prolosti to su bili privatni aranmani sedam sestara. Karteli su uopte uzev imali problem jer postoji tendencija varanja na proizvoakim kvotama kada su trita slaba i kada cene padaju. Karteli najbolje rade kada postoji nestaica nafte, ali kada postoji viak, ljudi ele da prodaju svoju naftu i tee da saseku cene kako bi dobili vei udeo na tritu. Vremenom, sile trita tee da izjedu kartele. OPEC je predstavljao nastojanje da se izvri promena sa privatnih na vladine kartele zemalja-proizvoaa nafte. U svojim prvim godinama, OPEC je imao problem da iskae mo jer je nafte bilo mnogo. Sve dok su postojali vikovi nafte, zemlje OPEC imale su podsticaj da varaju da bi doli do veeg udela na tritu. OPEC nije bio u mogunosti da osnai disciplinu cena od godine kada je osnovan, 1960. sve do ranih sedamdesetih. Ali, kada je ponuda nafte opala, porasla je uloga OPEC u koordinaciji pregovarakih moi proizvoaa.

Rat na Bliskom istoku 1973. je OPEC-u dao podsticaj, znak da sada moe da iskoristi svoju mo. Arapske zemlje su obustavile snabdevanje naftom u ratu 1973.godine. iz politikih razloga, to je stvorilo situaciju u kojoj je OPEC mogao da bude efikasniji. Iran, koji nije arapska zemlja, navodno je bio ameriki instrument za kontrolu Persijskog zaliva, ali iranski ah je uetvorostruio cenu nafte a ostale OPEC zemlje su sledile taj model. Tokom dueg vremena, OPEC zbog sila trita nije bio u stanju da stalno podie cene nafte, ali postojao je donji prag, kao posledica OPEC koalicije. Znaajniji institucionalni faktor bila je uloga naftnih kompanija u ublaavanju patnji u samoj krizi. U jednom trenutku krize, Henri Kisinder, do tada ve dravni sekretar SAD rekao je da bi, ukoliko se SAD suoe sa guenjem, mogla biti upotrebljena i sila. 15% nafte u prometu bilo je odseeno, a arapski embargo smanjio je izvoz nafte u SAD za 25%. Meutim, naftne kompanije su obezbedile da ni jedna zemlja ne trpi mnogo vie od druge. Kada je SAD izgubila 25% svog uvoza arapske nafte, kompanije su joj otpremale vie nafte iz Venecuele ili Indonezije. Ublaile su patnje zbog embarga, tako da su bogate zemlje izgubile oko 7-9% svoje nafte, dosta ispod take guenja. One su pomogle da se sprei da ekonomski sukob postane vojni sukob. Zato su to radile? To nije bilo iz milosra. Transnacionalne kompanije tee maksimiziranju profita na duge staze; to jest, ele da dugorono maksimiziraju svoj profit. Da bi to ostvarile, potrebna im je stabilnost i pristup tritu. Multinacionalne kompanije plaile su se situacija u kojima bi bile nacionalizovane u nekoj zemlji ukoliko odbiju da vre prodaju toj zemlji. Na primer, britanski premijer Edvard Hit traio je od direktora British Petroleuma da prodaje samo u Britaniju, a ne i u druge zemlje. Direktor British Petroleuma odgovorio je da bi, kad bi potovao takav nalog, kompanija bila nacionalizovana od strane tih drugih zemalja, to bi unitilo British Petroleum. Britanski premijer se povukao. U sutini, zbog toga to su naftne kompanije teile maksimizaciji profita na duge stane, vie su pokuavale da stabilizuju trite nego da bilo koja zemlja mnogo trpi. Smanjenjem pretnje guenja, smanjile su verovatnou upotrebe sile. Ukratko, nafta je ilustracija jedne teme koja se nalazi izmeu idealnih tipova realizma i sloene meuzavisnosti. Trodimenzionalne promene sveukupne ravnotee moi, pitanja sturkture moi, i institucija u oblasti naftne politike omoguavaju objanjavanje ove dramatine promene izmeu naftnog reima ezdesetih i onog posle 1973. godine. Nafta kao izvor moi Koliko je mono bilo naftno oruje u trenutku prevrata 1973. godine? Smanjenjem proizvodnje i embargom na prodaju zemljama bliskim Izraelu, arapske drave bile su u mogunosti da svoja pitanja stave na elo amerike liste prioriteta. One su takoe stvorile privremenu zbrku u savezima izmeu Japana, Evrope i SAD. U nameri da zatite svoje koliine nafte, Francuska i Japan zauzeli su nezavisne pozicije. Naftno oruje ohrabrilo je SAD da odigraju pomirljiviju ulogu u traenju reenja za arapskoizraelski spor odmah nakon Jomkipurskog rata. S druge strane, ono nije promenilo osnovnu politiku SAD na Bliskom istoku. Amerikanci se nisu odjednom prebacili od

saveznitva sa Izraelom na podrku arapskoj stvari. Nafta je bila moni resurs koji je imao uticaja, ali ne i dovoljno snanog efekta da preokrene ameriku politiku. Zato naftno oruje nije bilo delotvornije? Deo odgovora je u uzajamnosti u meuzavisnosti. Saudijska Arabija, koja je postala kljuna zemlja na tritima nafte, imala je velike investicije u SAD. Da je Saudijska Arabija poljuljala ameriku ekonomiju, povredila bi i sopstveni ekonomski interes. Uz to, Saudijska Arabija zavisila je od SAD u oblasti bezbednosti. Na due staze, SAD su bile jedina zemlja sposobna da odri stabilnu ravnoteu moi u regionu Persijskog zaliva. Saudijci su to znali, pa su stoga bili obazrivi u pogledu toga koliko daleko vriti pritisak naftnim orujem. Koja je bila uloga sile kao izvora moi u naftnoj krizi 1973. godine? Tu nije bilo otvorene upotrebe sile. Nije bilo ni vojne intervencije jer nije bila neophodna. tavie, Saudijska Arabija imala je koristi od dugoronog jemstva bezbednosti od strane SAD. Stoga je sila igrala sporednu ulogu. Postojala je indirektna veza izmeu bezbednosne i naftne meuzavisnosti. Sila je bila suvie skupa da se otvoreno upotrebi, ali je u pozadini odigrala ulogu kao izvor moi. Ovaj sloen set faktora i dalje opstaje. Nafta ostaje izuzetak meu sirovinama, i to je delom doprinelo dvoma zalivskim ratovima i nastavku snanog prisustva amerike mornarice u Persijskom zalivu. Ali, cene nafte su osetljive na sile globalnog trita i potraga za novim nalazitima koje multinacionalne kompanije vre u centralno-azijskom i drugim regionima poveala je ponudu. Cene su se krajem veka vratile na istorijski najnie vrednosti pre krize 1973. godine. Najgori mogui naftni scenariji predviani tokom sedamdesetih, nisu se ostvarili. Ameriko ministrastvo za energiju, na primer, predvidelo je da e nafta do 2000.godine kotati vie od 100$ za barel.79 Od poetka ranih osamdesetih, meutim, cene nikada nisu dostigle ni polovinu te vrednosti. Brojni faktori pomogli su da se ova predvianja ne ostvare. Na strani potranje, politike mere i porast cena doveli su do efikasnije upotrebe energije. Na primer, Zakon o prosenoj korporativnoj energetskoj efikasnosti u SAD zahteva da proizvoai automobila proizvode automobile koji zadovoljavaju minimalne standarde gasne kilometrae. Ovo je primer domae politike koja je imala jasno eljeni uticaj na inostranu politiku. (Uz to, vozai svesni trokova, koji su osetili bolno stezanje zbog visokih cena benzina, takoe su doprineli ovakvoj posledici). Na strani ponude, pojava van-OPEC izvora nafte koji nisu bili na raspolaganju tokom Hladnog rata znaila je da se OPEC suoava sa veom konkurencijom na svetskom tritu. Do kraja devedesetih, Rusija je postala glavni snabdeva Zapada naftom. Rezerve u Kaspijskom moru takoe su nudile drugo obeavajue nalazite van kontrole OPEC. Napredak u tehnologiji omoguio je geolozima da osvoje pristup nafti do koje je ranije bilo nemogue dopreti, pokazujui ogranienja projekcija globalnih rezervi nainjenih tokom sedamdesetih. Dva rastua giganta uticae na budunost energetskih trita: Kina i Indija. Kao dve najmnogoljudnije nacije na svetu, obe prolaze kroz nagli porast potranje za energijom kako se modernizuju i industrijalizuju. Kina ima ogromne rezerve uglja kao i prirodnog gasa u svojoj zapadnoj provinciji Sinkjang, ali e se sve vie oslanjati na uvoz kako bi zadovoljila svoje rastue potrebe. Obe zemlje takoe se suoavaju sa ozbiljnim pretnjama ivotnoj sredini zbog korienja fosilnih goriva koja mogu da imaju globalni
79

Still Holding Customers Over a Barrel, The Economist, October 25, 2003, pp. 61 63.

uticaj u smislu zagaenja vazduha, a njihov porast znaajno e doprineti globalnoj potranji za naftom. Sjedinjene Drave e takoe verovatno nastaviti da se oslanjaju na uvezenu naftu da bi zadovoljile svoje potrebe za energentima, a ovo znai da e najvei globalni regioni-proizvoai nafte kao Persijski zaliv jo uvek igrati kljunu ulogu u geopolitici. Uprkos novim resursima kao to je Rusija, strunjaci predviaju da e Saudijska Arabija i njeni susedi zadovoljiti dve treine poveane globalne potranje od sada do 2030.80 Budui da je svetski proizvoa broj 1, svaka promena u politikom sistemu Saudijske Arabije mogla bi da ima dramatine posledice. Cene bi mogle da porastu naglo ukoliko sukobi prekinu isporuke iz Persijskog zaliva. Drama povodom nafte jo uvek traje. Dok su u ekonomijama informatike ere sirovine manje kljune nego u industrijsko doba, nafta je jo uvek vana. A premda rastue globalne mree ekonomske meuzavisnosti proizvode zajednika dostignua, one takoe mogu i da stvore politike probleme. Politika moi u eri ekonomske globalizacije postaje sve sloenija. PITANJA ZA RAZMILJANJE: 1. Koji su najvaniji tipovi globalizacije? Da li je globalizacija jedan nepovratan proces? U emu se dananja globalizacija razlikuje od globalizacije u prethodnim razdobljima? 2. Koje su implikacije globalizacije na podruju kulture? Da li ona nuno vodi globalnoj kulturnoj homogenizaciji? Da budemo jo odreeniji, da li e globalizacija, u poslednjoj instanci, dovesti do amerikanizacije sveta? 3. Koja vrsta politikih reakcija je podstaknuta globalizacijom? Kakva je odnos Izmeu antiglobalizacijskih oseanja ljudi i ekonomske nejednakosti u sferi meunarodnih odnosa? 4. ta je kompleksna meuzavisnost? Da li je ona jedan deskriptivni model? Gde je ovaj koncept najrazvijeniji u dananjem svetu? 5. ta ekonomsku meuzavisnost ini izvorom moi? Objasnite na koji nain se razlikuju pojmovi senzitivnosti i ranjivosti? 6. Koji su bili dublji uzroci a koji povodi naftne krize iz 1973. godine? Zato do takve jedne situacije nije dolo ranije, recimo 1967. godine? Da li ovo predstavlja jedinstven dogaaj u istoriji ili je re o poetku revolucije u meunarodnoj politici? Zato u reavanju zbog toga nastalih problema nije koriena sila? 7. Liberalna teorija je optimistina, verujui da poveanje obima meunarodne trgovine moe ozbiljno smanjiti privlanost vojne sile kao sredstva u meunarodnoj politici? Da li postojanje meunarodnog reima za proizvodnju nafte potvruje ili porie ovu hipotezu? 8. Prema jednoj od klasinih hipoteza realistike teorije meunarodnih odnosa, ne treba da oekujemo saradnju izmeu drava dokle god one deluju u uslovima anarhije. Kako se onda moe objasniti visoki stepen saradanje izmeu drava proizvoaa nafte u periodu posle krize iz 1973. godine? Da li je embargo tada
80

Ibid.

nametnut, ostvario svoje ciljeve? Koji su bili njegovi neuspesi? ta im nije polo za rukom? PREPORUENA LITERATURA: 1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence, 3rd ed., Longman, New York, Poglavlja 1 3 2. David Held, et al., Global Transformations: Politics, Economics and Culture, Stanford University Press, Stanford, CA, oglavlja 1 3 3. Thomas L. Friedman, Lexus and Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar Straus and Giroux, New York, 1999 4. Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing World, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000, Poglavlja 1 2 DODATNA LITERATURA: Adler, Emmanuel and Peter Haas, Epistemic Communities, World Order, and the Creation of a Reflective Program, International Organization, 46 : 1, 1992, pp. 367 390. Baldwin, David A., Economic Statecraft, Princeton University Press, Princeton NJ, 1985 Bhagwati, Jagdish, In Defense of Globalization, Oxford University Press, New York, 2004 Cairncross, Frances, The Death of Distance: How The Communications Revolution Will Change Our Lives, Harvard Business School Press, Boston, 1997 Coglianese, Cary, Globalization and the Design of International Institutions, in: Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing World, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000, Cohen, Benjamin, The Question of Imperialism: The Political Economy of Dominance and Dependence, Basic, New York, 1973 Diamond, Jared, Guns, Germs and Steel: The Fates of Human Societies, W. W. Norton, New York, 1998 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Dared Dajmond, Mikrobi, puke i elik: sudbine ljudskih drutava, Slubeni List SCG, Dosije, Beograd, 2004) Folk Richard and Andrew Strauss, Toward a Global Parliament, Foreign Affairs, January / February 2001

Foreign Affairs Editors Choice, Gobalization: The Challenge and Opportunity, Council on Foreign Relations, New York, 2002 Galtung, Johan, A Structural Theory of Imperialism, Journal of Peace Research, 18 : 2, 1971, pp. 81 118. Gidens, Anthony, Runnaway World: How Globalization is Reshaping Our Lives, Routledge, New York, 2000 Gilpin, Robert, The Political Economy of International Relations, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1987 Grieco, Joseph, Anarchy and the Limits of Cooperation, International Organization, 42 : 2, Summer 1988, pp. 485 508. Haggard, Stephan, Pathways from he Periphery, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1990 Held, David, and Anthony McGrew, eds., Governing Globalization: Power, Authority, and Global Governance, Polity Press, Cambridge, U. K., 2002 Hufbauer, Gary C., Jeffrey J. Schott, and Kimberly A. Elliot, Sanctions Reconsidered, 2nd ed., Institute for International Economics, Washington, DC, 1990 Inkeles, Alex, One World Emerging: Convergence and Divergence in Industrial Societies, Westview Press, Boulder, CO, 1998 Jervis, Robert, System Effects: Complexity in Political and Social Life, Princeton University Press, Princeton NJ, 1997 Joy, Bill, et al., Why the Future Doesnt Need Us, Wired, April 2000 Kahler Miles and David A. Lake, eds., Governance in a Global Economy: Political Authority in Transition, Princeton University Press, Princeton NJ, 2003 Kapur, Devesh, The IMF: Case or a Curse, Foreign Policy, No. 111, Summer 1998 Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton Universty Press, Princeton NJ, 1984

Kindleberger, Charles P., The World in Depression 1929 1939, University of California Press, Berkeley, CA, 1973 Krasner, Stephen D., ed., International Regimes, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1983 Krugman, Paul, Pop Internationalism, MIT Press, Cambridge, MA, 1996 Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton, New York, 1999 Lake, David A., Leadership, Hegemony and the International Economy, International Studies Quarterly, 37 : 4 Winter 1993 1994, pp.459 490. Llosa, Mario Vargas, The Culture of Liberty, Foreign Policy, January / February 2001 Longworth, Richard, Government without Democracies, The American Prospect, Summer 2001 Polanyi, Karl, The Great Transformation, Rinehart, New York, 1944 (Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Karl Polanji, Velika Transformacija, Filip Vinji, Beograd, 2003) Reich, Robert B., The Work of Nations: Preparing Ourselves for 21st Century Capitalism, Knopf, New York, 2001 Rodrik, Dani, Has Globalization Gone Too Far? Institute for International Economics, Washington, DC, 1997 Rodrik, Dani, Sense and Nonsense in the Globalization Debate, Foreign Policy, Summer 1997, pp. 19 37. Sassen, Saskia, Losing Control? Sovereignty in an Age of Globalization, Columbia University Press, New York, 1996 Scholte, Jan Aart, Globalization: A Critical Introduction, St. Martins Press, New York, 2000 Stiglitz, Joseph, Globalization and its Discontents, W. W. Norton, New York, 2002, (Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002 ) Strange, Susan, The Retreat of the State: The Diffusion of Power in the World Economy, Cambridge University Press, New York, 1996 Thompson, Dennis, Democratic Theory and Global Society, Journal of Political Philosophy, June 1999

Vdrine, Hubert, and Dominique Moisi, France in an Age of Globalization, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2001 Vernon, Raymond, Sovereignty at Bay: The Multinational Spread of U. S. Enterprises, Basic, New York, 1971 Yergin, Daniel, The Prize: The Epic Quest for Oil, Money and Power, Simon & Schuster, New York, 1991 Yergin, Daniel, and Joseph Stanislaus, The Comanding Heights: How the Battle Between Government and the Marketplace is Remaking the Modern World, Simon and Schuster, New York, 1998, ((Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Danijel Jergin, Dozef Stanislav, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004)

POGLAVLJE 8 INFORMATIKA REVOLUCIJA, TRANSNACIONALNI SUBJEKTI I RASPRIVANJE MOI MO I INFORMATIKA REVOLUCIJA Pre etiri stolea, engleski dravnik-filozof Frensis Bejkon napisao je da je informacija mo. Na poetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moi ima mnogo vei broj ljudi, unutar drava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile rauna o protoku informacija i kontroli nad njima, a sadanje razdoblje nije prvo na koje su promene u informatikoj tehnologiji snano uticale. Gutenbergovom izumu tamparije, koji je omoguio tampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu evropskog stanovnitva, esto se pripisuje glavna uloga na poetku Reformacije. Pamfleti i komiteti za korespondenciju utrli su put Amerikoj revoluciji. Kako istiu konstruktivisti, brze promene u tokovima informacija mogu da dovedu do vanih promena u identitetima i interesima. Informatika revolucija koja je u toku zasniva se na brzom tehnolokom napretku u oblasti raunara, komunikacija i softvera, koji je doveo do dramatinog smanjenja trokova obrade i prenosa informacija. Brzina procesora udvostruavala se svakih 18 meseci tokom 30 godina, a na poetku dvadeset prvog veka kota manje nego 1 procenat onoga koliko je kotala ranih sedamdesetih. Da je cena automobila padala toliko brzo kao cena poluprovodnika, danas bi automobil kotao pet dolara. Na svetu je 1993. godine bilo oko 50 veb-sajtova; do kraja decenije, njihov broj je preao 5 miliona. Do 2003, meunarodni saobraaj na internetu rastao je po godinjoj stopi od 67%, to znai da se udvostruavao svakih 16 meseci. Komunikacije se brzo ire, a njihovi trokovi nastavljaju da opadaju ak i bre nego to raste brzina procesora. Jo 1980. godine, telefonski razgovori putem bakarne ice mogli su da prenesu svega jednu stranu informacija u sekundi; danas tanki snop optikog vlakna moe da prenese u

sekundi 90.000 tomova. U dananjim dolarima, cena trominutnog prekookeanskog telefonskog razgovora pala je sa 250 dolara 1930, na znatno manje od jednog dolara na poetku novog veka. Gigabajt memorije je 1980. godine je zauzimao jednu sobu; danas Apple-ov i-Pod koji staje u dep ima 40 gigabajta memorije. Kljuna odlika informatike revolucije nije brzina komunikacije izmeu bogatih i monih: doslovno trenutna komunikacija izmeu Evrope i Severne Amerike mogua je vie od 130 godina. Sutinska promena je izuzetno smanjenje trokova prenosa informacije. Za sve praktine svrhe, sadanji trokovi prenosa postali su zanemarljivi; stoga je koliina informacija koje se mogu preneti irom sveta u stvari neograniena. Rezultat je eksplozija informacija, pri emu su dokumenti jedan mali deo u tome. Po jednoj proceni, postoji 1,5 milijardi gigabajta digitalno magnetski pohranjenih informacija (ili 250 megabajta po svakom stanovniku planete), a isporuivanja takvih informacija udvostruuju se svake godine. Na poetku dvadeset prvog veka, korisnici raunara slali su, priblino, 4 triliona e-mail poruka godinje, a internet je sadrao oko 170 terabajta informacija, to odgovara veliini koja je sedamnaest puta vea od koliine tampanog materijala Kongresne biblioteke. Ova dramatina promena u povezanim tehnologijama raunara i komunikacija, ponekad nazivana trea industrijska revolucija menja prirodu vlada i suvereniteta i dovodi do rasprivanja moi. POUKE PROLOSTI Nekakvu predstavu o tome kuda idemo moemo da steknemo ukoliko se osvrnemo na prolost razvijenog sveta. U prvoj industrijskoj revoluciji na poetku devetnaestog veka, primena pare u mlinovima i transportu imala je snaan uticaj na ekonomiju, drutvo i vladu. Promenjeni su modeli proizvodnje, rada, uslovi ivota, drutvene klase i politika mo. Pojavilo se javno obrazovanje jer su sve sloenije i potencijalno, po ivotnu sredinu, opasne fabrike zahtevale posebno obuene radnike. Policijske snage, kao to su londonski bobiji formirane su da se bave reavanjem problema izazvanih urbanizacijom. Obezbeivane su subvencije za neophodnu infrastrukturu kanala i eleznikih pruga. Druga industrijska revolucija, na prelazu u dvadeseti vek elektrina energija, sintetiki materijali i motor sa unutranjim sagorevanjem donela je sline ekonomske i drutvene promene. Sjedinjene Drave su od prvenstveno poljoprivredne, postale izrazito industrijska i urbana drava. Osamdesetih godina devetnaestog veka, veina Amerikanaca jo je radila na farmama ili kao pomoni radnici. Nekoliko decenija kasnije, veina je ivela u gradovima i radila u fabrikama. Drutvene klasne i politike podele su se menjale u skladu sa porastom vanosti gradskih radnikih i granskih sindikata. I ponovo, sa zakanjenjem, izmenjena je uloga vlade. Dvostranaki napredni pokret vodio je ka antimonopolistikom zakonodavstvu; prvim propisima o zatiti potroaa od strane prethodnika Uprave za hranu i lekove i ekonomskoj stabilizaciji od strane Odbora za savezne rezerve. Sjedinjene Drave uzdigle su se do statusa velike sile u svetskoj politici. Neki oekuju da e trea industrijska revolucija proizvesti istovrsne preobraaje u ekonomiji, drutvu, vladi i svetskoj politici. Ove istorijske analogije nam pomau da shvatimo neke od sila koje e oblikovati svetsku politiku u dvadeset prvom veku. Ekonomije i informacione mree menjale su se mnogo bre nego vlade. Politiki suverenitet i dravna vlast nisu dostigle slian obim

