Вы находитесь на странице: 1из 51

OPTI DEO I OPTA PITANJA PREKRAJNOG PRAVA

1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREKRAJNOG PRAVA

Prekrajno pravo je skup pravnih propisa kojima se odreuju prekraji, uslovi za prekrajnu odgovornost, prekrajne sankcije prema njihovim uiniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekrajnih sankcija, prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke. Osnovne karakteristike: Prekrajno pravo je definisano kao skup pravnih propisa a ne zakonskih pravnih propisa jer se veliki broj prekraja propisuje aktima podzakonskog karaktera Sadrina prekrajnog prava se nalazi u materijalnom prekrajnom pravu, prekrajnom postupku i postupku izvrenja odluka prekrajnih organa Zatitna funkcija se ogleda u zatiti znaajnih vrednosti kao to su slobode i prava oveka, drutveno-ekonomsko i politiko ureenje i pravni poredak Ne regulie drutvene odnose neposredno odreivanjem prava, dunosti i obaveza pojedinaca, ve to ini posredno propisivanjem i izricanjem prekrajnih sankcija za te povrede, koje primenjuje drava prinudnim putem a koje se sastoje u ograniavanju ili liavanju pojedinih prava

Prekrajno pravo deli na:

Materijalno prekrajno pravo koje ima svoj - opti deo (naela i instituti regulisani zakonom o prekrajima) - posebni deo (pojedinani prekraji) Procesno prekrajno pravo sadri odredbe koji reguliu proceduru primene materijalnog prava Izvrno prekrajno pravo se bavi izvrenjem izreenih prekrajnih sankcija

2.

ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA UPRAVNOM PRAVU

Prekrajno pravo je kod nas sve do donoenja Ustava SFRJ 1974. godine bilo deo upravnog prava. Izricanje prekrajne sankcije su vrili organi uprave, a smatralo se da uprava obuhvata svaku delatnost koju vre organi uprave, kao to je sluaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekrajima kod nas. Prekraji su smatrani graninim podrujem izmeu upravnog i krivinog prava, da bi se granica u poslednje vreme pomerila vie ka krivinom pravu, te prekrajno pravo postaje deo kaznenog prava, u koje jo spadaju krivino pravo i pravo o privrednim prestupima.

3. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA


KRIVINOM PRAVU Na pravni sistem ne svrstava prekraje u krivino pravo, ve u posebne delikte kaznenog prava.

Slinosti sa krivinim pravom:

- niz naela, instituta i pojmova u prekrajnom pravu vode poreklo iz krivinog prava, mnogi prekraji su po svojim bitnim obelejima slini krivinim delima, p ase iz tog razloga delovi krivinog prava shodno primenjuju na prekraje Razlike:

- kvantitativne (prekraji su laka vrsta delikata od krivinih dela)


- kvalitativne (prekraji imaju razliita obeleja od krivinih dela)

4.

ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA PRIVREDNO-PRESTUPNOM PRAVU

Privredno-prestupno pravo je posebna nauna disciplina koja za predmet ima privredni


prestup kojim se sankcioniu nedozvoljena ponaanja u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Prekrajnim propisima se odreuju prekraji u svim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvrenja su isti, tj. pravna i fizika lica, s tim da su fizika lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica. Prekraja ima mnogo vie, ali privredni prestupi imaju vei stepen drutvene tetnosti, to ih ini teim oblikom kaznenog delikta.

5.

ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA PRAVU DISCIPLINSKIH POVREDA

Disciplinska dela su povrede pravila ponaanja koja ustanovljavaju posebnu drutvenu disciplinu, a koja su vezana za odreeni odnos u kome se nalaze graani koji, ujedno mogu biti uinioci tih delikata

- uinioci mogu biti samo fizika lica zaposlena u dravnim organima, javnim ustanovama, preduzeima i drugim pravnim subjektima - za disciplinske povrede propisane su zakonima i internim aktima pravnih lica odgovarajue disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novana kazna, rasporeivanje na drugo radno mesto itd) koje primenjuje disciplinski sud ili disciplinska komisija
Razlike po pravnoj prirodi i karakteru prekraji predstavljaju povredu opte discipline, a disciplinska dela povredu discipline u odreenim oblastima razlika u vrstama i karakteristika predvienih sankcija u organima nadlenim za primenu sankcija

Odgovornost i kanjivost za disciplinska dela je odvojena u odnosu na ostale delikte, to znai da kanjavanje za krivino delo, prekraj ili privredni prestup ne iskljuuje kanjavanje za disciplinsko delo

6.

PREKRAJ KAO OBLIK KANJIVOG POSTUPANJA

U teoriji prekraj se definie kao drutveno tetno protivpravno i skrivljeno postupanje koje je upereno protiv javnih interesa drutva ili protiv javnog poretka, a ije izvrenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politike osnove razvoja i opstanka drutvenog i pravnog sistema, ve se njima nanosi teta pravnom poretku u vidu remeenja javnog reda i mira, slabljenja drutvene discipline i ometanja vrenja funkcija dravnih i drugih organa

- Prekraj nije upravljen protiv drutvenih interesa veeg znaaja i uglavnom se pojavljuje kao delikt ugroavanja u obliku apstraktne opasnosti. - Gonjenje se preduzima po slubenoj dunosti, a sankcije su blae od onih koje su predviene za krivina dela. - Organi nadleni za prekraje i izricanje prekrajnih sankcija su sudije za prekraje, Vee za prekraje i pojedini organi uprave. Prema Zakonu o prekrajima prekraj je protivpravna, skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj

Elementi opteg pojma prekraja:

Radnja mora da bude delo oveka Propisanost prekraja podrazumeva odreenost prekraja u zakonu ili podzakonskom aktu Protivpravnost Krivica je subjektivni element

Radnja je sutinski elemenat, dok ostali osnovni elementi odreuju kakva bi radnja trebala da bude da bi predstavljala prekraj. Prekraj se odreuje kao radnja a ne delo iz razloga to ne mora uvek da proizvede posledicu, dovoljno je da doe do povrede propisa. Prekraja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljuuju protivpravnost ili krivicu. Osnovnim elementima opteg pojma prekraja se bavi opti deo prekrajnog prava, a konkretni prekraji moraju posedovati sve elemente opteg pojma prekraja i pojedine posebne elemente koji ih karakteriu kao posebne prekraje.

7.

RADNJA PREKRAJA

Radnja prekraja je protivpravno injenje ili neinjenje (proputanje) koje moe da prouzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedoputeno sankcionisamo prekrajnim sankcijama. injenje je aktivna radnja. Veina prekraja se moe uiniti radnjom injenja. Radnja se uvek sastoji u odreenom ljudskom ponaanju i izraz je ovekove volje. Ni jedan subjekt nee odgovarati za razmiljanja, odluivanje ili bilo koji unutranji psihiki akt ako nije dolo do realizacije ili spoljne manifestacije. Neinjenje je proputanje da se preduzme odreeno injenje, odnosno pasivno dranje uinioca kome je odgovarajuim propisom naloeno odreeno injenje. Neinjenjem se moe izvriti prekraj samo onda kada je uinilac bio duan da neto uini, ime bi spreio nastupanje prekraja.

8.

POSLEDICA PREKRAJA

Posledica prekraja je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje je nastalo usled preduzimanja radnje izvrenja prekraja na objektu prekraja.

Promena i proizvedeno stanje dobijaju formu povrede koja se sastoji u: oteenju ili unitenju dobra

ugroavanju, u vidu konkretne ili apstraktne opasnosti. Kod konkretne opasnosti nastupila je opasnost po dobro ali ne i povreda, dok je kod apstraktne ta opasnost mogla da nastupi. U vezi sa nastupanjem posledice razlikujemo:

materijalni prekraj proizvodi posledicu na nain da je dolo do povrede ili ugroavanja nekog dobra formalni prekraj se ogleda u povredi pravne norme, bez obzira da li je usled toga dolo do povrede ili ugroavanja nekog pravno zatienog interesa

Razlika izmeu materijalnih i formalnih prekraja je u tome to se kod prekraja sa posledicom povrede i konkretne opasnosti, one moraju dokazivati i utvrivati, dok se ugroavanje u obliku apstraktne opasnosti pretpostavlja.

9. UZRONOST KOD PREKRAJA


Da bi prekraj postojao potrebno je utvrditi da je odreeno injenje ili neinjenje objektivno prouzrokovalo promenu ili stanje u spoljnom svetu koje se moe smatrati drutveno negativnim. To znai da izmeu radnje i promene mora postojati uzrona veza. S obzirom da za prekraj odgovara ovek, potrebno je iz niza uslova izdvojiti ljudsku radnju kojom je neposredno proizvedena neprihvatljiva promena u spoljnom svetu, odnosno posledica. Okolnosti koje imaju zanaaj uslova a postoje van ljudske radnje, nemaju znaaja za utvrivanje uzronosti. Uzronost je objektivna veza izmeu radnje i posledice i uvek prethodi utvrivanju krivice kao subjektivnog elementa. Kod prekraja uinjenih neinjenjem uzronost postoji:

ako je postojala dunost na otklanjanje posledice ako je bilo izvesno (ili bar verovatno) da bi posledica preduzimanjem dune radnje bila otklonjena, ili bi na stupila kasnije i u manjem obimu. ako je uiniocu bilo mogue da preduzme dunu radnju kojom bi otklonio posledicu

10. MESTO I VREME IZVRENJA PREKRAJA


Mesto izvrenja prekraja

Prema Zakonu o prekrajima mesto se odreuje principom ubikviteta koji priznaje isti znaaj i mestu radnje i mestu posledice, odnosno kao mesto prekraja javlja se mesto kde je uinilac radio (kod prekraja izvrenih injenjem), mesto gde je bio duan da radi (kod prekraja izvrenih neinjenjem), kao i mesto gde je nastupila posledica. Znaaj utvrivanja mesta izvrenja:

radi odreivanja mesne nadlenosti sudova, ili organa uprave, odnosno organa nadlenih za voenje prekrajnog postupka zbog prostornog vaenja propisa o prekrajima zbog utvrivanja postojanja prekraja kod prekraja kod kojih je mesto izvrenja propisano kao bitan elemenat prekraja Vreme izvrenja prekraja

Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili je bio duan da radi (kod prekraja izvrenih neinjenjem), nezavisno od toga kada je nastupila posledica. Znaaj utvrivanja vremena izvrenja:

utvrivanje uzrasta uinioca i prekrajne odgovornosti (deca do 14 godina ne odgovaraju za prekraje) odgovornost se odreuje prema zakonu koji je vaio u vreme izvrenja prekraja zastarelost gonjenja tee od momenta izvrenja prekraja uraunljivost i vinost uinioca se utvruje prema vremenu izvrenja prekraja utvrivanje postojanja prekraja kod prekraja kod kojih je vreme bitan elemenat prekraja (npr. lice koje navri 18 godina mora da podnese zahtev za izdavanje line karte) utvrivanje alibija

11. ODREENOST PREKRAJA U ZAKONU I DRUGIM PROPISIMA Da bi neka radnja predstavljala prekraj ona u odgovarajuem propisu mora biti predviena kao prekraj. Formalna strana odreenosti znai da injenino stanje u praksi mora odgovarati pravnom opisu prekraja. Materijalnu stranu odreenosti ini njegova drutvena tetnost. Princip zakonitosti se kod prekraja ire primenjuje jer se prekraji odreuju ne samo zakonima nego i propisima zasnovanim na zakonu, pri emu princip zakonitosti sadi 3 osnovna elementa:

prekraj moe biti odreen samo zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu kazne i druge sankcije mogu biti primenjene samo ako je prekraj odreen zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu prekraj i sankcije moraju biti odreeni u zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu pre nego to je prekraj bio uinjen

Propis ima odreenu formu, tj. dispoziciju i sankciju. Dispozicija je opis prekraja i njome se propisuje koja ponaanja su protivpravna. Sankcija je deo propisa koji predvia kaznu ili neku drugu prekrajnu sankciju predvienu za povredu sipozicije. Kod nas je zastupljen sistem relativno odreenih kazni to znai da se ona izrie u rasponu izmeu propisanog posebnog minimuma i posebnog maximuma.

12. IZVORI PREKRAJNOG PRAVA Prekrajno pravo je zakonsko pravo to znai da se prekraji mogu utvrivati zakonom i na zakonu zasnovanim drugim aktima. Glavni izvori prekrajnog prava

Zakoni su glavni i neposredni izvor prekrajnog prava, a u njima se odreuju opta ili posebna pitanja.

Zakonom o prekrajima RS se reguliu opta pitanja, odnosno opti deo prekrajnog prava: prekraj, prekrajna odgovornost, prekrajne sankcije, prekrajni postupak, izvrenje prekraja Zakon o deviznom poslovanju Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom Zakon o trgovini Zakon o carinama Zakon o osnovama bezbednosti na putevima

Zakon o javnom redu i miru

Podzakonski akti su akti manje pravne snage od zakona i doneti na osnovu zakona. Ovim aktima se mogu propisivati samo kazne i zatitne mere koje su predviene Zakonom o prekrajima i samo pod uslovima koje ovaj zakon predvia.

Skuptine grada Beograda

uredbe, koje moe da donese Republika vlada odluke Skuptine autonomne pokrajne, Skuptine optine, Skuptine grada i Sporedni izvori prekrajnog prava

mora pridravati

Ustav sadri osnovna naela kojih se zakonodavac kod koncipiranja zakona

Sudska praksa i praksa drugih organa u voenju prekrajnog postupka ima poseban znaaj kod reavanja novih sluajeva. Ova praksa ne znai samo primenu zakona ve i razjanjenje pojedinih pitanja koja nisu dovoljno jasno formulisana u propisu (sudsko tumaenje). Odluke viih organa dovode do ujednaavanja prakse jer nii organi uglavnom slede primer viih

pitanja

Nauka doprinosi izgradnji principa, instituta i stavova onizu relevantnih

Tumaenje propisa utvruje smisao pravne norme radi njene pravilne primene, a od pravilnog tumaenja direktno zavisi ostvarenje principa zakonitosti. Prema subjektu koji vri tumaenje razlikujemo:

autentino vri zakonodavac koji je doneo propis i ono je obavezno sudsko vri sud koji donosi odluku u konkretnom sluaju i obavezuje samo za taj sluaj doktrinarno tumaenje vre naunici i ovo tumaenje nema obavezujuu snagu, iako je predmet konsultovanja i uvaavanja zbog svoje argumentovanosti Prema obimu tumaenje moe biti:

restriktivno kada se normi daje ue znaenje ekstenzivno kada se normi daje ire znaenje

13. PROTIVPRAVNOST Protivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadranoj u pravnim propisima. Protivpravnost postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponaanje (prohibitivna norma) ili normi koja nareuje izvesno ponaanje (imperativna norma). Sama injenica da je neko ljudsko ponaanje u prekrajnom propisu odreeno kao prekraj znai i da je protivpravno. Osnovi koji iskljuuju protivpravnost: nuna odbrana krajnja nuda sila i pretnja

14. NUNA ODBRANA

Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od sebe ili
drugog odbije istovremeni protivpravni napad Uslovi napada: - napad preduzima ovek i on se sastoji u injenju, a samo izuzetno u neinjenju - napad mora biti uperen na bilo koje pravom zatieno dobro - napad mora biti protivpravan, procenjujuu objektivno (to znai da kod napadaa ne mora da postoji svest o protivpravnosti) - mora biti istovremen. Istovremenost postoji sve dok napad traje kao i onda kada neposredno predstoji Uslovi odbrane: - kroz radnju odbrane mora da bude ostvaren neki prekraj - odbrana mora da bude upravljena protiv nekog napadaevog dobra - mora da bude neophodno potrebna, tj. takva da se napad nije mogao odbiti na drugi nain osim povredom napadaevog dobra - mora da postoji srazmernost izmeu napadnutog dobra i dobra koje se titi U sluaju prekoraenja nune odbrane uinilac odgovara po optim propisima o prekrajnoj odgovornosti, a ukoliko je prekoraenje uinjenom pod naroito olakavajuim okolnostima moe da bude osnov oslobaanja od kazne. Nuna odbrana je osnov iskljuenja protivpravnnosti.

15. KRAJNJA NUDA Krajnja nuda postoji kada je prekraj uinjen radi toga da uinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo

Elementi opasnosti: - da se njome ugroava pravom zatieno dobro - da je neskrivljena - da je istovremena (istovremenost postoji sve dok traje opasnost) - da je stvarna (u protivnom postoji putativna nuna odbrana) Uslovi otklanjanja opasnosti: - da se ona na drugi nain nije mogla otkloniti osim radnjom prekraja - da uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo U sluaju prekoraenja krajnje nude predviena je mogunost ublaavanja kanjavanja. Krajnja nuda, kao i nuna odbrana, predstavlja osnov iskljuenja protivpravnosti.

16. SILA I PRETNJA Upotreba sile i pretnje ima dvostruki znaaj: - mogu biti upotrebljene pri izvrenju pojedinih prekraja to moe uticati na teinu delikta prilikom odmeravanja kazne, a kod nekih prekraja sila i pretnja mogu biti odreene kao bitna obeleja - silom i pretnjom neko moe biti prinuen da izvri prekraj u kom sluaju se postavlja pitanje postojanja prekraja

Sila je upotreba fizike snage prema nekom licu kako bi se primoralo da neto uini ili ne uini.

Sila moe da bude apsolutna i kompulzivna: - apsolutna sila iskljuuje postojanje i donoenje odluke - kod kompulzivne sile lice ima mogunost da donosi odluku ali e dejstvom sile njegova odluka biti izmenjena/iznuena

Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom licu stavlja u izgled neko zlo
Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i mogua, i to posmatrano sa aspekta lica kome se preti Sila i pretnja koje su upotrebljene da bi se izvrio neki prekraj su osnov iskljuenja protivpravnosti i postojanja prekraja. Zakonodavac ne pravi razliku izmeu apsolutne i kompulzivne sile, a kao izvrilac prekraja smatrae se lice koje je upotrebilo silu, odnosno pretnju 17. VREMENSKO VAENJE PREKRAJNIH PROPISA Propisi se primenjuju u vremenskom razdoblju koje poinje danom stupanja na snagu propisa, a zavvrava se danom prestanka vaenja.

