7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije

Milan Uzelac
PREDAVANJA IZ SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE
Novi Sad 2009
Milan Uzelac
Predavanja iz srednjovekovne filozofije
Sadraj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Uvod Priprema sholastike Rana sholastika Vreme sholastike Visoka sholastika Pozna sholastika Epilog
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
1. Uvod 1. Pojam i vreme srednjeg veka Kao neto sasvim obino, samo po sebi razumljivo, mi prihvatamo injenicu da ivimo u novo vreme, da je postojalo neko staro vreme, daleko za nama, o kojem sve manje i manje znamo, ali i da je postojalo neko meu-vreme, koje je spajalo staro i novo vreme, neko srednje vreme u kojem se staro dovravalo i zamiralo, a novo - zapoinjalo i raalo se. Isto tako, prihvatamo, pozivajui se na iskustva ranijih epoha, da nijedna od njih nije mogla sebe vanvremeno situirati, ve da je svoje vreme videla kao poslednje od kojeg se mogao osmiljavati itav prethodno preeni put. Za Hegela istorija se zavravala formiranjem Pruske drave, dok savremeni mislioci uveliko govore o kraju istorije, o tome da mi ivimo posle kraja istorije; u takvoj situaciji ini se da je sasvim lako odrediti granice starog, srednjeg i novog veka. To je samo naizgled tako. to vreme vie prolazi istoriari se sve vie razilaze u stavovima, sve manje su saglasni po pitanju vremenskih granica koje razdvajaju pojedine epohe i sve vie su u iskuenju da istoriju piu iznova i iznova. Veina onih koji su se bavili istraivanjem stilova i pravaca u likovnim umetnostima saglasni su u tome da je izmeu 1600. i 1750. godine ivela i razvijala se umetnost, razliita od one prethodne koja
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
se naziva renesansnom i da su njeni tvorci bili svesni stilskog jaza nastalog izmeu njih i predstavnika ranije umetnosti. Ti novi umetnici znali su mnogo toga, ali ne i to da ive u epohi baroka, budui da je taj pojam krajnje nejasnog porekla poeo da se primenjuje na istoriju umetnosti (od vremena brae Karai i Karavaa, - do sredine XVIII stolea), tek sredinom XIX veka. Predstavnici te nove umetnosti nusu sebe nazivali post-renesansnim umetnicima, ve su svoju umetnost odreivali kao ars moderna naspram ranije, stare, (renesansne) umetnosti. Pojam moderna bio im je dobro poznat, budui da isti nije nastao tada, ve mnogo ranije, u VI stoleu i tim pojmom su svoje vreme odreivali ljudi tog doba suprotstavljajui se starima (antiqua). Tako je, po prvi put, u VI stoleu nastala podela na moderne i antine, na nove i stare. Taj pojam moderna, aktualizovae se ponovo u XIII stoleu i s njim e se identifikovati nova, moderna gotika umetnost, naspram stare, romanike. Isti pokuaj diferencijacije novih i starih desie se i sredinom XIX stolea u vreme Bodlera i njegovih savremenika koji su sebe videli modernima naspram starih pesnika i umetnika. Nae vreme otii e korak dalje i naspram modernih javie se oni koji e sebe videti kao postmodrne. Ali, kako je stvar stajala u vreme koje danas nazivamo srednjim vekom? Jasno je da su ljudi tog vremena sebe smatrali modernima u odnosu na stare, na pagane. U emu je tu razlika? U pojavi nove, hrianske religije, ili moda u tome to je istorija u
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
svojoj najmanifestnijoj formi krenula nekim drugim putem, premda u njenoj unutranjosti, vreme kao takvo i ne postoji? Danas znamo da je i pojam srednji vek nastao nakon to je ta epoha na neki nain dola do svoga kraja; zato je taj pojam mogao nastati tek u doba kada je sama epoha srednjeg veka bila zavrena. Da bi se formirao pojam srednjega veka, bilo je neophodno da se odredi kraj "stare" istorije. Meutim, u prvo vreme, za starom istorijom nije dolazila srednja ve nova. A stara istorija je bila sva do vremena onog koji je istoriju pisao. ak i u XVI stoleu nalazimo anale i hronike koji staru istoriju izlau do momenta u kojem se oni piu. Pojam "srednjeg veka" i "srednjeg vremena" ulazi u istoriju postepeno i to u onoj meri u kojoj se ono sadanje sve jae distancira od prolog. Kod nekih italijanskih humanista, posebno kod Petrarke nalazi se izraz medium tempus ali u istorijskom a ne eshatolokom smislu. Za stvaranje pojma "srednje" istorije, trebalo je da proe dosta vremena. Frensis Bekon je istoriju Grke i Rima nazivao srednjom istorijom, imajui u vidu jo davniju istoriju u odnosu na njih. Savremena predstava o periodu "srednjih vekova", uvrstila se u evropskoj nauci tek nakon to je profesor univerziteta u Haleu H. Keler (Cellarius) srednju knjigu svog trotomnog udbenika istorije (1685-1698) nazvao Istorija srednjih vekova (Historia medii aevi, a temporibus Constantini Magni ad Constantinopolim a Turcas captam deducta). Na taj
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
nain Keler je uveo i danas mnogima blisku periodizaciju po kojoj srednji vek traje od vremena Konstantina Velikog, pa do pada Konstantinopolja koji su Turci-osmanlije zauzele 1453. godine. Na taj nain, stari vek je trajao do vremena Konstantina, dok je novo doba poelo da traje nakon pada Konstantinopolja, koji je do tog asa bio politiki i religiozni centar hrianskog sveta. Tako su latinski izraz media aetas (srednji vekovi) i njegovi ekvivalenti kao opredelenje epohe i perioda u istoriji, poeli da se koriste tek u XVIII stoleu. Sam taj pojam kasnije biva razliito tumaen. Francuski istoriar Lisjen Fevr pisao je veoma negativno o tom pojmu i posebno o Keleru kao glupaku, dok su drugi u tom periodu videli vreme propadanja kulture i duhovne dominacije crkve i poeli da srednji vek identifikuju s periodom feudalizma, budui da su tek prosvetitelji uveli u opticaj pojam feudalizam. Takvo shvatanje opstajalo je dugo, ak do Marka Bloka, autora poznatog spisa Feudalno drutvo. Krajem XVIII i poetkom XIX veka, pod uticajem romantiara, budi se interes za istoriju srednjih vekova; to vreme se tada esto idealizuje kao vreme vladavine "iste vere u Boga" i tradicije, poto se ova poslednja veliala naspram epohe revolucionarnih promena i potresa. Dugo vremena bilo je uobiajeno, da se kao poetak srednjeg veka navodi vreme IX-X stolea, da se posebno u engleskoj istoriografiji, vreme od V do X stolea stavlja van granica Srednjega veka (Middle
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Ages) i da se to vreme smatra tamnim vekom (Dark Ages), da bi radovima savremenih istoriara, poev od Johana Hojzinge bilo nedvosmisleno pokazano kako i ta "tamna vremena", nisu nimalo tamna, kako se to u poetku mislilo. Posebni problem jeste razgraniavanje starog sveta i srednjega veka i to ak i kad je re samo o evropskoj istoriji. To posebno biva teko kad se ima u vidu da staro nastaje da ivi i dalje u vreme kad se novo ubrzano razvija. Opravdano se stoga postavljalo pitanje: da li je rani srednji vek bio epilog antike epohe, ili najava nove epohe. Antika epoha se ka svom kraju kretala vekovima. Danas sm njen kraj mnogi smetaju u treu deceniju VI stolea nae ere, i pritom se pozivaju na godinu smrti poslednjeg velikog znalca antike filozofije u Rimu Severina Boetija (524), ili, na godinu kad je vizantijski car Justinijan zabranio rad filozofskih kola u Atini (527)1, ili se ukazuje na izgradnju manastira Monte Kasino (528).
Ovo je shvatanje krajnje uslovno, ali i problematino. injenica je da sukob cara Justinijana koji je tek doao na vlast i filozofa atinskih nije nimalo uticao na ivot ljudi tog doba koji nisu znali da se nalaze na rubu dveju epoha. Uostalom, gnev Justinijana nije bio usmeren prvenstveno protiv filozofa, sa kojima su iz Atine jednako bili prognani i pravnici, ve protiv astrologa koji su se previe poeli meati u politiku. Poznato je da su filozofi otili iz Atine tek nakon dve godine (529) a da su se ve 531. na osnovu mirovnog ugovora Justinijana i persijskoh aha vratili u Atinu; ali, vremena su se u meuvremenu promenila, hrianstvo je bilo u naglom usponu a filozofi izgubljeni u ogromnom filozofskom nasleu od Platona preko Prokla i neoplatonara, pa do Prokla i
1
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Jo je tee rei kada se zavrava vreme Srednjega veka. U najvie rasprostanjenoj periodizaciji svetske istorije u zapadnoj istoriografiji uvrstilo se shvatanje da srednjovekovlje obuhvata vreme od V do XV stolea. Do takvog zakljuka dolazi i J. Hojzinga koji u svojoj knjizi Jesen srednjega veka, XIV i XV stolee smeta na kraj srednjega veka. Ali, postoje i druga shvatanja o granicama epohe srednjeg veka i ona ukazuju na razliite godine i datume, zavisno od oblasti na koju se pozivaju. Kada je re o istoriji kulture, tada se kraj srednjeg veka poklapa s poetkom Renesanse (tj. s poetkom XV stolea), kada je re o religiji, kraj srednjeg veka poklapa se s padom Konstantinopolja (1453), ili poetkom Reformacije (1517); ima onih koji kao znaajan datum istiu otkrie Amerike (1492), kao i onih koji, imajui u vidu socijalno ekonomske odnose, kraj srednjeg veka obeleavaju godinama buroaskih revolucija u Holandiji (1566), Engleskoj (1648) ili Francuskoj (1789). Odista, ima mnogo razloga da se kraj prethodne epohe vidi upravu u vreme Francuske revolucije a moda jo tanije 1830, budui da je oveanstvo do tog vremena, po reima Fernana Brodela bilo prosto zatvoreno u zaaranom krugu iz kojeg nije moglo izai. *
Damaskina Dijadoha, nisu vie imali ta novo da kau. Novo sredite filozofije u to vreme postaje Damask, gde se filozofski spisi koje su prognanici iz Atine nekoliko godina ranije doneli, poinju prevoditi na sirijski jezik.
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Na osnovu svega izloenog moe se zakljuiti da je vreme srednjega veka - vreme sa relativno neodreenim granicama, vreme sa nejasno odreenim poetkom i krajem te bi se moglo zakljuiti da je to vreme koje se nalazi izmeu dva perioda: sa jedne strane je staro, antiko doba, a s druge je novo, moderno doba. Kada je re o filozofiji, mnogi smatraju da se poetak nove filozofije poklapa s pojavom sholastike, s pojavom prvih kola u doba Karla Velikog, a da se prvim filozofom tog doba s kojim se formira problematika rane sholastike smatra Johan Skot Eriugena koji ivi u IX stoleu. Ako se govori o kraju srednjovekovne filozofije, stvar je daleko tea. Ima onih koji smatraju da se ona zavrava sa Viljemom Okamskim u XIV stoleu, ili sa Nikolom Kuzanskim, sa kojim poinje i filozofija vremena Renesanse (u prvoj polovini (XV) veka. Isto tako, po nekim autorima, vreme renesanse je vreme obnove ali ne i stvaranja nove filozofije, budui da se rodonaelnikom novovekovne filozofije smatra Rene Dekart koji ivi u XVII veku2. Ali, ako se antika i srednjovekovna epoha pokuaju videti kao jedna jedinstvena celina, budui
U tom sluaju sva renesansna filozofija (ukoliko se takav pojam moe odrati), spada u zavrnicu srednjega veka, poto se u tom smislu, poslednjim ovekom staroga doba moe smatrati Isak Njutn koji svojim interesima za izuavanje alhemije i izuavanjem vremena u Knj. Proroka Danila i Apokalipsi, emu je posvetio najvei deo svog ivota, nikako ne pripada novome dobu.
2
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
da su skoncentrisane oko istih problema, i budui da ih u ivotu odrava jedna ista udnja ka istini, isti odnos spram sveta, tada je vesnik novog doba Galilej, i prvi predstavnik, rodonaalnik jednog novog naina miljenja Rene Dekart, a poslednji filozof Starog doba, filozof sa kojim se istinski zavrava Srednji vek ali i Antika, filozof s kojim je prva filozofija dola do svoga zenita Francisko Suares (1548-1617). Tako se pokazuje da ima mnogo istine u tvrdnji francuskog istoriara Lisjena Fevra kako je pojam "srednji vekovi" jedna vetaka tvorevina, da iz naeg ugla gledano postoje, kao i u ranijim vremenima stari vekovi (aetas antiqua) i novi, moderni vekovi (aetas moderna) antiko i moderno doba. Do radikalnog preloma dolo je s otkrivanjem novih zemalja i pojavom novih nauka, s pojavom Rene Dekarta i ordana Bruna. Ova dva mislioca, ma koliko bila i dunici svojih prethodnika, nesporno pripadaju novom, modernom vremenu koje traje do naih dana, uprkos mnotvu pod-podela kojima su ove dve epohe izloene. Nova matematika, uenje Galileja, nova fizika sve to nedvosmisleno ukazuje na pojavu novog duha, nove nauke pa tako i nove filozofije koja traje do naih dana u kojima nalazi svoju zavrnicu. Da, sticajem okolnosti zadesila nas je sudbina da se nalazimo na kraju istorije, da se nalazimo na kraju filozofije, da permanentno ivimo njihov kraj koji se moda protee u beskonanost a moda traje jo samo nekoliko dana ili meseci, eventualno godina. Mi emo se tokom narednih predavanja baviti filozofijom srednjeg veka, izuavaemo dela iji su
www.uzelac.eu
10
Milan Uzelac
autori iveli u vreme koje se i danas jo uvek odreuje kao srednje, jer koliko dajemo za pravo Lisjenu Fevru, toliko moramo dati za pravo i najveem istoriaru XX veka aku le Gofu, autoru najveih istoriografskih dela ikad napisanih o ovom periodu. * Neko bi mogao da kae: emu to, zar nije dovoljno izuiti savremenu filozofiju? emu istorija stare filozofije? Zar se od nje ita novo moe nauiti? Podsetio bih na rei Brodela koji je na predavanjima kojima je saeo svoje drugo veliko delo Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam, rekao da nikad daleka prolost nije odvojena od sadanjosti provalijom koja se ne moe prevladati, kao i da iskustvo prolog stalno nalazi svoj nastavak u sadanjosti i produuje je. Koliko je nae vreme novo i koliko je ono moderno, to emo moi razumeti tek uvidom u prolo, u ono to nam se uinilo zastarelim i antikvarnim. S druge strane, tek s pozicije tog novog u kojem se nalazimo, moi emo da ocenimo u kojoj meri je ono staro odista staro, a koliko i dalje ivo u vremenu dananjem. Izuavajui istoriju stare filozofije mi je ne otkrivamo, ve je iz novog ugla osvetljavamo, mi toj istoriji, kako bi rekao jedan drugi francuski istoriar (Lisjen Fevr) vraamo njeno dostojanstvo, dajemo joj pravo na postojanje, budui da istorija kao takva, pa ni istorija filozofije, nikad nije neto dovreno jednom za svagda; istorija se uvek nalazi u stanju nastajanja i prevladavanja same sebe.
www.uzelac.eu
11
Milan Uzelac
I kao to je jednom prilikom Martin Hajdeger rekao da pojmove moramo uvek misliti iznova, istu sudbinu deli i istorija: i nju stalno moramo misliti (i pisati) iznova; ako ne jednom u deset godina (kako je mislio Brodel), onda makar jednom u pedeset godina. Isto tako: da bi neto bilo srednje mora imati krajeve. Da bi se imao definitivni uvid u filozofiju srednjega veka, moramo imati definitivne i jasne uvide u njene krajeve, u njen poeta i njen kraj. Budui da se tumaenje i recepcija miljenja ranijih filozofa menja, tako neto je danas nemogue, ali to je nemogue i stoga to kraj filozofije danas jo uvek nije do kraja promiljen i sagledan. 2. Prostor i jezik Kada je o poetku filozofije re, jedno je nedvosmisleno i jasno: filozofija je tvorevina grkoga duha, nastala u Grkoj, odnosno, u grkim kolonijama na obodu Sredozemlja. Antika filozofija govorila je grkim jezikom. Srednjovekovna filozofija nastala je na tlu dananje zapadne Evrope, ona je tvorevina germanoromanskog duha i njen jezik je latinski. Do promene prostora i jezika filozofije nije dolo naglo, u jednom trenutku, niti nekom svojevoljnom odlukom nekog od filozofa, ve je to posledica drutvenih i kulturnih procesa koji su trajali stoleima. Jezik srednjovekovne filozofije, njena latinska terminologija, nastajao je vekovima od vremena
www.uzelac.eu
12
Milan Uzelac
Cicerona (I st. p.n.e) pa do Boetija (VI st. n.e.). Taj proces trajao je skoro est vekova. Isto tako, srednjovekovna civilizacija nije nastala naglo, u vreme velike seobe naroda. Bez obzira na uestale pljake i razaranja tradicionalni izvori kulture su gasli u retkim sluajevi i prestajali da lue svetlo kulture. U to vreme centri kulture postaju gradske rezidencije novih varvarskih kraljeva ili episkopa, kao i mesta hodoaa. Srednjovekovna filozofija ima svoje korene u antikoj filozofiji, ali nastaje u vreme dominacije hrianstva koje je izmenilo sistem vrednosti. Dok je milju antikih filozofa dominirala potraga za istinom, prvi hriani su smatrali da je istina doneta i da sad ona poinje da traga za ovekom. U tom lovu na oveka prvi hrianski pisci su se morali osloniti na tekovine filozofije, ali nisu mogli da to pagansko naslee (koje su u isto vreme poricali) sve vreme sistematski ne iskrivljuju, da misli drevnih autora sve vreme ne istru iz njihovog konteksta. Zato je za nas interesantno ta je to iz riznice antike misli dospelo u srednji vek. Idui ka svom zalasku, antiki svet je olakao trud prvih hrianskih mislilaca; tako se i dogodilo da je srednjovekovlje iz antike kulture zahvatilo samo miljenje Pozne imperije, koja je toliko izmlela, uprostila i razloila grko-rimsku literaturu, umetnost i misao da je to varvarizavani rani srednji vek mogao lako i usvojiti. Jednostavno reeno: rani srednji vek svoj sistem obrazovanja nije preuzeo od Cicerona ili Kvintilijana,
www.uzelac.eu
13
Milan Uzelac
ve od kartaginskog oratora Marsilijana Kapele koji je u svojoj poemi Venanje Merkura i Filologije poetkom V stolea n.e. i odredio sedam slobodnih vetina. Geografska znanja nisu preuzimana od Plinija ili Strabona, koji su ve bili ispod nivoa Ptolomeja, ve od kompilatora iz III stolea Juliana Solina koji je srednjem veku predao kartu Sredozemlja naseljenu udovitima i divovima Istoka. Od toga su korist imali uobrazilja i umetnost, ali je nauka bila na gubitku. Srednjovekovna zoologija bila je zoologija Fiziologa, aleksandrijskog dela iz II stolea n.e., prevedenog u V stoleu na latinski jezik; u tom spisu nauka je bila izloena u stihovanim basnama i naravouenijima. Renici i mnemotehnike vebe, etimologija (lana) i florilegije to je taj primitivni materijal to je srednjovekovlje dobilo od Pozne imperije. Uostalom, isto se desilo i sa hrianskom kulturom, sa hrianskim uenjem u ijoj je osnovi bilo Sveto pismo, a koje ve u prvim stoleima bee podvrgnuto tumaenjima na razliitim nivoima, to je za posledicu imalo niz pristupa, komentara i glosa iza kojih se gubio original. Tako je, ve veoma rano, Biblija (pretvorena u skup maksima i anegdota) utonula u egzegetiku na dugo vreme, sve do Reformacije u XVI stoleu. Posledica toga je da su izvori hrianske misli u srednjem veku drugorazredni i treerazredni traktati i poeme poput Istorije protiv pagana, Avgustinovog druga i uenika Orozija, koji je istoriju pretvorio u vulgarnu apologetiku, ili, Psihomahia, delo Prudencija koji je moralni ivot svodio na borbu poroka
www.uzelac.eu
14
Milan Uzelac
i vrline, ili Traktat o kontemplativnom ivotu Julijana Pomerija, nastao iz prezira prema svetu i svetovnoj delatnosti. Ve na kraju, sve vie varvarizovane antike epohe, pisci su, i sami varvarizovani, poeli da piu za neku drugu publiku. ak i oni najobrazovaniji, svesni koliko su mnogo ispod nivoa svojih prethodnika manje su insistirali na ouvanju ranijih dostignua a daleko vie na razumevanju svojih savremenika. itavo srednjovekovlje, od njegovih poetaka pa do zrelog doba, proeto je konfliktom paganske kulture i hrianskog duha; paganska literatura je za hrianske pisce predstavljala ozbiljan problem: s jedne strane zabranjivano je korienje, ak i itanje drevnih autora, a s druge strane njima je pribegavano uvek kad je to bilo neophodno. Sv. Avgustin je pisao: Ako su paganski filozofi, posebno platoniari, sluajno doli do istina korisnih za nau veru, od tih istina ne samo da se ne treba ograivati, ve ih obavezno treba oduzeti njihovim nezakonitim vlasnicima i upotrebiti u nau korist. Ne zna se da li ovim citatom vie odie hrianska ljubav, ili intelektualna kolegijalnost, iskljuivost ili netrpeljivost prema neistomiljenicima. Hrianski autori su, po reima jednog istoriara, postupali s paganskim autorima kao Jevreji (u drugoj knjizi Zakona) sa zarobljenicama kojima su brijali glave, sekli nokte, oblaili ih u novu odeu i potom uzimali za ene. Kompromis koji je bio tako uspostavljen, omoguavao je izvesno prvenstvo antikoj tradiciji, ali taj kompromis je bio i naruavan kada se htelo dospeti
www.uzelac.eu
15
Milan Uzelac
do samih izvora, kao u sluaju Karolinke renesanse, u XII stoleu, ili u vreme Renesanse.777 Ako su u poetku manastiri mesta duhovnog ivota i ako tu nastaju prve kole, tokom XII stolea gradske kole stiu prvenstvo u odnosu na manastirske. Nastavi iz episkopalnih kola, gradske kole, zahvaljujui, svojim programima i metodici, sopstvenom izboru nastavnika i uenika, postaju samostalne. Sholastika je ki grada. Ona je zavladala novim obrazovnim ustanovama univerzitetima koji su bili korporacija ljudi intelektualnog rada. Uenje i nastava nauke postali su zanat, jedna iz mnogobrojnih delatnosti, koje su se specijalizovale u gradskom ivotu. Univerziteti su bili korporacija nastavnika i studenata universitates magistrorum et scolarium, s tom razlikom to su negde (kao u Bolonji) upravljali studenti, a negde (kao u Parizu) sistemom obrazovanja upravljali nastavnici. U XII veku knjiga vie nije objekt potovanja, ve instrument znanja. I kao i svaki instrument, ona postaje predmet masovnog proizvoenja i trgovine. Knjiga postaje roba. Dok romanska umetnost nastaje kao posledica renesanse hrianskog sveta nakon X veka, u XII veku javlja se nova umetnost, umetnost grada, gotska umetnost. Ikonografija gotikih crkava izraz je gradske kulture. Srednjovekovna kultura formirala se u periodu od V do VIII veka koji mnogi nazivaju mranim dobom. Pokazae se da ono nije bilo ba tako mrano kao to se po neoj inerciji o tom periodu poelo govoriti, a da je ta
www.uzelac.eu
16
Milan Uzelac
mranost vie posledica romantiarskih shvatanja sveta, gledano iz nae blie prolosti. Meu onima koji su najzasluniji za ouvanje nekih od temeljnih vrednosti antike kulture i koji su je izloili u formi koja je bila dostupna srednjovekovnom miljenju (pridajui im pritom hriansko oblije), behu: Boetije (480-524), Kasiodor (480-573), Isidor Seviljski (560-636) i Beda Visokouvaavani (673-735). Od Boetija je Srednji vek dobio sva znanja o Aristotelu i njegovoj logici (i on je bio neprikosnoveni autoritet sve do sredine XII veka), znanja o konceptualnim i verbalnim kategorijama koja su se nala u osnovi sholastike. Zahvaljujui iskljuivo Boetiju muzika je u srednjem veku zauzimala izuzetno visoko mesto i njegov traktat o muzici bio je vladajui u narednih hiljadu godina3. Kasiodor je svojim spisima dao srednjovekovnim ljudima osnove latinske retorike i pedagogije. On je monasima manastira Vivarijum dao zadatak prepisuvanja drevnih spisa. Zahvaljujui tome u manastirima su se ouvali mnogi drevni tekstovi. Isidor je u svom enciklopedijskom delu u 20 knjiga Etimologije izloio program sedam slobodnih vetina, nauni renik, uverenje u to da je priroda stvari skrivena u njihovim nazivima i da je svetovna kultura neophodna za razumevanje Svetoga pisma. On je srednjovekovnim klericima dao strast za enciklopedijskim znanjima.
3
Opirno o tome videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija muzike.
www.uzelac.eu
17
Milan Uzelac
Beda Venerabilis je u najrazvijenijem obliku izloio teoriju etiri smisla Svetoga pisma koja je leala u osnovi srdnjovekovne biblijske egzegetike i u hriansko uenje uveo astronomiju i kosmografiju (zahvaljujui egzegetici i crkvenom raunanju vremena). Treba imati u vidu da se kultura karolinkog dvora jo uvek niim posebnim ne razlikuje od kulture varvarskih kraljeva poput Teodoriha. kola jo uvek lii na deiju zabavu; u manastirima i dalje ue se psalmi, pevanje, pisanje, raun, gramatika i neguje prepisivanje knjiga, Karlo Veliki, koji je znao da ita, ali ne i da pie, svoje znanje je crpeo iz spisa Kasiodora i Isidora, a nou se kao dete zabavljao napravljenim za njega velikikm slovima, koja je pogaao pipajui ih pod duekom (Le Gof, 121). No, upravo zahvaljujui karolinkim kraljevima poinju sa istoka da dolaze novi spisi, pre svega, dela Dionisija Areopagite. Ono to ne smemo smetnuti s uma, kad govorimo u srednjovekovnoj filozofiji, jeste njen jezik. Srednji vek govori latinskim jezikom, svejedno da li je neko student ili nastavnik univerziteta u Padovi, Bolonji, Pragu, Parizu, Oksfordu jezik je jedan: latinski jezik. Dominacija latinskog jezika u filozofiji i nauci traje preko hiljadu godina, do vremena Dekarta (koji je pisao i na francuskom), do Spinoze (koji je pisao samo na latinskom), do Lajbnica koji je pisao (i na latinskom i na nemakom). Bilo je potrebno jo sto godina da se tek sa Kantom definitivno ustali nemaka filozofska terminologija i da se razumeju rei Hegela: filozofija je
www.uzelac.eu
18
Milan Uzelac
dosad govorila dva jezika: grki i latinski a od sada nemaki. Tako je i danas. 3. Uenje u srednjem veku Sholastika filozofija je s obzirom na njenu metodu bila duboko usmena. To ni u kom sluaju ne znai da u to vreme nije bilo knjiga iz kojih bi se uilo; bilo ih je, a u vreme visoke sholastike, sve vie i vie - i tada one postaju predmet trgovine, a ne predmet rituala kao u ranijim stoleima, no, to behu ne tampane, ve rukopisne knjige. One su podrazumevali i posve drugaije itanje itanje na glas, budui da je u to vreme bila daleko drugaija (no danas) veza izmeu vizuelnog i auditivnog. Vizuelno remeti auditivno, kao to ovo poslednje smeta vizuelnom4. U srednjem veku, kada tampa nije bila rasprostranjena, ljudi su se daleko vie oslanjali na pamenje5. Samo opismenjavanje imalo je usmeni karakter i to je jedan od razloga to su srednjovekovni studenti bili daleko mlai no danas. Tada se stupalo na univerzitet i sa deset godina, a to bee i stoga to
To se moe zapaziti i u nae vreme: austrijski kompozitor Karl Orf odbijao je da muyzci ui decu koja znaju da itaju i piu, stoga to auditivne navike potiru sve pokuaje da se razviju audiotaktilne, muzike sposobnosti. 5 Makluen, M., Gutenbergova galaksija, s. 174. Kod naroda gde je vei njegov deo nepismen, pamenje je bolje razvijeno. U to doba ljudi su lake pamtili, no danas, budui da tampani tekst slabi pamenje, jer znamo da ne moramo da se optereujemo informacijom koju u svakom asu moemo nai u knjizi na polici
4
www.uzelac.eu
19
Milan Uzelac
tada van univerziteta nije bilo nikakvog sistematskog obrazovanja. Posebno treba imati u vidu da srednjovekovni univerziteti obuhvataju sve nivoe obuke od elementarne do najvie. U to vreme nije postojala specijalizacija u dananjem smislu te rei. Na svim nivoima se teilo unificiranom i u isto vreme univerzalnom obrazovanju. Do sredine XIII stolea nastavnici su u veini sluajeva studentima diktirali predavanja, koristei retke rukopise koje su posedovali, ili svoje beleke. U to vreme nije bilo mnogo tekstova. Rukopisne knjige su bile skupe. Zato su nastavnici uenicima diktirali (ali i zbog slabe pripremljenosti studenata). Neki od njih su zapisivali predavanja i iz ekonomskih razloga. Potom bi svoje beleke prepisivali ili prodavali to je doprinosilo poveanju slualaca na predavanjima a i dodatni prihod nastavnicima. Beleke s predavanja bile su potrebne studentima u njihovoj buduoj karijeri, Univerziteti su zahtevalo da tokom studija studenti sebi nabave knjige, tako to bi jedna knjiga bila na tri studenta. Kada bi student na kraju studija trebalo da dobije odreen nauni stepen, on je prilagao i spisak knjiga koje posedujeu svom vlasnitvu, a broj knjiga je uticao i u kasnijim izborima za zvanje nastavnika. Nastavnici su imali stare udbenike, nasleene jo iz pozne antike; predavajui godinama i ne videi smisao u tome da ih veno kopiraju, oni su ih iz generacije u generaciju preraivali, uproavali,
www.uzelac.eu
20
Milan Uzelac
birajui ono to su sami videli kao glavno i smisaono zaokrueno. Meutim, taj pad nivoa obrazovanja nije bio dugoroan. Sredinom XIII veka, kad fakulteti poinju da zabranjuju diktiranje koje je usporavalo nastavu i od nastavnika zahtevaju da bre predaju (studenti koji bi se tome protivili jer ne stiu sve da zapiu, mogli su biti udaljeni s fakulteta na godinu dana); no, diktiranje se u nekom vidu i dalje odralo, jer su nastavnici zadrali pravo da diktiraju teze koje je trebalo zapamtiti. U to vreme se javlja nova forma u nastavi: dijalog i usmena rasprava. Dok su u ranijim vremenima dominirali gramatika i retorika, na novoosnovanim univerzitetima u XII i XIII stoleu sve vei znaaj dobija dijalektika kao osnovna sholastika metoda6. Zato, kao to smo rekli na poetku, ali, shvaeno iz naeg vremena, i gramatika i dijalektika, tj. sva sholastika filozofija, po svom osnovnom odreenju, bila je usmena. Do neke bitne promene dolazi tek nakon pojave tampe, ali ne odmah s otkriem koja nam donosi Gutemberg sredinom XV stolea, ve tek nakon dva stolea, u vreme kada se potpuno menja odnos oveka spram teksta. U srednjem veku individualno autorstvo bilo je veoma ogranieno; citirani su po pravili samo mrtvi autori, prvi izuzetak bio je Albert Veliki koga su citirali jo za ivota ko neprikosnovenog autoriteta. I
Treba imati u vidu dado suprotstavljanja izmeu retorike i dijalektike dolazi jo u antiko doba u Rimu, nakon pada Republike, u vreme Seneke.
6
www.uzelac.eu
21
Milan Uzelac
za razliku od novog doba, sami autori nisu imali svoju italaku publiku (kao to je nemaju ni u nae doba), a to je posledica delom i same rukopisne kulture tog vremena. Srednjovekovni pisci su se pri pisanju knjige ve na samom poetku susreli s najveim problemom: prikupljanjem grae. Da bi doli do osnovne grae, do tekstova koje nisu posedovali, morali su ih ili prepisati ili traiti njihove prepise. Prepisi se nisu razlikovali od samih dela autora, budui da su bili pisani istom rukom, i nakon njih tesko se moglo ustanoviti autorstvo odreenih delova. Zato za srednjeoekovnog naunika nije isto znaenje imalo pitanje ko je knjigu napisao i ko je knjigu sastavio. Pitanje se moglo odnositi na prepisivaa (a oni dobri, kvalitetni prepisivai, bili su u nekoliko potonjih generacija pameni po rukopisu), a to znai da je samo autorstvo bilo problematino. Oteavajua okolnost bija je i to to su bibliotekari povezivali vie tekstova vie autora, sloenih azbunim redom, a pritom navodili na naslovnoj strani samo autora prvog teksta, pa se deavalo da jedan isti tekst bude navoen pod razliitim imenima i nazivima. Moramo znati da je u punoj meri na razvoj i organizaciju oveka i njegovo delovanje, pismenost sveobuhvatno poela da deluje tek u XIX stoleu, dakle, nekoliko stolea nakon dovretka srednjeg veka, i to u svim oblastima, u industriji, obrazovanju, zabavi. Zato vas podseam na one istoriare koji kraj srednjega veka vide u tridesetim godinama XIX stolea.
www.uzelac.eu
22
Milan Uzelac
Sve ovo ima samo jedan cilj, a to je da se ukae na razliku koja postoji izmeu naeg vremena i vremena srednjeg veka. I to ne samo zato to ima autora koji poput Umberta Eka, govore o tome kako je u nae postmoderno vreme ve poeo srednji vek i koji nalaze paralele izmeu naeg i srednjovekovnog doba, ve stoga, to, da bismo razumeli s kojim se sve problemima suoava filozofska misao u srednjem veku, moramo jasno videti i razliku koja postoji izmeu srednjovekovnih autora i nas. Iako se mi danas sve manje okreemo knjizi a sve vie slikama, iako se sve vie oslanjamo na oi a sve manje na ui, pa tom vizuelizacijom sve smo blie ljudima pre pismenog perioda, moramo imati u vidu da su ljudi srednjeg veka imali daleko bolje pamenje od nas, da su s lakoom pamtili i drali u glavi veliku koliinu tekstova i da nas stoga s razlogom moraju svojim obimom i dubinom uasavati takva dela kao to je Tomina Suma teologije. Nastava U srednjem veku postojali su udbenici iz kojih se uilo po kolana i na fakultetima. Kada je re o teologiji, oni su se nazivali Sentence, ili Sume. U vreme rane sholastike, poev od Anselma Kenterberijskog ( 1109) u upotrebi je bio pojam Sententiae ili Liber Sententiarum. Sama re sententiae kazuje da je tu re o tezama, tvrdnjama, stavovima preuzetim iz spisa crkvenih otaca, kao i iz kanonskih spisa ili spisa teologa grupisanih oko odreenog problema.
www.uzelac.eu
23
Milan Uzelac
U ranija vremena sline spise sastavljali su Prosper Akvitanski i Isidor Seviljski. U XII stoleu prve sentence sastavljaju Anselm Lanski, Gijom iz ampoa i Hugo od Sen-Viktora. Najpoznatije bije su etiri knjige sentencija (Libri quattuor sententiarum) Petra Lombaranina ( 1164) koje su u naredna etiri stola bile bezbroj puta prepisivane i izdavane. Krajem XII stolea u upotrebu sve vie ulazi pojam Summa i prvi autori teolokih suma su Petar Kantor ( 1197) i Rober de Kurson ( 1218). Sume karakterie vea sistematinost i samostalnost pri izboru materijalom i dok se naziv sentence koristio da bi se istakao dogmatski karakter njihovog sadraja, sume su ukazivale na vrstu discipline o kojoj je u njima bila re. Sume su u najveem broju bile teoloke, ali mogle su za svoj predmet da imaju kanonsko pravo, gramatiku ili logiku. Kada je re o izlaganjima spekulativne teologije, oko 1200. godine, na mesto pojma sentencija, dolazi pojam summa. Taj pojam javlja se prvo u Parizu i prva summe piu Martin iz Kremone, Petar iz Kapue, Simon iz Tura. U XIII stoleu, u vreme visoke sholastike, nastaju i najpoznatije sume, iji su autori Aleksandar iz Halea, Aleksandar Veliki i Toma Akvinski. Kasnije, sume su pisali jo i Henrih Gentski ( 1293), Gerhard iz Bolonje ( 1317), ova poslednja, pisana na tragu Tomine Summe ostala je nedovrena. Nastava na fakultetima u XIII veku obuhvatala je predavanja (Lectio) koja su podrazumevala
www.uzelac.eu
24
Milan Uzelac
tumaenje Sentenci Petra Lombaranina i predavanja na kojima je komentarisano Sveto pismo. Pored predavanja, odravavale su se i vebe iz umea voenja dijaloga (disputatio) koje je profesor vodio sa svojim studentima (quaestio). Postojala je razlika izmeu Disputationes ordinarie i Disputationes quodlibetales. Disputationes ordinarie sprovoeni su s ciljem da se sloene i meusobno povezane teme, koje su predstavljale veliku grupu pitanja temeljno obrade iz svih aspekata. O jednoj velikoj temi mogle su se tak sprovoditi vebe po nekoliko godina. Tok jednog takvog disputa trajao bi obino dva dana i bio bi sledei: Prvog dana, bakalavr, pod rukovodstvom svog magistra, trebalo da odgovara na primedbe i argumente koje su zadavali magistri, bakalavri i studenti koji su uestvovali na tom sveanom univerzitetskim skupu. Drugoga dana nastupao je magister koji je grupisao argumente i primedbe iznete prvog dana, formulisao kao sed contra (no, protiv), kratak argument ex ratione et auctoritatibus (od strane razuma i autoriteta) u korist suprotne pozicije, a koji su u kratkim crtama nagovetavali njegovo reenje. Ka tom reenju magistar je prilazio oprezno i temeljno, polazei od istorijskih veza i pretpostavki, da bi potom formulisao i svestrano utemeljio svoj odgovor. Reenje odgovora koji bi dao sam magistar nazivalo se: determinatio magistralis. Tim odgovorom magistar je opovrgavao ranije primedbe. Fiksirani u pismenom obliku rezultati tih razgovora (Disputationes ordinarie) bili su
www.uzelac.eu
25
Milan Uzelac
zapravo protokoli koji su se nazivali Quaestiones disputatae. Po pravilu, dva puta godinje, pred Boi i pred Uskrs vodili su se razgovori na razne teme i oni su se nazivali Disputationes quodlibetales, ili Disputationes generales. Ovi disputi razlikovali su se od prethodnih jer meusobno nisu bili vezani odreenim pitanjem a nisu ni pretpostavljali veliko udubljivanje u temu. Fiksirani u pismenom obliku, ovi disputi su se nazivali Quaestiones quaodlibetales, ili Questiones de quodlibet, odnosno, Quodlibeta. Imajui u vidu forme kao to su disputatio i quaestio, moe se bolje razumeti forma koju su imale u to vreme nastale summe, budui da neke od summa, kao to su Tomine, nisu posledica rada sa uenicima, jer su nastale nezavisno od njih, ali su imale u vidu upravo uenike kojima su bile upuene a to posebno vai za Tominu Summu theologiae koja svoju strukturu i red izlaganja duguje upravo tome to je bila namenjena poetnicima u studiju teologije. Kada je re o izlaganju biblijskog uenja, do sredine XIII stolea najrasprostranjenije bile su glose, i to u onoj formi u kojoj su bile u komentarima Petra Lombaranina Psalama i Poslanica apostola Pavla. Zahvaljujui Tomi Akvinskom za izlaganje najdubljeg sadraja Svetog pisma u egzegetici je bio uveden metod quaestio. Za razliku od Tome Akvinskog, koji je sistematski izlagao bukvalni smisao svetog spisa i samostalno tumaio odreena pitanja, kasnije su nastala dva literarna anra: u okviru jednog bilo je
www.uzelac.eu
26
Milan Uzelac
kratko izlaganje bukvalnog smisla Biblije, a u okviru drugog, iscrpno istraivanje biblijskog teksta u okviru samostalno postavljenih pitanja o njemu. Prvi put se nazivao brzo tumaenje Svetog pisma, dok je drugo bilo magistralno. Protivreja u teolokim tekstovima zapaena su znatno ranije. Ve u XI stoleu Bernold iz Konstanca i Iv iz artra predlau pravila pomou kojih bi bilo mogue prevazii nastala protivreja meu crkvenim uenjima. Potom je Pjer Abelar u spisu Da i ne sakupio tekstove crkvenih Otaca za koje se inilo da jedni drugima protivree. Na taj novi da-i-ne-metod najvie su u to vreme uticali novootkriveni Aristotelovi spisi, pre svega, Analitike, Topika i Opovrgavanje sofizama. Krajem XII stolea pod uticajem pomenutih Aristotelovih spisa, a posebno Metafizike (koja na poetku III knjige potvruje mogunost saznanja istine pomou odmeravanja stavova pro et contra) koja je dala veliki doprinos razvoju sholastike metrode, u pariskim kolama se vode disputi u kojima se reenje pitanja nalazi nakon suprotstavljanj stavova pro et contra. Taj metod je svoju literarnu formu dobio u Summama koje su se tada pojavile. 4. Mesto istine Za grke mislioce misao je prebivala u dijalogu. Sokrat je smatrao da re ivi samo u ivom govoru, u razgovoru, i zato za sobom nije ostavio nikakvih spisa, kao to nema ni Pitagorinih spisa, mada znamo za tri
www.uzelac.eu
27
Milan Uzelac
naslova, koje pominje Diogen Laertije, ali i ta tri dela se pripisuju Filolaju, Platonovom savremeniku. Istina, Platon (pre bi se moglo rei uenici iz njegove kole) ostavio je izvesne spise, ali to su dijalozi namenjeni graanstvu, onima koji nisu bili lanovi njegove kole, onima koji su iz interesa za filozofiju doli na njegova predavanja, a ono to je on predavao svojim uenicima nije nam poznato. I to je deo tajnog uenja njegovog o kojem nemamo ni tragove i naznake. Stvar se promenila tek s pojavom Aristotela od koga je do nas doao deo pripremnih beleaka za predavanja i nekoliko spisa koje je dovrio za objavljivanje. Poetkom srednjega veka stvari su se duboko promenile. Istina koju otkriva bog nalazi se u Svetom pismu. Za njeno razumevanje neophodni su komentari i zato je itav srednji vek ispunjen komentarima koji su jeziki susret smislova boanskog otkrovenja i rezultata koje ovek moe u svojoj ogranienosti dosegnuti. To za posledicu ima pojavu disputa rasprava i formiranja takve dijalektike i pojmova koji su bili dvosmisleni jer su delom bili usmereni na ono svetovno a delom na ono sveto, sakralno to je za posledicu imalo poseban nain saznanja i poseban nain filozofiranja. Tako se stvara jedna nova optika: ovekov pogled usmeren je ka bogu i usavrava se gledanjem boga; boiji pogled usmeren je ka oveku i osvetljava njegovu smrtnost i konanost.