promena. Ako postoji preovlaujui socioloki problem u postindustrijskom drutvu naroito u upravljanju tranzicijom to je upravljanje pomenutim srazmerama.81 Pojednostavljeno, nova tehnologija preobraava osnovne blokove od kojih je sazdana svetska politika. Ako se usredsredimo samo na tvrdu mo nacionalnih drava, propustiemo novu realnost. Jo uvek smo u ranoj fazi aktuelne informatike revolucije, i njeni efekti na ekonomiju i politiku nisu ravnomerni. Kao to je bio sluaj sa parom u kasnom osamnaestom i elektrinom strujom u poznom devetnaestom veku, rast produktivnosti je zaostajao jer je drutvo moralo da naui kako da u potpunosti iskoristi nove tehnologije. Drutvene ustanove menjale su se sporije od tehnolokih promena. Na primer, elektrini motor izumljen je 1881.godine, ali je trebalo da proe gotovo etiri decenije pre nego to je Henri Ford prvi sproveo reorganizaciju fabrikih proizvodnih traka da se potpuno iskoristi prednost elektrine energije. Slina zakanjenja vae i za informatiku tehnologiju i raunare. Porast produktivnosti amerike ekonomije vidljiv je tek od sredine devedesetih godina dvadesetog veka. Dolazak istinski masovnih komunikacija i radija pre jednog veka, koji je omoguila nova, jeftina elektrina energija, prua neke pouke o moguim drutvenim i politikim posledicama i u dananje vreme. Ova pojava uvodi nas u doba masovne, popularne kulture. Efekti masovnih komunikacija i radio talasa, premda se to ne moe rei i za telefon, naginjali su centralizaciji politikog uticaja. Sve vea rairenost informacija, dovela je do toga, da su one, ak i u demokratskim dravama, bile centralizovanije nego to je to bio sluaj u doba lokalne tampe. Nain na koji je Predsednik Frenklin Ruzvelt koristio radio tridesetih godina dvadesetog veka doveo je do dramatine promene u amerikoj politici. Ove posledice naroito su bile naglaene u zemljama u kojima su pomenute promene ile uporedo sa usponom totalitarnih vlada koje su bile u stanju da potisnu druge izvore informacija. Neki naunici zaista veruju da totalitarizam ne bi bio mogu bez upotrebe sredstava masovnih komunikacija koje su pratila drugu industrijsku revoluciju. Sredinom dvadesetog veka, ljudi su se plaili da e raunari i komunikacije tekue informatike revolucije dovesti do stvaranja centralizovane kontrole drutva od strane vlada, to je bilo opisano na dramatian nain u romanu Dorda Orvela 1984. inilo se da su ogromni centralni raunari napravljeni kako bi uveali centralno planiranje i podigli nadzorne moi onih koji se nalaze na vrhu piramide. Televizija pod kontrolom vlade dominirala bi vestima. Pomou centralne baze podataka, raunari mogu da olakaju vladama utvrivanje i nadzor, a komercijalizacija je ve izmenila ranije crte "slobodarske kulture" i kod interneta. Bez obzira na sve, tehnologija ifriranja podataka evoluira, a programi kao to su Gnutella i Freenet korisnicima interneta omoguavaju da anonimno razmenjuju digitalne informacije. Obeavaju vei prostor pojedincima nego to su to nekadanji pesimisti zamiljali, a vladi je tee da kontrolie internet nego tehnologiju druge informatike revolucije. Sa smanjivanjem trokova za kupovinu sve monijih i monijih raunara ija se veliina smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujue posledice nadmaile su pomenute centralizujue efekte. Internet stvara sistem u kome je mo posedovanja informacija rasprostranjenija. U poreenju sa radijom, televizijom i
81

Daniel Bell, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social Forecasting, Basic Books, New York, 1999, pp. 94, 97.

novinama, koje kontroliu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan (preko elektronske pote), jedan-prema-mnogima (preko line internet stranice ili elektronske konferencije), mnogi-prema-jednom (preko elektronskog emitovanja) i, moda najvanije, mnogi-prema-mnogima (chat room na internetu). Internet poruke se odlikuju sposobnou da stiu dalje, bre i sa manje posrednika. 82 Centralni nadzor je mogu, ali vlade koje tee da kontroliu tokove informacija kroz kontrolu interneta suoavaju se sa visokim trokovima i frustracijom kao krajnjim ishodom. Pre nego da ponovo ojaaju centralizaciju i birokratiju, nove informatike tehnologije naginjale su jaanju mrenih organizacija, novog tipa zajednica i zahtevima za drukijom ulogom vlade. Ovo znai da svetska politika nee biti oblast kojom se jedino vlade bave. I pojedinci i privatne organizacije, poev od korporacija preko nevladinih organizacija do terorista, bie u mogunosti da igraju neposrednu ulogu u svetskoj politici. irenje informacija znai da e mo biti rasprostranjenija, a neformalne mree e uzdrmati monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znai da e sve vlade, i ovde i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnou. Politike voe imae manji stepen slobode delovanja pre nego to budu morale da se uhvate u kotac sa dogaajima, a onda e biti prinueni i da dele pozornicu sa vie aktera. Konstruktivisti upozoravaju da emo morati da izbegavamo opinjenost pojmovima kao to su ravnotea snaga i hegemonija, i merenje moi pomou koga uporeujemo samo tvrdu mo drava kojima upravljaju centralizovane vlade. Vienja suverenih drava u uenjima teoretiara realizma, pri emu one vode politiku uravnoteivanja moi i meusobno se sudaraju poput bilijarskih kugli, zaslepee nas do te mere da neemo videti novu sloenost svetske politike. NOVA SVETSKA POLITIKA? Efekti tree informatike revolucije na centralne vlade jo uvek su u ranoj fazi. Piter Draker i Hajdi i Alvin Tofler tvrde da informatika revolucija dovodi do kraja hijerarhijske birokratske organizacije koja je obeleila doba industrijske revolucije.83 U civilnim drutvima, poto se decentralizovane organizacije i virtuelne komunikacije odvijaju na internetu, one seku teritorijalne nadlenosti i razvijaju sopstvene modele upravljanja. Ako su ovi proroci u pravu, rezultat bi mogao da bude novi sajber-feudalizam, sa preklapajuim zajednicima i nadlenostima koje pretenduju na viestruke slojeve identiteta i lojalnosti graana. Ukratko, ovi preobraaji sugeriu povratak moderne centralizovane drave kakva je dominirala svetskom politikom u poslednjih 350 godina. Umesto meu-dravne politike, imaemo iru svetsku politiku. Srednjovekovni Evropljanin je moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi, kralju i Papi. Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim sajber-zajednicama koje se bave religijom, radom i razliitim drugim interesima.
82

Pippa Norris, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty and the Internet Worldwide, Cambridge University Press, New York, 2001, p. 232 83 Alvin Toffler and Heidi Toffler, The Politics of the Third Wave, Andrews and McMeel, Kansas City, MO, 1995) and Peter Drucker, The Next Information Revolution, Forbes, August 24, 1998, pp. 46 58.

Premda je sistem suverenih drava jo uvek dominantan model meunarodnih odnosa, moemo poeti da razaznajemo i model unakrsnih zajednica i vlada koje unekoliko podseaju na situaciju pre nego to je Vestfalski mir ozvaniio sistem drava 1648. godine. Transnacionalni kontakti preko politikih granica bili su tipini za feudalno doba, ali su postepeno ograniavani usponom centralizovanih nacionalnih drava. Suverenitet se sada menja. Pre tri decenije, transnacionalni kontakti ve su rasli, ali su obuhvatali relativno mali broj elita ukljuenih u multinacionalne korporacije, naune grupe i akademske ustanove. Sada internet pravi male trokove koji transnacionalnu komunikaciju ine dostupnim milionima ljudi. SUVERENITET I KONTROLA Suverenitet je vrue pitanje dananje svetske politike. Mnogi politiki lideri opiru se svemu to im se ini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politike uloge Ujedinjenih nacija u ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu ivotne sredine. U njihovim oima, zamisao jedinstvenog miljenja meunarodne zajednice je iluzorna. Okvir debate povodom sudbine suverene drave, meutim, loe je postavljen. Kao to kae politikolog iz tabora konstruktivista, Don Rugi (John Ruggie): Ovde je na delu izuzetno osiromaen mentalni sklop, koji je u stanju da vizuelizuje dugorone pretnje sistemu drava samo u smislu entiteta koji su institucionalna zamena za dravu. 84 Bolja istorijska analogija je razvoj trita i ivota u gradovima u ranom feudalnom periodu. Srednjovekovni trgovinski sajmovi nisu bili zamena za institucije feudalne vlasti. Oni nisu razarali zidine zamka niti uklanjali lokalnog gospodara, nego su donosili novo bogatstvo, nove saveze i nove stavove saete u maksimi gradski vazduh donosi slobodu. Srednjovekovni trgovci razvili su lex mercatoria koji je ureivao njihove odnose u velikoj meri kao privatni skup pravila za voenje poslova. Slino tome, danas svako, od hakera do velikih korporacija, razvija kod i norme interneta delom van kontrole formalnih politikih institucija. Razvoj transnacionalnih korporativnih intraneta iza zatitinih zidova i kodiranja predstavlja privatno prisvajanje javnog prostora.85 Ovi privatni sistemi kao to su korporativni intraneti ili diskusione grupe irom sveta, posveene konkretnim pitanjima kao to su zatita ivotne sredine, ne predstavljaju frontalan izazov vladama suverenih drava; oni jednostavno dodaju sloj odnosa koji suverene drave ne kontroliu efikasno. Ljudi e uestovati u transnacionalnim internet zajednicama bez da prestanu da budu lojalni graani, ali njihove perspektive e biti ire nego one tipinih lojalnih graana pre pojave interneta. ak i u doba interneta, promena uloge politikih institucija e verovatno biti postepeni proces. Nakon uspona teritorijalne drave, drugi naslednici srednjovekovne vlasti kao to su italijanski gradovi-drave i Hanseatska liga opstali su kao mogue alternative, sposobne da oporezuju i bore se gotovo dva veka. Pravo pitanje danas nije produeno postojanje suverene drave, nego kako se menjaju njena centralizovanost i
84

John G. Ruggie, Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International Relations, International Organization, Winter 1993, pp. 143, 155. 85 Saskia Sassen, On the Internet and Sovereignty, Indiana Journal of Global Legal Studies, Spring 1998, p. 551

funkcije. Domet drave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari su priznali da njihova efikasna kontrola moe da se povea tako to e se udaljiti od pitanja koja ne mogu da ree.86 Sve zemlje, ukljuujui najvee, suoavaju se sa rastuom listom problema koje je teko kontrolisati unutar suverenih granica finansijski tokovi, trgovina drogom, klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje kulturnih vrednosti da pomenemo nekoliko. Komplikovanje zadatka nacionalne uprave nije isto to i podrivanje suvereniteta. Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja, meutim, one menjaju znaenje suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera. Uzmite, na primer, problem kontrole amerikih granica. Tokom jedne godine, u zemlju je na 3700 terminala u 301 taki ulaska ulo 475 miliona ljudi, 125 miliona vozila i 21 milion dolaznih poiljki. Potrebno je pet sati da se pregleda potpuno napunjen kontejner od etrdeset stopa, a vie od 5 miliona ih ue svake godine. Uz to, poslednjih godina, vie od 2,7 miliona imigranata bez dokumenata jednostavno dopeai ili se preveze preko meksike ili kanadske granice. Kao to je pokazao 11. septembar, teroristi mogu lako da se ubace, a lake je uneti nekoliko funti smrtonosnog biolokog ili hemijskog agensa nego vercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiu svake godine. Jedini nain da se Departman za unutranju bezbednost (Department of Homeland Security) uhvati u kotac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih granica preko obavetajnih slubi i saradnje unutar nadlenosti drugih drava te da se oslanja na privatne korporacije, kako bi se razvio transparentan sistem praenja meunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlaeni slubenici mogu da sprovode virtuelne revizije dolaznih poiljki pre nego to stignu. Tako rade carinski slubenici irom Latinske Amerike, kako bi pomogli uvoenje bezbednosnih programa koji e smanjiti rizik da budu iskorieni od strane vercera droge, a meunarodni mehanizmi saradnje razvijaju se za praenje trgovinskih tokova. Suverena drava se prilagoava, ali kroz to menja znaenje i ekskluzivnost nadlenosti vlade. Zakonske granice se ne menjaju, ali se u praksi zamagljuju. Nacionalna bezbednost odsustvo pretnje glavnim vrednostima drugi je primer. teta naneta klimatskom promenom ili unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka novca ili ivota nego posledice nekih ratova. ak ukoliko neko jo ue omei odreenje nacionalne bezbednosti, priroda vojne bezbednosti se menja. Kako je istakla amerika Komisija za nacionalnu bezbednost u dvadeset prvom veku, strane armije nisu okupirale SAD od 1814. godine, a vojska je postavljena tako da projektuje silu i vodi ratove daleko od naih obala. Vojska, meutim, nije dobro opremljena da nas zatiti od napada na nae tlo od strane terorista koji civilne avione koriste kao oruje velike razorne moi. Sjedinjene Drave pretrpele su vie rtava od transnacionalnih teroristikih napada 11. septembra 2001. godine, nego od japanskog napada na Perl Harbor, 1941. godine. Danas, napadai mogu da budu vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova kombinacija. Mrea Al Kaide koja je 11. septembra napala Sjedinjene Drave ukljuuje pojedince i grupe iz mnogih zemalja i navodno je imala elije u ak pedeset drava (ukljuujui SAD). Neki agresori mogu da budu anonimni i da se ak i ne priblie ciljnoj zemlji. Kada se zvanini Vaington 1998. godine alio kako je sedam moskovskih internet adresa umeano u provaljivanje tajni Pentagona i NASA-e, ruska vlada je odgovorila da telefonski brojevi sa kojih su napadi potekli nisu u funkciji. Sjedinjene
86

Stephen Krasner, Sovereignty, Foreign Policy, January / Februrary 2001, p. 24 i Linda Weiss, The Myth of the Powerless State, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998

Drave nisu ni na koji nain mogle da znaju da li je ruska vlada bila upletena ili ne. Vie od 30 drava razvilo je agresivne programe kompjuterskog ratovanja, ali kao to to zna svako ko ima kompjuter, pojedinac takoe moe da ue u igu. Sa nekoliko kljunih udara, anonimni izvor bilo gde u svetu moe da upadne i prekine (privatne) strujne mree velikih gradova ili (javne) sisteme hitnih slubi. Haker iz Malezije koji je iskljuio struju u ikagu moe da napravi veliku tetu u preko pola sveta. A vladini zatitni zidovi nisu dovoljni. Svake noi amerike softverske kompanije elektronski alju posao u Indiju i druge zemlje gde softver inenjeri mogu da rade dok Amerikanci spavaju i poalju ih nazad sledeeg jutra. Neko van amerikih granica mogao bi takoe da ugradi skrivene ulaze duboko u kompjuterski kod, za kasnije korienje. Nuklearno odvraanje, granine patrole i stacioniranje trupa u inostranstvu kako bi se oblikovale regionalne ravnotee moi, bie vane i u informatiko doba, ali nee biti dovoljni da osiguraju nacionalnu bezbednost. Suprotstavljena tumaenja suvereniteta pojavljuju se ak i u domenu prava. Od 1945. godine, odredbe o ljudskim pravima su uporedo postojale u Povelji Ujedinjenih nacija zajedno sa odredbama koje tite suverenitet drava. Kako smo videli u Poglavlju 6, lan 2.7 kae da nita nee ovlastiti Ujedinjene nacije da interveniu u pitanjima unutranje nadlenosti. Ipak, razvoj globalnih normi anti-rasizma i gnuanje na junoafriku praksu aparthejda, doveo je veliku veinu u UN do toga da zaobie ovaj princip. Jo skorije, NATO intervencija na Kosovu bila je predmet estoke debate izmeu meunarodnih pravnika od kojih su neki tvrdili da je ona nelegalna jer Savet bezbednosti UN nije za nju dao izriito ovlaenje, a drugi su tvrdili da je legalna pod korpusom meunarodnog humanitarnog prava koje je u razvoju. Drugi primer ove sloenosti jeste hapenje generala Augusta Pinoea u Britaniji 1998.godine, kao odgovor na panski zahtev za ekstradiciju, zasnovan na krenjima ljudskih prava i zloinima poinjenim dok je bio predsednik ilea. Informatika tehnologija, naroito internet, olakala je zadatke usaglaavanja i ojaala aktiviste za ljudska prava, ali politike voe, naroito u ranije kolonizovanim zemljama, vrsto se dre zatite koju pravni suverentitet prua protiv intervencija spolja. Svet e verovatno gledati ova dva delimino kontradiktorna korpusa meunarodnog prava kako i dalje uporedo postoje i u narednim godinama. Za mnoge ljude, nacionalna drava obezbeuje vaan izvor politikog identiteta koji im je vaan. Kako smo videli u Poglavlju 6, ljudi su sposobni za razliite unakrsne identitete porodica, selo, etnika grupa, vera, nacionalnost, kosmopolitizam a koji od njih preovladava esto zavisi od konteksta. U mnogim predindustrijskim zemljama, preovladavaju podnacionalni identiteti plemena ili klana. U nekim postindustrijskim zemljama, ukljuujui Sjedinjene Drave i evropske zemlje, poinju da se javljaju kosmopolitski identiteti kao to su globalni graanin ili staratelj planete Zemlje. Jo uvek je prerano da se razumeju ukupne posledice interneta, ali oblikovanje identiteta moe se kretati u protivrenim pravcima u isto vreme gore do Brisela, dole do Britanije ili fiksirano na Parizu kako diktiraju okolnosti. Fascinantna upotreba interneta za veto upravljanje mekom moi moe se nai u politici zajednica u dijaspori. Prema reima strunjaka za komunikaciju Dejvida Bolijera, internet je bio boji dar za takve populacije jer velikom broju geografski razdvojenih ljudi sa zajednikom istorijom omoguava da se organizuju u ogromne virtuelne

zajednice.87 Internet im omoguava da predstave privlane alternativne ideje onima kod kue. Internet veze izmeu njihovih sunarodnika koji ive u inostranstvu i onih u domovini, pomogle su pokretanje protesta u Pekingu protiv antikineskih nemira koji su se dogaali u Indoneziji, 1998. godine. Nezadovoljstvo etnikih Kineza koji su iveli u Indoneziji preneto je u Peking znaajnom brzinom. Slino, u Zimbabveu, internet je bio kljuan za irenje vesti o vladinim akcijama tokom spornih izbora. Jedan primer grupe iz dijaspore koja delotvorno koristi internet i druge medijske izvore da utie na politike ishode u domovini je raseljena zajednica Gane. U izborima 2000. godine, koji su bili prva mogunost da graani Gane demokratskim sredstvima promene svoju vladu, mrea dijaspore bila je kljuna za mobilizaciju podrke i novca za kandidata opozicije. Internet mree zajednice kao to su Sajber-grupa Gane (GCG), osnovana 1999. godine u Njujorku, okupila je dijasporu u Sjedinjenim Dravama na agresivnu kampanju za promenu reima u Gani. GCG je u procesu uspostavljanja mree izmeu 2,5 miliona iseljenika iz Gane kako bi poveala protok kapitala u njihovu domovinu.88 Internet je takoe omoguio da protesti budu brzo organizovani od strane samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme Vijetnama, planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i telefonske razgovore, i trebalo je etiri godine da veliina prvih protesta od 25.000 dostigne pola miliona uesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru 2003.godine u Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju zbog preteeg rata u Iraku.89 Protesti ne predstavljaju meunarodnu zajednicu, ali esto utiu na stavove kolumnista, parlamentaraca i drugih uticajnih ljudi u vanim zemljama iji stavovi se zakljuuju tom nejasnom frazom.90 Neprekidno nadmetanje za legitimnost ilustruje vanost meke moi. Rezultat moe biti vea sklonost brzim promenama, pre nego dosledan pokret u bilo kom pravcu. Karakteristike interneta mnogi ka mnogima i jedan ka mnogima izgledaju veoma povoljne za beskompromisni, egalitarni i libertenski karakter sajberkulture. Jedna posledica su flash pokreti - iznenadni talasi protesta podstaknuti konkretnim pitanjima ili dogaajima, kao to su antiglobalistiki protesti ili iznenadni rast koalicije protiv poreza na benzin koja je zaokupila evropsku politiku u jesen 2000, ili protesti irom sveta tokom irakog rata 2003.godine.91 Politiari postaju teatralniji i usmereni na globalnu publiku. Zapatistine pobune u meksikoj provinciji iapas oslanjale su se manje na metke, a vie na transnacionalni publicitet, iji je veliki deo koordiniran na internetu, da izvre pritisak na meksiku vladu za reforme. Politikolog Dejms Rozenau pokuao je da zahvati ovakve trendove pronalaenjem nove rei, fragmegracija, da izrazi ideju da i integracija ka veim identitetima i fragmentacija u
87