Rok za stupanje na snagu je 8 dana od dana objavljivanja, izuzetno i ranije, a najranije danom objavljivanja propisa u slubenom glasilu. Prestanak vaenja moe biti predvien protekom perioda za koji je propis donet (temporalni propisi) ili ukidanjem propisa donoenjem novog. Ukidanje starog propisa moe biti izriito predvieno novim propisom, ili preutno.
Blai je propis koji: konkretno ponaanje ne predvia kao prekraj, ili predvia neki osnov koji iskljuuje protivpravnost koji iskljuuje odgovornost, odnosno krivicu koji predvia osnov koji iskljuuje kanjivost koji predvia blae kanjavanje Na uinioca prekraja primenjuje se propis koji je vaio u vreme izvrenja prekraja uz zabranu retroaktivnog dejstva propisa koji su nepovoljniji za uinioca.

18. PROSTORNO VAENJE PREKRAJNIH PROPISA Kao osnovni princip za odreivanje teritorijalnog vaenja propisa koristi se teritorijalni princip, uz modifikovani realni princip. Teritorijalni princip

Prema teritorijalnom principu prekrajni propisi su podeljeni na: -

one koje donosi republiki zakonodavac (zakoni) i Vlada (uredbe) i koji vae na celoj teritoriji zemlje one koje donose organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a koji se primenjuju samo na teritoriji za koju su doneti

Prostorno vaenje propisa se odreuje prema mestu izvrenja prekraja, bez obzira iji dravljanin je uinilac. Ovo znai da e za prekraje kod nas odgovarati svako lice koje prekraj uini na teritoriji RS, domaem brodu ili domaem vazduhoplovu dok se nalaze van nae zemlje. Teritorija RS je celokupna kopnena teritorija, vodene povrine unutar granica, vazduni prostor iznad zemlje, kao i domai brod i vazduhoplov prema principu zastave broda, odnosno registracije aviona.

Ako je uinilac strani dravljanin donjenje se moe po principu reciprociteta ustupiti organima strane drave u kojoj strani dravljanin ima prebivalite. Ovo reenje predstavlja mogunost a ne obavezu drave. Nepotpuni realni princip

Uinilac prekraja (bilo iji dravljanin ili lice bez dravljanstva) e se kazniti za prekraj uinjen u inostranstvu samo ako ej to odreeno zakonom ili uredbom.

19. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD ISTOG PREKRAJA


Prema Zakonu niko ne moe biti kanjen za istu prekrajnu radnju dva puta. Ovo je Ustavno naelo i naelo Povelje o ljudskim pravima. Da bi bila iskljuena mogunost za ponovno suenje za isti prekraj, treba da bude prethodno zavren prekrajni postupak.

Non bis in idem predstavlja zabranu voenja novog prekrajnog postupka, kanjavanja
ili izricanja neke druge sankcije povodom istog sluaja nakon donesene pravosnane osude ili pravosnanog osloboenja u tom predmetu.

20. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD STICAJA PREKRAJA


Istom radnjom uinilac moe ostvariti obeleja vie kanjivih delikata. Osnovni princip je da oglaavanje lica krivim za krivino delo ili privredni prestup iskljuuje kanjavanje za prekraj ukoliko krivino delo ili privredni prestup sadre obeleja prekraja.

Osnov za iskljuenje kanjivosti je sama pravosnana odluka o oglaavanju lica krivim, nezavisno od toga da li je to lice osueno na kaznu ili je osloboeno od kazne. Suprotno tome, prethodno utvrena odgovornost za lake oblike kanjivih radnji (privredni prestup, prekraj, disciplinska povreda), ne iskljuuje odgovornost za tei oblik (krivino delo). U takvim sluajevima, potujui princip pravinosti, kazna izreena za laki delikt uraunava se u kaznu izreenu za tei delikt.

21. STICAJ PREKRAJA Sticaj prekraja postoji ako je uinilac sa jednom ili sa vie prekrajnih radnji ostvario obeleja vie prekraja za koje prethodno nije izreena prekrajna sankcija, za koje se vodi jedinstven postupak i za koje se izrie jedinstvena sankcija

Idealni sticaj postoji kada je vie prekraja ostvareno jednom radnjom Realni sticaj postoji kada je vie prekraja ostvareno sa vie radnji koje ne moraju biti vremenski i
prostorno povezane Prividni idealni sticaj postoji kada je uinjeno vie prekraja jednom radnjom, ali zbog obuhvaenosti uzima se da postoji jedan prekraj Prividni relani sticaj postoji kada izgleda da je uinjeno vie prekraja sa vie radnjim, meutim, zbog prirodnog jedinstva radnje uzima se da postoji jedan Produeni prekraj postoji: kada je jedno lice izvrilo sve prekraje prekraji moraju biti isti ili istovrsni

mora postojati vremenska vremenska veza meu njima radnje moraju da ine logiko jedinstvo mora da postoji istovetnost oteenog ili jedinstvo napadnutog objekta itd. Mesto izvrenja produenog sticaja je mesto izvrenja svake pojedinane radnje i nastupanja posledice, a vreme izvrenja je ukupno vreme preduzimanja svih radnji, s tim da je za utvrivanje relevantnih instituta (zastarelost, uzrast uinioca, primena propisa) merodavan momenat preduzimanja poslednje radnje.

22. SUBJEKTI I USLOVI PREKRAJNE ODGOVORNOSTI Subjekti

Subjekti mogu biti: - aktivni (uinioci) - pasivni (ugroeni, povreeni) Zakonom o prekrajima kao subjekti su odreeni: fiziko lice pravno lice odgovorno lice u pravnom licu odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave preduzetnik (fiziko lice koje obavlja zakonom dozvoljenu privrednu delatnost radi sticanja dobiti)

Fiziko lice moe biti izvrilac svakog prekraja, dok pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu mogu izvriti samo prekraje u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Uslovi prekrajne odgovornosti

Subjekti mogu biti odgovorni za prekraj samo kada je to propisom predvieno.

lica mlaa od 14 godina ne mogu biti prekrajno odgovorna. Umesto njih odgovaraju roditelji, odnosno zakonski straoci odgovornost pravnog lica izvodi se iz subjektivne odgovornosti neposrednih izvrilaca, odnosno lica koja postupaja u ime pravnog lica, kao to su: odgovorno lice, organ upravljanja ili ovlaeno lice. Odgovornost ovih lica ne prestaje prestankom radnog odnosa u pravnom licu. pravno lice koje se nalazi u steaju ili likvidaciji nije osloboeno od poslova koji su ranije zapoeti pa ih treba zavriti radi spreavanja nastupanja tete, ili radi reavanja tekuih pitanja raspolaganja imovinom. S obzirom na to da se radi o duniku koji ne moe da realizuje svoja dugovanja, zakonodavac je iskljuio mogunost kanjavanja. Moe se samo izrei zatitna mera oduzimanja predmeta i mera oduzimanja imovinske koristi. Ovde je napravljen izuzetak od pravila da se zatitna mera moe izrei samo uz kaznu ili opomenu. Zakonom je iskljuena odgovornost pojedinih subjekata kao to su: Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave. Za njih odgovaraju odgovorna lica zaposlena u njima strana lica odgovaraju za prekraj kao i odgovarajua domaa lica, s tim da se strano pravno i odgovorno lice kanjava za prekraj uinjen na teritoriji RS ako strano poslovno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo na naoj teritoriji

23. URAUNLJIVOST

10

Zakon polazi od pretpostavke da je svaki odrastao ovek uraunljiv, a u sluaju sumnje neuraunljivost se mora dokazivati i utvrivati. Neuraunljivost se ceni prema vremenu izvrenja radnje prekraja. Neuraunljivost je psihiko stanje u kome uinilac u vreme izvrenja prekraja nije mogao da rasuuje ili da odluuje usled nekog od duevnih poremeaja

Duevni poremeaji su:

trajna ili privremena duevna bolest (kod trajnih ne postoji ansa za izleenje, dok kod privremenih postoji) tee duevne poremeenosti su poremeaji privremenog karaktera ali jaeg intenziteta koji dovode do nemogunosti shvatanja svog dela ili nemogunosti upravljanja svojim postupcima zaostali duevni razvoj je posledica oboljenja mozga ili nedovoljne razvijenosti psihikog aparata uzrokovane povredama mozga i oboljenjima perifernih ula

Da bi uinilac prekraja bio neuraunljiv potrebno je da je u vreme izvrenja, usled navedenih stanja, postojala nemogunost rasuivanja (nemogunost shvatanja znaaja nekog injenja ili neinjenja) ili nemogunost odluivanja (nemogunost upravljanja svojim postupcima) Rasuivanje je elemenat svesti (o znaaju prekraja) dok je odluivanje voljni elemenat (da se preduzme neka radnja). Nemogunost rasuivanja i odluivanja su psiholoki elementi koji zajedno sa biolokim elementima (duevne poremeenosti) dovode do neuraunljivosti, te iskljuenja odgovornosti i kanjivosti. Prema uiniocima je mogue primeniti odgovarajue zatitne mere. Zakonom o prekrajima nije predviena bitno smanjena uraunljivost, koja predstavlja prelazno stanje izmeu uraunljivosti i neuraunljivosti. Bitno smanjena uraunljivost postoji onda kada je sposobnost uinioca da shvati znaaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima usled nekog od vidova duevne poremeenosti bila bitno smanjena. Actiones liberae in causa je institut koji predstavlja izuzeta od pravila da neuraunljivost iskljuuje postojanje odgovornosti, a predstavlja stanje neuraunljivosti u koje se sam uinilac doveo upotrebom alkohola, droga i drugih narkotika. Actiones liberae in causa ne iskljuuju odgovornost.

24. KRIVICA Krivica je skup psihikih odnosa uinioca prema prekraju usled kojih mu se prekraj moe staviti na teret

U zavisnosti od stepena svesnosti i volje razlikujemo:

Nehat je osnovni oblik krivice kod prekraja (za razliku od krivinog prava), osim u situacijama gde je propisom izriito predvieno da e se uinilac kazniti samo za prekraj uinjen sa umiljajem, ime se nehat iskljuuje Prekraj je uinjen iz nehata kada je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti (svesni nehat) ili kada nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti (nesvesni nehat) - svesni nehat karakterie: svesnost o mogunosti nastupanja posledice i olako verovanje da do nje nee doi - nesvesni nehat karakterie odsustvo elemenata svesti i volje te se za njegovo postojanje zahteva da je uinilac objektivni kriterijum (da je uinilac prema okolnostima bio duan da bude svestan nastupanja posledice) i subjektivni kriterijum (da je prema svojim linim svojstvima mogao biti svestan nastupanja posledice)

11

Umiljaj je svesno i voljno preduzimanje radnej prekraja Umiljaj znai da je uinilac bio svestan svog dela i da je hteo nastupanje posledice (direktni umiljaj) ili je bio svestan da posledica moe da nastupi i pristao je na to (eventualni umiljaj) elemenat svesti je kod direktnog umiljaja izraeniji nego kod eventualnog

- voljni elemenat kod direktnog umiljaja je htenje, a kod eventualnog


pristajanje na nastupanje posledice

25. STVARNA ZABLUDA Zabluda u najirem smislu je nepostojanje svesti, ili postojanje pogrene svesti o nekim okolnostima. Stvarna zabluda je nedostatak svesnosti ili pogrena predstava o stvarnim okolnostima uinjenog dela, koja iskljuuje krivicu individualnog lica, ali ne i odgovornost pravnog lica u kojem je fiziko lice zaposleno.

Prema Zakonu o prekrajima stvarna zabluda postoji kada je uinilac u vreme izvrenja
prekraja bio svestan svih stvarnih obeleja dela koje ini, ali je pogreno verovao da postoje okolnosti koje bi, kad bi stvarno postojale, inile uinjenu radnju dozvoljenom (npr. putativna nuna odbrana)

26. PRAVNA ZABLUDA

Pravna zabluda je pogrena predstava o zabranjenosti dela. Uinilac ima ispravnu


predstavu o svim stvarnim okolnostima delatnosti, ali smatra da je njegovo delo doputeno. Pravna zabluda ne iskljuuje odgovornost, pa time ni prekraj. Zakonom je ipak predvienamogunost blaeg kanjavanja u sluaju neotklonjive pravne zablude koja postoji kad je uinilac iz opravdanih razloga bio u pravnoj zabludi. Da li su postojali ti opravdani razlozi faktiko je pitanje koje se ceni u svakom konkretnom sluaju. Pravna zabluda, dakle, ne iskljuuje odgovornost, ali je neotklonjiva pravna zabluda fakultativni osnov za ublaavanje kazne.

SAUESNITVO

Kada je prekraj ostvaren zajednikim delovanjem vie lica postoji sauesnitvo. Kod sauesnitva razlikujemo tri vrste: - saizvrilatvo - podstrekavanje - pomaganje uslovi za postojanje sauesnitva: - postojanje vie subjekata - svesnost svakog sauesnika o zajednikom delovanju (subjektivna veza) - prekraj mora biti rezultat delovanja svih uesnika (objektivna veza)

27. SAIZVRILATVO

12

Saizvrilatvo zahteva uestvovanje vie lica u izvrenju radnje prekraja (sa objektivne strane) kao i njihovu svest o zajednikom delovanju (subjektivni element)

Ukoliko je saizvrilac uestvovao u izvrenju prekraja nekom drugom radnjom a ne radnjom izvrenja, zbog slabijeg intenziteta objektivnog osnova, zahteva se jai subjektivni, odnosno prethodni dogovor i odluka o zajednikom izvrenju prekraja.

Prividno saizvrilatvo postoji kada vie lica ostvaruju isti prekraj ali bez prethodnog dogovora Sukcesivno saizvrilatvo postoji kad vie lica uestvuju u radnji izvrenja smenjujui se u vrenju delatnosti Nuno saizvrilatvo ne postoji, odnosno kod prekraja koji ne postoji ako u njegovom izvrenju ne uestvuje vie lica, ovo predstavlja bitan elemenat konkretnog prekraja i uslov za njegovo postojanje, pa se shodno tome ne reava u primenom pravila o saizvrilatvu kao institutu opteg dela

Saizvrilatvo moe biti uinjeno sa umiljajem ili iz nehata (za razliku od druga dva oblika sauesnitva kod kojih se zahteva umiljaj). Saizvrilac e se kaznitim istom onom kaznom koja je predviena za uinioca odreenog prekraja. 28. PODSTREKAVANJE Podtrekavanje je umiljajno navoenje drugog lica da izvri prekraj, odnosno stvaranje ili izazivanje odluke kod drugog da izvri prekraj ili uvrivanje takve odluke

Ukoliko je kod drugog ve postojala vrsta odluka ne postoji podstrekavanje nego psihiko pomaganje. Podstrekavanje moe da se izvri samo injenjem, moe biti posredno ili neposrenodno, pismeno, usmeno ili konkludentnim radnjama, u vidu molbe, nagovaranja, poklona, zloupotrebe odnosa poverenja ili zavisnosti, dovoenje u zabludu itd. Podstrekavanje se mora odnositi na izvrenje odreenog prekraja. Za podstrekavanje se zahteva umiljaj i to dvostruki: direktni umiljaj (kada je podstreka kod drugog lica hteo da stvori ili uvrsti odluku) ili eventualni umiljaj (kada je podstreka bio svestan da svojim radnjama moe da stvori ili uvrsti takvu odluku i na to je pristao) da je podstreka hteo da podstrekivani ostvari konkretan prekraj Sticaj sauesnitva kod istog prekraja nije mogu, to znai da lice ne moe odgovarati kao podstreka, pomaga i saizvrilac kod istog prekraja. Podstreka se kanjava za prekraj kao i uinilac prekraja

29. POMAGANJE

Pomaganje podrazumeva umiljajni doprinos izvrenju prekraja


Pomaganje moe da bude posredno i neporedno, ali pomaga ne izvrava radnju prekraja jer bi u tom sluaju bio saizvrilac. Da bi pomaganje postojalo, ko dpotencijalnog izvrioca mora postojati ve stvorena odluka za preduzimanje radnje u vreme preduzimanja radnje pomaganja, u protivnom se pomaganje pretvara u podstrekavanje. Radnja pomaganja je svaka radnja kojom se doprinosi izvrenju prekraja, a koja se odnosi na konkretan prekraj. Pomaganje moe biti izvreno injenjem i neinjenjem, a jedini oblik krivice je umiljaj. Pomaga e se kazniti kao i uinilac prekraja

13

KAZNE

Vrste kazni: Kazna zatvora Novana kazna Rad u javnom interesu Kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole - Kazna zatvora i novana se propisuju alternativno izuzev za prekraje uinjene iz koristoljublja kad mogu biti propisane kumulativno - Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se propisati samo zakonom, a novana kazna i rad u javnom interesu i zakonom i uredbom, odnoso odlukom

30. KAZNA ZATVORA


Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna, za razliku od ostalih koje se mogu izrei samostalno ili uz glavnu kaznu. Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud i to u granicama propisanog minimuma i maksimuma. Opti minimum je odreen u trajanju od jednog dana, a opti maksimum u trajanju od 30 dana, odnosno 60 dana kada se radi o teem krenju javnog reda i mira ili o teim prekrajima kojima se ugroava ivot ili zdravlje ljudi. Lica kojima se ne moe izrei kazna zatvora: - trudnoj eni posle navrena 3 meseca trudnoe - majci dok dete nenavri godinu dana - majci koja je rodila mrtvo dete ili je dete umrlo nakon poroaja, dok ne proe 6 meseci od dana poroaja

31. RAD U JAVNOM INTERESU Prilikom izricanja ove kazne sud mora da vodi rauna o objektivnim i subjektivnim uslovima kao to su: vrsta izvrenog prekraja, uzrast uinioca, fizika i radna sposobnost, obrazovanje, sklonosti itd.

drutveno-korisnim radom se ne sme vreati dostojanstvo osuenog rad se ne vri u cilju sticanja dobiti te je za osuenog neplaen za izricanje ove kazne potreban je pristanak uinioca prekraja opti minimum iznosi 10 asova, a maksimum 120 asova, uz ogranienje od 2 asa dnevnog rada

32. KAZNENI POENI SA PONITENJEM VAENJA VOZAKE DOZVOLE Ovi poeni (od 1 do 18) se propisuju za prekraje uinjene protiv bezbednosti saobraaja na putevima.