www.uzelac.eu
28
Milan Uzelac
5. Miljenje i vera Osnovna odlika grkog miljenja bee strast istraivanja. Kada su stari Grci zapoinjali raspravu o prirodi ili poelu neke stvari, tada su na stranu stavljali sva verovanja, sva mitska predanja. Nisu se pozivali na autoritete, ili na nepograivost svojih uitelja, ve su kao jedini kriterijum u raspravi isticali razlonost, nastojei da dospeju do same stvari. Svako od njih moga je da kae: Ja samo pitam, traim, razjanjavam! Na poetku srednjeg veka stvari su se promenile. Naspram naeg shvatanja da je filozofija miljenje u pojmovima i da je ona predstavljena u delima autora, rani srednjovekovni pisci oslanjali su se na autoritet a sami nisu bili autori (u dananjem znaenju te rei). Istinski autor kako sveta, tako i rei o svetu bio je bog, a autoriteti behu crkveni oci. Srednjovekovni svet misli prebivao je u otkrivenosti istine koja je bila fiksirana u Bibliji. U takvom svetu nije vie ovek nastojao da ovlada istinom (kako je to bilo u doba antike), ve je istina nastojala da ovlada ovekom, da ga proguta i prodre u njega. Osnovno pravilo u takvoj situaciji bilo je: drati se autoriteta. No, sami znamo, ni sa autoritetima ne stoji uvek najbolje danas, a tako je isto bilo i u stara vremena; i oni su zahtevali potvrdu svojih iskaza, jer ni njima pozivanje na veru nije uvek bilo dovoljno, pa ak i u sluaju kad bee re o svecima i najviim uiteljima crkve.
www.uzelac.eu
29
Milan Uzelac
U antiko doba ljudi su svet smatrali venim a bog bee tek neka vrsta gospodara, zatitnika gradadrave. Na poetku srednjega veka predstava o bogu se izmenila: poelo se smatrati da je svet sazdao transcendentni tvorac reju (logos), te da svet nije stvoren radi oveka ve radi Rei. Bog je u nekom smislu stvorio svet iz sebinosati, s namerom da sebe potvrdi, a ne radi oveka. ovek je tako sebe shvatio kao bie niega ranga, kao bie stvoreno od nekog daleko vieg bia, ali od bia s kojim se nalazi u odreenom odnosu, kojem moe biti analogian, ali se s njim ne moe izjednaiti. To shvatanje o jednakokratnom stvaranju sveta iz nieg, to je grkom duhu bilo duboko strano, kao to mu je bila strana i svaka misao o stvaranju iz nieg (budui da je ideja o creatio ex nichilo tipina judeohrianska tvorevina), vodilo je shvatanju da je svet konaan. Na taj nain eshatologija je postala ugaoni kamen hrianskog uenja. To uenje govorilo je o tome da se ne zavrava samo svet ve i vreme. Svest o tome uvodila je duboku traginost u ljudski ivot. Za ljude antike svet je bio vean i ovakvo shvatanje prvih hriana inilo bi im se bezumnim. Uenje o konanosti sveta, kao i uenje o vaskrsenju ne samo duhom nego i telom bilo je krajnje aporetino, i tako neto moglo se prihvatiti samo verom. Stoga, apostol Pavle mogao je u spisima Platona da nae i i nadu i ljubav, ali ne i veru. Vera nije bila odrednica antikog miljenja, kao to nije ni odrednica filozofije.
www.uzelac.eu
30
Milan Uzelac
Filozofija ostaje sa druge strane vere, sa druge strane religije. Zato je izraz filozofija religije nesmislen, koliko i drveni metal. Ako je antikom filozofijom dominiralo miljenje, kao njen najvii izraz, miljenje kao dokazivanje, poetkom srednjeg veka miljenje je sve manje dokazujue a sve vie pokazujue: miljenje sad nastoji da pokae bogom uspostavljeni poredak koji se pokazuje u logosu, a sama logika u tom sluaju postaje onto-teologina. Ta logika uspostavlja osobit teorijski subjekt-subjekt odnos, mogunost odnosa sa bogom. To je dovelo do toga da se svet vie ne shvata kao neto to postoji samo po sebi, ve on postoji toliko koliko je kazano da on postoji. No, budui da je poeo da postoji, svet je kao i svako stvoreno delo postojao samostalno. Zato iskaz neto postoji znaio je isto to i reeno je, da neto postoji. Postojanje je bilo posledica rei, posledica kazivanja i svaka stvar kao posledica akta stvaranja bila je subjektna. Tako je pojam subjekta a s njim i pojma linosti dospeo u prvi plan. Subjekt je onaj koji ostvaruje akt postojanja. Sutina ili priroda ne moe postojati izvan granica uma kao objekt misli. Bog ne stvara bia kojima bi dao konani oblik bivstvovanja, ve on stvara postojee subjekte koji bivstvuju u svojoj individualnoj prirodi. Svaki od tih subjekata ima svoje bie, svoju sutinu i on je neiscrpni izvor znanja... No tim putem mi smo krenuli ve predaleko. Treba se vratiti poetku naeg izlaganja. Konstatovali smo razliku koja se javila izmeu srednjovekovnog i antikog miljenja. U isto vreme,
www.uzelac.eu
31
Milan Uzelac
miljenje je jedno, ljudsko miljenje. S druge strane, oituje se ovde izvesni jaz, reklo bi se, kao da je naputen put filozofije kojim se kretala misao tokom hiljadu godina od prvih grkih mislilaca pa do poznih atinskih neoplatoniara - Prokla i Damaskina dijadoha. Prihvatajui komentar u duhu dvosmislenosti (aequivocatio) filozofija je unutar sebe otkrila teoloko jezgro, uviajui dotad nepoznatu udvojenost bia kao neeg opeg za svet ljudi i kao neeg boanski sveopteg. Nakon nekoliko stolea, tanije u XII stoleu, dolo je do jasnog razgranienja izmeu teologije, kao racionalne discipline i filozofije s kojom je ova nekoliko stolea bila u jedinstvu; u XII stoleu vie ne sreemo filozofa-teologa niti teologa-filozofa. Filozof se bavi filozofijom a teolog teologijom. U to vreme filozofija se vie ne bavi prvenstveno jezikim problemima, zbog kojih je u poetku njen interes i bio usmeren na Aristotelov Organon, ve poinje da se bavi metafizikim problemima. Tako se interes pomera sa spisa: Kategorije, O tumaenju, Topike, Prva i Druga analitika, na Fiziku i Metafiziku. To je bilo mogue zahvaljujui Arapima koji su grke originalne filozofske spise doneli u Evropu. ***
www.uzelac.eu
32
Milan Uzelac
2. Priprema sholastike
U vreme poslednjeg sholarha u atinskoj Akademiji, Damaskina Diadoha, u Rimu se na simbolian nain, sa smru filozofa Boetija (oko 480524/5), poslednjeg Rimjanina koji ivi i misli u duhu Antike, zavrava antika filozofija.7 Boetije je roen u Rimu oko 480. godine, etiri godine nakon pada rimske Imperije (476); te godine germanski najamnik Odoakr svrgnuo je imperatora Romula poslavi ga u njegovu vilu u junu Itaiju, a atribute imperatorske vlasti poslao je u Konstantinopoljs napomenom da "kako je jedno sunce na nebu, tako na zemlji treba da bude jedan imperator". U samoj Italiji nita se nije izmenilo: i dalje je delovalo simsko pravo, senat i magistrature, a mone aristokratske porodice zadrale su svoje bogatstvo, uticaj i ugled. Boetije je bio poreklom iz takve bogate porodice: njegovi preci Aniciji bili su u Rimu poznati jo u vreme
Anicije Manlije Torkvat Severin Boetije roen je u Rimu gde mu je otac 487. bio konzul i prefekt; posle smrti oca primio ga je u svoju porodicu Aurelije Memie Simah, poznati rimski patricije, konzul, voa Senata i potom prefekt Rima, jedan od najobrazovanijih i (po svedoenjima drugih) najblagorodnih ljudi te epohe. Preci Simaha kao i on, behu zatitnici ideje venog Rima, ali sad ne paganskog ve hrianskog. U Simahovoj kui je Boetije dobio solidno obrazovanje i vaspitanje. Kasnije se i oenio Rusticijom, Simahovom erkom. O eni i tastu on s toplinom pie u u svom poslednjem spisu.
7
www.uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Rimske republike; meu njima bilo je mnogo senatora, dva imperatora, ak i jedan papa.Hrianstvo su primili jo u IV veku, a u vreme Odoakra zadrali su svoj uticaj. O tome svedoi i injenica da je 487. Boetijev otac bio senator. 1. Politike prilike Jo dok je Boetije bio dete, Ostgoti Teodoriha su osvojili Italiju 493. godine, stvorivi ostgotsko-rimsku dravu u kojoj su dva neprijateljska naroda i dve razliite vere trebalo da zajedno ive nekoliko narednih decenija. Iako je Teodirik bio mudar vladar i diplomata, bio je malo obrazovan, no ipak, pokrovitelj rimske kulture, nastojei da ojaa rimsku ekonomiju; bavio se gradnjom, a svom dvoru je nastojao da priblii najuglednije Rimljane dajui im visoke dravne dunosti. Tako je, ve u prvih tri decenije uspeo da obezbedi mir kako u dravi, tako i na njenim granicama. Teodorik je sazdao dobre odnose s germanskim kraljevima, s burgundcima, vestgotima, francima, vandalima; a dobio je priznanje svog suvereniteta i od strane Vizantije. U zemlji je bio primetan rast trgovine, ekonomije, poeli su se raati nauka i umetnost. 2. Drutvena kriza Do krize u vreme vladavine Teodorika dolo je dvadesetih godina VI stolea jer nisu bila reena dva problema: (1) odnos vestgota (zavojevaa, ali na niem
www.uzelac.eu
34
Milan Uzelac
kulturnom nivou) i rimljana, i (2) odnos vestgotskog arijanstva i rimskog hrianstva. Ostgoti kao arijanci nisu mogli da prihvate izjednaavanje roenog od Boga Hrista-Logosa-Sina i neroenog Tvorca-Boga-Oca. Principijelno teoloki problemi izazivali su etno-politike sukobe. Treba imati u vidu i dve velike jeresi u petom veku: -nestorijansku koja je tvrdila da Isus sa ljudskom prirodom i sin Boiji-Logos nisu jedno te isto lice ve dve supstancije i dve prirode koje su se na zemlji sjedinile privremeno u zemnom hristovom ivotu (jeres osuena na III vaseljenskom saboru u Efesu 431) i - monofizitsku jeres, koja bee druga krajnost, jeres koja je Hrista smatrala u svemu identinim s Logosom, a Logos u svemu jednakim s Ocem. Tako je zakljueno da kod Hrista moe biti samo jedna priroda boanska (to bee jeres osuena na IV vaseljenskom saboru u Halkedonu, 451). Usled velikog uticaja monofizita, u nekim delovima istonog carstva, posebno u Egiptu tadanjoj itnici, neki rimski imperatori su, kao konstantinopoljski imperator Zenon 482., odstupili od halkedonske formule (dve prirode u jednom licu) kako bi sauvali mir u dravi, no, s pojavom imperatora Justina u Konstantinopolju (518-527) situacija se izmenila jer su on i njegov naslednik Justinijan bili skloni rimskom tumaenju hristologije (kritikujui arijansku jeres), te dolazi do zbliavanja Konstantinopolja i Rima.
www.uzelac.eu
35
Milan Uzelac
Ali, Teodorik ostaje arijevac i krajnje je sumnjiav na prepisku i zbliavanje rimskih senatora iz njegovog okruenja i teologa iz Vizantije. Uostalom, ve je imperator Justin 524. godine (uz saglasnost rimskog pape) izdao edikt protiv arijanaca. Posledica toga je da Teodorik alje papu Jovana I u Konstantinopolj a s namerom da zaustavi antiarijanske represije, to, naalost, ne daje nikakve rezultate i papa Jovan I, po povratku u Rim, biva baen u tamnicu gde je ubrzo i umro. 3. Posledice pomenutih zbivanja po Boetija Sticajem raznih okolnost, ivot Boetija se spleo upravo s ovim dogaajima. U poetku je sve bilo sjajno, da bolje ne moe biti: Boetije bio na vrhunci neviene slave S poetka, uio je, kao to je tada bio obiaj, prvo gramatiku i retoriku, a potom matematiku i filozofiju u Rimu, pod Simahovim nadzorom, a moda i u Raveni (malo je verovatno u Atini i Aleksandriji, kao to neki tvrde), i bie da mu je najvie pomogla domaa, Simahova biblioteka ije autore on nabraja u svom poslednjem spisu napisanom u tamnici (1.IV)8. Poetkom estog stolea Boetijeva karijera je u uzletu. U ranoj mladosti postao je senator, a ve 510. konzul, da bi 522. bio od strane Teodorika imenovan za
Neki su ak tvrdili da je on iskljuivo antiki pisac, ne hrianski, sve dok u XIX stoleu nije pronaen odlomak iz jednog dela Kasiodora koji izriito pominje Boetijev spis o trojstvu. Re je o jednom od Boetijevih teolokih traktata koji su nastali najverovatnije izmeu 519. i 523.
8
www.uzelac.eu
36
Milan Uzelac
magistra svih slubi (magister sacri palatii), ta to jetada bila najvia administrativna dunost, neto, kao mesto prvog ministra, a dva njegova sina, u to vreme, postali su senatori. Boetije se uspeo do najveih moguih visina ovenan slavom. No to je trajalo godinu i po dana. Godine 523. okrivljen je za veleizdaju i pod optubom za antidravne veze sa Vizantijom bio je baen je u tamnicu9. 4. Tamnica U tamnici Boetije je napisao poetsko-prozno delo Uteha filozofije (De Consolatione Philosophie) koje je istoriar XVIII stolea Eduard Gibon nazvao "zlatnom knjigom". Uteha koja se oekuje od filozofije, a koja se tu istie ve u naslovu spisa nije samo naziv dela, koliko je izraz naina ivota. U tom delu nalazi se samo jedno pozivanje na Sveto pismo i citiraju se veinom paganski autori. To je nekim istraivaima davalo povoda za tezu kako Boetije nije bio dosledni hrianin; nedoumicu je izazivalo i to to je jedno takvo racionalnodelo moglo
Sve je poelo time to je glavni uvar dvora Kiprijan dojavio Teodorihu o tajnoj prepisci senatora Albina sa carem Justinom. Boetije je stao u odbranu Albina, a Kiprijan je onda napao i Boetija. Uskoro je organizovano inscenirano suenje koje je voeno u odsustvu Boetija koji je ve u to vreme leao u tamnici. Sudije su bile korumpirane, Boetije nije imao zatitu; uz njega je stao samo tast Simah. Senat je izdao svog lana, moda ga je ak i osudio, a Simahu nisu oprostili to to je branio svog zeta; bio je zatoen i potom kanjen; oduzeta mu je imovina ali, za utehu, sauvao je svoj lik za potomstvo.
9
www.uzelac.eu
37
Milan Uzelac
biti napisano u tamnici. Neki opravdano istiu kako Boetije, za vreme tamnovanja, iako podvrgavan muenju, nije mislio da e biti i pogubljen, ve se nadao pomilovanju10. Njegov prah poiva u Paviji, u crkvi sv. Petra na zlatnom nebu gde se nalazi i koveg s motima sv. Avgustina. Ve u srednjem veku Boetije je smatran hrianskim muenikom (najvie zbog toga to je pisao hrianske spise), da bi, nakon mnogo stolea, 15. oktobra 1883. bio kanozovan. 5. Dela Boetija Literarno naslee Boetija sadri preko 20 dela i ona se mogu podeliti u etiri grupe: (1) prirunici iz sedam slobodnih vetina, (2) dela iz logike, ukljuujui komentare i traktate, (3) teoloki spisi, (4)umetnikofilozofska satura "Uteha filozofije"11.
Po nekim nagovetajima Boetije moda i nije bio pogubljen ve je umro 526. godine od prekomernih batina; ima istoriara koji smatraju da je do njegovog hapenja dolo tek u jesen 525. Konano, moda je Teodoriku bilo ao da ga pogubi, moda je tugovao nad sudbinom svog vernog i sjajnog inovnika. Nakon Grigorija Velikog, Teodorik se pominje kao surov vladar koji je pogubio filozofa mada su savremenici o njemu govorili kao o mudrom i pravedenom monarhu. ak i Prokopije iz Cezareje, koji je ratovao protiv Teodorikovih naslednika, istie Teodorikove vlaradske vrline i kae da je ovaj samo jednom bio nepravedan u sluaju Boetija i Simaha. 11 Osim toga, Boetije je napisao i jednu bukoliku poemu koja nije dola do nas, a izgubljena su i neka dela iz pomenutih etiri grupa. Njegova dela su se se dobro ouvala jer su, zahvaljujui
10
www.uzelac.eu
38
Milan Uzelac
Najstariji spisi, iz oblasti logike, datiraju jo iz VI veka i spadaju u Corpus Constantinopolitanum. Autentinost drugih dela potvruju svedoenja savremenika, stilistika, logika i topika, autorski stil i ukus, kao i korieni izvori, karakter jezika i u spisima pominjani istorijski dogaaji12. Sve do XII stolea, kada u prvi plan dospevaju drugi teoloki autoriteti, u oblasti filozofije Boetije je odmah iza Avgustina a u oblasti logike, on je i najvei autoritet13.
njegovom autoritetu, bila vekovima uredno prepisivana, pa ih imamo u desetinama i stotinama srednjovekovnih kopija. 12 Sve su to imali u vidu italijanski humanisti koji su u XV stoleu manje ili vie tano odredili korpus dela Boetija i njegova "Opera omnia" bila je po prvi put izdana ve 1491-2, u Veneciji, a potom u Bazelu 1546. u redakciji Glareana. Ovo izdanje prenosi i Minj u svojoj Patrologiji (t. 63-64). 13 U to vreme nastaju i istorije varvarskih naroda: Istorija Gota (Kasiodor), Istorija Franaka (Grigorije Turski); to je vreme kad nastaje nova obrazovanost koja je imala u rimskom obrazovanju vrst oslonac; pored uticaja Ambrozija, Avgustina Hijeronima, sada se osea uticaj Makrobija (kraj IV poetak V stolea) Grka po poreklu, neoplatoniara, koji pie na latinskom jeziku i sastavlja komentar Ciceronovog dela San Scipiona, zatim, Marsilijana Kapele (V vek) poznatog po traktatu O braku Merkura i Filologije a koji razrauje ideju obrazovanja zasnovanu na trivijumu i kvadrivijumu. Konano ne treba gubiti iz vida Marija Viktorina (oko III 363) koji na latinski prevodi spise Kategorije i O tumaenju koji su se za hriansku misao pokazali najvaniji jer su se bavili idejom rei, problemom izraavanja, odreenja delova reenice, imenice i glagola, i njihovom funkcijom. Jednako vanom pokazala se i ideja supstancije, tj. u
www.uzelac.eu
39
Milan Uzelac
Ve na poetku, treba rei da je Boetije, kao hrianin, napisao delo O svetoj Troici, delo upereno protiv arijanaca a u zatitu atanasijevskog uenja i njegovog tumaenja Simbola vere i to bez malog rizika, ako se zna da je Teodorih bio arijanac), zatim, napisao je spis Protiv Evtihija i Nestorija,14 sastavio traktate iz trivijuma i kvadrivijuma, (O aritmetici, O muzici), Komentar Aristotelovih Kategorija, Komentar teksta O tumaenju, Komentar Topika Aristotela i Cicerona, Komentar Uvoda Porfirijevog u Aristotelove Kategorije.
5.1.
Kvadrivijum
a. Aritmetika Mada svi rani spisi Boetija nisu dospeli do nas, meu prvim radovimakoji se uopte pominu je spis u dve knjige De institutione arithmetica15. U tom delu
kakvoj se vezi ona nalazi sa ostalih devet kategorija, kao i odnos opteg i pojedinanog. 14 Neko vreme, do 1877 (Uzener) postojala je sumnja u Boetijevo autorstvo nad nekim teolokim spisima, budui da se on hteo predstaviti kao isto antiki mislilac, ali posle Holderovog otkria fragmenta Kasiodora, a koji potvruje autorstvo nad tim spisima, i ta sumnja otpada. 15 Pod imenom Boetija do nas je doao i spis Geometrija, a koji se obino dodaje njegovim spisima o aritmetici i muzici. Ne znamo za spis o astronomiji; imamo svedoenje Kasiodora da je Boetije preveo spis Ptolomeja.
www.uzelac.eu
40
Milan Uzelac
Boetije sledi prirunik iz aritmetike neopitagorejca Nikomaha. U ovom delu pored specijalno matematikih problema (odreenje broja, vrste brojeva i njihovi odnosi, odreenje proporcije, njenih vrsta (aritmetika, geometrijska, harmonijska), ili odreenja aritmetikih operacija i pravila nalazimo i filozofiju broja koja je pitagorejskog ili neoplatonovskog porekla. Boetije pie da je izuavanje matimatikih nauka neophodno i da je ono pretpostavka za uspeno ovladavanje filozofskim znanjima. Ona je nuan stepen na putu uma ka istini. Matematiki predmeti se dele na kontinuirane (neprekidne, koji se nazivaju veliinama), i diskontinuirane (isprekidane koji se nazivaju mnotvima). Mnotva izuavaju dve matematike nauke: aritmetika i muzika, a veliine izuavaju geometrija i astronomija. Aritmetika i geometrija imaju za predmet nepromenljive objekte, a astronomija i muzika promenljive. Geometrija zavisi od aritmetike, a astronomija od muzike, jer operacije s veliinama pretpostavljaju brojane zakone, kao to se kretanje nebeskih tela potinjavaju zakonima harmonije. Iz toga sledi da hijerarhija matematikih nauka16 jeste: aritmetika, geometrija, muzika i
Treba naglasiti da se ovde izloeni sled nauka razlikuje od onog koji sreemo kod Platona (Drava, 522a-531c) gde je pretposlednja astronomija a poslednja muzika. Platon je polazio od toga da
16
www.uzelac.eu
41
Milan Uzelac
astronomija (Inst. Arith., I, 1). Tim redom ove nauke treba da budu i izuavane. a.b. Ontoloka osnova aritmetike U Boetijevom udbeniku aritmetika ima ontoloku osnovu. Svet je stvoren po modelu brojeva i ima brojanu strukturu. U osnovi svih brojeva je jedinica, ali i samo bivstvovanje zavisi od jedinstva, a to znai da je potinjeno jedinici koja je "materija svega". Jedinica je strukturno-formalno poelo i u geometriji joj odgovara taka. Zato i brojevima, sloenim iz jedinica, odgovaraju linije, ravne i oble figure. Ali, jedinica nije broj (mnotvo) i i svo mnotvo je suprotstavljeno jedinici. Elementarno mnotvo je dva. Svi ostali brojevi imaju svojstva jedinice i dva. Kod neparnih brojeva preovladava svojstvo jedinice, i njih odlikuje trajnost, odreenost, nepromenljivost, zavrenost bia; kod parnih brojeva, preovlauju svojstva dvojice i karakterie ih nestalnost, pokretnost, nedovrenost nastajanja. Iz parnog i neparnog, posredstvom proporcije i mere, stvara se svetska harmonija koja se izraava u periodinosti, saglasnosti i ritminosti prirodnih i ljudskih pojava.
nauka koja zavisi od vizuelnog opaanja, treba da prethodi onoj koja ima odnos sa sluhom. Kod Boetija klasifikacija ne poiva na pedagokom principu ve na logiko-genetikom: prvo je to to je u osnovi, to je elemenat drugog. Taj model je bio razvijen kod pitagorejaca i neoplatoniara a nalazi se u Plotinovom uenju o emanaciji.
www.uzelac.eu
42
Milan Uzelac
Treba rei da ovaj spis nije originalno Boetijevo delo. Nije ono napisano ni samo pod pitagorejskim i neoplatoniki uticajem. Ovo delo je latinska adaptacija a delom i bukvalni prevod Uvoda u aritmetiku poznatog grkog matematiara Nikomaha iz Gerase. To delo je bilo poznato Rimljanima budui da ga je na latinski preveo ve Apulej. Boetije i kae da on ima nameru da delom skrati a delom dopuni Nikomaha. No, dopune su neznatne i one se tiu tumaenja tablica. b. Geometrija Boetije je imao nameru da napie knjige o sve etiri nauke kvadrivijuma17. Da li je to uinio ne znamo. Pod njegovim imenom do nas je dolo mnogo traktata pod nazivom Geometrija. No najstariji rukopisi su iz X veka i u njima se javljaju arapski brojevi. Istina, postoji i spis u pet knjiga Nauka o geometriji i aritmetici gde je mogue da izlaganje Euklidovih Elemenata u III i IV knjizi pripada Boetiju, budui da se u IV knjizi nalaze fragmenti iz njegove Aritmetike. O tome da je Boetije napisao i Geometriju, pie i Kasiodor koji svedoi kako je Boetije preveo Euklida na jezik rimljana.
Ovde se po prvi put susree re quadrivium i znai etiri puta, u smislu etiri naina vezana za merenje i raunanje a re je o naukama obuhvaenim izrazom Mathesis (koji su koristili i Dekart i Lajbnic). Re je dakle ne samo o aritmetici, nego i o geometriji, stronomiji i muzici.
17
www.uzelac.eu
43
Milan Uzelac
c. Astronomija Ne znamo ni za postojanje Boetijevog traktata o astronomiji. Ima indicija da je prevodio Ptolomeja, ija je dela dobro poznavao, tako da se jo u X veku govorilo o njegovim knjigama iz astronomije. d. Muzika Do nas je doao traktat o muzici De institutione musica; sauvano je etiri knjige i XIX glava pete knjige. Taj spis je nastao nekoliko godina posle aritmetike; on je latinska adaptacija grkih tekstova, i u odnosu na prethodne, taj spis je i eklektiniji i samostalniji. Za njegovu osnovu uzeto je vie dela (a ne jedan spis, kao u sluaju aritmetike). Za prve tri knjige Boetije korisati traktat o muzici Nikomaha iz Gerase. etvrta knjiga je jo eklektinija: tu su tekstovi Euklida i Gaudencija, dok je peta knjiga parafraza prve knjige Harmonike Ptolomeja u kojoj je izloena polemika Ptolomeja sa neopitagorejcima i Aristoksenom. Sve u svemu, to delo ima tehniki karakter i nije ni po emu originalno, ali je zato bilo najuticajnije u narednih hiljadu godina. Pozicija Boetija je neoplatonistika. Platonovski kosmos on tumai u pitagorejskim terminima. Sama mogunost muzike umetnosti se opravdava jedinstvom prirodnog i ovekovog sveta: saglasnost, harmonija nebeskih kretanja i svih prirodnih procesa ini muziku sveta (musica mundana), koju ovek opaa zahvaljujui strukturi svoga tela i due i
www.uzelac.eu
44
Milan Uzelac
njihovoj harmoniji, blagodarei "ljudskoj muzici" (musica humana harmonija due i tela ovekovog). Trei rod muzike je musica instrumentorum i to je muzika koja je ovekovo umee. Boetije smatra da muzika moe delovati na oveka i time se ospanja na uenje Platona o delovanju muzike na ljudsku narav. Da bi stvorio moralno savrenu muziku nije dovoljno da je neko dobar muziar i da ima veliki talenat. Za to je neophodno postizanje harmonije sveta. Zato, pravi muziar (musicus), nije ni virtuoz izvoa ni tvorac- kompozitor, ve samo onaj ko dosee njene racionalne osnove i njom vlada "ne robujui delu, ve snagom kontemplacije" (Inst. Mus., I, 34) ne muziar, ve filozof. Sve te ideje pripadaju platoniarima i pitagorejcima, ali su, zahvaljujui Boetiju, iz antike prele u srednji vek. to se tie umetnike prakse, tokom itavog srednjeg veka estetiki momenat je potinjen etikom, a ulni intuitivnom (teorijskom). 5.2. Trivijum Trivijum obuhvata tri puta koji vode k obrazovanosti i filozofiji. ine ga gramatika, retorika i dijalektika. Boetije, nameravajui da na latinski prevede celog Platona i Aristotela, da pokae kako meu njima i nije toliki jaz kao to neki misle, usredsredio se na logike spise Aristotela. a. Dijalektika U antiko doba pod dijalektikom se misli umee dokazivanja istinitog i opovrgavanja lanog, kao i
www.uzelac.eu
45
Milan Uzelac
umee pravilnog definisanja pojmova (hermeneutika), pravilnog suenja i zakljuivanja (analitika) i pravilnog izbora nunih argumenata (topika). Za oznaavanje svega toga u upotrebi je bio izraz logika koji se u tom smislu koristi i danas, dok se pod dijalektikom (posebno posle Kanta) razume uenje o suprotnostima. Kako se tada nije posebno izdvajala teorija saznanja ona je delom spadala u kompetenciju dijalektike (forme pouzdanog i verovatnog znanja, odnos znanja i vere, stepeni i modusi saznanja, pitanje kriterijuma istine18), a delom je pripadala psihologiji (uenje o saznajnim sposobnostima) i metafizici (uenje o granicama saznanja i njegovom predmetu). Boetije izraze logika i dijalektika upotrebljava skoro sinonimno, no kao i Ciceron, koji ih je uveo u latinsku literaturu, logiku koristi za izraavanje strukture i teorije a dijalektiku, za izraavanje funkcija i metoda. Boetije se smatra tvorcem srednjovekovne logike na zapadu. Njegovi radovi iz logike, ako nisu prevodi, onda su adaptacije i kompilacije grkih tekstova, to ne iskljuuje postojanje i nekih njegovih autentinih misli. Boetije je imao nameru da prevede sve Aristotelove i Platonove spise i da pokae saglasje ove dvojice mislilaca u svim bitnim pitanjima. Nisu nam
18
Mada su se slina pitanja esto ukljuivala u metafiziku.
www.uzelac.eu
46
Milan Uzelac
poznati njegovi prevodi Platona, do toga Boetije nije dospeo. Aristotela je Boetije poeo da prevodi po nekom rukopisnom zborniku. Preveo je Kategorije, Porfirijeve Isagoge, O tumaenju, Prvu i drugu analitiku, Topike, O grekama sofista. Neka od tih dela je snabdeo kritikim komentarima. Pored prevoda Topike Cicerona, Boetije je autor i nekoliko samostalnih logikih radova: Prolegomena uenju o kategorikim silogizmima (spis je u srednjem veku dobio naziv Predkategorije (Antepredikamenta to ne izraava bit traktata), O logikom deljenju, O hipotetikim silogizmima, O topikim razlikama. Prevod Druge analitike, nije dospeo do nas; donedavno Boetiju je pripisivan prevod istog spisa Aristotelovog, iji je autor zapravo Jakov Venecijanski iz XII veka. Logiki spisi Boetija su parafraze i komentari, ali u najboljem znaenju te rei, a njegovi uzori su komentari Porfirija, Jambliha, Prokla. Posebno treba istai Boetijev komentar Porfirijevih Isagoga u pet knjiga. U prvoj knjizi Boetije govori o znaaju Porfirijevog spisa za izuavanje logike, kao i o zadacima koje je ovaj sebi postavio, te o nainu njihovog reavanja. U vezi s tim, posebno se razmatra tim spisom izazvan problem univerzalija. U drugoj knjizi Boetije raspravlja o pojmu roda, u treoj o pojmu vrste, a u etvrtoj o pojmu razliitog, sopstvenog i pripadajueg. U petoj knjizi raspravlja o Porfirijevom suprotstavljanju roda, vrste i tri ostale akcidencije ukazujui na njihovu srodnost i razlike meu njima.
www.uzelac.eu
47
Milan Uzelac
Ovde treba razjasniti smisao Porfirijevog uvoda u Aristotelove Kategorije. Porfirije pie o pet veoma bitnih logikih pojmova koji se kod Aristotela u Kategorijama ne razmatraju i ne odreuju, ali se svuda podrazumevaju i upotrebljavaju. U nedostatku izraza Porfirije ih je nazvao zvuanjima, budui da su logike karakteristike svakog pojma, i jo su optiji no kategorije. Tih pet pojmova su: genus (rod), species (izgled, vid), differentia (razlikujua karakteristika), proprium (sopstvena karakteristika) i accidens (pripadajua karakteristika, akcidencija). Zvuanjima su ti pojmovi nazvani metaforiki jer Porfirije nije naao bolji izraz, dok Boetije koristi neodreeno - "tih pet", stvari (res), "pet stvari", itd. Pristupajui ovom problemu, u prvoj knjizi Boetije svoje izlaganje zapoinje pohvalom filozofiji, koju on vidi kao najvie dobro oveka (u istom duhu govori on i u Consolatio), a potom nailazimo na interesantnu misao da izlaganje filozofije treba zapoeti razmatranjem due, mada se takav pristup obino vezuje za Dekarta (sa kojim emo zapoeti naredni semestar). ovekovu duu Boetije tumai u duhu Aristotela, i istie da ona ima u sebi tri moi - ivotnu, ulnu i razumsku. Boetije ivotinjama pripisuje ulnost i mo suenja, ali konstatuje kod njih nemogunost predvianja. Najviu ljudsku mo razumsku, Boetije vidi trojako: u posmatranju prisutnih predmeta, u razmiljanju o odsutnim (no poznatim) predmetima i u
www.uzelac.eu
48
Milan Uzelac
traenju nepoznatih predmeta. Tu on dodaje mo uobrazilje (imaginatio), sposobnost razumevanja (intelligentia), misaonog prorauna i rasuivanja (ratio, i ratiocinatio), sposobnost prelaska ka traenom, kroz sopsobnost zakljuivanja. Osim toga, Boetije pobrojava intencionalne akte razumske due, i ukazuje na njene potrebe da zna: (1) postoji li predmet, (2) ta on po sebi predstavlja, (3) kakav je i (4) zato on postoji. Delatnost ljudske due se sastoji u ostvarivanju tih akata. Ovo za posledicu ima nunost posebne nauke logike, "nauke rasuivanja" jer svako ko hoe da se bavi istraivanjem prirode stvari, ako nije prethodno savladao ovu nauku, ne moe a da ne pravi greke. To znai da logika dovodi u red nae sposobnosti zakljuivanja i prosuivanja i za njih uspostavlja kriterijuma istinistosti i lanosti. Oslanjajui se na Cicerona, Boetije kae da se umee pravilnog rasuivanja sastoji iz umea nalaenja (inventio) i umea suenja19. Nakon toga, Boetije pristupa Porfirijevom komentaru Stagiraninovog spisa. Objanjava ta su kategorije i zato je Porfirije smatrao da im treba dodati uvod. On tu uvodi latinske oznake svih deset
Kada je re o odnosu logike i filozofije, Aristotel mesto logike nije jasno odredio. Zato se unutar potonjih kola iskristalisala dva miljenja: po jednom, logika je unutar filozofije (uporedo s teorijskom i praktinom filozofijom), ravnopravni lan s njenim ostalim delovima, a po drugom shvatanju ona je samo pomona disciplina, orue filozofije i svake nauke i na taj nain ima potinjen poloaj.
19
www.uzelac.eu
49
Milan Uzelac
kategorija i uvodi veoma znaajan par za srednjovekovnu filozofiju - supstancija - akcidencija. To je stoga, budui da jedna kategorija (ousia) jeste supstancija a ostale su akcidencije i to tako to postojanje ostalih devet pretpostavlja supstanciju, ali ne vai obratno. U drugom delu prve knjige Boetije se dotie problema univerzalija. To je u sutini stari problem, koji potie od Antistena i Aristipa, nalazi se i kod Platona i Aristotela, a formulisan je kod Porfirija u njegovom Uvodu. Porfirije nije nastojao da taj problem formulie, rekavi samo usput da pitanje - o nainu postojanja opteg, tj. postoji li ono supstancijalno ili samo kao neto miljeno, i ako je supstancijalno, da li je telesno ili netelasno (odvojeno ili neodvojeno od tela) nije pitanje koje on namerava da razrei. Boetije je u toj Porfirijevoj frazi video fundamentalni filozofski problem i kao svoj zadatak video njegovo razreenje. Ako rodovi pripadaju neem postojeem, oni su ili telesni ili netelesni. Da su telesni, to je Boetije smatrao neverovatnim. Ali ako su beztelesni oni mogu postojati na dva naina: ili nezavisno od tela (kao bog, um, dua), ili zavisno od tela (slino liniji, povrini, broju ili individualnim svojstvima). Treba imati u vidu da Boetije uvodi dva pojma za oznaavanje bia uopte: esse (za oznaku bia uopte) i subsistere (za bie apstrahovano od njegovog subjekta). On dolazi do zakljuka da rodovi i vrste ili
www.uzelac.eu
50
Milan Uzelac
postoje i imaju samostalno bie, ili se obrazuju umom i miljenjem20. 6.Teoloki traktati Boetiju se pripisuje pet teolokih traktata, od kojih mu peti, o katolikoj ispovesti (De fide catholica), mnogi osporavaju. Neposredni povodi za nastanak ostala etiri traktata behu tada voeni crkveni sporovi, koji nisu imali samo religiozni ve i politiki znaaj. Poseban predmet spora bee bogoovekova priroda Hrista, pri emu se svako reenje odraavalo na pitanje o boijem trojstvu, pitanje koje je bilo po prvi put reavano jo na Nikejskom saboru (325). Tako su se javila tri problema: trinitarni, hristoloki i teopashini. Boetije nije sebe smatrao teologom i on je probleme hteo da razrei samo s jednog aspekta filozofskog i da ga utemelji logiki-racionalno oslanjajui se na ono to je dotad usvojeno a nije izazvalo posebne probleme. 7. Zlatna knjiga To je poslednja Boetijeva knjiga i u njoj su iskazani rezultati njegovih viegodinjih istraivanja. Neki su ak smatrali da se on odrekao od hrianstva, jer tu o njemu nema ni pomena, pa su Boetija smatrali
Razume se, nakon nekoliko stoa, kad je nivo obrazovanja opao, Alkuin je samo preveo Isagoge a od Boetija je preuzeo mali komentar trktata O tumaenju. Karolinzi su se obrazovali na priruniku Alkuina. Boetijevi prevodi posebnu popularnost dobijaju u X stoleu.
20
www.uzelac.eu
51
Milan Uzelac
isto paganskim filozofom. Potom se pokazalo da to nije tano. Uostalom, o pogledima nekog autora mogue je suditi na osnovu njegovog celokupnog dela, a u to vreme nije bilo neophodno sebe prikazivati hrianinom21, dovoljno je bilo i biti hrianin, konano, samo delo nije toliko racionalno izlaganje, koliko poetsko delo; prva knjiga je pla i alba, to je manje svojstveno filozofu, a vie religiozno nastrojenom oveku, i na kraju: samo delo je po anru consolatio (a to po prvi put sreemo kod Cicerona; ima se u vidu njegov spis Na smrt Tulije) i po strukturi ono je nalik ispovedi budui da ukljuuje u sebi tri njegova elementa: sopstveno ispovedanje, pokajanje i prihvatanje kazne. U tom delu odea je paganska, ali je filozofija hrianska, pa bi se ovek mogao sloiti sa poznatim francuskim fulozofom Etjenom ilsonom, da i kad govori kao filozof, Boetije je zapravo hrianin. Ovaj Boetijev spis neodoljivo nas podsea na Avgustina, ali, tu je ispovedni govor izloen na suprotan nain od onog koji imamo kod Avgustina: dok kod Avgustina ovek govori o sebi prolom iz budueg vremena (kad je ve postao preobraen), kod Boetija ovek se preobraava tokom same besede i tako pojaava ulogu ispovedi. Kod
Posebno ako se ima u vidu da je spor oko hrianskog uenja (Teodorik je bio pobornik Arijevog uenja) Boetija i doveo u tamnicu.