David Bollier, The Rise of Netpolitik, The Aspen Institute, 2003 (http://www.aspeninst.org/AspenInstitute/files/CCLIBRARYFILES/FILENAME/0000000077/netpolitik.pd f), pp. 21, 23, 24. 88 A Brief History of GCG, Ghana Cyber Group, Inc., July 28, 2003, (http://www.ghanacybergroup.com). Videti takoe: Net Effect: Africas Expat Politics, Foreign Policy, September / October 2003, p. 51. Dunik sam Aleksandri Skako to mi je skrenula panju na ovaj sluaj. 89 Jennifer Lee, How Protesters Mobilized So Many and So Nimbly, The New York Times, February 23, 2003, Week in review, p. 41 90 Za razliite poglede na to ta ona znai, videti: What is the International Community? u izdanju asopisa Foreign Policy od septembra 2002. 91 Norris, p. 191

manje zajednice mogu da se deavaju istovremeno. Nije, meutim, potrebno menjati engleski jezik da se shvati da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drave, nego pokuavaju da njenu politiku uine promenljivijom i manje samoogranienom nacionalnm ljuturom. TRANSNACIONALNI AKTERI Kao to smo videli, odlika globalnog informatikog doba je poveana uloga transnacionalnih aktera nedravnih aktera koji deluju preko meudravnih granica. U tradicionalnoj meunarodnoj politici drave imaju glavnu ulogu. Tako, na primer, koristimo skraene izraze kao to su Nemaka je elela Alzas ili Francuska se plaila Britanije. Ovo skraivanje predstavlja korisno pojednostavljivanje, naroito u klasinom periodu meunarodne politike. U osamnaestom veku, monarsi su govorili u ime drave. Ako je Fridrih Veliki eleo neto za Prusku, Fridrih je bio Pruska. U devetnaestom veku, spoljnopolitike odluke kontrolisala je jedna ira elitna klasa, ali ak i uoi I svetskog rata, evropska diplomatija je bila smatrana za relativno usku salonsku diplomatiju. Uz to, u klasinom periodu meunarodne politike, njena delatnost bila je vie ograniena. Preovladavala su pitanja vojne bezbednosti, a njima se prvenstveno bavilo Ministarstvo spoljnih poslova. Kvalitativno, transnacionalni akteri su vekovima imali ulogu, ali kvantitativni pomak u drugoj polovini dvadesetog veka oznaava vanu promenu u meunarodnom sistemu. U svetu globalne meuzavisnosti, spoljnopolitika delatnost je ira, i izgleda da svako eli da stupi na scenu. U Sjedinjenim Dravama, na primer, gotovo svaka domaa agencija ima neku meunarodnu ulogu. Ministarstvo poljoprivrede zainteresovano je za meunarodna pitanja prehrane; Agenciju za zatitu ivotne sredine zanimaju kisele kie i globalno zagrevanje; Obalsku strau interesuje bacanje otpada u okean; Ministarstvo trgovine interesuje trgovina, a Trezor zanimaju kursevi valuta. Stejt Department ne kontrolie sva ova pitanja. Svaki biro u amerikoj vladi ima svoje malo ministarstvo spoljnih poslova. U stvari, ako pogledamo ameriko predstavljanje u inostranstvu, samo manjina Amerikanaca u veini ambasada dolazi iz Stejt Departmenta. U kompleksnoj meuzavisnosti, drutva stupaju u interakciju na mnogim takama. Ima suvie prometa za samo jednu taku preseka. Ovakve interakcije preko dravnih granica van centralne kontrole spoljnopolitikih organa nazivaju se transnacionalni odnosi. Oni ukljuuju, ali se ne ograniavaju, na migraciju stanovnitva, brz prenos kapitala iz jedne zemlje u drugu koji se dnevno odvija na svetskim tritima akcija i novca, nezakonite trgovine orujem i drogom, i neke oblike terorizma. Vlade mogu da pokuavaju da kontrolie ove aktivnosti, a u sluaju terorizma ili verca to i moraju, ali je cena kontrole esto veoma visoka. Na primer, Sovjetski Savez je strogo kontrolisao transnacionalne odnose, a sovjetska ekonomija je veoma trpela zbog toga. U okolnostima visokog stepena meuzavisnosti i velikog broja transnacionalnih aktera, moemo da budemo zavedeni skraenicama koje su bile toliko korisne u klasinom periodu. Kaemo neto kao Japan je saglasan da vie uvozi ili Amerika se usprotivila irokim zahtevima u odnosu na epikontinentalni pojas, ali ako paljivije pogledamo, primeujemo da su japanske firme transnacionalno delovale kako bi vie izvezle ili da su neki ameriki graani sprovodili meunarodno lobiranje s ciljem da podre iroko odreenje epikontinentalnog pojasa.

Ova sloenost interesa je uvek postojala, ali je vea u ekonomskim i drutvenim nego u tradicionalnim pitanjima vojne bezbednosti. Pitanja bezbednosti esto su vie zajednika. Opstanak oveanstva je oigledno kolektivno dobro. Drutvena i ekonomska pitanja esto su manje zajednika; postoji vea razlika u interesima. Prema tome, sa porastom ekonomske meuzavisnosti i usponom ekonomskih pitanja na listi prioriteta meunarodne politike, uviamo da nae tradicionalne skraenice manje odgovarajue opisuju politiki proces. Dozvolite mi da ovo ilustrujem sluajem nafte kojim smo se bavili u Poglavlju 7. Rekao sam da su 1973. godine zemlje-potroai elele nie cene, a zemlje-proizvoai vie. Politika je, meutim, mnogo sloenija od toga. Proizvoaki interesi unutar zemalja-potroaa traili su vie cene nafte. Mali proizvoai nafte u Teksasu nisu bili sasvim nezadovoljni kada je OPEC podigao cene nafte budui da su imali isti ekonomski interes kao i Arapi, a ne kao potroai koji su se smrzavali u Novoj Engleskoj. Proizvoai nuklearne energije nisu bili nezadovoljni rastom cena nafte jer bi to moglo da pomogne da nuklearna energija postane konkurentniji izvor energije. Industrija uglja koja je u opadanju u Evropi i nezaposleni rudari takoe nisu bili nezadovoljni rastom cena nafte. Niti su to bili ekolozi, koji su verovali da e vie cene smanjiti potronju i zagaenje. Tako da su unutar zemalja-potroaa postojale izuzetno velike razlike u interesima zbog cena nafte. U sluaju meuzavisnosti, politika izgleda drugaije kad podignemo veo nacionalnog interesa i nacionalne bezbednosti. Jedan od razloga zbog koga zemlje-potroai nisu koristile ekstremnije mere kao to je sila, jeste to to su vani politiki akteri unutar zemalja-potroaa osetljivost meuzavisnosti koja je dovela do visokih cena energije smatrali dobrom. De facto je postojala transnacionalna koalicija koju visoke cene nafte nisu inile nezadovoljnom. Naravno, postojanje protivrenih interesa unutar zemalja nije novo. U SAD devetnaestog veka, politika je bila obeleena razlikama izmeu junjakih farmera i severnih industrijalaca povodom carina. Nije nita novo da unutar jedne zemlje postoje razliiti interesi. Kada je predsednik Dord. V. Bu 2002. godine podigao carinu na elik, time je zadovoljio kompanije i sindikate proizvoae elika, ali je naneo tetu onima koji ga koriste. Kako smo videli u Poglavlju 2, unutranja politika uvek je bila vana za spoljnu politiku, ali sa poveanjem uea u njoj, ona postaje sve vanija. tavie, poto su neki od ovih domaih interesa razvili sposobnost da direktno komuniciraju i stupaju u interakciju sa drugim interesima u drugim zemljama, na taj nain razvijaju drugaiju vrstu svetske politike.
Nezadovoljan situacijom u kojoj se nala teko oteena naftna industrija u Teksasu, prvi Republikanac koji je ikada imenovan u Teksaku komisiju za eleznice planira da lanove OPEC ove nedelje u Beu natera da usvoje proizvodne limite za zemlje van OPEC kako bi se cene odrale iznad 18$ za barel. Ovi ljudi imaju vie uticaja na nau ekonomiju u Teksasu nego bilo koji drugi ljudi na svetu, rekao je Kent Hens. Ako bismo mogli da cene stabilizujemo oko 18$, to bi bilo dobro i za proizvoaa i za potroaa.

The New York Times, 25. april 1985.92

Crte 8.1. prikazuje dve forme svetske politike. Tradicionalna forma meunarodne politike je spoljni okvir dijagrama sa leve strane. Tradicionalna
92

Texan to Urge Limits on Non-OPEC Output, The New York Times, April 25, 1988, p. 3

meunarodna politika prati pravilne vrste linije. Ako bi ljudi u Drutvu 1 eleli da izvre pritisak na Vladu 2, oni trae od Vlade 1 da razgovara sa Vladom 2. Ali u transnacionalnim odnosima, ljudi u Drutvu 1 izvrie pritisak direktno na ljude u Drutvu 2. Dodatne linije na dijagramu sa desne strane su pojedinci ili nevladine organizacije koje deluju preko nacionalnih granica. Kada govorimo o politici meuzavisnosti, ne smemo da pretpostavimo da je sve zatvoreno tradicionalnim modelom odnosa izmeu vlada. Jedna od drugaijih odlika sloene meuzavisnosti je znaaj drugih aktera pored drave. Tradicionalno skraivanje nije pogreno. Ono ostaje najbolja prva procena, ak i za politiku meuzavisnosti. Drave obino jesu glavni akteri. Ali ako panju ograniite samo na drave, moete biti dovedeni u zabludu po pitanju politike meuzavisnosti. Drave mogu da izgledaju neranjivo u celini, ali paljiviji pogled pokazuje da su neki delovi drava veoma ranjivi, a da drugi nisu. A ovi ranjivi delovi mogu delovati transnacionalno da bi poboljali svoj poloaj. Ukratko, drave ostaju najvaniji akteri u meunarodnoj politici, ali kako nas konstruktivisti podseaju, kada ste to rekli, niste rekli sve to je vano znati o politici i sukobima meuzavisnosti. NEVLADINE ORGANIZACIJE (NVO) Privatne organizacije takoe sve vie prelaze nacionalne granice. Transnacionalne religiozne organizacije suprotstavljale su se ropstvu jo 1775. godine, a u devetnaestom veku izmeu ostalih osnovane su i Socijalistika internacionala, Crveni krst, mirovni pokreti, organizacije za oslobaanje ena, i Udruenje za meunarodno pravo. Pre I svetskog rata, bilo je 176 meunarodnih nevladinih organizacija. Njihov broj bio je, 1956.godine, gotovo hiljadu; 1970. blizu 2000. U skorije vreme, dolo je do eksplozije broja NVO, koji je samo tokom devedestih porastao sa 6.000 na oko 26.000. A brojevi ne priaju itavu priu, jer oni predstavljaju samo formalno konstitutisane organizacije. Mnoge NVO tvrde da deluju kao globalna svest predstavljajui ire javne interese izvan delokruga pojedinanih drava, ili koje drave imaju obiaj da ignoriu. Iako nisu demokratski izabrane, one ponekad pomau razvijanju novih normi vrei direktan pritisak na vlade i poslovne lidere da izmene politiku, i indirektno menjajui javnu percepciju onoga to bi vlade i firme trebalo da rade. U smislu izvora moi, ove nove grupe retko poseduju mnogo tvrde moi, ali je informatika revolucija u velikoj meri ojaala njihove meke moi. Vlade sada moraju da dele pozornicu sa akterima koji mogu da iskoriste informacije da ojaaju svoju meku mo i izvre pritisak na vlade direktno, ili indirektno, mobiliui njihove javnosti. Imajui u vidu mo urednika kojima se veruje i onih koji daju signale, a koji mogu da se probiju kroz lavinu raspoloivih informacija u doba interneta, grub nain da se izmeri rastui znaaj transnacionalnih organizacija je da se pogleda broj koliko su puta ove organizacije pomenute u glavnim medijima. Ovom merom, najvee NVO postale su etablirani igrai u borbi za panju uticajnih urednika. Na primer, nakon to je Hjuman Rajts Vo (Human Rights Watch) objavio svoj Izvetaj o stanju ljudskih prava u svetu 2003 (World Report 2003), koji je ukljuivao otru kritiku vlade SAD za ponaanje u ratu protiv terorizma, narednih deset dana u 288 novina i asopisa pojavili su se lanci koji su pominjali ovu organizaciju.93
93

Videti: Search of Factiva / baza podataka Dow Jones, 14.1.2003. 25.1.2003.

Novinski izvetaji tokom protekle decenije odraavali su rast ovog opteg sektora; upotreba termina nevladina organizacija ili NVO poveala se 17 puta od 1992. Uz Hjuman Rajts Vo (Human Rights Watch), druge NVO kao to su Amnesti Internenel (Amnesty International), Meunarodni Crveni krst, Grinpis (Greenpeace), Lekari bez granica (Medecins Sans Frontieres) i Transparensi Internenel (Transparency International) prole su kroz eksponencijalni rast u smislu broja pominjanja u mainstream medijima. Ne samo da postoji veliki porast broja transnacionalnih i vladinih kontakata, nego takoe postoji i promena u tipu. Raniji transnacionalni tokovi bili su vrsto kontrolisani od strane velikih birokratskih organizacija kao to su multinacionalne korporacije ili rimokatolika crkva, koje su mogle da profitiraju iz ekonomije velikog obima. Takve organizacije ostaju vane, ali nii trokovi komunikacije u doba interneta otvorili su polje labavo strukturiranim nevladinim organizacijama sa malo zaposlenih u njihovom seditu, pa ak i pojedincima. Ove nevladine organizacije i mree naroito su delotvorne u prodoru u drave bez obzira na granice. Zbog toga to esto ukljuuju graane koji su dobro pozicionirani u unutranjoj politici nekoliko zemalja, one su u mogunosti da usredsrede panju medija i vlada na pitanja koja ih okupiraju. Sporazum o zabrani mina, kako je ranije pomenuto, bio je rezultat zanimljive meovite koalicije organizacija baziranih na internetu koje su radile sa vladama drava srednje moi (Middle power Governments) kao to su Kanada i nekim pojedincima-politiarima i slavnim linostima kao to je pokojna princeza Dajana. Pitanja zatite ivotne sredine su drugi primer. Uloga NVO bila je vana kao kanal komunikacije delegacija u diskusiji o globalnom zagrevanju u Kjotu 1997. godine. Industrija, sindikati i NVO nadmetale su se u Kjotu za panju medija iz glavnih zemalja u transnacionalnoj borbi povodom dnevnog reda svetske politike. Geografske zajednice i suverene drave nastavie da igraju glavnu ulogu u svetskoj politici jo dugo vremena, ali e biti mnogo manje samodovoljne i vie porozne. Morae da pozornicu dele sa akterima koji mogu da upotrebe informacije za uveavanje sopstvene meke moi i vre pritisak na vlade direktno ili indirektno mobiliui njihovu javnost. Vlade koje ele da doive brz razvoj otkrie da moraju da odustanu od nekih prepreka protoku informacija koje su kroz istoriju titile zvaninike od spoljne kontrole. Vlade koje ele visok nivo razvoja nee vie moi da priute udobnost uvanja svoje finansijske i politike situacije u crnoj kutiji, kao to su radile Burme i Severna Koreja. Ova forma suvereniteta pokazala se kao suvie skupa. ak i velike zemlje koje poseduju znatnu tvrdu mo, kao to su Sjedinjene Drave, nalaze se u situaciji da pozornicu dele sa novim akterima i imaju vie problema u kontroli svojih granica. Sajber prostor nee zameniti geografski prostor i nee ukinuti dravni suverenitet, ali kao to su to uinile gradske trnice u feudalno doba, uporedo e postojati i u velikoj meri uslonjavati ono to tei da bude suverena drava ili mona zemlja. TRANSNACIONALNI TERORIZAM Drugi tip nedravnih aktera koji postaje sve vaniji jeste transnacionalni terorista. Terorizam nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja iji koreni seu duboko u istoriju. Teror znai veliki strah, a vlade u Francuskoj Revoluciji ili Staljinovom Sovjetskom Savezu koristile su ga da kontroliu svoje stanovnitvo. Terorizam su takoe

koristili anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku, kao to smo videli u Poglavlju 3. I svetski rat delom je pokrenut atentatom. Ono to je danas novo je da tehnologija stavlja u ruke devijantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne moi a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, efovi vlada kao to su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u mogunosti da pribave oruje za masovno unitenje u dvadeset prvom veku, oni e razviti sline sposobnosti. Zbog toga neki posmatrai o terorizmu govore kao o privatizaciji rata. tavie, tehnologija je sloene sisteme modernih drutava uinila ranjivijim za napad velikog obima. Kao to tvrdi Walter Laquer, Ovaj trend prema poveanoj ranjivosti deavao se ak i pre nego to ga je internet rairio.94 Napadi na Sjedinjene Drave koje je 11. septembra izvela teroristika mrea Al Kaide i koji su odneli vie od 3000 ivota, u skladu su sa trendom poveanja broja rtava u napadima (iako je broj samih napada opao). Raniji akti terorizma - podmetanje bombe na letu Air India 1985. ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruanog eksplozivom na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio voen ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve vie davala ekstremna religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviarski ili desniarski ili nacionalistiko-separatistiki nastrojeni, esto su imali izvesne skrupule u vezi nasuminog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vane. Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnou da se rtvuju sopstveni ivoti, novi teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra 2001. godine bili motivisani odreenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Dravama (Oklahoma City) bio u potpunosti domai, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne, kultne ili pridruene ekstremistima nekoliko religija. ta je terorizam? Po amerikom zakonu to je unapred planirano, politiki motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliitih drutvenih grupa. UN su donele konvencije za suzbijanje teroristikih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je obavezala svih 189. drava lanica95 da uskrate utoite teroristima pomogla je legitimizaciju amerikih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skuptini je bilo teko da se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoene Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao to su Palestinci od definisanja da su teroristi. U njihovim oima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao to skeptici ponekad kau, Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu. Kada se Predsednik Dord V. Bu 2001. godine obratio Generalnoj skuptini, rekao je da svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prolosti, ne moe ikada opravdati namerno ubijanje nevinih. Njegova izjava u skladu je sa doktrinom pravednog rata razmatranom u Poglavlju 6, i sa meunarodnim pravom. Mogu da postoje
94

Walter Laquer, Left, Right and Beyond: The Changing Face of Terror, in: How Did This Happen? Terrorism and the New War, James F. Hogue and Gideon Rose, eds. Council on Foreign Relations, Public Affairs, New York, 2001, p. 73 95 Broj drava lanica Ujedinjenih Nacija, popeo se ulaskom u punopravno lanstvo Istonog Timora i vajcarske na 191. (Prim. Prev.)

dela nedravnog politikog otpora koja ne treba smatrati terorizmom na primer, borba protiv aparthejda u Junoj Africi uglavnom nije ukljuivala ubijanje civila. Ali ak iako politika grupa moe da tvrdi da odsustvo demokratskih procedura za promenu ini nasilje neophodnim u ratu za nacionalno osloboenje, oduzimanje nevinog ivota nije moralno ni pravno prihvatljivo po doktrini pravednog rata. Slino, ako drave namerno ubijaju osobe koje nisu borci da bi terorisale stanovnitvo, to je ratni zloin. Ako se terorizam definie kao nedravna upotreba sile u politike svrhe, drave su izuzete (po definiciji), ali se one time ne iskupljuju ukoliko su upletene u slino nemoralno i ilegalno ponaanje. Uprkos svim potekoama koje postoje u vezi sa odreenjem terorizma, kljuno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politike svrhe, iroko je osueno moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meunardnim pravom. Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek neto kao piraterija u ranijim vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju neprijatelje. Danas neke drave daju utoite teroristima da bi napadali njihove protivnike ili zato to su suvie slabe da kontrolitu takve grupe. Amerika kampanja protiv talibanske vlade u Avganistanu i razliite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da dravno sponzorisani terorizam uine manje verovatnim u budunosti. Istovremeno, tehnologija minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao to su putovanja vazdunim putem i rastua lakoa komunikacije preko interneta pruaju mogunosti nedravnim akterima da uine veliku tetu preko granica ak i bez dravne podrke. Ironino, zajednika pretnja koju osea mnogo ljudi moe da ojaa potovanje uloge drava i vanost njihove saradnje u obezbeenju bezbednosti. Anarhija meudravnog sistema obino je podnoljivija nego haotina anarhija rata koji nedravni akteri vode po sistemu svi protiv svih. INFORMACIJE I MO MEU DRAVAMA Informatika revolucija ini svetsku politiku sloenijom tako to daje vee mogunosti nedravnim akterima, to ima svoje dobre i loe strane, i smanjuje kontrolu centralnih vlada. Takoe utie na mo meu dravama. Ovde koristi imaju Sjedinjene Drave, a mnoge siromanije zemlje zaostaju. Dok su neke siromane zemlje kao Kina, Indija i Malezija napravile znaajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87% ljudi koji koriste internet ivi u postindustrijskim drutvima. U informatiko doba svet ostaje meavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija. Postindustrijska drutva i vlade najtee pogoeni informatikim dobom uporedo postoje i stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoenim informatikom revolucijom. Hoe li ova digitalna podela opstati dugo vremena? Smanjenje trokova moe da omogui siromanim zemljama da preskoe ili zaobiu neke faze razvoja. Na primer, beine komunikacije ve zamenjuju skupe zemaljske vodove, a tehnologije prepoznavanja glasa daju nepismenima pristup raunarskoj komunikaciji. Internet moe da siromanim farmerima pomogne da bolje razumeju vremenske i trine uslove pre planiranja useva, a vie informacija moe da umanji ulogu pohlepnih posrednika. Uenje na daljinu i internet veza mogu da pomognu izolovanim lekarima i naunicima u siromanim zemaljama. Ali ono to je siromanim zemljama najpotrebnije jeste osnovno obrazovanje i infrastruktura.