Kazneni poeni se mogu izricati vozau koji poseduje vaeu vozaku dozvolu izdatu na
teritoriji RS ili vozau kome je pravosnanom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon, kao zatitna mera Ukoliko nema vozake dozvole organ unutranjih poslova je nee ni izdati ili nee dozvoliti polaganje vozakog ispita. Ako tokom 2 sukcesivne godine voza dobije 18 kaznenih poena, sud mu presudom ponitava

14

vozaku dozvolu, a ponovno sticanje prava na vozaku dozvolu voza dobija protekom jedne godine od pravosnanosti presude kojom mu je ponitena vozaka dozvola.

33. NOVANA KAZNA Novana kazna se moe propisati zakonom i uredbom, a odlukama skuptina do polovine tog iznosa. Novani iznosi kazne mogu se propisati i do dvadesetostrukog iznosa u zavisnosti od priinjene tete ili neizvrene obaveze, ali samo za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti. U presudi se odreuje rok plaanja koji iznosi od 15 dana do 3 meseca od dana pravosnanosti presude. Izuzetno sud moe odobriti plaanje u ratama u kom sluaju rok ne moe biti dui od 6 meseci. Ako fiziko lice ne plati, novana kazna ili preostali deo zamenjuje se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Prinudna naplata se vri kada neplaena kazna ili preostali deo ne moe biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, to je sluaj kod neplaanja kazne od strane profesionalnog vojnika ili pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu. 34. ODMERAVANJE I UBLAAVANJE KAZNE

Odmeravanje kazne
Opte pravilo je da se kazna odmeravau granicama koje su propisane za konkretni prekraj, uz uvaavanje olakavajuih i oteavajuih okolnosti, kao to su: teina i posledice prekraja, okolnosti po dkojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike, dranje uinioca posle uinjenog prekraja, a kod izricanja novane kazne i imovinsko stanje uinioca.

Ublaavanje kazne
Ublaavanje kazne je mogue ukoliko prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice i ako postoje olakavajue okolonosti koje ukazuju na to da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja. Ublaavanje moe biti: po meri, u kom sluaju se izrie kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za konkretan prekraj, ali ne i ispod najmanje zakonske mere za tu vrstu prekraja po vrsti, kada se umesto kazne zatvora izrie novana kazna ili rad u javnom interesu kad su kumulativno propisane kazna zatvora i novana kazna ublaavanje se sastoji u propisivanju samo jedne od njih

U pojedinim sluajevima sud moe obustaviti postupak, kao na primer u sluaju kada je za prekraj propisana novana kazna, a uinilac dobrovoljno posle izvrenja prekraja, a pre pokretanja postupka otkloni posledice ili nadoknadi tetu priinjenu prekrajem. Odmeravanje kazne za dela izvrena u sticaju

U sluaju sticaja, utvruje se kazna za svaki do prekraja, a onda se za sve prekraje izrie jedinstvena kazna. za vie kazni zatvora jedinstvena kazna ne moe biti vea od 60 dana

15

za vie novanih kazni jedinstvena kazna predstavlja zbir svih kazni, uz ogranienje da jedinstvena kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene Zakonom o prekrajima jedinstvena kazna rada ne moe trajati due od 120 asova kod kaznenih poena sa oduzimanjem vozake dozvole, zbir svih pojedinanih kaznenih poena ne moe biti vei od 18

Vreme zadravanja pre donoenja presude se uraunava u izreenu kaznu, kao i pritvor koji je bio odreen protiv osumnjienog za delo povodom koga je doneta oslobaajua ili odbijajua krivina presuda, a za koje je u prekrajnom postupku utvrena krivica. Dan pritvora ili zadravanja rauna se kao dan zatvora, odnosno 500RSD, izraeno u novcu.

35. OPOMENA Opomena je najlaka prekrajna sankcija koja se izrie kao zamena za novanu kaznu ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca prekraja, usled ega se opravdano oekuje da e se ubudue kloniti vrenja prekraja. Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjenju propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka a pre donoenja presude, ispunio propisanu obavezu, odnosno nadoknadio tetu. 36. ZATITNE MERE I OPTI USLOVI ZA NJIHOVO IZRICANJE Zatitnim merama se ostvaruje specijalno-preventivna funkcija. Njima se otklanjaju uslovi koji omoguavaju ili podstiu uinioca na vrenje prekraja. Zatitne mere se mogu propisati samo zakonom ili uredbom, a izriu se za konkretan sluaj, s tim da se mere oduzimanje predmeta, obavezno leenje alkoholiara i narkomana i udaljenje stranca sa teritorije RS, mogu izrei i kad nisu predviene propisom za konkretan prekraj. Uiniocu moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera. U sluaju sticaja prekraja jedinstvenom presudom e se izrei jedinstvena zatitna mera, koja je jednaka zbiru trajanja pojedinanih zatitnih mera, s tim da ne moe prei najniu zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere. ZOO predvia 9 vrsta zatitnih mera: oduzimanje predmeta zabrana vrenja odreenih delatnosti zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove zabrana upravljanja motornim vozilom obavezno leenje alkoholiara i narkomana zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja javno objavljivanje presude (ukoliko sud smatra korisnim da se javnost upozna sa presudom, naroito ako se na taj nain otklanjaju opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, ili robni promet) udaljavanje stranca sa teritorije RS (se izrie stranom licu koje je izvrilo prekraj ukoliko postoji opravdana sumnja da bi moglo da ga ponovi, a mera traje od 6 meseci do 3 godine)

37. ODUZIMANJE PREDMETA KAO ZATITNA MERA

16

Oduzimanje predmeta kao zatitna mera podrazumeva privremeno ili trajno oduzimanje
predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni ili su nastali izvrenjem prekraja, ako su svojina uinioca ili ako njima raspolae pravno lice uinilac prekraja. Izuzetno, predmeti se mogu oduzeti i ako nisu svojina uinioca ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti, uvanja ivota izdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa, moral itd. Sud koji donosi presudu odluuje ta e uraditi sa oduzetim predmetima (unititi, prodati, predati zinteresovanim subjektima itd). Ako uinilac samovoljno otui ili uniti predmete ili onemogui njihovo oduzimanje osudie se da plati novani iznos u visini vrednosti predmeta. Ukoliko interesi opte bezbednosti ili razlozi morala to zahtevaju, predmeti se mogu oduzeti i ako se uinilac presudom ne oglasi krivim.

38. ZABRANA VRENJA ODREENIH DELATNOSTI Ovom merom se privremeno zabranjuje preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu delatnost za koje se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odreeni registar

Kao opti uslovi izricanja ove mere Zakonom su predvieni: -

zloupotreba delatnosti za izvrenje prekraja opravdano oekivanje da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot, zdravlje ljudi ili druge interese

Trajanje mere je od 6 meseci do 3 godine, od dana pravosnanosti presude, s tim da se u ovo vreme ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne. 39. ZABRANA PRAVNOM LICU DA VRI ODREENE DELATNOSTI Ovom merom se pravnom licu moe zabraniti proizvodnja odreenih proizvoda ili vrenje odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija ili usluga, ili zabrana vrenja nekih drugih poslova

Opti uslov za izricanje ove mere: ukoliko bi dalje vrenje ove delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica, ili za privredu u celini

Trajanje mere Od 6 meseci do 3 godine od dana pravosnanosti presude.

40. ZABRANA ODGOVORNOM LICU DA VRI ODREENE POSLOVE

Uiniocu prekraja se moe zabraniti da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja
prekraja, da vri rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju, odreenu vrstu poslova, kao i sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Opti uslov za izricanje ove mere: - zloupotreba dunosti radi izvrenja prekraja Trajanje mere je od 3 meseca do 1 godine od dana pravosnanosti presude

17

41. ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

Ova mera se sastoji u zabrani upravljanja motornim vozilom odreene vrste ili
kategorije, a izvrava se oduzimanjem vozake dozvole ili neizdavanjem nove dozvole, odnosno zabranom polaganja vozakog ispita, dok mera traje. Opti uslov za izricanje:

izvrenje prekraja protiv bezbednosti saobraaja ili postojanje opasnosti od ponovnog vrenja prekraja, odnosno postojanje opasnosti od upravljanja motornim vozilom koje proizilazi iz ranijed krenja propisa. Sud treba da vodi rauna o tome da li je uinilac voza po zanimanju, da ga ne bi ostavio bez mogunosti rada

Trajanje je od 30 dana do 1 godine od dana pravosnanosti presude, a u trajanje se ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne Zakonom je predviena i mogunost odlaganja izvrenja ove mere , osim u sluajevima teih povreda, a uslov je da uinilac ne izvri u odreenom roku prekraj za koji se, takoe, moe izrei ova zatitna mera.

42. OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA I NARKOMANA Opti uslovi za izricanje potrebno je da uinilac izvri prekraj usled zavisnosti od alkohola ili narkotika, tj. da izmeu zavisnosti i izvrenog prekraja postoji uzrona veza da postoji opasnost da e uinilac usled ove zavisti i dalje initi prekraje

Da bi sud izrekao ovu meru potrebno je da pribavi miljenje vetaka ili zdravstvene organizacje. Obavezno leenje se obavlja u zdravstvenoj ili drugoj specijalnizovanoj ustanovi, a u sluaju neopravdanog odbijanja podrvgavanja leenju, mera se izvrava prinudnim putem. Trajanje Najvie do godinu dana, a na predlog zdravstvene organizacije i krae od vremena odreenog u presudi

43. ZABRANA PRISTUPA OTEENOM, OBJEKTIMA ILI MESTU IZVRENJA PREKRAJA Ova mera se izrie na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, a cilj je da se uinilac sprei da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog. Odluka mora da sadri: vreme trajanja mere podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupiti, ili podatke o objektu/mestu kojem ne sme pristupiti

Trajanje Maksimalno trajanje mere je godinu dana O sudskoj odluci se obavetava oteeni, organ unutranjih poslova koji izvrava meru i centar za socijalni rad ako se mera odnosi na zabranu pristupa deci ili branom drugu. Krenje ove obaveze povlai novano kanjavanje ili kaznu zatvora do 30 dana.

18

44. PREKRAJNE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA Deca koja u vreme izvrenja prekraja nisu navrila 14 godina ne mogu biti podvrgnuta prekrajnom postupku. Ako je izvrilac prekraja dete, oni koji su bili duni da se o njemu staraju kanjavaju se za prekraj kao da su ga sami priinili. Na ovaj nain je odstupljeno od principa line odgovornosti. Mlai maloletnici su lica od 14 do 16 godina i njima s emogu izrei samo vaspitne mere. Stariji maloletnici su lica od 16 do 18 godina i njima se mogu izrei vaspitne mere ili kazna. Uz vaspitnu meru maloletniku se moe izrei i zatitna mera ukoliko je to neophodno.

Mere upozorenja i usmeravanja se izriu onda kada je takvim merama potrebno uticati na
linost i ponaanje maloletnika, i kad su one dovoljne da se svrha postigne. U ove mere spadaju:

ukor, kojim sud maloletniku ukazuje na drutvenu neprihvatljivost njegovih postupaka i upozorava ga na mogunost izricanja druge vaspitne mere posebne obaveze se sastoje iz odgovarajuih zahteva i zabrana: izvinjenje oteenom, naknada tete, neposeivanje odreenih mesta, ukljuenje u rad humanitarnih i sportskih organizacija itd. Izvrenje posebnih obavez ase sprovodi uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvrenju obavetava sud

Vaspitne mere pojaanog nadzora se izriu ako je potrebno da se prema maloletniku primeni
trajnija mera vaspitanja U ove mere spadaju:

pojaan nadzor od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, koja se izrie ako su oni propustili da preduzmu potrebnu brigu i nadzor, a u mogunosti su da je vre i to se od njih opravdano moe oekivati pojaan nadzor od strane organa starateljstva

Trajanje ovih mera je najdue godinu dana. Kod izricanja vaspitnih mera sud mora da vodi rauna o svim okolnostima koje utiu na izbro vaspitne mere kojom se najbolje postie svrha vaspitanja, a naroito o: starosti maloletnika, stepenu njegovog duevnog razvoja, psihikim karakteristikama, motivima izvrenja prekraja, dotadanjem vaspitanju, okolini i uslovima pod kojima je iveo, teini prekraja, eventualnoj prethodnoj osuivanosti na vaspitnu meru itd. Zakonom je predviena mogunost obustavljanja ili zamene izreene vaspitne mere ako se za to steknu uslovi u vidu novih okolnosti. Kazna zatvora se moe izrei samo starijem maloletniku ako je u vreme izvrenja prekraja prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svojih postupaka i upravljati njima, i kad zbog teih posledica prekraja nije opravdano izrei vaspitnu meru. Najdue vreme trajanja kazne zatvora je 15 dana. U sluaju sticaja sud e izrei jednu meru cenei sve prekraje. U sluaju punoletstva pre donoenja odluke, sud nee izrei vaspitnu meru, a ukoliko punoletstvo nastupi nakon donoenja odluke kojom je bila izreena vaspitna mera, sud e reenjem obustaviti izvrenje te mere.

45. ZASTARELOST

19

Zastarelost je protek zakonom predvienog roka u kojem nastupa gubitak prava: na pokretanje i voenje prekrajnog postupka na izvrenje kazne i zatitne mere

Zastarelost za pokretanje i voenje prekrajnog postupka nastupa u roku od 1 godine od kad je prekraj uinjen. Kod prekraja iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdunog saobraaja, moe se odrediti dui rok, ali ne dui od 5 godina

Obustavljanje znai da zastarelost ne tee za vreme za koje se gonjenje ne moe preduzeti po zakonu (npr. duevna bolest). Kada prestanu smetnje koje su dovele do obustave rok se nastavlja. Prekid zastarelosti nastupa sa svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi pokretanja i voenja postupka. Prekidom zastarelosti on poinje da tee od poetka (ne nastavlja se kao kod obustave). Da ne bi dolo do toga da zastarelost nikad ne nastupi usled prekida i obustave, predviena je apsolutna zastarelost u dvostrukom trajanju vremena koje je potrebno za redovnu zastarelost, a ijim protekom se postupak vie ne moe pokretati ni voditi.

Zastarelost izvrenja prekrajne sankcije se odnosi na kazne i zatitne mere, a rauna se od dana pravosnanosti presude i iznosi godinu dana.

POSEBNI DEO PREKRAJNOG PRAVA

46. POJAM, PREDMET I SISTEMATIKA POSEBNOG DELA PREKRAJNOG PRAVA Posebni deo obuhvata propise sadrane u zakonima, uredbama i odlukama skuptina kojima su predvieni pojedinani prekraji. Svi ovi prekraji se zasnivaju na odredbama iz opteg dela prekrajnog prava. Optim delom su odreeni uslovi za propisivanje prekraja u posebnom delu. Opti deo precizira opte uslove za postojanje prekraja, odgovornost, sankcije i uslove primene, a posebni deo sve te opte elemente realizuje na konkretne prekraje, zajedno sa posebno predvienom prekrajnom sankcijom. Posebna panja predvia se konkretizaciji radnje, posledice, subjekta, izvrenja, objekta, zatite i predvienost sankcije. Prekraji u posebnom delu su svrstani u sledee grupe: oblast spoljnotrgovinskog poslovanja oblast deviznog poslovanja oblast kreditnih odnosa sa inostranstvom carinski prekraji prekraji protiv bezbednosti saobraaja prekraji protiv javnog reda i mira prekraji u vezi sa orujem i municijom prekraji u vezi sa okupljanjem graana prekraji u vezi sa linom kartom iz oblasti platnog prometa poreski prekraji

20

47. PREKRAJI PROTIV JAVNOG REDA I MIRA Ovi prekraji su regulisani Zakonom o javnom redu i miru koji sadri 16 prekraja i 2 krivina dela.

Javni red i mir predstavljaju usklaeno stanje meusobnih odnosa ljudi nastalo njihovim
ponaanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom ivotu radi obezbeenja jednakoh uslova za ostvarivanje prava graana na linu i imovinsku sigurnost, mir i spokojstvo, privatni ivot, slobodu kretanja, ouvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva i prava maloletnika na zatitu. Ovim prekrajima se naruava opta drutvena disciplina i harmonija meusobnih odnosa graana, funkcionisanje osnovnih i javnih slubi, obavljanje delatnosti i ostvarenje prava i dunosti kojima se omoguava ostvarivanje redovnih ivotnih tokova. Ovi prekraji podrazumevaju ometanje nesmetanog kretanja lica na javnom mestu, unoenje nemira meu graane, naruavanje javnog morala, ometanje korienja javnih objekata, ometanje rada dravnih slubenika i druga ponaanja kojima se naruava drutvena disciplina, red i mir.

grupni zatitni objekat je javni red i mir. Prekraji se vre na javnom mestu, koje predstavlja svako ono mesto na kojem je slobodan pristup relativno neodreenom broju graana radnja izvrenja je preteno u formi injenja (svaa, vika) posledica je kod ovih prekraja odreena kao povreda ili konkretna opasnost uinioci su najee fizika lica sankcije - za ove prekraje su predviene najstroe sankcije, a za veinu ovih prekraja jedina kazna je kazna zatvora u trajanju od 60 dana, uz mogunost izricanja zatitnih mera

Pojedinani prekraji iz ove grupe: Svaa i vika, pretnja, vreanje, vrenje nasilja i tua, neovlaeno paljenje raketa ili pucanje iz vatrenog oruja, kockanje, neupozoravanje lica koje naruava javni red i mir u ugostiteljskom objektu, preprodaja ulaznica, davanje alkoholnog pia oigledno pijanom licu ili maloletnom licu koje nije navrilo 16 godina, prosjaenje, skitnienje, vraanje, prostitucija, remeenje mira glasnom muzikom ili mehanikim izvorima buke, dranje opasnih ivotinja bez nadzora i zlostavljanje ivotinja, organizovanje pirotehnikih priredbi itd.