21
www.uzelac.eu
52
Milan Uzelac
Avgustina ispevedanje je filozofiranje, a kod Boetija filozofija je osnova, poelo ispovedi22. Uteha filozofije je jedno od najitanijih dela u srednjem veku. Ona je posebnu ulogu odigrala u formiranju nacionalnih evropskih kultura, pre svega, Engleske, Francuske i Italije. U devetom veku anglosaksonski kralj Alfred Veliki, pokrovitelj prosvete i sam pesnik, preveo je ovo delo na staroengleski u formi parafraza; tako je ovo delo jedno od najstarijih dela engleske kulture. To delo je potom uticalo na osera, Tomasa Mora, kraljicu Elizabetu Tjudor a posredno i na ekspira i to onim to je zapravo lajtmotiv knjige: nepredskaziva mena ljudske sudbine i veliina slobodnog ljudskog duha koji se uzdie nad sudbinom. U italijanskoj literaturi to delo utie od njenog nastanka; vidno je to kod Dantea koji Boetija podraava u Novom ivotu, a u Boanskoj komediji Dante Boetija stavlja u Raj meu glavne doktore crkve. Autorit Boetija kao filozofa ne dovodi u sumnju ni Petrarka ni Bokao ni bilo ko od italijanskih humanista.
U svakom sluaju, razlika izmeu Avgustina i Boetija posledica je promena nastalih u vremenu koje ih deli. Ako je Avgustin iveo u doba kad je jo uvek cvetala filozofija na obodu Sredozemlja i koja je tek dospevala u dodir s varvarima i njihovim svetom, Boetije ivi u doba potpunog meanja naroda, u vreme kad je varvarin i car Imperije (Teodorik) koji je prestonicu preneo u Ravenu.
22
www.uzelac.eu
53
Milan Uzelac
8. Zakljuak Za istoriju filozofije Boetije je daleko znaajniji po tome to je u srednji vek preneo znanja iz Aristotelove logike i to je svojim prevodima bitno uticao na formiranje latinske filozofske terminologije. Govorei rei, kao to su: supstancija, esencija, persona, intelektualni, racionalni, iracionalni, spekulativni, predikativni, naturalni, formalni, temporalni, suppozicija, subzistencija, supstitucija, subalternacija, desktipcija, definicija, akcidencija, atribut, antecedens, konsekvens mnogi danas i nee znati da te pojmove koriste zahvaljujui Boetiju koji ih je delom sam skovao, delom definisao i uveo u literaturu i to u tom smislu u kojem ih i danas koristimo. Na tom naunom jeziku Boetija govorili su u srednjovekovnim kolama i univerzitetima; na tom jeziku su kao na obinom, prirodnom jeziku govorili veliki filozofi XVII veka, a i mi se njim jo uvek koristimo mada do nas nije doao direktno nego preko mnotva posrednika. Isto vai i za njegova dela. Ona su bila jedan od glavnih izvora obrazovanosti u srednjem veku i primeri iz njih su vekovima bili opta mesta pa se nije smatralo obaveznim ni da se istie njihovo poreklo. Boetijeva primena filozofskih kategorija na teologiju pomogla je razvitku teoloke nauke, dok njegovo definisanje i upotreba filozofskih termina behu korisni i za teologiju i za filozofiju. Iako nije bio posebno originalan i nezavisan mislioc, Boetije je
www.uzelac.eu
54
Milan Uzelac
posebno znaajan time to je pokuao da hriansko uenje izrazi ne samo jezikom novoplatonske filozofije ve i Aristotelove filozofije; njegova primena filozofskih kategorija na teologiju pomogla je razvoju teoloke nauke, dok je njegovo definisanje i upotreba filozofskih termina bilo korisno i za filozofiju i za teologiju; konano, Boetije je veliki uticaj izvrio i pisanjem komentara to e u srednjem veku biti jedna od veoma popularnih literarnih formi. U njegovim spisima, nalazimo napomene i o drugim Stagiraninovim spisima ali je neizvesno da li je Boetije preveo i neka druga Aristotelova dela na latinski jezik. Rani sholastiki mislioci su se uglavnom bavili problemom univerzalija i za svoje ishodite uzimali Porfirijeve i Boetijeve tekstove, ali su se malo obazirali na Aristotelovo metafiziko uenje koje su mogli da nau u Boetijevim spisima. U svojim radovima on se nije oslanjao samo na Aristotela nego i na Porfirija i druge neoplatonske autore, kao i na Cicerona; podelu filozofije na fiziku, matematiku i teologiju najverovatnije je preuzeo od Porfirija (koji je i sam bio pod uticajem Aristotela); ovaj aristotelovski uticaj kod Boetija je znaajan jer u prethodnom periodu preovlauje neoplatonska filozofija koja e, preko spisa Pseudo-Dionizija, prei u srednji vek. * Flavije Magnus Aurelije Kasiodor (477-565/70) bio je Boetijev uenik i prijatelj; neko vreme proveo je u slubi kod ostgotskog kralja Teodorika i njegovih naslednika.
www.uzelac.eu
55
Milan Uzelac
Kasiodor je imao vie ivotne sree od Boetija; godine 540. povukaose iz javnog ivota i osnovao manastir Vivarijum u Kalabriji gde je proveo preostali deo svog ivota; tu je rukovodio prepisivanjem velikog broja antikih spisa i napisao enciklopedijsko delo De artibus ac disciplinis litterarum liberalium, u kome, pozivajui se na antike izvore, posebno pie o retorici, geometriji, aritmetici i muzici. Kasiodor je napisao Istoriju Gota, za cara Teodorika, a pod uticajem Avgustinovog uenja o besmrtnosti due napisao je i spis O dui u kojem utvruje duhovnu prirodu due. Kasiodor nije teio za tim da bude originalan nego da d pregled znanja koja je prikupio kod drugih pisaca, pa i nije udno to kod njega ponovo sreemo poznatu nam podelu sedam slobodnih vetina u dve grupe scietiae sermocinales (gramatika, dijalektika i retorika) i scientiae reales (aritmetika, geometrija astronomija i muzika), a to se moglo nai jo ranije kod Marciana Kapele. Njegove knjige su se u ranom srednjem veku koristile kao udbenici. Iako se tokom itavog srednjeg veka Boetije smatrao najviim autoritetom za veinu teoretiara muzike, vidimo da su uporedo s njegovom postojale i druge podele muzike, nastale isto tako pod grkim uticajem. Kasiodor, kao i Boetije, ini vezu antike i srednjovekovne kulture, ali kod njega je u veoj meri no kod njegovog uitelja prisutan hrianski uticaj; on izlae antike stavove o etikom delovanju muzike ali ih potkrepljuje biblijskim legendama i pozivanjem na
www.uzelac.eu
56
Milan Uzelac
autoritet Tvorca. Kod njega nalazimo jasno izraen neopitagorejski uticaj, sklonost mistici brojeva kao i uticaj savremene liturgijske prakse. Muzika je za Kasiodora nauka to se izraava brojevima koji se nalaze u zvicima, i deli se na harmoniku, ritmiku i metriku. Harmonika je uenje o odnosu tonova, tj. nauka koja u zvuku razlikuje visine, ritmika je uenje o vezi muzike i poetskog teksta i njen je cilj razlikovanje dobrih od loih sazvuja u tekstu a metrika je nauka o poetskim metrima (De art., I 1516). Pribliavajui klasinu kulturu srednjovekovnoj koli razumevanja svetih spisa, Kasiodor je, zastupajui tezu o neophodnosti konsenzusa izmeu vere i razuma, pripremao put za asimilovanje antike tradicije od strane crkve. U VII stoleu javlja se i poinje da iri svoj uticaj islam; godine 635. Arapi osvajaju Siriju, oblast bogatu grkom kulturom gde se jo uvek poznavalo delo Aristotela. Sedam godina kasnije osvojen je Egipat, a nekoliko godina kasnije i Tripoli; Italija se u VII stoleu nalazila pod vlau Langobarda, a panija pod vlau Vestgota. Na kratko papska vlast stie do Britanije gde papa Grigorije alje monaha Avgustina, ubrzo biskupa Kenterberijskog. Tada se u Engleskoj i kotskoj osnivaju manastiri kao centri kulture. Nova kultura se koncentrie oko benediktinskih opatija koje u svemu zavise od Rima. Kasnije se u Jorku osniva i katedralna kola gde e uiti a potom predavati Alkuin. **
www.uzelac.eu
57
Milan Uzelac
Isidor Seviljski (560/70-636), "prvi enciklopedista srednjovekovlja" roen je u Novoj Kartagini; njegov otac Severian pripada staroj pansko-rimskoj porodici, a majka Teodora bila je ki vestgotskog kralja. Porodica je bila ugledna, budui da su Isidor i oba njegova brata bili episkopi dok je starija njihova sestra zauzimala kao monahinja visoke crkvene poloaje. Isidor je u mladosti dobio sjajno retoriko obrazovanje u katedralnoj koli u Hispali, jedinstvenoj u dravi. Katedralne kole bile su prethodnica evropskih univerziteta i predavanja su drali veoma obrazovani ljudi. Obuka je obuhvatala slobodne vetine. Posle smrti brata Leandra 600. godine, Isidor je postao arhiepiskop Hispala. Na toj dunosti, kao svoj najvaniji zadatak, Isidor je video preobrazovanje svih naroda koji su naseljavali vizigotsko kraljevstvo u jednu naciju. Borio se protiv arijanske jeresi, poveao je religioznu disciplinu, sam je predsedavao crkvenim saborima u Hispali i uskoro postao savetnik kralja iju je politiku liniju podravao. Predloio je da se nacija objedini jedinstvenim obrazovnim programom te je postupno osnivao kole. U njima se nisu izuavale samo hrianske nauke, ve i slobodne vetine, kao i grki i hebrejski jezik. Povean je interes za medicinske i pravne nauke ime je pripreman sistem srednjovekovnih fakulteta (teoloki, (s prethodnim izuavanjem slobodnih vetina), pravni i medicinski). Jo pre Arapa on je podravao interes za Aristotela.
www.uzelac.eu
58
Milan Uzelac
Kao i Kasiodor, Isidor pokazuje veliki interes za antiku kulturu i u svom ogromnom, enciklopedijskom, kompilatorskom delu Originum sive Etymologiarum libri XX, koje bee veoma popularno u srednjem veku, pa se nalazilo u svakoj manastirskoj biblioteci, izlae etimoloko znaenje i poreklo osnovnih naunih pojmova23; u prve tri knjige pie o sedam slobodnih vetina, a ostalih 17 knjiga posveene su medicini, istoriji, teologiji, mehanici, geografiji, vojnom umeu i dr. Ovde je po prvi put posle Posejdonija bila sazdana enciklopedija (summa) univerzalnog znanja, kojom je obuhvaeno sve to je postignuto u drevna vremena kao i nedavno. Po tom delu, Isidor je najobrazovaniji ovek svog vremena. Ovde teba rei da njegovo delo nije originalno po formi; pre njega takvo delo pisali su Varon, Verije Flak, Plinije Stariji, Svetonije, Pompej Fest, Nonije Marpel. No, rimska nauka na koju se ugleda Isidor nije nauka u novovekovnom znaenju te rei; ona se ne oslanja na eksperiment, ve na iskustvo i posmatranje, ali i na fantaziju. To je imalo za posledicu da je u enciklopediju ulazilo mnotvo fantastinih stvari, no to nije znak neke naivnosti ve neto zakonomerno za pogled na svet u kojem se igri uma i optim pojmovima pridavao vei znaaj no posmatranju i proveri rezultata.
Svoje najvee delo Isidor nije dovrio. Uinio je to njegov uenik Braulion, koji je jasno odredio strukturu knjiga, dao nazive pojedinim delovima, drugim reima: uradio redaktorski posao.
23
www.uzelac.eu
59
Milan Uzelac
Enciklopedinost je karakteristina kako za fundamentalne radove rimske antike tako i za rimski sistem obrazovanja. Enciklopedijska tradicija, nastala u vreme helenizma i posebno u doba procvata Rima, dobila je poseban znaaj u zapadnoevropskoj kulturi, ija je svaka naredna etapa bila u znaku pojave dela enciklopedijskog karaktera. To nije svojstveno samo za srednjovekovne summe, ve i za novo vreme. Srednjovekovni pogled na svet bio je naruen tek sredinom XVIII stolea uz pomo Enciklopedije velikog dela Francuskog prosvetiteljstva. A taj tu izloeni duh mehanicistikog racionalizma bie uskoro pokoleban Hegelovom dijalektikom razvijenom u njegovoj "Enciklopediji filozofskih nauka". Ve ranije pominjana dela Marsilijana Kapele, Boetija i Kasiodora takoe su bila dela na koja se oslanjao srednjovekovni sistem obrazovanja, no nisu bila sveobuhvatna kao Plinijeva Prirodna istorija ili Isidorove Etimologije. Na kraju antike i poetku srednjeg veka, opada nivo kulture pod sve veom varvarizacijom te je potreba ouvanja znanja bila daleko vea od potrebe za njegovom detaljizacijom. Toj tendenciji je sve vie doprinosilo hrianstvo koje se uvrivalo. Sveti spisi su vrsto odreivali granice saznanja sveta. Za hriane svi odgovori na fundamentalna pitanja bili su dati i sve to je dato oveku bilo je otkriveno. Intelektualni univerzum i fiziki svet bili su jasno omeeni, i sve koordinatne ose u njima su unapred bile zadate.
www.uzelac.eu
60
Milan Uzelac
Oni su u sebi sadrali prirodno i nadprirodno, stvarajui posebnu realnost ovekovog postojanja, miljenja i oseanja. Jedinstven, odreen svet zahtevao je o sebi unificirano, jasno znanje. Oci crkve ne samo da nisu odbacivali enciklopedinost pagana, ve su ga uzeli kao vanu pretpostavku novog hrianskog pogleda na svet i spojili ga sa hrianskom egzegezom u nameri da pokriju celokupno polje intelektualnih, idejnih i moralnih tenji oveka. Isidor nije teio stvaranju filozofskog sistema. Veliki filozofi antike i veliki umovi hrianstva nisu bili njegov uzor. Njegove simpatije bile su na strani majke nauka gramatici i retorici24. U oblasti teologije Isidor je bio krajnje ortodoksan: oduevljavao se Avgustinom. Sledei Grigorija I on ukazuje na sujetnost pagana, kazuje da ih ne treba itati, ali u isto vreme ima najveu biblioteku starih pisaca u Sevilji, gde jedni pored drugih stoje Biblija i dela svetitelja, dela starih filozofa i pesnika. Tu nije re o nekoj dvolinosti Isidora, ve pre o dvojnosti same hrianske kulture: hrianstvo osuuje mudrost pagana, ali nije moglo a moda podsvesno nije ni htelo da je u potpunosti iskoreni. Uvrujui se, autoritarno hriansko uenje je uzimalo mnogo od mudrosti koju je odbacivalo, a najvie je preuzimala metod filozofiranja, voenje rasprave, nain obuke i propagandu.
A upravo gramatika i retorika izostaju iz vidnog polja Boetija. Stoga upravo Etimologije Isidora jesu dopuna dela Boetija.
24
www.uzelac.eu
61
Milan Uzelac
Isidor je umro 4. aprila 636. u Hispali. Kanonizovan je od strane katolike crkve 1598, (dan seanja je 4. april), 1722. je proglaen za doktora crkve a 1999. postao je sveti pokrovitelj, kompjutera, kompjuterista, i korisnika kompjutera a takoe i interneta (zato to su njegove Etimologije internet u minijaturi), a tako, postao je zatitnik uenika i studenata. Pravoslavna crkva ga priznaje kao priznatog naunika i istoriara, ali ga ne smatra svecem poto je on bio pobornik filioque. Rei da je Isidor bio plodan pisac, to nije dovoljno i to se vidi iz pregleda njegovih dela. Pored Etimologija, treba pomenuti njegov dijalog (oveka i razuma) Sinonimi, udbenik elementarne fizike De natura rerum, o poretku stvaranja - De ordine creaturam, zatim njegove istoriografske spise: Chronicon, Historia de regibus Gothorum, Vandalorum et Suevorum, zatim, biografije svetitelja (De viris illustribus), kao i niz radova iz oblasti teologije komentare starog i novog zakona, Sentence (Sententiarium Libri III) gde se posebno oslanja na Avgustina i Grigorija Velikog. Glavna osobitost njegovih radova je to da on nije bio samostalan i originalan autor i mislioc, ve kompilator. Ali, veoma talentovan kompilator. Mnogi istiu da njegova dela ine prvo poglavlje panske nacionalne literature. Ne mnogo originalan, sabirajui i ponavljajui ranija znanja on, recimo, u prvoj knjizi ve pomenutih Etimologija pie: "Slobodne vetine obuhvataju sedam
www.uzelac.eu
62
Milan Uzelac
disciplina: prva je gramatika, tj. vinost jeziku; druga je retorika, koja se zbog blistavog efekta i obilja rei, smatra neophodnom u politici. Trea je dijalektika, nazvana i logika, koja veoma suptilnim raspravljanjima razluuje istinu od lai. etvrta, aritmetika, obuhvata odnose meu brojevima i njihove podele. Peta, muzika, sastoji se u pesmama i pevanju. esta, geometrija, obuhvata mere i dimenzije. Sedma, astronomija, sadri zakone zvezda (Etym., I 2). Pored podele muzike, koju preuzima od Kasiodora, on klasifikuje muziku prema nainu stvaranja i razlikuje harmoniku muziku (nastalu iz zvuanja glasa), organiku muziku (proizvedenu duvakim instrumentima) i ritmiku muziku (stvorenu udarakim ili ianim instrumentima) /Etym., III 19/. Isidor iz Sevilje poseban poloaj pridaje muzikom umeu; smatra da nijedna nauka ne moe bez muzike biti savrena i da bez nje nita ne moe postojati; sav svet temelji se na nekoj harmoniji zvukova i dovodi oseanja u razliita stanja, a i samo nebo okree se po treptajima harmonije. U borbi zvuk treba da podstie borce i to je jai zvuk, to je ar za borbom vei; pesma moe da bodri i veslae i muzika uopte pomae da dua lake preivi tekoe, da se smanji umor posle rada. Muzika moe da smiri uzbuenost (Isidor se poziva na biblijsku priu o Davidu koji Saula spasava muzikom od zlog duha, kao i na kazivanja o pozitivnom uticaju muzike na divlje zveri). Muzika se nalazi i u naem telu: kad govorimo i kad nam u
www.uzelac.eu
63
Milan Uzelac
venama bije krv, u oba sluaja se u muzikim ritmovima manifestuju zakoni harmonije. Isidor iz Sevilje je smatrao da se pomou etimologije moe doi do prvobitnog smisla stvari; kao rezultat pojavilo se neizmerno mnotvo ideja izvuenih iz zaborava i tako je klasini svet kroz Isidorovo delo dospeo u srednjovekovni; ova ocena ostaje ak i kad se prihvati injenica da su Maksim Ispovednik, Boetije i Kasiodor posedovali daleko dublja znanja od Isidora. Za savladavanje kvadrivijuma postojali su u ranom periodu srednjeg veka kompendijumi Kasiodora, Isidora Seviljskog i Marsilija Kapele, a od originalnih dela antike filozofije u to doba bee poznat samo Platonov dijalog Timej i to u prevodima Cicerona i Halkidija (sa njegovim komentarima). Kako je Halkidije, ivei u IV stoleu, svoje komentare napisao na osnovu komentara peripatetiara Adrasta, platoniara Albina i posebno stoika Posejdonija, od koga je preuzeo mnotvo podataka i beleaka o istoriji filozofije, ovaj Halkidijev komentar je u to vreme bio znaajan i po tome to je spajao stavove razliitih antikih kola. Meutim, kako su u poetku ovog novog perioda preovlaivala logika istraivanja sasvim je razumljivo to je prvobitni metod srednjovekovnog miljenja bila dijalektika. *** Beda Venerabilis (673-735) bio je monah, naunik i uitelj; najobrazovaniji ovek svog vremena; prvi i najuticajniji meu svim engleskim istoriarima, autor "Crkvene istorije engleskog naroda". Njegov ivot nije bogat dogaajima. Rodio se blizu manastira
www.uzelac.eu
64
Milan Uzelac
Vermut, gde je sa 7 godina bio dat na vaspitanje a potom je preveden u manastir Derou, neposredno nakon njegovog osnivanja 691, gde se i zamonaio. Za akona je rukopoloen 692, a 703. godine rukopoloen je za svetenika. Poznato je da je poseivao susedne manastire, stigao je i do Jorka, ali, po njegovim sopstvenim reima, njegov ivot protekao je u manastiru Derou. Beda je autor preko 40 radova koji svi zajedno ine svojevrsnu enciklopediju. Dvadeset i pet radova ine biblijski komentari koji tumae veinu knjiga Starog i novog zaveta, kao i apokrife; ostali radovi obuhvataju itija svetaca i muenika, tu spada ve spomenuta "Crkvena istorija engleskog naroda", kosmografski ogled "O prirodi stvari" (De rerum natura), traktati o astronomiji, hronologiji (De temporibus, De temporum ratione, De ratione computi), matematici, medicini, filozofiji, gramatici, reotrici, poetici (De arte metrica), muzici, "Knjiga himni", i "Knjiga epigrama" sastavljena od herojskih i elegijskih stihova. Sva ta dela napisana su na latinskom jeziku. Ako se ima u vidu da Engleska nikad nije ulazila u sastav Rimske imperije, da nikad nije u nju bila integrisana, a da je 596. od ove ostao samo naziv, Beda je mogao da ceo ivot proivi a da ne zna ni re latinski, ak i da nikad ne uje za Rim. Meutim, njegova dela pripadaju tradiciji latinske literature i on je naslednik Kasiodora i Isidora, Kvintilijana i Varona. injenica je da se latinski jezik uvrstio u Engleskoj kao knjievni jezik i ne samo da nije potisnuo mesne dijalekte ve im je pomogao da se
www.uzelac.eu
65
Milan Uzelac
pretvore u pismeni knjievni jezik. Takvoj situaciji u prvo vreme je doprinosila paganska tradicija anglosaksonaca, no, blagodarei takvim ljudima kao Beda, koji su dobro vladali latinskom prozom, nastala je anglosaksonska proza, direktni prethodnik savremene engleske proze. Pod uticajem Bede, katedralna crkva u Jorku nastavila je obrazovnu tradiciju, koja je stvorila naunu kolu u Engleskoj. Bedu je potom nastavio Alkuin posebno na dvoru Karla Velikog. Bedina dela bila su veoma uticajna i u narednom stoleu i kralj Alfred je njegovu Crkvenu istoriju preveo na staroengleski jezik. U vreme Karla Velikog dela Bede mogla su se nai u svakoj manastirskoj biblioteci zapadne Evrope. Istoriari i teolozi verovali su mu do te mere da su vee delove njegovih spisa prenosili u svoja dela. Bila je veoma visoka njegova matematika reputacija. Njegovi astronomski rauni, tablice proraunavanja Uskrsa, za mnoga pokolenja behu uzor podraavanja i stalno su se itali i komentarisali. Konano, kao komentator svetih spisa, on je imao takav autoritet kao i najvei oci Zapadne crkve Hijeronim, Ambrosije Mediolanski, Avgustin, Grigorije Veliki. Delo za koje se najvie vezuje njegovo ime jeste "Crkvena istorija engleskog naroda". Na jednostavnom i jasnom latinskom jeziku on kazuje istoriju Britanije od Cezarovih pohoda pa do 731. godine n.e. Beda je sjajaj pripoveda: pred itaocem kao ivi prolaze kraljevi i episkopi, kraljevi i opati, monasi i monahinje,
www.uzelac.eu
66
Milan Uzelac
vojnici, naunici, obini ljudi, sveci i grenici. Kuga i glad, sukobi i ubistva, uda i privienja sve to ispunjava stranice njegove knjige. Tu je predstavljen ivot oveka Engleske u ranom srednjem veku. Tu je prikazan ivot tela, due i duha. Knjiga omoguuje da se sagledaju rane etape hristianizacije Engleske. To delo je i do danas u mnogim svojim aspektima neprevazieno. To nije samo hronika, ve je istorija jednog naroda u pravom znaenju te rei. I ak i ako u sebi ima mnotvo udesa ona se ne pretvara u nekritiku kompilaciju legendi. Oslikavajui detalje nastajanja hrianske crkve u engleskim kraljevstvima, Beda je davao danak i astoljublju lokalnih kneeva, ali, najvanije je to to je on prvi izrazio jedinstvo engleske nacije, to u to vreme jo nije bilo oevidno. Beda je jedan od osnivaa nacionalne mitologije i dao je znatan doprinos formiranju tog lika Velike Britanije kakav se stvorio u vreme Reformacije i u vreme kraljice Viktorije. Njegovo delo stoga nije samo veliki istoriografski spis ve i veliko umetniko delo, te je u tom smislu on zaetnik engleske pismenosti. Kod njega se javlja ta moralizatorska crta koja e potom biti jedna od crta engleske literature. Beda, kao pisac i istoriar, ima mnogo prototipa i sledbenika, no nema analoga u zapadnoevropskoj kulturi. On se uzdie nad mnogim prethodnicima i sledbenicima. Kao i Evsevije iz Cezareje, on je autor najvee rane istorije hrianske crkve, Kao Grigorije iz Tura (Francuska), on je prvi nacionalni istoriograf Britanije, "otac engleske istorije".
www.uzelac.eu
67
Milan Uzelac
Duh kojim je proeto njegovo delo jeste svojevrsni paradoks za savremenu naunu svest. S jedne strane, tu se nalazi potpuno "nauno" operisanje s izvorima i temeljno njihovo navoenje, a uvod u Crkvenu istoriju, mogao bi biti predgovor svakog savremenog naunog rada; s druge strane, tu se nalazi obilje udesa, da se opravdano postavlja pitanje kako poverovati istoriaru koji ponavlja fantastinu priu o tome kako je sv. Petar pretukao nekod episkopa u Kenterberiju. Isto tako: Beda u svojoj Istoriji ne pominje nedostatke engleskog svetenstva, a o emu pie u pismu arhiepiskopu iz Jorka; on temeljno pie o kontaktima sa rimskim Papom a ne pominje kontakte s franakom crkvom u Galiji. Odgovor bi bio u tome to se Bedin pogled na istoriju razlikuje od naeg. Za njega nije protivreno ono to je protivreno u sveti novog vremena, i to ne stoga to je njegov pristup manje diferenciran, ve stoga to je on imao u vidu druge vrednosti. Srednjovekovni svet nastaje na liniji sukoba i meuproimanja antike i varvarstva kao dve suprotstavljene snage; to je legura koja je dala podsticaj stvaranju zapadnoevropske civilizacije. Grko-rimska obrazovanost koja je u sebi primila hriansku, judejsku misao, i politika delatnost germanskih vladara to je osnova na kojoj se poela stvarati rana kultura savremenih evropskih nacija. Ujedinjenje tih naela na britanskom tlu je i lajtmotiv Bedine "Crkvene istorije engleskog naroda".
www.uzelac.eu
68
Milan Uzelac
Istorija koju pie Beda je nov tip istoriografskog dela; poetak tome poloio je Evsevije, episkop iz Cezareje, drug Konstantina I i njegov glavni savetnik po crkvenim pitanjima. Beda je itao Evsevijevu Istoriju u latinskom prevodu a moda ju je itao i na grkom originalu. No, Evsevije prekida s antikom istoriografskom tradicijom, jer menja prioritete i akcente; jezgro ovekovog zemnog bia jeste za njega hrianska crkva. Istorija gonjenja i muenja, jeresi i pobeda istine to je vidna manifestacija nevidljive boije zamisli o ljudskom spasenju. Beda, kao i Evsevije, pie istoriju o "ljudskom spasenju"; no to je primenjeno na englesku naciju, a ne na hriansko drutvo u celini. Prozirui u politici engleskih kraljeva buduu Veliku Britaniju, Beda se ne interesuje za nju kao takvu, ve u vezi sa crkvom kao idealom istorijske zajednice ljudi. Politika istorija anglosaksonskih plemena dobija za njega smisao kao istorija naroda koji je reio da se iznutra ujedini na osnovu vaseljenske crkve Hrista. Angli, ije je ime tumaio u legendarnoj replici papa Grigorije I (ne angli, a angeli) dobijaju pravo da uu u porodicu civilizovanih evropskih naroda kroz prisutnost u telu Hristovom. Treba rei da Crkvena istorija nije prvo, ve poslednje Bedino veliko delo, a do kog je on doao kroz druge anrove: komentare Biblije, hronologiju, hroniku, hagiografiju. Zato je teko odvojiti Beduistorigrafa od Bede-egzegete i hagiografa. Beda, kao egzeget, smatrao je da bukvalni smisao ini mali deo znaenja Biblije; bukvalni smisao
www.uzelac.eu
69
Milan Uzelac
skrivao je pod sobom mistine stvari; njihovo otkrivanje i tumaenje je i inilo osnovni zadatak egzegeta. Mistini smisao imali su pre svega brojevi i datumi, kao i razmere Solomonovog hrama, dan praznovanja Uskrsa. Beda u svojoj Istoriji nije nepristrasan. Jedan od savremenih naunika je rekao da "zadatak koji je Beda postavio sebi, nije u tome da istoriju engleske crkve opie tako kako se ona zbivala na samom delu, ve da je opie tako, da bi ilustrovao i utvrdio one principe vere i ponaanja, kojima je on sam bio predan". Ako istorija dobro govori o dobrima, obian ovek e to podraavati; ako ona loe govori o zlom, on e to izbegavati. Zato Beda insistira na moralnom prosuivanju kao osnovnom zadatku istoriografskog spisa. U oblast njegovih predavanja ulazili su svi predmeti neophodni za bogosluenje: latinski, grki i staroevropski jezici; astronomija i matematika; gramatika, muzika i retorika. Bez znanja jezika nemogue bi bilo izuavanje Biblije; astromonija i matematika su korieni za izradu crkvenih kalendara; umee pevanja i govora ukraavalo je slubu u hramu. Prioritet za Bedu bee nastava latinskog jezika kao jezika crkve i razumevanja rei boije pomou detaljnog tumaenja biblijskog teksta. Anglosaksi govorili su na staroengleskom i latinski jezik bio im je stran i njega je trebalo uiti kao strani jezik. Beda je stoga napisao udbenike latinske gramatike, pravopisa
www.uzelac.eu
70
Milan Uzelac
i slaganja stihova. Ti udbenici su bili tako dobri da su se koristili jo etiri stolea posle Bedine smrti. U isto vreme Beda je znao i znaaj maternjeg jezika: on je na staroengleski preveo Simbol vere i Molitvu gospodnju. U svojim pismima je insistirao da se ti tekstovi znaju napamet. Poslednje sate svog ivota provodio je prevoenjem Jovanovog Evangelja ali je taj tekst izgubljen. Umirui, on je napisao pet stihova o odvajanju due od tela i o svakom prednaznaenom poslednjem sudu. Ta pesma je poznata kao "Predsmrtna pesma Bede". Beda je slubeno kanonizovan 1899, i katolika crkva govori o njemu kao o sv. Bedi, a protestanstka, koja naglasak stavlja na njegovu uenost a ne na svetost kae za njega Baeda Venerabilis. Ova poslednja titula, koju je dobio nakon smrti, prevodi se kao veoma potovani, preasni, a moe se prevoditi i kao prepodobni. Ovo polednje, moe da ima i poseban smisao. Navodno, kad je oslepeo neki ljudi su ga odveli da odri propoved u praznom hramu (ili u pustinji) i kad je propoved zavrio kamenje je reklo: Amin, prepodobni oe!.
www.uzelac.eu
71
Milan Uzelac
3. Rana sholastika U vreme dok u Vizantiji oivljavaju i cvetaju razna filozofska i teoloka uenja, jer je kod Vizantinaca duh antike ostao neprestano prisutan (kroz klasino obrazovanje viih slojeva i kroz ivi grki jezik niih slojeva drutva), zapadna Rimska Imperija, nakon pokoravanja od strane varvara, od VI do IX stolea preivljava duboku duhovnu krizu. U to vreme nastalo je u Evropi Franako kraljevstvo ije je uzdizanje povezano s usponom i jaanjem karolinke dinastije iji je kralj Karlo Martel spasao Evropu od Arapa (nakon to su oni ve bili osvojili paniju) pobedivi ih 732. kod Poatjea, da bi ih u borbama voenim narednih nekoliko godina odbacio iza Pirineja; najvei predstavnik te dinastije bio je Karlo Veliki koji je i sam uestvovao u preko pedesetak pohoda stvorivi veliku evropsku dravu na tlu ranije Rimske imperije. Za vreme boravka u Rimu krajem 800. godine krunisan je za cara kao rimski imperator. Tako je nastala Sveta Rimska imperija koja je formalno postojala do 1806. kada ju je ukinuo Napoleon koji je dve godine ranije na isti nain bio krunisan kao i Karlo Veliki od strane rimskog pape, za tu priliku specijalno dovedenog u Pariz. Mnogi su u Svetoj Rimskoj imperiji Karla Velikog gledali vaskrsavanje ranije Rimske imperije, mada su teritorije pod vlau Karla Velikog bile znatno manje od nekadanje Rimske imperije, budui da njima nisu bile obuhvaene i sve zemlje oko
www.uzelac.eu
72
Milan Uzelac
Sredozemlja, ve deo teritorije dananje Francuske (bez Bretanje), Belgije, Holandije, Luksemburga, vajcarske, Austrije, Zapadne Nemake i Severne i Srednje Italije. Period vladavine Karla Velikog (do 814. godine) nazivaju i periodom "karolinke renesanse" u zapadnoevropskoj kulturi. Razume se, to je daleko od velike Renesanse, koja je usledila nakon nekoliko stolea, i pojam renesanse je tu moda i neprimeren, ali, to je i znaajan period, veliki pomak i prodor ka vremenu buduem, posebno kad se ima u vidu stanje u Evropi koje mu je prethodilo. Za svoje vreme sam Karlo bio je, kau neki, donekle i obrazovan: znao je navodno grki i latinski jezik, a iz Vizantije je dobio na poklon nekoliko Aristotelovih dela iz logike, to je u to doba bilo velika retkost. Na svom dvoru Karlo Veliki je okupljao uene ljude, imao je ak i svog dvorskog istoriara koji je sastavio njegovu biografiju, po ugledu na rimskog istoriara Svetonija (75-150. g.ne)25. Velika drava, kakvu je stvorio Karlo Veliki, u kojoj se govorilo mnotvo jezika, zahtevala je za upravljanje pismene ljude i Karlo je bio prinuen da otvara nove kole a centri pismenosti bili su manastiri i crkve gde su se osim teologije ljudi upoznavali i sa sedam slobodnih vetina.
Svetonije Trankvil bio je sekretar imperatora Hadrijana; najpoznatiji je po delu De vita Caesarum (biografije rimskih vladara od Gaja Julija Cezara do Domentijana).