Tehnologija se vremenom iri, i mnoge zemlje tee da razviju sopstvene silikonske doline. Lake je, meutim, identifikovati virtuelne kljueve kraljevstva visoke tehnologije nego otvoriti njegove kapije. Dobro razvijena komunikaciona infrastruktura, sigurna prava svojine, vrsta vladina politika i okruenje koje podstie nove poslovne formacije, razvijeno trite kapitala i kvalifikovanu radnu snagu, od kojih mnogi razumeju engleski (jezik 80% svih veb stranica), vremenom e doi u neke siromane zemlje, ali ne brzo. ak i u Indiji, koja ispunjava neke kriterijume, softverske kompanije zapoljavaju stotine hiljada ljudi, ali polovina od 1 milijarde stanovnika Indije ostaje nepismena. Informatika revolucija ima sveukupan decentralizujui i ujednaavajui efekat, ali da li e takoe ujednaiti i mo meu dravama? Poto smanjuje trokove i prepreke ulasku na trita, trebalo bi da smanjuje i mo velikih drava i jaa mo malih drava i nedravnih aktera. Ali u praksi, meunarodni odnosi su sloeniji nego to to implicira takav tehnoloki determinizam. Neki aspekti informatike revolucije pomau malima; ali neki pomau onima koji su ve veliki i moni. Postoji nekoliko razloga za ovo. Prvo, veliina je jo uvek vana. Ono to ekonomisti nazivaju preprekama ulasku i ekonomijama velikog obima ostaje vana stvar i u nekim aspektima moi koji se odnose na informaciju. Na primer, na meku mo snano utie kulturni sadraj onoga to se emituje ili pojavljuje u filmovima i televizijskim programima. Velike etablirane industrije zabave esto uivaju znaajne ekonomije skale u proizvodnji i distribuciji sadraja. Udeo dominantnog amerikog trita na svetskim tritima filmskih i televizijskih programa je pravi primer. Novopridolima je teko da se nadmeu sa Holivudom. tavie, u informatikoj ekonomiji, postoje efekti mree, koji poveavaju obrt na skali. Kao to znamo, jedan telefon je beskorisan. Drugi dodaje vrednosti, i tako dalje kako mrea raste. Drugo, ak i onde gde je sada jeftino iriti postojee informacije, prikupljanje i proizvodnja novih informacija esto zahteva veliku investiciju. U mnogim situacijama gde ima nadmetanja, nove informacije najvie znae. U nekim dimenzijama, informacija je javno dobro bez premca: potronja jedne osobe ne umanjuje potronju druge. Tomas Deferson koristio je analogiju svee. Ako daje svetlo vama, ne umanjuje svetlo meni. Ali u situaciji gde ima nadmetanja, moglo bi da predstavlja veliku razliku ako ja prvi dobijem svetlo i vidim stvari pre vas. Dobar primer je prikupljanje obavetajnih podataka. Amerika, Rusija, Britanija i Francuska imaju kapacitete za prikupljanje i proizvodnju u poreenju sa kojima su kapaciteti drugih zemalja veoma mali. Objavljeni izvetaji govore da Sjedinjene Drave troe nekih 30 milijardi $ godinje na obavetajne aktivnosti. U nekim komercijalnim situacijama, obino je bolje biti prvi pokreta nego brzi sledbenik. Ironino je, ali ne sluajno, da za sve diskusije o smanjenju udaljenosti zbog interneta firme jo uvek okupljaju u Silikonskoj dolini, izdvojenoj maloj oblasti juno od San Franciska, zbog onoga to se naziva efektom koktel zabave. Ono to ini uspeh je neformalni pristup novoj informaciji pre nego to ona postane javna. U industriji gde je nova tehnologija stalno na ivici zastarelosti, firme moraju da brzo prepoznaju potranju, obezbede kapital i iznesu proizvod na trite ili e ih u protivnom pobediti konkurent.96 Veliina trita i blizina za konkurente, dobavljae i potroae u informatikoj ekonomiji je jo uvek vana.
96

Douglas McGray, The Silicon Archipelago, Daedalus, 128 : 2, p. 167

Tree, oni koji poinju prvi, esto su kreatori standarda i arhitekture informatikih sistema. Kao u uvenoj pesmi Roberta Frosta, kada se jednom probije staza kroz umu i krenete njome, teko je vratiti se na drugu. Ponekad e sirove jeftine tehnologije otvoriti preice koje omoguavaju preticanje prvog pokretaa, ali u mnogim sluajevima, razvoj informatikog sistema koji zavisi od utvrene staze odraava prednost prvog pokretaa. Korienje engleskog jezika i model najpopularnijih naziva internet domena su pravi primer. Delom zbog preobraaja amerike ekonomije osamdesetih, a delom zbog velikih investicija usmeravanih vojnim nadmetanjem tokom Hladnog rata, Sjedinjene Drave su esto bile prvi pokreta i jo uvek uivaju vostvo u primenu irokih varijeteta informatikih tehnologija. etvrto, kao to smo videli, vojna mo ostaje vana u kritinim domenima meunarodnih odnosa. Informatika tehnologija ima neke efekte na korienje sile koja koristi malima a nekad ide u prilog ve monima. Komercijalna dostupnost ranije skupe vojne tehnologije, koristi malim dravama i nevladinim akterima i poveava ranjivost velikih drava. Na primer, danas svako moe od komercijalnih kompanija, za mali novac da narui u rezoluciji od 1 metra satelitske slike onoga to se deava u drugim zemljama. Komercijalne firme i pojedinci mogu da odu na internet i pristupe satelitskim fotografijama koje su pre samo nekoliko godina bile najstroa tajna i kotale vlade milijarde dolara. Kada se pre nekoliko godina jednoj nevladinoj grupi uinilo da je amerika politika prema Severnoj Koreji suvie alarmirajua, objavila je privatne satelitske snimke severnokorejskih rampi za lansiranje raketa. Oigledno, druge zemlje mogu da kupe sline slike amerikih baza. Ureaji za globalno pozicioniranje koji daju precizne lokacije, nekada vlasnitvo iskljuivo vojske, sada su na raspolaganju u lokalnim prodavnicama elektronske opreme. tavie, informatiki sistemi ine bogate zemlje ranjivijima jer time dodaju nove mete za teroristike grupe (ukljuujui i one koje sponzoriu drave). Zamislivo je da e u narednih 25 godina sofisticirani neprijatelj (kao to je mala zemlja sa resursima za sajber ratovanje) odluiti da moe da ucenjuje Sjedinjene Drave. Takoe postoji perspektiva samostalnih sajber napada. Drugi trendovi, meutim, ojaavaju ve mone. Informatika tehnologija proizvela je revoluciju u vojnim poslovima. Senzori postavljeni u svemiru, neposredno emitovanje, super-brzi raunari i sloeni sofveri obezbeuju mogunost prikupljanja, sortiranja, obrade, prenosa i irenja informacija o sloenim dogaajima koji se deavaju na irokom geografskom prostoru. Ova svest o dominantnom podruju borbe kombinovana sa preciznim odreivanjem meta proizvodi monu prednost. Kao to su dva Zalivska rata pokazala, tradicionalne procene odnosa nosaa oruja kao to su tenkovi ili avioni postaju irelevantne osim ako ukljuuju sposobnost da se ovo oruje integrie sa informacijama. To je bila greka koju je nainio Sadam Husein (kao i oni koji su 1990. u Kongresu predviali masovne amerike rtve). Mnoge relevantne tehnologije dostupne su na komercijalnim tritima, a moe se oekivati da e slabije drave kupiti mnoge od njih. Klju, meutim, nee biti posedovanje modernog hardvera ili naprednih sistema, nego sposobnost da se integrie sistem sistema. U ovoj dimenziji, Sjedinjene Drave e verovatno zadrati vostvo. U informatikom ratovanju, ak i mala prednost predstavlja veliku razliku. INFORMATIKA REVOLUCIJA I SLOENA MEUZAVISNOST

Informatika revolucija nije ujednaila mo meu dravama. Do sada je imala suprotan uinak, a realisti se moda oseaju osloboenim krivice. ta je, meutim, sa smanjenjem uloge vlade i moi svih drava. Ovde su promene mnogo vie u skladu sa predvianjima liberala i konstruktivista. Sloena meuzavisnost sigurno je mnogo vea u prostoru viestruktih kanala kontakta izmeu drutava. Eksplozija informacija proizvela je paradoks obilja.97 Obilje informacija dovodi do gubljenja panje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliinama informacijama, imaju tekoa da razlikuju na ta da se usredsrede. Vie nego informacija, panja postaje resurs koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog uma stiu mo. Urednici i oni koji daju signale sve su zahtevniji, a ovo je izvor moi za one koji nam mogu rei gde da usmerimo nau panju. Nazivi brendova i sposobnost da se izdaje meunarodna potvrda Good Housekeeping bie sve vaniji. Uz to, javnost je postala sve paljivija i osetljivija na propagandu. Propaganda kao forma slobodne informacije nije nova. Hitler i Staljin efikasno su je koristili tridesetih godina. Miloevieva kontrola televizije bila je kljuna za njegovu mo u Srbiji devedesetih. U Moskvi 1993., bitka za mo vodila se u TV stanici. Sada je poverenje kljuni resurs, i vaan izvor meke moi. Ugled postaje ak i vaniji nego u prolosti, a politike borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta. Vlade se nadmeu za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem mogunosti ukljuujui novinske medije, korporacije, nevladine organizacije, meuvladine organizacije i mreu naunih zajednica. Politika je postala nadmetanje za poverenje. U svetu tradicionalne politike moi obino je re o onima ija vojska ili ekonomija pobeuju. Politika u informatiko doba moe da se odnosi na kraju na one ija pria pobedi.98 Vlade se nadmeu izmeu sebe i sa drugim organizacijama da ojaaju sopstveni kredibilitet i oslabe kredibilitet svojih protivnika. Pogledajte borbu izmeu Srbije i NATO da se postavi okvir tumaenju dogaaja na Kosovu 1999. i dogaaja u Srbiji godinu dana kasnije. Pre demonstracija koje su dovele do svrgavanja Slobodana Milosevia oktobra 2000. godine, 45% odraslih Srba slualo je Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike. Nasuprot tome, svega 31% slualo je Radio-Beograd, stanicu koju je kontrolisala drava.99 tavie, domaa alternativna radio stanica, B92, omoguila je pristup zapadnim vestima, a kada je vlada pokuala da je zatvori, nastavila je da emituje takve vesti na internetu.100 Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaene, nego moe da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje. Preterane tvrdnje u vezi sa orujem za masovno unitenje Sadama Huseina i vezama sa Al Kaidom, 2003.godine su moda pomogle mobilisanje domae podrke irakom ratu, ali ankete pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac britanskom i amerikom kredibilitetu. U novim uslovima vie nego ikada, tzv. meka propaganda moe se pokazati delotvornijom nego tvrda.
97

Herbert A. Simon, Information 101: Its Not What You Know, Its How You Know It, The Journal for Quality and Participation, July / August 1998, pp. 30 33. 98 John Arquilla and D. Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American Information Strategy, RAND , Santa Monica, CA, 1999, p. 53 99 Edward Kaufman, A Broadcasting Strategy to Win Media Wars, The Battle for Hearts and Minds, Center for Strategic and International Studies, Washington, DC, 2003, p. 303. 100 Vidi Guerilla Radio, citiran u Poglavlju 2

Primer Iraka ilustruje da mo ne tee nuno onima koji mogu da zadre informacije. Pod odreenim okolnostima, privatne informacije mogu da narue kredibilitet onih koji ih poseduju. Kako je to istakao dobitnik Nobelove nagrade Dord Akerlof, prodavci polovnih automobila imaju vie znanja o njihovim manama nego potencijalni kupci. tavie, vlasnici loih automobila e verovatno vie eleti da ih prodaju nego vlasnici dobrih. Ove injenice vode potencijalne kupce da smanjuju cenu koju su voljni da plate kako bi se prilagodili nepoznatim manama. Stoga rezultat superiorne informacije prodavaca nije da poboljaju prosenu cenu koju dobijaju, nego da im onemogui da prodaju dobra polovna kola za njihovu stvarnu vrednost. Za razliku od asimetrine meuzavisnosti u trgovini, gde mo ide onima koji mogu da priute ograniavanje ili prekid trgovinskih veza, mo informacije ide onima koji mogu preurediti i na pravi nain vrednovati informaciju kako bi izdvojili ono to je i tano i vano. Jedna implikacija vika izvora slobodnih informacija i uloga kredibiliteta je da e meka mo verovatno manje biti funkcija jednostavnih materijalnih izvora nego u prolosti. Kada je sposobnost da se proizvede i rairi informacija nedovoljan izvor, ograniavajui faktori ukljuuju kontrolu tamparskih presa, radio stanica i novinske tampe. Tvrda mo na primer, korienje sile da se preuzmu radio stanice moe da generie meku mo. U sluaju televizije koja pokriva ceo svet, bogatstvo takoe moe da vodi ka mekoj moi. Na primer, CNN ima sedite u Atlanti a ne u Amanu ili Kairu, zato to Amerika dri vodeu mesto u ovoj industriji i u tehnologiji. Kada je Irak 1990. izvrio invaziju Kuvajta, injenica da je CNN u osnovi bila amerika kompanija pomogla je da se ovo pitanje irom sveta tretira kao agresija (analogno sa Hitlerovim akcijama tridesetih godina), a ne kao opravdan pokuaj da se preokrene kolonijalno poniavanje (analogno sa indijskim iroko prihvaenim oslobaanjem portugalske kolonije Goa ezdesetih godina). Do 2003. godine, meutim, uspon kablovskih mrea u regionu kao to su Al Dazira i Al Arabija uzdrmao je ameriki monopol i obezbedio lokalno oblikovanje pogleda koji se tiu irakog rata. Bliska veza izmeu tvrde i meke moi verovatno e unekoliko oslabiti pod uslovima sloene meuzavisnosti u informatiko doba. Mo elektronskih medija ostaje, ali e ona biti sve vie dopunjivana internetom sa njegovim viestrukim kanalima komunikacije, koje kontroliu brojni akteri koji ne mogu da koriste silu da kontroliu jedni druge. Na sukobe e uticati ne samo to koji akteri poseduju televizijske mree, radio stanice ili veb sajtove kad postoji obilje takvih izvora nego takoe i ko poklanja panju kojim izvorima informacija i dezinformacija. Emitovanje putem elektronskih medija je vrsta irenja informacija koje su dugo imale uticaj na javno mnjenje. Usredsreivanjem na pojedine sukobe i probleme ljudskih prava, stanice su vrile pritisak na politiare da odgovore na odreene inostrane sukobe pre nego na neke druge na primer, na Somaliju pre nego na Juni Sudan devedesetih. Ne iznenauje da su vlade teile da utiu, manipulie ili kontroliu televizijske i radio stanice, i da su mogle da to rade sa znaajnim uspehom jer je relativno mali broj mesta za emitovanje korien da ista poruka dopre do mnogo ljudi.
NOVI GLOBALNI AKTERI Svet je gotovo stigao do jedne vrste neosrednjovekovlja u kome su institucije i izvori autoriteta veoma raznovrsni. Ba kao to su predvodnici vitezova templara ili franjevakog reda bili iznad svih osim

najmonijih prineva, tako i generalni sekretar Amnesty International-a i glavni operativni slubenik Royal Duch Shell-a bacaju mnogo due senke na meunarodnoj pozornici nego lideri Moldavije, Namibije ili Naurua. Drava moda nije sasvim spremna da se povue, ali ona nije ono to je bila.

Peter J. Spiro101

INFORMATIKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA to se tie drava, veinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluajno. Njihovim drutvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljakim ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato to takoe mogu i da ih dobijaju. Autoritarne drave, tipine meu onima koje zaostaju, imaju znatno vie problema. Vlade kao to je kineska mogu da nadziru pristup svojih graana internetu kontrolisanjem provajdera internet usluga i posmatranjem relativno malog procenta korisnika. Mogue je, ali skupo, sprovesti takva ogranienja, a kontrola ne mora da bude potpuna da bi bila delotvorna u politike svrhe. Singapur, drava koja kombinuje vrstu politiku kontrolu sa ekonomskim liberalizmom, kombinovala je svoj politiki nadzor sa rastuom ulogom interneta. Kako, meutim, drutva kao to je Singapur dostiu nivo razvoja pri kome vei broj obrazovanih radnika trai manje ogranienja za pristup mrei, Singapur je u opasnosti da izgubi radnike sa stvaralakim znanjem, svoje najvrednije bogatstvo za nadmetanje u informatikoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa dilemom preoblikovanja vlastitog obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinanu kreativnost kakvu e traiti informatika ekonomija, dok u isto vreme pokuava da dri postojei drutveni nadzor nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve skuplji. Drugi razlog zbog koga zatvoreni sistemi postaju sve skuplji jeste da je za strance rizino da investiraju sredstva u autokratsku zemlju gde se kljune odluke donose daleko od oiju javnosti. Transparentnost postaje kljuna prednost za zemlje koje trae investicije. Sposobnost da se informacija zadri od putanja u javnost, koja je nekad izgledala toliko vredna autokratskim dravama, podriva kredibilitet i transparentnost koje su neophodne za privlaenje investicija u uslovima globalne konkurencije. Ova tvrdnja je bila ilustrovana azijskom finansijskom krizom iz 1997.godine. Vlade koje nisu bile transparentne nisu kredibilne, poto se informacije koje nude smatraju za pristrasne i selektivne. tavie, kako napreduje ekonomski razvoj i razvijaju se drutva sa jakom srednjom klasom, represivne mere postaju sve skuplje ne samo kod kue, nego takoe i u pogledu ouvanja meunarodnog ugleda zemlje. I Tajvan i Juna Koreja su kasnih osamdesetih otkrili da bi suzbijanje rastuih zahteva za demokratijom i slobodnim izraavanjem bili skupi u pogledu reputacije njihovih zemalja i meke moi kojom raspolau. Poinjui tada da se demokratizuju, oni su ojaali svoje kapacitete u poreenju sa, na primer, Indonezijom da se uhvate u kotac sa ekonomskom krizom. Kakvi god da su budui efekti meudejstva i virtuelnih drutava, jedna politika posledica sve veeg protoka slobodnih informacija kroz viestruke kanale je ve jasna: drave su izguble mnogo od svoje kontrole nad informacijama o vlastitim drutvima. Dravama koje tee da se razviju potreban je strani kapital, te tehnologija i organizacija
101

Peter J. Spiro, New Global Communities, Nongovernmental Organizations in International Decisionmaking Institutions, Washington Quarterly, 18:1 Winter, 1995, pp. 45 46.

koje idu uz njega. Geografski situirane zajednice su i dalje najvanije, ali vlade koje ele da vide brz razvoj shvatie da moraju da se odreknu nekih prepreka informatikim tokovima koje su zvaninike titile od spoljne kontrole. Vlade koje ele visok nivo razvoja vie nee moi da priute komfor uvanja svog finansijskog i politikog stanja u nacionalnoj crnoj kutiji. Nalazimo se u tako ranoj fazi informatike revolucije da svaki zakljuak mora da bude provizoran. Svejedno, sadanji dokazi podravaju etiri glavna argumenta. Prvo, neki liberali gree u svojim predvianjima izjednaavanja efekata informatike i komunikacijske revolucije na distribuciju moi meu dravama. Delom je to zato to ekonomije velikog obima i prepreka za ulazak opstaju u odnosu na komercijalne i strateke informacije; a delom zato to u odnosu na slobodne informacije, vee drave e esto biti dobro pozicionirane u nadmetanju za kredibilitet. Drugo, jeftini tokovi informacija stvorili su izuzetnu promenu u kanalima kontakta preko dravnih granica. Nevladini akteri koji deluju transancionalno imaju mnogo vee mogunosti da organizuju i propagiraju svoje poglede. Suverene drave su lake za prodor i manje lie na crne kutije. Politiki lideri otkrie da je tee odravati koherentno reanje spoljnopolitikih pitanja. Tree, informatika revolucija menja politike procese na nain da e se otvorena demokratska drutva i transnacionalni akteri uspenije nadmetati za kljuni resurs moi kredibilitet - nego autoritativne drave. Konano, meka mo postaje sve vanija u odnosu na tvrdu mo nego to je to bilo u prolosti, jer kredibilitet postaje kljuni resurs moi i za vlade i za NVO. Iako koherentnost vladine politike moe da se smanji u vie pluralistikim i otvorenim dravama, iste te zemlje mogu da budu bolje pozicionirane u smislu kredibiliteta i meke moi. Ukratko, geografski situirane drave koje realisti posebno istiu nastavie da strukturiraju politiku i u informatikom dobu, ali konstruktivisti su u pravu kada tvrde da se procesi svetske politike unutar te strukture temeljno menjaju.

Pitanja za raspravu: 1. ta je trea industrijska revolucija? Po emu se razlikuje od prethodnih industrijskih revolucija? 2. Kako informatika revolucija i Internet utiu na svetsku politiku? 3. ta je jae centralizujui ili decentralizujui efekti napretka informatike tehnologije? 4. Na koji nain informatika revolucija utie na dravni suverenitet? Kakve promene donosi u meunarodnom sistemu drava i u globalnoj upravi? 5. Da li je informatika revolucija donela priblino ujednaavajui efekat u smislu moi i bogatstva meu dravama? 6. ta je digitalna podela? Koje implikacije ona ima, naroito za zemlje u razvoju? Da li je informatika revolucija donela priblino ujednaavajui efekat u smislu moi i bogatstva meu dravama? 7. Koje su tri dimenzije informacije? 8. Ko su transnacionalni akteri? Da li dobijaju na znaaju? Navedite neke primere moi transnacionalnih aktera u informatikom dobu?