48. SPOLJNOTRGOVINSKI PREKRAJI, DEVIZNI PREKRAJI I PREKRAJI IZ OBLASTI KREDITNIH ODNOSA SA INOSTRANSTVOM

Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih


delatnosti u inostranstvu. To je promet rob i usluga izmeu domaih pravnih lica i stranih pravnih i fizikih lica. Spoljnotrgovinsko poslovanje je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju Ovlaenje za obavljanje ovih poslova ima samo pravno lice koje ispunjava odgovarajue uslove, a koje je pre svega kao takvo upisano u sudski registar. Drugi deo spoljnotrgovinskog poslovanja se odnosi na obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se obavljaju.

grupni zatitni objekt je spoljnotrgovinsko poslovanje izvrioci su domaa pravna lica i odgovorna lica u njima, domai preduzetnici i domaa i strana fizika lica radnja izvrenja je najee predviena u formi injenja posledica se javlja u nanoenju tete dravnim prihodima ili pojedinim subjektima spoljnotrgovinskog prometa krivica kao oblik vinosti najee se zahteva umiljaj

21

kazna je novana, i to odreivanjem minimuma i maksimuma za pojedini prekraj, kao i odreivanjem visine iznosa srazmerno iznosu priinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe. Opti maksimum je odreen u vrednosti do dvadesetostrukog iznosa od vrednosti koja slui za odreivanje. zatitne mere predviene za ovu grupu prekraja su oduzimanje predmeta i zabrana vrenja samostalne delatnosti.

Devizno poslovanje je nain plaanja i naplaivanja u poslovanju sa inostranstvom kao i


obavljanje drugih privrednih delatnosti sa inostranstvom. Devize su potraivanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu kao efektivni strani novac. Devizno poslovanje je regulisano Zakonom o deviznom poslovanju

zatitni objekt je devizno i jedinstveno trite. izvrioci su fizika, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu, preduzetnici radnja je preteno u formi injenja posledice se ogledaju u oteenju dravne imovine pravnih lica ili u ugroavanju normalnog funkcionisanja deviznog poslovanja krivica preteno se trai umiljaj sankcije su novane kazne, predviene u formi minimuma i maksimuma kao i u srazmeri sa vrednostima na osnovu kojih se utvruje visina kazne zatitne mere su zabrana obavljanja delatnosti za pravna lica i zabrana obavljanja samostalne delatnosti za preduzetnike

Najei prekraji u ovoj oblasti Kupoprodaja prava izvoza, fiktivni izvoz i uvoz robe i usluga, nezakoniti menjaki poslovi, spekulacije na berzama, nedozvoljena trgovina devizama, krijumarenje novca itd. Prekraji iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom

Ovi odnosi su regulisani Zakonom o Kreditni poslovi sa inostranstvom se registruju kod Narodne banke Srbije, a ove poslove obavljaju domae banke i druge finansijske organizacije u ulozi korisnika i davaoca kredita. Kredit je duniko-poverilaki odnos zasnovan na ustupanju prava raspolaganja novcem, od strane poverioca, duniku na odreeno vreme i pod uslovima odreenim ugovorom o kreditu. Krediti se pojavljuju u formi finansijskih, komercijalnih i robnih. Pojedinani prekraji u ovoj oblasti Zakljuenje kreditnog posla protivno odredbama Zakona i neregistrovanje ugovora o kreditnom poslu, jemstva, garancija, ili nepodnoenje obavetenja o nameni zakljuenja ugovora.

49. CARINSKI PREKRAJI Carine su javne dabine koje plaaju u korist drave vlasnici robe na graninim linijama.

grupni zatitni objekt je carinski sistem RS zasnovan na Carinskom zakonu i podzakonskim aktima izvrioci mogu biti fizika lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici radnja izvrenja se javlja u formi injenja i u formi neinjenja posledica se ispoljava u ugroavanju pravilnog funkcionisanja carinskog sistema krivica sankcioniu se i umiljaj i nehat

22

kazna je novana, koja je propisana u rasponima minimuma i maksimuma, kao i srazmerno vrednosti robe, a najvie do petostrukog iznosa vrednosti robe zatitne mere su oduzimanje predmeta, kao i oduzimanje prevoznog, prenosnog i drugog sredtsva koje je posluilo u izvrenju prekraja. Roba se moe oduzeti i kad nije svojina izvrioca, a trea lica mogu zahtevati naknadu tete od izvrioca prekraja. Za oduzimanje prevoznog sredstva zahteva se da je vrednost robe koja je predmet prekraja vea od 1/3 vrednosti prevoznog sredstva koje je posluilo za vrenje prekraja. Prevozno sredstvo se oduzima i od nevlasnika ukoliko je vlasnik znao ili mogao znati da e vozilo biti upotrebljeno za izvrenje prekraja. Ukoliko je prevozno sredstvo posebno pravljeno ili prepravljeno za skrivanje robe i izvrenje prekraja, vrednost robe i okolnosti izvrenja ne utiu na oduzimanje prevoznog sredstva.

Laki carinski prekraji netano prijavljivanje i deklarisanje vrednosti robe netano prijavljivanje i deklarisanje koliine robe netano prijavljivanje i deklarisanje kvaliteta i vrste robe netano prijavljivanje i deklarisanje porekla robe

Tei carinski prekraji prenoenje skrivene robe preko carinskog prelaza neprijavljivanje robe koja se unosi u carinsko podruje prenoenje robe van graninog prelaza lano prikazivanje privremeno iznete robe neunoenje potrebnih podataka o robi u manifest broda i vazduhoplova

Prekraji u ovoj grupi su krijumarenje, carinske utaje i carinske neurednosti uinilaca

50. PORESKI PREKRAJI Regulisani su Zakonom o osnovama poreskog sistema i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i drugim podzakonskim aktima

objekt zatite je porez, koji se definie kao deo dohotka ili imovine koju drava uzima od fizikih i pravnih lica u cilju pokrivanja sopstvenih rashoda, ne obavljajui neku protivinidbu za uzvrat. Na poreski sistem predvia vie vrsta poreza: na dobit, na dohodak, na imovinu itd, od kojih je najznaajniji porez na promet. Porez na promet se javlja u 3 oblika: akcize(kojima se oporezuju zakonom tano odreene grupe proizvoda kao to su derivati nafte, alkohol i cigarete), porez na promet proizvoda i porez na promet usluga izvrioci mogu biti fizika i pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduztnici radnja izvrenja je najee neinjenje posledica se ogleda u oteenju dravnih prihoda ili ugroavanju poreskog sistema i finansijskih interesa drave krivica umiljaj i nehat kazna je novana u rasponu izmeu minimuma i maksimuma, kao i na osnovu srazmere sa priinjenom tetom, vrednou robe ili pribavljenom imovinskom koristi zatitne mere su zabranja obavljanja odreenih delatnosti i zabrana vrenja odreenih poslova

Pojedinani prekraji -

nepodnoenje i neblagovremeno podnoenje poreske prijave prijavljivanje manjih iznosa poreza

23

51. SAOBRAAJNI PREKRAJI tetne posledice koje proizilaze iz odvijanja saobraaja obuhvataju smrtne povrede, telesne povrede i velike materijalne tete. Meu uzroke negativnih efekata saobraaja treba navesti i nagli porast prevoznih sredstava, nedovoljan broj adekvatnih saobraajnica i tehnika neispravnost vozila. Treba navesti i subjektivne faktore, kao to su nepridravanje sabraajnih propisa, neposedovanje adekvatne opte i saobraajne kulture, fizika ili psihika nesposobnost za vonju, alkoholisanost, drogiranost i agresivnost u vonji. Radi otklanjanja negativnih uzroka objektivne prirode preduzima se niz mera tehnikog karaktera. to se tie uzroka subjektivne prirode, nepridravanje saobraajnih propisa je najei uzrok nezgoda u saobraaju, pa se poseban akcenat stavlja na kaznenopravnu zatitu s ciljem obezbeenja potovanja saobraajnih propisa. Kaznenopravna zatita obezbeuje se propisima krivinog, prekrajnog i privrednoprestupnog prava. Regulisano Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na javnim putevima

grupni zatitni objekat je saobraaj i opta sigurnost ljudi i imovine radnja izvrenja moe biti i injenje i neinjenje posledice se ogledaju u apstraktnoj opasnosti, a kod pojedinih prekraja iz ove grupe se javlja i konretna opasnost i povreda izvrioci mogu biti svi prekrajni subjekti, odnosno fizika lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici krivica uglavnom se prekraji ove grupe ine iz nehata ali to ne iskljuuje i mogunost umiljajnog postupanja sankcije novana kazna i kazna zatvora, koja je za najtee prekraje propisana i u najduem trajanju od 60 dana. zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, a moe se izrei uz kaznu ili opomenu, kao i samostalno. Pored ove predviene su jo dve posebne zatitne mere koje se mogu izrei uz kaznu. To je, najpre, mera koja se sastoji u obavezi prisustvovanja predavanjima i prikazivanju filmova o posledicama koje proistiu iz nepotovanja ili nepoznavanja saobaajnih propisa. A druga zatitna mera je upuivanje uinioca prekraja na proveru znanja saobraajnih propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom. Obe ove mere se mogu izrei zajedno sa zatitnom merom zabrane upravljanja motornim vozilom

pojedinani prekraji iz ove grupe Saobraani prekraji su sistematizovani u lake i tee i izvrene od raznih subjekata

PREKRAJNI POSTUPAK
52. POJAM, PREDMET I ZADATAK PREKRAJNOG POSTUPKA Prekrajno procesno pravo se bavi utvrivanjem materije prekrajnog postupka u kome treba da doe do potpunog i istinitog rasvetljavanja i reavanja prekrajne stvari i primene materijalnog prekrajnog prava na prekrajnu stvar

Prekrajna stvar je realni dogaaj koji svojim sadrajem i karakteristikama ukazuje na postojanje odreenog prekraja, kao i na odreeno lice kao uinioca prekraja. Realan dogaaj, dakle, postaje prekrajna stvar kad ispuni dva uslova: takav dogaaj mora da sadri obeleja odreenog prekraja odreeno lice mora biti njegov uinilac Prekrajni postupak se definie kao zakonom regulisano preduzimanje prekrajnoprocesnih radnji od strane prekrajno-procesnih subjekata, u cilju donoenja odluke nadlenog organa o prekrajnoj stvari, odgovornosti uinioca prekraja, sankcijama,

24

trokovima, imovinskopravnim zahtevima i drugim procesnim odnosima koji su u vezi sa konkretnom prekrajnom stvari, a koji zahtevaju uee i odluku nadlenog organa za voenje prekrajnog postupka Vrste prekrajnih postupaka:

opti za svaki redovan sluaj posebni meu koje se svrstavaju postupak prema maloletnicima, postupak za naplatu novane kazne na licu mesta i postupak za naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja

Prekrajni postupak se zasniva na principima kao to su zakonitost, legitimnost, individualizacija, srazmernost, pravinost, optuni princip, princip utvrivanja istine, princip pomoi neukoj stranci, princip ekonominosti prekrajnog postupka, princip slobodne ocene dokaza, princip prava na odbranu, princip upotrebe jezika u prekrajnom postupku, princip dvostepenosti prekrajnog postupka, princip zabrane preinaenja na gore, princip naknade tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu, princip pravne pomoi, princip javnosti ...

53. PRINCIP ZAKONITOSTI Princip zakonitosti znai da niko nevin ne bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predviaovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

54. OPTUNI PRINCIP Ovaj princip podrazumeva da se prekrajni postupak pokree i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog. Ovlaeni organ je javni tuilac, kao i drugi organ koji je prema Zakonu o prekrajima nadlean za podnoenje zahteva za pokretanje postupka i koji ima sva prava kao i javni tuilac, osim onih koja tuiocu pripadaju kao dravnom organu.

55. PRINCIP UTVRIVANJA ISTINE Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Neistinito utvrenje se ogleda u prikazivanju relevantnih injenica drugaijim nego to jesu, a nepotpuno utvrenje predstavlja izostavljanje nekih injenica koje su znaajne za donoenje zakonite odluke. Ovo naelo se smatra najvanijim i pored toga to je materijalna istina relativna i subjektivna.

56. PRINCIP POMOI NEUKOJ STRANCI Stranka je u postupku subjekt koji je najee neuk, tj. koji nema dovoljno znanja da se koristi pravnim sredstvima u svoju korist. Iz te neukosti i neznanja mogu za njega proizai odreene negativne posledice, pa je zakonom stvorena obaveza suda da o tome vodi rauna i stranku o tome pouava i upozorava. Neznanje i neukost okrivljenog ne smeju biti na tetu ostvarenja prava koja ima u prekrajnom postupku.

57. PRINCIP EKONOMINOSTI PREKRAJNOG POSTUPKA

25

Sud je duan da sprovede postupak efikasno i bez odugovlaenja. Ovoj dunosti suda odgovara pravo okrivljenog da u najkraem moguem vremenu bude izveden pred sud i da mu se sudi bez odlaganja. Poto sud, odnosno nadleni organ uprave, treba da se prethodno dobro upozna sa predmetom prekraja i napravi precizan plan voenja postupka, ovaj princip ne sme da ide na tetu utvrivanja materijalne istine i na tetu kvaliteta sudskih odluka.

58. PRINCIP SLOBODNE OCENE DOKAZA Sud ceni izvedene dokaze po svom slobodnom sudijskom uverenju. Slobodna ocena, takoe, pretpostavlja i da ovo pravo suda na ocenu postojanja ili nepostojanja injenica nije vezano ni ogranieno posebnim formalnim dokazima odreenim zakonom, po kojima bi svaki izvedeni dokaz imao svoju unapred utvrenu vrednost (npr. dva istovetna svedoenja da znae dokazanost). Sud u oceni dokaza treba da se oslanja na znanje, inteligenciju, iskustvo, logiku i psihologiju, a kao sredstvo zatite od samovolje treba da slui kontrola od strane vieg suda i stranaka. Sud je duan da u obrazloenju odluke izloi kako je cenio izvedene dokaze i formirao unutranje uverenje. Zakon mu u tom smislu nalae da odluuje na osnovu svesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

59. PRINCIP PRAVA NA ODBRANU Okrivljeni po zakonu ima pravo na odbranu, odnosno pravo da se izjasni o injenicama i dokazima koji mu idu korist. Ovome prethodi upuen uredan poziv okrivljenom i uredno primanje ovog poziva. Po odazivanju na poziv, okrivljeni se ve na prvom ispitivanju mora obavestiti o prekraju za koji se tereti i osnovama optube. Izostanak okrivljenog je mogu ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak, ili u odreenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke. U sluaju da je prisustvo okrivljenog potrebno, a on se ne javi na uredno poslan poziv, sud ili nadlean organ uprave moe narediti njegovo privoenje. Pravo na odbranu je jedno od najvanijih graanskih prava utvrenih u meunarodnim i unutrnjim aktima. Ono podrazumeva da se okrivljeni sam brani (materijalna odbrana) ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere (formalna odbrana). Sud je duan da o ovom pravu poui okrivljenog prilikom prvog ispitivanja. 60. PRINCIP UPOTREBE JEZIKA Slubeni jezik kod nas je srpski, latininog i irilinog pisma, ekavskog i ijekavskog izgovora. Meutim, okrivljeni, svedoci i druga lica imaju pravo da upotrebljavaju svoj jezik, kao i pravo na usmeno prevoenje ako se radnja ili usmeni pretres ne vode na jeziku tog lica. Lice se moe odrei prava na predoenje.

61. PRINCIP DVOSTEPENOSTI PREKRAJNOG POSTUPKA Princip dvostepenosti je prihvaen u celokupnom kaznenom zakonodavstvu. Dvostepenost znai da se protiv odluka donetih u prvom stepenu moe uloiti alba. Dvostepenost se odnosi na odluke prekrajnih sudova i nadlenih organa uprave. Presude i reenja postaju pravosnani momentom donoenja konane presude od strane drugostepenog organa, tj. Vieg prekrajnog suda, i na njegovu odluku nema vie prava na ulaganje redovnog pravnog leka, odnosno albe.

26

62. PRINCIP ZABRANE PREINAENJA NA GORE Ovaj princip je predvien u korist okrivljenog i to za sluaj ulaganja albe kao redovnog pravnog leka i za sluaj zahteva za ponavljanje postupka kao vanrednog pravnog leka. Ovaj princip znai da okrivljeni ne moe proi gore zato to se na odluku alio ili traio ponavljanje postupka. Ukoliko je albu uloio tuilac ovaj princip gubi na znaaju.

63. PRINCIP NAKNADE TETE NEOPRAVDANO ZADRANOM I KANJENOM LICU Lice koje je bez osnova kanjeno za prekraj ili je bez osnova lieno slobode, odnosno zadrano, ima pravo na naknadu priinjene tete, kao i druga prava utvrena zakonom (kao npr. priznavanje staa osiguranja). Neopravdano zadranim smatra se lice koje je lieno slobode, a nije pokrenut prekrajni postupak, a neopravdano kanjenim licem se smatra lice koje je odlukom nadlenog organa osueno, a kasnije je povodom pravnog leka doneta oslobaajua odluka. Za reavanje pitanja naknade tete nadleno je Ministarstvo za poslove pravosua.

64. PRINCIP PRAVNE POMOI Organi za voenje prekrajnog postupka duni su da jedni drugima pruaju svu neophodnu pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti. Ovu obavezu imaju i organi unutranjih poslova i drugi organi uprave, koji, takoe, imaju obavezu da izvre naloge u poslovima iz svoje nadlenosti. Sa druge strane, sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, osim u sluajevima kada se time ometa tok prekrajnog postupka.

65. PRINCIP JAVNOSTI Javnost prekrajnog postupka znai pravo stranaka i graana da budu obaveteni o toku prekrajnog postupka i radnjama koje se u njemu preduzimaju, neposredno ili putem sredstava obavetenja. Javnost slui optem interesu i interesu svakog pojedinog uesnika u postupku. Javnost rada se prvenstveno obezbeuje: javnim odravanjem pretresa objavljivanjem odluka davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka upoznavanje javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja Javnost rada se moe u potpunosti ili delimino iskljuiti iz razloga: uvanja tajne zatite morala zatite interesa maloletnika zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice

66. ORGANI ZA VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA Prekrajni postupak obuhvata preduzimanje niza razliitih prekrajno procesnih radnji od strane razliitih i nadlenih prekrajno procesnih subjekata u cilju ostvarivanja

27

zadataka prekrajno procesnog prava, a koji se sastoje u pokretanju, voenju i zavretku prekrajnog postupka. Prekrajno procesni subjekti su fizika i pravna lica, domaa i strana, kao i dogovorna lica u pravnom licu. Svi oni moraju imati procesnu sposobnost.