25
www.uzelac.eu
73
Milan Uzelac
Kada je zapoelo obrazovanje po manastirima u zapadnim delovima nekadanje Rimske Imperije, uvidelo se da za ovladavanje dijalektikom i ostalim slobodnim umeima nedostaju elementarni spisi; poetkom VIII stolea na latinskom jeziku behu u iroj upotrebi samo dva teksta iz Aristotelovog Organona: Kategorije (De categoriis) i O timaenju (De interpretatione) kao i Porfirijev Uvod u kategorije (Isagoge), sa mnotvom neoplatonskih komentara kao i komentarima koje je Boetija preveo sa grkog. Pokuaj da se antiko obrazovanje izloi u jednom celovitom, pristupanom obliku preduzeo je ve u V stoleu Marcilijan Kapela a na njega su se u narednom stoleu nadovezali Boetije i Kasiodor. Karlo Veliki nije bio zadovoljan tim, ve vie vekova starim sintezama znanja; on je bio daleko ambiciozniji: sem to je hteo da obnovi Rimsku Imperiju on je eleo da obnovi i antiku filozofiju, i sasvim je razumljivo to je kao ideal odabrao platonovsku Akademiju po uzoru na koju je pri svom dvoru formirano i malo ueno drutvo koje je dobilo naziv Akademija. Od tog vremena akademijama su se i poela nazivati razna visoka uena drutva koja nisu imala nuno neku vezu s Platonovom filozofijom. Kad je re o Karlovim akademicima oni esto nisu bili ni dovoljno pismeni, ali, su zato imali sasvim konkretna "zaduenja": po njegovom nareenju i pod njegovim nadzorom, oni su imali zadatak da sakupljaju i prepisuju stare latinske pa ak i grke rukopise; treba ukazati i na jednu bitnu razliku koja je tu postojala: pored sveg Karlovog interesa za antiku literaturu,
www.uzelac.eu
74
Milan Uzelac
osnovni sadraj ove karolinke renesanse bio je ne antiki ve hrianski pogled na svet. Glavna linost Akademije Karla Velikog bio je Alkuin ili Albin Flak (730-804); on je jedan od najveih predstavnika anglosaksonske obrazovanosti, koji je u sebe upio naslee Bede Prepodobnog, ali, s druge strane, Alkuin je i jedan od tvoraca Karolinke renesanse. U krugu Karla Velikog Alkuin je dobio nadimak Flak; rodio se u plemikoj porodici, u blizini grada Jorka koji je u to vreme jo uvek bio ispunjen rimskim uticajem. Ne treba gubiti iz vida da je u tom gradu, nekoliko stolea ranije, 211. godine, umro imperator Sever, a stolee kasnije, 306. godine tu je bio proglaen Imperatorom Konstantin Veliki. Alkuin, uenik Egberta iz Jorka, postao je poglavar kole u Jorku 778. godine. Kod Karla Velikog je bio vie godina (781-790), da bi, 793. postao opat manastira Sen Marten u Turu, gde je do svoje smrti (806) nastavio uiteljski rad, osnovavi sopstvenu prepisivaku kolu; manastirsku biblioteku obogatio je prepisima rukopisa koje je bio doneo iz Jorka; posebnu panju je posveivao usavravanju metoda za prepisivanje rukopisa; njemu se pripisuje razrada novog pisma, poznatog kao karolinki minuskul; od velikog istorijskog znaaja su i njegovi radovi iz oblasti liturgije kojima su postavljeni temelji rimskoj katolikoj slubi. Sauvano je i preko 300 Alkuinovih pisama koja bolje od svih hronika pisanih u to vreme govore o nainu ivota karolinke epohe, kao i niz pesama najee posveenih savremenicima; posebno
www.uzelac.eu
75
Milan Uzelac
se izdvaja njegova obimna pesma posveena istoriji crkve u Jorku. Alkuin je znanja sakupljena u anglo-saksonskoj koli preneo na kontinent; po reima savremenika njegova predavanja imala su formu ive diskusije koju je odlikovao mudri kriticizam. U oblasti obrazovanja i religije on je bio za Karla savetnik i autoritet. Jednako je znaajna njegova delatnost kako teorijska, tako i praktina. Njegova dela, uglavnom su udbenici i prirunici iz gramatike, retorike, dijalektike kao i zbirka zadataka iz aritmetike. Te knjige koriene su do kraja srednjega veka. Pisao je didaktike dijaloge ijim se uenjem napamet dospevalo do nivoa filozofskih koncepcija. Posebno su popularne zavrnice tih dijaloga gde se Alkuin koristi u to vreme popularnim zagonetkama. esto mu se zamera neinovativnost i nedostatak dubokih pedagokih uvida, ali, u kontekstu ranosrednjovekovne kulture, delatnost Alkuina ima veoma visoku vrednost. Istina, po svojim shvatanjima, kao i veina ljudi tog doba, Alkuin nije bio originalan, ali, rekli smo ve, to se moe rei i za veinu srednjovekovnih mislilaca; njegova pedagoka dela se oslanjaju i nadovezuju na prethodne autore i on se u njima prvenstveno poziva na Cicerona, Kasiodora, Boetija i Isidora iz Sevilje. Svojim teolokim pogledima pribliavao se Avgustinu, a kroz njega hristianizovanom i mitologizovanom neoplatonizmu. Alkuinova dela su: De animae ratione, De dialectica, Dialogus de rhetorica et virtutibus; njegova Dijalektika oznaava poetak
www.uzelac.eu
76
Milan Uzelac
sholastike u zapadnoj Evropi. Za Alkuina dijalektika nije vie samo jedna od slobodnih vetina, logika, ili nain miljenja, ve nain sistematizovanja religiozne vere. Alkuinov naslednik bio je u Akademiji njegov uenik Fredegiz koji se trudio da bude originalan. On je dokazivao realnost niega tako to je poao od same rei, tvrdei da svaka re neto oznaava pa i re nita oznaava neto a to znai da nita nije nita ve neto realno. To je ipak bila samo sholastika igra reima. Daleko je vie ostao poznat Hraban Mavr (Hrabanus Magnentius Maurus, 766/788-856), franaki teolog i pisac, rodom iz Majnca Njegov otac je potomak stare porodice Magnencija i ceo ivot je proveo u vojnoj slubi, mati je u sinu razvijala ljubav k bogu i on je sa 9 godina uao u red benediktinaca u Fuldi. Od samog poetka kod njega se javio interes za nauke i 801. postaje akon, a 802. alju ga kod Alkuina gde on provodi est godina (nb! Alkuin je umro 806; mogao je kod njega biti samo 4 godine). Po povratku u Fuldu 825. godine, Hraban postaje stareina manastira i na tom mestu ostaje 22. godine, do 847. kada postaje nadbiskup manastira u Majncu. Po svedoenju biografa, ceo ivot je proveo sluei crkvi i posebno se bavio organizacijom crkvenog ivota. Na njegovu inicijativu obnovljeno je mnogo starih manastira, a on je podigao i nekoliko novih. U Fuldi on u praksi primenjuje ono to je nauio kod Alkuina: postepenost i raznovrsnost obrazovanja. Poinjui s gramatikom, on prelazi na retoriku i druge,
www.uzelac.eu
77
Milan Uzelac
sloenije discipline. Uzima u obzir uzrast uenika i najveu panju posveuje jezicima. Pored rodnog nemakog jezika (na kojem se moraju znati pisati i proza i stihovi), on predaje latinski, na kojem je filozofija i teologija, ali i grki u kojem je on video izvor latinskog jezika. On je prvi u franakom kraljevstvu uveo uenje grkog jezika. Slava manastira u Fuldi je bila velika i tu su dolazila deca iz cele nemake od kojih su mnogi potom bili naunici i bogoslovi. Poeo je da pie oko 818. (po nekim izvorima 815); tema njegovih radova jesu komentari starog i novog zaveta, ivotopisi muenika (martirologije), opisi crkvenog i manastirskog ivota, propovedi, moralizatorska dela. Uporedo s teolokim spisima on je ostavio radove "Knjiga o gramatici" "Delo o vasioni", "O nastanku jezik", "O pisanju stihova"... Gotalkovoj tezi o apsolutnoj fatalistikoj predodreenosti ovekove due za spasenje u raju ili za stradanje u paklu, Hraban Mavr je suprotstavio jedno kompromisnije shvatanje koje je doputalo slobodu volje; time je poelo udaljavanje od Avgustina i njegovog uenja o predodreenosti, i stvoren je prostor za posredovanje crkve u ovekovom spasenju. U XVII knjizi spisa De universo (potpuni naziv je: De rerum naturis et verborum proprietatis et de mystica rerum significatione) Hraban Mavr istie da "nijedna nauka ne moe da bude potpuna bez muzike, da nita ne postoji bez muzike. Tvrdi se pie Mavr da je i sam svet sainjen po nekoj harmoniji zvukova i da se i samo nebo okree po melodiji harmonije. Muzika pokree oseanja, podstie ula u raznim
www.uzelac.eu
78
Milan Uzelac
pravcima, kao to u boju zvuk trube raspaljuje borce: i koliko je zvuk snaniji toliko je duh hrabriji za borbu. I veslae pesma bodri. Muzika snai duh da moe da podnosi sve napore i umor od bilo kog posla blai pesma; muzika smiruje uzbuene due..." Ni u svom delu De rerum naturis, a koje je enciklopedija nastala kompilacijom dela Isodora Seviljskog, Raban Mavr ne pokazuje veu originalnost; u velikoj meri zavisi od ranijih pisaca (Isidor, Avgustin) a kad je re o egzegezi, opredeljuje se za mistike i alegorijske interpretacije. U svojoj osnovi, njegovi spisi imaju didaktiku svrhu; takoe, pisao je pisma, propovedi i pesme za koje nije imao mnogo talenta. Meu ovima je i himna Veni, creator spiritis za koju kau da je moda najstarija pesma na latinskom jeziku posveena Svetom Duhu. * U vreme kad se zavrava formiranje sholastike, najvei sholastiar bio je u IX stoleu Jovan Skot Eriugena (Johannes Scotus Er(i)ugena, oko 810-877), rodom iz Irske, od 847. upravnik kole na dvoru Karla elavog (umro 877), unuka Karla Velikog, kome je pri raspadu carstva pripala Francuska, i koji je dvor u Pariz preselio iz Ahena. Jovan Skot Eriugena je na Palatinskoj (dvorskoj) akademiji boravio i predavao od 843. do 855. kada je na sinodima u Valensienu i Langru bio optuen za jeres te bio prinuen da se vrati u Oksford, a na poziv Alfreda Velikog. Ni u Engleskoj Eriugena nije imao sree: i tamo je bio podvrgnut istrazi i potom
www.uzelac.eu
79
Milan Uzelac
udaljen iz Oksforda da bi ivot zavrio kao opat u Malberiju. Pria se da su ga ubili tamonji svetenici otrim noevima za pisma. Eriugena je bio pozvan u Pariz s posebnim razlogom: da prevede spise Dionisija Areopagite sa grkog na latinski jezik koji je, iako "mrtav" jezik postao u to doba "meunarodni" jezik. Pored tih spisa on je preveo i komentar Dionisijevog dela koji je sainio Maksim Ispovednik, zatim, spis Grigorija Niskog O ovekovom stvaranju, a napisao je i komentare dela Jovanovog Evanelja, Marsilijana Kapele i Boetija i pisao stihove na grkom jeziku. Za razliku od Alkuina i Hrabana Mavra koji nisu znali nijednu grku re, Eriugena je bio veoma obrazovan i savreno je vladao grkim jezikom, a najverovatnije i arapskim; on je u hrianstvo uveo neoplatonizam ali s primesama neoplatonistikog misticizma koji je doao pod imenom Pseudo-Dionizija. U dogmatskoj prepirci, koju je razvio Gotalk Orbejski, Eriugena je napisao spis De divina praedestinatione (O predodreenosti) koji nije bio ba u okvirima crkvene ortodoksije te je bio i dva puta osuivan 855. i 859. godine; sopstvene poglede je izloio u delu De divisione naturae, pisanom u obliku dijaloga; tu je pokuao da ujedini neoplatonska i hrianska shvatanja u jedan filozofsko-teoloki sistem u izrazito panteistikom smislu pa i sam sadraj Svetog pisma tumai u duhu platonizma i misticizma; u XIII stoleu ovo Eriugenino delo je dvaput osuivano (1210. i 1215), da bi, mnogo kasnije, 1685. ova knjiga Eriugene bila
www.uzelac.eu
80
Milan Uzelac
sveano uneta u papsko-katoliki Spisak zabranjenih knjiga. Eriugenin pogled na svet je zapravo trei pokuaj (posle Avgustina i Pseudo-Dionisija) da se platonizam i neoplatonizam iskoriste za stvaranje osnove hrianskog pogleda na svet; nesporna je injenica da se poistoveivanjem boga i prirode, tvorca i tvorevine, Eriugena mnogo udaljio od hrianskog kreacionizma i pribliio panteizmu. Po njegovom uenju, kao i po shvatanju PseudoDionisija i neoplatoniara, bog je bie koje se moe misliti u njegovom apsolutnom jedinstvu, bie nedeljivo i bez negativnih svojstava; naspram boga, svet je deljivo i ogranieno bie; stvaranje je razvijanje i ralanjivanje onog to u sebi sadri boansko jedinstvo; zato i naslov Eriugenine knjige glasi: O deljenju prirode. Sve to je stvorio bog i to se odvojilo od boga, vraa se njemu po nunosti i svemu to je iz njega proisteklo predodreeno je da se u njega vrati. Hriansko stvaranje je kod Eriugene vanvremeni proces sputanja od vieg ka niem, od apsolutnog bia ka relativnom nebiu, ontoloko kretanje od apstraktnog ka konkretnom, kretanje od jedinog boga ka prostorno-vremenskom mnotvu kao to je priroda. Taj proces je i reverzibilan: sve to se, odvojilo od boga, njemu se vraa, pa je bog i poetak i kraj svega. Takvo shvatanje ima za posledicu postojanje sveopte predodreenosti, tj. predodreenosti za spasenje svih. Svi pali aneli i svi pali ljudi vratie se
www.uzelac.eu
81
Milan Uzelac
bogu. Kazne u buduem ivotu isto su duhovne i one su samo posledica naih postupaka a utvrene su boanskim zakonom. Ovde nalazimo misli koje su uz pomo Avgustina i Pseudo-Dionisija uvele platonizam u sholastiku filozofiju. Uenjem da je bog postao ovek i svet, da se ovek moe uzdii do boga, poto je on deo boje celine (koja je razvojem postala raznovrsnost i mnotvo a na kraju e opet postati jedinstvo), tj. shvatanjem da je sve u bogu i da je bog sve (panenteizam), Eriugena je, pozivajui se na odreena reenja mistikih filozofa, postavio i problem humanizma, zagovarajui sretan zavretak ivota za sve ljude, a to crkva nikad nije prihvatila i u tome treba videti i osnovni razlog tome da je poetkom XIII stolea njegov spis srkva osudila na spaljivanje. Istovremeno, u okvirima teologije, Eriugena je bio vrlo smeo i originalan. Smisao njegovog filozofiranja je misaono istraivanje dogmi koje su date putem vere; smatrao je da pravi autoritet nije nita drugo nego istina pronaena razumom; um i vera imaju isti objekt od kojeg polaze, ali, dok vera ostaje u granicama dogmatizma, um racionalnim obrazlaganjem nastoji da dokae ono to vidi. U to vreme pojavio se problem po kome su se Platon i Aristotel bitno razlikovali - problem ideja. Porfirije je to formulisao u obliku pitanja: da li rodovi (ono opte) postoje nezavisno od stvari ili postoje samo u predmetima; drugim reima: postoji li "ovenost" (humanitas) kao neto samostalno, nezavisno od
www.uzelac.eu
82
Milan Uzelac
pojedinih ljudi ili ona postoji samo u pojedinim osobama i samo ukoliko ove postoje26. Prvo shvatanje je zastupao Platon, a drugo Aristotel; sam Porfirije, kao to znamo, nije dao svoj odgovor ve se od toga ogradio. Ovom velikom pitanju o poreklu ideja bilo je sueno da bude izvor spora u vekovima koji su sledili. U poetku, spor je reen u korist Platona: opti pojmovi (universalia) odgovaraju sutinama odvojenim od naeg miljenja i od prirode i imaju svoju realizaciju u boanskoj sutini, tj. u boanskom miljenju. Istinska "ovenost" ne nalazi se u pojedinim ljudima ve u bogu koji tvori stvari svojim miljenjem; tako bog u svojoj venosti poseduje i sveopte (univerzalno) to se razvija i propada u vremenu. Moemo rei da je sa Eriugenom zavreno formiranje zapadnoevropske sholastike; u XI stoleu hrianska Evropa polazi u pohode za oslobaanje svete zemlje: Palestine i groba Hristovog. Koliko su to bili oslobodilaki pohodi, toliko su bili pljakaki i osvajaki, te su u znatnoj meri tih osam krstakih pohoda, koliko ih je i bilo u sledea dva stolea, do te mere oslabili Istono rimsko carstvo (Vizantiju), da su u velikoj meri pripomogli njenom potonjem padu, ali i ekonomskom usponu zapadne Evrope.
Sam Porfirije je ovo pitanje ostavio otvorenim jer je prevazilozilo namere njegovog uvoda u Aristotelove Kategorije, a koji se ograniavao na objanjenju pet operativnih pojmova kojima se sluio Aristotel u Kategorijama a da ih sam nije termatizovao kao to je uinio sa deset kategorija.
26
www.uzelac.eu
83
Milan Uzelac
Ve je tu dola do svog izraza germanoromanska nasilnika priroda koja je bitno svojstvo zapadne Evrope i njenih naroda. Za vreme prvog krstakog pohoda osloboena je istona obala Sredozemlja (Fenikija, Sirija, Palestina) zajedno sa Jerusalimom i bilo je stvoreno Jerusalimsko kraljevstvo. Jedna od posledica tih ratova bee i upoznavanje tadanje Evrope sa islamskom kulturom i filozofijom, a to je dovelo do upoznavanja sa dotad Evropi nepoznatom filozofijom Grka i Rimljana, budui da se arapska filozofija oslanjala na Platona, Aristotela, Plotina i niz drugih antikih filozofa i naunika. Pomenute teritorije nisu dugo ostale u posedu evropskih vitezova iako su oni do temelja razorili Bliski istok, a u etvrtom krstakom pohodu i Vizantiju. U XI stoleu jaa papska vlast, posebno nakon sukoba Grigorija VII i Henrija IV koji je morao ii na poklonjenje papi u Kanosu i traiti oprotaj; poetkom XII stolea nastaju i polumonaki redovi kao to su templari i hospitalci, a uporedo s tim javljaju se i prvi univerziteti u Bolonji i Oksfordu, pa zatim i u Parizu. U to vreme ne postoje jezike barijere; svi se u Evropi slue latinskim jezikom i svako ozbiljnije uenje poinjalo je uenjem latinskog jezika. Upravo tada, kad je sama Evropa rascepkana, ali je objedinjuje jedna crkvena vlast, dolazi do sporova izmeu mistiara i sholastiara, a unutar sholastike izmeu nominalista i realista; mistiari su pokuavali da spoznaju boga kao neto to je neposredno prisutno u dui svakog oveka; smatrali su da posrednitvo
www.uzelac.eu
84
Milan Uzelac
crkve nije neophodno; u svom radikalnom obliku misticizam je bio veoma opasan pa je mistika esto bila izraz pogleda na svet opozicionih drutvenih slojeva buntovnog seljatva i gradskog stanovnitva, te je bila sve vea opasnost i za sam zemljovlasniki, feudalni sistem. to se tie sporova meu sholastiarima, oni su se sukobljavali oko mnogih pitanja, najee oko mnotva pseudoproblema, u smislu: moe li svemogui bog stvoriti tako teak kamen koji ne moe podii (ako ne moe podii kamen koji je stvorio nije svemoan, a ako ne moe stvoriti kamen koji ne moe podii, nije svemoan); meutim, bio je tu i jedan vaniji problem ve u vie navrata pominjano pitanje koje je formulisao Porfirije u svom predgovoru za Aristotelove Kategorije a koji je, kao to je reeno, preveo na latinski Boetije te je taj spis bio poznat ve u ranom srednjem veku. 7777Porfirije je, videli smo ve, postavio pitanje kako postoji opte. U okvirima antike filozofije to pitanje moda i ne bi izazvalo toliko panje i sporova, ali u srednjem veku teoloka aktuelnost tog pitanja bila je povezana s hrianskom dogmom o trojstvu po kojoj je bog jedan i trojak. Pitanje je sad glasilo u kakvom su odnosu tri lica, tri hipostaze boga i sam bog? Odgovori na ovo pitanje vodili su u dve jeresi: jedni su smatrali da je bog jedan, a drugi, da je trojak; ortodoksna pozicija bila bi ona trea: bog je istovremeno jedan i trojak, jedinstvo i mnotvo. Ali, ako jedinstvo boga shvatimo kao neto opte, a njegova
www.uzelac.eu
85
Milan Uzelac
tri lica kao odvojena, pojedinana, tada nastaje teorijski, filozofski problem trojstva: kako se meusobno odnose opte i posebno i kako postoji opte da li je ono u neem pojedinanom, posebnom, ili je samostalno, van njega; konano, moda ono postoji samo u svesti, u pojmu, samo u rei. Sve te varijante bile su razmatrane ve u antiko doba; kod Platona je opte, kao ideja, postojalo pre stvari, pre pojedinanog; kod Aristotela je opte kao forma postojalo u pojedinanom, u stvarima, a kod kiniara i kirenjana opte je postojalo samo u svesti. Dakle, injenica je da uenje o pojmu kao pravoj stvarnosti po prvi put nalazimo kod Platona koji je zastupao shvatanje kako ideja kao jedinstvo odreene vrste mnotva postoji realno i pri tom je uzrok same stvarnosti. To shvatanje je kasnije preuzeo Avgustin, ali sa sasvim drugom namerom: on oblast ideja nije vie video kao samostalno podruje, ve je ideje, pod uticajem neoplatoniara, preneo u boiji um i tumaio ih kao misli boga. Upravo tim putem je nastavio da se kree srednjovekovni realizam i u onom optem video boju uzronost svega to postoji; na taj nain logiki problem pojma u realistikoj interpretaciji dobija ontoloko-teoloku interpretaciju. Oigledno je da su sholastiari XI i XII stolea ponavljali ranije formulisane varijante odnosa opteg, posebnog i pojedinanog: tako je, meu sholastiarima, bilo onih koji su smatrali da opte postoji realno (universalia sunt realia) i oni su nazvani realistima a
www.uzelac.eu
86
Milan Uzelac
delili su se u dve grupe: dok su jedni mislili da opte postoji samo u stvarima (in rebus), drugi su smatrali da ono postoji pre stvari (ante res); prvi su tako, ne znajui, sledili Aristotela a drugi Platona; prvi su bili umereni a drugi ekstremni realisti. Naspram realista behu nominalisti; oni su smatrali da opte postoji posle stvari (post res), u ovekovoj svesti; krajnji nominalisti tvrdie da je nosioc opteg re, ime (nomen) dok su umereni nominalisti kao nosioca opeg videli ne samo re, nego i pojam (conceptus) pa su nazvani konceptualistima. U XI-XII stoleu najpoznatiji nominalisti bili su Berenger i Roscelin dok su realisti bili Viljem iz ampoa i Anselm; srednje reenje meu njima, konceptualistiko, kritikujui i jedne i druge, zauzimao je Pjer Abelar.
www.uzelac.eu
87
Milan Uzelac
4. Vreme sholastike Francuski sholastiar, filozof i teolog, Berenger iz Tura (1000-1088), uenik Fulberta iz artra, bio je u XI stoleu na elu kole u Turu koju je dva stolea ranije osnovao Alkuin; u svom delu o tajni priea De sacra coena (1049), koje se nadovezuje na Avgustina i Ratrama iz Korbija ( posle 868), izazvao je spor koji je dao povod objavljivanju mnotva spisa protiv njega. Berenger odbacuje realnost univerzalija i tvrdi da akcidencije ne mogu da egzistiraju bez supstancije koja bi ih nosila, da su realna samo ulna bia, ulne supstancije, tj. stvari i da sem njih nema nieg realnog: "Nema nieg realnog osim supstancije, a supstancija je svojstvo samo onog to je dostupno opaanju spoljnim ulima". Sledbenik Berengara i takvog shvatanja koje je polazilo od toga da samo individuum ima egzistenciju, a da su univerzalije samo skupovi individuuma odreeni imenima, bio je Roscelin iz Kompijea (Bretanja) (1050-oko 1120) koji je nakon studija u Soasanu i Remsu drao predavanja u raznim mestima: Kompijeu, Lou, Bezansonu i Turu a meu njegovim sluaocima bio je i Pjer Abelar; njegovi spisi nisu sauvani (izuzev jednog pisma Abelaru) i zato je neophodno oslanjanje na svedoenja drugih autora, njegovih protivnika - Anselma, Abelara i Jovana od Solsberija. Po shvatanju Roscelinovih protivnika, Roscelin je bio nominalista, protivnik zastupnika ekstremnog realizma, tvrdio je da samo jedinke egzistiraju; na
www.uzelac.eu
88
Milan Uzelac
osnovu sauvanih polemika Roscelinovo pozitivno uenje nije sasvim jasno. Na saboru u Soasanu 1092. njegovo uenje je bilo osueno; to bee posledica prisustva sve veeg broja dijalektiara meu teolozima, protiv ega je posebno bio ustao kardinal iz Ostije, veoma ugledna linost tog doba, Petar Damijani (Petrus Damiani, oko 1007-1072). A stvar je bila u sledeem: u to vreme pojavio se veoma veliki broj peripatetikih dijalektiara, koji su kao i Berengar imali smisla za nepotovanje autoriteta, sve to ne behu crkveni ljudi, ve laici, svetovni ljudi, koji su u Francusku doli iz Italije i putujui od grada do grada drali predavanja na kojima su jevtinom sofistikom izvrgavali ruglu naelo kontradikcije i na taj nain bacali loe svetlo na samu dijalektiku (kao verbalnu obmanu i sofistiku) to je izazivalo neprijateljstvo teologa. Prema Anselmu od Kenterberija, Roscelin je smatrao da postoje samo pojedinane stvari (res singularis), a da je opte samo pojam, prazan zvuk (flatus vocis) i da ono ne moe predstavljati predmet, te postoji samo pojedinani predmet dok opte kao takvo ne postoji. Stvarno postoje samo individue, dok univerzalije realno ne postoje. Pokuajte da zamislite humanost bez oveka, ili ivotnost bez ivih bia, i videete da neete uspeti, govorio je Roscelin. Govorei o ovenosti, vi sebi ne moete predstaviti predmet opteg na koji bi se odnosio va pojam, pa u vaem umu nema nieg drugog sem znaka, rei, odnosno, imena.
www.uzelac.eu
89
Milan Uzelac
Dakle, opti pojmovi samo su rei, glasovi, imena, prazan zvuk (nomina, flatus vocis). To uenje, samo po sebi, ne bi ni postalo predmet estokih rasprava da nije bilo preneto na hrianske dogme. U skladu sa svojom tezom, Roscelin je tvrdio da ako su tri osobe u bogu samo jedna stvar a ne tri samostalne stvari, kao na primer tri due, ali su isti po moi i volji, tada nije samo sin (Hrist) postao ovek, nego i Bog i Duh Sveti. Time se on suprotstavio dogmi da se otelotvorio samo sin (kao logos). Ako uzmemo da boje trojstvo nije jedna osoba nego tri, tada, prema nominalizmu, budui da ne postoji nita osim pojedinanog, nije mogua ideja boanstva kao neeg opteg, te stoga ne postoji jedan bog, nego tri boga. Sabor u Soasanu je ovo uenje osudio kao jeres i nominalizam je anatemisan; realizam je vie odgovarao crkvi i postao njeno zvanino uenje. Situacija e se bitno promeniti u XIV veku. Najei protivnik Roscelina bio je njegov mlai savremenik Viljem iz ampoa (oko 1068-1121) koji se nalazio na poziciji realizma i zauzimao visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji; nakon studija u Parizu i Lionu, on je bio uenik Roscelina u Kampjou i uskoro poeo da zastupa teoriju potpuno suprotnu onoj koju je izlagao Roscelin; u koli pri katedrali u Parizu izlagao je ekstremni realizam koji je doveo do krajnjih granica, dalje od Anselmovog platonizma i tako dospeo ak do panteizma tvrdei kako univerzalije postoje pre svake stvari i da postoji samo jedan ovek koji je univerzalan i vean, dok su svi individuumi u sutini identini i razlikuju se samo sporednim osobinama dok pri tom
www.uzelac.eu
90
Milan Uzelac
postoji samo njihova opta sutina kao jedina stvarnost. Drugim reima: ista sutinska priroda u celosti je prisutna istovremeno u svakom pojedinanom lanu vrste o kojoj je re, a to je imalo za posledicu da se individualni lanovi neke vrste ne razlikuju meusobno supstancijalno nego samo akcidentalno. Pod pritiskom Abelarove kritike Viljem od ampoa je promenio svoju teoriju tako to je teoriju o identitetu zamenio teorijom o indiferenciji prema kojoj se za dva lana iste vrste kae da su ista stvar ne sutinski ve indiferentno. U to vreme on se povukao u opatiju SenViktor gde je predavao svoju novu teoriju i delom doprineo osnivanju mistike tradicije u opatiji. Uenje koje je doputalo postojanje veno realnih rodnih pojmova nazvano je realizam i njen predstavnik bio je Anselm Kentenberijski (10331109), rodom iz Aoste; nakon pripremnih studija u Burgundiji, prvo u Avranu a potom u Beku, Anselm stupa u benediktinski red da bi u Beku prvo bio prior (1063) a potom opat (1078). Na mesto nadbiskupa Kenterberijskog postavljen je 1093. godine, nakon to je estoko napao Roscelina, nastojei da opravdanost dogmi izvede misaonim putem a da pritom ne bude "jeretiki dijalektiar" kao Roscelin. Savremenici su ga nazivali i drugim Avgustinom, ponajvie zato to je od ovog preuzeo niz platonistikih ideja. Anselm je bio Italijan koji je vei deo ivota proveo u Engleskoj. Tadanji papa, budui i sam Italijan, postavljao je Italijane za najvie predstavnike Rimske crkve u svim drugim zemljama
www.uzelac.eu
91
Milan Uzelac
pa se tako desilo i sa Anselmom. On je bio savremenik pape Grigorija VII i ovaj ga je (ili njegov naslednik) poslao u Englesku da zatiti interese Crkve. Englezi su u dva maha nastojali da ga prognaju iz Engleske ali u tome nisu uspeli; ova zemlja e se papske vlasti osloboditi tek etiri stolea kasnije, kad Henrih VIII sebe proglasi poglavarom reformisane anglikanske crkve to e biti i jedan od motiva u sukobu sa Tomasom Morom. Po svojim pogledima Anselm je predstavnik neoplatonovskog avgustinizma; kao i Avgustin istie primat vere nad razumom; verujem da bih razumeo, kae on i to znai: za to da bih verovao nije obavezno i razumevanje, ali za to da bih razumeo, neophodno je da verujem. Tako Anselm, polazei od vere, pomou samog razuma, nastoji da doe do verskog saznanja (Credo ut intelligam). Taj credo tumaen je kao teoloki racionalizam; Anselm je smatrao da vera ne protivrei razumu te da su sve istine otkrovenja dostupne racionalnom dokazivanju, a pre svega teza o postojanju boga. Anselm, kao i Avgustin, nije sasvim razlikovao filozofiju od teologije; smatrao je da svaki racionalni hrianin treba da se trudi da racionalno shvati i razume ono u ta veruje; onaj ko veruje u boije postojanje i uenje o svetom trojstvu, duan je da primeni mo rasuivanja da bi razumeo te dve istine. U sluaju da neko, kao to su to kasnije inili tomisti, razlikuje filozofiju i dogmatsku teologiju, razmatranje o boijem postojanju e pripasti filozofiji, a razmatranje o svetom trojstvu teologiji. To je stoga
www.uzelac.eu
92
Milan Uzelac
to prva istina moe da se dokae ljudskim rasuivanjem, dok druga ne moe, budui da ljudski duh nije kadar da stvara istinite tvrdnje o ovoj tajni kad je ona jednom ve otkrivena. Meutim, na osnovu injenice da se prva istina moe dokazati, kao i na osnovu elje da se razume sve ono u ta verujemo, Anselm je smatrao da se i istina o svetom trojstvu moe dokazati. Svoje realistiko shvatanje spora o univerzalijama Anselm objanjava na sledei nain: kad se svevinji duh reju obraa samom sebi, time istovremeno izrie i sve to je stvorio; to je stoga to sve stvari (do svog stvaranja, ali i posle, kada propadaju ili trpe promene) uvek prebivaju u njemu, no ne takve kave su same po sebi, ve takve su kakav je i on sam. Na samom delu - stvari su priroda, podlona promeni, priroda stvorena snagom nepromenjivog miljenja; ali, u bogu, one su prvobitne sutine i istinsko poelo bia. Tako, po uenju Anselma, bilo koje svojstvo moe pripadati subjektu samo stoga to ono ve negde postoji samo po sebi. Nikakvo bie ne moe biti pravedno drugaije, ve samo po sebi, pa stoga i prvo bie koje shodno tome samo po sebi vlada svim to u jeste njemu, mora i samo biti pravednost koja je nezavisna od sveg drugog. Iz toga se moe zakljuiti da sama sutina boga sadri i stvara ono to druge stvari poseduju samo kao svojstvo. Polazei od vidljivih predmeta i idui ka njihovim idejama i najviem jedinstvu, Anselm izvodi dijalektiki dokaz bia boga na isti nain kako je to mislio i Platon; osim toga, on formulie i nain na koji se
www.uzelac.eu
93
Milan Uzelac
dolazi do atributa boga a koji se sastoji u tome da se atributi odreuju iz samog pojma boga, tako to bi se jedan sadrao u drugom i tako dalje - u sve viem jedinstvu. Ovo Anselm izlae u delu Monolog ili primer kako razmiljati o temeljima svoje vere (Monologium sive exemplum meditandi de ratione fidei). Kako se u ranom srednjem veku logika rasprava prenela s polja logikog problema pojma na podruje ontologije, to e kod realista voditi shvatanju da je pojam (opte, ideja) prava realnost, tj. supstancijalnost, i da je kao takav uzrok svega, nije nimalo sluajno to se za Anselma vezuje i takozvani dokaz o postojanju boga zasnovan na zakonu o protivrenosti, a poznat kao ontoloki dokaz. Anselm je, naime, nastojao da pokae kako je i sama misao o negiranju boga sama po sebi protivrena; ak i bezumnik mora priznati da u njegovom umu postoji misao o takvom biu nad kojim se ne moe zamisliti nita vie; taj predmet nad kojim je nemogue nita vie zamisliti ne nalazi se samo u jednom umu, jer, kad bi bio samo u jednom umu onda bi on mogao biti samo u umu (in intellectu) a ne i u stvarnosti (in re). Tako se moe zakljuiti da odista postoji bie od kojeg se neko vie bie, neto vie, ne moe zamisliti ni u mislima ni u stvarnosti. Ontoloki dokaz o postojanju boga Anselm izvodi polazei od Platonovog shvatanja boga kao najvieg jedinstva u kome se misao objedinjuje i u kome se ona identifikuje s biem, te se u najviem biu spajaju mogunost i stvarnost (esse in intellectu i esse in re). Svi se nai pojmovi zavravaju pojmom najvieg u
www.uzelac.eu
94
Milan Uzelac
kome iezavaju sve razlike izmeu mogunosti i stvarnosti. Iz tog aspekta, bilo bi, po miljenju Anselma, protivreno govoriti o najviem pojmu koji bi izraavao samo najviu mogunost ali ne i stvarnost, jer bi se u tom sluaju mislilo najvie savrenstvo koje je istovremeno i nesavreno. Protivrenost se prevladava samo u pojmu stvarno postojeeg savrenstva, posebno ako se dopusti da je svaka stvarnost istovremeno i progres: sve to, zakljuuje Anselm, vodi tome da ne treba stvarnost dokazivati igrom apstraktnih misli. Ovo shvatanje Anselma napao je monah Gaunilo jednim malim spisom Liber pro Insipiente (Knjiga za budale) gde kae da pojam koji imamo o nekoj stvari ne jami i njeno vanmentalno postojanje, te da Anselm nedopustivo prelazi sa logikog na realni nivo; to e rei da se misao razlikuje od bia, jer se moe zamisliti bie, a da ono pri tom i ne postoji; u protivnom, kao to tvrdi Anselm, mogli bismo rei da najlepa mogua ostrva moraju postojati zato to moemo da ih zamislimo. Na ovu kritiku Anselm je odgovorio opovrgavanjem pomenute analogije: ako je pojam boga pojam najsavrenijeg bia i ako apsolutna savrenost ukljuuje i postojanje, taj pojam je pojam o postojeem i to nuno postojeem biu, dok pojam ak i o najlepem ostrvu nije pojam o neem to mora da postoji. Ta dva pojma nisu analogna ak ni na logikom planu: ako je bog mogu, tj. ako pojam najsavrenijeg i nunog bia ne sadri nikakvu kontradikciju, bog mora da postoji, jer bi bilo besmisleno govoriti o samo moguem nunom biu (to je
www.uzelac.eu
95
Milan Uzelac
kontradikcija termina) dok u pojmu samo moguih lepih ostrva takve kontradikcije nema27. Budui da je Anselmovo uenje poivalo na realnosti ideja, na identitetu miljenja i bia, ono se i odreivalo kao realizam; pri tom treba imati u vidu da se tu radi o jednom drugaijem znaenju rei realizam: po sredi je takvo uenje koje za najviu realnost priznaje ideju ili misao; u kasnijim vremenima takvo shvatanje odreivae se kao idealizam. Aselma moemo smatrati krajnjim, ekstremnim realistom a ta pozicija, videli smo, organski je vezana s njegovim ontolokim dokazom o postojanju boga. Anselmu se suprotstavio Pjer Abelar (10791142) koji zapravo nastavlja tradiciju ranosrednjovekovnog nominalizma; njegov uitelj nije bio samo nominalist Roscelin, ve i realist Viljem iz ampoa; Abelar je, kritikujui obojicu, osnovao sopstvenu kolu. Kasnije je Abelar uio kod Anselma i sam poeo da predaje teologiju u Parizu 1113. Od 1114. do 1118. na elu je katedre kole Notr-Dam iz koje e kasnije nastati Francuski univerzitet; tom periodu
27 Ovaj Anselmov dokaz nije pobudio neko vee interesovanje; njime se koristio Bonaventura, naglaavajui vie psiholoki nego logiki aspekt argumentacije, dok ga je Toma odbacio. Kasnije ga je Duns Skot koristio kao uzgredno pomono sredstvo i tek u novije vreme, ovaj je dokaz, ve od poetka opovrgavan, dobio istaknutu, iako raznoliku istoriju: Dekart ga je prihvatio i preradio, Lajbnic ga je branio a Kant je u Anselmovom ontolokom dokazu video rezime celokupne ontologije ne nalazei u njemu neku unutranju protivrenost koja bi ukazivala na nepostojanje boga.
www.uzelac.eu
96
Milan Uzelac
pripada i tragina epizode sa Eloizom nakon ega su oboje zavrili u manastirima; on se povukao u opatiju Sen-Deni da bi nekoliko godina kasnije osnovao kolu u Le Parkleu, ali ju je napustio 1125. i postao opat manastira Sen-ilda u Bretanji; potom je napustio manastir, pa neko vreme predavao u Parizu gde ga je sluao Jovan od Solsberija; godine 1141. bio je optuen za jeres, a nakon albe papi Inokentiju II ponovo je osuen i zabranjena su mu predavanja. Umro je naredne godine a dvadeset godina kasnije sahranjena je pored njega i Eloiza, to bee njena poslednja elja. Abelar je imao borbenu prirodu; u polemikama bee nemilosrdan s protivnicima; nije imao mnogo potovanja za svoje uitelje i teko je s drugima nalazio zajedniki jezik. Bio je istaknuti dijalektiar, nadmoan nad svojim sabesednicima, veoma popularan ali i opasan za one koji su imali malo razumevanja za dijalektiku i njenu primenu na teologiju. Iz udaljenih krajeva Evrope dolazili su ljudi da sluaju njegove rasprave. Uenika je imao vie no uitelja iako je govorio samo na latinskom jeziku. Abelar je autor niza filozofsko-teolokih spisa meu kojima su: Uvod u teologiju, Hrianska teologija, Da i ne, Dijalektika, kao i autobiografski spis Istorija mojih nesrea, prepiska s Eloizom i pesme, na osnovu ega se moe videti da je re o jednom univerzalnom duhu i velikom piscu svog vremena; svi
www.uzelac.eu
97
Milan Uzelac
Abelarovi spisi mogli bi da se podele u tri grupe (logika, teologija28, etika). injenica je da su Abelara pratile kroz ivot razne nesree ali prvenstveno stoga to se suprotstavljao autoritetu Crkve. Naspram Anselmove teze verujem da bih razumeo, on istie stav razumem, da bih verovao; meu tim dvema formulama postoji principijelna razlika: moe se verovati samo u ono to je saznato intelektom, odnosno, veruje se u ono to je shvaeno razumom. Vera je u funkciji znanja a nije znanje u funkciji vere. Drugim reima: logika (tj. dijalektika) je autonomna, a to znai da je racionalna i filozofija, premda, kraj filozofskog puta jeste bog. Razum nije sluga teologije, on se razvija samostalno, premda na kraju krajeva slui tome da bi se bolje shvatile istine vere. Boansko otkrovenje, a u tome se slau i Abelar i Anselm, daje razumu sadrajnost. Za razliku od svojih savremenika Abelar je smatrao da razum ne moe da d do kraja ispravne definicije, ali da su, s druge strane, svi sudovi filozofa, teologa i Crkvenih otaca u svojoj biti mnjenja koja imaju manje ili vie autoriteta i da sve to vodi beskonanim konfliktima s crkvenim autoritetima, te je neophodno da se u egzegetikim sporovima ljudi udubljuju u probleme a ne da ih blokiraju.
Abelar izraz teologija koristi da bi oznaio sintezu hrianskih uenja; do tog vremena, ukljuujui i Avgustina, tim se pojmom oznaavala paganska ili filozofska refleksija o boanskom.