9. Koja je uloga velikih drava u upravljanju meunarodnom ekonomijom? Koja je uloga institucija? 10. Kakav je odnos izmeu informatike revolucije i demokratije? Da li su globalizacija i informatika revolucija osnaile civilno drutvo u nedemokratskim dravama? Kakav uticaj one imaju na politiku participaciju? PREPORUENA LITERATURA: 1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence in the Information Age, Foreign Affairs, September / October 1998 2. Litan, Robert, The Internet Economy, Foreign Policy, March/April 2001 3. Simon, Herbert Al, Information 101: It's Not What You Know, It's How You Know It, The Journal for Quality and Participation, July/August 1998 4. Meyer-Schoenberger, Viktor, and Deboarh Hurley, Globalization of Communication, in Joseph S. Nye and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing World, pp. 135-151 5. Matthews, Jessica T., Power Shift, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50 - 66 6. Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment,Washington, DC, 2000 DODATNA LITERATURA (Preporuena literatura): Adams, James, Virtual Defense, Foreign Affairs, May/June 2001, pp. 98-112. Arquilla, John, and David Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American Information Strategy, Rand Corporation, Santa Monica, CA, 1999 Bell, Daniel, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social Forecasting,Basic Books, New York, 1999 Drucker, Peter, The Next Information Revolution, Forbes, August 24, 1998, pp. 46-58 Dyson, Esther, Release 2. 1: A Design for Living in the Digital Age, Broadway Books, New York, 1998 Edwards, Michael, NGO Rights and Responsibilities, The Foreign Policy Centre, London, 2000 Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment, Washington, DC, 2000 Flynn, Stephen, Beyond Border Control, Foreign Affairs, November / December 2000, pp. 57 68. Guetzkow, Harold, Multiple Loyalties: Theoretical Approaches to a Problem of International Organization, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1955

Hill, Kevin, and John Hughes, Cyberpolitics, Rowman and Littlefield, New York, 1998 Hoge, James, and Gideon Rose, eds., How Did This Happen? Terrorism and the New War, Public Affairs, New York, 2001 Kaldor, Marry, Helmut Anheier, and Marlies Glasius, eds., Global Civil Society 2003, Oxford University Press, Oxford, 2003 Kamarck, Elaine, and Joseph S. Nye, Jr., eds. Governance.com: Democracy in the Information Age, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2002, Poglavlje 1 Keohane, Robert O., and Jospeh S. Nye, Jr., Transnational Relations and the World Politics, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1972 Khagram, Sanjeev, James V. Rikker, and Kathryn Sikkink, eds., Restructuring World Politics: Transnational Social Movements, Networks and Norms, University of Minnesota Press, Minneapolis, 2002 Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton, New York, 1999 Lennon, T.J., ed., The Battle for Hearts and Minds: Using Soft Power to Undermine Terrorist Networks, MIT Press, Cambridge, MA, 2003 Lessig, Lawrence, Code and Other Laws of Cyberspace, Basic Books, New York, 2000 Litan, Robert, The Internet Economy, Foreign Policy, March / April 2001, Matthews, Jessica T., Power Shift, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50-66 Norris, Pippa, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty, and the Internet Worldwide, Cambridge University Press, New York, 1999 Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to Success in World Politics, Public Affairs, New York, 2004 Pells, Richard, Not Like Us, Basic Books, New York, 1997

Perrit, Henry H., Jr., The Internet as a Threat to Sovereignty?, Indiana Journal of Global Legal Studies, Spring 1998, pp. 423 442. Quinlan, Joseph, and Marc Chandler, The U. S. Trade Deficit: A Dangeorus Illusion, Foreign Affairs, May / June 2001 Roberts, Adam, The So called Right of Humanitarian Intervention, Yearbook of International Humanitarian Law, May / June 2001, pp. 98 112. Ruggie, John G., Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International relations, International Organization, Winter 1993 Saich, Tony, Globalization, Governance, and the Autoritarian State: China, in: Joseph S. Nye, Jr., and John Donahue, eds., Governanace in a Globalizing World, Brookings Institution Press, Washington D. C., 2000 Sassen, Saskia, On the Internet and Sovereignty, Indiana Journal of Global Legal Studies, Spring 1998 Simon, Herbert A., Information 101: It's Not What You Know, It's How You Know It,, The Journal for Quality and Participation, July/August 1998 Smith, Gordon, and Moises Naim, Altered States: Globalization, Sovereignty, and Governance, International Development Research Center, Ottawa, 2000 Sola, Pool, Ithiel, Technologies of Freedom, Belknap, Cambridge, MA, 1983 Spiro, Peter, The New Sovereigntists, Foreign Affairs, November / December 2000 Spruyt, Hendryk, The Sovereign State and its Competitors, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1994 Strange, Susan, The Retreat of State, Cambridge University Press, Cambridge, 1996 Stern, Jessica, The Ultimate Terrorist, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Desika Stern, Ekstremni teroristi, Aleksandria Pres, Beograd, 2004)

Williamson, Jeffrey, Globalization and Inequality Then and Now: The Late 19th and Early 20 th Centuries Compared, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA, 1996

POGLAVLJE 9

NOVI SVETSKI POREDAK? Razliita vienja budunosti

Meunarodna politika ostaje i dalje podruje samopomoi, u kojoj su drave suoene sa bezbednosnom dilemom i gde vojna mo igra znaajnu ulogu. Iako postoje mehanizmi kojima se ta mo moe ublaiti kao to su ravnotea snaga, meunarodne norme, pravo i organizacije, oni nisu predupredili sve ratove. Logika meunarodnih sukoba, onako kako je opisana kod Tukidida, jo se primenjuje u nekim delovima sveta. Sa zavretkom Hladnog rata, dolo je do znaajnih rasprava o izgledima za stvaranje novog svetskog poretka. Kao to emo videti kasnije, bilo je mnogo manje jasno ta to u stvari znai. Postojao je novi svetski poredak, ukoliko se ima na umu da je nestao bipolarni meunarodni sistem koji je nastao posle Drugog svetskog rata. To je, meutim, bio poredak u okviru anarhinog sistema drava, i nije neminovno bio pravedan poredak. Neki su smatrali da novi svetski poredak znai izbegavanje problema koji vladaju u anarhinom sistemu drava. Da li je takav svet uopte mogu? Britanski istoriar Arnold Tojnbi, napisao je poetkom Hladnog rata da nacionalna drava i cepanje atoma ne mogu istovremeno da postoje na istoj planeti. U svetu suverenih drava, gde je rat poslednji vid odbrane a nuklearne bombe - oruje koje se moe upotebiti u krajnjoj instanci, smatrao je da neto mora da nestane, po mogustvu drava. I kako smo imali prilike da vidimo u prethodna dva poglavlja, globalizacija i informatika revolucija predstavljaju nove izazove suverenitetu drava, u pozitivnom i negativnom smislu.

Teritorijalna drava nije uvek postojala u prolosti, tako da nije nuno da postoji i u budunosti. Rascepkane politike jedinice i sistemi drava postojali su jo za vreme Tukidida, ali drave sa velikom teritorijom koje su glavni osnov meunarodne politike nastale su tek posle perioda renesanse. Tridesetogodinji rat iz sedamnaestog veka jo uvek je imao neke odlike feudalnog rata, te se stoga smatra i poslednjim feudalnim ratom i prvim ratom izmeu teritorijalnih drava. Drave sa velikom teritorijom kakve mi danas poznajemo, bile su glavne institucije savremene svetske politike samo tokom tri ili etiri veka. Mnogi futurolozi predviaju opadanje znaaja teritorijalne drave. Prema njima, novi svetski poredak podrazumeva postojanje strukture koja prevazilazi dilemu anarhije. Posle Drugog svetskog rata, mogu se uoiti pet veih nastojanja da se osmisle alternativna promiljanja koja prevazilaze nacionalnu dravu kao model za oblikovanje svetske politike. Svetski federalizam - Kao jedna od najstarijih tradicija u evropskom miljenju, federalizam smatra da je reenje za problem anarhije - meunarodna federacija: drave bi, naime, pristale da se odreknu sopstvenog naoruanja i da prihvate odreeni stepen centralne vlade. Federalisti su esto pravili poreenja sa udruivanjem 13 amerikih kolonija u 18. veku. Neki smatraju da je istorija belenica napretka ka formiranju teritorijalno veih politikih jedinica. Ipak, federalizam se nije pokazao kao veoma uspena zamisao. Mir nije jedina stvar koju ljudi vrednuju. Ljudi takoe ele pravdu, bogatstvo, kao i nezavisnost, i nisu toliko uvereni da e ih svetska vlada tititi. Pored toga, kod malo ljudi postoji ubeenje da bi taj federalni melem funkcionisao, odnosno da bi predstavljao reenje za problem rata. ak i da je anarhini sistem drava bar i delimian uzrok rata, ukidanje nezavisnih drava ne bi nuno znailo i kraj rata. Kao to smo ve videli u prethodnim poglavljima, veina ratova koja se nedavno dogodila bili su unutar drava.

Funkcionalizam - Ideja meunarodnog funkcionalizma nastala je zbog nedostataka zamisli federalizma. Funkcionalizam, popularan u 1940-im, smatra da ekonomska i drutvena saradnja mogu da stvore zajednice koje prevazilaze granice drava i da se na taj nain otkloni problem rata. To znai da bi suverenitet (drava) tada

postao manje relevantan, i iako bi formalno jezgro drava jo uvek postojalo, nestao bi njen neprijateljski sadraj. Od kraja Drugog svetskog rata, na osnovu funkcionalistikog promiljanja nastale su neke od specijalizovanih agencija Ujedinjenih Nacija kao to su Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i druge. Funkcionalizam postoji i danas u odreenoj meri, u svetu sa mnogim transnacionalnim interesima, nevladinim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i slino. Ipak, funkcionalizam se nije pokazao kao uspena zamisao za formiranje svetskog poretka, jer veina drava nerado pristaje da postane toliko meuzavisna u smislu da postanu previe ranjive od drugih. Regionalizam - Zamisao regionalne integracije je postala veoma popularna u 1950-im i 1960-im. an Mone, ef Francuske Komisije za planiranje, smatrao je da bi funkcionalistiki pristup na regionalnom nivou mogao da dovede do udruivanja Nemake i Francuske, i tako spei obnavljanje sukoba koje su one vodile u Prvom i Drugom svetskom ratu. Evropa je 1950. godine zapoela ostvarenje tog procesa sa tzv. umanovim planom, koji je podrazumevao integrisanje zapdnoeverospkih industrija uglja i elika. Nakon 1957. godine, Ugovorom iz Rima osnovano je Zajedniko evropsko trite, koji je omoguio postepeno smanjenje trgovinskih barijera i harmonizaciju irokog spektra poljoprivrednih i ekonomskih politika, to je sve kulminiralo stvaranjem Evropske unije 1992. godine. Kao to smo videli, i drugi regioni u svetu su pokuali da podraavaju evropski regionalizam, od kojih je NAFTA najznaajniji primer u Zapadnoj hemisferi. Ipak, 1965. godine, arl de Gol, tadanji predsednik Francuske, i kasnije, 1980-ih Margaret Taer, u to vreme premijer Velike Britanije, utvrdli su granice tome koliko daleko mogu ii regionalne integracije. Do sredine 1990-ih, u zemljama Evropske unije postojala su iroko rasprostranjena ambivalentna oseanja o stepenu suvereniteta koje one treba da prenesu na regionalne vlade. Nova zajednika valuta, euro, putena je u opticaj 2002. godine ali ne u svim dravama lanicama Unije. Uprkos tome to je kretanje ka formiranju federacije bilo sporo, i to se Unija suoava sa organizacionim i ustavnim problemima u procesu pridruenja novih lanica sa Istoka Evrope, moe se rei da se Evropa promenila na bolje u poreenju sa ranijim razdobljima koja smo prouavali. Evropska Unija predstavlja jedan tekui i dinamini eksperiment u meunarodnim

odnosima. Kako njene lanice briljivo nastavljaju da pregovaraju, nastala je isprepletena mrea multilateralnih institucija koje se bave razliitim pitanjima od poljoprivrede do zajednikih odbrambenih snaga, i poseban evropski identitet. Iako na nivou politikog odluivanja i dalje ostaju razlike meu dravama lanicama, istraivanja javnog mnenja pokazuju da mnogi graani Evropske unije doivljavaju sebe kao Evropljane, na isti nain kao to vide sebe i kao Francuze, Nemce ili pance. Ovo je u skladu sa postavkama teorije socijalnog konstruktivizma u kojoj se istie uloga koju imaju ideje i kultura u stvaranju politikih identiteta i uverenja. Drave lanice Evropske unije izabrale su da poveaju sloenu meuzavisnost izmeu njih, verujui da odnos izmeu cene i dobrobiti, daje prednost saradnji izmeu drava u odnosu na koncept pune nezavisnosti drava. U dananjoj Evropi, moda nee svi biti u istom amcu, ali amci su zajedno privezani na razliite naine, dodue mnogo drugaije nego ranije. Na primer, u mnogim oblastima zakoni EU su stariji od zakona drava lanica. Evropska unija, dakle, predstavlja novi oblik meunarodne politike, ali samo na regionalnom nivou. Ekologizam Tokom 70-ih, ekologizam daje novi znak nade razliitim oblicima svetskog poretka. Riard Folk u knjizi Ova ugroena planeta tvrdi da dve stvari mogu da obezbede osnovu za novi svetski poredak, a to su: porast znaaja transnacionalnih, neteritorijalnih aktera i rastua meuzavisnost meu akterima u uslovima oskudice. Folk smatra da moe doi do postepenog razvoja svesti obinih ljudi o opteprihvaenim vrednostima koje bi prevazile granice nacionalnih drava. Antikolonijalizam, antirasizam, vea jednakost, i tenja ka ouvanju ivotne sredine ne bi samo uvrstili odnose izmeu veine lanica Ujedinjenih nacija, nego bi tako nastali novi meunarodni reimi koji bi se bavili reavanjem problema smanjenja prirodnih bogatstava u svetu. Krajnji cilj bio bi stvaranje meunarodnih normi koje u prvi plan istiu vrednosti kao to su mir, pravda, ekoloka ravnotea, i novi oblik svetskog poretka. Usled tehnolokih promena i ekonomskog rasta naglaeni su ekoloki problemi i izvren je pritisak na resurse kao to su okeani, atmosfera, i bioloka raznovrsnost koji se smatraju zajednikim dobrom. Tokom prolog veka, vlade mnogih drava potpisale su vie od 170 meunarodnih ugovora koji se odnose na pitanja od zajednikog interesa kao to su ribarstvo, kisele kie, tanjenje ozonskog omotaa, zatita ugroenih vrsta, pitanja Antarktika i zagaivanje okeana. Dve treine tih ugovora potpisano je nakon prve

Konferencije Ujedinjenih Nacija o ivotnoj sredini odrane u Stokholmu 1972. godine. Takoe, znaajne Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i globalnom zagrevanju odrane su u Brazilu 1992. i Japanu 1997. godine. Ekoloka pitanja su podstakla i razvoj brojnih nevladinih organizacija koje deluju transnacionalno. Pored toga, veina razvijenih zemalja, preko svojih unutranjih politika, pokazuje snaan porast zabrinutosti za ivotnu sredinu. Meutim, Folk je precenio stepen oskudice resursa i potcenio u kom stepenu nove tehnologije mogu da zamene postojeu oskudicu, jer je i u mnogim siromanim zemljama zabrinutost za ekologiju na drugom mestu, odmah iza elje za brzim ekonomskim razvojem. Sajberfeudalizam - Kao to smo imali prilike da vidimo u prethodnom poglavlju, neki teoretiari organizacije u informatikom dobu kao to su Piter Draker i Alvin i Hajdi Tofler tvrde da informatika revolucija izjednaava hijerarhijske odnose meu akterima i zamenjuje ih mrenom organizacijom. Prema njima, centralizovane vlade i njihove birokratije iz dvadesetog veka postae decentralizovane organizacije u dvadeset prvom veku, a privatna trita kao i neprofitne organizacije obavljae sve vie vladinih funkcija. tavie, strunjak za Internet, Eter Dajson smatra da e decentralizovane organizacije i virtuelne zajednice koje su se razvile u okviru Interneta, prevazii jurisdikcije teritorijalnih drava i razviti svoje vlastite obrasce upravljanja. Iako e nacionalne drave i dalje postojati, one nee zauzimati centralno mesto u ivotima ljudi. Ljudi e iveti na osnovu viestrukih dobrovoljnih ugovora, a iz zajednica e ulaziti i izlaziti jednim pritiskom na mi. Novi obrazac, uz ukrtanje zajednice i vlade postao bi savremeniji i civilizovaniji u poreenju sa feudalnim svetom koji je postojao pre nego to je Vestfalski sistem postao dominantan. Iako moemo primetiti da postoje odreena kretanja u tom pravcu, ova vizija o tome kako e izgledati svet posle nacionalnih drava ostavlja otvorena pitanja o tome, kako e se sukobiti zahtevi virtuelnih i geografskih zajednica, i kako e se reiti problemi nasilja i bezbednosti. ta vie, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, nove informatike tehnologije mogu biti korisno upotrebljene ali i zloupotrebljene. Dananji teroristi koriste raunare, pretrauju informacije o naoruanju i koordiniraju svoje aktivnosti preko interneta. Tako hakeri koji ive u nekim dalekim mestima mogu ugroziti

druge zemlje, a da ne preu granice svoje vlastite drave. U takvim okolnostima, graani mogu zahtevati postojanje jaih, a ne slabijih drava koje e moi da im prue zatitu. Kao to je to Tomas Hobs istakao vekovima ranije, anarhija koja postoji meu dravama ima svoje opasnosti, ali su one mnogo manje od oblika anarhije u kojoj ne postoji vlast da prui zatitu od delovanja nedravnih aktera. Nasuprot predvianjima datim u ovih pet modela, nacionalna drava nije jo uvek zastarela. Oni koji veruju da je koncept nacionalnih drava zastareo, esto to ilustruju jednostavnom analogijom. Oni, naime, tvrde da je danas nacionalna drava napadnuta i balistikim raketama i elektronskim porukama koje za tili as mogu prei njihove granice. Kao to su vatrena oruja i peadija prodirali i unitavali srednjovekovne tvrave, tako su nuklearni projektili i Internet uinili nacionalnu dravu zastarelim konceptom. Ali ljudi od svojih politikih ustanova zahtevaju tri stvari: fiziku bezbednost, ekonomsko blagostanje i zajedniki identitet. Promene u meunarodnim procesima veoma sporo menjaju mesto tih vrednosti, i to e trajati sve dok nacionalna drava prua i obezbeuje te tri vrednosti u veoj meri nego bilo koja druga institucija. Multinacionalne kompanije, nevladine organizacije i meunarodne (vladine-prim.prev.) organizacije nemaju vojnu silu koja prua takvu bezbednost, kao ni legitimnost da se odredi sredite za stvaranje zajednikog identiteta. tavie, u ovom razdoblju ljudske istorije, do procvata demokratije dolo je samo unutar konteksta nacionalnih drava. Virtualne zajednice su jo uvek slabije od geografskih zajednica. Dakle, uprkos dugoj tradiciji nastojanja da se osmisle alternative, drava koja ima stalnu teritoriju, kao i svoje izazove i dalje e zauzima sredinje mesto u svetskoj politici. Drave su se odrale kao takve, ali se menja kontekst svetske politike. Revolucionarne promene do kojih je dolo u tehnologiji uinile su da svet izgleda mnogo manji i tenje povezan. Skoro istovremeno, te brze promene su izazvale kod ljudi mnoge etnike, verske i nacionalistike podele. Kao to smo to imali prilike da vidimo u sedmom poglavlju, globalizacija moe dovesti do procesa ekonomske integracije i politike fragmentacije u isto vreme. Komunikacije menjaju svet. Diplomatija se danas vodi uporedo sa deavanjima. U Zalivskom ratu, i Sadam Husein i Dord Bu gledali su CNN da bi uli najnovije vesti. Tokom borbi u Avganistanu, i Osama Bin Laden i Dord V. Bu gledali su CNN i

arapsku televizijsku stanicu Al Dazira. U Irakom ratu, televizijski izvetai putovali su zajedno s trupama. Problemi ljudskih prava i patnja mnogih u udaljenim delovima sveta, uivo nam se predstavlja u dnevnim sobama putem televizije. Ljudi iz siromanih zemalja koji zarauju jedan dolar dnevno postaju bolje obaveteni o nainu ivota ljudi koji zarauju milione dolara godinje. Prema Kenetu Rogofu, bivem glavnom ekonomisti Meunarodnog monetarnog fonda, visok stepen povezanosti izmeu poslovnog sveta i miljenja potroaa irom planete moe uticati na globalnu ekonomsku aktivnost ka optoj ekonomskoj recesiji, mnogo vie nego u prolosti. Jedan od razloga zbog koga smo postali sinhronizovaniji, kae on, jeste da svi gledamo CNN.102 Ekonomska integracija ne znai, meutim, i politiku integraciju. Veina ljudi koji putem televizije Al Dazira prate ratove u Avganistanu i Iraku, imaju razliito vienje dogaaja u odnosu na one koji iste stvari prate reko CNN-a. Na slian nain, svetska mrea omoguava da vie informacija bude dostupno veem broju ljudi, ali ljudi ne tragaju uvek za istom vrstom ili izvorom informacija. Internet, kablovska i satelitska televizija vie podstiu da se emitovanje informacija usmeri ka specifinim grupama ljudi, nego to pruaju zajedniki kriterijum koji bi bio tipian za televizijsko emitovanje. Kanadski teoretiar komunikacija Maral Makluan rekao je jednom da su savremene komunikacije stvorile, kako je on nazvao, globalno selo. Metafora globalnog sela moe, meutim, biti pogrena zbog toga to je globalni politiki identitet i dalje slab. U veem delu sveta, ini se da jaaju a ne da slabe nacionalni, verski, etniki identiteti. Umesto globalnog sela, mi imamo vie sela irom sveta koja sve vie znaju jedna za druge. A sela podrazumevaju parohijalizam, kao i zajednicu. Na osnovu tog istovremenog procesa integracije i dezintegracije, nastala su dva poznata, previe uproena shvatanja o budunosti svetske politike posle hladnog rata. Kraj istorije ili sukob civilizacija? Frensis Fukujama je 1989. godine objavio je lanak pod naslovom Kraj istorije. Naravno, on to nije mislio bukvalno, nego je tvrdio da smo sa padom komunizma dostigli krajnju taku ideolokog razvoja i pojavu zapadne liberalne demokratije kao
102

Joseph Kahn, "The Worlds Economic Slide Together into Recession", The New York Times, November 25, 2001.