Glavni subjekti su nosioci glavnih prekrajno procesnih funkcija i imaju interes da se prekrajni zadaci ostvare u celosti, a to su organi nadleni za pokretanje i voenje prekrajnog postupka Sporedni subjekti su nosioci sporednih funkcija i imaju posredan interes za reavanje procesnih stvari, a to su oteeni, svedoci, vetaci, tumai, prevodioci, struna lica, punomonici, zakonski zastupnici, ovlaena lica organa unutranjih poslova, organi unutranjih poslova, branioci idr.

Prekrajni postupak u prvom stepenu vode:

sudovi u prvom stepenu suenje obavlja sudija pojedinac organi uprave kao to je Komisija za devizne prekraje, za postupak zbog deviznih prekraja, a Komisija za carinske prekraje postupak zbog carinskih prekraja

Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Vii prekrajni sud, koji ini vee sastavljeno od troje sudija.

sudije imenuje i razreava Vlada na predlog ministra pravde, na period od 8 godina uz postojanje optih uslova: da je kandidat domai dravljanin, diplomirani pravnik, da ima poloen odgovarajui struni ispit i najmanje 3 godine iskustva na pravnim poslovima nakon diplomiranja. sudija se razreava dunosti: ako bude osuen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci ili ako bude osuen na kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za vrenje funkcije, ako je zbog zdravstvenog stanja izgubio radnu sposobnost za vrenje sudijske funkcije, ako je dolo do smanjenja obima posla, ako se utvrdi da nesavesno i nestruno obavlja svoju funkciju, ako sam sudija to zatrai ili ako se steknu uslovi za penziju.

67. STVARNA NADLENOST

Stvarna nadlenost prvostepenog prekrajnog suda je njegovo pravo i dunost da u


zakonito pokrenutom i sprovedenom postupku razjasni i razrei konkretnu prekrajnu stvar. U stvarnu nadlenost suda ulaze sve prekrajne stvari osim onih koje su u nadlenosti organa uprave na osnovu posebnih propisa. U stvarnu nadlenost Vieg prekrajnog suda spada: odluivanje o albama na odluke prvostepenog prekrajnog suda odluivanje o albama na odluke koje donose organi uprave u prvostepenom postupku odluivanje o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova drugi poslovi odreeni zakonom (kao to su pregledanje i praenje rada sudova, pribavljanje od sudova podataka i izvetaja potrebnih za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, idr)

68. MESNA NADLENOST

28

Mesna nadlenost predstavlja pravo i dunost nekog od stvarno nadlenih organa da razmatra i reava prekrajnu stvar na osnovu odreene teritorijalne veze koja postoji izmeu organa i prekraja, odnosno izvrioca prekraja.

Redovna mesna nadlenost podrazumeva da se prekrajni postupak vodi


pred mesno nadlenim organom za prekraje Vanredna mesna nadlenost se primenjuje samo izuzetno Principi utvrivanja mesne nadlenosti:

prema glavnom principu mesno je nadlean sud na ijem podruju je uinjen ili pokuan prekraj. Kao mesto izvrenja odreeno je mesto gde je uinilac radio ili bio duan da radi, kao i mesto gde je nastupila posledica. Z apokuaj prekraja se kanjava samo kada je to propisano, a kao mesto pokuaja se uzima mesto gde je uinilac radio i gde je prema miljenju uinioca posledica mogla nastupiti dopunski principi predvieni Zakonom: ako je za prekraj mesno nadleno vie sudova, prvenstvo ima onaj koji je prvi zapoeo postupak, odnosno kome je podnet zahtev za pokretanje postupka mesna nadlenost za prekraje uinjene od strane odgovornog lica u pravnom licu odreuje se prema seditu pravnog lica za prekraje na domaem brodu ili vazduhoplovu koje uini lice koje nije lan posade broda ili vazduhoplova, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite, a ukoliko je uinilac lan posade onda matina luka, odnosno matino pristanite vazduhoplova. ako sud ne moe da utvrdi mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju je prebivalite ili boravite okrivljenog, odnosno sedite pravnog lica ako je sve od gore navedenog nepoznato, mesno nadlean e biti sud na ijem podruju se uinilac uhvati, pronae, odnosno sam prijavi

69. VANREDNE NADLENOSTI I SUKOB NADLENOSTI

Spajanje i razdvajanje prekrajnih postupaka se vri iz razloga racionalnosti i efikasnosti, a posledica toga je voenje jedinstvenog postupka i donoenje jedinstvene presude. Mogunost za spajanje postupaka postoji kad sud nadlean za voenje postupka protiv uinioca vodi i postupak protiv sauesnika. Izuzeci od voenja jedinstvenog postupka Odgovornost pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu je samostalna, ali zbog niza praktinih razloga po pravilu se protiv njih vodi jedinstveni prekrajni postupak. Od ovog pravila postoje izuzeci: ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak (postupak se pokree samo protiv pravnog lica), ako je pravno lice prestalo da postoji ili je iskljuena odgovornost pravnog lica za sve prekraje (npr RS, dravni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave), onda e za taj prekraj odgovarati samo odgovorno lice

Delegiranje nadlenosti je prenoenje mesne nadlenosti sa jednog, inae nadlenog suda, na drugi mesno nadleni sud. Delegiranje se moe odnositi samo na mesnu, ne i na stvarnu nadlenost. O razlozima spreenosti obavetava se Vii prekrajni sud koji odreuje drugi stvarno nadleni sud za suenje. Reavanje sukoba nadlenosti Obaveza suda je da po slubenoj dunosti vodi rauna o svojoj stvarnoj i mesnoj nadlenosti i da se reenjem oglasi nenadlenim, te predmet dostavi nadlenom organu po svojoj proceni. Ukoliko organ koji je dobio predmet sebe, takoe, smatra nenadlenim, nee se moi oglasiti

29

nenadlenim nego mora pokrenuti postupak za reavanje sukoba nadlenosti pred Viim prekrajnim sudom. Sudovi su, pak, duni da preduzmu one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Sukob nadlenosti izmeu sudova reava Ustavni sud Srbije, a sukob nadlenosti izmeu organa uprave se reava po optim pravilima za reavanje sukova andlenosti tih organa.

70. IZUZEE Izuzee je institut prekrajno-procesnog prava kojim se iz prekrajnog postupka odstranjuje sudija za prekraje ili drugi uesnik postupka (zapisniar, tuma, vetak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.

Osnovi obaveznog izuzea su precizno odreeni u Zakonu, i to su: da je oteen prekrajem da mu je okrivljeni, njegov branilac ili zakonski zastupnik, odnosno oteeni ili njegov zakonski zastupnik, brani drug ili srodnik (u pravoj liniji neogranieno a u pobonoj do etvrtog stepena srodstva, te po tazbinskom do drugog stepena srodstva) da je sa okrivljenim u odnosu staratelja/staranika, usvojitelja/usvojenika, hranitelja/hranjenika da je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa podneo zahtev za pokretanje postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branioca okrivljenog, zakonskog zastupnika ili punomonika oteenog, ili je sasluan kao svedok ili vetak da je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude.

Izuzee u irem smislu se ne navode taksativno, ve se istie da e se sudija izuzeti ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (kao to su razliiti lini i imovinski odnosi: duniko-poverilaki odnosi, verenitvo, veliko prijateljstvo itd) U sluaju postojanja ovih uslova sudija je duan da prekine rad na predmetu i obavesti predsednika suda koji e odrediti drugog sudiju, a ukoliko se radi o predsedniku suda on e sebi odrediti zamenika. Izuzee mogu traiti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuzee sve do donoenja presude, odnosno reenja, dok se zahtev za izuzee predsednika i sudije Vieg prekrajnog vea moe podneti u albi na prvostepenu presudu. Stranka je duna da navede razloge za izuzee. Kad sudija sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, mora odmah obustaviti rad na predmetu, te do donoenja reenja moe obavljati samo radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Ovo reenje se primenjuje i na druge uesnike u postupku, a o izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak. Kod reavanja zahteva za izuzee, osnovno pravilo je da o njemu odluuje predsednik suda, a ako se zahteva izuzee predsednika suda onda predsednik Vieg prekrajnog suda. Ako se zahteva izuzee sudije Vieg prekrajnog suda reenje donosi predsednik tog suda, a ako se, pak zahteva izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda reenje donosi Vrhovni sud Srbije. Da bi se zahtev za izuzee reio potrebno je da se pribavi izjava lica ije se izuzee trai.

71. OKRIVLJENI Okrivljeni je lice koje se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka izvodi pred sud ili organ uprave da bi se utvrdilo da li je to lice izvrilo prekraj i da li je ono za

30

taj prekraj odgovorno, te da li postoje uslovi da mu za taj prekraj bude izreena prekrajna sankcija predviena zakonom Prava okrivljenog: pravo da podnosi dokaze, i stavlja predloge pravo da koristi pravna sredstva predviena zakonom, a posebno pravo na materijalnu i formalnu odbranu. Odbranu okrivljenog obavljaju i sudija za prekraje i drugi organi jer su utvrujui materijalnu istinu duni da ispituju i utvruju i injenice koje mu idu u korist pravo okrivljenog na ispitivanje. Organ z aprekraje moe doneti reenje bez prethodnog ispitivanja okrivljenog samo ukoliko se reenje donosi u skraenom postupku pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekrajnom stvari koja mu se stavlja na teret, kako bi mogao da ostvari pravo na odbranu, za koju mora da ima odgovarajue vreme za pripremu formalni odbranu vri advokat ili advokatski pripravnik. Okrivljeni daje advokatu punomoje koje ovaj predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da opozove punomoje

Obaveze okrivljenog:

duan je da se pojavi pred nadlenim organom, osim u izuzetnim situacijama koje su zakonom propisane. Prisustvo okrivljenog se moe obezbediti i prinudnim putem duan je da obavesti nadleni organ o svakoj promeni prebivalita, boravita i adrese

Ukoliko se kao okrivljeni pojavi pravno lice, ono u prekrajnom postupku uestvuje preko predstavnika. Predstavnik pravnog lica je lice koje je ovlaeno da predstavlja pravno lice na osnovu zakona, akta nadlenog dravnog organa, statuta ili drugog opteg akta. Pravno lice u jednom postupku moe imati samo jednog predstavnika. Predstavnik lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekraj i lice koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja.

72. OTEENI Oteeni je fiziko ili pravno lice ije je neko lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem. Prava oteenog: podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, u kojem navodi identitet uinioca prekraja, kao i injenice i osnove iz kojih proizilazi da je neko lice uinilo prekraj podnoenje dokaza, stavljanje predloga i isticanje imovinsko-pravnih zahteva za naknadu tete ili povraaj stvari ulaganje albe na presudu, odnosno reenje

Prekraj moe biti povezan sa imovinsko-pravnim zahtevom, u kom sluaju se u jedinstvenom postupku reavaju i prekrajna stvar i pitanje naknade tete priinjene prekrajem. Oteeni u postupku moe imati zakonskog zastupnika ili punomonika. Zakonski zastupnik se pojavljuje kada je oteeni maloletno lice ili lice lieno poslovne sposobnosti.

73. JAVNI TUILAC I OSTALI ORGANI OVLAENI NA POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku ali i poseban upravno-pravosudni dravni organ kome pripadaju odreena prava i dunosti:

31

preduzima mere radi otkrivanja, pronalanjenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda, odnosno organa uprave preduzima druge radnje na koje je ovlaen Zakonom o prekrajima i posebnim propisima

Poredjavnog tuioca za pokretanje postupka su nadleni i oteeni i drugi ovlaeni organ: ako je javni tuilac podneo zahtev za pokretanje postupka on je u tom postupku stvarno nadlean isto vai i ukoliko je prvi od navedenih subjekata podneo zahtev za pokretanje postupka, po principu prvenstva meutim, ukoliko javni tuilac odustane od zahteva za pokretanje postupka, postupak se nastavlja po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je podneo zahtev posle javnog tuioca, o svom odustanku javni tuilac je duan da u roku od 8 dana obavesti oteenog ili drugo ovlaeno lice, da bi oni mogli podneti zahtev ukoliko to ve nisu uinili.

74. PODNESCI U PREKRAJNOM POSTUPKU Podnesci (zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave) su saoptenja kojima su stranke i druga ovlaenja lica obraaju organima koji su nadleni za voenje prekrajnog postupka podnose se u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik moraju biti jasni i razumljivi ako je podnesak neuredan, podnosioc ga mora dopuniti ili ispraviti u odreenom roku, ne duem od 15 dana moraju sadravati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati Ako je podnesak u pisanoj formi on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se alje putem pote. Ako su obavetenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain, a slubenik koji je na ovaj nain primio obavetenje duan je da naini zabeleku i priloi je u spis predmeta.

75. ZAPISNICI U PREKRAJNOM POSTUPKU Zapisnik je pismeno beleenje prekrajno-procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadlenog za voenje prekrajnog postupka Kako bi se sauvala autentinost obavljenje prekrajno-procesne radnje, Zakonom je predviena obaveza nadlenog organa koji vodi postupak da o svakoj preduzetoj radnji u toku postupka sastavi zapisnik neposredno i istovremeno sa obavljanjem radnje, a ako to nije mogue onda neposredno nakon obavljanja radnje. Zapisnik pie zapisniar, i to tako to mu lice koje preduzima radnju glasno govori ta da zapie. U zapisnik se unosi mesto i vreme vrenja radnje, imena prisutnih lica i u kom svojstvu su ta lica prisutna, naznaenje prekrajne stvari po kojoj se ta radnja preduzima, te ostale bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. Pitanja se ne unose u zapisnik osim ako je potrebno da se bolje razume odgovor ispitanika. Ako su prilikom preduzimanja neke procesne radnje oduzeti predmeti ili spisi to se obavezno navodi u zapisniku uz naznaenje gde se te stvari nalaze ukoliko nisu prikljucene zapisniku. Zapisnik se mora voditi uredno i ne sme se nita brisati, dodavati, menjati. U sluaju precrtavanja ta mesta moraju ostati itka, a dopune, izmene, ispravke se unose na kraj zapisnika i moraju biti overeni od lica koja potpisuju zapisnik.

32

Zapisnik potpisuje ispitano, odnosno sasluano lice. Ako zapisnik ima vie stranica, svaka stranica se potpisuje. Nepismeno lice daje otisak kaiprsta desne ruke ili nekog drugog prsta ukoliko nije mogue uzeti otisak kaiprsta desne ruke, u kom sluaju se u zapisnik navodi koji je to prst. Na kraju zapisnik potpisuju sudija i zapisniar.

76. ROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJE Rok je odreeni razmak vremena u kome se procesna radnja mora, treba ili ne sme preduzeti. Rokovi mogu biti:

zakonski (ije je trajanje odreeno zakonom i ne mogu se menjati) i rokovi organa za voenje prekrajnog postupka (koje odreuje nadleni organ postupka) prema posledicama koje nastupaju usled proputanja: prekluzivni (oni ije proputanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje odreene procesne radnje) i instruktivni (ijim proputanjem ne dolazi do gubitka prava) rokovi mogu biti vezani za materijalno pravo (rok zastarelosti) ili procesno (rok za albu)

Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan dostavljanja ili saoptenja izjave ne uraunava se u rok. Rok poinje tei narednog sata ili dana. Rokovi odreeni mesecima ili godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju dogovaraju danu kada je rok poeo. Ako poslednji dan pada u dane dravnog praznika, nedelju ili neki drugi dan kad dravni organ ne radi, rok istie protekom prvog radnog dana.

Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut prekrajnog postupka kojim se otklanjaju tetne posledice koje nastupaju proputanjem roka od strane odreenog procesnog subjekta zbog razloga koji se ne mogu uraunati u njegovu krivicu. Te tetne posledice se sastoje u gubljenju prava ije ostvarenje je vezano za rok Uslovi za primenu povraaja u preanje stanje: povraaj u preanje stanje je mogu ukoliko iz opravdanih razloga doe do proputanja roka za albu. Zakon ne navodi koji su to razlozi, ve je to faktiko pitanje koje ceni sud u svakom konkretnom sluaju pravo na povraaj u preanje stanje pripada samo okrivljenom i to ako u roku od 8 dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu za povraaj u preanje stanje i istovremeno sa molbom preda i albu. Protekom mesec dana od dana proputanja roka nastaje apsolutna zastarelost i nemogunost povraaja u preanje stanje

Molba za povraaj se predaje nadlenom organu koji je doneo prvostepenu odluku, ali molba ne zadrava izvrenje odluke. Protiv reenja o dozvoli vraanja u preanje stanje nije dozvoljena alba, ali je ona dozvoljena protiv reenja kojim se povraaj u preanje stanje ne dozvoljava. Ako Vii prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje, istom presudom e odluiti i o albi protiv prvostepene odluke.

77. TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKA Trokovi su izdaci uinjeni radi voenja prekrajnog postupka od njegovog poetka do zavretka, i tu spadaju: trokovi za svedoke, vetake, tumae, trokovi uviaja, podvozni trokovi okrivljenog, izdaci za dovoenje okrivljenog, podvozni i putni

33

trokovi slubenih lica, nuni izdaci oteenog, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika, nagrada i nuni izdaci branioca i trokovi prevoenja. Trokove e snositi lice koje je kanjeno za prekraj, a ako je postupak obustavljen, trokove snosi sud ili organ uprave koji je vodio postupak. Izuzetak je ako je do obustavljana postupka dolo zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva. U ovom sluaju trokove snosi oteeni. O trokovima se odluuje u presudi, gde se navodi ko snosi trokove, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati, a taj rok ne moe biti krai od 15 ni dui od 30 dana od pravosnanosti odluke. Zakonom su predvieni sluajevi oslobaanja okrivljenog lica od trokova, i to ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan po zakonu da izdrava. Trokovi za svedoke, vetake i tumae, kao i trokovi uviaja se isplauju unapred iz sredstava suda, odnosno organa uprave, a naplauju se kasnije od lica koje je duno da nadoknadi trokove postupka.

78. IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV Izvrenjem prekraja mogu da se ostvare i obeleja graansko-pravnog delikta, koja se prvenstveno ogledaju u teti. O imovinsko-pravnom zahtevu moe da odluuje samo sud, i to na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu u prekrajnom postupku, osim u sluajevima kada bi se postupak znatno odugovlaio, kada se sa zahtevom ide na parnini postupak. Predmet ovog zahteva moe biti naknada tete ili povraaj u preanje stanje. ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju dovoljno osnova za uvaavanje zahteva u celosti ili delimino, sud e uputiti ovlaeno lice da zahtev reava u parnici kada je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka odbaen ili je prekrajni postupak obustavljen, ovlaeno lice se upuuje na parnicu

Ovlaeno lice ima pravo na albu ako nije zadovoljno reenjem. Ako sud usvoji zahtev, u presudi odreuje i rok za naknadu tete odnosno povraaj u preanje stanje, koji ne moe biti dui od 15 ni krai od 30 dana od dana pravosnanosti presude.

79. DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA Donoenje odluka odluke se donose u formi presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke, pri emu je za donoenje presude nadlean samo sud odluke Vieg prekrajnog suda donose se apsolutnom veinom glasova lanova vea, nakon obavljenog usmenog veanja i glasanja. Sva pitanja moraju da se svestrano i potpuno razmotre, i o tome se stara predsednik vea, koji poslednji glasa, ne bi li svojim glasom uticao na ostale lanove. lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini, nema obavezu da glasa o kazni, pa ako to pravo iskoristi smatra se da je glasao za najpovoljnije reenje. Veanje i glasanje nije javno i mogu mu prisustvovati samo lanovi vea i zapisniar o veanju i glasanju se vodi zapisnik koji sadri tok glasanja i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar i zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe da gleda samo vii sud kad reava o pravnom leku, u kom sluaju ga nakon razmatranja ponovo zatvara u poseban omot na kome je naznaeno da je zapisnik razgledan Saoptavanje odluka

34

sve odluke se po pravilu saoptavaju odmah nakon donoenja odluke se saoptavaju usmeno licima koja su prisutna. Usmeno saoptenje odluke belei se u zapisniku ili spisu, a lice kome je odluka saoptena potvruje to potpisom licima koja su odsutna dostavlja se overen prepis odluke. Na overeni prepis odluke ima pravo i lice kojem je odluka usmeno saoptena, i to najkasnije u roku od 8 dana od usmenog saoptenja

80. PRETHODNI PREKRAJNI POSTUPAK Prekrajni postupak sledi nakon prethodnog prekrajnog postupka, koji podrazumeva otkrivanje i prijavljivanje prekraja i njegovog uinioca, a obuhvata sve radnje koje se preduzimaju od momenta saznanja da je uinjen prekraj do podnoenja zahteva za pokretanje postupka

Prethodni prekrajni postupak se sastoji u izvravanju raznih delatnosti i zadataka od strane ovlaenih lica nadlenog organa za vrenje nadzora u sprovoenju zakonitosti, a radi obezbeenja uslova za odvijanje normalnog ivota i ouvanje bezbednosti ljudi i imovine, kao i za obezbeenje nesmetanog odvijanja privrednih, finansijskih i drugih aktivnosti. Ove radnje su regulisane Zakonom o unutranjim poslovima, kao i pravilnikom o nainu vrenja poslova Slube javne bezbednosti. organi unutranjih poslova podnose prekrajne prijave nadlenom dravnom organu kada postoji osnovana sumnja da je uinjen prekraj organi unutranjih poslova preduzimaju odgovarajue mere da se pronae, uhvati i zadri uinilac prekraja preduzimaju odgovarajue mere radi otkrivanja i obezbeenja tragova i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz prikupljaju sva potrebna obavetenja koja bi mogla doprineti uspenom voenju postupka organi unutranjih poslova ovlaeni su da i nakon podnoenja zahteva za pokretanje postupka nastave sa ovim radnjama, te da dostave podatke i dokaze do kojih su naknadno doli organi unutranjih poslova mogu da izvre uviaj, kriminalistiko vetaenje, pretresanje prostorija i lica, zadravanje i privoenje lica, privremeno oduzimanje predmeta, ali ne mogu da ispituju okrivljenog i sasluavaju svedoke, jer je to u nadlenosti organa za prekraje.

Organi unutranjih poslova mogu da zadre lice najdue 24h, s tim to su duni da zadrano lice obaveste o razlozima zadravanja i da ga upoznaju sa njegovim pravima, te da obaveste porodicu. O zadravanju se odmah donosi reenje, a sa zadranim licem se moe obaviti informativan razgovor samo o okolnostima koje su vezane za razlog zadravanja. Forma prekrajne prijave nije ustanovljena zakonom ve praksom ovlaenih organa. Ova prijava treba da bude uredna, temeljna i jasna, te da sadri sledee podatke: naziv organa koji podnosi prijavu sa oznaavanjem vremena, mesta i broja registracije naziv organa kojem se prijava podnosi podatke o uiniocu prekraja propis o prekraju opis radnej prekraja, vreme i mesto izvrenja dokazi koji potvruju izvrenje prekraja

Prekrajnu prijavu moe da podnese svaki graanin ukoliko sazna da je izvren prekraj.

81. POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA

35

Prekrajni postupak pred prvostepenim republikim organom za voenje postupka pokree se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka koji ima sve karakteristike optunog akta koji se podnosi u krivinom postupku. Zahtev moe da podnese:

ovlaeni organ: organi uprave, ovlaeni inpektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije koji vre javna ovlaenja a u ijoj je nadlenosti neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni (npr. organ unutranjih poslova) oteeni

Kao najei podnosioci zahteva javljaju se organ unutranjih poslova i oteeni:

organ unutranjih poslova podnosi zahtev neposredno ili nakon prijema prekrajne prijave. oteeni moe da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, u kom sluaju ima poloaj stranke u postupku, ili moe da podnese prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu, u kom sluaju se tuilac javlja kao stranka u postupku. Javni tuilac je duan da u roku od 8 dana obavesti oteenog da li je pokrenuo postupak. Ako javni tuilac u toku postupka odustane od zahteva, gonjenje moe preuzeti oteeni, koji moe ostati pri zahtevu ili ga izmeniti.

Zahtev mora da bude u pisanoj formi i da sadri predviene elemente: naziv podnosioca zahteva, njegovu adresu naziv suda ili organa uprave kome se podnosi zahtev osnovne podatke o okrivljenom: ime i prezime, mesto i datum roenja, JMBG (osim ako zahtev podnosi fiziko lice kao oteeni), zanimanje, prebivalite, dravljanstvo itd injenini opis radnje iz koje proizilazi pravno obeeje prekraja, vreme i mesto izvrenja prekraja propis o prekraju koji treba primeniti (osim ako zahtev podnosi fiziko lice kao oteeni) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje imena svedoka koje treba sasluati, spisa koje treba proitati, predmeta koji slue kao dokaz potpis i peat podnosioca zahteva

Zahtev se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima oteenih, plus jedan primerak za organ nadlean da vodi postupak. Ukoliko zahtev ne sadri potrebne elemente ili nije dostavljen u potrebnom broju primeraka, od podnosioca se trai da nedostatke ispravi i primerke dostavi u roku koji ne moe biti dui od 15 dana, u protivnom e se zahtev odbaciti.

82. ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA Nadleni sud, odnosno organ uprave ispituje da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka. Ukoliko utvrdi da takvi uslovi ne postoje donee reenje kojim se zahtev za pokretanje postupka odbacuje. Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje postupka su precizno navedene u Zakonu: kada radnja opisana u zahtevu nije prekraj kad sud nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj kad je nastupila zastarelost za pokretanje postupka kad je zahtev podneo neovlaen organ odnosno neovlaeno lice kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti

Reenje o odbacivanju zahteva se dostavlja podnosiocu zahteva, koji ima pravo albe u roku od 8 dana, a oteeni se upuuje da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici. Ukoliko sud, odnosno organ uprave, utvrdi da postoje uslovi za pokretanje postupka donosi reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. U reenju se oznaava lice protiv koga se pokree

36

postupak i pravna kvalifikacija prekraja. Ukoliko je prekrajni postupak pokrenut protiv vie lica, ili za vie prekraja, u reenju se navode sva lica i sve pravne kvalifikacije prekraja. Prekrajni postupak se vodi protiv onog lica, i za onaj prekraj na koji se odnosi reenje, odnosno zakljuak.

83. POZIVANJE OKRIVLJENOG Okrivljeni se poziva pismenim pozivom od strane prvostepenog organa. U pozivu e se naznaiti da li okrivljeni mora lino da prisustvuje radi ispitivanja ili moe svoju odbranu dati pismeno. Nain odbrane odreuje sud u zavisnosti od teine prekraja, njegove sloenosti, dokaza i drugih bitnih okolnosti. Ovaj pismeni poziv moe da sadri i odreena upozorenja, kao na primer da e okrivljeni u sluaju neodazivanja biti doveden. Ako, pak, za utvrivanje injeninog stanja nije potrebno prisustvo okrivljenog, sud e ga u pozivu upozoriti sa e odluka biti donesena bez njegovog prisustva. Ovaj zatvoreni pismeni poziv mora da ima odreenu sadrinu. Svaki poziv mora da sadri naziv suda, lino ime okrivljenog, naziv prekraja za koji se tereti, mesto i vreme gde okrivljeni treba da doe, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije. Uz prvi poziv se okrivljenom dostavlja i zahtev za pokretanje postupka, i on se pouava da moe uzeti branioca koji moe prisustvovati ispitivanju.

84. DOVOENJE OKRIVLJENOG Ukoliko je prisustvo okrivljenog neophodno, a on se nije odazvao na poziv i ukoliko ovaj svoj izostanak nije opravdao, sud moe narediti njegovo dovoenje. Da bi se dovoenje moglo narediti neophodno je da je okrivljeni prethodno u pozivu upozoren da moe biti prinudno doveden. Organ uprave ne moe narediti dovoenje, ali moe zatraiti od suda da to naredi. Naredba za dovoenje mora biti u pismenoj formi, i mora da sadri: lino ime okrivljenog, razloge dovoenja, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. Dovoenje izvrava policijski slubenik, koji predaje okrivljenom naredbu, i poziva ga da poe s njim. Prinuda se primenjuje samo ako okrivljeni odbija izvrenje, a trokove dovoenja snosi dovedeno lice.

85. POLICIJSKO PRIVOENJE I POLICIJSKO ZADRAVANJE Policijsko privoenje

Ovlaeni policijski slubenik moe i bez naredbe sudije privesti lice zateeno u vrenju prekraja ukoliko: - se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba za proverom identiteta - ako lice nema prebivalite ili boravite, te odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj - ukoliko se lice na taj nain spreava da nastavi vrenje prekraja Policijsko zadravanje

Ukoliko uinilac prekraja bude zateen u vrenju prekraja i postoji osnovana sumnja da e pobei ili opasnost da e nastaviti da vri prekraje, policijski slubenik ima ovlaenje da ga zadri najdue 24h. Tada se policijsko privoenje pretvara u policijsko zadravanje o kome je policijski slubenik duan da bez odlaganja obavesti lice po izboru zadranog lica, ili diplomatsko-konzularnog predstavnika ukoliko se radi o stranom dravljaninu, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva.

37

86. ZADRAVANJE OKRIVLJENOG I ZADRAVANJE PUTNE ISPRAVE Zadravanje okrivljenog

Zakonom o prekrajima nije predvien pritvor, ve zadravanje okrivljenog u sluajevima: - kada se ne moe odrediti identitet ili njegovo prebivalite ili boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei - ako bi odlaskom u inostranstvo mogao izbeiodgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora - ako je zateen u izvrenju prekraja a zadravanje je neophodno kako bi se spreio od daljeg vrenja prekraja Zadravanje odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak naredbom u kojoj je naveden osnov zadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 24h. Kao posebna mera predvieno je zadravanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujuih sredstava. Lice koje je zateeno u vrenju prekraja moe se zadrati po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika ukoliko je izvesno da e nastaviti sa vrenjem prekraja. U zakonu je predvieno obavezno zadravanje: vozaa motornog vozila koji ima najmanje 1,2 g/kg alkohola u krvi ili je pod uticajem drugih omamljujuih sredstava te ukoliko uinilac odbije da se podvrgne ispitivanju o prisustvu alkohola zadravanje u ovom sluaju traje do otrenjenja, ali ne due od 12 sati Zadravanje putne isprave

Sud moe po svom ovlaenju, ili na zahtev organa uprave, da zadri putnu ispravu okrivljenog koji ima boravite u inostrantsvu sve do izvrenja presude ukoliko postoji osnovana sumnja da bi lice moglo da osujeti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije. Sud izdaje potvrdu o zadravanju putne isprave.

87. JEMSTVO

Jemstvo je mera obezbeenja prisustva okrivljenog imovinskog karaktera, koju odreuje sud po svojoj oceni ili na zahtev organa uprave. Jemstvo mora da glasi na odreeni novani iznos, koji se sastoji do polaganja gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, kao i u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bektsva platiti utvreni iznos jemstva

Jemstvo se odreuje za lice koje nema stalno prebivalite u naoj zemlji, kao i u sluajevima kada postoji opasnost da bi okrivljeni mogao pobei i izbei odgovornost za prekraj. Jemstvo se moe odrediti samo poto je okrivljeni ispitan i ako je dao svoj pristanak. Sud koji odredi jemstvo mora od okrivljenog traiti da odredi svog punomonika. Visinu jemstva odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak u skladu sa teinom prekraja, visinom priinjene tete, linim i porodinim prilikama i imovinskim stanjem okrivljenog. Visina jemstva moe biti u iznosu do najvie novane kazne propisane za prekraj zbog koga se vodi prekrajni postupak, a ako se protiv okrivljenog vodi postupak zbog vie prekraja, onda do visine kazne koja se moe izrei za sticaj prekraja.

38

Ukoliko je prekraj uinilo lice koje nema prebivalite u RS, a eli da napusti nau zemlju pre pravosnanosti sudske odluke, visina jemstva se u tom sluaju odreuje u iznosu do najvie novane kazne za konkretni prekraj uveane za iznos istaknut u imovinsko-pravnom zahtevu oteenog. Jemstvo moe da:

propadne ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju RS prestane poloeno jemstvo e prestati i vratiti se davaocu u sluaju obustave postupka poslui kao garancija za ispunjenje obaveza ili izvrenje kazne u sluaju da kanjeni uinilac ne plati tetu ili trokove prekrajnog postupka. Ukoliko poloeni iznos nije dovoljan za pokrivanje svih trokova, prvenstveno e se naplatiti teta

88. SASLUANJE OKRIVLJENOG Prekrajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da li je okrivljeni uinio prekraj i da li je odgovoran za njega, tako da je sasluanje okrivljenog jedno od najvanijih dokaznih sredstava. Sasluanje okrivljenog je istovremeno i njegova odbrana. Forma sasluanja je po pravilu usmena. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu da ima branioca koji prisustvuje njegovom sasluanju. Meutim, okrivljeni moe biti sasluan i bez branioca ukoliko se branilac ne pojavio iako je obaveten, ili ukoliko okrivljeni nije obezbedio branioca. Ukoliko okrivljeni nije bio pouen o pravu na branioca ili o pravu da bude sasluan u prisutvu branioca, na njegovoj izjavi se ne moe zasnivati odluka. Kad se okrivljeni prvi put sasluava pitae se za lino ime, nadimak, ime jednog od roditelja, mesto i datum roenja, dravljanstvo, zanimanje, adresu, porodine prilike, stepen strune spreme, da li je sluio vojsku, da li je osuivan ili prekrajno kanjavan i za ta, da li se protiv njega vodi krivini ili prekrajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, i ko mu je zakonski zastupnik. Okrivljenom se saoptava za ta se okrivljuje i poziva se da navede sve to ima u svoju odbranu. Okrivljenom se mora omoguiti da iznese sve to ima u svoju odbranu. Nakon toga mu se postavljaju pitanja kako bi se otklonile nejasnoe ili protivrenosti i popunile praznine. Prilikom sasluanja okrivljenog iskljuena je svaka sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda u cilju da se doe do izjave. Na izjavi ili priznanju pribavljenom na ovaj nain se ne moe zasnivati odluka. Sasluanje moe biti obavljeno i pred organom koji ne vodi prekrajni postupak ukoliko okrivljeni ima prebivalite ili boravite van podruja suda, odnosno organa uprave. U sluaju da se iskazi svedoka i saokrivljenih ne slau sa iskazom okrivljenog, mogue je suoavanje, pri emu se tok suoenja i izjave unose u zapisnik. Ispitivanje moe biti obavljeno i preko tumaa ili na drugi poseban nain, npr. gluvom licu e se pitanja postaviti pismeno, nemi e se pozvati da pismeno odgovore itd.

89. SASLUANJE SVEDOKA Svedoenje je dokazno sredstvo kojim se dolazi do iskaza svedoka koji slui kao dokaz u prekrajnom postupku. Svedok je fiziko lice kome su poznate odreene injenice koje su od znaaja za postupak i povodom kojih se poziva da da svoj iskaz. Za svojstvo svedoka je bitno da lice ima sposobnost da uoava injenice i da ih reprodukuje. Osnovni kriterijum za razlikovanje svedoka je nain saznavanja injenica, pri emu svedoci koji su neposredno (svojim opaanjem) saznali neku injenicu imaju status pravih svedoka. Svedoci koji su bitne injenice o prekrajnoj stvari saznali posredno, tako to im ih je neko drugi ispriao, imaju status svedoka po uvenju.