28
www.uzelac.eu
98
Milan Uzelac
Podsticaj naunom istraivanju koje vodi istini daje sumnja; ona je poetna taka i ne treba je apsolutizovati; tu se radi o putu, o metodskoj sumnji, o postojanoj kritikoj kontroli, proveri teksta, svejedno da li je re o delu nekog filozofa ili nekog od Crkvenih otaca; osnovno pitanje koje tu postavlja Abelar bilo bi u tome kako prevladati sumnje i izai iz protivreja da bi se dospelo do istine? Kao prvo, neophodno je analizirati tekst, razjasniti smisao termina u svim njihovim istorijsko-lingvistikim nijansama. Shvatanje teksta, pie Abelar u pomenutom spisu Da i ne, moe biti oteano nepravilnom upotrebom termina kao i njihovom promenljivou i vieznanou; zadatak analize je da tome odredi uzrok i da utvrdi zato se autor odluio upravo za dati tekst. Kao drugo, treba tano utvrditi autentinost teksta i to tako to e se utvrditi ta stvarno pripada autoru a ta je moda dopisano ili naknadno u tekst uneto. Kao tree, treba uporediti sumnjive tekstove s nesumnjivim originalima u okvirima celokupnog opusa autora koji se istrauje; tu je vano da se izneti stavovi ne meaju sa stavovima samog autora kao i da se ne interpretira kao neto definitivno ono to autor izlae kao problem ili hipotezu. Zadravajui kritiki ugao gledanja moramo razumeti granice naeg uma u nekom tekom diskursu kako bi se moglo ostaviti mesta i autoritetima tradicije koji su neprikosnoveni. U spisu Da i ne Abelar analizira protivrene stavove crkvenih autoriteta i Otaca crkve ime je zapravo doveo u pitanje njihov autoritet; logikom analizom njihovih stavova on nastoji
www.uzelac.eu
99
Milan Uzelac
da apsolutno protivrene stavove prevede u relativno protivrene; tim metodom e se stolee kasnije koristiti Toma Akvinski. Abelar je smatrao da prvo treba razumom istraiti sadraj nekog religijskog stava a tek potom odluivati da li u njega treba verovati ili ne. Cilj saznanja je dostizanje istine i zato se poseban znaaj mora dati dijalektici kao umeu kojim se istina razluuje od lai. Meutim, taj racionalizam Abelara i dalje je sholastiko-teoloki, budui da je u sreditu njegovog interesovanja dokazivanje crkvenih dogmi, dakle ono u ta je i tako, ve po definiciji, trebalo verovati. Abelar je smatrao da se svi stavovi hrianske vere mogu racionalno dokazati pa se prihvatio razumnog tumaenja nadrazumske dogme o trojstvu i to je bio zapravo cij njegove Dijalektike. Dijalektika, bolje bi bilo rei logika, treba da se razlikuje od sofistike kao jedne degenerisane forme diskursa, koja pretenduje da objasni sve postojee, pa svojim tumaranjima diskredituje dijalektiku; dijalektika, kako je shvata Abelar, nezamenjivi je instrument u raspravi; pomae razluivanju istinitog od lanog i u formalno-logikom smislu utvruje osnovna pravila naunog diskursa. Zadatak dijalektike je analiza jezikih termina, iznalaenje njihovih znaenja i funkcija shodno stvarima koje oznaavaju kao i nain njihovog uvoenja u strukturu diskursa. Na taj nain dijalektika se pokazuje kao scientia sermocinalis, kao filozofija jezika koja utvruje odnose rei i stvari (vox et res) i najprei zadatak dijalektike je kontrola semantike veze termina i realnosti, tj.
www.uzelac.eu
100
Milan Uzelac
termina i objekata koje oznaavaju. Sasvim je razumljivo to e probni kamen za takvo ispitivanje biti problem univerzalija. Da bi se pravilno reio pomenuti odnos rei i stvari neophodno je zadrati ravnoteu izmeu pogrenih pozicija kakve nalazimo u ekstremnom realizmu kao i u ekstremnom nominalizmu; u sporu oko univerzalija Abelar je u poetku bio krajnji nominalista kao i Roscelin, tvrdei da je opte samo re, da bi potom, kritikujui realizam Viljema iz ampoa, zauzeo srednje stanovite izmeu nominalizma i realizma, poznato kao konceptualizam, koje se ubrzo pokazalo i kao najbolje. Univerzalije, same po sebi, ne mogu imati objektivnu realnost poto bi opte trebalo da bude sadrano u rei; ali, da bi se pravilno primenile rei treba znati stvari, njihova svojstva kojima se jedne od drugih razlikuju. To znai da opte nije sadrano u rei kao takvoj ve u rei koja se odnosi na klasu njoj odgovarajuih predmeta koji imaju zajednika svojstva na osnovu kojih se moe i izvesti ono to je opte. Na osnovu toga moglo bi se rei da univerzalije postoje i u samim predmetima a to se dotad iskljuivalo. To bi odista bilo nemogue ako bi se doputalo da univerzalije postoje u stvarima (samo po sebi to bi bio umereni realizam) potencijalno a ne aktuelno. Ali, univerzalije aktuelno postojanje dobijaju u svojstvu pojmova (konceptualizam) i odgovarajuih im rei, termina (nominalizam) zahvaljujui apstrahujuoj moi miljenja koje potencijalno postojee univerzalije u stvarima prevodi u njihovo aktuelno pojmovno-terminoloko bie.
www.uzelac.eu
101
Milan Uzelac
To znai da univerzalije nisu prazne verbalne forme, ve logiko-lingvistike kategorije koje obrazuju prelaz od sveta misli ka svetu bia; zadatak dijalektike je da obezbeuje taj prelaz i da ukae na mogunost sinteze ouvavi doktrinarnu autentinost, vernost osnovnoj teoriji, ija se pozicija nalazi u umerenom realizmu. Abelar uzdie ulogu dijalektike budui da poverenje u logika pravila pokazuje same mogunosti razuma, njegove stvarne spekulativne mogunosti; negujui dijalektiku, neguje se ratio. irenje i primena razuma u svim oblastima za Abelara ne znai i omalovaavanje autoriteta Svetih spisa; smatrao je da izmeu ljudskog razuma i boanskog logosa ima mesta i za kritiki ratio. Bez tog ratia, pisala je Eloiza, delei miljenje Abelara, Biblija bi bila nalik ogledalu pred slepim ovekom. Cilj je razuma da bude nalik boanskom logosu. Postajui svestan svojih granica, razum je sposoban da shvati neke hrianske istine koje su naizgled apsurdne; nee razum progutati veru, ve vera ima za cilj da u sebe ukljui razum. Abelar razlikuje dva pojma: razumevanje i prihvatanje; prvo se postie razumom i verom, a drugo je boiji dar i dospeva do onih koji imaju otvoreno srce za blaenstvo i njegove tajne. Ako je razumu dostupan iri horizont no veri, njih je nemogue suprotstavljati jer oni postoje u svom kontinuitetu; tako je, po miljenju Abelara, razum simbol kontinuiteta antike mudrosti i hrianstva. Moralnom ivotu je Abelar posvetio traktat Spoznaj samog sebe u kome ve od naslova ne krije
www.uzelac.eu
102
Milan Uzelac
simpatije za Sokrata; u ovom filozofskom i istovremeno logikom spisu, nastoji da pokae kako je centar ovekovih delovanja i namera njegova svest; greni nisu volja ili elja; greh nastaje iz saglasja svesti sa voljom ili eljom. Instinktivna dimenzija ljudskog ivota treba da bude odvojena od svesne i racionalne. Sklonosti, kao i prirodne elje nastaju spontano one su sutina "datosti" koje dobija razum. Moralnima mogu biti inicijative subjekta, njegove namere i projekti; nije greno poeleti neku lepu enu, ve je greno biti u vlasti instikata, odnosno, nije greh seksualna elja ve saglasnost s poudom. Ovde Abelar naglasak stavlja na intencionalni momenat koji je i odreujui faktor moralnog ivota; on istie potrebu da se ovek skoncentrie na unutranja stanja due koja daju izvor dobru i zlu; on tu istupa protiv legalistike etike koja je bila rasprostranjena u XII stoleu i koja je svojim popisima dobrih ili loih dela (kodifikovana u delu Knjiga kazni) esto dezorijentisala oveka i sputavala njegovu inicijativu. Vrednost ove intencionalne teorije koju zastupa Abelar ogleda se u tome to se istie opasnost redukovanja moralnog plana ljudskih postupaka na spoljanje oblike, pri emu se ljudska unutranjost suava do ieznua. Kao drugo, Abelar je hteo da pokae da nae telo nije u svojoj osnovi zaraeno porocima i da nije neizbeno prisustvo zla u oveku te nema razloga za preziranje zemnoga ivota. Telesna struktura, ljudske strasti i sklonosti ne nose sami u sebi greh, i nema neke sudbinske spojenosti greha i volje; tako Abelar
www.uzelac.eu
103
Milan Uzelac
dovodi u pitanju dualistiko tumaenje oveka i pesimistike ocene ljudskih sposobnosti te oveku vraa odgovornost za njegove inicijative i postupke. Konano, uoljiv je kontrast Abelarovog i tada opte rasprostranjenog pristupa moralnom problemu; mnogi su, kae on, spremni da sude na osnovu onog to se nalazi na povrini, ne teei tome da saznaju ta se ispod toga nalazi i ne traei iza postupaka njihove stvarne pobude. Samo bog, koji zna ne samo postupke ve i sutinu njihovu, moe oceniti nae namere i odmeriti eventualnu krivicu. Kako se po miljenju Abelara imanentni zakon moralnosti konstituie u individualnoj svesti, mnogi su tu etiku nazivali subjektivistikom, mada to nije u stvari bilo ba tako; interiorizacija moralnog ivota nije sama po sebi cilj ve je uvek data u razvijanju moralnog plana, a u ravni boanskog zakona (lex divina), pa, ako se valjanost moralnog postupka i odreuje iznutra, pravilnost (mera njegove adekvatnosti) ima svoj izvor u bogu. Abelarova rasprava o problemu univerzalija bila je presudna; ona je zadala smrtan udarac ekstremnom realizmu time to je pokazala kako ga je mogue negirati a da se istovremeno ne mora odbacivati svaka objektivnost rodova i vrsta. To e biti razlog to e vodei mislioci kole u artru (ilber de la Pore i Jovan Solzberijski) raskinuti sa starom tradicijom. Jovan Solzberijski (1115-1180), uenik Pjera Abelara, ilbera de la Porea i sekretar nadbiskupa Kenterberijskog, prvo Teobalda a potom Tomasa Beketa, govorio je kako je svet ostario raspravljajui o
www.uzelac.eu
104
Milan Uzelac
problemu univerzalija: vie vremena je posveeno bavljenju tim problemom nego to je Cezaru bilo potrebno za osvajanje i ovladavanje svetom. Svako ko rodove i vrste trai izvan ulnih stvari gubi vreme, isticao je Jovan, jer ekstremni realizam je neistinit i protivrei Aristotelu, kojeg je Jovan od Solzberija izuzetno cenio, govorei da su Aristotelove Topike korisnije od svih dijalektikih knjiga koje savremenici izlau u kolama. S druge strane, rodovi i vrste nisu stvari, ve su zapravo forme stvari, koje duh, uporeujui njihovu slinost apstrahuje i ujedinjuje u univerzalne pojmove. Univerzalni pojmovi, ili rodovi i vrste, posmatrano apstraktno, jesu razumske konstrukcije, jer ne postoje kao univerzalni u vanmentalnoj stvarnosti. Ali, konstrukcija o kojoj je ovde re, nastaje poreenjem stvari i apstrakcijom iz stvari, tako da univerzalni pojmovi nisu lieni objektivne zasnovanosti i objektivnog znaenja. Moe se rei da su osnove tomistike doktrine umerenog realizma bile postavljene jo u XII stoleu budui da je na nemogunost ekstremnog realizma ukazao ve Abelar. Problem univerzalija postae kasnije, u srednjem veku, ponovo predmet razmatranja kad Viljem Okamski i njegovi uenici, nalazei se nasuprot realizma, ponude jedno novo reenje. kole Terminom sholastika ne obuhvata se samo skup doktrinarnih ideja ve i filozofija i teologija koji su
www.uzelac.eu
105
Milan Uzelac
predavani u srednjovekovnim kolama, poev od vremena Karla Velikog; zatvaranje filozofskih kola u Atini poetkom VI stolea od strane imperatora Justinijana (a na savet njegove ene Teodore koja je bila prostitutka) nije samo tek neka politika akcija, ve u daleko veoj meri simptom sumraka antike kulture. Sve do XIII stolea, do vremena kad se poinju otvarati prvi univerziteti, postojale su kole i to: manastirske, episkopalne i dvorske; ove prve, u vreme varvarskih napada bile su pribeita u kojima su se donekle mogli sauvati spomenici klasine kulture, mesta gde su se registrovali i popisivali sauvani spisi; episkopalne kole su bile mesto gde se obavljala osnovna obuka, dok se kulturni ivot na najviem nivou mogao razvijati u dvorskim kolama, poput one koju je osnovao Karlo Veliki; tu je obrazovanje bilo organizovano na tri nivoa, kao to je to bio sluaj kad je upravnik dvorske kole bio Alkuin iz Jorka (730804): (a) itanje, pisanje, elementarna znanja prostonarodnog latinskog, opte predstave o Bibliji i liturgijskim tekstovima; (b) izuavanje sedam slobodnih vetina i (c) produbljeno izuavanje Svetih spisa. Tek e Johan Skot Eriugena uvesti dijalektiku i filozofiju tako to e slobodne vetine ukljuiti u teologiju; od forme erudicije one su postale forme istraivanja i razrade hrianskih istina; u tom smislu mogue je koristiti izraz rana sholastika kojim se obuhvata period od Eriugene preko kole u artru i kole Sen-Viktor, do Abelara.
www.uzelac.eu
106
Milan Uzelac
Tako se od IX do XII stolea sve vie poinju da neguju tzv. "gramatike studije". Ulazak u svet lingvistikih znakova bio je jedan od ciljeva kole u artru za koju je problem vox et res, odnos imena i stvari, postao centralnim pa je Jovan od Solsberija govorio kako je "gramatika kolevka svake filozofije". Sasvim je razumljivo to je jedan od najveih doprinosa srednjeg veka razvoju kulture u zapadnoj Evropi bio univerzitetski sistem, a najvei od univerzitetskih centara bio je u to doba Pariz; on bee sredite teolokih i filozofskih istraivanja i mada je dobio povelju kojom je postao univerzitet tek u XIII stoleu, pariske kole su inile "univerzitet" ve stolee ranije. Universitas je tipini proizvod srednjega veka. Srednjovekovni univerzitet nema nieg analognog u antikom svetu; slobodne asocijacije uenika i nastavnika s privilegijama, odreenim programima, diplomama i zvanjima tako neeg u antiko doba nema. Sam izraz univerzitet prvobitno je oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije ljudi. Bolonja i Pariz su dva modela na koje su se potom ugledali drugi univerziteti; Bolonja bee universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da se srednjovekovni univarzitet moe nazvati i narodnim, budui da se tu negovala aristokratija duha, i da poreklo studenata nije imalo nikakvog znaaja; takoe, treba imati u vidu da se
www.uzelac.eu
107
Milan Uzelac
srednjovekovni univerzitet delio na fakultet slobodnih umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvi je bio uvod u ovaj drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio). Seminar se sastojao od rasprava, gde su pitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom odgovore davali nastavnici. U XII stoleu je francuska uenost bila dominantna, mada u narednom stoleu dobija sve vei znaaj univerzitet u Oksfordu; Pariski univerzitet je u XII i XIII stoleu bio stecite najznaajnijih umova tadanje zapadne Evrope i reprezentovao je internacionalni karakter zapadno-evropske kulture, budui da su tu boravili mislioci iz Engleske (Adam Smoldrid i Aleksandar Netham), Francuske (Riard od Sen-Viktora, Jovan Solzberijski /koji je u Francusku doao 1136, da bi ivot zavrio kao nadbiskup u artru), Nemake (Hugo od Sen-Viktora), Italije (Petar Lombaranin /1100-1160/ autor slavnih Sentenca koje su bile predmet bezbrojnih komentara, posebno Tome i Dunsa Skota). Ve u XII stoleu nalazimo pokuaje sistematizacije i klasifikacije nauka i znanja tog vremena; dva najizrazitija primera za to su Hugo od Sen-Viktora i Petar Lombaranin. Prvi, u svom delu Didascalion sledi aristotelovsku kasifikaciju: logika je propedeutika (uvod u pravu nauku koja se bavi pojmovima a ne stvarima) i deli se na gramatiku, dijalektiku, retoriku i sofistiku. Nauka za koju je logika samo uvod, deli se na teorijsku nauku koja obuhvata teologiju, matematiku (aritmetika, muzika,
www.uzelac.eu
108
Milan Uzelac
geometrija, astronomija) i fiziku i praktinu nauku (etika, ekonomija i politika). Mehanika obuhvata sedan neslobodnih vetina (prerada vune, proizvodnja oruja, tesarstvo, pomorstvo, trgovina, poljoprivreda, lov, medicina i pozorine predstave); ve na prvi pogled je vidno da ova Hugova klasifikacija ne zavisi samo od Aristotela, ve jednako i od Boetija kao i Isidora Seviljskog. Petar Lombaranin se kolovao u SenViktoru, predavao u koli pri katedri u Parizu i potom bio biskup Pariza (1150-1152). Napisao je delo Libri Quatuor Sententitiarum (etiri knjiga sentenca); ovaj spis, neoriginalnan po sadraju, pisan pod velikim uticajem tema i naina izlaganja kakav je Petar Lombaranin naao u treem delu Damaskinovog spisa Izvori znanja (Tano izlaganje pravoslavne vere) izvrio je ogromni uticaj na naredne generacije i potom imao bezbroj komentara i bio predmet kompendija i komentara sve do kraja XVI stolea. Treba imati u vidu da je XII stolee bilo stolee teolokih sistematizacija, izraz traenja odreenog jedinstva u izlaganju hrianskih istina u okvirima katolikih doktrina; odgovor na tu potrebu vremena behu razne interpretacije biblijskih tekstova, takozvane Sume, ili Sentence. Meu tim raznim sumama, Sentence Petra Lombaranina imale su fundamentalno znaenje za srednjovekovnu filozofsku kulturu. Petar Lombaranin je roen blizu Navare, u siromanoj porodici, ali je zahvaljujui pomoi monih pokrovitelja studirao u Bolonji,Remsu i Parizu, u katedralnoj koli crkve Notr-Dam. Gde je i napisao svoja glavna dela.
www.uzelac.eu
109
Milan Uzelac
Od 1140. predavao je na katedralnoj koli, potom je od 1159. postao episkop pariski. Umro je u Parizu 1160/64. godine. Osim Komentara poslanica sv. Pavla i Komentara psalama, izmeu 1147. i 1150 (mada neki pokinju i 1154), napisao je ve pomenute, a potom, znamenite Sentenc u etiri knjige (Libri quatuor sententiarum). One su pisane kao udbenik i njihov cilj bio je da se na jednom mestu skupe razliita miljenja (sententie) Otaca o teolokim uenjima; prva knjiga je bila posveena bogu, koji je jedinstven u tri lica; druga govori o Bogu tvorcu, blagodeti i prvobitnom grehu kao i drugim stvorenim biima; trea knjiga posveena je inkarnaciji, iskupljenju i vrlinama (peti red nebeske hijerarhije) dobroinstvima i zapovestima, a etvrta knjiga razmatra sedam svetih tajni, smrt i strani sud. Re je kompendijumu hrianskih doktrina sastavljenom na osnovu Svetog pisma i predanja Crkvenih otaca. Rani teolozi, kao Isidor Seviljski, ili Alkuin nastojali su da izgrade uenje crkve polazei od biblijskih tekstova i dela ranih crkvenih otaca. Ve u XI stoleu to se pokazalo nedovoljnim i sve vei znaaj je dobijao dijalektiki pristup izuavanju tradicionalnog uenja. Petar Lombaranin se pojavio u vreme kada je dijalektiki metod jo uvek bio osuivan ali i kad je sve vie narastala elja za znanjem. U to vreme javljaju se mnogi udbenici, mahom nadahnuti uenjem Abelara i njegovim novim metodom. Posve je razumljivo to u glavnom delu Petra Lombaranina, u Sentencama, nalazimo ideje Huga od
www.uzelac.eu
110
Milan Uzelac
Sen-Viktora, Abelara (recimo Abelarov stav da bog nije mogao stvoriti bolji svet od ovog koji je stvorio), kao i Graciana. Ne zna se da li je Petar poznavao autore koje je citirao, ali je nesporno da je bio veoma naitan i da je dobro poznavao njihove spise. Iako ovaj spis nije ni u kom sluaju originalno delo, on donosi sve ranije tokove misli; odlikuje ga oseaj ravnotee: priznaju se sva prava razuma ali nikad se ne ide dotle da bi mu se potinila vera; moda je upravo taj oseaj za meru i bio odluujui uzrok popularnosti Sentenca. Najvei broj navoda uzet je od Avgustina, mada su navoeni i drugi pisci, pominju se: Ilarij, Ambrozije, Jeronim, Grigorije Veliki, Kasiodor, Isidor, Beda, Boetije. esto se citira Damaskinov rad O pravoslavnoj veri (spis koji je preveo 1151. Burgundije Pizanski). Sentence predstavljaju preteno teoloko delo, mada Lombaranin govori i o stvarima koje se saznaju razumom, koje mogu da se saznaju i pre no to se u njih veruje, tj. nezavisno od vere (egzistencija boga, boije stvaranje sveta, besmrtnost due). Po miljenju Petra Lombaranina od stvorenog mi nuno dospevamo do boga; u samim crtama stvari vidimo odraz svete trojice, u njihovim formama, u jedinstvu, u njihovoj ureenosti. Sloboda nae due pripada kako razumu tako i volji. Volja je slobodna jer ima mogunost izbora. Razum je takoe slobodan jer sudi i istupa u ulozi arbitra, mada volja nije uvek razborita, posebno kada bira izmeu dobra i zla. Taj izbor je pravi izbor (ako nema sa strane pritisaka) i zato postoji kazna za greh kao pravo zlo za oveka. Zato
www.uzelac.eu
111
Milan Uzelac
ovek, birajui dobro, nada se bojoj blagodeti koja je uvek bezuzrona i bezinteresna jer je van ljudske logike. Sentence Petra Lombaranina sa sistematske take gledita imaju mnogo nedostataka. Veliki poynavalac skolasticke filozofije Martin Grabman ukazuje na to da opte uenje o Bogu i uenje o Troici nisu jedno od drugog odvojeni ve su pomeani i nemaju neku zajednicku strukturu. Uenje o vrlini nije obraeno u celini i svojim veim delom je postavljeno izmeu uenja o Otelotvorenju i uenja o Tajnama izmeu dva poglavlja koja su inae meusobno neposredno povezana. Osnovni prigovor Sentencama, uprkos svoj njihoboj kasnijoj popularnosti, bio bi da one ne ine organsku celinu. Pozajmljena shema podele res et signa nije doprinela izgradnji strogog sistema. Ako se ima u vidu nepostojanje reda u nastavnim tekstovima, jasno je da komentari onima koji se ue teologiji nisu mogli dati jasno i precizno izloen materiju. To je imalo negativnu posledicu u tome to se neposredno nakon Sentenci Lombaranina nastale Summe, nisu mogle osloboditi od njihovih strukturnih nedostataka. To se odnosi na veliku Summu Aleksandra iz Halea koja e u velikoj meri oslanja na Petrove Sentence iako je on na mnogo mesta sutinski poboljao sistematizaciju Lombaranina. Godine 1215. papski koncil je stavove Petra Lombaranina priznao za saglasne duhu hrianstva.
www.uzelac.eu
112
Milan Uzelac
U narednih nekoliko stolea one u bile jedan od glavnih izvora hrianske teologije. kola u artru Treba imati u vidu da su se znanja razvijala i na drugim univerzitetima, kao i u regionalnim kolama; Bolonja je bila poznata po svojoj koli prava, Monpelje po medicinskoj koli, dok je mistika teologija bila znaajna karakteristika kole u Sen-Viktoru, blizu Pariza. Jedna od najinteresantnijih kola u XII stoleu bila je u atru, gde je veliki uticaj imala Aristotelova filozofija povezana s jakim primesama platonizma; ta kola, istovremeno, bila je i pod snanim uticajem humanistikih stremljenja. Meu njenim predstavnicima je Teodorik od artra koji je, nakon to je vodio kolu, od 1121. predavao u Parizu, da bi se dvadeset godina kasnije vratio u artr za rektora a na mesto ilbera de la Porea; on posebno razmatra sedam slobodnih umea i pie protiv antihumanista koji su omalovaavali studiranje i uenost. Meu najdarovitijim humanistikim filozofima iz artra bio je Jovan Solzberijski, koji nije kolovan u artru, ali je tu postao biskup 1176. Bio je pobornik slobodnih vetina, znalac latinskih klasika, posebno Cicerona, a kad je re o njegovom knjievnom stilu, tada je re o neem to je najbolje u XII stoleu. kola u artru osnovana je 990. godine ali je i nakon dva stolea zadrala konzervativan duh, to se tada ogledalo u privrenosti kole platonistikoj tradiciji, te su se posebno izuavali Platonov dijalog Timaj i
www.uzelac.eu
113
Milan Uzelac
Boetijevi spisi koji su naginjali platonizmu. Bernar od artra (na elu kole od 1114. do 1119. i rektor od 1119. do 1124), koji je zastupao stanovite da je materija egzistirala u haotinom stanju pre oblikovanja, odnosno pre no to je nered postao red, Jovan Solzberijski je nazivao "najsavrenijim platonovcem toga doba". Pored privrenosti Platonovom Timaju pripadnici kole u artru potovali su i Aristotela; sledili su ga ne samo u logici nego su preuzeli i njegovu hilomorfistiku teoriju. Prema Bernaru iz artra prirodni objekti se sastoje iz forme i materije, pri emu su forme (formae nativae) slike ideja u bogu; slino shvatanje zastupao je i Bernar iz Tura. Premda uenje po kome su predmeti sastavljeni od materije i forme, pri emu je forma slika pojedinane stvari ili ideje u bogu, nije panteistiko, jer tu postoji bitna razlika izmeu boga i stvorenih bia, ipak, neki pripadnici kole su svojim stavovima upuivali na panteizam: Teodor od artra je tvrdio da "su sve forme jedna forma, a da boanska forma obuhata sve forme"; smatrao je da je boanstvo forma essendi svake stvari dok je stvaranje proizvoenje mnotva iz jednog. kola Sen-Viktor Opatija Sen-Viktor nalazila se izvan zidina Pariza i pripadala je avgustinovskim redovima. Sa ovom opatijom bio je povezan Viljem iz ampoa koji se u nju povukao posle neuspene rasprave sa Abelarom; ta kola je postala znaajna uglavnom zahvaljujui dvojici kaluera: jednom Nemcu, Hugu od Sen-Viktora
www.uzelac.eu
114
Milan Uzelac
i jednom kotlananinu, Riardu od Sen-Viktora. Ako je kola u artru naglasak stavljala na naunokulturni aspekt filozofije, kola Sen-Viktor se bila skoncentrisala na molitve, na boansku kontemplaciju kojoj je sve bilo podreeno. Misticizam i kultura su jedno, bee credo Huga od Sen-Viktora. Hugo od Sen-Viktora (1096-1141) roen je u Saksoniji, u plemikoj porodici i obrazovanje je stekao u manastiru Hamersleben kod Halbertata. Poto se zamonaio, otiao je u Pariz 1115, da bi nastavio kolovanje u opatiji Sen-Viktor. Od 1125. dri predavanja a od 1133. do svoje smrti vodio je kolu. Meu Hugovim spisima treba istai O tajnama hrianske vere, Kratki ekskurs u filozofiju, Komentare za "Nebesku Hijerarhiju" Pseudo-Dionizija (Hugo se koristio latinskim prevodom Johana Skota Eriugene) i Didascalicon (Pouavanje). Ovo poslednje delo izdvaja se svojom potpunou i sistematinou i ono je bilo model za potonje summae, spise u kojima su bila sabirana i sreivana nauna znanja iz ranijih radova. Hugo od Sen-Viktora uglavnom je prihvatao Abelarovo stanovite nastojee da njegovo uenje o apstrakciji primeni na matematiku i fiziku. Upravo matematika posmatra odvojeno ono to je spojeno; u smislu izolovanog posmatranja ona apstrahuje liniju ili ravnu povrinu iako ni linije ni povrine ne postoje nezavisno od tela. Isto tako, dijalektiar uzima forme stvari izolovano ili apstraktno, u jedinstvenom pojmu, iako u aktualnoj stvarnosti forme ulnih stvari ne postoje niti izolovano od materije, niti kao univerzalije.
www.uzelac.eu
115
Milan Uzelac
Iako je bio jedan od najistaknutijih dogmatskih i mistikih teologa svog vremena, nije bio protiv negovanja umetnosti, smatrajui da izuavanje umetnosti, ako se pravilno sprovodi, doprinosi napretku teologije i da je, u principu, svaka vrsta znanja korisna. Ui sve, govorio je Hugo, a posle e videti da nita nije suvino. Didascalicon ima sedam knjiga: slobodnim vetinama su posveene tri knjige, teologiji, takoe tri, a religioznoj meditaciji jedna. Vodea ideja ovog enciklopedijskog spisa temelji se na ideji sveta kao nevidljive realnosti; dve su slike date oveku slika prirode i slika blaenstva; prvo je svet u kome ivimo a drugo otelotvorena re. Ali ni jedno ni drugo ne vodi do cilja; svet se ne moe iscrpsti dostinom istinom; on je nalik knjizi napisanoj rukom boijom. Bezgraninost stvorenog je znak boije svemoi a lepota svemira potvruje njegovu mudrost dok konaan cilj sveta govori o njegovom blaenstvu. ovek je isti duh koji nije postojao oduvek ve je stvoren; on povezuje ulni svet (kojem pripada telom) i boga (kome pripada duhom); dua nije samo neko "ja" ve jedinstveno duhovno i besmrtno naelo koje obrazuje sutinu ovekove linosti; to ja ima tri oka (telesno, racionalno i kontemplativno). Prvim okom vidi se ulni svet, drugim dua shvata svet i stvara nauku, a zahvaljujui treem oku dua se uznosi ka bogu i kontemplira istu lepotu. Ovom trojakom gledanju odgovara trojakost saznanja (cogitatio, meditatio, contemplatio); u prvom sluaju re je o povrnom saznanju stvari i zbivanja; u drugom,
www.uzelac.eu
116
Milan Uzelac
re je o osloboenoj refleksiji, u treem, o dubokoj intuiciji, krajnje intenzivnom miljenju. Hugo je smatrao moguim prirodno saznanje boije egzistencije, ali je istovremeno isticao i nunost vere. Vera je nuna, ne stoga to je oculus contemplationis, kojim dua u samoj sebi aprehendira boga i ono to u njemu bee, ve i zato to se tajne koje nadmauju mo ljudskog uma nude ljudskom verovanju. Te tajne su nadrazumske i za njihovo poimanje potrebni su otkrovenje i vera, ali one su i u skladu sa razumom a ne protiv njega. Po sebi one su racionalne i u strogom smislu mogu biti predmet saznanja u ovom ivotu, poto je ljudski um suvie slab, posebno kad je zamraen grehom. To znai i da je saznanje, posmatrano po sebi, iznad vere, koja predstavlja izvesnost duha o odsutnim stvarima, i koja je iznad mnenja ali nia od nauke ili saznanja, poto su oni koji razumeju neposredno prisutne predmete iznad onih koji veruju u autoritet. Hugo od SenViktora je otro razlikovao veru od saznanja, ali priznajui nadreenost veri, nije osporavao saznanje. Naspram filozofskog i teolokog saznanja o bogu Hugo je isticao i iskustvo o bogu koje se dobija neposrednim saznanjem a postie mistikim iskustvom, a ono je: znanje praeno ljubavlju prema bogu ili ljubav prema bogu koja se sastoji u znanju boga. Mistino saznanje nije potpuna vizija, a prisutnost boga u dui u mistinom iskustvu je pomraena preobiljem svetlosti, tako da iznad te dve vrste saznanja verom i neposrednog mistikog saznanja, stoji blaena vizija nebesa.
www.uzelac.eu
117
Milan Uzelac
Svetovna i duhovna nauka potinjena je teologiji, tj. mistici. Realnost ima hijerarhijsku strukturu i nii nivoi mogu se dokuiti razumom, dok vii samo verom; postoje, dakle, racionalne stvari koje se mogu dokuiti razumom i to matematikim formulama, logikim principima i dijalektikom; postoje, nadalje, stvari gde moemo govoriti samo o njihovoj relativnoj istini i tu se misli o istorijskim zakonima u ijem izuavanju moraju saraivati razum i vera; konano, postoje nadracionalne stvari koje prevazilaze razum i one su predmet jedino vere. U mistici Huga od Sen-Viktora svetlost i boje u koje po sebi bezbojna svetlost utapa stvari, stoje vie u centru shvatanja o lepom, nego brojevi. Lepota po sebi je za Huga luminoznost. Ukoliko su boje sjajnije, utoliko su lepe. Za njega je najlepa zelena boja. Nevidljiva lepota je jednostavna i sama sa sobom identina a vidljiva lepota (koja nikad ne moe imati takav identitet ve mora na mistian nain biti "neslina slika") mora se sastojati u mnotvu i raznovrsnosti koji se suprotstavljaju jednostavnosti za koju se zalagao Bernar od Klervoa. Vidljiva lepota, istie Hugo, razlikuje se od lepote nevidljive prirode jer je lepota nevidljive prirode jednostavna i jedorodnoga lika, dok je vidljiva lepota mnogostruka i odreena razliitim srazmerama". "Na duh, kae Hugo od Sen-Viktora, ne moe da se uspne neposredno do istine nevidljivog, osim ako je obrazovan kontemplacijom vidljivog, i to tako da vidljive oblike prepozna kao slike nevidljive lepote. Jer poto se lepota vidljivih stvari sastoji u njihovim
www.uzelac.eu
118
Milan Uzelac
oblicima, moe se, saglasno tome, na osnovu vidljivih oblika, dokazati nevidljiva lepota, jer je vidljiva lepota odraz nevidljive". Riard od Sen-Viktora je kao veoma mlad doao iz kotske i bio uenik a potom i naslednik Huga od Sen-Viktora; od 1157. bio je podnamesnik, a od 1162. namesnik opatije; umro je 1173. Riard je, kao mistiar i teolog, znaajna figura srednjovekovne teologije; produbio je predstave o mistinom ivotu. Njegovo glavno delo jeste De Trinitate (u est knjiga); objavio je i dva dela o kontemplaciji, o pripremi due za kontemplaciju i o vrlini kontemplacije. Saglasno prethodnicima insistirao je na upotrebi uma u istraivanju i postizanju istine; o pojmu kontemplacije kae: "Treba znati da jedan isti predmet drugaije shvatamo kroz razmiljanje, drukije ga ispitujemo kroz meditaciju, i drugaije mu se divimo kroz kontemplaciju. Ova tri naina posmatranja veoma se razlikuju meusobno po metodi, ak i onda kad im je materija ista. Jedan te isti predmet drugaije obrauje razmiljanje, drugaije meditacija, a na sasvim drugaiji nain kontemplacija. Razmiljanje ide sporim hodom i zaobilaznim putevima, luta svuda, as tamo as ovamo, ne vodei rauna o tome kuda e stii. Meditacija, idui esto strmim i tekim putevima, stremi svim naporom duha pravo svome cilju. Razmiljanje mili, meditacija hoda i esto nekontrolisano juri. A kontemplacija lakim letom oblee sve i, kad zaeli, lebdi u najviim visinama. Razmiljanje ne zahteva napor, ali ostaje besplodno. U meditaciji napor donosi plod. Kontemplacija donosi
www.uzelac.eu
119
Milan Uzelac
plod bez napora. U razmiljanju ovek se rasplinjuje, dok je kontemplacija divljenje". Ako vera govori da je bog vean, jedan i nestvoren u tri lica i ako razum trai a ne nalazi razumno objanjenje vere u stalno promenljivom svetu, onda je, po miljenju ovog mistinog neoplatoniara, neophodna pomo mistike koja, otiskujui se od kogitacija, nalazi ono ishodino u kontemplaciji. Pripremljena askezom i ojaana vrlinom dua se rastvara u bogu; uzdiui se stepenicama kontemplacije, prevlaujui samu sebe ona se iri i preobraava u bogu. Ovaj mistian momenat kole Sen Viktor proimao je sva nauna, filozofska i teoloka istraivanja i bio simbol kulminacije intelektualnog i moralnog ivota. Tako su osnove tomistike doktrine umerenog realizma bile postavljene jo pre XIII stolea budui da je upravo Abelar uinio kraj ekstremnom realizmu. Kada sv. Toma bude govorio da univerzalije nisu po sebi postojea bia ve da postoje jedino u pojedinanim stvarima, on e zapravo samo ponavljati ono to su pre njega rekli Abelar i Jovan od Solsberija.
www.uzelac.eu
120
Milan Uzelac
5. Visoka sholastika U XI stoleu zapadna Evropa se nala pod snanim uticajem istone kulture; antika kultura bila je sauvana u okrilju islamske kulture; muhamedanci su izvrsno ovladali vetinom upravljanja dravom a i vojnom vetinom; arapske rei semitskog porekla su ule u zapadni renik (npr. admiral, arsenal, havarija); uz pomo arapskih prevoda zapadni narodi su se poeli kretati ka izvoru kulture ka grkoj filozofiji. U VIII stoleu su Saraceni vodili osvajake ratove na Siciliji, da bi se u narednom stoleu ostrvo nalo u rukama Normana, to se pokazalo posebno povoljno za susret dveju kultura. Drugo mesto proimanja kultura bio je grad Salerno gde je jo od IX stolea trajalo preplitanje grke, jevrejske i kasnije normanske kulture; tu je Konstantin Afriki (1017-1087) rodom iz Tunisa, preveo niz knjiga s arapskog na latinski ali i neke jevrejske autore (koji su pisali na arapskom). Arapi su osvojili delove panije; Alfons IV je 1085. osvojio Toledo iju su veinu stanovnitva inili Arapi, ali je u tom gradu bilo i dosta Jevreja; ubrzo je iz Toleda poela da se sistematski iri arapska i grka kultura. Tu je pod uticajem arhiepiskopa Rajmonda nastala u prvoj polovini XII stolea prevodilaka kola i za kratko vreme je prevedeno najmanje 92 spisa sa arapskog i grkog na latinski, a meu njima su: Aristotelovi spisi Fizika i Metafizika (10 knjiga), O nebu, O nastajanju i propadanju, Meteorologija, Avicenina Metafizika, Algazalijeva Filozofija, Alfarabijeva knjiga O poelima
www.uzelac.eu
121
Milan Uzelac
i Avicebronova Izvor ivota. Treba pomenuti O merenju kruga od Arhimeda, Euklidove Elemente, kao i radove Galena, Hipokrata, i niza arapskih autora VIII-X stolea. Prvi meu crkvenim autoritetima 29 koji je poeo izuavati Aristotela i koji je svojim spisima i komentarima uveo Stagiranina u sholastiku, bio je profesor teolokog fakulteta u Parizu, dominikanac Albert Veliki (1206-1280); zbog svoje uenosti i velikog autoriteta koji je imao jo za ivota nazvan je Velikim; roen je u Lauingenu (vapska) u plemikoj porodici; umetnost izuava u Padovi gde je 1223. stupio u dominikanski red; neko vreme teologiju predaje u Kelnu, Frajburgu/Br, Regensburgu, Strasburu, a doktorira u Parizu 1245, gde je meu njegovim uenicima naredne tri godine bio i Toma s kojim se kasnije vratio u Keln da bi osnovao dominikansku kolu (Studium generale). U Kelnu tumai spise Pseudo-Dionizija i pie Komentar Nikomahove etike. U dominikanskom redu zauzimao je razliite funkcije i posredovao u raznim sporovima a neko vreme bio je i episkop u Regensburgu. Nakon toga, Keln je izabrao za mesto svog stalnog boravka (gde je i umro 15. novembra 1280); napisao je niz
Treba rei da je i pre Alberta velikog i Tome Akvinskog bilo pokuaja tumaenja Aristotelovih spisa. M. Grabman navodi Petra Hipernijskog koji je komentarisao neke od fragmenata Ariastotelovih, zatim, Nikolaja Pariskog, Gijoma iz Sen-Amura, Adama iz Bakfilda, Henrija Gentskog (koji je tumaio Fiziku i Metafiziku), Martina i Boetija iz Dakuije, kao Sigera Brabantskog (tumaa logikih spisa Aristotelovih).
29
www.uzelac.eu
122
Milan Uzelac
znaajnih dela De unitate intellectus (protiv Averoesa), Summa theologiae (nedovreno; ovo delo bi moglo biti i kompilacija njegovih spisa a koje su drugi naknadno sastavili), O mineralima, O biljkama, O ivotinjama, Metafizika, kao i komentare Aristotelove Etike, Fizike, Politike i Sentenca Petra Lombaranina. Albert Veliki ivi u vreme rasta Aristotelovog uticaja na Pariskom univerzitetu i to u vreme kad hrianski Zapad nema nita svoje u oblasti iste filozofije i prirodnih nauka to bi moglo da se meri s Aristotelom ili Avicenom; kao ovek otvorenog duha Albert je to shvatio i nastojao da ukae na vrednost aristotelizma, ali i na ona mesta koja su protivrena s hrianskom dogmom; iako sklon neoplatonskoj i avgustinovskoj tradiciji, on nastoji da kritiki tumai Aristotela te njegova dela nisu samo komentari nego i samostalni spisi o filozofiji, iako ostaju u ynatnoj meri pod uticajem Aristotelovih shvatanja. Za razliku od Tome, koji je u daleko veoj meri bio komentator Aristotelovih dela, te je esto teko razlikovati Aristotelove od Tominih stavova, kod Alberta se uvek jasno istiu njegovi stavovi spram velikog Stagiranina. Albert Veliki je ve za ivota bio auctor u pravom smislu te rei: njega su ve za ivota citirali kao velikog autoriteta, itali su ga javno i njegova dela su bila tumaena u kolama. U vreme kad je u modi bilo da se ivi pisci ne navode po imenu, Albert Veliki je navoen po imenu (pored Aristotela, Avicene i Averoesa) a to samo svedoi o njegovom velikom ugledu. Kao teolog Albert je imao kritiki odnos prema Aristotelu, posebno prema onim stavovima koji su bili
www.uzelac.eu
123
Milan Uzelac
nespojivi s hrianskim uenjem; piui objanjenja mnogih Aristotelovih logikih, fizikih, etikih i metafizikih spisa (Fizika, O nebu i svetu, Nikomahova etika, Metafizika) Albert je nastojao da ovog filozofa uini shvatljivim za katolike i da istovremeno objektivno prikae Aristotelova gledita; s druge strane, kritikujui Aristotela, Albert je izlagao i svoje sopstvene stavove. Albert smatra da iako je filozofija nezavisna nauka, filozofsko zakljuivanje ne moe biti primarno, jer je dogma ve iz prethodnog dokazana, to e rei da je dogma objavljena, te ne moe biti izvedena iz nekog filozofskog argumenta, tj. njegova posledica; meutim, on nije potpuno protiv filozofije: filozofski argumenti kao sekundarni mogu biti od koristi i to kad nam pomau da se razraunamo sa primedbama koje postavljaju neprijateljski nastrojeni filozofi, kao i protiv neukih koji napadaju filozofiju jer je ne poznaju. U zasluge Alberta svakako spada i to to je insistirao na izuavanju filozofije i njenoj primeni u drugim istraivanjima. Njegovo uenje nije neki homogen sistem ve pre meavina aristotelovskih i neoplatonikih elemenata. Iako boga opisuje u duhu Aristotela, kao nepokretnog pokretaa, kao istu delatnost i kao samosaznajui razum, Albert, u skladu sa spisima Pseudo-Dionizija pie kako bog transcendira sve nae pojmove i sva naa imena koja mu pripisujemo. Ova kombinacija Aristotela i PseudoDionizija osigurava boansku transcendenciju i osnova je uenja o analogiji; ali, kad treba govoriti o stvaranju sveta, Albert se obraa neoplatonistikim
www.uzelac.eu
124
Milan Uzelac
interpretacijama Aristotela, a ne istorijskom Aristotelu, i pri tom uvodi pojam emanacije koji nije sasvim u skladu s hrianskim uenjem o stvaranju iz nieg. Albert se udaljava od avgustinovsko-franjevake tradicije stavom da razum ne moe sa sigurnou dokazati stvaranje sveta u vremenu, tj. da svet nije bio oduvek stvoren, kao i poricanjem da su aneli i ljudske due stvoreni od materije i forme, pri emu pod materijom misli na kvantitet; ali, s druge strane on prihvata da je svetlost forma corporeitatis. esto prihvatajui uenja as aristotelovska, as avgustinovska, as neoplatoniarska, Albert je pojmove koje je uzimao iz jedne tradicije esto interpretirao u smislu druge tradicije, te nije uvek jasno izrazio ono to je mislio. Sve to pokazuje da se ne moe govoriti o dovrenom sistemu Alberta Velikog; njegovo uenje je korak ka prihvatanju Aristotelove filozofije kao intelektualnog sredstva za izraavanje hrianskog shvatanja sveta. Istupajui protiv antiaristotelizma Albert je isticao kako su Grci, posebno Aristotel, razradili tehniku suptilne analize due, njenih duhovnih i ulnih mogunosti; novim tumaenjem pojma due, teologiji je tako bila otkrivena jedna nova sposobnost i jedna nova realnost, kao i jedna nova nauna oblast o kojoj filozofi nisu ni sanjali; to je ono to Avgustin naziva viim razumom, deo due koji daje za posla mudrosti a ne nauci. Postoje dve razliite vrste saznanja: obino i specifino i svako od njih odreeno je strukturom objekta; saznanje se moe sastojati u neposrednom
www.uzelac.eu
125
Milan Uzelac
kontaktu sa stvarima, ali pred idejom venosti ono e biti drugaije. U prvom sluaju re je o niem razumu, o obinom saznanju, u drugom sluaju ima se za posla s viim razumom sa specifinim saznanjem. U emu je smisao polemike protiv Aristotela, pita Albert. Ako se moe govoriti o prvenstvu Avgustina u odnosu na Aristotela, to je u interpretaciji vieg razuma, a to se tie nieg razuma, Aristotel ostaje neprevazieni uitelj. Imajui u vidu dva aspekta realnosti i dva plana razuma, Albert pokazuje kako se mudrost temelji na viem razumu koji je osveen verom, dok nauka, imajui za predmet stvari po sebi, ostaje na niem nivou u svetu neposrednih uzroka. Na taj nain Albert Veliki je nastojao da u avgustinovsku misao ukljui ono to je nju porodilo - grku misao iji je zenit bio Aristotel. * Prvi samostalni filozof hrianskog Zapada, Toma Akvinski roen je 1225. u blizini Napulja u bogatoj i uticajnoj aristokratskoj porodici30; sa pet
Toma je bio mlai sim grofa Landolfa gospodara Akvina, blizu Napulja. Njegova porodica je bila u srosdstvu sa najznamenitijim porodicama tadanje Evrope. Fridrih Barbarosa je bio roeni brat Tominog dede, a Fridrih II dalji roak. Religiozne rasprave tog vremena, svae vladara, sukob Papa i predstavnika svete Rimsle imperije sve su to bile porodine razmirice. Tomin otac je opsedao manastir Monte Kasino, ali je potom u isti poslao Tomu. Stariji Landulfov sin je protiv cara ratovao na strani pape, ali ga je imperator potom smesta kaznio za to. Druga dva sina su asno sluili Imperatoru koji im je pogubio brata. Ta dva brata su u kuli svog zamka drali zatvorenog Tomu jer su bili protiv novih strujanja; uprkos tome, Toma je pobegao i priao dominikancima.