konanog oblika ljudske vladavine. Duboki ideoloki rascepi vodili su ka meunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao to su faizam i komunizam bili su odgovori na poremeaje u tradicionalnom nainu ivota usled procesa modernizacije. Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih zajednica, i uinila ih podlonim angaovanju u velikim ideolokim pokretima. Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam pokazao kao mnogo uspeniji sistem, zbog stvaranja veeg stepena blagostanja i uea graana. Kraj Hladnog rata nagovestio je pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane, Fukujama je u pravu. Vie ne postoji jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu, kao jedinoj preovlaujuoj ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeu bogatih zemalja sa demokratskim ureenjem. Ni Nemaka i Francuska, niti Sjedinjene Drave i Japan, ne oekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloena meuzavisnost izmeu njih stvara velika ostrva demokratskog mira u dananjem svetu, i stoji u istom redu kao i Kantove liberalne prognoze. S druge strane, meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao povratak istorije, nego da se radi o kraju istorije. Povratak istorije podrazumeva vie uobiajenih okolnosti, u kojima pojedinana ideoloka neslaganja ne vode ka velikim sukobima u meunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako su oni meusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trite, iako nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstika drava. U drugim podrujima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu, postoji vie razliitih fundamentalizama. Ono to je zajedniko svima njima su delovanje protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniki, verski i nacionalni komunalizam. Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington je objavio lanak (a kasnije i knjigu) pod naslovom Sukob civilizacija, zahvaljujui kojima je postao poznat po suprotnim shvatanjima od Fukujame. Hantington smatra da iako su glavni izvori sukoba u novom svetu ideoloki i ekonomski, vaniji uzrok koji bi imao uticaja na sukob bio bi kulturni. Sledei Arnolda Tojnbija, Hantington je podelio svet u 8 velikih civilizacija (Zapadnu i Latinoameriku, Afriku,

Islamsku, Kinesku, Hindu, Pravoslavnu, Budistiku i Japansku). On je predvideo kako e sukobi izbijati po rasednoj liniji izmeu tih civilizacija. Nasuprot onim realistikim teoretiarima koji su koristili teoriju ravnotee snaga da predvide obnavljanje meudravnih sukoba izmeu Nemake i njenih suseda, ili nekih liberala koji su oekivali da e se demokratski mir rairiti po svetu, Hantington se pokazao kao veoma mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba. Sa druge strane, Hantington je previe uprostio svoje shvatanje prihvatajui jednu Tojnbijevu prilino proizvoljnu podelu civilizacija. Kao to smo imali prilike da vidimo u sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statine kategorije, nego se one esto prepliu i menjaju. Dolo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih civlizacija prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, unutar afrike civilizacije ili islama), nego izmeu njih. Neki posmatrai smatraju da teroristiki napadi Osame bin Ladena i njegov poziv na Islamski Dihad protiv Zapada, potvruju da je Hantington bio u pravu, ali neko moe smatrati opravdanim i dogaaje posle Septembra 2001. godine, kao i graanski rat unutar Islama izmeu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi muslimani umerenih pogleda imaju vie zajednikog sa umerenim Hrianima ili Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom. Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meutim, ne odgovara svima. Kao to smo prethodno videli, osim razliitih kultura postoje i veoma razliiti oblici drava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u vei deo postindustrijskog sveta. Realizam moe mnogo da nam kae o odnosima izmeu zemalja u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do kojih dolazi zbog razliitih kultura, vie odgovara predindustrijskom svetu i njihovim odnosima sa ostatkom sveta. Kao to smo ve videli, etniki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod znakom pitanja usled velikih drutvenih promena koje prate procese modernizacije i globalizacije. Ljudi sa slinim etnikim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniki identitet veoma mona ideja, ali kada pokuavaju da kontroliu dravu, to nazivamo nacionalizmom. Realisti kritikuju Hantingtona istiui da su takve nacionalne drave u

zategnutim odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ijim osnovama je religija, koje su u sreditu njegovog shvatanja. Kao to smo primetili na Bliskom Istoku, nacionalne drave kao to su Egipat i Sirija su se pokazale jae od pan-arabizma, i trenutno su one u borbi protiv snaga islamskog fundamentalizma. ak i kada drave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma je pouno posmatrati razliku izmeu Istone i Zapadne Evrope. Pod komunistikom vladavinom na Istoku, nacionalistiki i etniki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oiveli su mnoge takve napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistike vlade, razlike izmeu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. irom biveg Sovjetskog Saveza, mnoge etnike grupe rairile su se van dravnih granica rasplamsavajui nove etnike sukobe i oivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata, bile su zanemarljive mogunosti za izbijanje meudravnih sukoba, a zemlje koje su pre toga bile estoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moe objasniti? Delimino objanjenje moe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ive bolje, neslaganja izmeu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objanjenja moe biti i demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogunost da stvore za sebe odreene javne procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom demokratskih procesa - o tome najbolje svedoi rasprava koja se vodila u Zapadnoj Nemakoj po zavretku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udbenicima i do novog razumevanja nemake istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evrope u jedan vei poredak u kome krajnja nacionalistika shvatanja nisu naila na odobravanje. ak i u Zapadnoj Evropi, meutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ele da njihov nacionalni identitet bude potpuno utopljen u evropski identitet. Jo uvek postoje preostali strahovi izmeu Francuza i Nemaca. Jedan od razloga zbog ega Francuzi podravaju proces evropskih integracija, jeste to tako dre Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Evrope su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa Afrike, kao i iz Istone Evrope. Ti doljaci sa juga i istoka su siromani, i mogu doi

pojedinano ili moda kao teroristike grupe. Politike partije desno od centra koriste se ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etnikih tenzija nisu potpuno otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje titi bogatu manjinu od siromane veine koja ivi u svetu. Meutim, znaajno je poreenje izmeu Zapadne i Istone Evrope. Na sreu, elja mnogih istonoevropskih zemalja da se pridrue Evropskoj uniji imala je snaan umirujui efekat na njihove lidere i narode. Ipak, irenje ostrva mira je jedan spor proces. Tehnologija i rasprivanje moi Postoji i tree vienje budunosti koje je nedovoljno odreeno za razliku od shvatanja Fukujame ili Hantingtona, ali ipak postaje blisko stvarnosti. Prema tom shvatanju, tehnologija, a naroito informatika tehnologija, prednjai u rasprivanju moi. Kao to je dvadeseti vek bio doba centralizacije vlasti u dravnim prestonicama, koje su dostigle svoj vrhunac sa totalitarnim vladama u Sovjetskom Savezu i nacistikoj Nemakoj, ekonomske i informatike mree pomeraju neke funkcije upravljanja ka viim i niim nivoima, a u nekim situacijama od zvanine vlasti ka privatnom i neprofitnom sektoru, kao to je prikazano u tabeli 9.1. Kao to smo videli u osmom poglavlju, informacija je mo, pa e svaka vlast uoiti kako se ozbiljno naruava njena kontrola u dvadeset prvom veku, dok se informatika tehnologija postepeno iri i smanjuju trokovi njene proizvodnje. Sredinom dvadesetog veka, ljudi su oekivali da e raunari dovesti do pojave centralizovanog sveta po ugledu na roman 1984. Dorda Orvela, ali se pokazalo da su posledice decentralizacije mnogo snanije. Tabela 9.1. Podela vlasti u dvadeset prvom veku Privatna Naddravna Transnacionalne korporacije (primer, IBM, Shell) Dravne korporacije (primer, US Airways) Javna Meunarodne organizacije (primer, UN, STO) Centralna vlast u 20. veku Trei sektor Nevladine organizacije (primer, Oxfam, Greenpeace) Dravne neprofitne organizacije (primer, ameriki crveni krst)

Dravna

Lokalna (ona koja je ispod dravne)

Lokalna preduzea

Dravna/Lokalna vlast

Lokalne grupe

Zemlje e se razlikovati po tome koliko daleko i brzo e informatika revolucija podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moe pojaviti. ini se veoma verovatnom opta pretpostavka da vlade drava gube svoj monopol nad spoljnom politikom, i da e biti prinuene da dele pozornicu svetske politike sa nedravnim akterima kao to je opisano u osmom poglavlju ove knjige. To rasprivanje moi moe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom, pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstie ekonomski razvoj i slabi autoritarne reime. Rezultat bi bio da se ubrzava irenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom, negativnijem shvatanju, uoava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci, teroristike grupe, i druge slabe drave imaju pristup sredstvima za masovno unitenje, to stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meu dravama. U jednom takvom nesigurnom svetu, moe doi do otpora koji usporava proces ekonomske globalizacije i u kome graani rtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih autokratskih vlada koje im obezbeuju linu bezbednost. U tom pozitivnijem shvatanju istie se da se zbog meunacionalnih komunikacija poveala i svest o tome ta se deava u drugim delovima sveta, zato to su grupe sposobnije da se organizuju na globalnom planu. Kao to smo videli, nevladine organizacije su u stanju da pokrenu kampanje koje obuhvataju vie nacija u cilju borbe za pitanja ivotne sredine ili pak pitanja ljudskih prava. Internet prua informacije graanima kojima se podriva kontrola koju autoritarni reimi mogu da imaju. Najimpresivniji transnacionalni akteri su, naravno, multinacionalne korporacije. irenjem investiranja irom sveta i sticanjem profita u razliitim delovima globalnog trita, transnacionalne kompanije stvaraju drugaiji tip svetske ekonomije. Vlade se bore da privuku strane investicije. Veliki deo meunarodne trgovine je trgovina unutar multinacionalnih kompanija. Honda sada proizvodi vie automobila u Sjedinjenim Dravama nego to to ini u Japanu, i ona transportuje automobile koji su napravljeni u

Americi natrag u Japan. Vlada Sjedinjenih Drava pritiska drave lanice Evropske unije da prihvate Hondina vozila koja su proizvedena u Sjedinjenim Dravama. Drugim reima, Sjedinjene Drave definiu izvoz japanskih automobila proizvedenih u Sjedinjenim Dravama u Evropu, kao ameriki nacionalni interes. Na slian nain, IBM je najvei proizvoa mrenih kompjutera u Japanu. IBM Japan pravi svoja istraivanja u Japanu i zapoljava japanske radnike. Sve ovo navelo je biveg sekretara rada Roberta Rajha da se zapita, ko je na? Treba li analitiari da se usredsrede na identitet sedita kompanija ili na injenicu gde one vre svoja istraivanja i gde organizuju svoju proizvodnju? On tvrdi da u smislu onoga to je dobro za narod koji ivi unutar granica SAD, strane kompanije koje deluju unutar Sjedinjenih Drava mogu biti mnogo vanije nego neka amerika kompanija koja radi u Japanu. Kritiari odgovaraju Rajhu da on gleda mnogo dalje u budunost nego to to sadanjost opravdava. Veina multinacionalnih kompanija ima predominantni nacionalni identitet, i tri etvrtine amerikih proizvoda prave kompanije sa sedtem unutar Sjedinjenih Drava. Meutim, ovo je jedan interesantan nain razmiljanja o budunosti. Transnacionalno investiranje dovodi do konfuzije identiteta, do konfuzije povodom pitanja ko je na i zajedno sa meuzavisnou ivotne sredine, sve to moe uticati na dugorono gledanje na svetske probleme. Kada bi Sjedinjene Drave reagovale na nain da iskljue strane firme sa amerikog trita, to bi jednostavno dovelo do stvaranja neefikasnih preduzea koja vie ne bi bila sposobna da konkuriu na svetskom tritu. Problem povodom protekcionistikih akcija je to mogu naneti tetu i onom ko pokuava da se zatiti, podjednako koliko i suprotnoj strani. Tako su 1990-ih, Amerikanci i Japanci pregovarali povodom unutarpolitikih prepreka trgovini. Sjedinjene Drave su pritiskale Japan po pitanju striktnih japanskih unutranjih pravnih propisa. Japan ima zakone kojima se ograniava veliina supermarketa, kao i drugaiju praksu kojom se ograniava pristup stranih firmi sistemu raspodele. Brojni japanski politiari i potroai bili su obradovani to je dolo do tih amerikih pritisaka, jer je to donelo odreene koristi i japanskim potroaima. Na neki nain, postoji transnacionalna koalicija izmeu amerikih prozvoaa i japanskih potroaa. Japanska vlada je zauzvrat pritiskala Sjedinjene Drave da smanje njihov budetski deficit, tvrdei da je ameriki trgovinski deficit u

direktnom odnosu sa vladinim budetskim deficitom. Drugim reima, ameriki i japanski zvaninici bavili su se stvarima koje ne samo da nisu bile na granici teritorijalnih voda, nego o stvarima koje se nalaze duboko unutar suverene jurisdikcije svake zemlje. irenje oruja za masovno unitavanje Shvatanje koje moe naneti tetu odnosi se na razliite dimenzije

transnacionalnog irenja tehnologije. Kao to smo imali prilike da vidimo u sluaju nafte, kompanije ire tehnologiju i odreene vetine i znanja. Tehnologija se takoe moe proiriti preko trgovine, migracijama, obrazovanjem i protokom ideja. ta ovo irenje donosi bezbednosti? Postoji ve oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno, hemijsko, ili bioloko oruje za masovno unitavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog oruja stara je skoro jedan vek; nuklerano naoruanje i balistike rakete su tehnologije stare pola veka. U odreenom obimu, politike neirenja su usporile irenje nukleranog oruja. Ali problem irenja oruja se jo i pogorao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i nedovoljnom sposobnou njegovih drava naslednica da kontroliu odliv tih tehnologija. Pre nego to se Sovjetski Savez raspao, osam drava na svetu posedovalo je nuklearno oruje. Meu njima, pet drava su imale status formalno deklarisanih nuklearnih zemalja i bile potpisnice sporazuma o neirenju nukleranog oruja (Nonproliferation Treaty-NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Amerike Drave, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruje, a to su: Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvrili svoje nuklearne probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je meu drugim zemljama bilo raireno miljenje da one pokuavaju na bilo koji nain da razviju nuklearno oruje. Jo pet drava, Juna Afrika, Juna Koreja, Argentina, Brazil i Libija su krenule tim putem, ali su u meuvremenu promenile miljenje i odustale. Interesantno je da je vie od trideset drava u stanju da proizvede nuklearno oruje ali da to nisu uinile; to jest, postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da poseduju nuklearno oruje nego to je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniavanju

nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godine, koji je smatrao da e biti 25 drava sa nuklearnim orujem do 1970. godine. Pa zato onda nije bilo vie irenja nuklearnog oruja? Konano, zar u jednom anarhinom svetu u kojem postoje suverene drave, nuklearno oruje nije poslednje sredstvo koje im stoji na raspolaganju u cilju samopomoi. Postoje etiri glavna odgovora na ovo pitanje. Prvi odgovor je da je za to zasluno postojanje saveza tokom Hladnog rata u kojem je svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer, Nemaka i Japan nisu razvile nuklearno oruje jer su imale amerike bezbednosne garancije. Obeanja Amerikanaca da e spreiti svaku zemlju koja koristi pretnju upotrebe nuklearnog oruja protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne treba da razviju vlastito nuklearno oruje. Savezi su takoe od znaaja i za manje drave. Na primer, i Juna Koreja i Tajvan su zapoele sa razvojem nuklearnog oruja kada je izgledalo da e se Sjedinjene Drave povui iz Azije tokom 1970-ih godina zbog posledica Vijetnama, ali su prekinule sa tim posle protesta Sjedinjenih Drava koja im je obeala dalje pruanje zatite. Na slian nain, Sovjetski Savez je obuzdavao svoje istonoevropske saveznike i zavisne zemlje Treeg sveta od razvijanja nuklearnog oruja. Drugi uzrok ticao se saradnje meu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere, stav supersila prema nuklearnom oruju bio je veoma kompetitivan. Supersile su pokuale da koriste nuklearno oruje kao sredstvo u sticanju poena u ideolokom nadmetanju. Predsednik Ajzenhauer je 1953. godine obelodanio uz velike fanfare program "Atomi za mir" u cilju pomoi drugim dravama da dou u posed nuklearne energije koju bi koristili u mirnodopske svrhe, naglaavajui tako "dobroudnu stranu atoma" i pokuavajui da stekne dodatne poene za Sjedinjene Drave. Na slian nain, Sovjetski Savez je pruio pomo u razvoju nuklearne tehnologije Kini. Ali do 1968. godine Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez bile su u stanju da svoju saradnju dovedu do take u kojoj su se saglasile o sporazumu o neirenju nuklearnog oruja. Takoe, 1977. godine, Sjedinjene Drave, Sovjetski Savez i jo 13 drugih zemalja koje su bile snabdevai nuklearnom tehnologijom osnovale su Grupu zemalja snabdevaa nuklearnim orujem u cilju stvaranja pravila o tome koji tipovi nuklearne tehnologije se mogi izvoziti.

Trei razlog za ovo bio je postojanje meunarodnih ugovora i meunarodnih institucija. Ugovor o neirenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ime su se saglasile da ne razvijaju ili da ne uestvuju u transferu nuklearnog oruja. Nenuklearne drave su se sporazumele da prihvate inspektore koje bi poslala Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz Bea, a koji bi poseivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se uverili da ta postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske nuklearna energija koristi u cilju razvoja nuklearnih oruja. Kao to smo videli, samo nekoliko drava poput Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega nekoliko potpisnica su prekrile odredbe sporazuma. I konano, u Iraku nakon to je izgubio u Zalivskom ratu, amerike trupe i inspektori Ujedinjenih Nacija su demontirali iraki nuklearni program. Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budunost saveza, meunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna tehnologija dolazila iz zemalja biveg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama koje bi irile nuklearno oruje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da irenje nuklearnih oruja moe biti inilac stabilizacije jer e u tom sluaju delovati strategija odvraanja. Ako je nuklearno oruje spreilo da hladni rat ne postane "vru," zato onda taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao to su Bliski Istok ili Juna Azija? Problem sa ovakvim jednim gleditem je u tome da se ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraanja meu koherentnim jedinstvenim akterima (dravama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih oruja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli racionalnog odluivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predvianja mogu biti irelevantni. Mnoge od drava koje e u budunosti razviti nuklearno oruje imaju jednu veoma nestabilnu prolost prouzrokovanu vojnim puevima i podelama u vojsci.

Transnacionalne pretnje i koncept bezbednosti Nuklearno oruje u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Sovjetskom Savezu bilo je opremljeno sloenim tehnolokim napravama za koje je bila potrebna ifra data od

organa najvie vlasti, kako bi se uopte pristupilo oruju. Mnoge zemlje, meutim, koje su nedavno razvile nuklearno oruje nemaju ta sloena tehnoloka dostignua. Kraj Hladnog rata i transnacionalno irenje tehnologije mogu dovesti do situacije u kojoj je izglednije korienje nuklearnog oruja od strane zemalja koje su nove u nuklearnoj trci, u odnosu na poslednjih pola veka. Jedna od najveih pretnji u budunosti bie ukoliko transnacionalne teroristike grupe dou u posed oruja za masovno unitavanje. Poznato nam je da Bin Laden i mrea Al Kaida ulau napore da dou u posed takvih oruja i da su ve stupili u kontakt sa naunicima koji rade na pakistanskom nuklearnom programu. Proizvodnja fisionih materijala je teka i skupa, ali teroristi mogu doi do materijala koji su ukradeni iz drava biveg Sovjetskog Saveza, a koji su prokrijumareni u inostranstvo. tavie, nuklearna oruja nisu jedina pretnja. Bioloke agense su razvijale drave kao to je Irak. Uprkos tome to nisu pouzdana na bojnom polju (pomislite samo o dejstvu vetra na aerosolne oblake spora antraksa), bioloka oruja se lake proizvode od nuklearnog oruja (uputstva za pravljenje su dostupna na internetu), i mogu se koristiti da bi se izazivao strah kod civilnog stanovnitva koje od toga ne moe da se zatiti. Da su pripadnici transnacionalnih teroristikih grupa koji su 1993. godine detonirali kamion bombu u podzemnoj garai Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku koristili antraks ili hemijski agens sarin kao dodatak eksplozivu, bilo bi na hiljade rtava. Teroristi su takoe 2001. godine oteli civilni vazduhoplov i pretvorili ga u gigantsku krstareu raketu kako bi ostvarili taj cilj. Da su kojim sluajem imali pristup nuklearnom oruju, mogli su da usmrte na stotine hiljada ljudi. Nije verovatno da e ovaj problema nestati ak i u situaciji da mrea Al kaide bude demontirana. Om inrikjo, verska sekta iz Japana je 1995. godine usmrtila je desetak ljudi upotrebljavajui sarin u tokijskom metrou. Sekta je ve poela da se iri i transnacionalno, vrei eksperimente u cilju razvoja biolokog oruja, i istraujui nuklearna oruja. Pripadnici teroristikih grupa mogu takoe nainiti ogromnu tetu napadom na informatike sisteme koji kontroliu snabdevanje elektrinom energijom bolnice, radare u vazdunom saobraaju ili bankarske transakcije. Takvi napadi se mogu poiniti upotrebom snanih eksplozivnih sredstava na mesta gde se nalaze kljuni raunariserveri, ali oni se takoe mogu izvesti transnacionalno od strane kompjuterskih hakera koji su udaljeni na desetine milja.

Strategija odvraanja ne prua odgovarajuu zatitu od teroristikih pretnji, jer ponekad ne postoji povratna adresa protiv koje moete vriti odmazdu osim, ukoliko se ne moe dokazati da je neka strana drava pomagala teroristima kao to je to bilo u sluaju Avganistana. I najgori sluaj terorizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama pre 2001. godine, kao to je bombardovanje zgrade federalne vlade u Oklahoma Sitiju iz 1995. godine, bilo je potpuno internog karaktera. U nekim drugim sluajevima, kriminalne grupe mogu da preuzmu kontrolu nad vladom drave koja se naizgled ponaa prema normama meunarodnog prava i koja zahteva pravo zatite suverenosti protiv meanja u unutranje poslove. U takvim okolnostima, druge drave mogu smatrati da je intervenisanje opravdano. Neke od situacija u Latinskoj Americi i Karibima bile su veoma bliske ovome: svedoci smo amerike invazije na Panamu 1989. godine, hapenja njenog predsednika Manuela Norijege i njegovog suenja za krijumarenje droge u Sjedinjenim Dravama. U 2002. godini, predsednik Dord V. Bu je objavio novu strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj je istakao zalaganje za preduhitrujue napade u suoavanju sa teroristikim pretnjama. Sa porastom transnacionalnih bezbednosnih pretnji, drave nee biti samo u situaciji u kojoj e poeti da dovode u pitanje vaenje Vestfalskih pravila koja nam nude jasnu razliku izmeu onog to je unutarpolitika stvar jedne zemlje i onog to je stvar meunarodne politike, nego e se takoe nai u situaciji u kojoj e morati da proire svoje shvatanje koncepata bezbednosti i odbrane. Mnoge nove pretnje nee biti reene tako to na njih vojske ispaljuju eksplozive velike razorne moi. Bliska saradnja izmeu obavetajnih slubi, carina i policijskih agencija igrae veoma znaajnu ulogu, kao i mere zatite i spreavanje razliitih sredstava koje je preuzeo privatan sektor. Ako demokratske drave ne ispune te zahteve, a teroristi koristei oruja za masovno unitavanje stvore anarhiju pojedinaca pre nego anarhiju drava, Fukujamino shvatanje budunosti postae manje relevantno. Ako vlade drava pokau da su dorasle tom izazovu i zaustave terorizam, onda e i dalje ostati uglavnom tradicionalni problemi meudravnog poretka.