39

Sasluanje svedoka se sastoji iz nekoliko faza:

pozivanje svedoka se vri dostavljanjem pismenog poziva, u kome se obavezno navodi lino ime i zanimanje svedoka, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet, naznaka da se poziva u svojstvu svedoka i upozorenje o posledicama koje mogu da nastupe u sluaju neodazivanja. Lica koja se iz nekih razloga (bolesti, starosti) ne mogu odazvati pozivu, mogu biti sasluana u stanu gde ive. Pozivanje maloletnih lica koja nisu navrila 16 godina se vri preko zakonskog zastupnika. odazivanje pozivu, u protivnom moe biti prinudno doveden i novano kanjen ukoliko ne opravda svoj izostanak davanje iskaza o injenicama koje su mu poznate, pred prvostepenim prekrajnim organom, osim u sluaju kada ima prebivalite van podruja organa koji vodi postupak, i u kom sluaju se sasluanje moe obaviti pred drugim organom na ijem podruju svedok ima prebivalite ili boravite. Svedoci se ispituju bez prisustva drugih svedoka. Duni su da govore istinu, davanje lanog iskaza je krivino delo. Svedok se pita za lino ime, ime oca, godine starosti, mesto roenja i prebivalita, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Nakon utvrenog identiteta svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o prekrajnoj stvari, a potom mu se radi dopune i razjanjenja postavljaju pitanja. Svedok se uvek mora pitati odakle mu je poznato ono o emu je svedoio.

Zabrana svedoenja se primenjuje na lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne (dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti) i branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu rekao (osim ako sam okrivljeni to zahteva) Osloboenje od dunosti svedoenja se odnosi na branog druga, srodnike u pravoj liniji, u pobonoj do treeg stepena, srodnici po tazbini do drugog stepena, usvojenik i usvojitelj, kao i verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedio. Sud je duan da ova lica upozori da ne moraju svedoiti. Uskraivanje davanje odgovora na pojedina pitanja je mogue ukoliko bi svedok time sebe ili svog bliskog srodnika izloio tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. Kazne: novana kazna za neodazivanje na poziv ili neopravdano udaljavanje sa mesta gde svedok treba da bude sasluan, za odbijanje davanja iskaza, kao i za trokove koji su izazvani ovakvim ponaanjem. U sluaju neplaanja novana kazna i trokovi se naplauju prinudnim putem.

90. UVIAJ

Uviaj je dokazno sredstvo koje se sastoji u neposrednom i ulnom opaanju injenica koje su vezane za reavanje prekrajne stvari, od strane nadlenih organa za prekraje ili drugog nadlenog organa, sa ciljem da se prikupe materijalni dokazi o vanim injenicama koje se odnose na prekraj ili odgovornost uinioca, da se te injenice razjasne, da se utvrde tragovi i posledice prekraja ili da se proveri istinitost drugih dokaza. Predmet uviaja mogu biti stvari, lica i mesta, a posebno je znaajan uviaj na mestu izvrenja, odnosno uviaj na licu mesta. Uviaj moe biti preduzet pre ili u toku postupka, po slubenoj dunosti od strane organa koji vodi prvostepeni postupak i jedno je od najznaajnijih dokaznih sredstava. O uviaju se vodi zapisnik u koji se unosi naziv suda, imena prisutnih lica, rezultat uviaja i druge vane injenice. 91. VETAENJE Vetaenje je iskaz vetaka, kao procesno nezainteresovanog strunog lica, koji sadi struni nalaz i miljenje o relevantnim injenicama i slui kao dokazno sredstvo.

40

Predmet vetaenja ne mogu biti pravne injenice jer njih ceni sudija, a vetak je strunjak neke vanpravne struke. U pismenoj naredbi suda ili organa uprave koji vodi postupak mora biti navedeno u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Okrivljeni i oteeni se obavetavaju o imenu vetaka pre preduzimanja vetaenja. Vetaci se odreuju sa liste stalnih sudskih vetaka, a samo izuzetno to mogu biti i lica koja nisu stalni sudski vetaci, ukoliko postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni vetaci spreeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Od vetaka se moe traiti da da struni nalaz ili miljenje (ili i jedno i drugo). Nalaz se sastoji u konstatovanju postojanja ili nepostojanja injenica, a miljenje je struni sud o injenicama koje postoje. Za vetaka se zahteva struna i pravna sposobnost. Struna sposobnost je znanje iz odreene i odgovarajue struke (to se potvruje diplomom i potvrdom o iskustvu). Pravna sposobnost je pravna kvalifikovanost koja je potrebna da bi se neki strunjak u postupku pojavio kao vetak i u Zakonu je data negativnom formulacijom: vetak ne moe biti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok, koje je osloboeno dunosti svedoenja, kao ni lice koje je prekrajem oteeno. Pravo vetaka je da se upozna sa podacima koji su znaajni za davanje tanog i potpunog nalaza i miljenja, kao i da predloi izvoenje dokaza i pribavljanje podataka koji su od znaaja za vetaenje. Dunost vetaka je da se odazove pozivu, da da struan nalaz i miljenje i da poloi zakletvu. Vetaenje se sastoji:

u pripremnoj fazi vetaenjem rukovodi organ koji ga je naredio. U ovoj fazi se odreuje predmet vetaenja i postavljaju se pitanja na koja je potrebno dati odgovore, poziva se vetak da paljivo proui predmet, da da svoje miljenje nepristrasno u skladu sa pravilima struke i upozorava se da je davanje lanog iskaza krivino delo operativna faza vetaenja se obavlja u prisustvu organa koji ga je naredio i zapisniara, osima ako je za vetaenje potrebno vie vremena ili se vri u ustanovi. Na zahtev vetaka se mogu izvoditi novi dokazi, dozvoliti mu se pregledanje spisa i davati razjanjenja. Iskaz vetaka se odmah unosi u zapisnik. davanje iskaza, po pravilu pismeno, u roku koji mu je odredio sud, odnosno organ koji vodi prekrajni postupak. Iskaz vetaka se kao i svako drugo dokazno sredstvo ceni po slobodnom uverenju sudije.

Kazna: novana kazna u sluaju neopravdanog neodazivanja na poziv u roku koji mu je u pozivu odreen, kao i u sluaju neopravdanog odbijanja da da iskaz.

92. PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA Pretresanje prostorija i lica je prinudna mera prema stvarima i licima radi pribavljanja materijalnih dokaza od znaaja za prekrajni postupak

Lini pretres se vri na licima (telu, odei ili stvarima koje lice nosi sa sobom) Stvarni pretres podrazumeva pretresanje stana i drugih prostorija, pri emu se stanom smatra svaka prostorija gde lice boravi ili moe da boravi (nevezano dal je to trajno ili privremeno, stalno ili povremeno) Postupak:

pretres zapoinje izdavanjem naredbe od strane suda i izvrenjem te naredbe od strane organa unutranjih poslova. Pretresanje je mogue samo kod teih prekraja ako je izvesno da e u prostorijama ili kod lica biti naene stvari od znaaja za voenje prekrajnog postupka, ili ako je izvesno da e biti uhvaen okrivljeni. Izuzetak se odnosi na lica koja uivaju imunitet po meunarodnom pravu, koja ne mogu biti pretresana. naredba se predaje pre poetka pretresa licu kod koga ili na kome se obavlja pretres. Pretresanju obavezno prisustvuju dve punoletna graanina, dralac stana koji se pretresa ili ako je on odsutan neko od ostalih lanova domainstva ili sused. Pretresanje lica

41

enskog pola moe vriti samo slubeno lice istog pola ili drugo ensko lice kome je povreno vrenje pretresa svakom pretresanju se obavezno sastavlja zapisnik o preduzetim radnjama i pronaenim predmetima/stvarima sa opisom prostorije odnosno lica na kojem je obavljen pretres. Zapisnik se daje na potpis licu kod koga ili nad kojim je izvren pretres, kao i licima koja su prisustvovala pretresanju. Jedan primerak se predaje licu kod koga/nad kojim je vreno pretresanje predmeti koji su ovom prilikom pronaeni a od znaaja su za prekrajni postupak, kao to su predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem prekraja, kao i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, mogu biti privremeno oduzeti. Oduzimanje predmeta moe odrediti samo sud pismenom naredbom. Licu od kojeg je predmet oduzet izdaje se potvrda sa tanim opisom oduzetih stvari.

93. PRETRES Pretres je deo postupak u kome se na usmen, neposredan, kontradiktoran i javan nain razreavaju pitanja prekrajne stvari. Pretresu prisustvuju: okrivljeni i njegov branilac, oteeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka, drugi uesnici postupka, kao i predstavnik pravnog lica ako je okrivljeni pravno lice. Prisustvo okrivljenog je obavezno i u pozivu se on upozorava da e biti prinudno doveden u sluaju neodazivanju. Izuzetno, pretres moe da se obavi u odustvu okrivljenog koji je uredno pozvan i sasluan, ukoliko sudija smatra da njegovo prisustvo nije neophodno za utvrivanje injeninog stanja. Iako je pretres po pravilu javan, sudija moe da iskljui javnost ukoliko to zahtevaju opti interesi ili razlozi morala. Za iskljuenje javnosti potrebno je doneti posebno reenje, u kojem mora biti sadrano obrazloenje i koje se mora javno objaviti (radi uvida u postojanje zakonskih uslova za ovakvu odluku suda). U sluaju postupka protiv maloletnika predvieno je obavezno iskljuenje javnosti. U sluaju kada je javnost iskljuenja iz pretresa, lica koja mu prisustvuju duna su da kao tajnu uvaju sve ono to su saznala na pretresu. Nakon provere prisutnosti pozvanih lica iznosi se glavna sadrina zahteva za pokretanje postupka. Potom se pristupa ispitivanju okrivljenog, odnosno predstavnika okrivljenog pravnog lica. Zatim se sasluavaju svedoci, vetaci i izvode drugi dokazi. O toku pretresa vodi se zapisnik koji na kraju potpisuju sudija i zapisniar. Prekrajni postupak se prekida u sluaju: da je boravite okrivljenog nepoznato ili je on u bekstvu (ili na bilo koji drugi nain nedostupan dravnim organima) ako je nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivini postupak, u kom sluaju prekid traje do donoenja pravosnane sudske odluke u krivinom postupku Po prestanku ovih razloga postupak se nastavlja. O prekidu i nastavljanju se obavetava podnosioc zahteva, a ukoliko se radi o prekrajima iz oblasti carinskog, deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja, obavetava se i oteeno lice.

PREKRAJNE ODLUKE

U prekrajnom postupku donose se razliite vrste odluka kao to su naredba, zakljuak i zabeleka, ali su svakako najznaajnije one kojima se okonava prekrajni postupak, presude i reenja. Prekrajni postupak se zavrava donoenjem osuujue ili oslobaajue presude ili reenja kojim se postupak obustavlja. Ove odluke se donose u roku od osam dana od dana okonanja svih radnji sprovedenih u prekrajnom postupku, a mogu biti zasnovane samo na izvedenim dokazima i injenicama koje su utvrene u postupku. Svaka odluka donesena u prekrajnom postupku mora se odnositi na lice koje se zahtevom za pokretanje postupka tereti i na prekraj koji je predmet podnetog zahteva.

42

94. REENJE O OBUSTAVLJANJU PREKRAJNOG POSTUPKA Reenje je odluka kojom se obustavlja postupak. Zakonom su predvieni razlozi na osnovu kojih se ovo reenje moe doneti: ukoliko podnosilac zahteva nije bio ovlaen za njegovo podnoenje ukoliko organ nije stvarno nadlean za voenje postupka ukoliko je ve voen prekrajni postupak za isti prekraj protiv istog okrivljenog, pri emu je doneta pravosnana osuujua ili oslobaajua presuda ukoliko je okrivljeni proglaen krivim u krivinom postupku, odnosno postupku po privrednom prestupu, za krivino delo/privredni prestup, koje ima sve elemente prekraja ukoliko okrivljeni ima diplomatski imunitet ukoliko je nastupila zastarelost voenja prekrajnog postupka ukoliko je okrivljeni u roku postupka umro, odnosno pravno lice prestalo da postoji ukoliko je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva pre donoenja pravosnane odluke

Reenje o obustavljanju prekrajnog postupka mora da sadri razloge obustavljanja i navoenje propisa na osnovu koga je to uinjeno.

95. VRSTE PRESUDA Oslobaajua presuda je ona kojom se okrivljeni oslobaa krivice. Nju izrie sud ukoliko delo za koje se okrivljeni tereti nije prekraj, ukoliko postoje okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost i ako nije dokazano da je okrivljeni izvrio prekraj koji mu se stavlja na teret. Osuujua presuda je ona kojom se okrivljeni oglaava krivim. Osuujua presuda se donosi kada se utvrdi osnovanost zahteva za pokretanje postupka, a ova osnovanost se ogleda u tome da je utvreno da je izvren prekraj i da je okrivljeni odgovoran za njegovo izvrenje. Presuda mora da sadri:

uvod, gde se navodi naziv suda, ime sudije, ime okrivljenog, prebivalite okrivljenog, prekraj koji je predmet postupka, dan donoenja presude i osnov po kome je presuda doneta izreka sadri line podatke okrivljenog, injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja i odluku kojom se okrivljeni oglaava krivim, oslobaa ili se postupak obustavlja obrazloenje, u kojem se ukratko izlae sadrina zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza po osnovu kojih su pojedine injenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku taku presude uputstvo o pravu na albu, kojim se daje pouka o tome kom se organu alba izjavljuje, u kom roku, pismeno, neposredno ili preporueno potom broj presude, datum, potpis sudije i slubeni peat

Presuda kojom se okrivljeni oglaava krivim sadri u izreci i:

prekraj za koji se okrivljeni oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja i od kojih zavisi primena odreenog propisa o prekraju propise koji su primenjeni odluku o izreenim sankcijama (ukoliko se radi o novanoj kazni navodi se rok plaanja kao i nain zamene u sluaju da se ne plati, odnosno naznauje se da e se naplatiti prinudnim

43

putem, a ukoliko je izreeno oduzimanje predmeta naznauje se kako e se postupati sa tim predmetima) odluku o oduzimanju imovinske koristi, uraunavanju zadravanja i pritvora u izreenu kaznu odluku o trokovima prekrajnog postupka i odluku o imovinsko-pravnom zahtevu

96. OBJAVLJIVANJE, ISPRAVLJANJE I DOSTAVLJANJE PRESUDA Presuda se objavljuje usmeno ukoliko je okrivljeni prisutan. Ukoliko okrivljeni to zahteva dostavlja mu se pismeno izraena presuda, i to u roku od 8 dana od dana objavljivanja. Ako se presuda usmeno objavljuje u zapisnik e se uneti samo izreka presude i konstatacija da je presuda usmeno saoptena. Ispravljanje presude Ukoliko se radi o oiglednim pismenim grekama, ispravke se vre po slubenoj dunosti ili na predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oteenog, posebnim reenjem koje postaje sastavni deo presude. Ako sudska odluka sadri pogreke iz izreke, ispravljeni prepis presude se dostavlja licima koja imaju pravo na albu, a rok za albu tee od dana dostavljanja ispravljee presude. Dostavljanje Presuda se dostavlja strankama i drugim licima, kao to je oteeni koji nije podnosilac zahteva za pokretanje postupka, ako je odlueno o imovinsko-pravnom zahtevu, licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izreena mera oduzimanja imovinske koristi

97. ALBA alba je jedini redovni pravni lek protiv odluke donete u prvostepenom postupku. alba se ulae Viem prekrajnom sudu, kao jedinom drugostepenom organu, a predaje se sudu, odnosno upravnom organu koji je doneo prvostepenu presudu. Prvostepeni organ evidentira albu i sa svim spisima predmeta je dostavlja Viem prekrajnom sudu. alba se podnosi u roku od 8 dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana dostavljanja pismene presude ili reenja.

98. SUBJEKTI, SADRAJ I OSNOV ALBE Subjekti

Pravo na albu imaju stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje postupka. Okrivljeni moe izjaviti albu samo u svoju korist, a podnosilac zahteva i u korist i na tetu okrivljenog. U korist okrivljenog albu moe izjaviti i njegov branilac, brani drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, hranitelj i lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici. Ako je okrivljeni pravno lice u njegovu korist albu moe izjaviti njegov predstavnik. Pravo na albu ima i vlasnik predmeta koji nije okrivljeni, a ukoliko je izreena zatitna mera oduzimanja tog predmeta, i to samo u pogledu odluke o oduzimanju predmeta. Blagovremeno podneta alba odlae stupanje na snagu i izvrenje odluke u celini. Suspenzija traje dok tee rok za albu i za vreme dok se ne donese odluka o albi. Stranke imaju pravo i da se odreknu prava na albu, ili da odustanu od albe sve do momenta donoenja drugostepene presude. Odricanje i odustajanje se unose u zapisnik i stranke ovaj zapisnik potpisuju. Odricanje i odustajanje je neopozivo. Izuzetak od ovog pravila je izjava maloletnika, kojom se on odrie prava na albu. Ova izjava nema pravno dejstvo. Sadraj

44

alba se podnosi pismeno i sadri oznaku odluke protiv koje se izjavljuje, navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca albe. U albi se mogu iznositi i nove injenice uz obavezu navoenja dokaza kojima se te injenice dokazuju, kao i novi dokazi uz obavezu navoenja injenica koje se ele time dokazati, i uz obrazloenje zato ranije nisu izneti ti dokazi. Osnovi albe

Osnov albe su nedostaci kojima se moe pobijati prvostepena odluka, i svrstani su u nekoliko grupa: bitna povreda odredaba prekrajnog postupka povreda odredaba materijalnog prava pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje greke u odluci o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu se odnose na nepravilno odmeravanje kazne s obzirom na oteavajue ili olakavajue okolnosti, ukoliko je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne ili ukoliko nije izrekao opomenu a za to su postojali zakonski uslovi, ukoliko jeste ili nije izrekao zatitnu meru oduzimanja imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi, kao i u sluaju kada ne postoji povreda materijalnog prava zbog prekoraenja ovlaenja

99. BITNE POVREDE ODREDABA PREKRAJNOG POSTUPKA ako je postupak vodio i odluku doneo sudija koji je pravosnanom odlukom izuzet od postupka, ili koji se mora izuzeti ako okrivljeni nije sasluan pre donoenja odluke, osim u sluajevima kada se odluka moe doneti i bez sasluanja okrivljenog ako okrivljeni nije pouen o pravu na upotrebu jezika ili mu je to pravo uskraeno ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost

ako je sudija odbacio zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je obustavio postupak ili je doneo oslobaajuu presudu protivno odredbama koje to reguliu ako je presudu doneo sud koji nije stvarno nadlean ako usmeno saoptena odluka nije uneta u zapisnik ako nije odlueno u celosti o zahtevu ili je odlueno mimo zahteva

ako se odluka zasniva na dokazu na kojem ne moe da se zasniva, ili na iskazu okrivljenog koji nije bio pouen o pravu na branioca ako je povreena odredba o zabrani preinaenja na gore

ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrena sama sebi ili ako u njoj uopte nisu navedeni razlozi na kojima se zasniva odluka.