30
www.uzelac.eu
126
Milan Uzelac
godina roditelju su ga dali u benediktinski manastir Monte Kasino gde stie prva znanja i tu provodi devet godina; nekoliko meseci boravi kod kue (1239) i sa etrnaest godina odlazi na Univerzitet u Napulj gde naredne tri godine (1239-1242) prolazi studium artium liberalium, gde pod rukovodstvom Petra iz Irske, studira Aristotela ija su dela u to vreme bila zabranjena u Parizu31. Nakon smrti oca, 1243. stupa u nekoliko godina ranije osnovan red koji je rodonaelnik sv. Dominik, a godinu dana kasnije odlazi u Pariz gde slua predavanja Alberta Velikog; nakon tri godine s Uiteljem odlazi u Keln gde, oduevljen erudicijom i
(U Monte Kasinu bili bili su benediktinci). Dominikanski red je osnovan druge decenije XIII stolea radi borbe protiv albianske jeresi i, poput franjevakog, propovedao je apostolski ivot i siromatvo. Ali, za razliku od franjevaca koji su insistirali na askezi i propovedi putem moralnog primera, dominikanci su se zalagali za bogoslovsku propoved, to je podrazumevalo i temeljni naunu pripremu. lanovi reda se odriu svake imovine i postojanih prihoda, ali im je u isto vreme zabranjen i fiziki rad koji smeta naunoj, predavakoj i propovednikoj delatnosti. 31 Reenjem Pariskog sinoda 1210. bilo je zabranjeno na univerzitetu predavanje aristotelove Fizike. Godine 1215. bila je zabranjena i Metafizika. Grigorije IX je 1231. potvrdio te zabrane s napomenom da se se aristotelovska fizika i metafizika ne predaju dok ne budu izloene pravilno, budui da je imao u vidu neka tada postojea panteistika tumaenja. Od 1255. Aristotelova dela su bila uvedena u zvanine planove fakulteta slobodnih umetnosti i teologije. Nakon Pariza to ine i drugi fakulteti i od tog vremena Aristotela jednostavno nazivaju Filozofom, dok se aristotelizam skoro izjednaava sa srednjovekovnom naukom.
www.uzelac.eu
127
Milan Uzelac
bespredrasudnou svoga uitelja, ostaje do 1252. Nakon studija u Parizu, od 1256. do 1259. predaje kao dominikanski profesor na teolokom fakultetu; potom, narednih deset godina predaje teologiju na papskom dvoru. Godine 1268. Toma se vratio u Pariz i predavao do 1272. kada je poslat u Napulj da osnuje studium generale gde je nastavio da predaje do 1274, kad je na poziv Grgura X poao na koncil u Lion i umro (u 49. godini) 7. marta 1274. izmeu Napulja i Rima. Toma Akvinski je napisao veliki broj dela i komentara; pre svega treba pomenuti njegov najvei spis, mada nedovren, Summa Theologica, zatim delo u etiri knjige Summa contra Gentiles (Suma protiv pagana), komentare u etiri knjige Sentenca Petra Lombaranina32, kao i Quaestiones disputatae, koji su zapravo tematski zbornici, koji nemaju sistematski i didaktiki zadatak (kao S. Th.) ve je tu u prvom planu proces razmiljanja i napregnuta potraga za istinom, a meu njima su: De ente et essentia (O biu i sutini), De veritate (O istini), De potentia (O sili), De malo (O zlu), De anima (O dui). Meu ynaajna dela Tomina treba pomenuti i Opusculum in Boethium de Trinitate (Traktat o Boetijevom spisu o Trojstvu) koji je posebno znaajan jer sari najdublje uenje o nauci i njenoj metodi u vreme visoke sholastike.
32Osim
komentara Sentenci Petra Lombaranina (1254-1256), treba pomenuti i komantare Boetijevih knjiga O troici i O hebdomadama (1260-1261), O boanskim imenima Dionizija Areopagite (1268), a zatim i Aristotelovih spisa: O nedbu, O dui, O nastajanju i propodanju, O tumaenju, Fizika, Metafizika, Nikomahova etika, Politika, Druga analitika.
www.uzelac.eu
128
Milan Uzelac
Iako su Sentence Petra Lombaranina sve do XVI stoleca bile jedan od osnovnih udbenika teologije na mnogim teolokim fakultetima, Tomina Summa theologiae zauzima posebno mesto i ona je najznaajniji spis te vrste koji ostaje neprevazien do naih dana. Summa nije rezultat njegove neposredne akademske delatnosti i to je spis koji nije bio itan studentima, ali je upravo njima bila namenjena i to onima koji pristupaju izuavanju teologije poetnicima. Njin predmet je opti sadrj hrianske religije u najirem smislu te rei33. Pri pisanju Toma je bio rukovoen didaktikim namerama a to je da uenicima koji poinju tek da izuavaju teologiju da udbenik koji e odgovarati njihovim potrebama. Da bi to postigao, Toma je nastojao da odstrani greke koje su se najee sretale u prirunicima te vrste. Tekoe su se sastojale u mnotvu nepotrebnih pitanja, poglavlja i argumenata (koji mogu imati smisla i svoje opravdano mesto kad je re o knjizi namenjenoj onima koji su teologiju u znatnoj meri savladali, ali ne i poetnicima). Izbacujuci mnotvo nepotrebnih primera Toma je postigao visoku jasnost i kratkou u izlaganju. Kao drugo, Tomino delo je daleko sistematinije i ureeno; odlikuje ga sistematski unutranji razvoj,
Ovde mogu samo preporuiti sjajnu knjigu Martina Grabmana: "Thomas von Aquin", 1912, ili: "Die theologische Erkenntnis und die Einleitungslehre des hl. Th. von Aquin", 1948.
33
www.uzelac.eu
129
Milan Uzelac
jasnost i logiki sled delova, a kao tree, Toma je uspeo da izbegne sva ponavljanja koja su se javljala u summama njegovih savremenika i koja su izazivala dosadu i pomutnju. Metod. U svojoj prvoj summi, Summa contra gentiles u etiri knjige, koja je za razliku od druge dovrena, Toma je koristio slobodnu formu izlaganja, da bi, u drugoj summi (Summa theologiae), pisanoj s manjim prekidima od 1265. do 1273. godine, koristio sholastiku tehniku izlaganja koja svoje poreklo ima u suprotstavljanju argumenata pro et contra koje se kao metod javlja u XI stoleu da bi svoj razvijen oblik dobilo u istoimenom delu Pjera Abelara, kod koga diskusioni aspekt argumentacije pro et contra dobija znaajnije mesto nad tezama (solutio), ili kako se to kasnije kae : responseo principialis. Sam spis sastoji se od pitanja i odgovora koji se na njih daju i koji se istovremeno diskutuju. U naslovu Toma (1) tano formulie pitanje i zapoinje se sa utrum (ako). Potom, (2) nakon fraze videtur quod non (i ini se da ne) izlae se niz argumenata ili stavova koji su obino usmereni protiv reenja koje predlae sam autor. Zatim, (3) posle stereotipne formule sed contra (no, protiv), sledi po pravilu jedan kratak kontrargument koji e biti saglasan s reenjem pitanja koje predlae Toma34. Nakon to je uz pomo
U retkim sluajevima (u Questiones disputatae to biva znatno ee) glavno reenje (responseo principialis) nalazi se meu argumentima pro et contra; u tom sluaju na kraju otg dela sledi preciziranje sed contra.
34
www.uzelac.eu
130
Milan Uzelac
argumenata videtur quod non i sed contra predstavljena osnovna argumentacija o datom pitanju, pro et contra, u svoj njenoj sloenosti Toma daje (4) reenje pitanja koje poinje reima respondeo dicendum (odgovaram: treba rei da...) To reenje se razrauje, razmatra i utemeljuje u najvanijem delu tog poglavlja koji se naziva corpus articuli (telo poglavlja). Na osnovu tog reenja i za njega razvijenih dokaza prelazi se na poslednji deo poglavlja (5) u kojem Toma daje odgovore na pitanja izneta u drugom delu i zapoinjui reima: Ad primum ergo dicendum (I tako, na prvo treba odgovoriti...). Na taj nain tee izlaganje u Summi theologiae. Time je Toma dobio u jasnosti i jednostavosti, a izbegao mnotvo beskorisnih argumenata iji broj a i ponavljanje oteavaju razumevanje same stvari. Struktura Sume teologije. Na samom poetku, nakon to je razmotrio sutinu, karakter i metod teoloke nauke, Toma pie o podeli samog dela. Kako je osnovni cilj ovog svetog uenja predaja znanja o Bogu, i pritom ne samo u vezi sa tim da On jeste Sam po Sebi, nego ui u vezi sa tim da on jeste naelo i cilj stvari i posebno razumne tvorevine, u prvom delu bie rei o Bogu, u drugom, o kretanju razumnog bia ka Bogu i u treem, o Hristu, koji, kako je On ovek, jeste put kojim mi treba da se uputimo ka Bogu. Prvi deo je jedini i glavni deo Sume teologije i on se jo naziva i Summa naturalis. Prvi deo ima tri osnovna dela: (a) uenje o sutini Boga, (b) uenje o Trojici i (c) uenje o nastanku bia iz Boga.
www.uzelac.eu
131
Milan Uzelac
Drugi deo koji se naziva jo i Summa moralis ima dva dela: u prvom delu (a) se razmatra opta materija moralnosti, dok se u drugom delu (b) razmatraju pojedine vrline i poroci. Trei deo se naziva jo i Summa sacramentalis, njen predmet je sveta tajna i otelotvorenje Rei. Ovaj deo ima, takoe tri dela: (a) prvi deo govori o Hristu, (b) drugi deo o tajnama pomou kojih ovek dostie spasenje, i (c) trei deo govori o besmrtnosti koja se postie vaskrsenjem. Svoje delo Toma nije zavrio. Zastao je piui drugi deo. Jedan od najstarijih prepisa Summe koji se uva u Toledu, zavrava se reima: Hic moritur Thomas, ecclesiae lumen, orbis decus, theologorum gemma (Ovde je umro Toma, svetlost crkve, ukras vasione, biser /meu/ teolozima). Svaki od ovih delova deli se u poddelove koji obuhvataju njima odgovarai pitanja. Filozofija i teologija. Toma je na tlu aristotelovskih pojmova izgradio enciklopedijski sistem hrianske filozofije i teologije; re je o svojevrsnoj sintezi u kojoj se nastoji na tome da filozofija uvedena u sveto uenje ne izgubi svoju sutinu, a sveto uenje svoju. Uprkos duboke unutranje veze, koja postoji izmeu filozofije i teologije, one obe ostaju formalno razliite oblasti. Teologija je znanje o istinama koje su neophodne za spasenje. No, sve istine nisu za to neophodne. Zato, kad je re o stvaranju, Bog ne saoptava u Otkrovernju ono to ovek i sam moe saznati i ta nije neophodno
www.uzelac.eu
132
Milan Uzelac
za spasenje. Van teologije ostaje prostor za nauke o prirodnim stvarima. Dok nauke izuavaju prirodne stvari radi njih samih, teologija svoje stvari razmatra u perspektivi spasenja i u odnosu na Boga. Zato, filozof izuava vatru kao takvu, dok teolog u njoj vidi odraz boanske veliine i savrenstva. To znai da stvarima je mogu kako filozofski, tako i teoloki pristup. Zato se teologija ne bavi pitanjima forme neba ili prirodom nebeskih kretanja, budui da je to stvar filozofije. Tamo gde na isto tlo stupaju filozofija i teologija svaka i dalje uva svoju svoju specifinost; filozof polazi od sutina i uzroka stvari, a teolog polazi od prvog uzroka svih stvari, od Boga, i obraa se trima razliitim oblicima argumentacije od kojih nijedan ne moe zadovoljiti filozofa. Teolog utvruje neku istinu ili na osnovu (a) autoriteta, jer nam je istina bila saoptena ili otkrivena od Boga, ili na osnovu (b) principa savrenstva, koji ukazuje na baskonanu slavu Boga, ili na osnovu toga to je (c) svemo Boija takoe beskonana. Iz toga ne sledi da teologija ne moe biti nauka, ve da filozofija istrauje oblast koja joj pripada u posebnom smislu, budui da ona koristi prvenstveno racionalne metode. Filozofija istrauje tvorevine kao takve, a tek potom govori o Bogu, dok, teologija, prvo govori o Bogu a tek potom o tvorevinama. Tako teologija podraava saznanje samog Boga koji saznaje samog sebe a u sebi sve ostalo.
www.uzelac.eu
133
Milan Uzelac
* Filozofija i teologija su sistemi znanja u ijoj osnovi lee prva poela iz kojih se posredstvom silogistikog rasuivanja izvode zakljuci; istovremeno, filozofija i teologija su samostalne nauke budui da principi teologije i principi razuma ne zavise jedni od drugih. Deo istina otkrovenja ima nadrazumski karakter (dogma o trojstvu, o prvobitnom grehu), deo istina moe se dosegnuti razumom (postojanje boga, besmrtnost due). Otkriveno, nadrazumsko znanje i prirodno znanje ne mogu jedno drugom protivreiti poto su istinita oba oblika znanja. Zadatak teologije je da sistematski izlae i tumai istine dobijene otkrovenjem; da bi stavovi vere bili shvatljivi i ubedljivi teologija se za pomo obraa filozofiji, koja je, s obzirom na glavni cilj hrianske vere i uenja (spasenje oveka), slukinja teologije. Uenje o Bogu. Bog Tome Akvinskog nije bog Plotina, ve hrianski bog Avgustina. Tome se moe dodati da i ovek Tome, nije ovek Plotina, ve ovek Aristotela. Njihova suprotnost se posebno vidi kad se postavlja centralno pitanje: odnos due i tela i uenje o saznanju, koje otuda sledi. U Tominom uenju bog se poistoveuje sa biem, ali se ovo poslednje sad drugaije shvata: bie je akt na koji se ukazuje glagolom biti. Akt bivanja, zahvaljujui kome sve stvari dobijaju postojanje (tj. postaju stvari o kojima se moe rei (ta one jesu), jeste bit boga. U bogu nema nikakve sutine koja bi bila odvojena od akta bivanja, nikakvog ta kojem bi moglo biti pripisano postojanje. Njegovo sopstveno bie i jeste
www.uzelac.eu
134
Milan Uzelac
to to jeste bog, a ovo ima za posledicu da se bie ne moe dosegnuti ljudskim razumom. Mogu se dati dokazi da bog jeste, ali, ne moe se rei ta on jeste jer u njemu ne postoji nikakvo ta. ovek moe spoznati samo stvorene stvari koje nisu jednostavne ve sloene poto su sloene od biti i postojanja: u njima je ono to dobija bie i samo bie koje im daje bog. Bie svojstveno stvarima nije samo prosto naprosto bie, ve bie neeg, nekakve biti. Stvar ne samo da jeste, ona poseduje odreenja koja se izraavaju kao njena bitna svojstva. Glagol jeste primenjen na stvari ukazuje na neto konano to je ogranieno odreenom formom bia; nasuprot stvari bie boga je beskonano i kako nije ogranieno nekim odreenjem, ono se nalazi izvan granica svakog mogueg predstavljanja te je zato neizrazivo. Poto ovek nema adekvatnu predstavu o boanskoj sutini, nemogu je neposredni dokaz boijeg postojanja koji bi se oslanjao na pojam o bogu sadran u ljudskom umu; meutim, mogu je posredni dokaz koji sledi iz analize stvaranja. Toma je formulisao pet takvih dokaza i njihov smisao bio bi u tome da postojanje stvari i njihovih svojstava (kao to su kretanje, relativno savrenstvo, itd) pretpostavlja da postoje uzroci koji uslovljavaju kako postojanje stvari, tako i njihovih svojstava. Uzroni niz koji stvara stvari i njihova svojstva mora biti konaan jer u protivnom stvar nikad ne bi bila stvorena. Iz toga sledi da treba postojati prvi uzrok koji je bog.
www.uzelac.eu
135
Milan Uzelac
Stvorene imaterijalne (bestelesne) supstancije kao to su aneli, a isto tako i intelekt koji je razumni deo ovekove due, jesu sloene usled razlike koja postoji izmeu njihove sutine i njihovog postojanja; materijalne supstancije isto su sloene i odlikuju se dvojakom strukturom: sastavljene su od materije i forme, a isto tako od sutine i postojanja. U oveku imaterijalna supstancija (razumna dua) vri funkciju forme u odnosu na telo. Forma (dua) daje postojanje telu, oivljuje ga, dobivi sama postojanje od akta bivanja. Svako bie ili stvar ima jednu supstancijalnu formu, koja odreuje rodna svojstva stvari i to je njihovo tastvo (quidditas). Individualne razlike na izgled istih stvari uslovljene su materijom koja se tu javlja kao princip individuacije. Uvoenje pojma akta bivanja razliitog od forme, dozvolilo je Tomi da izbegne doputanje mnotva supstancijalnih formi u jednoj i istoj stvari. Njegovi prethodnici i savremenici, kao i Bonaventura, nisu se mogli koristiti Aristotelovim uenjem o postojanju jedinstvene supstancijalne forme u svakoj stvari (iz ega sledi uenje o dui kao supstancijalnoj formi tela) jer u tom sluaju sa smru tela treba da nestane i dua poto forma ne moe postojati bez celine, ija je ona forma. Da bi izbegli, ovu, po njih, neeljenu posledicu, oni su bili prinueni da dopuste da je dua supstancija kao i telo i da i ona ima formu i svoju (duhovnu) materiju koja nastavlja da ivi i nakon smrti tela. Ali, u tom sluaju ovek, ili ma koja stvar, poto u njima sa-postoje mnoge forme, nisu jedna supstancija ve se
www.uzelac.eu
136
Milan Uzelac
sastoje iz vie supstancija. Doputanje akta bivstvovanja kao akta, koji ne samo da stvara predmet ve i njegovu formu, dozvoljava ovo novo, drugaije reavanje problema. Posle smrti tela razumna dua ostaje supstancija, ali ne materijalna (sastavljena od forme i duhovne materije), ve imaterijalna (sastavljena od sutine i postojanja) i ne prekida svoje postojanje. Jedinstvenost supstancijalne forme u oveku kao i u svakoj drugoj supstanciji objanjava njihovo jedinstvo. Etika. U svom etikom uenju Toma polazi od toga da sve to postoji tei dobru: nerazumna bia tee sopstvenom dobru, a razumna dobru kao takvom. Dobro ne treba eleti ako ono nije poznato razumu, i zato je razum plemenitiji od volje. Cilj ovekovog ivota je sticanje blaenstva koje nije u aktu volje ve u aktu razuma. Cilj intelektualne supstancije je u saznanju boga pomou razuma; ali, kontemplacija sveta boanske slave mogua je u potpunosti samo u buduem ivotu, dok se u ovom ivotu blaenstvu moe pribliiti kontemplativno samo onaj koji se odrekao zemaljskih uivanja. Na razum ne moe neposredno sagledati najvie dobro, zato to je ogranien time to stalno mora da bira izmeu pojedinih dobara i da na svoj rizik svaki put ocenjuje da li su ta dobra prelazni ciljevi na putu ka najviem dobru. U tome se sastoji ovekova sloboda. Praktian um moe iz svog iskustva da izvede opte principe morala koji su utemeljeni u boanskom zakonu.
www.uzelac.eu
137
Milan Uzelac
Mera savrenstva ovekovog delovanja srazmerna je njegovoj potinjenosti umu koji vlada principima morala. Delovanje saglasno sa umom jeste dobro a nesaglasno s njim zlo. Problem lepog. Tomin univerzalni sistem nije mogao da zaobie problem lepog; teorija lepote kakvu sreemo kod njega bliska je onoj kakvu nalazimo ve kod Avgustina, a koja lei pod velikim uticajen neopitagorejske tradicije i Plotina; tvrdilo se stoga da Toma, kad je o ovom problemu re, duguje Avgustinu onoliko, koliko i Aristotel duguje Platonu. Time se htelo rei da je u srednjem veku, kao i u antici, kasniji mislioc (Toma, odnosno Aristotel) govorio o lepoti i dobroti za oveka a ne o apstraktnoj dobroti i lepoti, te da su oba kasnija mislioca bila popustljivija prema ljudskoj gladi za zabavom i prema umetnosti kao hrani za tu glad, no njihovi prethodnici (Avgustin, Platon). Toma je rekao da je lepota ono to nam se svia kad ga gledamo /quod visum placet/; tako, on svianje povezuje s organom vida putem prikladne srazmere, a iz toga sledi povezivanje lepote sa formom, a to je bila i glavna teza Avgustina. Lepota prua ulima neto sreeno, a samo sreena ula (vid i sluh) mogu primiti red i meru. Lepota je za Tomu formalni uzrok i objanjavajui lepotu on e staviti formu na prvo mesto. I sam in saznanja olakan je prisustvom poretka koji izraava lepotu. Avgustin je tvrdio da se in stvaranja olakava ritmikim kretanjem koje karakterie umetnika pri radu i da se umetnici u svom radu rukovode brojevima kao rukovodnim naelima i
www.uzelac.eu
138
Milan Uzelac
to stoga to barataju rukama i oruima u svetlu brojeva koje nose u dui. Njihov unutranji razum vodi rauna o nebeskim brojevima, i to je njihovo merilo i zato svi umetnici (bavili se prostornim ili vremenskim umetnostima) tee za dobrom formom, i u izvoenju i u proizvodu. "Iznad umetnikovog duha stoji broj vean u mudrosti", isticao je Avgustin i stoga mnoge muziare nagon vodi u kretanju i pevanju. Avgustinovu tezu da je forma pravo obeleje lepote, preuzima i Toma; blistanje lepog, po njegovom shvatanju, jeste izraz isijavanja forme neke stvari, umetnikog dela ili prirode i to na takav nain da se to predstavlja duhu u svoj punoi i bogatstvu sveg savrenstva i reda. Rei kojima se oznaava svetlost (claritas, lux, lumen, illumino, lucidus, illustro, splendor) u srednjovekovnim teolokim spisima gotovo su isto tako uobiajene kao i rei koje oznaavaju formu. Lepota kao sjaj moe se najjednostavnije protumaiti kao prijatnost svetle boje i bletanja. To oigledno znaenje ostaje do kraja i deo njenog filozofskog znaenja. Pitagorejskoj definiciji lepote kao "skladu delova" vremenom se, pod uticajem neoplatoniara, pridruila i "prijatnost boja". Primamljive svetle boje i blesak zlata samo su povrinski simboli puni snage i sjaja; mora se znati da su mistici unutar i iza ulne svetlosti videli svetlost bez materijalnog mesta, sjajniju od sunca, a unutar te svetlosti "samu ivu Svetlost" pred kojom iezavaju tuga i bol.
www.uzelac.eu
139
Milan Uzelac
Zamisao o bogu kao ivoj Svetlosti dola je do Tome od Avgustina i Bonaventure, od Eriugene i sv. Franje i ve je bila optereena sloenom verskom i filozofskom istorijom. Ideju o bogu kao svetlosti nalazimo kod Semiana, Egipana kao i kod Persijanaca. Platon Sunce vidi kao najvie dobro. Forma je tako ista svetlost. Svetlost i forma se poistoveuju jer je svetlost najfinija i najvia supstancija, najizvrsniji elemenat kao to je forma cilj kojem tei svaka data stvar. Tako su za srednjovekovne mislioce, pa stoga i za Tomu, dve glavne oznake lepote forma i svetlost koje se stapaju u ideji o aktivno oblikujuoj formi. Hrianska teologija je tako ublaila svoju strogost prema onome to je "od tela, kroz telo, i oko tela". ** Tomin pokuaj da stvori sistem racionalne teologije, sistem u kome bi se istina otkrovenja dokazala filozofskim sredstvima, izazvao je protivljenje njegovih savremenika; mada niko od teologa nije poricao kompetentnost uma u saznanju sveta prirode, sporno bee pitanje o primenjivosti filozofije u raspravama o problemima teologije, budui da je predmet teologije bio smatran za neto to se ne moe potiniti umu. Nimalo sluajno, otro su kritikovana shvatanja Sigera Brabantskog (oko 1235- oko 1282) koji je prihvatajui aristotelovsko uenje na nain kako ga je shvatao Averoes (pa su ga stoga zvali latinskim Averoesom), insistirao na slobodi filozofskog miljenja u razmatranju svih pitanja koja se tiu kako filozofije
www.uzelac.eu
140
Milan Uzelac
tako i teologije35. Iako se o Sigertovom uenju ne zna mnogo, moe se rei da je on razvijao uenje o dvojnosti sitine, smatrao je da je svet sa-vean Bogu, odbacivao je slobodu volje i besmrtnost individualne due. Njegovo uenje bilo je osueno na saborima 1270. i 1277. godine. Zagovornici ovog shvatanja, da postoji samo jedna racionalna dua u svim telima, pripadali su Fakultetu umetnosti u Parizu i u svojoj privrenosti Averoesu i njegovoj interpretaciji Aristotela ili su tako daleko da su doli u sukob sa osnovnim hrianskim dogmama. Sledei Averoesa, tvrdili su da je ne samo aktivan nego i pasivan razum jednak svim ljudima; posledica toga bee poricanje line besmrtnosti i
Premda je priznavao i neprikosnovenost verskih dogmi nezavisno od toga da li su saglasne s razumom ili ne, njegovo stanovite je vodilo shvatanju o dve istine. Latinski averoesti su isticali momente iz Aristotelovog uenja koji su bili neprihvatljivi hrianskim misliocima, pa je morala slediti otra reakcija protiv aristotelizma uopte a tako i protiv tomizma. Frederik Koplston istie kako je sam izraz latinski averoizam postao tako uobiajen da je teko ne koristiti ga, ali se mora istovremeno rei da je pokret na koji se ovaj izraz odnosio bio integralan ili radikalni aristotelizam: Aristotel je bio istinski patron a ne Averoes, iako je poslednji smatran za njegovog pravog komentatora; latinski averoesti sledili su Averoesovu monopsihistiku interpretaciju Stagiranina. Uenje da pasivan razum, nita manje od aktivnog, jeste jedan i isti u svim ljudima i da jedino taj jedinstveni razum preivljava smrt te je lina besmrtnost iskljuena, smatrano je u XIII stoleu karakteristinom pozicijom averoesta za koje bi se jednako moglo rei da su i aristotelovci, to su uostalom i oni sami isticali.
35
www.uzelac.eu
141
Milan Uzelac
sankcija u buduem ivotu. Drugo njihovo uenje, takoe u nesaglasnosti sa hrianskim uenjem, ali u saglasju sa Aristotelom, bee uenje o venosti sveta. Tu je postojala razlika izmeu averoesta i Tome: za Tomu venost stvorenog sveta jeste neto za ta nije dokazano da je nemogue, ali za ta, takoe, nije dokazano ni da je istinito (a iz otkrovenja je poznato da svet nije stvoren u venosti); averoesti su smatrali da se venost sveta, venost promene i kretanja, moe dokazati filozofski. Neki od njih, sledei Aristotela, poricali su boansko provienje i (kao Averoes) zastupali determinizam. Sve to ini razumljivim zato su teolozi napadali averoeste, bilo da su kao Bonaventura napadali i samog Aristotela, ili da su kao Toma dokazivali da je osobeno averoestiko stanovite ne samo intrinsino pogreno, nego da ne reprezentuje stvarnu Aristotelovu misao, ili, bar ne njegovo eksplicitno uenje. Kako averoesti nisu bili spremni da poreknu crkvene dogme, bili su prinueni da svoja filozofska uenja usaglase sa njima; trebalo je formulisati neku teoriju o odnosu razuma i vere koja bi im omoguila da tvrde (zajedno sa Aristotelom) da postoji samo jedna racionalna dua u svim ljudima i da, istovremeno, zajedno s crkvom, zastupaju stanovite da svaki ovek ima svoju sopstvenu racionalnu duu. Da bi postigli pomirenje, averoesti su tvrdili kako jedna te ista stvar moe u filozofiji ili prema umu da bude istinita, a da uprkos tome, njena suprotnost, bude istinita u teologiji, odnosno u veri. To upravo tvrdi Siger od Bra-
www.uzelac.eu
142
Milan Uzelac
banta: neopovrgljivi su izvesni stavovi Aristotela i Averoesa, iako su suprotni stavovi istiniti u veri. Tako je mogue racionalno dokazati da postoji samo jedna dua u svim ljudima, mada vera pouzdano pokazuje kako postoji jedna razumna dua u svakom ljudskom telu. Sa logikog stanovita, to shvatanje bi trebalo da odbaci ili teologiju ili filozofiju, veru ili razum; ali averoesti su smatrali da u ovom prirodnom poretku, sa kojim filozof ima posla, razumna dua je jedna u svim ljudima, ali da bog na udesan nain umnoava tu duu. Teolozi nisu bili spremni da prihvate da bog posreduje na udesan nain ono to je racionalno nemogue; isto tako, oni nisu imali mnogo razumevanja za alternativni nain samoodbrane averoesta, naime, za tvrdnju da oni samo prenose Aristotelovo uenje. Siger od Brabanta, predava na Fakultetu umetnosti u Parizu, bee 1270. osuen zbog svojih averestikih uenja, ali je uspeo da se odbrani i da pri tom i izmeni svoje stanovite. U kojoj je meri izmenio svoje stanovite, kao i u kojoj je meri na njega uticao Toma - sve to ostaje otvoreno pitanje; injenica je da je 1277. bio pozvan da se javi pred inkvizitorom Simonom de Valom; da li je u to vreme bio monopsihist ili ne, odnosno da li je zastupao tezu o jedinstvenosti ili umnoenosti razuma, ostaje otvoreno pitanje; zna se da je od inkvizicije pobegao u Rim, smatrajui da je nepravedno optuen za heterodoksiju, ali nije pobegao i od ruke svog poludelog sekretara koji ga je ubio u Orvijetu 1282.
www.uzelac.eu
143
Milan Uzelac
Siger od Brabanta nije znaajan samo zbog polemike oko Averoesa, ve i zbog toga to kod njega nalazimo jedno konzistentno stanovite (namerno ne elim da kaem sistem jer o sistemu se moe govoriti tek kod Spinoze ili Hegela, ak i kod Tome bilo bi pogreno govoriti o sistemu i nije sluajno to Toma svoj "sistem" ispravno odreuje terminom summa); meutim, njegovo stanovite razlikuje se od Aristotelove filozofije, budui da on sledi Averoesa; jer, dok Aristotel shvata boga kao prvog pokretaa u smislu krajnjeg finalnog uzroka, Siger, sledei Averoesa, smatra boga prvim stvaralakim uzrokom. Meutim, bog deluje posredno, preko intermedijalnih uzroka, koji predstavljaju sukcesivno emanirane umove i u tom smislu Siger sledi Avicenu a ne Averoesa, pa se njegova filozofija i ne moe nazvati radikalnim averoizmom, kao to se ne moe nazvati ni radikalnim aristotelizmom (u istorijskom smislu). Teolozi nisu zastali na tome da samo piu protiv averoesta; oni su traili i njihovu zvaninu osudu kod crkvenih vlasti; tako se meu protivnicima latinskog averoizma posebno istakao pariski biskup Etjen Tempije, osuujui uenja o monopsihizmu, o poricanju line besmrtnosti, determinizmu, venosti sveta i negiranju boanskog provienja. Uprkos ovoj zabrani averoesti su nastavili da tajno iznose svoja shvatanja, mada je 1272. profesorima bilo zabranjeno da razmatraju teoloka pitanja, a 1276. tajno uenje je zabranjeno na Univerzitetu.
www.uzelac.eu
144
Milan Uzelac
To je dovelo do nove osude: 7. marta 1277. Etjen Tempije je zabranio 219 teza iz dela sholastiara i sledbenika Aristotela koje su neprihvatljive sa stanovita religije i ekskomunicirao svakoga ko bi ustrajavao na tim pozicijama. Zabrana se ticala Sigerta iz Brabanta i Boetija iz Dakije (Sigertovog savremenika) koji je zagovarao intelektualistiko uenje o blaenstvu izneseno kod Aristotela, tvrdei da samo filozofi mogu postii istinsku sreu, dok nefilozofi gree protiv prirodnog reda. Meu osuenim stavovima bili su stavovi Boetija iz Dakije, profesora Fakulteta umetnosti u Parizu, da "ne postoji nita savrenije od posveivanja filozofiji" i da su "jedino filozofi mudri ljudi ovog sveta". Sve to je dovelo do strogog ogranienja filozofskog determinizma i nastajanja filozofskoteolokih sistema koji su kao svoj zadatak imali da u okviru hrianskog pogleda na svet postave temelj shvatanju o slobodi volje boga i oveka. Re je o uenjima Henrija Gentskog i Dunsa Skota (12661308), franjevakog teologa koji je predavao u Parizu i Oksfordu. Nakon perioda kulturne izolacije u XI i XII stoleu latinsko-jeziki hrianski svet, zahvaljujui trgovini kao i vojnoj i politikoj ekspanziji, dolazi u dodir s drugim filozofskim tradicijama; to se poklapa sa vidnom dekadencijom religioznog duha koji je zahvatio zamor; dolazi do opadanja autoriteta crkve, jaa ljubav k privilegijama a opada ona za evaneoske istine; monasi se po manastirima bogate i zloupotrebe svake vrste postaju navika. Reakcija se javila u zahtevu za
www.uzelac.eu
145
Milan Uzelac
siromatvom i smirenou duha, u isticanju evaneoskih ideala; sve to je imalo donekle i manihejsku boju. Izraz tih novih tendencija bio je Franja Asiki koji je kao ideal postavio ivot u saglasju s Evaneljem, odbacivanje bogatstva, izdravanje sopstvenim radom i smernu molitvu. Ako su benediktinci bili regrutovani iz viih drutvenih slojeva, franjevci su mahom bili trgovakog ili zanatlijskog porekla; kako se buroazija kao klasa jo nije formirala, franjevci su u tom asu bili predstavnici niih slojeva i stajali naspram feudalnog plemstva, pa sa njima u hrianstvo ulazi narodni ivot i religiozni ivot postaje slobodniji. Franja Asiki (1182-1226) je bio iz imune porodice i u mladosti bee protivnik obinih ivotnih radosti; ivot je posvetio propovedanju i dobrim delima. Sa grupom sledbenika, koji su se zakleli na potpuno siromatvo, Franja Asiki je stvorio veliki pokret koji je ubrzo podrao i Inokentije III i priznao ga 1209/1210. za novi red. Novi papa Grigorije IX bio je i lini prijatelj Franje Asikog kojeg je titio ali je morao i da obuzdava njegovo zanesenjatvo i anarhizam, jer Franja je veoma strogo tumaio zavet siromatva, zabranjujui svojim pristalicama da grade kue i crkve (a to su oni u njegovom odsustvu ubrzo i uinili, te je, ironijom sudbine, nakon Franjine smrti franjevaki red postao jedan od najbogatijih redova katolike crkve). Franja je vie bio zaokupljen sreom drugih no sopstvenim spasenjem; nikad nije pokazivao oseanje superiornosti; njegovo ime pominjalo se kao simbol
www.uzelac.eu
146
Milan Uzelac
odreenog naina ivota ali i kao simbol izvesnog stava prema svetu, kao simbol koji je bio komunikativniji od filozofskih koncepcija teolokih summa jer je delovao ivlje i optije. U delatnosti Franje Asikog videla se odbrana slobode linosti u oblasti njenih unutranjih preivljavanja, veza religioznosti s kontemplacijom prirode, odnos prema verskim obredima kao prema nareenjima ljubavi, odnos prema blinjem kakav je trebalo realizovati u ivotu koji je trebalo da postane svojevrsno ljudsko uee u boanskom delu stvaranja36. Na poetku, Franja je eleo da iri re boju, autentinu i jednostavnu - meu ljudima. To je trebalo da bude hrianska misija vrena po ugledu na apostole a s namerom da bi se popravio svet. Franja je izabrao put linog protesta. iveo je u realnom svetu, ali izvan njegovog stvarnog sistema; iveo je van crkve i klera, van dogmi koje su ispovedale versku sadrinu, van ceremonijala, van drutvenih institucija, van vlasti i bogatstva37.