Novi svetski poredak? Uzevi u obzir protivrene sile na delu, postavlja se pitanje ta e oblikovati svetski poredak u ranim decenijama dvadeset prvog veka? Kraj Hladnog rata zasigurno je doveo do promene meunarodnog sistema, ali tvrdnje o raanju "Novog svetskog poretka" dovoene su u pitanje sutinski razliitim nainima na koji ljudi interpretiraju znaenje rei poredak. Pristalice realistike teorije smatraju da se ratovi pojavljuju zbog tenji drava za sticanjem moi i bezbednosti u jednom anarhinom svetu, u kojem takoe nema vrhovnog sudije, osim samopomoi i snage oruja. Prema ovom gleditu, pojam poredak prvenstveno se odnosi na strukturu ili raspodelu moi meu dravama u jednom meunarodnom sistemu. Pristalice liberalne i konstruktivistike teorije tvrde da sukobi i naini na koji se oni mogu spreiti nisu determinisani samo ravnoteom snaga, nego i unutranjom strukturom drava, njihovim vrednostima, identitetima i kulturama, kao i meunarodnim ustanovama ija je svrha reavanje sukoba. Nasuprot realistima, liberali smatraju da ustanove kao to su Ujedinjene Nacije mogu pomoi u spreavanju izbijanja sukoba i uspostavljanju poretka tako to e stabilizovati oekivanja subjekata u meunarodnom sistemu, stvarajui na taj nain smisao kontinuiteta i oseaj da e se trenutna saradnja odrati i u budunosti. Stoga, poredak je za liberale povezan sa vrednostima kao to su demokratija i ljudska prava, kao i sa institucijama. Na kraju, konstruktivisti nas podseaju na injenicu da je svaki poredak rezultat suprotstavljenih miljenja, te stoga nikada ne moe biti vrednosno neutralan pojam. Po nekima, poredak ima nekakve zlosutne konotacije. U vienjima grupa autohtonog domaeg stanovnitva, ili nacionalistikih grupa kao to su one koje vodi Pat Robertson u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ili an-Mari Lepen u Francuskoj, "novi svetski poredak" sugerie postojanje zavere nastale meu finansijskim i politikim elitama u cilju dominacije svetom. Po njima, multinacionalne korporacije se, u savezu sa finansijskim tritima Vol Strita, Londona i Tokija, bogate na raun ostatka sveta. U vienjima odreenih islamskih ekstremistikih grupa, poredak je isto zapadnjaki koncept osmiljen u cilju dominacije nad ne-Zapadnim svetom.

Ove razliite koncepcije poretka znae da se sintagma103 "novi svetski poredak" veoma teko definie. Nijedna od kola miljenja nije dovoljna sama po sebi da bi se razumeli uzroci sukoba u svetu u kojem ivimo. Realistiko naglaavanje ravnotee snaga je nuno ali nije dovoljno u situaciji u kojoj su dugorone promene u prirodi drutava dovele do nagrizanja normi apsolutnog suvereniteta drava. Vienje da je do mira dolo izmeu veih liberalnih demokratija je tano, ali to nije lek za sve probleme jer mnoge drave, ukljuujui i neke velike sile, nisu liberalne demokratije. Stari bipolarni hladnoratovski poredak osiguravao je stabilnost posebne vrste. Hladni rat je, naime, doveo do pogoranja brojnih sukoba u zemljama Treeg sveta, ali su ekonomski sukobi izmeu Sjedinjenih Drava, Evrope i Japana bili ublaeni zajednikom zabrinutou zbog postojanja sovjetske vojne pretnje, a gorke etnike podele drane su ispod tepiha u vreme Sovjetskog prisustva u Istonoj Evropi. Sa nestankom bipolarnog poretka, sukobi se nisu zavrili. Meutim, oni danas imaju neto drugaije uzroke. Budue konfiguracije moi Kako su istoriari i posmatrai politikih deavanja primetili jo od vremena kada je to Tukidid pribeleio, situacije u kojima dolazi do brzog prelaska u posedovanju moi od jedne zemlje ka drugoj (power transition theory), su jedan od vodeih uzoroka sukoba meu velikim silama. Takve tranzicije moi bili su najdublji, strukturalni uzrok skoranjih sukoba velikih sila ukljuujui uspon Nemake pre oba svetska rata i relativni uspon i rivalstvo koje je nastalo izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza posle Drugog svetskog rata. Mnogi su saglasni da je razdoblje posle kraja Hladnog rata znailo brzu tranziciju moi koji je pratio uspon Sjedinjenih Drava i Kine i opadanje moi Sovjetske Rusije. Postoji znaajna rasprava povodom toga kako opisati i odrediti jainu prelaska, ali ipak, i te debate govore o nepredvidljivosti koje ovakve promene ine potencijalnim izvorom sukoba. Jedna od alternativa ovakvom gleditu jeste multipolarnost. Francuski predsednik ak irak, na primer, pozivao je na povratak multipolarnog sveta. Ipak, ako pojam multipolarnosti podrazumeva jednu istorijsku analogiju sa devetnaestim vekom, onda je
103

ovo potpuno pogrena analogija. Taj poredak je poivao na ravnotei snaga izmeu bezmalo jednakih sila, dok su velike sile posle Hladnog rata daleko ak i od pribline jednakosti u moi. Ruska mo opadala je bre i vie od 1990. godine naovamo nego to je to iko oekivao, uprkos tome to je zadrala jedan ogroman nuklearni arsenal. Kineska mo je rasla bre nego to je bilo ko mogao da pretpostavi, sa dugim razdobljem dvocifrenog ekonomskog rasta, ali je ipak po mnogim karakteristikama ona ostala zemlja u razvoju. Japan i Nemaka nisu postale supersile u punoj snazi kako su to neki netano predviali 1990. godine. Sjedinjene Drave su jedina vojna supersila, iako je Evropska unija priblino tu u ekonomskoj moi. Neki analitiari predviaju da e svet biti organizovan oko tri ekonomska bloka Evrope, Azije i Severne Amerike. Ipak, ak i ovde, globalne tehnoloke promene i porast broja neblokovskih, nedravnih subjekata meunarodnih odnosa poput multinacionalnih korporacija i etnikih grupa, dovee do njihovog otpora kapacitetima ova tri bloka da ogranie njihove aktivnosti. A ve smo imali prilike da diskutujemo o problemu koji nastaje kada opisujemo svet kao poredak civilizacija. Kao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiari opisuju meunarodni poredak kao Ameriku svetsku imperiju. Na mnogo naina metafora o imperiji je privlana. Amerika vojska ima globalni domaaj, sa bazama irom sveta i njihovim regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua franca kao to je to svojevremeno bio Latinski jezik. Amerika ekonomija je najvea na svetu, a amerika kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogreno je pomeati politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Amerike Drave zasigurno nisu imperija na nain na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz devetnaestog i dvadesetog veka, jer je sutinska osobina takvog imperijalizma bila politika kontrola nad ostalim delovima planete. Iako odnosi u kojima postoji nejednakost zasigurno postoje izmeu Sjedinjenih Drava i slabijih sila i lako mogu dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa amerike strane, odsustvo formalne politike kontrole nad tim dravama, ini termin "imperijalna" ne samo nedovoljno tanim, nego i potpuno pogrenim. Sjedinjene Amerike Drave imaju vie izvora moi nego to ih je imala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moi, ali Sjedinjene Drave imaju manje moi u

smislu kontrole nad ponaanjem i unutranjom politikom drugih zemalja, nego to je to imala Britanija u doba kada je vladala etvrtinom Planete. Na primer, kole u Keniji, izbori, proces donoenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaninika. U poreenju sa tim, Sjedinjene Drave imaju malo takve kontrole u dananje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene Drave nisu ak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiari imperije odgovaraju da je termin "imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva kontrolu iz Vaingtona koja se teko uklapa sa sloenim nainom na koji je mo u svetu danas raspodeljena. U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. Uzmimo kao dodatak pitanjima terorizma samo nekoliko primera; privatni akteri na globalnom tritu kapitala ograniavaju nain na koji se kamatne stope mogu koristiti za upravljanje amerikom ekonomijom, a trgovina droge, AIDS, migracija stanovnitva, i globalno zagrevanje koji imaju duboke drutvene korene u vie od jedne zemlje, izvan su kontrole amerikih vlasti. U takvoj jednoj situaciji ini se da nema ba puno smisla koristiti tradicionalne termine poput unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opiu takvi problemi. Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj mo oslanjaju se u svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meutim, izgubiete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i neete uspeti da uzmete u obzir i druge odnose, te vertikalne veze izmeu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv

terorizma, izmeu vojnih akcija na najvioj tabli (figurativno:ahovskoj tabli-prim.prev.) u kojoj su Sjedinjene Drave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uveale sposobnost lanova teroristike mree Al Kaida da pridobiju nove regrute na transnacionalnoj tabli. Predstavljajui tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su inherentno viestrana, a da bi se reila zahtevaju saradnju. Opisujui takav svet kao svet u kojem postoji nekakva amerika imperija, neemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu sveta sa kojim se Sjedinjene Drave suoavaju. tavie, jo jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li e amerika javnost tolerisati ovakvu jednu klasino imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila u imperijalnom iskuenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meunarodnoj sceni 1898. godine, ali meuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajue iskustvo. Istraivanja javnog mnenja su stalno pokazivala da postoji malo oseaja za imperiju. Umesto toga, javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korienje Ujedinjenih Nacija. Moda je to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore imperije, oznaio ameriku ulogu u svet kao "laku imperiju". Trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie nivoa. Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha. Ali sva ta sloenost ne bi nita znaila da se vojna mo pretvara poput novca i da se moe odrediti ishod u svim oblastima. Vojna vetina se, meutim, dokazala kao slabo sredstvo za predvianje ishoda u dananjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj ahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio izvora moi nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era amerike imperije u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se hvatati u kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristike mree.

Tamnica starih koncepata Svet posle Hladnog rata je sui generis. Pristalice konstruktivistike teorije su u pravu kada kau da ne bi trebalo previe da ograniavamo svoje razumevanje pokuavajui da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa njihovim mehanikim suprotnostima. Mo je postala viedimenzionalna, strukture su postale sloenije, a granice drava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost znai da svetski poredak mora poivati na vie od onog to je samo tradicionalna vojna ravnotea snaga. Realistiko vienje svetkog poretka je nuno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u obzir dugorone drutvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema. Godine 1648., nakon 30 godina meusobne besomune borbe povodom religije, evropske drave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji e odrediti religiju svoje drave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na suverenitetu drava, ne naroda. Mehanika ravnotea izmeu drava, koje su posmatrane kao prazne bilijarske kugle, polako je erodirala tokom sledeih vekova rastueg nacionalizma i demokratske participacije, ali su norme dravne suverenosti opstale. Danas, brzi rast transnacionalnih komunikacija, migracija i ekonomske meuzavisnosti ubrzava eroziju klasinih koncepata i produbljuje jaz izmeu normativnog i stvarnog. Ova evolucija ini jednako znaajnim liberalni koncept svetskog drutva ljudi i drutva drava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne moi. Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeno utopijskim, kao na primer prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada kada teoretiari politike govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u meusobnom ratu. U debatama povodom nemakog ujedinjenja, na primer, predvianja realista koji su Evropu videli kako se vraa u budunost su prola gore, nego ona liberala koji su naglaavali da je nova Nemaka demokratska i duboko uronjena u svoje zapadnjako okruenje kroz institucije Evropske unije. Svakako da ove liberalne koncepcije poretka nisu u potpunosti nove i nisu primenjive na sve drave. Poredak Hladnog rata je takoe imao norme i institucije, ali su one imale ogranienu ulogu. Tokom Drugog svetskog rata, Ruzvelt, Staljin i eril su

pristali na Ujedinjene Nacije koje pretpostavljaju multipolaranu distribuciju moi. Savet bezbednosti UN-a bi nametnuo doktrinu kolektivne bezbednosti i neagresije protiv malih drava, dok bi pet velikih sila bilo zatieno pravom veta. ak i ova skraena verzija Vudro Vilsonovog institucionalnog pristupa poretku je obogaljena nepredvienim usponom bipolarizma. Supersile su stavile jedna drugoj veto na inicijative i organizacija je svedena na jo skromniju ulogu stacioniranja mirovnih snaga vie za nadgledanje primirja, nego za odbijanje agresorskih napada. Kada je pad sovjetske moi doveo do nove politike Kremlja saradnje sa Sjedinjenim Amerikim Dravama u primeni doktrine UN-a o kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to je bio manje dolazak novog svetskog poretka, nego to je bio ponovna pojava jednog aspekta liberalnog institucionalnog poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine. Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom poretku, tako je i otkrio jednu vanu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drave, i primenjiva je samo kada odnosi prelaze dravne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena izmeu naroda u dravi. Liberali pokuavaju da pobegnu od ovog problema pozivajui na principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drave da glasa da li eli da bude zatien van svojih granica. Ali kako smo videli, samoopredeljenje nije tako jednostavno kao to zvui. Ko odluuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje od 10% drava u dananjem svetu su etniki homogene. Samo polovina od njih ima jednu etniku grupu koja ini vie od 75%. Veina drava nastalih raspadom Sovjetkog saveza imaju znaajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice. Afrika moe da bude posmatrana kao kontinent od otprilike hiljadu naroda stisnutih unutar nekih pedesetak drava. U Kanadi veinsko frankofonsko stanovnitvo provincije Kvebek zahteva specijalan status, a neki od njih agituju za nezavisnost od ostatka Kanade. Jednom kada postojanje takvih multietnikih i viejezikih drava bude dovedeno u pitanje, bie teko sagledati gde e se taj proces zavriti. U takvom svetu, lokalna autonomija i meunarodni nadzor nad pravama manjina pruaju neku nadu, ali politika bezrezervne podrke pravu na nacionalno samoopredeljenje moe se pretvoriti u princip velikog svetskog besporetka.

Razvoj hibridnog svetskog poretka Kako je onda mogue ouvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele moi meu suverenim dravama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja meunarodnih institucija koje u svojoj osnovi imaju princip pravde meu narodima? Meunarodne institucije se postepeno kreu u takvom post-vestfalskom smeru. Ve 1945. godine, na osnovu lanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drave su obavezane na kolektivnu odgovornost u potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. ak i pre Rezolucije Saveta bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u Iraku, preporuke Ujedinjenih Nacija o uvoenju sankcija protiv reima aparthejda u Junoj Africi znaile su presedan o nepridravanju odredaba Povelje o suverenitetu drava. U Evropi, Zavrnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava manjina, dok bi povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji i Savetu Evrope. Meunarodno pravo se postepeno razvija. Ameriki Pravni Institut je 1965. godine definisao meunarodno pravo kao "pravila i principe ... u vezi sa ponaanjem drava i meunarodnih organizacija". Dve decenije kasnije, pravnici ovog Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima". Lina prava kao i prava manjina se sve vie tretiraju kao neto to nije samo unutranja stvar drava. U mnogim, moda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se kre to prolazi nekanjeno. Pokrenuti oruanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela takoe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao to smo videli, intervencija odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreu od davanja izjava i preduzimanja ekonomskih mera ogranienog karaktera to je na najniem nivou lestvice, pa do invazije u punoj snazi, to se nalazi na najviem nivou. Vojne intervencije ogranienog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se poveaju bez izazivanja naglog poremeaja u raspodeli moi meu dravama. Na iroj skali posmatrano, Savet bezbednosti moe delovati u skladu sa odredbama Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, ako se utvrdi da nasilje unutar suverene drave ili razvijanje oruja za masovno unitavanje preti da postane opta pretnja miru u regionu. Takve definicije su pomalo elastine i mogu se postepeno razvijati tokom

vremena. U drugim sluajevima, grupe drava mogu delovati na regionalnoj bazi, kao to su to inile Nigerija i druge zemlje devedesetih godina prolog veka aljui svoje vojne trupe u Liberiju i Sijera Leone pod okriljem Ekonomske zajednice zemalja Zapadne Afrike, ili kao to je to NATO uradio na Kosovu i Metohiji. Takvi nesavreni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje nasilja unutar drava i nepravdi izmeu naroda. Strahote bi bile, meutim, mnogo manje nego kada bi donosioci politikih odluka pokuali da isprave sva zlodela silom, ili opciju da se vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meunarodnih odnosa. Liberali moraju shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem neto to traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moi i strukture u njihovom iskljuivo vojnom znaenju, proputaju promene koje se dogaaju u svetu globalnih komunikacija i rastuih transnacionalnih odnosa.

MISLEI O BUDUNOSTI U kakvom biste svetu eleli da ivite? iveli bi u svetu koji bi bio anarhian u smislu opisanom na poetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotinog rata sviju protiv svih. Poredak e biti osiguran i realistikom koncepcijom ravnotee snaga meu dravama, ali i liberalnim konceptom meunarodnih institucija. Taj poredak nee biti uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su esto suprotstavljeni ak i u pitanju samoopredeljenja. Da li je vanije ouvati granice ili slediti humanitarne razloge koje kre teritorijalni integritet? Kako izbor izmeu ove dve stvari utie na principe poretka? Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju. Promena se, meutim, dogaa. Robert Gilpin smatra da se meunarodna politika nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo problema razumeo na dananji svet. Kada bi se Tukidid naao na Bliskom Istoku ili u

Istonoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snaao u takvom okruenju. Ali, kada bi se, kojim udom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo vie vremena da shvati odnose izmeu Francuske i Nemake. Globalno posmatrano, postojala je tehnoloka revolucija u razvoju nuklearnog oruja, informatika revolucija koja je smanjila ulogu geografije i teritorija, jedan znaajan porast ekonomske meuzavisnosti i pojava globalnog drutva u kojem postoji poveana svest ljudi o odreenim vrednostima ljudskih pravima koja nadilazi dravne granice. Interesantno je da je sline promene predvideo Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meunarodnu politiku. Kant je prorekao da e se na duge staze ljudi izdii iznad rata iz tri razloga: zbog velike destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meuzavisnosti, i zbog razvoja onoga to je on zvao republikanskom vladom, ili onoga to mi danas nazivamo liberalnom demokratijom. Da bismo razumeli sadanji svet, moramo shvatiti i realistiko i liberalno gledite na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiu pristalice konstruktivistike teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliitim idealnim tipovima, u veberovskom smislu te rei. U stavarnosti ne postoji ni ono to slika realizam, ni ono to opisuje uenje o kompleksnoj meuzavisnosti; jer su oba idealni tipovi. Realisti vide svet naseljen dravama koje koriste silu u potrazi za bezbednou. Ako se to preokrene stvara se kompleksna meuzavisnost, u kojoj su nedravni akteri, ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaniji nego bezbednost. Ova dva gledita su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moemo smestiti razliite odnose koji postoje u realnom ivotu. Sva tri pristupa realizam, liberalizam, konstruktivizam - mogu biti od pomoi i neophodni u razumevanju meunarodne politike u svetu koji se menja. To nas dovodi do nekih zavrnih pitanja. Koliko e budunost liiti na prolost? Moe li se Evropa vratiti u budunost? Da li e doi do jo jednog rata velikih sila? Civilizacija? Hoe li nae informatiko doba biti vie demokratsko i stoga miroljubivije? Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet vie ne postoji, ali nee biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju e Sjedinjene Drave same kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, ve multipolaran i kako informatika revolucija bude napredovala i meuzavisnost se poveavala, a transnacionalni akteri na

meunarodnoj sceni postajali sve znaajniji, doi e do rasprivanja moi. Novi svet nee biti savreno ureen, i vi ete iveti s tim.

PITANJA ZA RAZMILJANJE

1. ta Fukujama misli pod "krajem istorije"? Koje su prednosti i nedostatci ovog koncepta? 2. Da li je verovatnije da e sukobi nastati izmeu velikih civlizacija ili unutar njih? Koje su prednosti i nedostatci Hantingtonovih argumenata? 3. Postoji li Novi svetski poredak, drugaiji od onog koji je postojao posle Drugog svetskog rata? Moemo li ga okarakterisati kao multipolaran? Bipolaran? Unipolaran? Da li je to od vanosti? 4. Gubi li se znaaj nacionalizma u svetskoj politici, ili je ovaj inilac jai nego ikada? Navedite neke primere. Da li je mogua imperija u eri nacionalizma? 5. Koliko je realna pretnja od nuklearnog rata ili je to stvar prolosti? ta e se desiti ako teroristike grupe dou u posed oruja za masovno unitenje? 6. Koji su argumenti za i protiv rasprenosti moi od centralnih vlada drava ka nekim drugim subjektima meunarodnih odnosa? Zato je ovo vano? 7. Koje vrste moi su znaajne a koje e biti znaajne u narednim decenijama? Kako e to uticati na ameriku ulogu u svetu? Kako Zalivski rat iz 1991. godine, ili Kosovska kriza iz 1999. godine, kampanja u Avganistanu iz 2001. ili Iraki rat iz 2003. godine utiu na odgovore na ova pitanja? 8. ta realistika teorija meunarodnih odnosa predvia o budunosti Evrope? Koji drugi inici mogu uticati na deavanja u svetu oko nas? ta liberalni i kontsruktivistiki pristupi imaju da dodaju?

