TEGLJENI VOR

engl. CAMEL HITCH tal. NODO PER CAMMELLI

Za tegalj vie manjih brodova na jednom konopu koristi se ova inaica DVOSTRUKOG VRZNOG vora. Po krmi broda koji vue tegalj pusti se deblji konop za koji se dalje vezuju brodovi koje se tegli svojim tanjim tegljenim konopom. ivim krajem svog tanjeg konopa oko debelog konopa namota se nekoliko vojeva u smjeru njegovog pruanja. Zatim se iznad mrtvog kraja i u suprotnom smjeru vee VRZNI VOR (sl.26). Moe se vezati i tako da umjesto VRZNOG VORA kroz voj iznad mrtvog kraja, ali sada istog smjera kao i donji vojevi, se provue tip (sl.27) i vojevi zategnu.

Sl.26.

Sl.27.

Ovaj vor zbog trenja svojih vojeva ispod mrtvog kraja ne klizi po jezgri teglja, a opet zatezanjem i trzajevima preko donjih vojeva ne zatee VRZNI VOR iznad njih. Naroito je pogodan u varijanti sa tipom jer jednostavnim potezanjem kraja tipa vor se odvee sam pa ak i namoen i nategnut. Male brodice, ija konstrukcija ne bi izdrala optereenje ostatka teglja, nije mogue vezati u seriju jednu iza druge, te se po krmi broda koji tegli pusti deblja jezgra teglja. Na tu jezgru vezuju se svojim tegljenim konopom brodice, naizmjenino lijevo-desno, TEGLJENIM VOROM.

RIBARSKI VOR
engl. HALF HITCH tal. MEZZO COLLO

Oko balvana, stupa, sakupljene mree i slino napravi se poluvoj. ivim krajem obi e se mrtvi kraj konopa te uvue u tako formiranu petlju i zategne (sl.1).

Sl.1. Najjednostavniji je balvanski vor. Nije pouzdan, ali ako dobro stisne i bude konstantno zategnut, dri dobro. Kako se lako vezuje i odvezuje, koristi se kao privremeni vor pri nekim prelaznim i kratkotrajnim radnjama. Ribari ga koriste pri izvlaenju mree na brod. Ovim vorom vee se sakupljena mrea oko sake s ribom te tako podigne na brod. Poetni je vor i pri namatanju ribarskog konca na iglu, a u kombinaciji s nekim drugim vorovima koristi se i za vezivanje oblice u tegalj.

RIBARSKI VOR S DVIJE PETLJE

engl. GAFF TOPSAIL HALYARD BEND tal. NODO DI DRIZZA DI CONTRORANDA

Sl.2. Oko balvana, stupa, kria ili slino vee se dvovoj, te ivim krajem obi e mrtvi kraj konopa, te provue kroz obje petlje dvovoja i zategne (sl.2). Ovako zategnute petlje i predmet za koji se konop vezao utipnu ivi kraj i vor dri odlino. Pri odvezivanju popusti se mrtvi kraj konopa i preko njega prebaci voj koji ga dri. Time popuste petlje i ivi kraj se lagano izvue. Ima sva svojstva kao i RIBARSKI VOR ali je kudikamo sigurniji, te se stoga ee koristi za trajnije rjeenje. Bazni je vor PRNOM VORU.

JEGULJA
engl. TIMBER HITCH tal. NODO DA MURATORE

Sl.3. ivi kraj vezanog, ali ne zategnutog, RIBARSKOG VORA oko stupa, grede, balvana..., namota se u istom smijeru jo nekoliko puta, najee tri, oko konopa petlje i zategne (sl.3). Ovo je u stvari viestruki RIBARSKI VOR pa se i koristi u sline svrhe, ali je i on kudikamo sigurniji.

TIPNI VOR
engl. SLIPPED HALF HITCH tal. MEZZO COLLO GANCIATO

Vezujui RIBARSKI VOR umjesto uvlaenja ivog kraja kroz petlju uvue se tip i mrtvim krajem vor zategne (sl.4). Preporuljivo je tip vezivati vojem iji je mrtvi kraj iznad ivog kraja voja. Za dodatno osiguranje ostavi se neto dui ivi kraj konopa. Oko balvana, grede, stupa, u suprotnom smijeru od smijera vezivanja vora ovije se ivi kraj, na istom pripremi jo jedan poluvoj i takav uvue u petlju tipa i njime petlja jako zategne (sl.5).

Sl.4.

Sl.5.

Za razliku od RIBARSKOG VORA i JEGULJE ovaj vor se moe vezati i bez kraja konopa. S ovim naknadnim osiguranjem dosta je sigurniji od njih. Bez obzira na to ipak se koristi kao privremeni privez tamo gdje je konop potrebno brzo odvezati. TIPNI VOR se koristio i kao osnovni vor za postavljanje zamki. Koristi se i za podizanje laganijih predmeta, ali najprimjenjeniji je, a samim time i najee koriten, za naglo razvijanje smotano podignutih zastava.

PRNI VOR
engl. STUDDING-SAIL BEND tal. NODO DI COLTELLACCIO

Oko oblice, stupa, kria, tapa i slino vee se dvovoj. ivi kraj konopa provue se kroz obje petlje, a zatim prebaci preko druge petlje i provue ispod prve te zategne (sl.6). Dakle vee se RIBARSKI S DVIJE PETLJE, a ivi kraj konopa osigura kroz prvu petlju vora. Kod vezivanja vora za trajnu upotrebu na ivom kraju prakticira se vezati OSMICA (sl.7) ili se jednostavno podvee uz mrtvi kraj vora.

Sl.6.

Sl.7.

Vrlo je siguran, a zbog svoje plosnatosti vezani predmet se moe dovui sve do samog koloturnika. Dakle, ovaj vor se koristi za vezivanje oblica, stupova, i slinih predmeta koje je potrebno podizati ili sputati. Svoju pravu i nezamjenjivu primjenu ima na starim jedrenjacima za privezivanje podizaa prnih krieva o rogljeve glavnog kria.