100.

POVREDE MATERIJALNOG PRAVA KAO ALBENI OSNOV

45

Ovaj albeni osnov postoji u sluaju povrede odredaba Zakona o prekrajima i drugih pravnih propisa koji reguliu pitanja prekrajnog materijalnog prava, i to u sluaju: povrede propisa kojim se odreuje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekraj da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost da li postoje okolnosti koje iskljuuju gonjenje (zastarelost i ve doneta pravosnana presuda) da li je primenjen propis koji se ne moe primeniti da li je odlukom o kazni, zatitnoj meri ili oduzimanju imovinske koristi prekoraeno ovlaenje koje organ (sudija, upravni organ) ima po zakonu da li su povreene odredbe o uraunavanju pritvora, zadravanja i izdrane kazne

101. POGRENO ILI NEPOTPUNO UTVRENO INJENINO STANJE Pogreno utvreno injenino stanje postoji kada nadleni organ uzme u razmatranje sve injenice i dokaze ali pogreno oceni znaenje pojedinih dokaza i doe do pogrenog zakljuka o postojanju injenica. Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kada nadleni organ propusti da utvrdi neke relevantne injenice ili ne izvede sve vane dokaze o relevantnim injenicama. U ovom sluaju u albi se navode nove injenice i podnose novi dokazi.

102. POSTUPAK PO ALBI Sud, odnosno organ uprave kojem se dostavlja alba prvo proverava da li je blagovremeno podneta, i da li je izjavljena od strane ovlaenog lica. Ukoliko nije reenjem se odbacuje. Ukoliko je alba blagovremena i dozvoljena zajedno sa spisima se dostavlja Viem prekrajnom sudu u roku od tri dana. Pobijanu odluku Vii sud ispituje u granicama osnova i predloga albe, a po slubenoj dunosti je duan da ispita: da li postoji neka od bitnih povreda odredaba prekrajnog postupka da li je na tetu okrivljenog povreeno materijalno prekrajno pravo da li su razlozi zbog kojih je doneta presuda u korist okrivljenog korisni i za nekog od saokrivljenih koji nije izjavio albu ili je nije izjavio u tom pravcu. U ovom sluaju Vii prekrajni sud e postupiti kao da takva alba postoji Vii prekrajni sud moe odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, kada utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede Zakona na koje pazi po slubenoj dunosti. Vii prekrajni sud moe usvojiti albu a prvostepenu odluku ukinuti ili preinaiti. Vii sud e preinaiti prvostepenu odluku: kada nae da su odluujue injenice u prvostepenom postupku pravilno utvrene i na osnovu njih treba doneti drugaiju presudu ili kada nae da prilikom odmeravanja i izricanja kazne nisu uzete u obzir sve okolnosti, odnosno kada takve okolnosti nisu pravilno ocenjene kao i kad utvrdi da je prvostepeni organ pogreno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana upravo na tim dokazima Kad ukine prvostepenu odluku, Vii prekrajni sud vraa predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ako utvrdi: da postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka

46

ako smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba sprovesti novi postupak ako je prekrajni postupak obustavljen zbog pogrene ocene dokaza ili pogrene primene materijalnog prava Prvostepeni organ duan je da sprovede sve radnje i raspravi sporna pitanja na koja mu je ukazano, a pri donoenju nove odluke vezan je zabranom preinaenja na gore.

103. ZAHTEV ZA PONAVLJANJE PREKRAJNOG POSTUPKA Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka je vanredni pravni lek nedevolutivnog karaktera o kojem odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku. Rok za podnoenje ovog zahteva je godinu dana od dana pravosnanosti odluke i nije suspenzivnog karaktera, odnosno ne odlae izvrenje odluke, ukoliko sud ne odlui drugaije. Reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka ima suspenzivno dejstvo. Razlozi za ponavljanje postupka: ako se dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili lanom iskazu svedoka ili vetaka ako se dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili drugog slubenog lica koje je uestvovalo u postupku ako se utvrdi da je lice koje je kanjeo za prekraj za istu radnju ve jednom kanjeno u prekrajnom postupku ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi doveli do drugaije odluke

Pravo na ovaj zahtev imaju kanjeni, njegov branilac i podnosilac zahteva, a nakon smrti kanjenog i sva lica koja u njegovu korist mogu podneti albu. Vanredni pravni lekovi se mogu podnositi do momenta izvrenja odluke, uz izuzetak zahteva za ponavljanje postupka koji se moe podneti i nakon to je odluka izvrena. Postupak:

podnoenje zahteva, u kojem se navodi zakonski osnov za ponavljanje postupka i dokazi kojima se ovo potkrepljuje. Zahtev e se odbaciti ukoliko prvostepeni organ ne utvrdi postojanje tih dokaza , ukoliko se utvrdi da je zahtev podnelo neovlaeno lice, ukoliko je zahtev podnet neblagovremeno, kao i ukoliko injenice i dokazi nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje - odobravanje zahteva, gde se odluuje da se obavi ponavljanje u obimu koji je neophodan da se utvrde injenice zbog kojih je zahtev podnet. Prvostepeni organ moe reenjem da odbije zahtev i potvrdi prethodnu presudu, ili pak da svojom novom odlukom u celosti ili delimino ukine svoju prethodnu odluku - ponavljanje postupka, pri emu postoji zabrana preinaenja na gore

104. ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANJE PRAVOSNANE PRESUDE Ovaj vanredni pravni lek moe podneti kanjeni, njegov branilac ili zakonski zastupnik protiv drugostepene presude zbog povrede zakona. Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne moe podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude, osim ako je po albi podnosica zahteva izreena stroa prekrajna sankcija. Sluajevi u kojima je doputen zahtev: kazna zatvora

47

zatitna mera zabrane vrenja odreenih delatnosti, zabrane pravnom licu da vri odreene delatnosti, zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove, zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimanju voza novana kazna preko 100.000 RSD fizikom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 RSD pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekraje zatitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekraje odluka o ponitenju vozake dozvole

Razlozi za podnoenje zahteva: bitne povrede prekrajnog postupka povrede materijalnog prava na tetu kanjenog pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje zbog odluke o kazni

Zahtev se u pismenoj formi podnosi Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana prijema drugostepene presude. Zahtev nije suspenzivnog karaktera, odnosno ne odlae izvrenje presude. Vrhovni sud moe: reenjem da odbaci zahtev, ukoliko je neblagovremen, nedozvoljen ili ukoliko ga je podnelo neovlaeno lice presudom, odnosno reenjem da odbije zahtev kao neosnovan ukoliko utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se podnosilac zahteva poziva presudom, odnosno reenjem da preinai pravosnanu presudu ili je u celini ili delimino ukine i predmet vrati sudu, odnosno organu uprave na ponovno odluivanje

105. ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI Ovaj vanredni pravni lek pripada iskljuivo republikom javnom tuiocu, i to ne kao stranci nego kao dravnom organu koji titi zakonitost, gde zakonitost ima ire znaenje jer se odnosi ne samo na prekrajne propise sadrane u zakonu, nego i u drugim pravnim izvorima. Podnoenje zahteva je ogranieno na 3 meseca od dana dostavljanja presude. Mogunost podnoenja ovog zahteva je iskljuena ukoliko je Vrhovni sud u istoj stvari reavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude. Sud se ograniava iskljuivo na ispitivanje povrede propisa na koju je u zahtevu ukazao javni tuilac. Ukoliko sud utvrdi da je zahtev osnovan donee presudu kojom e preinaiti pravosnanu odluku, ili je delimino ili u celosti ukinuti i predmet vratiti na ponovno odluivanje prekrajnom sudu, ili e se samo ograniiti na to da utvrdi postojanje povrede propisa. Zahtev se moe podneti u korist i na tetu kanjenog. Ukoliko se zahtev podnosi na tetu kanjenog i ukoliko sud utvrdi povredu zakona, nee dirati u pravosnanu odluku. Ako je zahtev podignut u korist kanjenog, sud je vezan zabranom preinaenja na gore. Zahtev za zatitu zakonitosti nema suspenzivno dejstvo, mada Vrhovni sud moe naloiti odlaganje i prekidanje izvrenja dok se ne odlui o zahtevu.

106. POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA Posebni prekrajni postupci predstavljaju odstupanje od redovne prekrajne procedure za pojedine prekraje ili za pojedine kategorije uinilaca. Postupak prema maloletnicima ima niz specifinosti, to je hitan postupak iz kojeg je iskljuena javnost, sva lica koja uestvuju u ovom postupku duna su da postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj

48

razvijenosti maloletnika, a niko ne moe biti osloboen dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika. Od posebnog znaaja za ovaj postupak je uloga organa starateljstva: pre izricanja vaspitne mere ili kazne mora se pribaviti miljenje organa starateljstva, a organ je duan da dostavi takvo miljenje najkasnije u roku od 60 dana organ starateljstva, kao i roditelji, odnosno zakonski zastupnik, imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na injenice i dokaze koji su od znaaja za donoenje pravilne odluke

Pozivanje maloletnika se vri preko roditelja odnosno zakonskog zastupnika. Cenei objektivne okolnosti (priroda prekraja i okolnosti pod kojima je uinjen) i subjektivne okolnosti (raniji ivot maloletnika i njegova lina svojstva), sud moe odluiti da se prekrajni postupak protiv maloletnika ne pokrene, u kom sluaju e reenjem odbaciti zahtev. U sluaju kada sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao navrenih 14 godina ivota, obustavlja se prekrajni postupak.

107. POSTUPAK ZA NAKNADU TETE ZBOG NEOPRAVDANOG KANJAVANJA 108. NAKNADA TETE Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja ima lice kome je pravosnanom presudom bila izreena prekrajna kazna ili zatitna mera a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka postupak obustavljen. Ovaj osnovni oblik ima izuzetke u kojima se naknada ne moe dodeliti: ako je postupak obustavljen jer je podnosilac zahteva odustao od zahteva, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim ako je postupak obustavljen usled smrti ili trajnog duevnog oboljenja okrivljenog ako je postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja ako je okrivljeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain prouzrokovao svoje kanjavanje (osim ako je na to bio primoran)

Pravo na naknadu tete ima lice: prema kome je odreeno izvrenje sankcije pre pravosnanosti presude ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog postupka koje je bilo zadrano u prekrajnom postupku, pa je postupak obustavljen koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom albe izreena kazna zatvora kraa od one koju je izdrao ili je izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u liavanju slobode koje je usled greke ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadrano due nego to zakon dozvoljava

109. VRAANJE IMOVINSKE KORISTI Ako je u prekrajnom postupku neopravdano izreena novana kazna, zatitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zatitna mera oduzimanja predmeta, osueni ima pravo na vraanje plaene kazne, oduzete imovinske koristi i predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta. Neopravdano kanjenim se smatra lice ako je u sluaju preinaenja ili ukidanja pravosnane presude, odnosno reenja o kanjavanju, postupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobaajua presuda usled toga

49

to je utvreno da delo nije prekraj, ili usled toga to postoje osnovi koji iskljuuju odgovornost ili to nije dokazano da je ono izvrilo prekraj. Zahtev za vraanje novanog iznosa podnosi se ministarstvu nadlenom za poslove prekraja. Rok za sporazumevanje je 2 meseca, nakon ega lice moe podneti tubu nadlenom sudu protiv Republike Srbije za naknadu tete u roku od 30 dana od dana isteka roka za postizanje sporazuma. Pravo na naknadu i vraanje imovinske koristi zastareva u roku od godinu dana od dana pravosnanosti presude, odnosno reenja kojim je postupak obustavljen.

110.

PREKRAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE

Postupak pred upravnim organima je skraen. Upravni organi mogu da odluuju samo o prekrajima za koje je propisana novana kazna. Za prekraje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu izrei zatitne mere, koje izvre maloletnici ili koje izvre lica sa diplomatskim imunitetom, kao i kod drugih prekraja za koje je iskljuivo nadlean sud, vri se ustupanje predmeta nadlenom prekrajnom sudu. U sluaju da se postupak vodi pred organom uprave ali treba obaviti radnje dovoenja, zadravanja, jemstva, zadravanja putne isprave, pretresanja, kao i druge radnje iz iskljuive nadlenosti suda, sudu se ustupa odluivanje o pojedinim pitanjima. U sluaju da je isto lice okrivljeno za vie prekraja od kojih su neki u nadlenosti organa uprave a drugi u nadlenosti suda, stvarna nadlenost se kumulira kod suda. Postupak pred organom uprave se pokree na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti odmah po saznanju za prekraj. Postupak vodi Komisija za prekraje, koja se sastoji od 3 lana, od kojih je jedan predsednik, a jedan mora biti diplomirani pravnik sa poloenim strunim ispitom i najmanje 3 godine radnog iskustva na odgovarajuim pravnim poslovima. Iste uslove mora ispunjavati i slubeno lice koje u organu uprave vodi samostalno prekrajni postupak. Organ uprave u prvostepenom postupku donosi reenje na koje se moe izjaviti alba Viem prekrajnom sudu. Ukoliko alba izostane, reenje se dostavlja na izvrenje sudu mesno nadlenom za kanjenog, sa zabelekom da novana kazna nije plaena.

111.

POSTUPAK ZA NAPLATU NOVANE KAZNE NA MESTU IZVRENJA PREKRAJA (MANDATNA KAZNA)

Ovlaeno lice u organu uprave naplatie novanu kaznu na mestu izvrenja prekraja uiniocu koga zatekne u izvrenju prekraja. Ovlaeno lice izdaje potvrdu u kojoj se oznaava koji prekraj je povreen i kolika je kazna izreena i naplaena.

U sluaju neplaanja kazne na licu mesta, ovlaeno lice uiniocu uruuje poziv da plati kaznu u roku od 8 dana ili da odreenog dana i asa pristupi organu uprave radi voenja prekrajnog postupka, s tim da taj rok ne moe biti krai od 8 dana. Na reenje o prekraju koji je doneo organ uprave kod mandatne kazne moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu, u roku od 8 dana od dana dostavljanja reenja. Ukoliko novana kazna nije plaena i ukoliko nije uloena alba, reenje se dostavlja mesno nadlenom sudu na izvrenje. Reenje o prekraju koje donose organi uprave ne moe biti prinudno izvreno pre pravosnanosti.

IZVRENJE PREKRAJNIH SANKCIJA

50

112. IZVRENJE ODLUKA Prekrajni postupak se okonava donoenjem odluke, koja moe biti u formi reenja ili presude. Odluke postaju pravosnane kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena. Da bi odluka mogla biti izvrena treba da postane pravosnana. Osuujua presuda se moe izvriti i pre njene pravosnanosti: - ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili odlazi u inostranstvo, a sud nae da postoji osnovana sumnja da e osujetiti izvrenje izreene kazne - ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira a postoji osnovana sumnja da e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da e izbei izvrenje kazne zatvora Okrivljeni na ovu odluku moe izjaviti albu koju je sud duan da u roku do 24h dostavi Viem prekrajnom sudu, a Vii prekrajni sud je duan da o albi odlui u roku od 48h od momenta prijema spisa predmeta. Kazna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zatitne i vaspitne mere izvravaju se po zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija.

113. IZVRENJE ZATITNE MERE ODUZIMANJA PREDMETA Ovu meru izvrava organ u iju nadlenost spada izvrenje, odnosno nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je mera izreena. Presudom moe biti odreeno da se oduzeti predmeti predaju odreenom organu ili organizaciji, ili mogu biti prodati po propisima koji vae za poresko izvrenje. Uinilac koji svojevoljno otui ili uniti predmet prekraja ili na drugi nain onemogui izvrenje, bie obavezan da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Prihod dobijen od prodaje predmeta postaje prihod budeta Republike Srbije. Ukoliko prodati predmeti nisu svojina uinioca prekraja, dobijeni novani iznos se predaje licu u ijoj svojini su bili ti predmeti.

114.

IZVRENJE MERE ODUZIMANJA IMOVINSKE KORISTI

Ovu meru izvrava sud koji je doneo presudu. Ukoliko ovu meru nije mogue izvriti redovnim putem pristupa se prinudnoj naplati najpre iz pokretne a onda i iz nepokretne imovine. Prinudnu naplatu iz nepokretne imovine vri optinski sud po propisima izvrnog postupka. 115. IZVRENJE NOVANE KAZNE I DRUGIH NOVANIH IZNOSA Redovna naplata novane kazne, trokova prekrajnog postupka i drugih novanih iznosa se vri putem suda ili organa uprave, koji popunjavaju uplatnicu odreenim iznosom koji kanjeni uplauje preko pote, banke ili Uprave za javna plaanja, a u sluaju da kanjeno lice ne plati u roku, pristupa se prinudnoj naplati.

116.

KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRENJE

Sud koji je izrekao prekrajnu sankciju moe traiti od drugog suda da izvri izreenu sankciju ukoliko smatra da e drugi sud to bolje obaviti. Kod izvrenja neimovinskih sankcija (kazna zatvora, vaspita ili zatitna mera) sud moe zahtevati izvrenje na podruju drugog suda na kome okrivljeni ima prebivalite ili boravite. Kod imovinskih sankcija sud moe zahtevati da se izvrenje sprovede na podruju drugog suda na kojem se nalazi imovina ili predmet na kojem treba sprovesti izvrenje.

51