Svedoenja o njemu nalazimo na otovom freskama (XIII st.) gde se Franjina linost prikazuje kao olienje unutranje radosti i vedrine; svedoenje o njemu nalazimo i u "slatkom" slikarstvu fra Anelika koji nam Franju prikazuje kao "siromaka" iz Asizija; konano, svedoenje o Franji nalazimo kod El Greka, Servantesovog vrnjaka (i samog sputanog traginim okovima ivota) koji Franju na svojim slikama pokazuje kao oveka koji pati, pa tu moda imamo i najdramatiniji krik izmuenog oveanstva upuen prestolu stvoritelja. 37 Legenda o Franji Asikom trijumfovae kao legenda o oveku koji je prvi put u srednjem veku uoio draest i lepotu prirode, njeno unutranje srodstvo sa ovekom i koji je otkrio zajedniki i
36
www.uzelac.eu
147
Milan Uzelac
Franja Asiki je hteo pre svega da bude organizator ljudskog ivota i preuzimajui taj zadatak odbacivao je metode kakve je upotrebljavala zvanina crkva. Budui da ove poslednje nije poznavao, Franja je poao sopstvenim putem i trudio se da ga odbrani kako od pritisaka duhovnih vlasti tako i od nerazumevanja u redovima sopstvenih pristalica. Ostajui u granicama religioznog pogleda na svet Franjina koncepcija je pokazivala oveka u jedinstvu sa svetom. Ljudski ivot je trebalo da postane izraz ljubavi a ne prinude, trebalo je da postane teren radosnog hrianskog postojanja a ne hodoae u drugi svet;
osnovni zakon - ljubav. Nije nimalo sluajno to je posredna karika izmeu Franje Asikog i epohe renesanse postao Dante koji je mimo svog sholastikog racionalizma takoe eleo da u ljubavi vidi najvii zakon svega ivog; to je i razlog to Dante u Boanskoj komediji (Raj, XI) velia "serafima ljubavi", Franju Asikog. Po miljenju Franje ljubav je rodila saznanje, a nije bila plod saznanja; intelektualistikim teorijama (koje su ljubav inile zavisnom od poznavanja predmeta koji treba voleti) Franja suprotstavlja svoje shvatanje koje poiva na prvenstvu ljubavi: samo se ljubavlju moe upoznati, istinski i do kraja, ono to se voli. Saglasno s tom koncepcijom Franja nije pridavao vanost filozofiji i teologiji, nije cenio ak ni obrazovanje. U tom omalovaavanju uenosti moe se zapaziti uticaj konzervativnih, antiintelektualnih strujanja srednjega veka i pri tom ne treba zaboraviti da je Franja hteo da bude propovednik obinog naroda, da je hteo da ivi hrianski a ne da razvija filozofiju dostupnu samo eliti; ta njegova netrpeljivost prema obrazovanosti, protest protiv sholastike uenosti, pobuna protiv farisejske filozofije (otrgnute od ivota), prelaz na poziciju narodne mudrosti u onom je smislu u kom e se Leonardo ponositi kad bude govorio da je "neuk".
www.uzelac.eu
148
Milan Uzelac
ovek, kao delo tvorca, postajao je izmerljiv sa svaim to postoji i nalazio je u sopstvenom srcu veite zakone svemira; zahvaljujui tome mogao je da veruje svetu i sebi, nije mu bila potrebna pomo i zatita zvanine crkve. Ako je autoritet Tome Akvinskog bio toliko veliki da nakon njega iz reda dominikanaca vie nema velikih mislilaca, franjevaki red e dominirati u narednim stoleima; pre svega, ima se u vidu Bonaventura, savremenik Tome ali isto tako i nekoliko najznaajnijih mislilaca XIV stolea koji su pripadali ovom redu (Roder Bekon, Duns Skot, Vilim Okamski) ija dela ine najpregnantniji izraz pozne sholastike. Sa Aleksandrom iz Halea (Alexander de Hales, ili, Halensis, 1170/80-1245) franjevci su dobili prvu katedru na Pariskom univerzitetu; on je za Bonaventuru ono to je Albert bio za Tomu; u njegovom delu Summa theologica nalazimo sintezu Avgustinovog i Aristotelovog uenja a to se posebno vidi u nastojanju da se prihvati Aristotelova definicija due kao forme tela, ali i da se pomenuta definicija istovremeno i koriguje, jer ako bi se ona strogo uzela, u tom sluaju dua bi bila previe zavisna od tela. Aleksandar istie da naa dua ne moe biti i forma corporeitatis ve sam princip ivota ali celog ivota, jer je jedna ista dua princip i vegetativnog i senzualnog i intelektualnog ivota; dua je jedna u svakom oveku ali svaki ovek ima svoju sopstvenu, vlastitu duu; ona je jednostavna, ali sastavljena od materije i forme, jer je u akcidentalnom smislu promenljiva a princip promenljivosti je materija. Ovde
www.uzelac.eu
149
Milan Uzelac
se re materia koristi u jednom posebnom smislu, budui da je dua stvorena i besmrtna; zbog nje je bog stvorio sav vidljivi svet, dok je duu stvorio radi samog sebe, pa je za nju najznaajnije to to je slina bogu. Glavno delo Aleksandra iz Halea ostalo je nedovreno te su ga mnogi kasniji teolozi dovravali pa mi danas vie i ne znamo ta je tu odista njegovo a ta naknadno dopisano; re je o sistemu teologije koji obiljem misli, bogatstvom problema koje razmatra, kao i sistematikom koju sprovodi, nadmauje sve dotadanje summe te su se na ovo delo s pravom kasnije pozivali i Albert i Toma i Bonaventura sa kojim poinje franjevaka filozofija i teologija. Aleksandar posebno ceni ontoloki argument Anselma i u njegovim radovima se nalazi niz pozivanja na Avgustina Huga i Riarda od Sen-Viktora; njegov programski stav bio je Plus credendum est Augustino quam philosopho (Vie treba verovati Avgustinu no Filozofu /tj. Aristotelu/). To je bitno uticalo na franjevce i na njihovu duhovnu orijentaciju, posebno na Bonaventuru. Pravo ime Bonaventure (1217/18-1274) je Johanes Fidanca, a ime Bonaventura dobio je nakon to ga je, po predanju, na udesan nain, dok je jo bio deak, izleio sv. Franja kojeg je zazvala Bonaventurina majka; to je navodno bio i osnovni razlog tome da je 1244. stupio u franjevaki red; Bonaventura je uio kod Aleksandra iz Halea od koga je usvojio franjevaku, tj. avgustinovsku tradiciju kao i tradiciju Anselma Kenterberijskog iji je ontoloki argument zastupao; u Parizu je 1248. poeo da dri predavanja o Evanelju sv. Luke; bio je upoznat s
www.uzelac.eu
150
Milan Uzelac
Aristotelovom filozofijom a verovao je u Platonove ideje za koje je smatrao da ih samo bog zna u potpunosti; sa Univerziteta je bio iskljuen 1255. ali je na papsku intervenciju vraen nakon dve godine, oktobra 1257. kad i Toma Akvinski. Iste godine Bonaventura je izabran za generalnog ministra franjevakog reda (u kome su u to vreme postojala razliita miljenja o karakteru, zadacima i delatnostima reda); iako je 1265. ubedio papu da povue njegovo imenovanje za nadbiskupa od Jorka, 1273. je imenovan za biskupa u Albanu i kardinala; naredne godine uestvovao je na koncilu u Lionu i zagovarao ujedinjenje Istone crkve i Rima i umro nakon zavretka koncila 15. jula 1274. Ako Franja Asiki nije smatrao da je osnovni zadatak svetenika da se posvete nauci, Bonaventura, budui i sam uen ovek, zalagao se za razvoj uenosti unutar franjevakog reda; kako izuavanje sholastike teologije nije bilo mogue bez poznavanja filozofije, jasno je da su za franjevce sad bili od istog znaaja prouavanja filozofije i teologije. Ako je Bonaventura bio u potpunosti saglasan sa Franjom kad je re o jedinstvu oveka i boga koje je najvaniji cilj ljudskog ivota, on je, s druge strane, smatrao da se to ne moe postii bez spoznaje boga i boijih stvari i da takvo saznanje ini duu jo sklonijom za sjedinjenje s bogom. To je razlog njegovog nepoverenja spram Aristotelove filozofije gde nije bilo mesta za lino optenje s bogom, kao ni mesta za Hrista.
www.uzelac.eu
151
Milan Uzelac
Postoji izvesna paralela izmeu ivota sv. Franje i Bonaventure: kao to lini ivot prvoga kulminira u mistinoj zajednici sa bogom, tako uenje drugog kulminira u njegovoj mistikoj doktrini, i kao to je sv. Franja pristupio bogu preko Hrista pa je opaao, konkretno, sve stvari u svetlosti boanske rei, tako je i Bonaventura insistirao na tome da hrianski filozof mora da posmatra svet u odnosu prema stvaralakoj rei; Hrist jeste medium i stoer svih nauka, pa stoga Bonaventura nije mogao da prihvati Aristotelovu metafiziku koja je toliko daleko od saznanja bilo ega to je u vezi sa Hristom (Koplston, II/246-8). Bonaventurino miljenje o svrsi i vrednosti uenosti, koje je bilo odreeno njegovim linim sklonostima ali i studiranjem kod Aleksandra iz Halea, kao i njegova pripadnost franjevakom redu svrstali su Bonaventuru u avgustinovsku tradiciju. Filozofija sv. Avgustina usredsreena je na Boga, i poto je ovek koji se odnosi prema bogu aktuelan i istorijski ovek, koji je otpao od milosti i koji treba da bude iskupljen milou, Avgustin se bavi konkretnim a ne "prirodnim" ovekom; on se ne bavi ovekom koji bi bio odvojen od njegovog natprirodnog poziva i od delatnosti natprirodne milosti i zato ne razlikuje strogo filozofiju od teologije, iako razlikuje prirodnu svetlost razuma od natprirodne vere. Bonaventura pripada avgustinovskoj tradiciji, ali kako je bio upoznat i sa sholastikom i sa Aristotelovom filozofijom to nije moglo da ne ostavi traga na njega; on nije u celosti odbacivao Aristotela
www.uzelac.eu
152
Milan Uzelac
(koga je cenio kao filozofa prirode iako nije imao visoko miljenje o njegovoj metafizici i teologiji), ali, moe se rei da je Bonaventurin sistem moderni avgustinizam razvijen kroz vekove i promiljen u odnosu spram aristotelizma. Ako Bonaventura sledi Avgustinovo uenje o razlici izmeu vere i razuma, po kojem ono u ta verujemo dugujemo autoritetu a ono to razumevamo dugujemo razumu, moglo bi se pomisliti da su filozofija i teologija dve odvojene nauke; Bonaventura razlikuje dogmatsku teologiju od filozofije i kae da teologija poinje bogom koji je prvi uzrok, a da se filozofija njime zavrava; to znai da teologija dobija svoje injenice preko otkrovenja i ona kree od boga pa zakljuuje o njegovim uincima, a filozofija polazi od vidljivih posledica i potom dokazuje boga kao uzrok; nadalje, na jednom mestu Bonaventura deli prirodnu filozofiju na fiziku, matematiku i metafiziku (kako ve teorijske nauke razlikuje Aristotel) a na drugom na fiziku, logiku i etiku (kako su to inili stoici). Meutim, Bonaventura ne pravi strogu razliku izmeu filozofije i teologije; priznaje metodoloku razliku izmeu pojedinih nauka, kao i razliku izmeu njihovih predmeta, ali smatra da ne moe da se razvije nikakva zadovoljavajua metafizika ili filozofija ako filozof nije voen svetlou vere i ako ne filozofira u duhu vere (13, II/250-51). Bonaventura priznaje Aristotelu da je bio vrstan filozof prirode, tj. da je vrstan u pogledu ulnih predmeta, ali mu ne prizaje da je bio istinski metafiziar, jer je Aristotelova metafizika
www.uzelac.eu
153
Milan Uzelac
nezadovoljavajua poto je za izgradnju istinske metafizike neophodna svetlost vere. Bonaventura je mnogo snage potroio da bi pokazao razarajuu snagu averoizma i njegovo nesaglasje s hrianstvom; sasvim je razumljivo to je 1235. godine Bonaventura na fakultetu umetnosti u Parizu marljivo izuavao filozofske spise Aristotela (uprkos zabrani pape Grigorija IX). Aristotel je filozof prirode, kae Bonaventura, zainteresovan za stvari ovoga sveta zbog njih samih, obdaren samo govorom nauke ali ne i govorom mudrosti pa Bonaventura stoga tvrdi da svaki filozof koji je samo filozof nuno pada u zabludu bez delatnosti vere. Njegov ideal bila bi hrianska mudrost u kojoj bi se svetlost Rei irila ne samo na teoloke nego i na filozofske istine, i bez koje se ne bi mogle postii te istine. Upravo zato Bonaventura istie kako treba ii dalje od Platona i uiti od Avgustina koji je znao da su ideje sadrane u boanskoj Rei i da je Re arhetip stvaranja. Dok Aristotel, po miljenju grkih crkvenih uitelja i arapskih komentatora, negirajui ideje porie stvaranje i ui o venosti sveta, jer kod njega nigde nema mesta gde bi se govorilo o poetku sveta, i ak kritikuje Platona koji je izgleda jedini nagovestio da vreme ima svoj poetak, Bonaventura je smatrao da venost sveta nije mogua i da bog nije mogao stvoriti veni svet: ako je svet stvoren onda vreme nuno ima poetak. Bonaventurino shvatanje, da je Aristotelova zamisao o venosti sveta nuno povezana s poricanjem stvaranja, nije delio i Toma, koji, sa filozofskog
www.uzelac.eu
154
Milan Uzelac
stanovita, nije video nikakvu nespojivost izmeu ideje o stvaranju i venosti sveta; svet je mogao i da nema poetak u vremenu a da ipak bude stvoren, jer je bog mogao da stvori svet u venosti. Drugim reima: i Bonaventura i Toma delili su miljenje da svet ima poetak u vremenu (to ui teologija) ali su se razilazili kad je re o apstraktnoj mogunosti stvaranja u venosti. Bonaventura je smatrao da veno kretanje i vreme bez poetka nije mogue; isto tako, bio je ubeen da se filozofski moe dokazati da svet ima poetak, te da ideja o stvaranju u venosti ukljuuje "oiglednu protivrenost", jer ako je svet stvoren iz niega, on bivstvuje nakon to nije bivstvovao (esse post nonesse), pa tako ne moe biti da je postojao oduvek. Toma na to odgovara da oni koji tvrde da je svet stvoren u venosti, ne kau da je stvoren posle nieg, ve iz nieg, a to je suprotnost od neega, pa se time hoe rei da tu pojam vremena ni na koji nain nije impliciran. Uenje da su sva stvorena bia sastavljena od materije i forme, tj. da imaju hilomorfinu strukturu, Bonaventura prihvata od svog uitelja Aleksandra. Materiju on shvata kao naelo potencijalnosti (a ne kao suprotnost duhu); sama po sebi materija nije ni duhovna ni telesna i ona je indiferentna na recepciju bilo duhovne bilo telesne forme, ali kako nikad ne egzistira sama po sebi, odvojeno od neke odreene forme, i budui da je sjedinjena ili s telesnom ili sa duhovnom formom, materija je uvek ili duhovna ili telesna.
www.uzelac.eu
155
Milan Uzelac
U telesnim tvorevinama postoji jedna supstancijalna forma koju imaju sva tela, a to je svetlost. Svetlost je stvorena prvog dana, tri dana pre no to je stvoreno sunce, i ona je, prema Bonaventuri, telesna iako ju je Avgustin interpretirao kao aneosku tvorevinu. Ona nije telo nego je forma tela, prva supstancijalna forma koju imaju sva tela i naelo njihove aktivnosti, pa razliite vrste tela ine stupnjevitu hijerarhiju, zavisno od toga u kojoj meri uestvuju u formi svetlosti. Stoga je najvii deo neba ispunjen "istom" svetlou dok se na drugom, donjem kraju hijerarhijske lestvice nalazi zemlja. Tako, tema svetlosti, omiljena u avgustinovskoj koli, a poreklom od Platonovog poreenja ideje dobra sa suncem, kao i kod Plotina, nalazi istaknuto mesto u Bonaventurinoj filozofiji. Bonaventura prihvata Aristotelovu definiciju due kao forme tela, ali istie kako je ljudska dua (koju je neposredno stvorio bog i koja je slika boija pozvana na jedinstvo s bogom) duhovna supstancija sastavljena iz duhovne forme i duhovne materije. Due svih ljudi nisu jedna supstancija, jer je racionalna dua ostvarenje i entelehija ljudskog tela, a poto su ljudska tela razliita, racionalne due koje nadahnjuju ta tela bie takoe razliite; dua je postojea, razumna, iva forma obdarena slobodom; ona je cela prisutna u svakom delu tela; zato to je forma celog tela, dua je, kae Bonaventura, prisutna u celom telu; zato to je jednostavna, ona nije delimino prisutna ovde a delimino tamo; ona nema neki poseban poloaj niti se nalazi u jednoj taki ili u jednom odreenom telu.
www.uzelac.eu
156
Milan Uzelac
Iako je dua forma i naelo kretanja tela, ona je i mnogo vie od toga: dua moe da postoji sama po sebi jer je neto odreeno iako kao neto odreeno, koje je delimino pasivno i promenljivo, mora da ima u sebi duhovnu materiju. Tako, uenje o hilomorfinom sastavu ljudske due omoguuje, po miljenju Bonaventure, da se dui osigura njeno dostojanstvo i njena mo da moe da postoji odvojeno od tela. Moe se postaviti pitanje: ako je dua sastavljena iz forme i duhovne materije, pa se upojedinjuje po svojim vlastitim naelima, zato se uopte ujedinjuje s telom, budui da je ona individualna duhovna supstanca ve sama po sebi? Odgovor Bonaventure bio bi u tome da je dua, iako duhovna supstancija, prirodno sklona da oivotvori telo, a da telo, iako sastavljeno od materije i forme ima udnju (appetitus) da bude oivotvoreno duom, i jedinstvo due i tela predstavlja savrenost svakog od njih i nije na utrb nijednog. Dua ne postoji samo stoga da bi pokretala telo ve zbog radosti boije; ona u potpunosti ispoljava svoje moi i sposobnosti samo u oivotvorenju tela i jednog dana, prilikom vaskrsenja mrtvih, dua e ponovo da se ujedini sa telom (Koplston, II/284). Iako je izvoenje dokaza o besmrtnosti ljudske due olakano uenjem o njenoj hilomorfikoj strukturi, Bonaventura besmrtnost ljudske due dokazuje na osnovu razmatranja krajnje svrhe due koja tei za sreom: ako niko ne moe biti savreno srean jer se plai gubitka onog to poseduje, poto ga ve sm taj strah ini nesrenim, dua, koja prirodno udi za sreom, mora biti besmrtna. Ovaj dokaz
www.uzelac.eu
157
Milan Uzelac
pretpostavlja egzistenciju boga i mogunost postizanja savrene sree, kao i postojanje prirodne udnje za ljudskom sreom i to je dokaz na kome Bonaventura najvie insistira jer se tu podrazumeva duhovni karakter ovog dokaza: njegova povezanost s kretanjem due prema bogu. Funkciju filozofije Bonaventura vidi na sledei nain: "ak ako je ovek i sposoban da spozna prirodu i metafiziku koja ga vodi do najviih supstancija, kad zaustavi se, dostigavi te visine, ne moe a ne zapasti u greku ako je bez svetla vere i ne vidi da jedan je bog u tri lica, svemoan i najbolji"; Bonaventura nije protiv filozofije uopte, ve protiv takve filozofije koja nije sposobna da se dri vertikalnog puta, od konanog ka beskonanom, od oveka ka bogu, puta koji konkretizuje nae bie, koji je usmeren spasenju i van koga je uvek otkriven suprotan put ka zlu. Zato, po miljenju Bonaventure, problem nije u razumu kao takvom,ve u shvatanju razlike izmeu hrianske teologije i nehrianske filozofije, izmeu razuma koji vera vodi blaenstvu i razuma koji insistira na svojoj samodovoljnosti odbacujui sve natprirodno. Bonaventura svesno sledi tradiciju koju odreuju Platon, Avgustin i Anselm, tradiciju koja misli svet kao sistem ureenih simbola ije smisaono tkanje objedinjuju bog, jedan i trojak i ovek, putniklutalica oaran apsolutom. Traiti boga koji prosvetljava, koji se javlja i skriva, to je, saglasno s monakom tradicijom, mogue samo u intenzivnoj meditaciji te se tako filozofija pokazuje kao uvod u teologiju i instrument mistike.
www.uzelac.eu
158
Milan Uzelac
6. Pozna sholastika Dok su se u Parizu vie izuavale umetnosti i gramatika, retorika i dijalektika, u Oksfordu je prednost davana izuavanju kvadrivijuma (aritmetika, geometrija, muzika i astronomija); dok se u Parizu odvijao sukob avgustinovske i aristotelovske linije (u ijoj je pozadini bilo Platononovo uenje u neoplatonistikoj interpretaciji), u Oksfordu se teilo izgradnji metafizike sveta i svetlosti (R. Grosetest, pored ostalog, pie komentare i Aristotelove Fizike) i nije sluajno to ba tu nailazimo na prve klice empirijske filozofije prirode; ne treba misliti da je re o strogom eksperimentalnom pristupu, kakav u naukama imamo danas, a jo manje zaboraviti da srednji vek jo uveliko traje; konano, re je o manjem broju eksperimenata koji su povezani s antikim vienjem sveta prelomljenim kroz prizmu arapske kulture. Na tragu uvida Alberta Velikog o tome kako iskustvo daje snagu argumentima Robert Grosetest (1170-1253) postao u to doba nadaleko poznat radovima iz oblasti fizike. U Grosetestovoj metafizici svetlosti nai e se sintetizovana sva tadanja empirijska znanja o ogledalima i linijama; isto tako, nai emo i jasnu formulaciju na kojoj se moe utemeljiti i galilejevska metafizika, i kod njega stoga nailazimo na tvrdnju kako "izuavanje linija, uglova i figura je posebno korisno, jer bez njih nita ne moemo razumeti u prirodnoj filozofiji. Oni imaju apsolutni
www.uzelac.eu
159
Milan Uzelac
smisao u celom univerzumu i svim njegovim delovima". Inae, Robert Grosetest mnogima je poznat, prvenstveno, kao uitelj Rodera Bekona, premda je za svoje savremenike bio primer pravog filozofa i po mudrosti ga Bekon poredi sa Solomonom i Aristotelom. Mada se o njegovom ivotu ne zna mnogo, zna se da je roen u siromanoj porodici, da je uio u Oksfordu, a moda i Parizu. Nakon zavretka studija u Oksfordu (1215-1221) bio je kancelar univerziteta. Od 1229. do 1235. on franjevcima u Oksfordu dri predavanja iz teologije pa ga mnogi smatraju prvim franjevakim profesorom u Oksfordu. 1235. godine postaje episkop u Linkolnu. Kritikovao je praksu da se za episkope u Engleskoj postavljaju Italijani iz papskog okruenja to je dovelo toga da ga je Inoentije IV iskljuio iz crkve, ali je iskljuenje potom povueno pa je bilo nekoliko kasnijih pokuaja da se Grosetest proglasi svecem. Grosetest je pisao na krajnje razliite teme; vei deo njegovih radova ine kratki spisi (opuscula), meu kojima su: Boiji hram (Templum Dei), O dugi (De iride), O istini (De veritate), O boijem znanju (De scientia Dei), O svetlosti (De luce). Pored toga poznati su njegovi komentari Aristotelove Fizike i Druge analitike. Pored toga, Grosetest je i jedan od znaajnih srednjovekovnih prevodilaca; preveo je na latinski dela Pseudo-Dionisija, Jovana Damaskina, Aristotelovu Nikomahovu etiku i njene grke komentare, kao i
www.uzelac.eu
160
Milan Uzelac
druga Aristotelova dela: Fiziku, Drugu analitiku, O sofistikim opovrgavanjima... Grosetesta kao i Rodera Bekona ubrajaju u prve zagovornike znaaja empirijskih nauka, no s druge strane, ako se polazi od njegove tvrdnje kako se istina moe dosegnuti vienjem pralikova (exemplar) uz pomo boanske iliminacije a ne eksperimentalnim sagledanjem individualnih stvar (ime on ostaje blizak avgustinovskoj tradiciji), celokupnu filozofiju Grosetesta mogue je odrediti i kao metafiziku svetlosti. Sve stvari se sastoje od materije i forme a njihova forma je svetlost. Osobina svetlosti je samostvaranje i trenutno rasprostiranje koje je sferno. Nakon to je bog stvorio svetlosnu formu ona je poela da se rasprostire u svim smerovima, irei tako stvorenu materiju; na taj nain stvorena ja vasiona. Pritom, nije jasno da li je materija bila stvorena odvojeno od forme (svetlosti) ili je svetlost neka vrsta forme u materiji. Ako je Grosetest bio inicijator srednjovekovnog naturalizma u Oksfordu, njegov uenik Roder Bekon (oko 1212 posle 1292), po miljenju mnogih savremenih istoriara filozofije, jedan je od najinteresantnijih mislilaca srednjega veka; on je zanimljiv ne samo zbog svoje privrenosti Aristotelu, koga je smatrao najsavrenijim od svih ljudi, ve i po velikom interesu za eksperimentalne nauke i primenu nauke u matematici; istiui kako je nauka ki itavog oveanstva, pa svako pokolenje dolazi pre svega stoga da bi ispravilo greke prethodnog pokolenja, Bekon je,
www.uzelac.eu
161
Milan Uzelac
kao iskreni vernik, nastojao da i eksperimentalno dokae postojanje boga, ali crkva za to nije imala razumevanja; njegova nauna interesovanja bila su udruena sa ivim interesovanjem za pravu filozofiju ali istovremeno i za tipino franjevaki misticizam. Kod njega nalazimo spoj tradicionalnih elemenata sa naunim stanovitem, to je za to vreme retkost; on je bio impulsivan, netolerantan i fanatian, ubeen u istinitost i vrednost vlastitog stanovita kao i mranjatvo veine drugih mislilaca. Bekon je studirao u Oksfordu kod Adama de Mara i Roberta Grosetestea; ovom poslednjem se posebno divio i potom je bilo teko razaznati razliku u njihovim stavovima. Iz Oksforda Bekon je otiao u Pariz gde je predavao nekoliko godina. Pariske profesore je malo potovao a isto se moe rei i za njih kad je on bio u pitanju. Za Summu Aleksandra od Halea kae da je tea od konja i pri tom negira njenu autentinost; teologe kritikuje zbog nepoznavanja prirodnih nauka, ali i zbog nesnalaenja u filozofiji. Kada je re o Aristotelu, Bekon ga je potovao ali se uasavao nad loim prevodima koje bi kako on kae, spalio, da je to bilo u njegovoj moi. Oko 1250. Bekon je stupio u franjevaki red i predavao u Oksfordu do 1257. kad je bio prinuen da prekine s predavanjima; dozvoljeno mu je bilo da pie ali ne i da predaje. Papa Klement IV bio mu je prijatelj i zatraio ja od Bekona da mu poalje svoja dela; ali, papa je ubrzo umro a naredne godine Bekon je pao u nevolje branei svoje ideje o astrologiji i kritikujui Etjena Tempijea; optuen za novotarije, Bekon je
www.uzelac.eu
162
Milan Uzelac
izveden pred sud i osuen 1278. godine na zatvor gde je i ostao narednih etrnaest godina, do pred svoju smrt. Bekonovo glavno delo je Opus Maius (Vee delo) koje je moda i bilo dovreno i poslato papi. Bekon je smatrao da treba uiti iz prirode a ne iz knjiga pa je zato i nazivan doctor mirabilis; meutim, on se nije bavio prirodnim naukama radi njih samih; smatrao je da e mu one pomoi da dublje pronikne u Sveto pismo i probleme teologije, jer i za njega filozofija je bila samo deo teologije. Iako je smatrao da je sva boanska mudrost sadrana u Svetom pismu, u svojim istraivanjima se slui induktivnom metodom i eksperimentom a i sam vri mnoge eksperimente (prouava pomraenje sunca, meseca...), i to samo stoga da bi proverio autoritete. Iz dotadanjih knjiga odbacuje mnoge tvrdnje koje se nisu mogle odrati s obzirom na izvedene eksperimente (na eksperimente je potroio i svu svoju imovinu); svojim savremenicima je bio neshvatljiv i mistian jer su alhemija i astrologija bile vana oblast njegovih istraivanja. Kao prvi zahtev za izuavanje teologije Bekon je postavio zahtev za studiranjem grkog, hebrejskog, haldejskog i arapskog jezika. On se tim jezicima marljivo bavio a napisao je i gramatiku grkog jezika. U prouavanju prirode isticao je vanost geometrije; neka reenja preuzeo je od svog uitelja R. Grosetestea. Kad je o izuavanju Svetoga pisma re, Bekon je smatrao da ono ima dva smisla: literarni i mistini; literarnim smislom Svetog pisma bavi se filozofija a mistinim teologija. Sveto pismo moe biti izvor filozofije jer je
www.uzelac.eu
163
Milan Uzelac
ono, po miljenju ovog filozofa, transkripcija velike knjige bojeg stvaranja iz koje ovek moe saznati sve istine o svim stvarima, pa je filozofija samo deo boje objave u strogom znaenju te rei. U prvom delu svog spisa Opus Maius Bekon navodi etiri razloga za ljudsko neznanje i neuspehe da se postigne istina: podlonost bezvrednom autoritetu, uticaj obiaja, predrasude svetine i prikazivanje tobonje mudrosti da bi se prikrilo vlastito neznanje. Prva tri izvora neznanja priznaju i drugi (Aristotel, Seneka, Averoes), ali etvrti je najopasniji jer omoguuje da ovek skrije vlastito neznanje i da smatra istinsku mudrost rezultatom vere u nepouzdane autoritete, obiaje ili predrasude svetine. U drugom delu ovog spisa Bekon istie vanost teologije jer sva je istina sadrana u Svetom pismu. Ali za razjanjenje Svetog pisma potrebna je pomo kanonskih knjiga i filozofije. Filozofija i upotreba uma ne mogu da se osuuju, jer je um od boga. Bog je aktivan um i on prosvetljava pojedinani ljudski duh, podudarajui se s njim u njegovoj aktivnosti. Svrha filozofije je da vodi oveka ka saznanju boga i da slui bogu; filozofija se krunie filozofijom morala. Spekulativne i moralne nauke pagana ne behu savrene i svoje dovrenje mogu nai jedino u hrianskoj teologiji i hrianskoj etici. Pagansku filozofiju treba koristiti na razumski nain, bez neznalakog odbacivanja i osude, ali i bez ropske privrenosti bilo kome posebnom misliocu. Na posao je, kae Bekon, da nastavimo i usavrimo dela naih prethodnika koja moda
www.uzelac.eu
164
Milan Uzelac
i nemaju veze sa teologijom ali svaka istina, ma koje vrste bila, vodi u krajnjoj instanci, prema bogu. U treem delu Bekon istie praktian znaaj koji ima nauno izuavanje jezika; bez stvarnog poznavanja hebrejskog ili grkog jezika, Sveto pismo se ne moe pravilno interpretirati i prevesti, niti se rukopisi, ako su pogreni, mogu ispraviti. Nakon toga, u etvrtom delu svog spisa, Bekon istie da je matematika kapija i klju svih drugih nauka; matematiku su, kae Bekon, izuavali jo patrijarsi i ona je dospela do Grka preko Haldejaca i Egipana; tek meu Latinima ona je bila zaputena. Matematika je ipak kao prva nauka, uroena, jer saznaje se lake i neposrednije i manje zavisi od drugih nauka te se moe rei da prethodi drugim naukama. Logika i gramatika zavise u izvesnoj meri od matematike, a oigledno je da bez matematike ne moe biti nikakvog napretka u astronomiji; matematika je korisna ak i za teologiju. U ovom delu Bekon govori o svetlosti i njenom irenju, odbijanju i prelamanju, o plimi, oseci i sfernom obliku Zemlje, o jedinstvu univerzuma, o astrologiji i geografiji. U narednom poglavlju Bekon pie o strukturi oka i osnovnim zakonima vienja, a u estom delu razmatra eksperimentalnu nauku; rasuivanje moe dovesti um do ispravnog zakljuka, ali tek potvrda iskustvom otklanja svaku sumnju Mnoga su verovanja opovrgnuta iskustvom; po Bekonu, postoje dve vrste iskustva: u jednoj vrsti iskustva koristimo naa telesna ula, potpomognuta instrumentima i svedoanstvom pouzdanih svedoka (i time se moe
www.uzelac.eu
165
Milan Uzelac
produiti ivot /unapreenjem medicine/ ili prevoenjem neplemenitih metala u zlato), dok druga vrsta iskustva jeste iskustvo o duhovnim stvarima i za njega je potrebna milost; ona napreduje kroz razliite stupnjeve mistikih stanja ekstaze. U poslednjem delu svog glavnog spisa Bekon obrauje filozofiju morala koja je na viem nivou od filologije, matematike i eksperimentalne nauke. Pomenute nauke su povezane sa raznim delatnostima dok je filozofija morala povezana sa delatnou kojom postajemo dobri ili zli i ona ui oveka kako da se odnosi prema bogu, prema blinjima i prema sebi samom. Ona je usko povezana sa teologijom i uestvoje u uzvienosti ove poslednje. U zakljunom delu ovog spisa Bekon razmatra razloge za prihvatanje hrianske vere. Otkrovenje je nuno i hrianin prihvata veru na osnovu autoriteta; ali, nastojei da opovrgnemo argumente koje istiu ne-hriani, nije dovoljno da se pozivamo na autoritet, ve se moramo osloniti i na um. Tako, filozofija moe da dokae egzistenciju boga, njegovo jedinstvo i beskrajnost, dok se verodostojnost Svetih spisa zasniva na njihovoj mudrosti, svedoanstvu uda, njihovoj nepokolebljivosti pred progonima, na monolitnosti njihove vere, i njihovoj pobedi. Pristup Rodera Bekona Aristotelovoj filozofiji nije uvek do kraja kritian budui da on u filozofiji Stagiranina "nalazi" ak i elemente hrianskog otkrovenja, kojih kod Aristotela zapravo nema; uprkos tome, irina njegovih interesovanja i energinost u isticanju eksperimentalne nauke uopte, insistiranje
www.uzelac.eu
166
Milan Uzelac
na razvitku astronomije uz pomo matematike, te insistiranje na praktinoj primeni nauke, sve to ini ga glasnikom budunosti. Danas je krajnje sporno da li Johana Dunsa Skota (1266-1308), roenog u selu Duns u kotskoj, koji je studirao u Parizu a potom predavao u Kembridu gde je komentarisao Sentence, treba tumaiti kao nastavljaa franjevake tradicije (mada je nesporno da je dosta prihvatio od Aristotela i nefranjevaca), ili ga treba smatrati za mislioca koji pripada aristotelovskoj tradiciji Tome, mislioca koji je korigovao ovog poslednjeg u duhu onog to on sam smatra istinom; Duns Skot je imao prilino nemiran ivot i promenio je niz univerziteta i drava te mu nadgrobni natpis u crkvi Svetoga Franje u Kelnu glasi: kotska me je rodila. Engleska prihvatila. Galija obuila. Keln me hrani. U mladosti je komentarisao Aristotela i Porfirija, u zrelim godinama Petra Lombaranina. Moda on odista obnavlja Avgustina, ali moda bismo mogli Dunsa Skota razumeti kao nezavisnog mislioca koji, kao i svi filozofi, zavisi od svojih prethodnika. Budui da je bio franjevaki doktor, Duns Skot je u svakom sluaju pripadnik franjevake tradicije, premda se esto odvajao od nje. Nasuprot Bonaventuri on nije video nikakve protivrenosti u ideji o stvaranju u venosti, premda o tome govori sa vie oklevanja no Toma, to znai da je uticaj aristotelizma na Skota bio vei no na Bonaventuru. Posebno je karakteristian uticaj Avicene: Skot tvrdi da je predmet metafizike bivstvujue kao bivstvujue, to pokazuje uticaj
www.uzelac.eu
167
Milan Uzelac
islamskog filozofa ije se ime esto javlja u Skotovim spisima. Iako Skot znatno vie duguje Aristotelu i njegovim komentatorima no to je sluaj sa Bonaventurom, i mada se esto poziva na Aristotela, on nije samo slepi sledbenik Stagiranina, ve ga esto i kritikuje. Smatra da je zamisao o bogu kao prvom pokretau nedovoljna jer ne prelazi granice fizikog sveta i ne dosee do onog transcendentnog, do beskonanog bia od kojeg sutinski zavise sva konana bia. Duns Skot je delio tomistiko miljenje da ne treba doi do izmirenja filozofije i teologije, ve do razgranienja; filozofija ima svoj predmet i svoju metodologiju koje teologija ne moe da asimiluje; sporovi i meusobne optube filozofa i teologa posledica su nepostojanja preciznih granica izmeu filozofije i teologije i odreivanje tih granica Duns Skot vidi kao svoj primarni zadatak. Glavni cilj filozofije je po Skotu dostizanje bivstvujueg kao takvog; ali ljudski razum zna o bivstvujuem samo ono to moe da apstrahuje iz ulnih datosti; njemu je nedostupno neposredno sagledanje bivstvujueg kakvo je ono samo po sebi, bez dodatnih odreenja; ovek moe saznati samo odreeno bivstvujue koje je prisutno u konanim stvarima tj. u spoju stvari i njihovih bitnih i akcidentalnih svojstava. Zato filozofija polazi od apstraktnog pojma bivstvujueg, odnosno bia i ishodei iz njega dokazuje postojanje boga kao beskonanog bia.