9. ta pristalice realistike i liberalne teorije meunarodnih odnosa predviaju o tome kakva e biti priroda ameriko-japanskih odnosa u godinama koje su pred nama? Ameriko-evropskih? Ameriko-kineskih? Da li e irenje liberalne demokratije imati uticaja na mir u svetu? 10. Koji su argumenti za i protiv gledita koje sadanji svetski poredak prikazuje kao Ameriku imperiju? 11. Ako postojanje interneta pomae jaanju transnacionalnih grupa, kakvog e to imati uticaja na svetsku politiku? 12. Na koji se nain bezbednost u 21. veku razlikuje od bezbednosti u prethodnom veku? PREPORUENA LITERATURA 1. Fukuyama, Francis, "The End of History," The National Interest, No. 16 Summer 1989, pp. 3-18. (Za ovaj tekst na Srpskom jeziku videti: Frensis Fukujama, Kraj istorije, III Program Radio Beograda, br. 84, 1990, str. 141 162.; Takoe, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na Srpski jezik: Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, Slubeni List SRJ, Beograd, 1996 ili Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica, Romanov, Banja Luka, 2002) 2. Francis Fukuyama, "The Last Man in a Bottle: An Essay on the Tenth Anniversary of the Publication of 'The End of History'" and "Responses to Fukuyama," The National Interest, No. 56 Summer 1999 3. Mearsheimer, John, "Back to the Future," International Security, 15:1, Summer 1990, pp. 5-56; and Hoffmann, Stanley, Robert Keohane, and John Mearsheimer, "Back to the Future: Part II," International Security, 15:2, Fall 1990, pp. 191199. 4. Huntington, Samuel, "The Clash of Civilizations?" Foreign Affairs, 72:3 (Summer 1993), pp. 22-49. (Videti ovaj tekst na Srpskom jeziku: Samjuel Hantington, Sudar civilizacija, u: Branko Milinkovi, Sanja Milinkovi, Nacionalne manjine u meunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku, Meunarodna politika, Beograd, 1997, str. 327 350; Takoe, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na Srpski jezik: Semjuel Hantington, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, CID, Podgorica, 1998) 5. Hoge, James, and Gideon Rose, How Did This Happen? Terrorism and the New War Council on Foreign Relations, Public Affairs Reports, New York, 2001

6. Nye, Joseph S., Jr., The Paradox of American Power: Why the World's Only Superpower Can't Go It Alone (New York: Oxford University Press, 2002), Poglavlje 5 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Dozef Naj, Jr., Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004 prim. prev.) DODATNA LITERATURA Bacevich, Andrew, American Empire, Harvard University Press, Cambridge, MA, 2002 Barnet, Richard J., and John Cavanagh, Global Dreams: Imperial Corporations and the New World Order, Simon & Schuster, New York, 1994 Brown, Michael, Sean Lynn-Jones, and Steven Miller, eds., Debating the Democratic Peace MIT Press, Cambridge, MA, 1996 Clark, Grenville, and Louis Sohn, Introduction to World Peace Through World Law, World Without War Publications, Chicago, 1973 Deudny, Daniel, "Geopolitics and Change," in Michael W Doyle and G. John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press, Boulder, CO, 1997 Emmott, Bill, 20:21 Vision: Twentieth Century Lessons for the Twenty-First Century Farrar, Strauss, and Giroux, New York, 2003 Falk, Richard A., This Endangered Planet: Prospects and Proposals for Human Survival Random House, New York, 1971 Feinstein, Lee, and Anne-Marie Slaughter, "A Duty to Prevent," Foreign Affairs January / February, 2004 Finnemore, Martha, "Constructing Norms of Humanitarian Intervention," in Peter J. Katzenstein, ed., The Culture of National Security: Norms and Identity in World Politics Columbia University Press, New York, 1996 Gaddis, John L, 'Towards the Post-Cold War World," Foreign Affairs, 70:2, Spring 1991, pp. 102-122. Haas, Ernst B., Beyond the Nation-State: Functionalism and International Organization Stanford University Press, Stanford, CA, 1964

Huntington, Samuel P, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century University of Oklahoma Press, Norman, OK, 1991, (Videti Srpsko izdanje ove knjige: Semjuel Hantington, Trei talas, Stubovi Kulture, Beograd, 2004) Ignatieff, Michael, Empire Lite, Vintage Books, New York, 2003 Ignatieff, Michael, The Rights Revolution, House of Anansi Press, Toronto, 2000 Kagan, Robert, Of Paradise and Power: America and Europe in the New World Order Vintage Books, New York, 2003 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik, videti: Robert Kejgan, O raju i moi, arobna knjiga, Beograd, 2003 prim. Prev.) Kaplan, Robert, The Ends of the Earth: A Journey at the Dawn of the 21 s t Century (New York: Random House, 1996). Kennedy, Paul M., The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000, Random House, New York, 1987, (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik, videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, Slubeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 prim.prev.) Lake, David, and Donald Rothchild, Ethnic Forces and Global Engagement: The International System and Management of Ethnic Conflic, University of California: Institute on Global Conflict and Cooperation, San Diego, 1996 Mastanduno, Michael, "Preserving the Unipolar Moment: Realist Theories and U.S. Grand Strategy After the Cold War," International Security, 21:4, Spring 1997, pp. 49 - 88. Mathews, Jessica A., Preserving the Global Environment: The Challenge of Shared Leadership Norton, New York, 1991 Mitrany, David, A Working Peace System, Quadrangle, Chicago, 1966 Moravcsik, Andrew, The Choice for Europe: Social Purpose and State Power from Messina to Maastricht, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998 Neustadt, Richard E., and Ernest R. May, Thinking in Time: The Uses of History for Decision-makers, Free Press, New York, 1986

Russett, Bruce, and James S. Sutterlin, "The U.N. in a New World Order," Foreign Affairs, 70:2 , Spring 1991, pp. 69 - 83. Sagan, Scott D., and Kenneth N. Waltz, The Spread of Nuclear Weapons: A Debate (New York: W.W. Norton, 1995). Slaughter, Anne-Marie, "The Real New World Order," Foreign Affairs September / October, 1997 Sorensen, Georg, Changes in Statehood: The Transformation of International Relations, Palgrave, New York, 2001 Spiro, Peter J., "New Global Communities: Nongovernmental Organizations in International Decision-Making Institutions," The Washington Quarterly, 18:1, Winter 1995, pp. 45 - 56. Vernon, Raymond, In the Hurricane's Eye: The Troubled Prospects of Multinational Enterprises, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1998 Wallace, William, The Transformation of Western Europe, Royal Institute for International Affairs, Pinter, London, 1990 Williams, Phil, "Transnational Criminal Organizations: Strategic Alliances," The Washington Quarterly, 18:1, Winter 1995, pp. 57 - 72. POJMOVNIK:

Alijanse Formalni ili neformalni aranmani nainjeni izmeu suverenih drava iji je cilj obino da osiguraju meusobnu bezbednost. Politika poputanja Delovanje kojim se kroz poputanje izlazi u susret zahtevima sile koja jaa u cilju predupreivanja sukoba. Zapadnoevropsko umirivanje Hitlera kasnih 1930-ih je klasian primer opasnosti ovakve politike. Asimetrija

Sluajevi u kojima se drave ili drugi akteri sa neuravnoteenom moi nalaze u suprotstavljenim poloajima. Rat koji Sjedinjene Amerike Drave vode protiv Al Kaide, od velikog dela strune javnosti smatra se za primer asimetrinog sukoba. Ravnotea snaga Termin koji se esto koristi da opie 1) raspodelu moi u meunarodnom sistemu, 2) politiku uravnoteivanja strane moi u cilju predupreivanja jedne drave od zadobijanja premoi, ili 3) ravnoteu vojne moi koja je postojala u multipolarnom sistemu devetnaestovekovne Evrope. Bipolarizam Struktura meunarodnog sistema u kojoj dve drave ili alijanse drava dominiraju svetskom politikom. Hladnoratovska podela izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza esto se navodi kao primer bipolarnog sistema. Breton Vuds Odmaralite u amerikoj saveznoj dravi Nju Hempajr u kojem su 1944. godine osnovani Meunarodni monetarni fond i Svetska banka. Kolektivna bezbednost Sredstvo za odravanje mira u kojem se skup drava saglasio o institucionalnom okviru i pravnim mehanizmima kako bi predupredio ili uguio agresiju. Dva primera delovanja sistema kolektivne bezbednosti pod okriljem Ujedinjenih Nacija bili su Korejski rat i rat u Persijskom zalivu. Hladni rat Pat pozicija izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza koja je trajala priblino od kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida 1989. godine. Iako su se vodili tzv. posredni ratovi u ime obe strane irom sveta, amerika i sovjetska vojska nisu bile u direktnom sukobu, to je sve zajedno uslovilo da je ovaj rat pre bio Hladni nego topli rat. Beki kongres Sporazum iz 1815. godine koji je oznaio kraj Napoleonovih ratova i ustanovio opti okvir meunarodnog sistema Evrope u 19. veku. Konstruktivizam

Analitiki pristup meunarodnim odnosima koji naglaava znaaj ideja, kulture i drutvenih dimenzija. Don Rugi, Aleksander Vend, Peter Kacenstajn se smatraju konstruktivistima. Kontejment Spoljna politika osmiljena da obuzda potencijalnog agresora. Zapreavanje je bilo ugaoni kamen Amerike spoljne politike prema Sovjetskom komunizmu tokom Hladnog rata. Kosmopolite Kosmopolite vrednuju pojedince iznad suverenih drava i ograniavaju moralnu vanost dravnih granica. arls Bajc je istaknuti teoretiar kosmopolitizma. Metod izvrtanja injenica Argumenti koji idu suprotno od injenica. esto se nazivaju ta bi bilo kad bi bilo pitanjima i koriste se u analizi scenarija u meunarodnim odnosima u cilju istraivanja uzronih odnosa.

Kubanska raketna kriza Pat pozicija koja je u oktobru 1962. godine postojala izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza zbog postavljanja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi. Kriza je bila reena na taj nain to su Sovjeti uklonili njihove rakete, delimino u zamenu za tajni sporazum koji je predviao da e Sjedinjene Drave ukloniti svoje rakete iz Turske. Teorija zavisnosti Teorija razvoja, popularna 1960-ih i 1970-ih, koja je smetala bogate zemlje u sredite meunarodnog sistema, pri cemu bi zemlje u razvoju bile drane na periferiji. Ova teorija je izgubila svoju uverljivost kada su se zemlje poput Singapura i June Koreje brzo razvile u 1980-im i 1990-im godinama. Odvraanje Strategija obeshrabrivanja potencijalnog agresora putem pretnje ili straha. Ekonomska meuzavisnost

Situacije koje se odlikuju uzajamnim ekonomskim uticajem izmeu drava ili aktera u razliitim dravama. Vidi meuzavisnost. etrnaest taaka Vudro Vilsonov plan za sreivanje prilika u meunarodnim odnosima na kraju I svetskog rata. Meu njegovim najvanijim odlikama bio je poziv za stvaranje jedne meunarodne ustanove koja bi osigurala kolektivnu bezbednost. Vidi Drutvo naroda. GATT (Opti sporazum o carinama i trgovini, General Agreement of Tariffs and Trade) Meunarodni sporazum o carinama i trgovini koji je stupio na snagu 1947. godine, a zamenjen je 1994. godine sa WTO (Svetska trgovinska organizacija, World Trade Organization) Teorija igara Teorija racionalnog delovanja (pretpostavlja se da odreeni subjekat moe da odredi ta je u nekoj situaciji dobro a ta loe za njega, tzv. cost benefits) koja predvia nain na koji e akter reagovati u odreenoj situaciji kako bi osigurao povoljan ishod. Teorija igara je bila popularizovana u filmu Blistavi um.

Geopolitika Teorija meunarodne politike koja smatra da su mesto i poloaj neke drave u odnosu na druge od presudnog znaaja za njeno ponaanje. Globalizacija U svom najirem znaenju, ovaj termin se koristi da opie mreu meuzavisnosti koja je prekrila itav svet. Ima jedan broj dimenzija, ukljuujui ekonomsku, kulturnu, vojnu i politiku globalizaciju. To nije nova pojava potie jo od Puta svile ali je usled informatike revolucije, njen savremeni oblik gui i bri nego to su to prethodni. Hegemonija Sposobnost vrenja kontrole unutar sistema suverenih drava. Za Sjedinjene Amerike Drave se esto kae da imaju vojnu hegemoniju u dananjem svetu. Meunarodne vladine organizacije

Organizacija koja povezuje dve ili vie suverenih drava. Ujedinjene nacije i Meunarodni monetarni fond (MMF) su primeri meunarodnih vladinih organizacija. Meunarodne organizacije Ustanove stvorene da pospee meunarodnu saradnju. Ujedinjene nacije, Svetska banka, Meunarodni monetarni fond su primeri meunarodnih organizacija. Meunarodno pravo Kombinacija ugovora i obiaja koji ureuju ponaanje drava. eunarodno pravo se takoe moe primeniti na pojedince koji deluju u meunarodnom kontekstu. Meunarodni monetarni fond Meunarodna organizacija osnovana posle Drugog svetskog rata da kreditira prvenstveno zemlje u razvoju, pomae stabilizaciju valuta ili pokriva platne bilanse. Vidi Breton Vuds. Meuzavisnost Situacija koju odlikuje postojanje uzajamnih uticaja izmeu drava ili drugih subjekata. Intervencija Spoljne akcije koje utiu na unutranje poslove suverene drave. Ovaj pojam se najee koristi da oznai nasilno meanje u unutranje poslove neke zemlje. Ius ad bellum Moralni kodeks opravdavanja rata koji mora biti zadovoljen kako bi rat bio smatran za pravedan. Tradicionalno ovaj pojam ukljuuje sledee elemente: opravdani razlog koji se objavljuje od strane nadlene vlasti; posedovanje dobre namere; razumne anse za uspeh; cilj koji je proporcionalan upotrebljenim sredstvima. Od latinskog opravdanje za rat. Ius in Bello Moralni kodeks ponaanja koji drave i pojedince obavezuje na odgovornost za njihove akcije za vreme ratnog stanja. Od latinskog pravda u ratu. Doktrina pravednog rata Intelektualna tradicija sa poreklom u hrianskoj crkvi koja uvodi moralne smernice i opravdanja da ogranii odgovarajuu upotrebu sile od strane drava. Tradicija pravednog rata zabranjuje ubijanje nedunih civila. Sveti Avgustin i Toma Akvinski su vane

istorijske pojave u ovoj tradiciji; Majkl Volcer je poznati moderni teoretiar. Vid. Ius in bello i Ius ad bellum. Drutvo naroda Meunarodna organizacija posveena kolektivnoj bezbednosti koja je bila osnovana na kraju Prvog svetskog rata. Vudro Vilson, glavni zagovornik Lige, pozvao je na njeno stvaranje u njegovih etrnaest taaka na kraju rata. Drutvo naroda nije uspelo zahvaljujui vlastitoj nesposobnosti da predupredi agresije koje su vodile Drugom svetskom ratu. Liberalizam Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem drave funkcioniu kao deo jednog globalnog drutva koje predstavlja okvir za njihova meudejstva. Klasini liberalizam ima intelektualne korene u delima Imanuela Kanta, Deremi Bentama i Dona Stjuarta Mila. U moderno doba Vudro Vilson i Riard Rouzkrens se smatraju liberalima. Multipolaran Struktura meunarodnog sistema u kome tri ili vie drava ili saveza dominiraju svetskom politikom. Mnogi teoretiari devetnaestovekovnu Evropu vide kao primer multipolarnog meunarodnog sistema. NAFTA ( Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini) Sporazum iz 1994. godine izmeu Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Meksika kojim je stvorena zona slobodne trgovine na podruju Severne Amerike. Nacionalni interes Opaanja drave njenih ciljeva u meunarodnom sistemu. Realisti, liberali i konstruktivisti imaju razliita opaanja o tome kako drave formuliu svoje nacionalne interese. Nacionalizam Verovanje da ljudi koji pripadaju odreenoj grupi, bilo kroz zajedniku etniku pripadnost, jezik, tlo, kulturu ili religiju, treba da naseljavaju datu teritoriju i kontroliu dravu. Neoliberalizam Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem su akcije drava ograniene ekonomskom meuzavisnou i meunarodnim organizacijama. Robert Kiohejn se smatra neoliberalom. Vidi Meuzavisnost i Meunarodne institucije.

Neorealizam Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem su akcije drava prvenstveno ograniene strukturalnom ravnoteom vojne moi. Kenet Volc i Don Mirajmer su poznati neorealisti. NGO (Nevladine meunarodne organizacije) Najire definisano, svaka organizacija koja predstavlja interese drugaije od interesa drava i multinacionalnih korporacija. Ovaj pojam najvie se odnosi na transnacionalne ili meunarodne grupe (ono to ponekad nazivamo INGO, International Nongovernmental Organization, meunarodna nevladina organizacija). Primeri poznatih NGO-a ukljuuju Katoliku crkvu, Green Peace, Meunarodni Crveni krst. Strategija nuklearnog odvraanja Strategija koriena tokom Hladnog rata od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Drava u kojoj je posedovanje nuklearnog oruja sluilo kao sredstvo odvraanja druge strane. Vidi Odvraanje. OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, Organization of Petroleum Exporting Countries) Organizacija drava najveih svetskih proizvoaa nafte koje na taj nain usaglaavaju politiku proizvodnje nafte i njenu cenu. Zatvorenikova dilema Misaona veba u kojoj dva zatvorenika koji su odvojeni jedan od drugoga, donose nezavisne racionalne odluke (pretpostavlja se da odreeni subjekat moe da odredi ta je u nekoj situaciji dobro, a ta loe za njega, tzv. cost benefits) o davanju informacija ili prikrivanju informacija ime ele da obezbede najbolji ishod za sebe. Vidi Teorija igara. Vestfalski mir Sporazum iz 1648. kojim je okonan Tridesetogodinji rat i postao okvir meunarodnog sistema u kojem su suverene drave bile najvii oblik vlasti. uvanje mira Razmetanje naoruanih trupa u cilju spreavanja sukoba ili odravanja mira u nekoj dravi. Mnoge operacije uvanja mira voenje su pod okriljem Ujedinjenih Nacija, ali one takoe mogu biti voene i od strane regionalnih organizacija ili grupa drava koje deluju van sistema UN-a.

Peloponeski rat Sukob izmeu Atine i Sparte koji je trajao od 431.- 404. p.n.e. i koji je rezultirao porazom Atine i slomom zlatnog doba atinske demokratije. Vidi Tukidid. Realizam Analitiki pristup izuavanju meunarodnih odnosa po kome su drave glavni subjekti, a sredinji problemi su rat i upotreba sile. Realistima se smatraju Tukidid, Oto fon Bizmark, Edvard H. Kar, Hans Morgentau i Henri Kisinder. Samoopredeljenje Pravo naroda da formiraju dravu. Vudro Vilson je bio veliki zagovornik prava na samoopredeljenje. Skeptici Skeptici veruju da u diskusijama o meunarodnim odnosima nema mesta za moralne kategorije, jer ne postoji meunarodna zajednica koja bi propisivala prava i dunosti. Drutveni liberalizam Uverenje da kontakti meu ljudima smanjuju mogunost izbijanja sukoba, tako to unapreuju meusobno razumevanje. Meka mo Sposobnost da se poeljni ishod ostvari putem privlanosti, a ne pomou prinude ili plaanja. Suverenitet Koncept da drave imaju vlade ija se vlast protee na celoj njenoj teritoriju. Vidi Vestfalski sporazum. Dravni moralisti Dravni moralisti veruju da meunarodni moral zavisi od drutva suverenih drava koje deluju po odreenim pravila, ak i ako se ta pravila ne potuju. Simetrija Situacija u kojoj su drave ili drugi subjekti meunarodnih odnosa koji poseduju priblino jednaku mo, meusobno suprotstavljeni. Nuklearna ravnotea izmeu

Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza u vreme Hladnog rata se esto navodi kao primer simetrinog sukoba. Tridesetogodinji rat Niz ratova u Evropi uzrokovanih meunarodnim, verskim i dinastikim sukobima koji su se dogaali izmeu 1618. i 1648. godine. Vidi Vestfalski sporazum. Tukidid Atinski vojni zapovednik ija knjiga Istorija Peloponeskog rata, hronika Peloponeskog rata izmeu Atine i Sparte, predstavlja jedno od najranijih poznatih dela o istoriji i meunarodnim odnosima. Transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa Bilo koji nedravni subjekt ili entitet ije delovanje prelazi meunarodne granice. Transnacionalni akteri su i Osama bin Laden i Crveni krst. Rimski ugovori Sporazum iz 1957. godine kojim je poloen temelj za evropske integracije, koji je prvo vodio ka stvaranju Evropskog zajednikog trita, i na kraju doveo do Evropske unije i zajednike Evro valute. Ugovor u Utrehtu Sporazum kojim je 1713. godine okonan Rat za pansko naslee i ustanovljen legitimitet britanskih i francuskih poseda u Severnoj Americi. Vestfalski sporazum Ugovor iz 1648. godine kojim je formalno zakljuen Tridesetogodinji rat i uspostavljen suverenitet drava kao najvie naelo u meunarodnom sistemu. Unipolarnost Raspodela moi u nekom meunarodnom sistemu u kome jedna drava ima najveu mo. Neki analitiari strukturu vojne moi koja postoji u sadanjem meunarodnom sistemu, sa Sjedinjenim Amerikim Dravama kao dominantnom vojnom silom, navode kao primer unipolarnog sistema. Ranjivost Relativna cena promene strukture sistema meuzavisnosti. O ovom pojmu se takoe moe misliti kao o ceni izbegavanja pridravanja ili promene pravila igre.

Svetska banka (World Bank, WB) Meunarodna finansijska institucija osnovana posle Drugog svetskog rata sa ciljem obezbeivanja pozajmica, tehnike pomoi, i politikih saveta zemljama u razvoju. Vidi Breton Vuds. STO, Svetska trgovinska organizacija, (WTO- World Trade Organization) Meunarodna organizacija stvorena 1994. godine da ureuje trgovinu i carinske stope izmeu drava lanica. Vidi GATT.