www.uzelac.eu
168
Milan Uzelac
Dok je, dakle, filozofija zauzeta problemom bivstvujueg (ens), teologija se bavi pitanjem vere. Naspram teologije koja ide putem ubeenja, filozofija je dokazno-demonstrativni proces, ona je po svojoj biti spekulativna, i dok je teologija tendenciozna i praktina, filozofija trai znanje radi samog znanja. Da bi se i u jednoj i u drugoj oblasti izbegle dvosmislice, Duns Skot predlae da se i jedna i druga podvrgnu kritikoj analizi sve dok se ne dobiju jasni pojmovi i na njima izgradi nov i vrst temelj filozofskog diskursa. Za istoriju filozofije Duns Skot je znaajan i kao pisac logikih spisa i niza komentara Aristotelovih i Porfirijevih dela. Kada je re o statusu univerzalija on je realist i kao Toma, on smatra da opte postoji na tri naina: ante rem (bogu), in re (u stvarima) i post rem (u naem miljenju). Opte (quiddidas) ispoljava se u pojedinanom preko njegove individualnosti i svojstvenosti (haecceitas); to nije menjanje ve afirmisanje pojedinanog, koje svojim postojanjem ulazi u celinu (vrsta, rod) ali u sebi pokazuje i razliku svojom posebnou, tj. individualnou kroz koju je ba to to jeste. To znai da po shvatanju Skota, realno postoje samo individue: forme i sutine takoe postoje, ali ne realno ve kao objekti boanskog intelekta. Te sutine su bit prirode i one same po sebi nisu ni opte ni pojedinane, premda prethode postojanju i opteg i posebnog. Svoje poglede Skot je obrazlagao mnogim tezama i antitezama u kojima je objanjavao i najmanje pojedinosti; takvom metodom i preciznim istraivanjem pokazao je veliku otroumnost i
www.uzelac.eu
169
Milan Uzelac
originalnost, i u tome ga u srednjem veku niko nije nadmaio te je i dobio poasni naziv doctor subtilis. Na taj nain on je pomogao oivljavanju kritikog pokreta u XIII stoleu. Kako su kasniji istoriari primetili, Skotova flozofija je podjednako povezana sa onim to joj je prethodilo ali u jednakoj meri i sa onim to joj je sledilo; kao konstruktivan i pozitivan sistem, njegovo delo pripada XIII stoleu i stoji uz dela Tome i Bonaventure; ali svojim kritikim aspektom njegovo delo pripada narednom stoleu. Njegova filozofija je vrhunac dijalektike vetine i briljivog, strpljivog razmiljanja; delo je oveka proetog tradicijom ali u isto vreme i originalnog mislioca, oveka koji pripada dogmatikom razdoblju ali i vremenu koje dolazi. Skotova filozofija je most koji povezuje dva stolea i dva mislioca, Tomu i Okama, mada sam Okam u Skotu nije video sebi bliskog mislioca. O zrelosti srednjovekovne filozofije moe se govoriti na kraju XIII stolea; ona svoj vrhunac ima u delima Tome i Bonaventure koji na najbolji nain sabiraju svu prethodnu filozofiju, kako aristotelovsku tako i neoplatonovsku; razume se, do takve jedne sinteze moglo je doi tek kad se Zapad, nakon mnogo stolea, upoznao sa grkom filozofijom i kad je konano dolo do kakve-takve sinteze razuma i vere, filozofije i teologije. Re je tu o sintezama a ne sintezi jer se misao tog vremena ne moe okarakterisati svoenjem na samo jedan sistem. Trinaesti vek bio je vek konstruktivnih mislilaca, spekulativnih teologa i filozofa, koji su se
www.uzelac.eu
170
Milan Uzelac
meusobno znatno razlikovali i zbog toga kritikovali, ali koji su se slagali u prihvatanju fundamentalnih metafizikih principa i moi razuma da transcendira fenomene i dostigne metafiziku istinu. Ako je Duns Skot kritikovao neke Tomine stavove, on nije kritikovao i temelje tomizma; s druge strane, Toma je mislio da se mora imati vee poverenje u mo ljudskog razuma nego to je to imao Bonaventura, ali nijedan od njih dvojice nije sumnjao u mogunost postizanja izvesnog znanja o metafenomenima. Iako su mislioci kao Bonaventura, Henrih od Gana ili Duns Skot meusobno bili veoma razliiti, svi su oni bili okupljeni oko iste ideje a s namerom da stvore sintezu ili u krajnjoj meri harmoniju izmeu filozofije i teologije. Otkrie originalnih dela Aristotela mnogi istoriari filozofije smatraju jednim od najznaajnijih dogaaja u razvoju srednjovekovne filozofije; tada se zapadna Evropa suoila sa neim to nije dugovalo nita ni jevrejskom ni hrianskom otkrovenju i mislioci su se nali u situaciji da moraju da zauzmu stav prema Aristotelu budui da nisu mogli da ga ignoriu. Stanovite Tome moe se odrediti kao kritiko prihvatanje filozofije Stagiranina: on je pokuao da pomiri aristotelizam i hrianstvo ne samo zato da bi spreio uticaj paganskog mislioca, ili da bi ga uinio nekodljivim, koristei ga u apologetske svrhe nego i zato to je iskreno verovao da je Aristotelova filozofija uglavnom istinita. Meutim, prihvatanje stava prema aristotelizmu, u XIII stoleu je automatski podrazumevalo i prihvatanje stava prema filozofiji;
www.uzelac.eu
171
Milan Uzelac
aristotelizam se u to vreme identifikovao s filozofijom; razlika izmeu filozofije i teologije bila je vidna i ranije, ali, tek sa pojavom aristotelizma postaju jasniji istinska mo i doseg filozofije. Filozofija se pokazuje kao neto to je ne samo teorijski nego i istorijski nezavisno od teologije. U takvoj situaciji zauzimanje stava prema aristotelizmu nije podrazumevalo samo zauzimanje stava prema Aristotelu, nego i prema filozofiji kao autonomnoj disciplini. Integralni aristotelovci (averoesti) tvrdili su da oni samo izvetavaju o Aristotelovim uverenjima i da se tako ponaaju samo kao istoriari; teolozi su to videli kao puki izgovor; ako su aristotelovci (averoesti) sa univerziteta umetnosti bili samo interpretatori i prenosili Aristotelovo uenje (bez upuivanja na njegovu istinitost ili lanost), produktivni i kreativni mislioci bili su filozofi sa univerziteta teologije koji su se oseali obaveznim da kritiki ispituju aristotelizam i da ga iznova kritiki promiljaju u sluaju da njegov najvei deo prihvataju. Pozicija integralnih aristotelovaca je radikalno razdvajanje filozofije i teologije; oni izjednauju filozofiju sa istorijom, sa prenoenjem miljenja ranih filozofa; u tom smislu filozofija je nezavisna od teologije jer teologija ne moe uticati na injenicu da su neki mislioci i pre pojave hrianstva zastupali odreene teorijske stavove. S druge strane, ako se filozof bavi samo prirodnim tokom dogaaja, on moe da zakljuuje i u suprotnosti s teolokom doktrinom, poto u tom sluaju samo tvrdi ta bi bilo da je prirodni tok dogaaja prevladao. Najoevidnije karakteristike
www.uzelac.eu
172
Milan Uzelac
integralnog aristotelizma (ili averoizma) ogledale su se u ropskom prihvatanju Aristotela, ali u tom integralnom aristotelizmu bilo je prisutno i otro razdvajanje filozofije od teologije, kao i mogunost zastuanja potpune nezavisnosti filozofije. Pojava Aristotelovog sistema omoguila je da se obrati panja na pitanje sinteze ili razdvajanja, budui da je taj sistem izneo na videlo ta treba sintetisati a ta ne. Toma je priznavao razliku izmeu filozofije i teologije, kako u pogledu predmeta, tako u i pogledu metoda. Iako nam teologija kae da svet nije nastao u venosti ve da ima poetak, nijedan filozof to nije na odgovarajui nain dokazao; drugim reima, filozofija nije uspela da odgovori na pitanje da li je svet stvoren u venosti ili ne, iako otkrovenje daje odgovor na to pitanje. To je primer stvarne razlike izmeu filozofije i teologije. Istovremeno, on je smatrao da ne moe doi do nekog zakljuka koji se ne bi mogao uklopiti u hriansku teologiju (ako bi se tako neto i desilo, to bi samo znailo da negde postoji greka u njegovim argumentima). To znai da se teologija ponaa kao spoljanja norma, ili kao putokaz koji upozorava filozofa da se moda naao u slepoj ulici. Meutim, filozof ne moe da umesto premisa saznatih filozofskim razumom postavi datosti otkrovenja; isto tako, on ne sme ni da upotrebi dogmu u svojim argumentima, i to samo zato to je filozofija sutinski autonomna. * Ako je XIII stolee bilo period kreativnih i originalnih mislilaca, naredno stolee se moe nazvati periodom kola; dominikanci su nastojali da slede ue-
www.uzelac.eu
173
Milan Uzelac
nje Tome, a skotisti uenje Dunsa Skota, mada on nije u XIV stoleu bio zvanini uitelj franjevaca, kao to je Toma bio uitelj dominikanaca; pored toga bilo je i onih koji su sledili uenje Egidija Rimskog ili Henrih od Gana, koji je takoe imao pristalica, premda nije osnovao sopstvenu kolu. Sve te grupe mislilaca razliitog opredelenja, a koje su ivele od misli iz prethodnog stolea predstavljale su via antiqua. Poeo se formirati i novi nain miljenja, novi put koji je otvorio Viljem Okam (1290/1300-1349); mislioci koji su njega sledili i bili na tom novom putu via moderna suprotstavljali su se realizmu ranijih kola i postali poznati kao nominalisti. Ovaj naziv i nije najadekvatniji jer Viljem Okam nije poricao da u odreeom smislu postoje i univerzalni pojmovi; ali re je ula u optu upotrebu; logiari koji behu predstavnici novog pokreta pridavali su veliku panju statusu i funkciji logikih termina; kritikovali su realizam ranijih filozofa, posebno realizam Dunsa Skota, ali bilo bi preterano tvrditi da se njihov antirealizam sastoji u tome da su univerzalnost pripisivali samo imenima, reima. U XIV stoleu se primeuje jo jedna promena: metafizika ustupa mesto logici; pitanja nekad razmatrana kao metafizika, sad se razmatraju kao logika: kada Viljem Okam razmatra pitanje univerzalija, on ga vidi kao logiko a ne kao ontoloko pitanje; Okam je verovao da sledi Aristotela pa je iz tog uverenja kritikovao Dunsa Skota ali i Tomu Akvinskog. injenica je da ve tada oksfordski logiari smatraju da se mogu kritikovati metafiziki argumenti
www.uzelac.eu
174
Milan Uzelac
u ime logike; to je inio i Okam podrivajui prirodnu teologiju, metafiziku i psihologiju svojih prethodnika. Kritika prethodnih metafizikih sistema predstavljala je pukotinu u sintezi teologije i filozofije; ali, ako je i Toma smatrao da se filozofski argumenti za egzistenciju boga razlikuju od teolokih, on je bio uveren da se mogu dati valjani metafiziki argumenti za boiju egzistenciju. Viljem Okam je pristupio franjevakom redu i studirao u Oksfordu; uestvovao je u polemikama koje su se vodile oko pitanja odnosa svetovnih i crkvenih vlasti; u svojim spisima protiv pape dokazivao je da ovaj nema pravo na apsolutnu mo (jer nije nepogreiv) i da se protiv njega treba boriti kad ne radi dobro jer iznad njega stoji autoritet Svetog pisma. Ovo poslednje pokazuje da on nije izaao iz okvira teologije: on se borio protiv papskog apsolutizma ali je priznavao da je papska mo delimino i boanskog porekla. Okam je sa jo nekoliko franjevaca ekskomuniciran iz crkve, ali je do pred kraj ivota uivao zatitu cara Ludviga Bavarskog, ivei u Minhenu. Napisao je mnotvo knjiga i komentara iz oblasti fizike i logike i, razume se, teologije. U prvom delu svog ivota, boravei u Oksfordu, Okam je logiar i akademski filozof, potom, boravei u Minhenu, politiki je i crkveni polemiar i bilo bi pogreno govoriti o dva Okama: ako i postoji razlika u tonu izmeu njegovih filozofskih i polemikih spisa razlog tome treba traiti u razliitosti oblasti u kojima se kretao a ne u protivrenosti njegovog karaktera; pritom ne treba gubiti iz vida da se Okam sve vreme
www.uzelac.eu
175
Milan Uzelac
drao jasnih uverenja i principa, koje je bio spreman da primeni hrabro, sistematino i logino. Okam je samostalno promiljao probleme i svoja reenja razvijao temeljno i sistematski, te se za njega s punim pravom moe rei da je originalni mislilac; bilo je istraivaa koji su smatrali da je on samo puki aristotelovac jer se koristio aristotelovskom logikom i teorijom saznanja u borbi protiv Skotovog realizma i ak smatrao kako je itav skotizam samo izokrenut aristotelizam, ali istovremno, on je nastojao da pobolja Aristotelovo uenje. Okam je temeljno poznavao dela velikih sholastiara i Aristotela. Negiranjem univerzalija doao je u sukob s predstavnicima crkve i njegovo uenje je na Pariskom univerzitetu bilo zabranjeno 1339, da bi tek skoro stolee i po kasnije (1481) nominalizam postao predmet slobodne nastave na univerzitetu. Okam porie osnovnu pretpostavku sholastike filozofije shvatanje o racionalnosti sveta shvaenog kao harmonije rei i bia; on je vrsto verovao u primat intuicije, tj. u primat intuitivnog znanja pojedinane stvari: svako realno znanje zasniva se iskljuivo na intuitivnom saznanju pojedinanih postojeih stvari. Okam smatra da postoji samo pojedinana stvar koja kao takva postoji po prirodi, a nije proizvod neeg opteg, tj. pojma. Pojmovi su fikcije i ne postoje realno, nego su zamisli, koje subjekt sam proizvodi. Negirajui realno postojanje pojmova, on se udaljio od njihovog pravog znaenja, jer ih nije shvatao kao adekvatan misaoni izraz o predmetu. Ukidanjem sadrajne strane pojma ostao je kod pojma kao znaka
www.uzelac.eu
176
Milan Uzelac
(terminus, signum) o nekom predmetu, to predstavlja podruje subjektivnog mnenja, ali ne i objektivnog predmeta te postojee, osim u sluaju potrebe, ne treba umnoavati. Njegovo stanovite bi bilo pravilnije odrediti kao terminizam no nominalizam. Okama je posebno interesovalo uenje o boanskoj svemoi i slobodi; smatrao je da to uenje ne moe opstati ako se ne ukloni metafizika sutina koja je u hriansku filozofiju dospela iz grkih izvora. U filozofiji Avgustina, kao i kasnije kod Tome i Bonaventure teorija sutina, odnosno boanskih ideja imala je vanu ulogu. Istina, kod Platona ideje behu uzori na koje se demiurg ugleda kad stvara svet, dok su kod neoplatoniara ideje smetene u boanski um. To shvatanje stvaralo je tekoe hrianskim misliocima kad su nastojali da objasne boije slobodno stvaranje sveta. Stvaranje kao boanski slobodni i umni in pretpostavlja da u bogu postoji umski izvor ili model stvaranja; Toma je dokazivao da ideje nisu realno razliite od boanske sutine, da su ontoloki identine s boijom sutinom jer su boanska sutina koju bog saznaje kao onu koja se moe spolja oponaati od strane drugih stvorenja. Sa teorijom optih ideja ide i prihvatanje nekog oblika realizma u objanjenju naih vlastitih ideja. Okam je kritikovao metafiziku sutina istiui da ta teorija podrazumeva ograniavanje boanske slobode i svemoi, da povlai za sobom tvrdnju kako se bog rukovodio i ograniio u svom stvaralakom inu venim idejama ili sutinama. Po njegovom miljenju, postoji bog, slobodan i svemoan i postoje stvorenja, sluajna i zavisna.
www.uzelac.eu
177
Milan Uzelac
Napadajui sve forme realizma, naroito onu koja se sree kod Dunsa Skota, Okam je primenio terministiku logiku; "moderna logika", odnosno logika termina, jeste posebna oblast istraivanja u XIV stoleu. Funkcija termina jeste u odnosu znaka i oznaene stvari. Termini su tradicionalno ve bili razlikovani jedni od drugih: neki termini se odnose neposredno na stvarnost i imaju znaenje ak i kad stoje sami za sebe, i takvi termini se nazivaju kategorematikim (drvo, kua); drugi termini dobijaju znaenje samo kad stoje u relaciji s prethodnima i nazivaju se sinkategorematikim (neki, svaki), konano, postoje termini koji su apsolutni i oznaavaju stvar bez reference na bilo koju drugu stvar, dok drugi opet, oznaavaju objekt shvaen samo u odnosu prema nekoj drugoj stvari i oni su konotativni (sin, otac). Ako razmotrimo re ovek videemo da je ona konvencionalan znak: ona oznaava neto, odnosno ima smisao, ali stvar je konvencije to ta re ima upravo taj smisao ili obavlja upravo tu znaenjsku funkciju. Gramatiar moe razmiljati o reima kao reima (u raznim jezicima razne rei oznaavaju isto), ali stvarni materijal naeg miljenja nije konvencionalni nego prirodni znak. Prirodni znak je pojam; pojam je logiko znaenje termina. Rei (ako ih za istu stvar uzimamo iz raznih jezika) su razliite, ali je njihov smisao isti i Okam zato razlikuje izgovorenu re (terminus polatus) i pisanu re (terminus scriptus), od pojma (terminus conceptus), tj. od termina shvaenog prema njegovom smislu ili logikom znaenju. Okam je pojam (terminus conceptus) nazvao prirodnim znakom
www.uzelac.eu
178
Milan Uzelac
zato to je smatrao da direktna aprehenzija neke stvari prirodno uzrokuje u ljudskom duhu pojam te stvari. Moe se stoga rei da Okam nije nominalista u tom smislu da je optost pripisivao reima kao terminima (izgovorenim ili napisanim), tj. stoga to bi optost pripisivao terminima shvaenim kao konvencionalnim znacima: on je mislio na prirodni znak terminus conceptus.Termin sam po sebi moe vriti razne funkcije ali tek u iskazu on dobija odreeni tip funkcije, tj. moe imati funkciju "stajanja namesto" (suppositio). Suppozicionalnost je svojstvo koje pripada terminu, ali samo u iskazu. Okamov odgovor na pitanje o univerzalijama bio bi sledei: univerzalije su termini (termini concepti) koji oznaavaju pojedinane stvari i koji stoje namesto njih u iskazima; samo pojedinane stvari postoje; samim tim to postoji, stvar je pojedinana. Nema i ne moe biti egzistentnih univerzalija; tvrditi egzistenciju univerzalija van svesti znai zapasti u protivrenost; ako unuverzalno postoji, ono mora biti pojedinano. Optost nema nikakvu egzistenciju u dui osim kao in razumevanja; egzistencija opteg sastoji se u inu razumevanja i opte samo na taj nain postoji; ono duguje svoju egzistenciju umu: nema univerzalne realnosti koja odgovara pojmu. Meutim, pojam nije fikcija u smislu da ne stoji namesto niega to je stvarno: on stoji namesto pojedinane realne stvari iako ne stoji namesto nijedne opte stvari. Pojam je tako nain poimanja ili saznavanja pojedinanih stvari.
www.uzelac.eu
179
Milan Uzelac
Mada Okam ponekad istie kako je univerzalija zbrkana ili nerazgovetna slika jasnih pojedinanih stvari, on nije izjednaio opti pojam sa slikom ili fantazijom; ono na emu je sve vreme insistirao jeste da za objanjenje univerzalije nema potrebe postulirati nikakve inioce sem uma i pojedinanih stvari. Opti pojam nastaje prosto zato to postoje razliiti stepeni slinosti meu pojedinanim stvarima i opti pojam treba shvatiti kao in razumevanja. Kada je re o Okamovom odreenju pojma metafizike i njenog predmeta, treba rei da on polazi od Aristotelove tvrdnje da je bivstvujue (tj. bie, ens) predmet metafizike; ali metafizika, po Okamu, nema samo bie (bivstvujue) za svoj predmet; uostalom, istie, ovaj filozof, neki drugi smatraju da je predmet metafizike bog. Moglo bi se rei, kae Okam, da je meu svim predmetima metafizike bog prvenstveni predmet ukoliko se radi o prvenstvu savrenosti, dok je bie prvenstveni predmet ukoliko se radi o prvenstvu priricanja. Postoje razliite grane metafizike, s razliitim predmetima, mada su one u neposrednoj vezi; ta povezanost nas opravdava kad govorimo o metafizici i kad kaemo da je bie predmet metafizike. Ukoliko je metafizika nauka o bivstvujuem kao bivstvujuem, ona se ne bavi stvarju, nego pojmom; taj apstraktni pojam bia ne stoji namesto neeg mistinog to se mora saznati pre nego to moemo da znamo pojedinana bia: on oznaava sva bia, a ne neto u emu bia uestvuju.
www.uzelac.eu
180
Milan Uzelac
Za Okama su bie i postojanje sinonimi; esencija i egzistencija oznaavaju isto, mada ove rei mogu oznaavati istu stvar na razliite naine. Ako se termin egzistencija upotrebljava kao imenica, onda esencija i egzistencija gramatiki i logiki oznaavaju istu stvar; ali ako se umesto imenice egzistencija upotrebi glagol biti, onda se iz oiglednih gramatikih razloga, esencija koja je imenica ne moe zameniti glagolom biti. Ovo gramatiko razlikovanje ne moe biti uzeto kao osnova za razlikovanje esencije i egzistencije kao razliitih stvari: one jesu ista stvar. Iz toga sledi da je opti pojam bia rezultat shvatanja postojeih stvari; samo zato to smo imali direktnu aprehenziju onoga to aktualno postoji u stanju smo da sainimo opti pojam bia kao takvog. Opti pojam bia je univokan (jednoznaan). U tom smislu Okam se slae sa Skotom, bar to se tie znaenjanja rei univokan. Postoji jedan pojam zajedniki za boga i sva ostala stvorenja i on im se moe priricati. Bie je pojam koji se moe u jednoznanom smislu priricati svim postojeim biima. Bez jednoznanog pojma ne moemo da poimamo boga. U ovom ivotu ne moemo dostii intuiciju o boanskoj sutini, ali moemo pojmiti boga u zajednikom pojmu koji se moe priricati bogu i ostalim biima. Meutim, treba rei da je Okam vodio rauna o tome da njegova teorija univoknog pojma bia iskljui panteistike implikacije. Izrazi nominalizam i terminizam sinonimmo su korieni da bi opisali via modernu; karakteristika terminizma bee analiza funkcionisanja termina u iskazu, doktrina u suppositio (stajanje na mestu). Ako se
www.uzelac.eu
181
Milan Uzelac
takva terministika doktrina moe nai i kod ranijih mislilaca, zasluga je Okama to je terministiku logiku razvio u konceptualistikom i empiristikom smeru, pa se opravdano moe govoriti o okamistikom pokretu pod uslovom da to ne znai da je Okam bio i predstavnik svake struje tog pokreta. Treba rei da je okamistiko insistiranje na znaaju iskustva pozitivno inspirisalo razvoj empiristike nauke, i da su se poele javljati razne teorije koje vie nisu imale poreklo kod Aristotela; bilo bi pri tom nepravedno samog Okama smatrati antiaristotelovcem budui da je on sam sebe u nekim stvarima video kao interpretatora Aristotela; meutim, nekog potpunog saglasja s Aristotelom tu nije bilo i stoga nije udno to su neki predstavnici nominalistikog pokreta bili ak i neprijateljski raspoloeni prema Aristotelu. Nominalistiko uenje je vremenom postalo toliko popularno da je kralj Luj XI bio prinuen da posebnim dekretom 1. marta 1474. zabrani nominalistiko uenje i naredi konfiskovanje nominalistikih knjiga; ta zabrana je nakon sedam godina bila povuena. U XV stoleu nominalizam se ve uvrstio u Parizu i Oksfordu, ali i na mnogim nemakim univerzitetima; tada dolazi do deliminog oslobaanja od ranije dominacije crkve i religije, postepeno preovlauje realniji odnos prema svetu i prirodi i to novo stanje je posledica promena u drutvu - slabljenja feudalne hijerarhije i sve veeg uticaja treeg stalea u gradovima. U to vreme dolazi do obnove interesa za
www.uzelac.eu
182
Milan Uzelac
prirodne nauke; preovlauje miljenje da nauka i teologija nemaju nita zajedniko, da teoloke dogme mogu biti predmet verovanja ali ne i predmet razumskog dokazivanja. Tu misao zastupaju engleski franjevci koji sami nisu bili protivnici teologije, ali je zahvaljujui upravo njihovom delovanju miljenje poelo da se osamostaljuje do te mere da filozofija uskoro dobija vea prava no teologija. Sve je to imalo za posledicu da sholastiki duh vie nema raniji uticaj te se poinju negovati drugaiji naini miljenja; sredinom XV stolea u Italiji, pre svega u Firenci, obnavlja se platonizam i zapoinje borba protiv aristotelizma. Do te promene dolazi tek poto su ojaali drutveni slojevi u italijanskim gradovima za koje je platonizam bio izraz borbe protiv starih shvatanja; prestanak apsolutne vladavine sholastike poklapa se sa oslobaanjem oveka od apsolutne vladavine crkve i njene dogmatike. Religiozni sadraj verovanja je i dalje ostao, ali je pored njega bilo mogue samostalnije miljenje i istraivanje sveta i prirode. Iako predmet srednjovekovne filozofije nije bila neposredna prirodna datost kako ona postoji po sebi, ve teologizovana stvarnost data putem hrianskih dogmi, ta filozofija bila je pokuaj da se na svoj nain d neko shvatanje sveta te je tako i ona izraavala odreeni duh vremena u kome je religiozni pragmatizam imao glavno znaenje.
www.uzelac.eu
183
Milan Uzelac
Epilog
Sholastika je teila da formulie takvo filozofsko uenje u kojem e sistem crkvenih dogmi zadrati svoj primat u odnosu na razum; svoj najvii izraz sholastika filozofija nalazi u grandioznom opusu Tome Akvinskog ali ve u njegovom delu sve jasnje se zapaa razlika izmeu filozofije i teologije pri emu su najvie tajne ove poslednje ostajale nedostupne za filozofiju. Ako su do tog vremena filozofija i teologija teile jednoj velikoj zajednikoj sintezi, sada se jaz meu njima poeo poveavati. Tenja filozofskom utemeljenju crkvenih uenja vodila je sve veem osamostaljivanju filozofskog miljenja koje je sve smelije i kritinije pristupalo crkvenom uenju. To ima za posledicu da se nesvesno, ve unutar same sholastike, javlja tenja ka odvajanju filozofije od teologije, pa ubrzo nakon Tome, kod Dunsa Skota, koji odbacuje metafiziko znaenje optih pojmova i zastupa senzualistiku teoriju o poreklu ljudskog saznanja, nalazimo zahtev za odvajanjem vere i znanja, teologije i filozofije. On s jedne strane nastoji da sauva pravovernost, ali s druge je potkopava zahtevom da nauka poseduje sopstvenu oblast i samostalnost. Tako, dok su dominikanci nastojali da izgrade filozofsku hijerarhiju pojmova, kod franjevaca je poeo da raste skepticizam prvo kod Dunsa Skota, a potom kod najveeg nominaliste Viljema Okamskog. Pod uticajem nominalistikog uenja ljudi su sve vie poeli da na filozofiju gledaju kao na neto to je nezavisno od crkvenog uenja pa je tada i obnovljeno ve ranije nastalo uenje o postojanju "dvostruke istine" jedne koja vai u filozofiji a druge u teologiji; to uenje nije bilo izraz nekog licemerja ve iskrenog uverenja o stanju miljenja. U to vreme odvajanja filozofije od teologije i uenje Aristotela nalo se u udnoj poziciji; u doba svog najvieg
www.uzelac.eu
184
Milan Uzelac
uspona sholastika je sebe identifikovala s uenjem Stagiranina i njegov znaaj u svetovnim stvarima izjednaavala sa znaajem crkve u duhovnim; kada su posredstvom Arapa i Jevreja postali u XIII stoleu dostupni i drugi Aristotelovi spisi, kao i njegovi srednjovekovni komentari u neoplatonistikom duhu, crkva je osetila potrebu za izgradnjom novih sistematskih temelja svoga uenja. Ali taj pokuaj prerade dotadanje filozofije nije se slagao sa duhom Aristotelove filozofije. Sholastika je bila spremna da prihvati Aristotelove logike sheme, ali je ve u njegovo uenje o saznanju unosila neoplatonistike elemente koje je crpla ne samo iz judejsko-arapske tradicije ve i iz patristike literature a posebno iz dela Avgustina. to se tie sadraja saznanja, sholastika se tu oslanjala na Aristotela jer sopstvenih i boljih uvida o prirodi nije imala. Kad je re o uenju o vasioni, a posebno uenja o nastanku sveta, sholastika je uz sve potovanje Aristotela bila prinuena da od njega kao najvieg autoriteta odstupi. Ako se pri tom ima u vidu da je aristotelizam na zapad dospeo preko panskih Arapa u jednoj neoplatonistikoj interpretaciji, lako e se razumeti da se na kraju sholastike epohe osamostaljivanje od sholastike vrilo u onoj meri u kojoj se razumevao izvorni Aristotel. Ve i sutina nominalizma bee u tome to je ovaj pravac miljenja u prvi plan stavljao empiristike elemente iz tek tada ljudima dostupnog Organona, pa je on zapravo bio reakcija izvornog aristotelizma na platonistike tendencije prisutne u ranoj sholastici. Meutim, kako je Aristotel ipak u to vreme bio neprikosnoven autoritet, pa se njegova filozofija i dalje smatrala saglasnom s uenjem crkve, anticrkveno raspoloenje se najvie manifestovalo u osporavanju ovog filozofa. Pod zahtevom za oslobaanje od aristotelizma krio se u to vreme zahtev za osloboenjem nauke od tutorstva crkve.
www.uzelac.eu
185
Milan Uzelac
*** U isto to vreme javlja se saborski pokret koji osporava apsolutizam pape i nastoji da pitanja vere budu blia ljudima nego institucijama i dogmama; izraz takvih tenji nalazimo upravo kod Nikole iz Kuze (pravo ime Krebs, 1401-1464), roenog na obali Mozela, u junoj Nemakoj; otac mu je bio ribar i vinogradar; nemaki jezik je bio njegov maternji jezik a italijanski je nauio za vreme studija u Padovi; godine 1426. postao je svetenik a 1448. papski kardinal i episkop; tokom itavog ivota bio je privren katolikoj ortodoksiji, dok je, filozofski gledano, neoplatoniar u strogom smislu te rei; u neoplatonizmu je isticao one crte koje su odgovarale tada nastajuem individualizmu i njegovoj sklonosti ka subjektivnoimanentnoj interpretaciji stvarnosti. Kuzanski smatra da ovek ima pravo da stvori sopstvenu viziju boga (iz ega e nastati i neki drugi pravci radikalne mistike toga vremena); izraavajui sve nemire svoga doba on stvara jedan potpuno novi pogled na svet. Bog je pre svega ista mogunost /posse/ bivstvovanja, ili, kako on sam kae: mogunost stvaranja /posse fieri/. Bog je neprekidna aktivna mogunost i boansko bivstvovanje je istovremeno i bivstvovanje i aktivna mogunost bivstvovanja /u: De possest/. Tu je Kuzanski pretea matematikih analiza XVII stolea tj. prethodnik uenja o beskrajno malom i granici. Beskonano malo moe biti manje od ma ega; beskonano tei nuli ali u nju nikada ne prelazi (A.F. Losev). Nikola Kuzanski je kljuna linost renesansne filozofije; kod njega se nalaze mnoge crte novoga doba iako on ostaje veran srednjovekovnom univerzalizmu i intelektualizmu. Interesantno je da su Kuzanskog savremenici smatrali "znalcem srednjega veka"; ovim terminom se po prvi put izgleda koristi hroniar svetske
www.uzelac.eu
186
Milan Uzelac
istorije Hartman edel (1493) kao i pariski izdava Kuzanskog Faber Stapulensis (1514). Kuzanski zakljuuje doba srednjega veka i istovremeno otvara doba preporoda i reformacije; on se formirao na problematici vezanoj za okamizam ali i pod uticajem mistike Majstera Ekharta; u osnovi njegove sopstvene misli je neoplatonizam, i to onaj koji se nalazi kod Psudo-Dionizija Areopagite i u manjoj meri kod Skota Eriugene; on je vezan za prolost i njen ivi tok trai u delu Avgustina (kod koga teologija postaje dramatini doivljaj oveka), u delima srednjovekovnih mistika (koji su traili puteve linog kontakta sa bogom), dakle, kod Ekharta i Taulera (anatemisanima od strane crkve) kojima e se kasnije obraati i Toma Mincer. Tako Kuzanski, zapravo, sintetie u svojoj filozofiji tradiciju srednjovekovne mistike (Ekhart), srednjovekovne sholastike (Avgustin, Skot Eriugena, Albert Veliki, Rejmond Lulu) i nastajuu misao italijanskog renesansnog humanizma (to je aktivni momenat njegovog stvaralatva). To je dovelo do toga da kod njega mistika bude krajnje prozrana, da sholastika gubi svoju srednjovekovnu formu zadravajui se jo samo u univerzalizmu, sistematinosti i logikoj jasnosti, dok mu je renesansni humanizam lien retorike i psihologizma. Uprkos velikom sholastikom nasleu Kuzanski je u najveoj moguoj meri vezan za vreme u kome ivi: kao istaknut religiozni ovek, aktivni uesnik sabora u Bazelu, proet idejom crkvenih i duhovnih reformi, on je ovek koji trai puteve za sreivanje odnosa meu ljudima i naine njihovog izmirenja, papski je izaslanik u Konstantinopolju gde nastoji da doe do sporazuma izmeu rimske i istone crkve, a kao teolog respektovao je druge religije do te mere da se uputao i u polemike s Koranom. U svom rodnom mestu osnovao je sveteniku bolnicu (iz koje je istovremeno trebalo da zrai i nova religioznost, kao i novo vienje
www.uzelac.eu
187
Milan Uzelac
sveta); tu je izgradio i veliku biblioteku gde je njegovo srce, nakon sahrane tela u Rimu, sahranjeno u kapeli bolnice u Kuzi. Kuzanski je bio naunik svoga doba, filozof, prijatelj humanista i, kao i oni, zanimao se za autentinost starih rukopisa, za izuavanje strukture neba i kretanja zvezda, ali pri tom nije pripadao humanistima kao to nije pripadao ni sholastiarima; koristei originalan metod uzet iz matematike, i tip saznanja vezan s tim metodom nazivao je "ueno neznanje"; smatrajui da jedino matematika garantuje sigurnost naih naunih sudova, tvrdio da se zemlja kree u svemiru, a taj svemir (suprotno od aristotelovske tradicije) nije tumaio srednjovekovnim pojmom venosti i hijerarhijom bivstvovanja. Preduzimao je najtea istraivanja i otro kritikovao sholastiku filozofiju suprotstavljajui joj autoritet obinih ljudi s ulice, zanatlija koji su bistrim prosuivanjem bolje no ueni eruditi sagledali pravi smisao sveta i ovekovog poloaja u njemu. Odbacujui sholastiku tradiciju smatrao je da smele hipoteze razuma seu u dubine stvarnosti i da su otuda povezane na izvestan nain i sa ovekom. Iz iskustva takvoga ivota, punog suprotnosti, izrastala je filozofija prepuna nejasnoa i nemira a istovremeno smela i svea u pokuajima da se obuhvati svet i ovek. Kuzanski je tako razbijao vrednosni sistem srednjovekovne slike sveta kojom je vladala hijerarhija bivstvovanja, ustaljena ravnotea sila u prirodi i oveku, te shvatanje oveka kao bia snabdevenog razumom koje se nalazi izmeu ivotinja i anela (kakvo smo videli kod Tome). Vizija sveta koju je iznosio Kuzanski bila je potpuno drugaija: bila je to vizija dinaminog kretanja i meusobnog proimanja suprotnosti, vizija celine iz koje su se izdvajali delovi da bi se ponovo u tu celinu vratili, vizija
www.uzelac.eu
188
Milan Uzelac
beskrajnosti vezane s konanou, vizija vezanosti istog i suprotnosti. Dok je sholastika svet videla kao hijerarhiju unutar koje je sve imalo svoje jasno odreeno i nedvosmisleno mesto, Kuzanski je zastupao tezu o dinaminosti sveta, sveta koji je izvesna celina, raznorodna i monolitna istovremeno; svet je bio celina to se suprotstavlja beskonanom sa kojim je istovremeno i tesno povezan. Meu radovima Kuzanskog izdvajaju se spisi: O uenom neznanju (1438-1440), O pretpostavkama (1440/45), O traenju boga (1445), Apologija uenog neznanja (1449), Prostak (1450), Poelo (1450), O vienju boga (1453), O berilu (1458), O mogunosti bia (1460), O igri loptom (1463), O potrazi za mudrou (1463), Kompendij (1463), O visini kontemplacije (1464). Kada se utvruje istina s obzirom na razliite stvari, neodreeno se poredi s odreenim, nepoznato s poznatim i zato, kad se istraivanje kree u okviru konanih stvari doneti sud je lako, dok, kad je re o sloenim stvarima, to moe biti teko, ali u svakom sluaju mogue. Posve je drugaije kad se istrauje beskonano. Kao takvo ono se ne moe predstaviti i za nas ostaje nepoznato. U tom sluaju uzrok naeg neznanja je odsustvo merila i proporcija koje imamo kod konanih stvari. Saznanje takve strukturne disproporcije izmeu konanog ljudskog uma i beskonanosti u koju je on ukljuen i kojoj tei, kao i istraivanje, u takvoj situaciji, po reima Kuzanskog, jeste "ueno neznanje". U spisu pod istim naslovom on pie: "Na konani razum kreui se putem izjednaavanja ne moe potpuno dosegnuti istinu stvari. Budui da istina nije vea ili manja, ona je sadrana u neem nedeljivom, i kako ne moe niim biti izmerena osim samom istinom, kao to ni i krug, ije se bie sastoji u neem nedeljivom, ne moe biti izmeren neim to nije krug. Ne bivajui i sam istina, na
www.uzelac.eu
189
Milan Uzelac
um nikad ne dosee tako tano istinu da ne bi mogao sve tanije beskonano da je dosee, poput mnogougla u krugu koji, upisan u krug, sve mu je sliniji to ima vie uglova, ali i kad se broj uglova umnoi do beskonanosti, on nee biti jednak krugu ako mu ne postane identian" (De docta ignorantia, I,3,10). Polazei od toga Kuzanski ukazuje na put kojim se moe pribliiti istini usredsreivanjem na to da u beskonanosti postoji podudaranje suprotnosti; na tom putu mnoge stvari mogu biti ne samo antiteza beskonanosti ve mogu biti izraz simbolikog odnosa koji u sebu sadri iluziju beskonanosti. Shodno tome, u bogu, poto je on beskonaan, sve razlike koje se u tvarnom svetu pokazuju kao suprotne meu sobom, same po sebi otpadaju. U bogu koji je krajnje "apsolutan", suprotstavljeni "maksimumi" i "minimumi" se podudaraju. Suprotnosti su dostupne samo stvarima koje doputaju da neto bude vee ili manje; to ne vai za apsolutni maksimum koji je iznad svake suprotnosti. Sve to ima za cilj prevladavanje predstava zdravog razuma koje su zasnovane na principu neprotivrenosti. Da bi to obrazloio, Kuzanski se poziva na platonistiku podelu saznanja na ulno, racionalno i intelektualo, pri emu je ulno opaanje uvek pozitivno, racionalno saznanje tvrdi ali i porie saglasno principima o razlici suprotnosti i neprotivrenosti, dok intelektualno saznanje princip podudaranja suprotnosti nalazi u intuiciji, u saznajnom aktu vieg reda. U okvire ovakvog naina razmiljanja Kuzanski uvodi tematiku hrianskog neoplatonizma i posebno razmatra (a) odnos boga i sveta, (b) znaenje principa "sve u svemu" i (c) koncepciju oveka kao mikrokosmosa. Princip poklapanja suprotnosti (coincidentia oppositorum) otvarao je beskonanu provaliju izmeu sveta
www.uzelac.eu
190
Milan Uzelac
i boga (kao poslednje sutine koja se ne moe saznati), nepremostivu za razum pa su tako bile likvidirane sve ambicije racionalne teologije; ali, tako su se istovremeno stvarale i mogunosti meusobnog proimanja onog to je zavreno s onim nezavrenim, onog to je merljivo s onim nemerljivim. Namesto krutih lestvica bivstvovanja pojavila se dinamina i istovremeno harmonina vizija uestvovanja svega u svemu, i podudarnosti svega sa svim, uestvovanje boga u svetu i sveta u bogu, uz istovremenu mogunost prelaenja jednog u drugo. Razvijajui tu viziju u spisu Kuzanski se suprotstavlja tradicionalnim kosmolokim pogledima koji opisuju statini svet i utvruju njegove konstantne razdaljine od centra koji bi trebalo da bude njegov tvorac; on odbacuje odredbe kao to su: blie i dalje, nie i vie, jer ih smatra neadekvatnim za izraavanje odreenih stvari prema beskonanosti te je formulisao i njihov osnovni princip: konano i beskonano nisu proporcionalni (finiti et infiniti nulla proportio). To je znailo da je uee boga u svetu sveobuhvatno i opte, da ono ispunjava sve iznutra, da je monolitno. Bog nije silazio na svet po stepenicama lestvica, ve je, naprosto, proimao svet, kao duh. Zato je put do boga sa svakog mesta u ivotu bio jednako dalek ili jednako blizak i to nije bio put to vodi preko stepena, nego put neposrednog vienja. O tome da ove misli nisu bile filozofska apstrakcija svedoi delatnost Kuzanskog koja je smerala mirenju veroispovesti i toleranciji; konsekvenca njegove "negativne teologije" bila bi u opravdanju raznorodnosti ubeenja. Dok je bog postajao nedostian za razum, razum je imao pravo da boga odreuje u vlastitim kategorijama. Lik boga, smatrao je Nikola Kuzanski, onakav je kakvo je gledite onog koji gleda: "Ko gleda pogledom koji voli, taj osea kad na njega gleda s ljubavlju, ko te gleda u
www.uzelac.eu
191
Milan Uzelac
gnevu, tome tvoje lice izgleda gnevno, a ko gleda s radou, taj vidi radost. Jer, kao to telesno oko kad gleda kroz crveno staklo sve vidi u crvenoj boji, tako i duhovno oko gleda prema svojoj ogranienosti... ovek nije kadar da misli drugaije nego samo ljudski... I kada bi lav pogledao na lice boga, video bi ga kao lava, jelen u obliku jelena, a orao kao orla... Na taj nain u svim pogledima to lice svih lica je zaklonjeno, i kao u zagonetki ne moe biti otkriveno" (De visione Dei). To nadalje znai da e se istina o bogu javiti u svim religijama, ali bi se izgubila u pokuaju njihovog izjednaavanja. Ta misao, neobino smela za svoje vreme, ne samo to je osnova postulata uzajamne verske tolerancije, nego postaje naelni izraz ljudske situacije. Ljudska istina je uvek istina raznolikih istina. Kuzanski je pokazao to na lepom matematikom primeru: mnogougaonik se pribliava krugu, i to vie ima uglova, time je vea bliskost, a ipak znamo da nikad nee postati krug - tako se i ljudski razum zahvaljujui mnotvu gledita pribliava beskrajnoj istini, iako je nikada nee dosei, poto je ona neto po kvalitetu razliito od ogranienog razuma. Iz tog poreenja se vidi kako raznorodnost postaje elemenat ljudske istine, kako u svakoj ljudskoj istini moraju biti sadrane suprotne misli, kako je razvoj raznorodnosti napredak na ljudskome putu do istine, kao to bi pokuaj likvidacije mnogougaonosti mnogougaonika udaljavao od istine kruga, a ne pribliavao joj se. Na tim osnovama poiva antropologija Kuzanskog njegovo shvatanje oveka kao mikrokosmosa kojim je on u potpunom saglasju s humanistima koji su koncepciju "oveka kao mikrokosmosa" pretvorili u duhovni simbol epohe; ovek je, po miljenju Kuzanskog, mikrokosmos na dva nivoa, na (a) optem ontolokom, jer on povezuje sve stvari (i u tom smislu mikrokosmos je svaka stvar) i na (b)
www.uzelac.eu
192
Milan Uzelac
specijalno ontolokom, jer posedujui um i mo saznanja, sa saznajnog aspekta, ovek u sebi poseduje likove svih stvari. U svakom svom delu svet se izraava i ogleda kao celina, ali se u oveku taj proces vri najpotpunije; ono to postoji u svetu ponavlja se u oveku, u umanjenosti ali u svojevrsnoj harmoniji. Misao da je ovek mikrokozam, suprotstavlja se sholastikoj tradiciji koja je oveka videla na odreenom stepenu lestvice bivstvovanja; istovremeno, tu imamo i suprotstavljanje sholastikom metodu posmatranja sveta kao neeg sloenog iz delova. ovek je mali svet i na taj nain je deo velikog sveta. Celina sija u svim svojim delovima a delovi su deo celine kao to je ruka odraz celog oveka; odblesak univerzuma je na svakom njegovom delu zato to sve stoji u odnosu spram celine i u tom delu koji se naziva ovek, odblesak je vei no ma u kom drugom delu. Ukoliko se savrena svrha univerzuma najvie osvetljava u oveku, on je i savreni svet, mada mali, jer ostaje deo velikog. Kao to univerzum poseduje univerzalno, tako ovek poseduje pojedinano, a kako moe biti samo jedan univerzum u kojem je mnogo posebnog i pojedinanog, pojedini ljudi u sebi nose lik savrenog univerzuma i u mnotvu tih malih svetova, trajno jedinstvo univerzuma se pokazuje u svom najveem savrenstvu (De ludo globi, 42). Sve ovo pokazuje kako Kuzanski virtuozno balansira na granici koja deli srednjovekovlje i renesansu; tezom da bog je tvorac a ovek je stvoren po bojem liku, iz ega sledi da je i ovek tvorac, ortodoksnost ostaje sauvana. Nekoliko decenija kasnije istupie Piko dela Mirandola s tvrdnjom da ako bog stvara samoga sebe, a ovek je stvoren po liku boijem, to znai da je i ovek duan da stvara samoga sebe, a to ve prelazi sve okvire srednjovekovne ortodoksije.
www.uzelac.eu
193
Milan Uzelac
Napomena Ova predavanja odrana su u jesenjem semestru kolske 2007/2008. godine studentima filozofije i sociologije, a jednim delom saglasna predavanjima iz istorije filozofije odranim pre desetak godina studentima Vie kole za vaspitae u Vrcu i u mruvremenu objavljenim u Vrcu 2003. I u Novom Sadu 2004. )gde je u napomeni data i pratea literatura). Jedini smisao ovog spisa bio bi u tome da pokae na kakvim injenicama moe poivati rasprava o problemima koji ostaju nezaobilazni deo istorije filozofije, o problemima koji su nam i danas bliski i aktulni, posebno nakon novijih istraivanja antike i helenistike filozofije (P. Hadot) a koja potvruju ono to se u filozofiji zna od njenog nastanka, da, filozofija ivi u filozofiranju. Pripadnost odreenoj filozofiji i odreenom nainu miljenja nije se mogla ni ovde izbei, premda sam se trudio da na najpristupaniji nain izloim najelemenrtarnije stvari koje su svima dobro poznate. Ostajem u nadi da e moji studenti, seajui se mojih usmenih predavanja, na osnovu ovih skica, jasno sagledati put kojim mora ii onaj kome je stvar filozofije vanija od svake druge, i da ih promaena reforma obrazovanja nee odvesti u maloduje.
07. 02 2009. Autor
www.uzelac.eu
194
Milan Uzelac
Izdava: Veris Studio doo Novi Sad Edicija: Filozofija 7 PREDAVANJA IZ SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE Milan Uzelac Za izdavaa: Boris Veri, direktor tampa: Veris, Novi Sad Tira: 20 primerka Novi Sad 2007. ISBN 978-86-7858-053-6 Na naslovnoj strani: Kometa C/2007 N3 (Lulin)
CIP , 1"04/14" , Predavanja iz srednjovekovne filozofije / Milan Uzelac . Novi Sad : Veris, 2009 (Novi Sad : Veris). str. 210 ; 21 cm. (Biblioteka: Filozofija 7 ; ) Tira 20. Beleka o autoru: str. 204. ISBN 978-86-7858-053-6 a) Filozofija - Srednji vek COBISS.SR-ID 237798151
www.uzelac.eu
195

7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Milan Uzelac

PREDAVANJA IZ SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE

Novi Sad 2009

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Opirno o tome videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija muzike.

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Mada su se slina pitanja esto ukljuivala u metafiziku.

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije